УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КОСОВСКА МИТРОВИЦАКАТЕДРА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ

ПОТРОШАЧКИ ЕТНОЦЕНТРИЗАМ И САМОПОШТОВАЊЕ-нацрт истраживања-

СТУДЕНТ: МЕНТОР:ДРАГИЋ ЋОРОВИЋ Доц. др ЈЕЛЕНА МИНИЋ

КОСОВСКА МИТРОВИЦААПРИЛ 2015.

1. ТЕОРИЈСКИ ДЕО

Појам етноцентризам, уведен од стране Сумнера 1906 (Shimp & Sharma, 1987), већ

дуже време је у фокусу бројних истраживача у области социологије, антропологије,

социјалне психологије а у последње време и економије.

О етноцентризму се може говорити као о тенденцији процењивања друге културе и

њених представника при чему се као стандард узимају вредности и одлике културе којој

појединац припада. То имплицира искључење опције културалне различитости –

занемарује се чињеница да се исте духовне и физичке потребе могу задовољити на

различите начине (LeVine & Campbell, 1972). Генерално посматрано, етноцентризам је

поглед на ствари по коме представници једне групе, своју групу и њено понашање

сматрају једино прихватљивим у датим околностима, док припаднике других група и

њихово понашање одбацују као неприхватљиво (Shimp & Sharma, 1987). Може се

констатовати да етноцентризам представља гледиште по коме је сопствени модел

живљења пожељнији у односу на друге (Маринковић, 2011), али и да скоро универзално

обухвата синдром дискриминаторских уверења и ставова (Hammond, 2006).

Етноцентризам може играти веома важну улогу у етничким конфликима, вођењу

полититке једне земље, гласању, али и када је реч о доношењу одлука потрошача у

процесу куповине (Hammond, 2006). Последње наведена улога, дефинисана као

потрошачки етноцентризам, у задњих две деценије представља један од светских

истраживачких трендова.

Прву дефиницију потрошачког етноцентризма дали су Шимп и Шарма 1987.,

одређујући га као „концепт који укључује индивидуална веровања потрошача о

исправности и моралности куповине домаћих производа“ (Shimp & Sharma, 1987). Овај

појам представља покушај да се општи социолошки концепт етноцентризма примени у

пословном контектсту и као такав повезан је са патриотским осећајем појединца да је

пожељно куповати домаће производе (Good & Huddleston, 1995).

Према Гуду и Хадлстоуну (Good & Huddleston, 1995) етноцентрични потрошачи

верују да је куповина страних производа неморална радња, која може проузроковати

губитке радних места и свеукупно штетити развоју домаће економије. Куповина страних

производа за етноцентричне потрошаче није само економски, већ друштвени и морални

проблем (Good & Huddleston, 1995). Став таквих потрошача је да је њихов избор куповина

домаћих производа, чак и у условима када је такав производ значајно испод квалитета

страних производа (Матић, 2013). У контектсту националног идентитета и преференција

производа, етноцентизам подразумева тенденцију да се домаћи производи доживљавају

квалитетнијим од страних (Turner, 1987).

Проучавање потрошачког етноцентризма започело је студијама које су рађене на

територији Западне Европе током 70-их и 80-их година двадесетог века (Маринковић,

2011). Налази више спроведених студија говоре да је у региону Средње и Југоисточне

Европе најнижи ниво потрошачког етноцентризма забележен у Мађарској (Вељковић,

2005). Такође, степен потрошачког етноцентризма може бити различит и између

различитих нација у истој држави. Пример је Босна и Херцеговина, где је код Бошњака

потрошачки етноцентризам најизраженији. Следе Хрвати, док Срби из Босне и

Херцеговине (БиХ) показују најнижи ниво потрошачког етноцентризма (Чутура, 2006).

На подручју земаља бивше Југославије спроведено је неколико истраживања (Вида &

Дамјан, 2000, Љубић, Кесић, Павловић, & Маркић, 2002, Кесић, Рајх, & Озертић-Дошен,

2004, Риардон, Милер, Вида, & Ким, 2005, Чутура, 2006, Дмитровић & Вида, 2007) која су

испитивала утицај тендеција потрошачког етноцентризма на куповно понашање

потрошача и појединих психосоцијалних фактора. Резултати истраживања су утврдили

негативну повезаност етноцентризма и културне отворености те позитивну корелацију

између етноцентризма и патриотизма, конзерватизма/либерализма и

колективизма/индивидуализма (Матић, 2013).

