DIMITRIJE V. LjOTI: DRAMA SAVREMENOG OVEANSTVA - reprint prvog izdanja, Beograd 1940. Drama savremenog oveanstva o kojoj govorim pred vama, gospoe i gospodo, nije za Zbor nova tema. Od svoje prve pojave Zbor nije nita drugo radio, i govorio, ve ukazivao na dramu koja se sada otpoinje pred naim oima da odigrava. Nita drugo nije on govorio narodu, ve jedne i iste rei u raznim oblicima: "Narode, zna li da idu i kupe se strani oblaci? Zna li da tek to nisu zafijukali strahoviti vetrovi? Osea li, narode, kako veliki trusovi tek to nisu otpoeli svoju razornu igru? A potom, okrenuvi se naem dravnom brodu, Zbor nije nita drugo radio, nego ispitivao put njegov, s obzirom na te strahotne oblake, s obzirom na te uasne bure i s obzirom na te velike trusove koji se spremaju da dou. I zatim, taj isti brod ispitivao, da li je dovoljno jak da se odupre svim tim trusovima, svim tim burama, svim tim oblacima tuonosnim. Zbor nije nita drugo govorio i delao, no s obzirom na dogaaje koji dolaze, gledao da na unutranji narodni i dravni ivot tako uputi, kako bi narod i drava mogli doekati bez straha tako strane dane, nije nita drugo radio i govorio do pokuavao da na dravni brod poe onim putem, na kome bi, kad takvi dani dou, bilo najmanje opasnosti po njega, a s druge strane pokuavao da narod tako ojaa i toliko jakim uini, da kad ta velika i strana no doe, da on proe kroz nju i saeka zoru neokrnjen i neiscrpljen. Nisu drugi tako radili! Suvie zaneti neposrednim dogaajima pred sobom, suvie zaneti stvarima za koje nije potreban veliki napor da se sagledaju, njihova je glavna briga bila kako e na tome brodu doepati dobra mesta, kako e u tome narodu imati to povoljniji poloaj, kako e to blie biti komandi na tome brodu, ne hajui i ne marei jer ne veruju za one rei to su predskazivale tako strahovite dogaaje. Zato su ti ljudi prvo zvonce ove velike drame preuli. Drugo nisu shvatili. A kad je tree dolo, oni su mislili da je tek prvo! Ali, odmah zatim, posle treeg zvonca, znate da se zavesa die i Drama savremenog oveanstva poinje u svojoj strahovitoj velianstvenosti da se odigrava pred oima onih to je do jue nisu predoseali i to na tua predoseanja behu gluvi i nemi, verujui da se radi o nekim sanjarijama, a ne o istinitim saoptenjima neposredne nae budunosti. I, eto, drama je ve tu! Mi danas moemo, delom kao posmatrai, a delom kao uesnici, da o njoj govorimo. Ali ja, ovde pred vama, neu da o toj drami govorim niui vam dogaaje niti opisujui pojedinosti. Sve ono to dramu ini dramom, svi oni sitni i krupni dogaaji, materijalni i moralni, nisu predmet mog veeranjeg dela. O tome govoriti neu! Sve materijalne tete, sve gubitke, sve suze, sve bolove, svu krv, sve rtve, huku i buru koje sobom nose strahovita ruenja, nije moje da veeras izlaem. I kad kaem: Drama savremenog oveanstva, ja u ta reanja ulaziti neu! Hou samo da se potrudimo zajedniki, vi kao sluaoci, a ja kao onaj to izlaejer je to nae zajedniko delo-hou da se potrudimo zajedniki da naemo: ta je upravo sutina te drame? I ako tako postavimo pitanje, onda emo sigurno dobiti ovaj odgovor: nisu sutina te drame, ma kako strani i bolni bili oni milioni ivota koji e se tokom te drame pogubiti, niti suze, bol, rtve, lom, huka, cika i tutnjava. Sve to nije sutina drama! Sutina drama to je gorka i emerna sudbina oveanstva to je tada, kad je verovalo da je upravo dodirnulo vrhunac svoga razuma, upalo u besmislicu i suludicu to je u vremenu, kad je mislilo da je dostiglo najvei stepen slobode, dolo da robuje stvarima, koje je samo stvorilo; to je onda, kad je gordo i oholo oveanstvo ve sebe uveliko uspelo da oboi, da sebe u svojim oima napravi neim apsolutnim, bedni ljudski rod to se vije kao crv na zemljinoj kugli, doao do najnieg ponienja. Oholost razuma njegovog dovela ga na bespue, a trka za senkom od slobode dovela u pravo ropstvo sopstvenim tvorevinama. Nije ponavljam sutina drame ljudske, ma kako strani i bolni bili

dogaaji koje tok same drame donosi pred nas, ni milioni ivota, ni suze, ni bolovi, ni tete, ni pustoi, ak ni gresi koji e se tokom te ljudske drame ispreplesti. Sutina drame to je izgubljeni put. Sutina drame to je trka za senkama nae nadutosti to nas je odvelo na bespue i dovelo do ruba propasti. I REDITELj Vi, potovani sluaoci, dobro znate obiaj da gledaoce i sluaoce valja prethodno upoznati sa glavnim linostima same drame. Jo nisam uo da je igde prikazivana drama, a da prethodno nije ljudima objanjeno koje su glavne linosti koje u toj drami uestvuju. Pravo bi bilo da i ja tim redom poem. Ali ja u da ponem prvo od one linosti koja ima ulogu Reditelja drame. Onog koji je vie nego Reditelj, onog to je njezin tvorac i organizator, onog to dodeljuje uloge i odreuje igru, onog koji jedino poznaje pravi smisao dogaaja to se odigravaju. To nije jedan ovek, to je jedna kolektivna linost: to je jedan narod. I to ne obian narod. To je jedan od najveih i nejneobinijih naroda na svetu. To je narod koji nema svoje odreene teritorije: rasut je po celom svetu i rasejan kao pleva meu drugim narodima. To je narod koji je ak svoj roeni jezik zaboravio: on govori tuim jezicima. To je narod koji je ak socijalnu strukturu naroda izgubio: on vie nije narod u socijalnom smislu rei, jer narod jedan kao i drvo ima koren, stablo, lie, krunu, cvet i plod. Ovaj narod nema tu socijalnu strukturu. On je kao granice imele rasut po zemlji, puta ilice po tuim stablima i na taj nain postie posredno, bez truda koji drugi narodi imaju, da svoj ivot na zemlji obezbedi. Taj udni narod promenio je i svoju veru. Njegova dananja vera nije vie vera njegovih praotaca, iako on ljubomorno uva svoje svete knjige i nosi ih sobom. I mada ga te svete knjige optuuju, on ih ljubomorno sobom nosi, i kao retko ko u svako slovce onde veruje. Pa ipak njegova danaanja vera ne odgovara veri njegovih praotaca. Svoju dananju veru je on skovao u progonstvu. To je vera koja ga je oslobodila obzira prema sredini u kojoj ivi, to je vera koja mu je dala oruje da moral sauva samo prema svojoj sabrai i suvernicima i da mu svako sredstvo u optenju sa onima koji ne pripadaju njegovoj rasi bude dozvoljeno. On je i duu promenio. Ne moe neko da promeni toliko koliko je promenio taj veliki izrailjski narod, (jer je Izrailj ime njegovo), ne moe neko da izgubi otadbinu i da bude rasut po svetu, da zaboravi jezik, da veru promeni, da socijalnu strukturu promeni i pored svega toga jo da mu dua ostane onakva kakva je bila nekada. I njegova dua morala je da pretrpi velike izmene. Ta dua se nakupila zlobe i pakosti. ivei u sredini koja nije njegova i u kojoj je uvek bio prognanik, on je s jedne strane morao da navue masku lai na svoje lice. Nikada da bude onakav kakav je u stvari. S druge strane, da se naorua mrnjom prema onima, zbog kojih mora stalno masku na licu da nosi. A mrnja je strahoviti eksploziv! Raditi sa mrnjom, to je raditi s opasnim razornim sredstvom, stranijim i opasnijim razornim sredstvom nego to je ma koji eksploziv koji su ljudi pronali. A Izrailj vekovima tako ivi! On je morao da promeni duboko svoje obiaje i navike. Proli put, na jednom predavanju dodirnuo sam sluajno, a danas to moram ponoviti, jedan od najteih primera, gde se vidi koliko je Izrailj svoju psihu morao promeniti. Svi narodi imaju kult mrtvih. To je jedna od osnova religijskog ivota svakog naroda. Narod, kome je kult mrtvih zabranjen, kome vera zabranjuje kult mrtvih -jesu Jevreji! Izrailju je zabranjeno da potuje svoje mrtve na nain kao to potuje ostali svet. Izrailj ne moe da kiti grobove. Izrailju je zabranjeno da izlazi esto na groblja. Narod lutalicu ne sme ni groblje da vee za jedan kraj zemlje. Tek jednom u godinu dana da oita molitve za mrtve, ali i to ne mora na grobu, ve na svakom drugom mestu. Eto taj narod je Reditelj Drame savremenog oveanstva. Zato? Zamislite narod koji ima takvu istoriju kao to je ima Izrailj. Istoriju preko koje smo mi Evropljani vezani s nebom. Ali narod koji je uprkos toga

boanskog i nebeskog porekla svoje istorije, preko koje je hrianski svet vezao s nebom, postao Reditelj ove drame, onoga dana kad je nebesko znaenje svojoj istoriji porekao. Svakoj stvari iz svoje istorije on je dao zemaljsko znaenje. Iako je gordo isticao njeno nebesko poreklo i svoju boansku izabranost, on je odbio da veruje u nebeski duhovni smisao svega to se u njoj obeava i odigrava. Zar se nije praotac Jakov, onaj po kome oni imaju ime Izrailj, celu no, na mestu koje je nazvano Fanuil, rvao s Bogom to na se uze lik oveji. I kad bi pred zoru, zar ne ree ovek koji se rvae s Jakovom: "Pusti me, zora je!" A Jakov mu ponosito odgovori: "Neu te pustiti, dok me ne blagoslovi!" I ovek nazvavi ga Izrailjem blagoslovi ga i ree. "Borio si se i rvao s Bogom i ljudima i odolio si! Da si blagosloven!" Koji je to narod i ima li ijednog koji se u svojoj istoriji drznuo da pomisli da se rve s Bogom? Samo je Izrailj taj! Samo jedan narod u osnovi svoje istorije ima tu stranu i velianstvenu scenu da se njegov predak, onaj od koga je postao, ne s narodima i ne s ljudima, ve i s Bogom rvao. I celu no provede u borbi, i celu no ostade nepobeen. Jedino mu se iai stegno u zglavku i osta sakat, te ode ramajui svome bratu Isaku u susret. Ali s Bogom se borio celu no i Bogu je odolio. I ta starozavetna pria uklesana je u duu izrailjskog naroda. Onako kao to je u nau pesma o Milou i Marku. Ona vlada njegovim ivotom. Mogu ostali narodi jedni druge pobeivati, a Izrailja ni Bog ne obori, pa ga ni oni nee oboriti. Zar u mestu Vetilju, kad beae Lavanu ujaku i tastu svome, Jakov ne usni, kako lestve stojahu na zemlji, a vrhom ticahu u nebo, i aneli se po njima penjahu i slaahu, i zar na vrhu njihovom sam Gospod ne izgovori ove rei: "I sjemena e tvoga biti kao praha na zemlji, te e se rairiti na zapad i istok, na sever i jug, i svi narodi blagoslovie se u tebi i u sjemenu tvome. I evo ja sam s tobom, i uvau te kuda god poe, i doveu te na trag i neu te ostaviti dokle god ne uini to rekoh ". I zato to Izrailj veruje da je njemu sueno da vlada narodima i da se tome zakonu, tome zavetu koji je napravljen izmeu Boga i oca njegova Jakova, nita odupreti nee, da e na kraju krajeva: kroz patnje, kroz muke, ipak Izrailj vladati narodima. Tome jedino ima da se blagodari, to je evo njegova strana, muna i velianstvena istorija pred nama, i mi vidimo kako je taj narod pod prilikama, pod kojima nijedan drugi narod ostati ne bi mogao ostao! On je bio mleven, ali ne samleven! On je bio trven, ali ne satrven! Gonioci su njegovi propadali, ali on ne! Ali se zato dua njegova nakupila mrnjom, ali se zato stalno njegova dua menjala pod pritiskom svih tih rvanja s Bogom i ljudima, i sve vie kod njega uzimalo maha i mesta verovanje: Doi e zora kad e, kao ovek to se rvae s Jakovom, narodi rei: "Pusti me, Izrailju, zora je! A Izrailj e tada odgovoriti: "Neu te pustiti, dok me ne blagoslovi! Neu te pustiti, dok mi ne prizna pobedu! Neu te pustiti dok mi ne preda znake pobede!" Mnogi ljudi koji su posmatrali taj fenomen, pokuavali su da duranost i izdrljivost Jevreja, uprkos okolnosti kojima se nijedan narod odupreti ne bi mogao, objasne razlozima psiho-biolokim, ekonomskim i politikim. Ali veliki um Dostojevski, rekao je: "Ne, nisu se Jevreji oduprli kroz svoju istoriju tako da je nestalo i Rimljana, i Vavilonaca, i Persijanaca, i Misiraca koji su ih gonili, a oni gonjeni ostali nisu oni iz tih politiko ekonomskih razloga ostali. Ne! No u srcu njihovom i dui njihovoj, kao veliki izvor neiscrpne snage, ostala je vera da su oni izabrani narod." Da su sve te nevolje kao oblaci iza kojih sunce sija, da su sve to prolazne stvari, da su sve to procesi u munom i dugom rvanju koje je Izrailju sueno da ima s Bogom i s narodima, ali da na kraju krajeva Izrailj, kad doe zora, mora pobediti. Izrailj je zbog toga otpoeo u ljudskoj istoriji da dela u pravcu te misli da on mora pobediti. Izrailj je pripremao ostvarenje svoje vere u svoju pobedu. Kako je delao? Svim moguim sredstvima, ali uvek prema postavljenom cilju. Ako je trebalo da trpi ponienje, on ga je trpio; ako je trebalo da trpi nasilje,

