OD ISTOG PISCA: O RUSIJI I RUSIMA, eseti, 1912. EVGENIKA, izd. Min. zdravlja, 1921. ISTORIJA RATNIH ZARAZA, 1924. INSERTI l ZARAZE, 1924. ISrORIJA SRPSKOG VOJNOG SANITETA, 1925. LUDILO I KULTURA, eseji, izđ „Napredak", 1925. HIGIJENE, III, IV, VI, VII raž gtmn, G. Kon BUKVAR VOJNIČKOG ZDRAVLJA, izd. Min. votske BUKVAR ĐAČKOG ZDRAVLJA, izdanje knj. „Napredak", 1926. VOJNA HIGIJENA, 1926. HEMISKA VOJNA, 1927 i 1934 NAROD I ODBRANA ZEMLJE, 1928 BOLNICARSKA SLUŽBA, izd Min vojske i Društva Crve- nog krsta, 1934 MOJE RATNE BELEŠKE I SLIKE, 1935 SANITETSKA TAKTIKA, I i II knjiga, 1938 (STORIJA MEDICINE, izdan/e „Medicinske knjige", 1953. Prof. đr VLADIMIR STANOJEVIC TRAGEDIJA GENIJA DUŠEVNI POREMEĆAJI ZNAMENITIH LJUDI MEDICINSKA KNJIGA • BEOGRAD —ZAGREB/1972. U redakciji JOVANA DULETIĆA Štampa: „Slobodan Jović", Beograd, Stojana Protića 52. PREDGOVOR Duhovno kulturno stvaralaštvo, uobličeno u razno- vrsne tvorevine, važan je činilac za kulturni napredak čovečanstva. Istoričari kulture pri proučavanju tih tvore- vina daju njihov popis, opisuju njihove osobine, proce- njuju njihovu vrednost, traže njihove bliže i dalje uzroke postanka ispitujući njihov istorijski smisao i zakonitost. Oni se retko kad upuštaju produbljeno i svestrano — u ličnost samih tvoraca. Nesumnjivo je da time ostavljaju prazninu u sveobuhvatnom, najdubljem — dijalektičkom razmatranju kulturnih vrednosti. Ispitujući duhovnu kulturnu proizvodnju sa svog gle- dišta, lekari — kao biolozi i patolozi — upućuju svoju pažnju i misao najpre na samu ličnost, na tvorca tvore- vine, a tek potom i na njegovo delo, tragajući pri tom za uzajamnim odnosima i uzročnim vezama između ličnosti i dela. Na taj način, lekari ispituju najpre materijalnu, anatomsko-fiziološku osnovu stvaraoca, a u prvom redu svojstva moždane građe i njene funkcije, na čemu počiva i čime se uobličava duševni sklop stvaraoca, sklop koji neposredno proizvodi duhovne kulturne vrednosti. U svom radu na tom polju lekari su zapazili zanim- ljivu činjenicu: originalno kulturno stvaralaštvo, koje za- hteva za svoje ostvarenje najviši napon duševnih i moral- nih činilaca, udruženo je često s raznovrsnim unutrašnjim poremećajima. Kao da time priroda na jednoj strani po- klanja darove u izobilju, a na drugoj oduzima od otpere- ćenosti. Ima li tu kakve uslovljenosti? — Na to pitanje zasada nema odgovora, ali ima dosta prikupljene i prouče- ne istorijske građe i, na osnovu toga, dosta nagoveštaja. Veliki francuski književni istoričar i kritičar Sent- -Bev prvi je među nelekarima, još sredinom prošlog veka, uvideo da se kulturno delo ne može poznati svestrano i

produbljeno ako se ne upoznaju funkcije organa i higi- jenski uslovi života njegovog tvorca. On je tu svoju misao izrazio recima: „Fiziologija i higijena pisca postale su ne- ophodna poglavlja pri raščlanjavanju njegovog talenta". Razbijajući pri tom ukorenjenu predrasudu da bi se time mogla naneti šteta tvorcu dela, veliki engleski filozof Džon Stjuart MU objasnio je: „Samo nedovoljno razvijeni du- hovi misle da će lep predmet izgubiti od svoje draži ako izgubi nešto od svoje misterije". Istu misao izneli su, u svom velikom i dokumentovanom delu „Poesie et Folie", i dva pariška psihijatra i neurologa, Antom i Dromar, koji su u toj knjizi rekli: „Istoričar, biograf i književni kritičar neće ništa izgubiti ako se obrate za pomoć lekaru neurologu i psihijatru u pitanjima koja im nisu dovoljno jasna". Ova knjiga je drugo, temeljno prerađeno i znatno dopunjeno izdanje knjige „Ludilo i kultura", koja se po- javila 1924. god. i koja je davno rasprodana. Ovo, drugo izdanje pojavljuje se 50 godina od vreme- na kada se piscu javila zamisao o takvom delu i kada je kao student Medicinskog fakulteta u Petrogradu započeo dugogodišnji rad na prikupljanju građe u tamošnjoj bo- gatoj fakultetskoj biblioteci. Zasluga za to pripada mojim VI dragim i nezaboravnim nastavcima, na čemu im ovim pu- tem izražavam svoju toplu zahvalnost. Posebnu zaslugu za priređivanje ovog izdanja ima „Medicinska knjiga", koja je stekla priznanje za unapređenje naše medicinske knji- ževnosti, pa i njoj na ovom mestu izražavam svoju za- hvalnost. Oktobar 1959. god. PISAC Beograd