О повезаности потрошачког етноцентризма и самопоштовања, мало се зна. По

Херсковицу и Хантингтону (Herskovits, 1948 & Huntington, 1996) сам потрошачки

етноцентризам, уз систем веровања, културалну хомогеност и друштвено наслеђе

представља једну од онсовних компоненти националног идентитета Ова тврдња се

поклапа са истраживањима која потврђују високу корелацију између националног

идентитета и потрошачког етноцентризма (Keillor & Hult, 1998, Lantz, 2002, Zeugner-Rott

& Žabkar, 2014). С друге стране доживљај националног идентитета високо корелира са

колективним самопоштовањем (Phinney, 1997, Spinner-Halev, 2003), али испитивање

односа националног идентитета и индивдуалног (глобалног) самопоштовања углавном

упућује на чињеницу да су особе ниског самопоштовања склоније дискриминацији, те да

показују већу пристраност према сопственој групи (Јелић, 2003).

У прилог овим подацима иде и резултат истраживања на испитаницима са Косова и

Метохије (Минић, 2011) који указује на негативну корелацију потрошачког етноцентризма

и индивидуалног (глобалног) самопоштовања.

2. ПРЕДМЕТ И ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА

Предмет овог истраживања је испитивање повезаности потрошачког етноцентризма и

глобалног самопоштовања. Сам проблем овог истраживања односи се на испитивање

повезаности потрошачког етноцентризма и глобалног самопоштовања, као и на

утврђивање разлика у изражености поменутих варијабли у односу на социодемографске

варијабле: пол, образовање, пребивалиште, материјално стање.

3. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

Oпшти циљ истраживања је испитивање повезаности потрошачког етноцентризма и

глобалног самопоштовања.

У складу са општим циљем, формулисани су и појединачни циљеви и задаци

страживања:

1. Испитати степен изражености потрошачког етноцентризма и глобалног

самопоштовања.

2. Испитати повезаност самопоштовања и етноцентризма.

3. Испитати повезаност самопоштовања и етноцентризма са неким

социодемографским варијаблама: ниво образовања, материјално стање и године

живота.

4. Утврдити да ли постоје разлике у изражености потрошачког етноцентризма и

самопоштовања у односу на пол и пребивалиште.

4. ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

Општа хипотеза, заснована на резултату истраживања на испитаницима са Косова и

Метохије (Минић, 2011), је да постоји статистички значајна повезаност између

потрошачког етноцентризма и глобалног самопоштовања.

У складу са задацима истраживања, постављене су следеће појединачне хипотезе:

Хипотеза 1: Очекује се претежно висока израженост глобалног самопоштовања и

умерена израженост потрошачког етноцентризма.

Резултат истраживања са Бредли универзитета, које је спроведено у 53 земље света

(Schmitt, 2005), указао је да, у односу на становнике осталих земаља, грађани Србије имају

најизраженије глобално самопоштовање. Досадашња истраживања потрошачког

етноцентризма у Србији, указују на његову умерену израженост (Маринковић, 2011).

Хипотеза 2: Испитаници вишег образовног нивоа и бољег материјалног стања, имају

израженије самопоштовање.

Академско постигнуће значано доприноси развоју глобалног самопоштовања

(Crocker, 2002). Постоје докази да уз образовни ниво и боље материјално стање доприноси

већем самопоштовању и обрнуто (Mirowsky & Ross, 1992).

Хипотеза 3: Испитаници вишег образовног нивоа и бољег материјалног стања

испољавају нижи ниво етноцентричних тенденција.

Већина истраживања (McLain & Sternquist, 1991, Good & Huddleston, 1995, Caruana &

Magri, 1996, Klein & Ettenson, 1999) су утврдила негативан однос образовања и

етноцентричних тенденција, у комe раст ступња образовања прати пад етноцентричних

тенденција потрошача. Истраживање са Универзитета у Тексасу (Lee, Hong, & Lee, 2003),

указује на податак да, уз испитанике нижег образовног нивоа и испитаници са нижим

приходима показују израженији потрошачки етноцентризам.

Хипотеза 4: Већи степен потрошачког етноцентризма јавља се код мушкараца и

становника мањих места.