on ga je trpio; ako je trebalo da se odrekne ak i vere svoje i toga se odricao, isto tako lako kao i jezika. Ali sve je to bilo samo za druge. Za sebe je on ostao Izrailj. Zar nam druga starozavetna pria ne objanjava tajnu udesnog uspeha Izrailjskog, kao to nam prva objanjava tajnu udesne mu duranosti? Zar ne bee praotac Jakov mlai brat Isavov, sin starog i slepog Isaka? Zar iako mlai, ne uspe da se postane stariji od Isava? Zar iako blagoslov stareinstva i naslea bi namenjen starijem Isavu, ne uspe mlai Jakov, da blagoslov dobije. Pria veli: Kad Jakov u da slepi Isak posla starijeg Isava da neto ulovi, da donese majci da spremi ono to voli dua staroga mu oca, da bi jeo i blagoslovio ga pred smrt, potra u stado, te zaklavi dva jareta donese majci da spremi, a on doavi pred oca svoga ree: "Ustani oe... Doneh ti to je traila dua tvoja, jedi i blagoslovi me. I prevari oca zauenog kako se tako brzo vrati kako je Gospod sam uinio da lov izie preda nj. A zatim kad otac posumnja i zatrai da opipa vrat i ruke njegove, jer u Jakova behu glatki, dok u brata mu behu rutavi, prinese mirno vrat i ruke obloene jareim koicama. I opipavi ih slepi bi prevarom zaveden, usprkos sumnje da je glas Jakovljev, te blagoslovi blagoslovom stareinstva Jakova: "Plemena ti se klanjala, a narodi te sluali. Blagosloven koji tebe blagoslovi, a proklet bio onaj koji tebe usproklinje." I blagoslov slepog Isaka osta na Jakovu i posle otkrivene prevare, jer to dade ne htede ili ne mogade kvariti, te Jakov samo pobee od gneva brata svoga u Lavanu, ujaku svojem. Pred im e Izrailj docnije zadrhtati, kad knjige koje on tako ljubomorno uva a od poetka otkljuava svojim isto telesnim i zemaljskim kljuem vele da je praotac Jakov i sam blagoslov prevarom dobio, te tako od manjeg vei, od mlaeg stariji, od siromanijeg bogatiji, od onog to trebae u senci da ostane, onaj to za veki u svetlosnom ima da stoji postade. I zaista vidimo; budui u sredini, koja mu nikad nije mogla biti prijateljska, Izrailj je stalno pod maskom. Vrlo se retko da sagladati njegovo lice. Po pravilu mora biti obloeno maskom onako, kao to bi obloen jareim koicama goli vrat i gole ruke praoca mu Jakova pred slepim mu ocem Isakom. On tu masku nosi kad doe u jedan narod i predstavi mu se, posle izvesnog vremena dok naui jezik njegov, kao njegov sin. On tu masku nosi kad, ugnjezdivi se u tom narodu, onima to vladaju, prilazi s najveom poniznou, jer samo maska moe sakriti oholost najoholijeg Izrailja! On tu masku nosi kad svojim sugraanima druge vere govori o jednakosti, jer nikad Jevrejin ne veruje da je jednak s ostalim narodima. On tu masku nosi kad se pojavi na tribinu pred radnikim masama jednog naroda i govori o mrnji to klase tog naroda jedna prema drugoj treba da gaje, jer on vrlo dobro zna da je to to on govori namenjeno samo klasama drugih naroda i da nema naroda u kome je tenja solidarnost, nego to je kod Izrailja ( Burno odobravanje i aplauz). On tu masku nosi kad govori drugim narodima o bezbotvu, jer kako bi mogao pravi Jevrejin biti ateista, on ija je sva sr due vezana kroz narodnu istoriju s Nebom. Ali on to govori pod maskom, jer je to namenjeno drugim narodima. On nosi masku kad govori protiv braka i porodice drugim narodima, jer nema naroda koji je tako porodian kao to je jevrejski narod. Ali ovo je namenjeno drugim narodima, da se druge porodice razbiju. I kad govori s podsmehom i ironijom o tradiciji drutih naroda, on nosi masku, jer nema tradicionalnijeg naroda na svetu, nego to je jevrejski narod. (Uzvici: Tako je!) Masku nosi i kad govori za internacionalizam, jer on ima odvratnosti prema drugim narodima. Masku nosi i kad je za demokratiju, i kad je za socijalizam i kad je za komunizam. Sve dakle to radi meu drugim narodima, sve je vezano za onu masku, koju je praotac njegov imao na licu, kad je dobio blagoslov prvenstva. Da li je ta njegova borba bila uspena? Da li je dala rezultate? Mislim da je jedva potrebno da ja na to potvrdno odgovorim. Rezultati te i takve borbe vide se na svakom koraku. Rezultati te i takne borbe Izrailja vide se u hrianskoj

Evropi. I blagodarei tome on je uspeo na kraju 18. veka hrianske ere da sve zatitne sisteme evropskih naroda porui. On je uspeo da porui religiozne moralne zatitne sisteme svakoga naroda. I mesto toga da unese stranu sumnju, ogroman nemir u due evropskih naroda, ako ne i samo bezbotvo. Ali svoj religiozni sistem, verovanje i zavet Jakovljev s Bogom, Izrailj nije napustio. On je uspeo da u politici porui zatitne sisteme evropskih naroda koje su evropski narodi tokom svoje duge istorije izluili iz sebe, onako kao to pu izlui iz sebe ljuturu da ga titi. Mesto toga daje, bilo posredno ili neposredno, doktrinu o politikoj demokratiji, koja u stvari nije nita drugo nego mogunost da Jevreji u politici mogu doi do izraaja, da iziu iz dotadanjeg podreenog stava. Sve dotle dok nije doktrina demokratije uspela da zavlada svetom, Jevreji su bili u svakom narodu korpus stranijerum, jedno odeljeno telo, jedna skupina ljudi nad kojom su javni organi morali da vode veliku kontrolu. Zbog toga su sedeli u zasebnim krajevima; zbog toga im je bilo nareeno kojim poslovima smeju da se bave; zbog toga im je bilo odreeno ta smeju i u koje doba dana i noi smeju da se kreu. Jednom reju, zato to su dotadanji sistemi evropskih naroda osetili da se radi o jednom narodu koga je opasno pustiti da se izmea potpuno sa sredinom, jer ga sredina nikad nee asimilirati, a on e u njoj delovati kao opasna razarajua kiselina tadanji sistemi su ih drali postrance. Jevreji su otuda, najvei pobornici demokratije, ona je za njih prozor kroz koji su uli u srce i nedra tih naroda, namestili se kao kod svoje kue i otpoeli na veliko da rade. Dotle skromno razaranje i rastvaranje, prelo je od tog vremena u rad razaranja i rastvaranja naveliko. Ali taj rad Jevreja bio je samo prolog prologa ove drame, odigran pre sto pedeset godina sa takozvanom francuskom revolucijom. Prava drama poinje u nae dane. Jer je Izrailj za ovih 150 godina u vladavini nad svetom mnogo napredovao. Ali sve je to bilo samo podnoje koje mu je bilo potrebno za poslednji efikasni skok. Ako pogledamo svetsku ekonomiju, onda emo videti da Izrailj, koga ima 151b, a neki kau 18 miliona dua, ima takav neposredni udeo u svetskoj ekonomiji, da bi taj njegov udeo i kad bi pripadao nekom deset puta veem narodu, bio preterano nepravian. A ta da kaemo onda kad pripada narodu koji ini samo 0,75% celokupnog oveanstva? (Odobravanje). Svojim ekonomskim teorijama Izrailj je uspeo da ubaci u sve evropske hrianske, pa preko njih i ostale velike svetske narode, teoriju o novcu, po kojoj novac postaje ne samo sredstvo za razmenu, sredstvo ekonomskog saobraaja, to je njegova prava uloga, nego postaje takva vrednost koja u ekonomiji svakog naroda nadmauje sve druge vrednosti. Drugom jednom prilikom izneo sam ovakav primer: Zamislite da deset ljudi sede u jednoj sobi. Svaki od njih ima raznih dobara za vrednost od po sto hiljada dinara. Jedan ima svinja, drugi ovaca, trei njiva, etvrti kua, peti robe itd. svaki ima vrednost od po sto hiljada dinara, ali niko nema novaca pa njihovo imanje zbog toga pati. Svinje i ovce nemaju hrane, njive se ne obdelavaju, kue ne popravljaju, roba ne upotpunjuje. Njih deset, tako, imaju skupa milion dinara. Ali ako ue u tu sobu ovek koji nema ni ovaca, ni svinja, ni kua, ni robe, ni knjiga, niega, ali ima sto hiljada gotovog novca, ona desetorica morae da ustanu i da se poklone. I ako njih desetorica zajedno imaju milion, a on jedan samo sto hinjada, blagodarei dananjem ekonomskom sistemu o novcu, koja je isto jevrejska tvorevina, on jedan vredi vie nego njih deset (Buran aplauz). To nije nita novo za vas, gospoe i gospodo, to vi svi znate iz ivota. Tako je to u ivotu i tako je to samo blagodarei toj teoriji o novcu koju su Jevreji uspeli da ubace u sve hrianske drave; po kojoj je novac neto vie nego obino sredstvo ve vrednost naroite vrste, koja se ne moe da meri ni sa kakvim drugim bogatstvom, ni stokom, ni robom, ni kuama, ni njivama niim na svetu. Blagodarei tome, novac je postao vea vrednost i od oveka. (Burno odobravanje).

ovek manja novac vea vrednost: ovek sluea, novac gospodarea vrednost. Iz rimskog prava, ostala je izreka kao odgovor na pitanje kad se pojavi neko nedelo a uinilac mu se ne zna His facit qui prodeste (Onaj je uinio kome to i koristi). Pa kome koristi ovakvo shvatanje? Da li hrianima i ostalim narodima koji imaju njive, kuu, robu, stoku, koji se bave drugim poslovima? Ne! Koristi onima koji svojinu ne pretvaraju u nepokretna imanja, nego njom saobraaju, na novanim izvorima. A kad znamo da jevrejski narod zbog svoga progonstva, zbog svog karaktera lutalice, ima od svojih mudraca preporuku da tekovinu svoju ne pretvori u nepokretna imanja, nego pokretna, poto se ne zna dokle e u jednom kraju biti, to je sigurno da je ovome narodu koji je pokretnu imovinu i naroito novac cenio vie nego nepokretnu imovinu i ostale vrste dobara - sigurno je da je ovaj sistem koristio Jevrejima, pa prema tome sigurno je da oni za taj sistem odgovornost i nose. Oni su dakle, blagodarei tome, uspeli da u privredi svakoga naroda pa i u celoj svetskoj privredi, imaju presudan uticaj. Oni su preko toga uspeli: da se sve bankarstvo svetsko, da se sva velika svetska trgovina nalazi u njihovim rukama, da se sva kljuna industrija nalazi u njihovim rukama. Neto neposredno, po tome to su joj gospodari, neto posredno, to su joj finansijeri ili to dre u rukama druge poluge kojima utiu na tu vrstu ljudske privrede. ta oni ne dre? Poljoprivredu. To jest ne rade polja, ne rade zemlju. To rade drugi narodi. Ali je zato trgovina sa poljoprivrednim proizvodima u njihovim rukama! Zanate isto tako. To jest: oni ne kuju, niti teu. Ali sve to se kuje i tee i sve ime se kuje i tee nalazi se u njihovim rukama. Jednom rei, sve ono to predstavlja ekonomiju sveta nalazi se vie ili manje pod njihovim uticajem, na taj nain to ga stvarno imaju kao posednici, kao i na taj nain to svojim vezama kontroliu to. To su velike tekovine koje su uspeli za ovih sto pedeset godina da ostvare, od kako su uspeli da porue poredak koji ih je drao, kao korpus stranierum, pod izuzetnim zakonima, pod izuzetnim reimom. Ali Jevreji nisu time zadovoljni. Oni su blagodarei svome uticaju u ekonomiji uspeli da zavladaju na isto ekonomskom domenu svakog naroda. Ali su videli da nije dovoljno vladati ekonomski jednim narodom; oni su videli da ima stvari koje nisu hleb, nisu materija i koje utiu na ivot jednoga naroda; oni su se zato doepali i velikih manifestacija duhovnog ivota svakog naroda. Oni dre veliku tampu u svojim rukama! Ili pod svojim uticajem. Oni dre sva velika privatna pozorita u svetu i opere u svojim rukama. Oni dre najmanje 3/4 svetske filmske industrije u svojim rukama! Oni dre velika izdavaka preduzea u svojim rukama! Oni dre velike asopise u svojim rukama ! ta e hrianski i ostali nesemitski narodi itati u novinama i asopisima, odreuju Jevreji; ta e u pozoritu gledati odreuju Jevreji; ta e u filmovima gledati odreuju Jevreji! (Burno odobravanje, aplauz i uzvici: Tako je! iveo!) I isto hrianski pisci, pozorita, novine, asopisi, plae se, zaziru od uticaja Izrailjskog. Oseaju njegovu ogromnu mo. Boje se sukoba sa njim. I bez borbe mu se predaju. Otuda taj fantastino veliki jevrejski uticaj na duhovni ivot nejevrejskih naroda. Kau ljudi da ak i ta e se u baletu davati, da ak i to Jevreji odreuju! Ali ipak i to nije dovoljno. To jo nije ona zora kad e onaj koji se rve rei: "Pusti me! Zora je!" Jo izgleda da je zora daleko, jer s vremena na vreme bukne reakcija, doe neki pogrom. S vremena na vreme neka vlada pokae da ne spava. S vremena na vreme nastane nekakav pokret meu ljudima protiv njihove vladavine. S vremena na vreme narod poinje svojim razumom da shvata, da se buni i da kao slepi Isak trgne se i kae: "Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove" i da zapita: Da li si ti sin moj Isav?" Prema tome nije jo to misle Jevreji nije jo to to treba da doe. Jo je to sve nesigurno; jo to nije onako kako bi trebalo da bude. I Jevreji znaju i vele: Mora doi as, kad e Izrailj vladati svima