SADRŽAJ Strana UVOD __________ — — — l POREKLO KULTURNOG STVARALAŠTVA — — — — 3 PESNICKO NADAHNUĆE I NJEGOVA STVARALAČKA MOĆ — — _ — __ — __ — — — 30 BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NASLEĐA — — — — — 61 SUDBINA GENIJA OLIVER KROMVEL — — — — — — — — — — 81 IVAN GROZNI — — — — — — — — — — — 85 PETAR VELIKI — — —--______ 95 FRIDRIH VELIKI _ — — — _—__ — — 100 GROF MIRABO — — — — — — — — — — — 105 MAKSIMILIJAN ROBESPJER — — — — — — — 108 NAPOLEON BONAPARTA — — — — — — — — 110 BIFON — — — — — — — — — — — — — 120 ARTUR ŠOPENHAUR — — — — — — — — — — VLADIMIR SOLOVJOV — — — — — — — — — LUDVIG VAN BETOVEN — — — — — — — — — HEKTOR BERLIOZ '— — — — — — — — — — RIHARD VAGNER — — — — — —---- PETAR ILJIC CAJKOVSKI — — — — — — — — DANTE ALIGIJERI — — — — — — — — — — TORKVATO TASO — — — — — — — — — — VILIJAM SEKSPIR — — — — — — — — — —

ŽAJN-BAPTlS"'!' MEfLEN MOLIJER — — — — — — 2AN-ŽAK RUSO — — — — — — — — — — — 164 VOLTER — — — — — — — — — — — — — 180 FRIDRIH ŠILER — — — — — — — — — — — 195 Strana BAJRON — -- — — — — -- -- — — 198 GETE — -- — — — -- _____ 206 ALEKSANDAR SERGEJEVIC PUŠKIN — — — — — 214 MIHAIL JURJEVIC LJERMONTOV — _ — — _— 234 EDGARALANPO— — — — — — — — — — — 242 ONORE BALZAK — — _ — ____ — _ 262 NIKOLAJ VASILJEVIC GOGOLJ _ — _ — — __ 281 ŽERAR DE NERVAL — — — — — _ — ___ 293 HAJNRIH HAJNE _ — _ — ___ — — _ 298 ŠARL BODLER — — — — — — — — — — — 301 FJOJDOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI — — — — — GI DE~^OPASAN"'~" — — _ — __ — __— 330 POL VERLEN — — _ — — ___ — _— 345 OSKARD VAJLD — — _ — — __ — -- _ 3 FRIDRIR NT R — _________ MANJE POZNATE SUDBINE — — — — — — — — 405 Jovanka Orleanka 405 — Đirolamo Savonarola 407 — Martin Luter'^08)— Kardinal Rušelje 409 — Karlo XII 409 — Sej^Simon 411 — Paracelzus 411 — Paskal 412 — Njutr(413;— Albreht Haler 414 — Karl Line 415 — Kant 416 — Amper 416 — Kojit417 — Robert Majer 417 — Dizel 418 — Mikelanđelo(S3S— Vensan van Gog ~ Tuluz-Lotrek — Arnold B^lin (||p— Mocart Doniceti426 — šuman 426 — Bedžih Smetana — šopenM2?) — Musorgski Modest Petrovič 429 — Svift 430 — SeU Persi Bis 430 — Nikolaus Lenau 432 — Alfred Mise 433 — Gustav Flober 434^-Ivan Ser- gejevič Turgenjev 435 — Viktorlgo (536J — Ar Rembo 437 — Aleksandar Dima (439) —Emil Zola OBJAŠNJENJE POJMOVA — — — — — — — — 443 LITERATURA __ _ ________ 451 X n >l* J TRAGEDIJA GENIJA a o A n