Када су у питању истраживања разлика у изражености потрошачког етноцентризма у

односу на пол, резултати варирају. Са једне стране, не постоји статистички значајна

разлика (Јаvalgi, 2005.), или је она у корист жена (Xan, 1988, Vida & Fairhrust, 1999). Ипак,

истраживање са нашег поднебља, указује да у Србији већи ниво потрошачког

етноцентризма испољавају мушкарци и сеоско становништво (Маринковић, 2011) .

5. ВАРИЈАБЛЕ У ИСТРАЖИВАЊУ

У овом истраживању као условно зависне варијабле третиране су: самопоштовање и

потрошачки етноцентризам, а као условно независне варијабле: ниво образовања,

пребивалиште, материјално стање, пол, године живота.

Зависне нумеричке варијабле

Самопоштовање

Начин на који појединац доживљава себе, важна је компонента личности, посебно због

тога што је слика о себи повезана с перцепцијом других особа, ситуација и погледа на свет.

Тај се концепт у савременој психологији назива појам о себи (такође: селф-концепт,

самопоимање), а описује скуп свих важних информација, ставова и веровања које особа

има о себи.

Розенберг дефинише самопоштовање као „свеукупно мишљење и осећања које особа

има према самој себи“ (Rosenberg, 1965). Овај аутор претпоставља постојање глобалног

самопоштовања, односно свега што појединац мисли о себи као личности. Разликује

„унутрашње“ самопоштовање, утемељено на искуствима селфа, и „спољашње

самопоштовање“ утемељено на оценама других, значајних особа. При томе је

„унутрашње“ јаче од „спољашњег“ самопоштовања (Лацковић-Гргин, 1994).

Појам о себи је динамичан, односно подложан променама у складу с новим искуствима и

подручјима деловања особе.

У оквиру овог истраживања, самопоштовање је дефинисано као зависна нумеричка

варијабла и биће мерено Розенберговом скалом (Rosenberg, 1965). Скала има форму

упитника Ликертовог типа и састоји од 5 позитивних и 5 негативних тврдњи. Ступањ у

којем се тврдња односи на испитаника рангира се на скали процене 1-5. Минимални скор

је 10 а максимални 50.

Потрошачки етноцентризам

Дефинише се као kонцепт који укључује индивидуална веровања потрошача о

исправности и моралности куповине домаћих производа (Shimp & Sharma, 1987). Овај

појам представља покушај да се општи социолошки концепт етноцентризма примени у

пословном контектсту и као такав повезан је са патриотским осећајем појединца да је

пожељно куповати домаће производе. Куповина страних производа за етноцентричне

потрошаче није само економски, већ друштвени и морални проблем (Good & Huddleston,

1995). У контектсту националног идентитета и преференција производа, етноцентизам

подразумева тенденцију да се домаћи производи доживљавају квалитетнијим од страних

(Turner, 1987).

У оквиру овог истраживања потрошачки етноцентризам је дефинисан као зависна

нумеричка варијабла. Степен његове изражености биће мерен ЦЕТ скалом (CETSCALE -

Consumer Ethnocentric Tendencies Scale). Ова скала садржи 17 тврдњи, а испитаници

степен слагања са датим тврдњама исказују на седмостепеној Ликертовој скали (оцена 1 –

апсолутно се не слажем са тврдњом; оцена 7 – апсолутно се слажем са тврдњом). Скор

потрошачког етноцентризма креће се у распону 17 – 119 (Shimp & Sharma, 1987).

Независне категоричке варијабле

Ниво образовања

Категоризација ове варијабле је урађена на основу поделе на четири нивоа школовања

који су дефинисани у оквиру образовног система у Србији:

–Завршена основна школа

– Завршена средња школа

– Завршен факултет и виша школа

– Постдипломско образовање

Пребивалиште

У оквиру ове варијабле дефинисане су 3 категорије које се заснивају на савременој

урбанистичкој подели насељених места на основу броја становника.

– Мали град (5000-19999 становника)

– Град средње величине (20000 - 100000 становника)

– Велики град (преко 100000 становника)

Материјално стање

Из разлога што у Србији не постоји категоризација становништва и породица на

основу материјалног статуса, ова варијабла ће бити категорисана на основу субјективног

доживљаја који испитаник има о сопственом материјалном стању. Дефинисане су три

категорије:

– Лоше (углавном не можемо да приуштимо оно што нам је потребно)

– Средње (најчешће можемо да приуштимо оно што нам треба, али се дешава да

немамо новца)

–Добро (можемо да приуштимо све што нам треба)

Пол: Мушкарци и Жене

Независна нумеричка варијабла

Године

Истраживање ће бити спроведено на узорку који обухвата две категорије, дефинисане

по критеријумима Светске здравствене организације: млади (15-24 године) и испитаници

раног одраслог доба (24-35 година). Из овог разлога резултати истраживања могу бити

генерализовани само на популацију ове старосне структуре.