narodima. Ali ne ovako s maskom na licu ve vladati bez maske. Mora doi as kada e Izrailj moi slobodno da skine masku i da kao suveren stane pred narodima. Ne kao danas da izigrava drugostepene i desetostepene, da pusti kojekakve arijevske glupake da izigravaju prve, a on pozadi samo da vue konce. Ne to! Nego da Izrailj stane na pravo mesto svoje, na podium gde mu je mesto, da vide narodi Izrailja u svoj slavi i veliini njegovoj. Dobro je to to je Izrailj ve postigao, ali nije dovoljno to. Jo nije zora. Da to doe, potreban je ceo ovaj put, ali nije dovoljan. Jo neto mora biti! Mora doi velika revolucija. Ogroman haos u svetu. Mora doi straan lom. Bie tu i Jevreja koji e stradati. Ali, Boe moj, koliko je svaki hrianski narod rtvovao za slavu i veliinu svoju, koliko je rtava svojih pravih istokrvnih sinova dao, pa mora u tome zemljotresu i Izrailj dati rtava. Ali te su rtve potrebne. To je kao ono stegno na nozi Jakovljevoj to se iai prilikom rvanja, te Jakov poe ramljati. Te rtve moraju doi, ali posle dolazi zora, dolazi as pobede Izrailja! "Jer samo tako rauna Izrailj sve sam pripremio. Rasuo sam narode. Stoje hrianski narodi u Evropi hrianskoj, ali pometeni, svi su razueni, atomizirani. Presekao sam sve veze meu njima. Ne samo da sam uspeo da bacim narod protiv naroda, ve sam i u svakom narodu ubacio stranu zbrku pojmova, ogromnu sumnju, bacio brata na brata roenog. (Burno odobravanje). Hriani su svoju veru izgubili: Bogu okrenuli lea; Hristu okrenuli lea. Uinio sam da sumnjaju u sve i svata. Presekao sam vezu svakog naroda sa sopstvenom istorijom: graku narodi kao dralovi u jesenjoj magli, kao rasejana stada ovaca i lutaju tamo amo." "Mnogo sam dakle uspeo. Ali to sve nije dovoljno. Jo stoje njihove narodne drave. Kakve da su, tek stoje. Sutra, odjednom, kao kad se kroz gomilu rasturenih trinja od gvoa, prevue magnet, pa se trinje dotle rasuto bez ikakva reda i smisla odjednom okrene i sredi u jednom pravcu tako mogu i narodi razbijeni, razdruzgani i atomizirani ako im narodne drave ostavimo, da se prenu, stanu na svoje noge i otmu se s raspua. Sutra - sve dok postoje njihove narodne drave mogu hrianski narodi i ostali da odbace razne internacionalne pojmove koje sam im namesto njihovih iskonskih pojmova ubacio, da ih odbace kao staro nepotrebno ruho da se vrate svom narodnom duhu, da tako od lanih nacionalnih naprave svoju narodnu dravu, te da ova odgovara njihovoj narodnoj potrebi. I onda, ta e biti s tobom Izrailju ?" Tako Izrailj misli. Nema mira Izrailju sve dotle dok se poslednji in ljudske drame ne odigra, dok se u ovako rasutom drutvu evropskih hrianskih drava ne pojavi jo jedan ogroman rat, ne pojavi veliki svetski sukob, u kome e krvave rtve, muke i bolovi na kraju krajeva da zbriu poslednje veze, da jednoga dana svi narodi odbace i poslednje obzire prema svom sopstvenom domu, omrznu na svoje ustrojstvo, da svojim rukama to rekao jedan stari francuski pesnik svoju sopstvenu utrobu razderu. Kad taj dan bude doao, kad se napravi lom i haos u celom svetu, kad se napravi ta velika svetska revolucija koja treba da doe posle takvog ogromnog svetskog rata, onda e pui ona zora koju Izrailj eka, onda e umorni, okrvavljeni i izmrcvareni narodi rei: Pusti me! Zora je! (Burno pljeskanje). I ini mi se da Izrailj uspeva! Eto, ne samo da je tree zvonce odzvonilo, ve je zavesa dignuta i mi na pozornici gledamo kako su hrianski narodi u hrianskoj Evropi skoili kao krvni neprijatelji jedni na druge. Upali u rat, i to je najgore, uvereni da do rata nee doi! Do poslednjeg asa Francuska i Engleska su govorile: Hitler blefira! Do poslednjeg asa je Hitler govorio: Engleska i Francuska blefiraju! Naalost, nije blefirala ni jedna ni druga strana. Upali su u rat! Jedini koji je znao da to nije blef, jedini koji je znao da se ide ratu, da rat treba da doe, bio je Reditelj! (Burno odobravanje i aplauz). Da vidimo da je to ba njegovo delo, jer ja ovo govorim i kao da ujem da neko meu vama misli, a iz njegovih misli kao da glasno pitanje dolazi: To je samo jedna velika pretpostavka! Gde su vam dokazi za to? I zatim pretpostavka liena

svake verovatnoe. Vi Izrailja pravite biem koje stalno ima istu misao, koje uvek logino ide za tom milju, koje stalno odbacuje sva sredstva koja tome cilju ne vode i bira druga koja tome cilju vode. I ako bi to bilo, onda bi trebalo da Izrailj ima organizaciju, a ja tu organizaciju ne vidim. A zatim trebalo bi da ima vostvo, a toga vostva nema! Da, taj razlog koji sam sada glasno mesto vas pomenuo, taj razlog je jedan od glavnih uzroka to su hriani uvek bili prevareni od Izrailja! Oni su traili da vide otvorenu igru: Gde je pitaju otvorena organizacija? Gde je javno vostvo jevrejsko? Vaa primedba nije teka za mene, ali vi mnogo traite od Jevreja. Vi zaboravljate da oni ne mogu kao drugi narodi da pokau otvorene karte, jer ne ive kao drugi narodi. (Odobravanje). Jevreji moraju da igraju sa skrivenim kartama,jer im je sueno da budu s maskom na licu, kao praocu Jakovu s jareim koicama na vratu i rukama. Vi velite. To je samo pretpostavka! Priznajem! Pretpostavka! Ali ako za tu pretpostavku koja razume se nije samo moja, ako za tu pretpostavku stoji itav niz injenica koje je potvruju, onda to nije vie samo pretpostavka. Ako se izvri neko ubistvo, krivac se ne zna, onda islednici prave pretpostavke, prave jednu pretpostavku, pou tim putem, pa se vrate. Nije to! Prave drugu pretpostavku, pou drugim putem, pa se vrate. Nije ni to! Ali kad naprave treu pretpostavku, pa se ta pretpostavka slae s isleenim okolnostima kako se to u sudu kae kao da je neko sve stvari namestio da ba onoj treoj pretpostavci odgovaraju. Kad se tako ta pretpostavka poklopi s isleenim okolnostima, onda islednici, a docnije i sud, steknu ubeenje da je taj koji odgovara za to delo, a koga je isledna vlast izvela pred sud, da je taj delo i uinio. Tako i ovde! Priznajem: pretpostavka, ali ako ta pretpostavka odgovara injenicama i to itavom nizu injenica, onda je ta pretpostavka dokazana njima, onda nije vie samo prosta pretpostavka. Ona je postala izvesnost, blagodarei podrci materijalnih injenica koje je sobom dre. Ako ja za ovu pretpostavku imam itav niz injenica, ako poslednjih 150 godina istorija oveanstva da ne idemo dalje pokazuje da su ostali narodi padali, a jevrejski u svome uticaju rastao, onda, bogami, moram da zakljuim da je tih 150 godina istorije oveanstva bilo 150 godina raenja jevrejskog i opadanja ostalih evropskih naroda. Ako ja uem dublje u stvari i vidim da su Jevreji rasli blagodarei svojim konzervativnim tradicionalnim principima, a ne onim revolucionarnim, ateistikim, demokratskim, koje su irili meu ostale nejevrejske narode, onda moram doi do zakljuka da su Jevreji narod koji igra dvolinu ulogu. Narod koji ima jedne teorije za sebe, a druge za ostali svet. Ako na kraju krajeva svaki rat za poslednjih 150 godina, a dovoljno ih je bilo; ako svaki rat donosi uspon Jevreja, ako svaka revolucija donosi raenje njihovog uticaja, onda moram doi do zakljuka sasvim loginog i sasvim prirodnog da je svaki rat i svaka revolucija na tetu evropskih hrianskih naroda, a na korist jevrejskog naroda. I ako se sad pojavi jedna knjiga, koja ceo plan jevrejskog rada iznese i ta knjiga doe, recimo 1902. godine, i kao delo jevrejskog plana iznosi dogaaje koji e se dogoditi docnije, onda uprkos toga to e Jevreji da viu da je to "falsifikat", ja moram da zakljuim da taj "falsifikat" predskazuje budunost na udnovat nain, da je ta knjiga upravo otkrila njihove planove. A to oni toj knjizi poriu vanost i autentinost, to je zato to ta knjiga otkriva njihove karte koje su oni hteli da za ostali svet ostanu skrivene. Prema tome kada sve to zajedno posmatramo, onda ne moemo kazati da je to sve pretpostavka. A to vi ne vidite organizaciju i vostvo jevrejsko, oprostite, ali ste jako naivni, ako traite da vam i to Jevreji pokau. Oni nas ne smatraju toliko glupim da nam pokau vostvo i organizaciju i da se tek onda Hriani probude i vide otkuda im preti opasnost. (Burno odobravanje). Zar vi hoete da kaete da svaki Jevrejnn zna ovu dramu? Ne! Plan ove drame niti moe, niti mora biti potpuno poznat svakom Jevrejinu

kao to svaki Englez ne zna politiku Velike Britanije, ali se trudi da je sazna i da joj koristi koliko i kako moe. Neko e na ovo primetiti: Pa vi ste napravili Jevreje svemonim. A jesu li oni stvorili Hitlera i Staljina, emberlena, Lojd Dorda, Klemansoa i Vilsona? Ali, zar sam ja igde to rekao? Ne, oni ih nisu stvorili. Ali oni u drami ije izvoenje reiraju, daju svakome pogodnu ulogu, i to tako umeno da je i jedan Hitler, za koga smo verovali da je sasvim dobro prodro u planove jevrejske, odigrava vrlo dobro, ako i nesvesno, onako kako Izrailju treba. II PREDIGRA Ali da bi videli mehanizam te drame, moramo da se vratimo malo unazad. Neu da ulazim u pitanje ko je kriv za Svetski rat 1914. godine. Imam tu svoje miljenje, ali to nije potrebno za nae veeranje predavanje. Oni koji su pobedili, traili su prethodno da se utvrdi da je za svetski rat kriva Nemaka. Recimo da je tako: kriva je Nemaka! Sad zamislite vi jedan forum koji treba da diktira mir Nemakoj, zemlji naroitog kvaliteta, opasnoj po evropski poredak, zemlji koja je u stanju da uradi tako veliki zloin, da izazove svetski rat. Zamislite taj forum koji treba da pravi mir, da ga diktira tako opasnoj, a pobeenoj dravi. Vidim tri mogua stava koji bi diktatori morali da imaju, ako sluaju pamet i imaju interes svojih naroda u vidu. Jedan je: Oglasili smo je za krivu, ali neemo da je ozlojedimo, neemo da je uvredimo, neemo da je napravimo oajnom, jer je Nemaka strana! Ako je napravimo oajnom, bie uda! Dakle, prva mogunost to je: pobedili smo je, ali hoemo da se prama njoj ponaamo viteki, da izozovemo kod nje oseaj ovenosti, da izvrimo kod nje, ako je mogue, ono to se zove: kantacio benevolencie, da joj se umilimo, da drugi put ne bude takva kakva je bila 1914. god., da je seanje na viteku ovenost zaustavi i zastidi. To bi bio jedan nain. Ako je Nemaka tako opasna, kao to je predstavljaju, onda je to slab nain da se odri mir. Ali dozvoljavam i tu mogunost. I takva politika imala bi smisla. Drugi nain to je da se kae: Nemaka je opasna, moramo je napraviti slabom, tako slabom da vie nikad ne pomisli da poe u rat. I trei nain koji ide praralelno s ovim prvim i drugim, to je: mada i pobednici, moramo svakako biti jaki i prejaki,jer je Nemaka opasna drava, a njen narod opasan narod! Od te tri mogunosti Versajski diktatori nisu uzeli ni prvu, ni drugu, ni treu! Oni nisu Nemaku uvredili, oni su je ozlojedili, oni su je ponizili. Svim moguim nainima kojim se kod oveka moe; bes ili oajanje da porodi ili su Versajski diktatori zatim da kod Nemake bes i oajanje izazovu. Bilo je u Versajskim odredbama o primirju i miru poniavajuih, a ako hoete i nepotrebnih i smenih odredaba, ali ni jednu odredbu nisu hteli diktatori Nemakoj da oproste. Sve su to uneli da aa gorine, besa i oajanja za jedan tako ponosit narod kao to je nemaki bude prepuna! Razumem; nisu hteli po prvom obrascu da je tede; znai kazali su: Sad sam te pobedio i sad u da ti dam da sve kapi gorine popije! Razumem to moda to ne bih radio ali razumem i to! Ali da vidite ta su dalje radili. Tako razjarenu Nemaku oni nisu vezali lancima, ve pauinom. (Burno odobravanje). A sebe, pobednike, koji su tako razjarili Nemaku, sebe raslabili! (Burno odobravanje). I sad, gospoe i gospodo, pitate me da li su bili glupaci koji su pravili Versajski mir? Nisu glupaci! bili su to zreli ljudi. Ljudi koji imaju ivotno iskustvo, koji imaju visoku inteligenciju. I vidite kako su radili! (Smeh) Smejete im se? Kad bi stvar bila za smejanje i ja bih se morao smejati! Tako je zakljuen Versajski mir! Prvo su ozlojedili onoga, koga su proglasili za zvera. Sva mogua ponienja koja mogu da utiu na psihu naroda tako ponosnog, disciplinovanog i portvovanog; sva ponienja koja e ga nagnati da se

spremi za nove borbe sve mogue su spremili i metnuli unutra da nikada nemaki narod ne zaboravi Versajski diktat. S druge strane, kad je dolo do okivanja, okivali su ga pauinom. A kad je trebalo da pobednici budu jaki, raslabie se. I to ne sluajno. Dat je takav ton: Raslabljujemo se: Dole snaga! ivela slabost! Mislite da se alim, da je ovo samo karikatura. Nije gospodo ovo karikatura! To je ema iz koje je izila naa drama. To je predigra ove drame. I to ne sluajno. To je reiser- Izrailj, spremio. Spremio je sav bes nemakog naroda, vezao ga pauinom, odnosno spreavao da vee bolje i raslabio pobednika da bi dolo do novog evropskog rata. (Odobravanje). Jer ako ne doe evropski rat, nema revolucije! Ako nema revolucije, onda nema ni one zore to je Izrailj eka! zato, po miljenju njegovom, treba Nemce veliki, silan i ponosit narod razjariti, ne potediti nita to bes i jarost Nemake moe izazvati! Jer Nemaka mora biti ona dinamina, ubojna snaga to e poetni udar celom sadanjem sistemu dati. S druge strane, sve garancije Versajskog ugovora moraju biti pauina. Samo prie. Luk i voda! Tako da im Nemcima budu otvorene oi, sutra dan posle potpisa, pogledaju i vide: "Pa, ovo nisu nikakvi okovi! Ovo je senka od okova! Ovako e konac po konac otii cela pauina i jednoga dana ja, moni i gordi nemaki narod, ispraviu se i tada teko onome koji se usudio da ovakva ponienja uini!" S tree strane Englezi, Francuzi i ostali: razjedinjeni i raslabljeni! Nije to moja pria o njihovoj raslabljenosti. To je bila kod njih zvanina parola. Hvala Bogu, nema rata! Zato? Zato to imamo potvren ugovor. (Smeh). Nemci su ga potpisali, a mi udarili peat! (Burno odobravanje). I nema vie rata! Ako se Nemci usude imamo sud! (Buran smeh i aplauz). Gde idu ugovori? Na sud! Kad jedna strana pokua da okrnji ugovor, sud doe i natera krivu stranku na izvinjenje. (Smeh). I ja bih se smejao, kad ne bih govorio o Drami savremenog oveanstva! Nemam potrebe da vam izlaem sve poniavajue detalje Versajskog mira po Nemaku. Svako od vas koji hoe da to sazna, ako ve ne zna ili se ne sea, nai e ih u ma kojoj publikaciji tog vremena ili u onima koje govore o tom vremenu. Dovoljno e biti da vam kaem da je Nemaka morala da preda saveznicima sve svoje mnogobrojno oruje (samo 30.000 topova), svu svoju flotu, sve svoje industrijske tajne. Nemakoj je bilo zabranjeno da ima vojsku, flotu i avijaciju. Nemakoj je nametnuta obaveza da plati pgtetu iji iznos nije utvren. A sve je to Nemaka imala potpisati bez rei, bez diskusije, bez cenjkanja, bez razgovora: doi, potpisati i pokloniti se. I to u onoj istoj dvorani ogledala u Versaju u kojoj je 1871., posle pobedonosnog rata Prusko-Francuskog, proglaeno Nemako carstvo. A kad se tako poniena i uvreena i ozlojeena Nemaka uini slabom, onda Jevreji i prijatelji i agenti njihovi, sve uinie da se stvore preduslovi za nemako jedinstvo, oterae preko dvadeset nemakih dinastija koje su dotle vladale nemakim saveznim dravama i tako omoguie stvaranje jedinstvenog, prepotentnog Nemakog Treeg Rajha. A mesto realnih jemstava da Nemaka ostane mirna, stvorie Jevreji i njihovi agenti Drutvo naroda, kao sud, "koji nije imao ni toliko snage da natera Nemaku da na poziv doe, ili da je nagna da iz Drutva ne izie i ne zalupi za sobom vrata s treskom." I sve obaveze koje je Nemaka ugovorom morala uzeti na sebe, behu kao konci pauine jedna po jedna tako pokidane, jer ruka Jevreja i njihovih agenata, svakad kad bi dola do toga da se prema Nemakoj preduzmu istinske garancije, bila je uvek tu da to sprei, ne iz ljubavi prema Nemcima, ve radi izvrenja svoga paklenog plana. Ali najbolje se pakleni plan Jevreja vidi u poslednjem stavu: u raslabljivanju pobednika i diktatora Versajskog mira. Oni su uvukli Ameriku u rat. Oni doveli Vilsona, svog eksponenta, da pobedu saveznika pomogne, da omogui razjarivanje pobeene Nemake, ali i da sprei svako njeno unitenje, da donese Drutvo naroda, fasadu brbljivu u ijem e zaklonu drama da se priprema, kao to u inkubatoru zaetak pileta raste. A posle su Ameriku povukli iz igre. Oni su razjedinili Veliku Britaniju i Francusku, a ove od Italije. Svoj ogromni neposredni i naroito posredni uticaj, upotrebili su sutradan u Velikoj

Britaniji i u Francuskoj da ove dve sile udalje jednu od druge. A zatim svom snagom delovali da obe ove zemlje zauzmu poniavajui stav prema Italiji i to u najkritinije vreme 1935.-36. godine. Oni se bacie na raslabljivanje Velike Britanije i naroito Francuske. Ovo poslednje je upravo opipljivo njihovo delo i zasluuje da detaljnije bude izloeno. Ko je bio glavni agent defetizma u Francuskoj, ako ne Jevreji? Zar nisu oni i njihovi agenti bili nosioci napadaja na svaki pokuaj nacionalne reakcije i nacionalnog podizanja Francuske? Zar nije pod njihovim neposrednim rukovodstvom, preko Leona Bluma, uz pomo jevrejsko-komunistike tvorevine narodnog fronta, Francuska ekonomski, politiki i vojniki skrhana? Zar nije ak Izije Zej, Jevrejin, kao ministar nacionalnog vaspitanja ubijao francusku nacionalnu misao u nastavi? Zar nije pod njegovim ministrovanjem kongres uiteljskog sindikata, dve i po godine posle dolaska Hitlera na vlast, u Nansiju, avgusta 1935., doneo onu famoznu rezoluciju; da je glavna dunost francuskog uiteljstva da radi na moralnom razoruavanju Francuske da francuski uitelj ne sme ekati da drugi narodi otponu sa svojim razoruavanjem, da se odmah mora otpoeti (ba sad kad ponovo poe ludilo naoruanja) sa razoruavanjem Frakcuske? Zar se na tom kongresu ne zaori omiriski smeh francuskih uitelja kao odgovor na pitanja jednog svog kolege: "Pa ime emo doekati Hitlera ako nas sutra napadne? Nasmejae se uitelji i odgovorie: "Lecima emo mu vojsku zasuti!" Zar nije septembarska ehoslovaka kriza 1938. dola posle dve godine vlade Leona Bluma (u kojoj je od 90 lanova ministarske ekipe ministri, dravni podesekretari, efovi kabineta i naelnici optih odeljenja bilo etrdeset Jevreja etrdeset masona, dakle poznatih prijatelja Jevreja, a samo je deset Francuza nejevreja i nemasona) dovelo Francusku u taj poloaj da na 5.000 nemakih prvoklasnih borbenih aviona ima samo 50 svojih, da na 800 aviona mesene nemake produkcije, njene tvornice rade jedva deseti deo tog broja aviona za njenu vojsku? Zar nije Francuska pod tom vladom dola pred prag graanskog rata? Zar nije ta vlada uspela da Francuze baci jedne na druge, dok su Jevreji u istini postali gospodari sudbine te velike nacije? I dok je narodni front Francuske s vremena na vreme prireivao hune povorke svojih pristalica, to su uzdignutih pesnica, pod crvenom zastavom, pod vostvom Jevreja, vikali: Dole Hitler!", Hitler je kidao poslednje veze koje su vezivale Nemaku, ba blagodarei toj vladi Francuske: uspostavljao vojsku, optu vojnu obavezu, zauzimao demilitarizovane krajeve Rajne i pripremao Nemaku za snaan skok na Austriju, ehoslovaku i Poljsku. Zar nisu Jevreji bacili Musolinija u naruje Hitleru? Zar nije to uinila ona skuptina Francuske u kojoj je glavnu re vodio Jevrejin Leon Blum, oborivi Lavala koji je s Musolinijem bio napravio sporazum. Zar nije taj isti Blum, sa svojom jevrejsko-masonskom ekipom, ba u vreme kad je bilo oigledno da se Nemaka snai i priprema za definitivne skokove, spremao Francuskoj front na Pirinejima i front na Alpima, pored fronta na Rajni? Ali nije samo ovde jevrejsko delo razaranja opipljivo. Sluaj Rusije je daleko reitiji za nau tezu. 1917. g. februara pao je caristiki reim. Privremena vlada meu prvima primila je telegram amerikgo bankara Jakoba ifa, jednog od voa meunarodnog jevrejstva! (Taj if je ono lice to je 1905. g. grofu Viteu u Portsmutu rekao: "Ako car nee da da slobodu koju Jevreji trae, onda e ta prava biti dobijena."). Na tu depeu odgovorio je odmah i snishodljivo P. Miljukov, ministar inostranih dela Privremene vlade. U toj depei on, izmeu ostaloga, veli: "Dozvolite mi da budem s Vama u zajednici radi pomirenja novih ideja jednakosti, slobode i sloge meu narodima." Ove rei ne bi bile razumljive, da je if bio samo bankar. Ali if je ustanovio na Kolumbia univerzitetu prvu katedru socijalne ekonomije, koja je imala za zadatak ne samo da se bavi pitanjem ljudskog osvajanja zemlje, ne samo organizacijom industrije ve i duhovnim vostvom oveanskih poslova. I ova molba Miljukova, da mu if dozvoli da budu u zajednici ideja, pokazuje da je Miljukov dobro znao ideje ifove i njegovo znaenje u meunarodnom Jevrejstvu, i preko