5. ИНСТРУМЕНТИ У ИСТРАЖИВАЊУ

За потребе овог истраживања биће коришћени следећи инструменти:

Розенбергова скала самопоштовања

Скала индивидуалног самопоштовања је скала Ликертовог типа. Састоји се од 10

ставки од којих је пет дефинисано у позитивном, а пет у негативном смеру. (Нпр: „Oсећам

да сам исто толико способан колико и други људи“, односно: „Осећам да нема пуно тога

чиме бих се могао поносити“). Задатак испитаника је да на скали од 1 до 5 процени колико

се слаже с поједином тврдњом. Распон одговора је од 10 до 50, а средња вредност скале

износи 30 (Rosenberg, 1965).

Розенбергова скала је годинама употребљавана у исраживањима и третирана је као

једнодимензионална скала која мери глобално индивидуално самопоштовање, односно оно

шта појединац мисли о себи као о особи. То је најчешће коришћена мера индивидуалног

самопоштовања, те је могуће поређење резултата међу истраживањима. Скала је кратка и

разумљива што је додатни разлог њене честе примене.

Када је осамдесетих година неколико аутора да факторски анализира скалу, почело се

показивати да сена различитим узорцима не добијају увек једнофакторска решења . Тако О

′ Брајен (Лацковић-Гргин, 1994) налази да се код студенкиња добија један фактор, а код

студената и одраслих мушкараца два фактора. Такви налази подстакли су Голдсмита 1986.

(Goldsmith, 1986) да изведе низ факторских анализа и провери да ли је Розенбергова скала

заиста једнодимензионална. Показало се да се у неким популацијама, у којима узраст

испитаника значајније варира, не добијају једнофакторска решења. Показало се да је, у

случајевима када факторска анализа показује двоструку солуцију, други фактор артефакт

методе, а не неки посебан конструкт (Лацковић– Гргин, 1994).

Метријске карактеристике Розенбергове скале провераване су много пута, јер

је она најчешће примењиван инструмент за испитивање индивидуалног самопоштовања

(Silber & Tippett, 1965,  Shorkey & Whiteman, 1978).

Скала потрошачког етноцентризма

Истраживачи Шимп и Шарма су 1987. (Shimp & Sharma, 1987), конструисали скалу за

мерење степена потрошачког етноцентризма која је касније широко примењена и

потврђена на случају многих земаља.

Назив скале – ЦЕТ СКАЛА потиче од почетних слова енглеских речи (Consumer

ethnocentric tendency scale). Кроз више степена анализе, од стране стручњака, те

истраживањем на узорку потрошача, дошло се до финалне скале са 17 тврдњи. Аутори су

спровели више истраживања како би тестирали скалу и дошли до одговарајућих закључака

о степену и појавним облицима потрошачког етноцентризма у САД, и доказали су на свим

или појединим резултатима спроведних истраживања:

• да је резултат скале негативно корелиран са веровањима, ставовима и намером за

куповину, које потрошачи имају према страним производима,

• да је резултат скале негативно корелиран са понашањем у погледу куповине страних

производа, с тим да овде аутори напомињу да се ради о слабијој корелацији због утицаја и

других фактора на избор потрошача (цена, доступност производа итд.),

• да виши степен етноцентризма показују особе за чије је запослење и самим тим и

стандард живота, претња инострана конкуренција,

• да виши степен патриотизма, догматизма и конзервативизма утичу на виши степен

етноцентризма.

Највећи део научника је касније у својим истраживањима феномена потрошачког

етноцентризма полазио управо од оригиналне скале, али уз примену упитника који

су у себи садржали 10-17 тврдњи.. Препоручљиво је да се приликом употребе ЦЕТ скале

тестира и њена поузданост. Овакав вид тестирања обично се спроводи применом

коефицијента Кронбах алфа (Cronbach’s alpha) (Маринковић, 2011). Истраживачи

сугеришу да се при вредности овог коефицијента од 0,7 и више, може тврдити да је ЦЕТ

скала показала висок степен поузданости. (Johnson, 2008)

Упитник социодемографских података

Упитник служи за прикупљање основних података о испитаницима (године старости,

пребивалиште, материјално стање и образовање).