ovoga u svetu. Uloga Jakoba ifa u borbi protiv Rusije nije poela sa tom depeom. Kao predsednik jevrejskog amerikog komiteta i kao predsednik nezavisnog jevrejskomasonskog reda Bnai B'rit, Jakob if je 15. II 1911. objavio rat predsedniku Sev. Amer. drava Taftu, ne htevi da primi ak ni pruenu ruku Predsednikovu u Beloj kui, zato to ovaj nije hteo da primi zahtev amerikih Jevreja da se trgovinski ugovor zakljuen s Rusijom 1832. g. raskine, jer Rusija nije htela da u svoju zemlju primi natrag Jevreje koji su se vraali kao ameriki podanici. Predsednikovo gledite je bilo jasno i odreeno: Rusija je u pravu da u svoju zemlju pusti koga hoe, isto tako kao to radi i Amerika. I odmah sutradan veina amerikih listova preduzela je otar napad protiv Tafta, a ogromna izdavaka preduzea zasula su zemlju brourama protiv Rusije. Rezultat je bio porazan za Tafta, jer su oba Doma amerikog kongresa, deset meseci po objavi rata od strane Jakoba ifa, pozvali Tafta da obavesti Rusiju da je trgovaki ugovor s njom raskinut. Ovde je if dakle uspeo da dve vlade: rusku i ameriku porazi i to samo za 10 meseci istrajne borbe. I poto je Taft zvanino raskinuo ugovor s Rusijom, idue 1912. g. jedna delegacija predstavnika reda Bnai B'rit dola je u Belu kuu i stavila na prsa predsednika Tafta medalju koja mu je davala pravo na titulu "ovek koji je prole godine najvie doprineo blagostanju Jevrejstva." U leto 1916. g. iz Njujorka ruska vojna obavetajna sluba dobila je poverljiv izvetaj sledee sadrine: "Prva sednica ruske revolucione strane odrana je u ponedeljak, 14. II u istonom kraju Njujorka. Bilo je prisutno 62 delegata, od kojih je 50 bilo veterana iz revolucije 1905., a ostali su bili novi lanovi. Veina su bili Jevreji i uglavnom intelektualci... Debata je bila upuena u pravcu ispitivanja sredstava i mogunosti za izvoenje velike revolucije u Rusiji, poto je trenutak vrlo povoljan.. Jedina ozbiljna prepreka je pitanje novca, ali im je ovo pitanje bilo postavljeno, sednica je bila obavetena da to ne sme davati povoda nikakvom oklevanju, jer im to bude potrebno, znatne svote e biti date od linosti koje simpatiu pokret za osloboenje ruskog naroda. Tim povodom ime Jakoba ifa bilo je vie puta pomenuto." Jedan memoar koji se odnosi na boljevizam i Jevrejstvo, a koji je visoki komesar Francuske republike uputio obavetajnom odeljenju Generaltaba Francuske vojske daje interesantne podatke (dokumenat 7-b18-b). Ovaj je dokumenat bio objavljen u listu "U Moskvu" koji je izlazio u Rostovu na Donu 1919. g. za vladavine belih trupa, a objavljen je u listu "Stara Francuska", gde se za ovaj memoar veli da ga je obavetajna sluba amerika dostavila svima saveznikim obavetajnim slubama. Taj memoar iznosi: I. uje se da se u februaru 1916. g. sprema revolucija u Rusiji. Ove linosti i ustanove su u tom delu uzele uea: 1) Jakob if. 2) Banka Kun, Leb i Komp. (uprava: Jakob if, Feliks Varburg, Oto Kan, Morimer if, Serli Hakauer). 3) Hugenhajn. 4) Maks Brajtung. U aprilu 1917. Jakob if je javno izjavio da je revolucija izbila blagodarei novanoj pomoi koju je on dao. II. U prolee 1917. Jakob if poeo je da novano pomae Trockog (prava ime Brontajn, Jevrejin) radi podizanja socijalne revolucije u Rusiji. Trocki je pored toga primao pomo i od Maksa Varburga iz Hamburga, od jevrejskog velikog preduzea Vestfalsko-Rajnskog Sindikata, kao i od Jevrejina Olafa Aberga iz tokholmske Naj Banken. III. U oktobru 1917. ostvarena je boljevika revolucija, blagodarei kojoj su Sovjeti uzeli upravu nad ruskim narodom. U Sovjetima su se sledea lica naroito isticala: Pseudonim: Lenjin, Trocki, Steklov ,Martov, Zinovjev, Ramenjev, Suhanov, Sagerski, Borbanov ,Uricki, Larin, Kamnov, Genetski, Dan, Mekovski, Martinov,

Parvus, Rzjanov, ernomorski, Solncev, Pjatnicki, Abramovi, Zvezdin, Maklakovski, Borbov, Akselrod, Garin, Glazunov, Jofe, Lipinski. Pravo ime: Uljanov, Brontajn, Nahamkes, Zederbaun, Apfelbaum, Rozenfeld, Gimel, Krohmal, Silbertajn, Radomislski, Lurio, Rap, Firetenberg, Gurevi, Goldberg, Zibar, Helfand, Goldenbah, ernomordik, Blajhman, Zivin, Rajn, Vojntajn, Rozenblum, Natanzon, Ortodoks, Garfeld, ulce, Jofe, Leventajn. Narodnost: Rus, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin, Jevrejin. IV. Meu intimnim prijateljima Jakoba ifa nalazi se i rabin Juda Magnes. On je propovednik meunarodnog Judejstva i o njemu se misli da je prorok. Poetkom 1917. ovaj prorok izjavio je da je boljevik. if ga je zbog toga javno ukorio, ali je i dalje ostao s njim u tesnom dodiru i prijateljstvu. V. S druge strane taj isti Juda Magnes, potpomognut od Jakoba ifa, kao direktor svetske skolistike organizacije Paol, ima za cilj da uspostavi internacionalnu suprematiju jevrejske radnike stranke. VI. Nekoliko nedelja pre izbila je socijalistika revolucija u Nemakoj: automatski je politiku upravu nad revolucijom uzela Jevrejka Roza Luksemburg, a jedan od glavnih voa meunarodnog boljevikog pokreta je Jevrejin Hlaze. VII. Ako zapamtimo da je jevrejska banka Kun, Lobl i Komp. u vezi sa jevrejskom firmom, Rajnsko-vestfalski sindikat, i jevrejskom bankom braa Lazar u Parizu, kao i sa bankarskom kuom Gincburg (Petrograd, Tokio i Pariz), ako pored toga zapazimo da su sve ove jevrejske kue u tesnim vezama sa jevrejskom kuom, Spajer i Komp. (London, Njujork i Frankfurt na Majni), kao i sa Naj Banken (jevrejsko-boljevikom kuom u tokholmu) izlazi da je boljeviki pokret u izvesnoj meri izraz opteg jevrejskog pokreta i da su ove banke zainteresovane u njegovoj organizaciji." (Sva ova dokumenta objavljena su u knjizi generala Nevolodova: "Car Nikola i Jevreji".) Sasvim je netano zakljuiti da je meunarodno Jevrejstvo zasnivalo boljeviki reim u Rusiji radi neposredne jevrejske eksploatacije ruske zemlje i ruskog naroda. Ma koliko bile velike neposredne koristi koje bi ta neposredna ekonomska eksploatacija ruske zemlje i ruskog naroda donela, meunarodno Jevrejstvo je nije htelo. Ono je revolucijom uspelo da stvori tvravu svetske revolucije, kroz koju e i pomou koje e meunarodno Jevrejstvo doi do ostvarenja svog vie nego pedesetvekovnog sna o vladavini nad celom zemljom i svim narodima, obaranjem sviju posebnih nacionalnih drava, ubijanjem sviju drugih religija, stvaranjem jedne svetske drave, kojom niko drugi vladati ne moe ve jedini meunarodni, svuda meu narodima rastureni narod, kome e se sva plemena pokloniti i svi narodi sluiti i blagosloviti ga kao pobednika. Otuda meunarodno Jevrejstvo nije ni imalo za zadatak da privredno eksploatie rusku zemlju i ruski narod posle revolucije, ve da Sovjetijom, kao dravnom organizacijom judeo-marksistike misli i Kominternom, kao meunarodnom organizacijom te iste misli, tako upravlja da ova raslabljuje sve nacionalne, a naroito hrianske drave s jedne strane, a s druge da gura svet ka novom svetskom sukobu, a da se priprema kad ovaj sukob doe i ratujue strane budu dovoljno izmorene i izmrcvarene za svoju definitivnu vojniku ulogu i pobedu. Svi Jevreji koji su uestvovali u ruskoj revoluciji imali su samo taj cilj. I njihovo prisustvo u Sovjetiji je samo u toj meri potrebno da ona ne bi skrenula nekako od onog cilja koji joj je Izrailj postavio. Pri tome je cepanje Trockog od Staljina i optuba Trockog da je Staljin izdao revoluciju, samo maska Izrailjeva, namenjena hrianima. Treba hriane prevariti kako je boljevizam evoluirao, kako vie nije to onaj prvi boljevizam, divlji, krvoloni; ve drugi, pripitomljeni, koji samo iz formalnih razloga ne moe da se odrekne zabluda boljevikih, pa se samo jo imena dri, a u stvari je sasvim od njega daleko. Zato dolaze optube Trockog, koji je sluajno Jevrejin na izdajnika Staljina. U stvari ta je optuba bacanje peska u oi, jer Staljin,

kao to emo videti dalje, vodi stvari svetskoj revoluciji, posluan planu Izriljevom. Nije dakle, revolucija 1917. g. bila osloboenje Rusije, ustanak podjarmljenog ruskog naroda, ve zavojevanje Rusije i porobljavanje ruskog naroda od strane jedne misli strane ruskom narodnom duhu, njegovoj istoriji i njegovoj tradiciji; misli ponikle iz jevrejskog semena, odrasle na ubritu zapada, a ubaene u plombiranim vagonima, kroz neprijateljsku zemlju usred rata, u Rusiju da ovu, u jednom trenutku naroite slabosti, zavojuje i podjarmi. Pri oceni pitanja o prirodi Sovjetije, ovaj istorijski momenat zavojevanja Rusije i porobljavanja ruskog naroda osvajanjem iz inostranstva od strane predstavnika judeo-komunistike misli, proputenih usred rata kroz Nemaku u plombiranim vagonima, namerno se izostavlja. Jer odista nije svejedno da li je revolucija delo ruskog naroda ili inostranstva: u prvome sluaju radi se o osloboenju, u drugom o zavojevanju. Teza judeo-marksistika i legiona njihovih prijatelja jeste da je Rusija revolucijom osloboena. Istorijske injenice utvruju, naprotiv, da je osvojena od ake smelih jevrejsko-marksistikih avanturista proputenih u ratu kroz neprijateljsku zemlju, a novano obilno potpomognutih od strane Jevreja. Ali ne samo ovaj momenat: pohod iz inostranstva i mali broj boljevika, ve i naroito duh same boljeviko-marksistike misli pokazuje da njena revolucija nije osloboenje Rusije i ruskog naroda, ve zavojevanje i porobljavanje. Kakva je to misao marksistika koja se ubacuje u Rusiju? Odgovara li njen duh duhu ruskog naroda, njegovoj tradiciji, njegovoj istoriji i njegovim tenjama? Jevrejin Karlo Madrohaj-Marks napisaoje kritiku kapitalizma i time postavio osnovu dananjeg socijalizma i boljevizma. Socijalizam je postojao i pre Marksa. Ali nije bio pokretan od Jevreja. Otuda valjda i njegov neuspeh. Jevreji su iako najvei korisnici kapitalizma videli da je pitanje njihovih politiko-mesijanskih ciljeva vezano ba za uspeh socijalizma. Jer se socijalizam pokazuje kao mono orue za cepanje nesemitskih naroda, za ruenje njihovih nacionalnih drava, za borbu protiv hrianske Evrope, za ostvarenje jevrejske politike vladavine u svetu. Otuda i uspeh Marksov i uspeh socijalizma. Tri su glavne misli na kojima poiva ekonomski deo marksizma, koje ga upravo omoguuju i ine pogodnim oruem ovih jevrejskih svetskih planova. O samom ekonomskom delu marksizma neu veeras govoriti, jer nam to i nije predmet, ve o onim filosofskim postavkama, o onom shvatanju sveta na kojima je marksizam sazdan, zbog kojih je sazdan i koje su mu dale onu strasnu dinamiku. Prva misao je ateizam. Nema Boga! Ljudi uzalud podiu oi nebu. Ono je gluvo, nemo i pusto. Nikoga tamo nema. I ne samo tamo gore, iznad glava njihovih, ve nigde. Prema tome, luda su i glupa i sva ostala verovanja koja izviru iz vere u Boga i prazne sve nade to su za tu veru vezane. Druga misao je materijalizam. Nema duha! Sve je samo materija, pa i sam duh je samo psihika manifestacija materijalnog i samo materijalni uslovi ljudskog ivota uspavljuju i pokreu istoriju ljudsku. Samo je materijalno glavno i bitno u ivotu naroda i drava, a moralno, specijalno duhovno, sporedno. Tzv. moralno i duhovno je nadgradnja ekonomskog. Ono je glavno i osnovno, a moralno i duhovno se nadgrauje nad osnovom i zavisi od nje. Trea misao je klasna borba. Nije narod jedan sastavljen od brae, ve od samih krvnih neprijatelja, rasporeenih uglavnom u dve klase koje su u stalnoj i neprekidnoj borbi! Istorija jednog naroda prema tome nije istorija vezanih u jednu sudbinsku i kulturnu zajednicu oseanjem poniklim iz zajednice porekla ili ivota - ve istorija uklupanih krvnih neprijatelja, to se grizu, ujedaju, raskidaju i unitavaju u meusobnoj besomunoj borbi. Te tri misli ine filosofiju Marksizma. One na sebi nose peat jevrejskog genija i pritvornog mu mentaliteta. Ostavljajui na stranu oigledni kontrast da se narod koji je najvei korisnik kapitalizma, koji je za 150 godina, od kako se doepao "politike slobode i ravnopravnosti", uspeo da stavi ruke i da uzme pod svoju upravu najvei deo

banaka, industrije i trgovine, ruda i saobraaja oveanskog, javlja se sad kao kritiar, ruilac i organizator ruenja tog istog poretka, kontrast koji bi trebao da bude opomena svima da vrlo oprezno primaju jevrejske reformatore. Obazreu se na toliko puta isticanu injenicu da ova jevrejsko-marksistika misao ne odgovara jevrejskom duhu, a odgovara njegovom dvolinom karakteru i mentalitetu. Sami sudite! Marks je Jevrejin sin jevrejskog naroda koji ne moe da se odrekne svoje vere u Boga. Cela istorija njegova je na toj veri sazdana, veri kojoj su i danas u glavnim linijama, vrsto privreni. Toliko je vera u Boga vezana za Jevrejstvo, da ne verujem da ima ijednog Jevrejina pravog i iskrenog ateiste. Jevreji veruju da duh rukovodi i pokree istoriju. Cela njihova istorija je dokaz za to. Sve to su radili radili su, i kroz materijalno nemogue uslove prolazili, jer ih je pokretala mesijanska ideja da su oni narod izabrani od Boga kome je dato da vlada svim narodima. Ali tako oni veruju kad su u pitanju oni sami, jer takva misao snai i odrava narod. Za hrianske i ostale narode oni su u osnovu nove masovne socijalne i socijalistike misli stavili materijalistiko shvatanje istorije misao sasvim suprotnu onoj koja vai za Jevreje. Jevreji su vie nego narod: oni su porodica ogromna. Nigde solidarnost nije tako duboko vezala lanove jednog naroda jedne za druge, kao to je sluaj kod Jevreja. Tako Jevreji rade kad su oni kao narod u pitanju, jer takva misao o solidarnosti i povezanosti dubokoj i sudbinskoj, o bratstvu krvnom, hrani i brani i snai jedan narod. Zato su Jevreji u osnovu nove masovne, socijalne i socijalistike misli stavili klasnu borbu, mesto solidarnosti, da se nejevreji meu sobom gloe i krve. Da li ta marksistika misao odgovara duhu ruskog naroda? Da li bezbotvo, materijalizam i klasna borba odgovara ruskom narodu? Jesu li to njegove misli koje je stari ruski reim pritiskivao i ganjao, a one ganjane uspele da revolucijom oslobode sebe i ruski narod? Odgovor je negativan. Ruski narod nema ni ateizam, ni materijalizam, niti klasnu borbu za svoju roenu misao. To su tue, strane misli njegovoj prirodi, ubaene sa strane, osvojile njegovu zemlju i porobile njega i sve to je njegovo. Ali moe neko da sumnja u to. Otuda takvim predlaem da izvre takozvanu introspekciju, neka po dui svoga naroda sude o ruskom narodu. Neka zatim odgovore da li naem narodu odgovara ateizam, metarijalizam i klasna borba. Kad govorim o narodu, o njegovom duhu, ja ne mislim na one koji su kroz kole proli, niti na jedno pokolenje, ve na kolektivnu psihu naroda to se kroz narodne umotvorine tokom vekova izraavala. Moe li na narod shvatiti Vaseljenu bez Boga? Nikad i nigde se on nije mogao s takvom milju pomiriti. I u vreme kad hrianstvo nije bio primio, on je verovao da Vaseljena mora imati domaina koji uva i odrava svet od uljeza i otimaa, bilo da su ovi neka zla boanstva, bilo da su zli ljudi. Moe li narod shvatiti materijalizam i njegovu predominaciju u istoriji? Nikad i nigde se narod na nije mogao s takvom milju pomiriti. A "Ustanak na dahije" koji reima, to ih slepi narodni guslar kao u kamen ureza najbolje pokazuje narodno shvatanje istorijskih procesa. Kako dolazi do narodnog ustanka? etiri inioca se nalaze jedno prema drugom: dva koja su protiv Ustanka i dva koja hoe Ustanak. "Kad se ae po zemlji Srbiji; po Srbiji zemlji da prevrne, I da druga nastane sudija, Tu Knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, Al je rada sirotinja raja, Koja globa davati ne moe, Ni trpeti turskoga zuluma. I radi su Boji ugodnici, Jer je krvca iz zemlje provrela:

Zeman doe valja vojevati Za Krst asni i slobodu zlatnu Svaki svoje da pokaju stare." Ona dva za ustanak su materijalni (raja), duhovni principi (Boji utodnici). I duhovni princip pokree prilike. "Ne bil' s' Srblji na oruje digli Al se Srbi dignut ne smedoe." Ne smedoe, jer raja bez vostva, bez glave ne die ustanke, ne stvara istoriju. Treba prilike da uzbude Turke biogradce da oni poveruju u mogunost ustanka, da ponu ubijati kneeve, da ovi vide da e i bez ustanka izgubiti glave, te da tako rajino raspoloenje za kavgom dobije svoje organsko vostvo, da narod dobije glavu i da doe Ustanak. Ova narodna pesma pokazuje duboko, prisno narodno verovanje da je u istorijskim zbivanjima duhovno nadmonije od materijalnog, a ne obratno, kao to su Jevreji, preko Marksa, ubacili u hrianski svet. Da li je klasna borba poznata naem narodu, okatom i Bogom nadahnutim? Jer ako je klasna borba zakon ljudska: ivota, onda je taj okati narod nju morao videti i o njoj morao govoriti: A on o njoj nigde ne govori kao normalnoj ivotnoj pojavi. Naprotiv, kad u svojim narodnim pesmama opisuje svoju vlastelu, on uiva u njenom bogatstvu, u njenoj krasoti, on se ponosi njenom snagom, njenom hrabrou, njenom mudrou. Samo na jednom mestu on besni na svoju vlastelu: "Velikai, proklete vam due" Samo na jednom mestu ih tako proklinje, kad se ta vladajua klasa meu sobom posvaa i zakrvi, te ta meusobna svaa pocepa carstvo. Kad bi narod video klasnu borbu, on bi mrzeo svoju vlastelu a trljao bi ruke i radovao bi se kad bi video da se ta vladajua klasa meu sobom pokrvila. Jar ako je ta vladajua klasa njegov neprijatelj, onda je meusobna nesloga i borba te vladajue klase njegova srea i blagostanje. Ne odgovara naem narodnom duhu, dakle, ni ateizam ni materijalizam, ni klasna borba. Ne moe, dakle, odgovarati ni duhu, ni prirodi, ni istoriji ruskoga naroda ateizam, materijalizam i klasna borba. Na taj nain smo dokazali ne samo da je istorijski ruska revolucija dola iz inostranstva, proputanjem neprijatelja i novcem i organizacijom Jevrejskom, ve da sama ta misao, to je revolucijom dola do vlasti, po prirodi svojoj ne odgovara duhu ruskog naroda. To je Sovjetija. To nije Rusija. Mnogi, razume se, to zameraju. Hteli bi da ja i dalje posle 1917. g., ne zovem Rusiju Sovjetijom. A ja ne mogu. Iz tri glavna razloga: Prvi je: to se ona sama tako ne zove. Ne znam to je gonilo Staljina i njegovo drutvo da svoju tvorevinu prozovu SSSR (Sojuz sovjetskih socijalistikih republika) -da od etiri rei nema nijedne jedine koja oznaava kakvu geografsku ili nacionalnu stvarnost. Ali neki razlog su imali za to. A u civilizovanom drutvu je red da ljudi zovu treega onako kako se on sam zove, a ne drugim nekim imenom. Obino ljudi smatraju uvredom kad ih neko zove onako kako se sami ne zovu. Drugi je: to su Rusija i ruski narod zarobljeni tuom milju i tuom organizacijom kao to smo napred naveli. A neko veli: Neka je i tako! Imate pravo. Ali tamo na severu je velika ruska zemlja i veliki ruski narod. Tu zemlju moram zvati Rusijom. Odgovoriu ovom priom. Ona je moj trei i poslednji razlog: Bio neki Jovan. Imao plac i decu, kuu i radnju, poljska imanja i stoku. Ali pogine. Ubije ga Stojan. Uzme enu, decu, kuu, radnju imanje i stoku. I Stojan se namesti udobno tamo gde je bio Jovan. Za mene je jasno da je taj novi gospodar ipak samo Stojan, iako dri i Jovanovu enu i decu, i kui i imanje, i radnju i stoku. I zato ga zovem Stojanom, a imanje i decu i stoku, pa i enu Jovanovim. I nikako ne mogu to da pobrkam, ni da zaboravim. Takav mi je obiaj. I nije rav: mislim da je i kod vas takav... (Burno odobravanje. Povici: Tako je!). Ali mora meu vama biti ljudi koje sve ovo nije ubedilo i koji misle: ovo uporeenje ramlje. Nije sad tamo otima i ubica Stojan, nego je zemlja ruska i

narod ruski naao pravi oblik svog dravnog i narodnog ureenja, svoju sreu i svoju snagu: rascvetala se ruska zemlja i raspevala se ruska snaga sada i drhe stari svet od nje. Da vidimo da li je tako! Mi traimo istinu, a ona je meni uvek draga, ma kakva bila. Da vidimo dakle, da li je tako. Razgovarao sam pre neki dan s mladim ovekom koji je iz ljubavi prema svojoj ruskoj zemlji preao tajno granicu, probavio tamo skoro pola godine i vratio se tajno. Njegovi izvetaji su izili u br. 24 i 27 naih biltena. Iz tog dugog etvoroasovnog razgovora navodim samo ovo: "To je zemlja u kojoj, osim male dece niko u oi ne gleda. Pri razgovoru gleda dole, gore ili pored vas, ali u oi vas ne gleda. Tek kad se dobro upoznate, oi se bojaljivo podiu i kolebljivo susreu s vaim. Pa i posle toga. Navika se teko savlauje. To je zemlja takorei bez staraca i starica. To je ono to najpre pada u oi. Starije generacije su tako izreetane, da se samo retki primerci ja viaju. To, je zemlja duboke rezignacije. Rezignacija je postala navika. Kao to mi nosimo ogromnu teinu vazdunog pritiska na sebi i ne oseamo: navikli smo se na nju. To je zemlja u kojoj se nita ne moe kupiti bez gurnjave. Nisam za est meseci video u Sovjetiji da ima ijednog artikla dovoljno, na pretek. Otuda za svaki se pravi red, "hvost": novine, ibice, sapun, brano, cipele, tkanine ili eljeznika karta. Ni sa jedne eljeznike stanice ne pou nikad svi putnici: neko mora ostati, jer nema mesta. To je zemlja u kojoj se kupuju i stvari koje oveku ne trebaju u nadi da e putem razmene lake dobiti stvari koje trebaju. To je zemlja u kojoj samo retke, privilegisane porodice po gradovima, imaju svoju zasebnu sobu. Vrlo esto, u veim sobama stanuju po tri brana para ili jedan brani par i po dva ili tri samca. Jednom rei, to je zemlja koja ivi pod terorom kakav se u Evropi ne moe zamisliti i u oskudici koja u Evropi izgleda neverovatna." Ali i to moda nee ubediti ljude koji u Sovjetiji gledaocu Rusiju i vide sreu ruskog naroda. Da idemo dalje. Tamo vlada vlada koja se zove Radnikoseljaka vlada. I mnogi, koji ovde kod nas uzdiu za tim poretkom, vele: sigurno je da u Rusiji nije dobro plemiima i kapitalistima, vladikama i svepggenicima, ali je dobro radniku i seljaku. Da vidimo da li je bar tako. Priznajem da ako je dobro radniku i seljaku, ako su Sovjeti bar tim velikim slojevima naroda dobro uinili, onda je sve to govorim protivu njih neosnovano. Ali ta emo raditi ako ni radnicima, ni seljacima nije dobro? Ti koji tako misle zaudie se, zgranue se kad im kaem da je jedina stvarna opozicija Sovjetima danas radnik i seljak. Ne neki radnik i neki seljak, ve ogromna veina radnika i seljaka. Inteligencija nije opozicija. Kao i po drugim zemljama, ona je oportunistika, karijeristika, mlaka, neborbena. Plemstvo ili je uniteno, ilu u bekstvu. Samostalnih privrednika uopte nema: likvidirani su. Svetenstvo se dri iskljuivo crkve, koja je i danas, uprkos Staljinske konstitucije, progonjena. Od tih su jo najborbeniji, na svoj nain, tzv. "brodjai popi" (lutajui svetenici), koji su neregistrovani i koji hodaju po selima i gradovima i tajno vre obrede i ijim molitvama se narod ba zato pggo su tajne i obraa. Ali prava, opasna i masovna opozicija jesu radnici i seljaci. Da je tako vidi se iz dva dekreta Sovjeta narodnih komesara onog od 28. XI 38., kojim je utvreno novo radniko zakonodavstvo, onog od 28 V 39., kojim je utvreno novo kolhozno pravo. Prvi dekret svojim odredbama predstavlja najtee po radnika zakonodavstvo u Evropi. A drugi dekret predstavlja pravo novo porabljivanje sela. Ali ova dva dekreta izlaze iz okvira nae veeranje analize. To moete nai u drugim naim spisima. Pa ipak jedno moramo rei: radniko zakonodavstvo koje bi tako malo vodilo rauna o slobodi radnika, kao ono u Sovjetiji, ne postoji danas u Evropi. A isto tako seljako zakonodavstvo nije seljaku u svetu tako malo slobode dalo kao to je ono u Sovjetiji.