6. УЗОРАК

У сврху испитивања повезаности потрошачког етноцентризма и самопоштовања, те

потврђивања или одбијања постављених хипотеза, истраживање ће бити спроведено на

популацији младих (15-24) и испитаника раног одраслог доба (25-34) година. Планирани

узорак је 120 испитника.

Водиће се рачуна о подједнакој заступљености испитаника мушког и женског пола.

7. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА

Подаци ће се обрађивати у програму СПСС. Користиће се дескриптивна статистика, тј.

аритметичка средина, стандардна девијација, фреквенције и проценти. За испитивање

разлика између варијабли користиће се т- тест и анализа варијансе, а за утврђивање

повезаности користиће се корелационе технике (Пирсонов коефицијент линеарне

корелације)

9. ПОСТУПАК ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА

Истраживање ће бити спроведено у априлу и мају 2015. године. Испитивање ће бити

анонимно, спроведено путем он лајн упитника. На упитнику ће бити наглашено да је

намењен испитаницима узраста 15-34 године, како би се омогућила стратификација

узорка. Пре попуњавања упитника Розенбергове и Цет скале, испитаници ће попунити

упитник социодемографских варијабли.

10. ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА

Иако је до сада спроведен велики број истраживања на тему присутности

етноцентричких тенденција код потрошача у различитим популацијама, као и

индивидуалног самопоштовања, веома мали број истраживања се бави питањем њихове

повезаности, стога савремена социјална психологија располаже са мало знања о њиховом

међусобном односу.

Научни значај овог истраживања је управо у томе што може допринети бољем

разумевању међусобне повезаности ових појава, а и указати на то у оквиру којих

социодемографских фактора је та повезаност најизраженија, што би омогућило њихово

даље испитивање.

ЛИТЕРАТУРА

Caruana, A. & Magri, E. (1996). “The Effects of Dogmatism and Social Class Variables on Consumer Ethnocentrism in Malta, Marketing Inelegance and Planning, 14 (4), str. 39-44.

Crocker, J.; Sommers, S. R.; Luhtanen, R. K. (2002). "Hopes Dashed and Dreams Fulfilled: Contingencies of Self-Worth and Graduate School Admissions". Personality and Social Psychology Bulletin: str. 1275–1286

Dmitrović T., Vida I., Reardon J. (2009), Purchase behaviour in favour of domestic products in the West Balkans, International Business Review, Vol. 18., str. 523-535

Dmitrović T., Vida I. (2007), Saliency of product origin information in consumer choices, Management, Vol. 12., No. 2., str. 1-23.

Garold Lantz, Sandra Loeb, Tuyet Thi Mai Nguyen, and Tang Van Khanh, (2002) ,"National Identity, Consumer Ethnocentrism and Product Preferences in Vietnam", Asia Pacific Advances in Consumer Research Volume 5, str: 169-173

Hammond A., Axelrod R.A., (2006). The evolution of ethnocentrism. Journal of Conflict Resolution 50, str.926–936.

Han, C. M. (1988). The Role of Consumer Patriotism in the Choice of Domestic versus Foreign Products, Journal of Advertising Research, June/July, str. 25-32;

Herskovits, M. (1948), Man and His Works, Stanford University Press, Stanford, CA.

Huntington, S. (1996), The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Simon and Schuster, New York, NY.

Javalgi, R. G., Khare, V. P., Gross, A. C. and Scherer, R. F. (2005). An Application of the Consumer Ethnocentrism Model to French Consumers, International Business Review, Vol 14, str. 325-344;

Jelić, M. (2003). Provjera postavki teorije socijalnog identiteta na etnikim grupama, Magistarski rad, Filozofski fakultet u Zagrebu.

Johnson, M. S., Sivadas, E. and Garbarino, E. 2008. Customer Satisfaction, Perceived Risk and Affective Commitment: An Investigation of Directions of Influence, Journal of Services Marketing, Vol. 22, No. 5, str. 353-362;

Keillor, Bruce D., Tomas, M. G. Hult. (1998). A five-country study of national identity Implications for international marketing research and practice, International Marketing Review, 16, 1, str. 65-82

Kesić T., Rajh E., Ozretić-Došen D.,(2004) Effects of attitudes and consumer ethnocentrism on intentions to buy domestic vs. Foreign products in Croatia and Bosnia and Herzegovina, Hrvatska na putu u Europsku uniju, Ekonomski institut,., str. 540-552.

Kesić T., Rajh E., Ozretić-Došen D., (2004) “Effects of attitudes and consumer ethnocentrism on intentions to buy domestic vs. Foreign products in Croatia and Bosnia and Herzegovina”, Hrvatska na putu u Europsku uniju, Ekonomski institut., str. 540-552.

Kesić, T., Ljubić F., Pavlović, I., Markić, B.,(2002) Ethnocentric tendencies in purchasing behaviour in the Republic of Croatia and Bosnia and Herzegovina u Bigne & Johar (Eds) Multicultural Marketing Conference, Academy of Marketing Science,

Klein, J. G., Ettenson, R. & Morris, M. D. (1998). “The Animosity Model of Foreign Product Purchase: an Empirical Test in the People’s Republic of China,” Journal of Marketing, 62 (January), str. 89-100.

Lacković -Grgin,K. (1994). Samopoimanje mladih. Naklada Slap, Jastrebarsko

Lantz G., Loeb S., Mai Nguyen T. T, Khanh T.(2002),” National Identity, Consumer Ethnocentrism and Product Preferences In Vietnam", Asia Pacific Advances in Consumer Research, 5, str. 169-173.

Lee, W.-N., Hong, J.-Y. & Lee, S.-J. (2003). “Communicating with American Consumers in the Post 9/11 Climate: an Empirical Investigation of Consumer Ethnocentrism in the United States,” International Journal of Advertising, str. 487-510

Levine, R.A.,& Campbell, D.T. (1972). Ethnocentrism: theories of conflict, ethnic attitudes and group behavior. Willey online library

McLain, S., & Sternquist, B. 1991. “Ethnocentric Consumers: Do They Buy American?”, Journal of In-ternational Consumer Marketing, 4(1 and 2): str. 39-57.

Mirowsky J, Ross C. Age and depression. Journal of Health and Social Behavior. 1992;33:str. 187–205. 

Phinney, J., & Devich-Navarro, M. (1997). „Variations in bicultural identification among African American and Mexican American adolescents“. Journal of Research on Adolescence, 7, str. 3–3

Rosenberg, M. (1965). Society and the adolescent self-image. : Princeton University Press. Princteon NJ

Schmitt, D. P., & Allik, J. (2005). Simultaneous administration of the Rosenberg Self-Esteem Scale in 53 nations: Exploring the universal and culture-specific features of global self-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 89, str 623-64

Shimp, T. A., & Sharma, S. (1987). Consumer ethnocentrism: Construction and validation of the CETSCALE. Journal of Marketing Research, 24(8), str. 280-289

Spinner-Halev J., Theis Morse E., (2003) „National identity and self esteem“, Perspectives on Politics 1, no. 3, str.515-32

Turner, J.C. Hogg M.A., (1987) Intergroup behaviour, self-stereotyping and the salience of social cate-gories. British Journal of Social Psychology, Wiley Online Library

Vida I., Damjan J.(2000), The role of consumer characteristics and attitudes in purchase behaviour of domestic vs. foreign made products: The case of Slovenia, Journal of East-West Business, Vol. 6., No. 3., str. Str. 111-131.

Vida., I. and Fairhurst, A. 1999. Factors Underlying the Phenomenon of Consumer Ethnocentricity: Evidence from four Central European Countries, International Review of Retail, Distribution and Consumer Research, Vol. 9, No. 4, str. 321-337

Вељковић, С. 2005. Утицај потрошачког етноцентризма на избор марке производа (докторска дисертација), Економски факултет, Београд;

Јелић, М. (2003). Провјера поставки теорије социјалног идентитета на етниким групама, Магистарски рад, Филозофски факултет у Загребу.

Маринковић, В., Станишић, Н., Костић М., (2011). Потрошачки етноцентризам грађана Србије, Социологија, Социолошко удружење Србије и Црне Горе, број 1, страна 43-58

Матић, М., (2013). Интензитет и утјецај потрошачког анимозитета у Хрватској. Економски вјесник

Минић Ј., (2011), Потрошачки етноцентризам у раном зрелом добу. Дани примењене психологије, Ниш

Чутура, М. 2006. Утјецај потрошачке одбојности и етноцентризма на вредновање и избор производа у БиХ, www.sve-mo.ba/ef/down/etnocentrizam_potrosaca.pp, преузето са сајта.