Sovjeti su na ovo bili primorani. Godinama su oni na svojim partijskim kongresima za sve svoje nedae krivili "rukovodjae one koji preduzeima upravljaju. Iz doktrinarnih politikih razloga nisu smeli govoriti da im nedae dolaze zbog otpora koji im suprotstavljaju radnike i seljake mase, u ime ije oni vladaju. Ali na kraju ivot ih je nagnao da otvoreno iznesu optube i one su se prvi put ule na XVIII partijskom kongresu VKPb (mart 1939. g.) i to ne vie protiv "rukovodjaih", ve neposredno protiv radnika i seljaka. Godina 1939. sva je u znaku borbe sovjetskog reima protiv radnika i seljaka. Ta borba nije izbila tek sad. Ona je stara koliko i boljeviki reim. U poetku je ona bila borba protiv belih, zatim protiv zaostale inteligencije, srednjih klasa i svetenstva. Sad se same narodne mase ne iz doktrinarnih razloga, ve u ime prirode stvari u ime samog ivota bune protiv jednog nemogueg sistema koji je zamislio jevrejski duh za nejvrejske narode i koji jevrejski svesni i nesvesni agenti hoe na silu Boga da im nametnu. Istorija sovjetskog reima za ovih dvadeset i dve godinee je istorija krvave i surove borbe ruskog naroda protiv svojih zavojevaa, predstavnika i eksponenata jevrejsko-marksistike misli. Ovi poslednji dekreti su samo otvoreno priznanje sovjetskog reima o toj borbi ba sa onima, u ime ije su oni oborili stari poredak, poruili tolika dobra, pobili tolike milione ljudi, izloili smrti od gladi desetinama miliona drugih, prognali ili zatoili desetinama miliona treih, a sve druge podveli pod reim, "u kome, osim male dece, niko drugi u oi ne gleda." (Burno odobravanje). Neverni ipak nisu ubeeni. Oni iznose dva razloga. Prvi je u politikoj i vojnikoj snazi Sovjeta, a drugi u udnim i velikim stvarima koje su oni u Rusiji stvorili. Neverni vele: "pa kad je sve to tako, onda otkud ta velika politika i vojnika snaga Sovjeta i otkud tolike udne i velike stvari to su tamo uinjene?" Neverni imaju pravo da pitaju. I ja im odgovaram: Kad se pojavila ta snaga o kojoj govorite? U kom trenutku? Kad je zapadna Evropa upala u rat. Pre toga je nije bilo. Gde je 1938. g. bila Sovjetija da zadri Poljsku od napada na ehoslovaku? Uprkos sovjetskog protesta upuenog Poljskoj, ova prezrivo Sovjetima odgovara i produuje presiju i napad na ehoslovaku, a Sovjeti pri tom ne mrdnue da Poljsku zadre. to svoje sporove sa baltikim i skandinavskim dravama Sovjetija nije raspravljala pre 1. IH 39.? to svoj spor s Poljskom nije raspravila pre 7. IH 39? Jedan je razlog samo. Da bi Sovjetija mogla pokazati snagu, treba pred sobom da ima slabe protivnike daleko slabije od sebe. (Odobravanje i povici). Vojni strunjak Tajmsa, 10. VIII 39., dakle u vreme kad je Engleska pregovarala sa Sovjetijom, dao je sledeu ocenu o crvenoj vojsci: "Sposobna da iznenadnim napadom zada ozbiljan udar i jakom neprijatelju ako ovaj nije na oprezi. Sposobna za ofanzivni pokret manjeg znaaja protiv slabog neprijatelja." Dakle nesposobna da udari na jakog neprijatelja koji je na oprezi kao pggo nije sposobna ni za ofanzivu opteg i veeg znaaja ak ni protiv slabog protivnika. Razlozi su tome: tehniki (rav saobraaj) vojniki (slab i nepodesan stareinski kadar), moralno-politiki (nepouzdanost trupa), ekonomski (ravo ekonomsko stanje zemlje). to se tie velikih uda o kojima su neverni sluali, izvesna uda zaista postoje. Prvo je u tome to pored sve statistike o ispunjenju plana proizvodnje, zemlja ima izgled vrlo skromnog, pa ak i bednog ivota, a ipak nijedan artikal se bez gurnjave ne moe, pa ak esto ni sa gurnjavom, kupiti. Drugi je u tome to bi upravo bilo udo da uspe reim koji se hvali u svom budetu da ima 80.000.000 slubenika, to e rei inovnika i nametenika, tj. birokratije, gde je po pravilu lina inicijativa odbaena. Tree je u tome da bi upravo bilo udo da reim, u kome ljudska sloboda i linost tako malo vrede, nije bio u stanju da se izgradi bespravnom i besplatnom radnom snagom toliko gigantskih tvornica i postrojenja, kad su pre njih to mogli

egipatski faraoni i rimski carevi sa daleko manje terora, a s vie potovanja ljudske linosti i slobode i beskrajno manje rtava u krvi, ivotima ljudskim i materijalu. (Burno odobravanje). Ali najvee udo na koje sam naiao u svom ispitivanju mnogobrojne literature i sasluavanju sviju svedoanstava, jeste ono koje sam naao u knjizi jednog Francuza, koji opisuje ova gornja uda, pa na kraju veli: "Moe mi se zameriti da nigde nita odista lepog i velikog nisam video. U stvari video sam. Video sam kazneni zavod na 20 km od Moskve. Kazneni zavod koji straa ne uva, gde kanjenici mogu slobodno, kad hoe da idu u operu ili kino u Moskvu, gde kanjenici mogu da dovedu svoje porodice i da s njima na robiji ive, gde kanjenici imaju takvu ugodnost, i takvo obilje, da se zavod ipak mora uvati od onih to bi hteli da iz sloboda uu nekako "nezakonito" unutra. I tako smo pokazali predigru drame: razrajiti Nemaku, okovati je pauinom, raslabitn pobednike. Odatle ima da izbije drama. Ali tek onda kad se prethodno ostvari neoekivano i iznenadno spajanje Nemake i Sovjetije. I danas ljudi stoje zbunjeni pred tim neoekivanim obrtom. Ta zar nije naa velika tampa brujala od tvrdnji: "sutra ili prekosutra potpisuje se sporazum Engleske sa Rusijom. Uzaman smo dokazivali da to biti nee! Smejali nam se jedni, klevetali nas drugi, napadali nas trei. Pa ipak Engleska sa Sovjetijom nije potpisala sporazum. Mesto toga, na zaprepaenje svih, doao je Nemakosovjetski pakt o nenapadanju, (Smeh). Kakav je znaaj njegov u ovoj drami? Da li je to obian politiko-vojni pakt kao to se esto izmeu zemalja zakljuuje? A, ne! Ovaj pakt ima drugi znaaj. On je poslednja scena Predigre. Njegov perfidno-satanski karakter osvetljuje traginom crvenom svetlou samu dramu koja poinje da se pred naim oima odigrava. Zato to smo znali to, zato smo uprkos tolikih i takvih tvrenja mogli uporno tvrditi da nee biti postignut sporazum izmeu Engleske i Sovjeta. Nemaka je u ovoj Drami izaziva rata. Motor rata, pa prema tome i Motor revolucije. Preko Sovjeta Izrailj dri Kormilo rata, pa prema tome i Kormilo revolucije. Pakt nemako-sovjetski od 23. VIII nije nita drugo nego spajanje motora sa krmom, uzimanje nemake motorne snage pod uticaj jevrejsko-marksistikih kormilara. Zato je taj pakt doao kao poslednja scena predigre da bi Motor uzeo onaj pravac koji Reditelj hoe. Mi smo zato davno rekli da Hitler postaje nesvesni jevrejski agent. Mislei da radi neto to treba da donese sreu i veliinu njegovoj Nemakoj, on u stvari izaziva rat i svojom ogromnom, a opremljenom snagom i disciplinovanim narodom, udara o zid anglo-francuski, upravljan sovjetskim kormilarom, sve u cilju koji je Izrailj postavio. (Odobravanje. Tako je !) DRAMA I eto Drama je poela. Sjurila se Nemaka na Poljsku i smodila je. Nemaka je spremala munjeviti rat za istok i pokazalo se da su i sprema i iskorienje odlini. Poljska je slomljena. Ali pre toga, zbog datih garancija (koje su nepromiljeno toliko puta ve davali, navedeni lukavo od onog istog reditelja koji im je u ui duvao neprestano sulude formule o kolektivnoj bezbednosti, dok ih je istovremeno raslabljivao i razbijao i onesposobljavao za svaku oruanu brzu napadnu akciju) Engleska i Francuska objavie rat Nemakoj. Kad je Reditelj bio siguran da je sad zavesa dignuta, da je drama zaista poela, da e ovog puta odista da se igra i to istinski, da nema vie opasnosti da stvar proe na miru, da e zaista biti loma, huka, treske, cike, dima, ognja i krvi zakliktao je iza kulisa skriveni Reditelj., od divlje radosti i nasmejao se smehom ledenim, trljajui zadovoljno ruke. "O, rekao je, koliko truda i muke! I jedva jednom da otpone drama koju

spremam vekovima. O! ide vreme, Izrailju! Dolazi kraj tvojim mukama, tvome stradanju, tvojim tekim ponienjima. Ide zora, Izrailju! I ide pobeda tvoja: blagoslovie te rva s kojim si se rvao u pedesetvekovnoj noi!" I tada u igru ulazi i Sovjetija. Skinuvi masku sa lica svog, bestidno se baci na slomljenu Poljsku da "zatiti ivote, slobodu i imovinu svoje jednokrvne brae ona koja u ruskoj zemlji pogazi svu slobodu, smrvi desetine miliona ivota i oduze i poniti svu imovinu nesrenog ruskog naroda. Ali maska ve i nije mnogo potrebna. Maska je trebala dok ne pone Drama. Nekad je Sovjetija pravila formule o napadau i besprekorno s drugim dravama utvrivala ko se ima smatrati napadaem. Sada, u govoru Molotovljevom, videli smo da su se "promenile prilike, pa i pojmovi o napadau, kojima smo se mi sluili, a u koje su ostali poverovali!" Nekada je to bilo potrebno, kad je Sovjetija bila najvei huka protiv faizma i kad je na svaki nain gledala da baci Francusku i Englesku as na Italiju, as na paniju, as na Nemaku, obeavajui im svoju "ogromnu" pomo. Danas ta la nije vie potrebna: tako je zgodno reirana drama, da su Engleska i Francuska morale objaviti rat Nemakoj. Sad Sovjetija moe mirne due da uzme delove poljskog plena, oekujui zavretak drame. Nekad je to bilo potrebno kad su sovjetski "narodni frontovi", "antifaistiki blokovi", "blokovi demokratskih snaga", urlali po svima evropskim zemljama o pomaganju velikih zapadnih demokratija danas ni ta la nije vie potrebna. Danas isti sovjetsko-jevrejski agenti propovedaju dezerterstvo, neulazak u vojsku, mrnju prema kapitalistikim demokratijama. Zato vie da lau kad je drama ve poela. Sad se tek vidi kako je pakosno smiljena uloga ove tajanstvene linosti to se zove Sovjetija Zaplet drame je, dakle u ovome: Nemaka, koja je najbolje shvatila lukavu igru Izrailja, primila je s oduevljenjem da u toj drami igra ulogu izazivaa rata, njenog Motora, pa prema tome i Motora revolucije. Ona je to uinila verujui da do rata s Anglo-Francuzima nee doi, kad ona napadne i smrvi Poljsku. Jer Anglo-Francuzi na Sigfridovu liniju ozbiljno ni napadati ne mogu, a na drugi nain Poljskoj pomo ukazivati ne mogu blagovremeno. Ako Anglo-Francuzi ipak u rat budu uli zbog datih garancija Poljskoj, to e biti platonski rat, rat bez rata. Jer e Nemaka za etiri nedelje slomiti potpuno poljski otpor, a tada e pasti Vlada Poljske koja je rat oglasila, a druga e s Nemakom zakljuiti mir, predajui joj Dancig i Koridor. Anglo-Francuzi e posle toga morati i sami mir da zakljue. A ako nee, neka sede na Mainovljevaj liniji. Nemaka e iza Sigfridove linije mirno uivati plodove svoje pobede. Ovaj raun ne bio potpuno taan, kao to se videlo, da 23. VIII nije uspela poslednja scena predigre ove Drame, da se Krma revolucije (Sovjetija) nije vezala za Motor revolucije (Nemaka). Hitler je toga dana verovao da je nadmudrio ceo svet. Pokazali smo ve koliko je od toga daleko. Jer je taj pakt omoguio Sovjetiji da upadne sa svoje strane u Poljsku, da ovoj onemogui svaki otpor i da zauzme velike delove njene zemlje. Sad je nemogu Hitlerov plan o zaljuenju mira s Poljskom, jer je Poljska ne samo tuena, veo smrvljena. S kime sad mir zakljuiti? A kad nema mira s Poljskom, kako da mir zakljue Anglo-Francuzi, koji su obavezom asti u rat zbog Poljske uli? Nemci su se spremili za munjeviti rat, ali prema jugo-istoku, a ne ka zapadu. Anglo-Francuzi uopte nisu spremni za napadni rat, ve samo za odbranu. Ali su u rat uli, jer su nepromiljeno dali jemstva koja su ih nagnala da u rat uu, iako Poljskoj nisu stvarno mogli pomoi. Mislili su da je ve i to pomo to su uli urat. Anglo-Francuzi su dovoljno jaki da se odupru navali Nemakoj. To i ini glavnu tekou vojnog poloaja Nemake, pri do sada poznatom oruju. Ali, iako je odbrana vana, pobedu je retko kad dala samo odbrana. Sem kad je bila duga i tako

izmodila i oslabila napadaa, da napadnuti mogu prei u pobedniki napad. Ali pabeda u tom sluaju dolazi, ponavljam, tek posle duge, uporne i krvave borbe. A Anglo-Francuzi na to i misle. Oni govore o dugom ratu. I ja mislim da iskreno misle na dugi rat. Ali dve opasnostn ih u dugom ratu ekaju. Prva je: da li e njihove vojske izdrati takav rat? A druga je: da u Nemakoj mesto njihove vojnike pobede ne doe boljevizacija? Jer, jedna injenica pada u oi. Ve dva meseca stoje vojske jedna prema drugoj u ratnikom stanju, ali rata potpunog jo nema. Osea se kako iza svakog fronta breku spremni tenkovi, kako tek to nisu poletele stotine vezduhoplovnih eskadrila, kako tek to nisu opalile desetine hiljada topovskih cevi, kako tek to nisu stotine hiljada bacaa mina, bombi i plamena otpoeli svoje dejstvo. Pa ipak: sve jo miruje. Mnogi su se trudili da to objasne, pa i mi. Ali mislim da je pravo objanjenje za to samo ovo: Izgleda kao da obe strane oseaju da su tako strana njihova ubojna sredstva, kao i ona na drugoj strani, da ljudski materijal nije u stanju dugo izdrati potpuno stavljanje u dejstvo svega oruja. Otuda obe strane gledaju da pronau takvu taku na suprotnoj strani gde e potpunim stavljanjem u dejstvo svog oruja, za kratko vreme postii velike rezultate. Takvu taku do sad nisu pronali. Otuda ne smeju ni da razviju rat do potpune punoe. A ono gornje reenje na koje raunaju Anglo-Francuzi, predstavlja dug i krvav rat, gde bi Nemci prvo napadali besoumuno i bili krvavo odbijeni, da zatim i sami budu napadnuti i pobeeni. Zato i velimo, s obzirom na oigledan i opravdan strah da ljudi manje izdre od oruja: dugi i krvavi rat ima malo izgleda da se zavri pobedom. Naprotiv, neverovatno je. I na tu mogunost i rauna Reditelj drame ove, i njegov eksponent, Sovjetija da se krvava i duga drama zavri onako kako su judeo-marksisti i zamislili. Ima li izgleda da se drama tako nesreno ne svri? Zid anglo-francuski, Motor nemaki i Kormilo sovjetsko su glavne linosti Drame. Bie izigran reditelj Izrailjski, ako mu Kormilo otkae poslunost. Ima li nade za to? Sovjetija izbegava rat, ali mobilizacijom dri znatne snage naroda pod orujem. Za reime kao to je njen i sama mobilizacija predstavlja opasnost, jer od nezadovoljnog stanovnitva koje je dotle pasivno podnosilo sve, mobilizacija ini vojnike, dakle graane aktivne odbrane. A to pomera odnos graana prema reimu, i reim mora da poputa u stezi, dok graani dobijaju slobodu da prema reimu zauzimaju uspravniji stav. Naroito je za Sovjetiju opasan eksperiment dovoenja njihovih vojnika u mogunost da upoznaju ivot u ostaloj Evropi, o kome su oni bili upoznati samo preko propagande svoje, koja im je u materijalnom pogledu svoju zemlju predstavljala kao raj, a Evropu kao pakao. Sad e njeni vojnici videti u zauzetim delovima Poljske i baltikim dravama takve ivotne mogunosti kakve oni ne mogu nigde videti u Svojetiji i kakve ni zamisliti nisu mogli. Isto tako potreba snabdevanja vojske mora izazvati duboke promene u njihovom ekonomskom ustrojstvu ili slom cele drave. Svi ovi momenti mogu tokom ove Drame uiniti da se prilike u Sovjetiji duboko promene u pravom nacionalnom ruskom, slovenskom i hrianskom pravcu. Desi li se to, Kormilo e izdati reditelja. Ono e stresti sa sebe njegovu prljavu apu. Nee biti Sovjetije vie, ve e prava narodna Rusija doi na svoje mesto. To bi najpotpunije izigralo planove Reditelja ove drame. Ali, ako Kormilo ne izda Reditelja, onda je druga mogunost: da Motor otkae. Ta je mogunost daleko manja od one prve. Trebae mnogi i krvavi porazi pa da Motor nemaki otkae. A toga za sad nema. Tek je trebalo da doe. Ako nema nekog nepoznatog novog tehnikog sredstva, to moe da doe tek posle dugog i krvavog rata. A taj krvavi rat je ba ono to trai Reditelj Drame radi postignua ciljeva svojih.

Tako dakle, Drama je lukavo spremljena. Izrailj ima razloga da iza kulisa trlja ruke i da se smeje, kako samo on ume. Po ljudskoj pameti sudei, sva je verovatnoa da Drama uspe. Ali, Reditelj ne eli da se Drama rasprostire samo na zapad Evrope. Njegova je elja da ona obuhvati ceo svet. Ni stope zemlje da ne bude koju Drama ne bi obuhvatila. Zasad, u prvoj i drugoj sceni prvog ina, pojavili su se na Pozornici Poljska i Nemaka, Engleska i Francuska i Sovjetija. Ali Izrailj eli da tu dou i drugi narodi: i oni baltiki i balkanski, i oni mali i mirni Holanani, Belgijanci i Finci celu Evropu, on eli, da drama obuhvati. Kakva mu se vlast to dade nad Evropom? Kakva to kazna Evropi doe? Sva njena lepota i snaga, bogatstvo i mudrost doli su pod znakom Krsta Hristovog. Ali tokom sto pedeset godina svoje poslednje istorije, Evropa se podade materijalistikom bezbotvu i Hristoborstvu. I izgubi orijentaciju. I smete se. Kao brod na puini okeanskoj kome su busolu ukrali, ili mu oblaci severnjau zakrili. I tada dooe izaslanici lukavog Izrailja i predloie evropskim narodima svoje lane busole i svoje lane severnjae. Primie to narodi evropski. I uini im se da su pametniji postali, zato to im nauka i tehnika u svakidanjem ivotu mo uvelia, a zaboravie da kad busole na brodu nema, moe brod biti i s najveom drugom tehnikom opremom nita mu pomoi nee. Lutae i propasti zajedno sa svima putnicima i svom drugom tehnikom i bogatstvom. Ovih sto pedeset godina Evropa govorae: daj mi ljude eline volje i odlunosti, asketskog potenja i genijalne pameti. A to moe biti i bez Hrista. I ta traie, to i dobi: Staljina, Hitlera i Musolinija. Sad je pred krahom. Pred opasnou svojom. to e joj se oduzeti bogatstva, ni po jada. Ali opustee i propae, izginue joj eda i u ume pobei. A posle e ve pod vladom Izrailja nastati ivot koji Izrailj bude zaveo. (Burno oduevljenje) ZAKLjUAK Ali, ja ne ispriah vama, brai i sestrama svojim, ovo zato da vas oslabim i ubijem vam duh i snagu. Ve zato da vam istinu otkrijem. Istinu koja vam naa tampa nee izneti, kao ni drugi ljudi koje sluate, radi velike sile Izrailjske. Da vam prikaem tu istinu, gone me ljubav i strah. Ljubav, da bi se kako god spasli a strah, jer opasnost i dolazi zbog nepoznavanja istine. Kako prevari oca svoga Jakov te od manjeg posta vei, od mlaeg stariji, od siromanijeg bogatiji,od povlaenijeg povlaeniji? Kako dobi Jakov blagoslov oev namenjen Isaku pitam vas? Jareim koicama! Ali zar bi mu pomogle da Isak nije bio slep? Samo slepoa Isakova uini te otac ne otkri prevaru. Ako, dakle, danas pred vama ovo govorim, govorim jer moram govoriti, jer se nadam, jer verujem, da je Bog milostivi odredio da rodu mom skrama padne s oiju: da progleda, da prestane biti slep, da u punoj svetlosti raspozna ta mu je slepilo branilo da do danas vidi. (Odobravanje). To je prvi cilj ovog predavanja: da na lukavu igru Reditelja panju privuem i otkrijem, da bi rod moj oi otvorio. Ali nije dovoljno samo to. Ako ja ovo govorim a vi sluate, primate pa ak i pamtite, nikakve koristi od svega toga nee biti, ako se samo na to dobit svede. Evropski narodi su danas u stanju u kome je Demosten govorei Atinjanima o opasnosti to im Filip sa severa donosi, opisao da se nalaze divljaci. Divljak se veli bori tako kao vi, Atinjani: on nosi svoju ruku tamo gde ga je neprijatelj udario da je odmah zatim prenese na drugu stranu, gde je neprijatelj premostio svoj udarac. On nita ne ini da neprijatelja predupredi. On se samo brani tamo gde su udarci ve naneti, ostavljajui neprijatelju bez odbrane drugu stranu." Cilj mog dananjeg govora nije da izazovem oajanje. Naprotiv, cilj je u tome da otkrivajui istinit poloaj u svetu, izazovem vrstu odluku kod svojih slualaca da se brane junaki, istinski i pametno, a ne kao Demostenovi divljaci. Evropski narodi su uli u ovaj stani sukob prvo zato to nisu videli

Velikog Reditelja Drame oveanstva. Ili, ukoliko su ga videli, pa ak i govorili da shvataju lukavost njegovu, to su mislili da se tom lukavom igrom koriste, uvereni da e oni nadmudriti Lukavoga. Drama u dosadanjem razvoju pokazuje da su se prevarili. Ne budu li, dakle, evropski narodi shvatili planove Reditelja, ne budu li otpoeli da igraju po ovim planovima, ve da ih izigravaju, Drama oveanstva e pasti onako kako je zamislio i kako je njom do sada i upravljao njen Reditelj (Burno odobravanje). Potrebno je, dakle, ne samo da se planovi Reditelja upoznaju, ve ba zato da on s njima ne bi uspeo. Otuda, ako sluaoci moji danas ne budu pobueni na vrstu odluku da tu borbu protivu planova Rediteljevih prime, makar i priznali inae da sam u pravu nita me nee obradovati: uzaman sam govorio. I od toga se bojim. Ne bojim se da ete rei: nije nam se govor dopao, ili nije istina ono to govori, ve se bojim da ete rei: "dopalo mi se, istina je to govori ali ta ja mogu?" Ili "neka se drugi bori! Ili: "nisam ja pozvan!" Ili: "bolje da sedim mirno!" Od toga se bojim. Nisam ja, brao i sestre, doao k vama, radi pohvala ili slave. Nita to ni meni, ni vama ne treba. Ono ega radi sam doao to je: da vam planove lukavoga Izrailja otkrijem, te da se reite da u borbu protivu njih poete. Ne pozivam vas da lupate jevrejske izloge, radnje ili glave. Naprotiv. To su jevtina sredstva pomou kojih Izrailj uvruje svoju vladavinu, budei u svetu milosre prema svom bednom poloaju. (Bio sam uveren da e progonstvo Jevreja u nemakoj biti zavreno preskupo za samu Nemaku). Pozivam vas naprotiv, da svaki izlog, radnju ili glavu jevrejsku potujete onako kao i izlog, radnju ili glavu ma kog drugog graanina nae zemlje. To potujte. Ali razbijajte, lomite, krite planove jevrejske. Narod koji lomi izloge, radnje i glave jevrejske, a potuje i postupa po planovima jevrejskim, taj narod je mio Izrailju. (Odobravanje). Izrailj ga ima u svojim rukama. Dri ga na nevidljivom, ali vrlo monom lancu. Odigrae taj narod ulogu spremljenu u Drami oveanstva, onako kako Izrailj hoe. (Burno odobravanje). "Pa kako emo to poi u borbu? pitate vi. ta treba, dakle, da inimo, kad ve masku Izrailju skinemo, kad mu planove saznamo? ta treba da inimo da Reditelj u namerama svojim ne uspe?" Najvea je opasnost za lau jednu kad joj unite busolu. Neka svega na njoj ima u izobilju, neka joj strojevi breku od snage a busola samo ako se pokvari na puini, gde se samo nebo i voda pruaju do beskonanosti, pa za lau najveu, esto stranu opasnost predstavlja. Izgubljena na puini, put ne moe nai, opasnosti ne moe pobei: olupina e postati. Tako i sa narodima biva kad izgube duhovne osnove svoga ivota. Svi gubici e doi iza tog, danas tako neznatnog gubitka. Zdravlje e izgubiti, slobodu izgubiti, bogatstva izgubiti, carstvo izgubiti, slavu i hvalu izgubiti. Lutae ivotnim okeanom narod taj sklanjae se drugi narodi od njega i njegovog prijateljstva, kao to se brodovi, koje takva nesrea nije postigla, uklanjaju s puta olupini propale lae. Svaki narod koji izgubi duhovne osnove svoga ivota, postaje odmah rob lukavoga Izrailja. Mesto ispravne busole, Izrailj mu donosi svoju lanu. I narod koji je izgubio svoju, nemajui merila da utvrdi lanost one izrailjske, prima ovu oberuke, slavei i hvalei Izrailja i pamet njegovu to mu je ovakvu busol