POREKLO KULTURNOG STVARALAŠTVA Grčki filozofi, koji su bili i prirodnjaci, razmišljajući o svekolikoj ljudskoj prirodi na osnovu svojih zapažanja, probudili su i proširili mitološke nagoveštaje o prirodi pesničkog, proročkog i kultur- nog stvaralaštva. Demokrit je smatrao da zdrav smrtni čovek ne može biti nadahnut pesnik i, poput mita o „bregu muza" Helikonu, u Be- otiji, sedištu Apolona i muza, govorio je: ,,Excludit sanos He- licone poetas" („Helikon isklju- čuje zdrave pesnike"). Sokrat je objašnjavao da pesnici „stva- raju svoja dela nagonski i na isti način kao proroci, lišeni svesti o onome što govore". Pla-

ton je dao još podrobnije obja- ___ šnjenje: „Pesnik je tanano, ne- Sokrat postojano i sveto biće; on nikada ne peva bez udela božanskog zanosa, bez slatke ma- hnitosti; od njega je daleko razum, i čim bi mu se stao potčinjavati, nestali bi stihovi, nestala bi prorokovanja. Pesnici ne stvaraju svoja dela, jer bog, onaj koji potči- njava sebi duh, uzima pesnike za svoje sluge. On hoće, oduzimajući im pamet, da nam kaže da oni nisu tvorci tih čudesnih dela; slični sveštenicama Sibile, koje nikad ne igraju kad su prisebne, pesnici ne mogu da stvore ništa čudesno i uzvišeno kad im je duša smirena i kad su u vla- sti razuma. I jedino pošto se zagreju harmonijom i rit- mom i pošto ih obuzme zanos, stvaraju i izazivaju naše divljenje". Isti filozof dodaje: „Zanos nije bolest, već, naprotiv, najveće blago koje nam daruju bogovi. U svom zanosu delfijske i dodonske proročice učinile su nebro- jene usluge građanima Grčke, dok su u običnom stanju donosile malo koristi, ili nikakve. Osobita vrsta zanosa koju podstiču muze nadahnjuje prostu i neporočnu čo- vekovu dušu sposobnošću da izrazi u lepom pesničkom obliku podvige junaka, što znatno doprinosi prosveći- vanju budućih pokolenja". Aristotel je takođe zapazio da mnogi duševno poremećeni ljudi „postaju pesnici i pro- roci" i da je „Marko Sirakuski dao vrlo lepe stihove dok je bio manijak, a kad je ozdravio, izgubio je tu sposob- nost". U istom smislu piše još i ovo: „Zapaženo je da su znameniti pesnici, umetnici i političari bili pomalo melan- holični, pomalo duševno bolesni, a pomalo i mizantropi kao Belerofont. I u naše vreme vidimo tu istu pojavu kod Sokrata, Empedokla, Platona i drugih, a naročito kod pesnika". Smatrajući da duhovna svojstva imaju materi- jalnu podlogu u krvi, on je objašnjavao: „Ljudi s hlad- nom i mnogom krvlju plašljivi su i osrednje su pameti, a ljudi vrele krvi su plahoviti, oštroumni i slatkorečivi". Ciceron je govorio, poput grčkih filozofa: „Omnes inge- nioses melancholicos" („Svi genijalni ljudi su tužni"), a o pesničkom stvaralaštvu je pisao: „Zar verujete da je pesnik Pakuvijus stvarao svoja dela u prisebnom stanju? Lepi stihovi stvaraju se samo u stanju zanosa". Filozofi novog doba misle o prirodi kulturnog stvara- laštva kao i antički. Montenj je pisao: „Kao što velika prijateljstva rađaju velika neprijateljstva, snažna zdrav- lja smrtonosne bolesti, tako isto neobična i žustra uzbu- đenja naših duša rađaju najneobičnije mahnitosti i sulu- dosti. Treba samo jedan poluobrt na zavrtnju učiniti pa da se pređe iz jednog stanja u drugo. Ko ne zna koliko je neprimetno susedstvo između ludila i vedrih uzvišenosti slobodnog duha, kao i delanja visoke i neobične vrline? Ljudi visokog duha uništavaju se svojom vlastitom sna- gom i veličinom. Hoćete li zdravog čoveka? Hoćete li ga sređenog, čvrstog i valjanog ponašanja? Zamotajte ga u tamu, besposlicu i tromost: treba da se zaglupimo da bismo se umudrili i da se zaslepimo pa da budemo vo- đeni". Isti francuski mislilac daje u tom smislu i svoj savet: „Držite se utabanog puta jer nije dobro biti supti- lan i fin". Paskal piše: „Genijalnost se graniči s ludilom, i iudjlo je toliko rašireno među genijalnim ljudima da bi čovekjzdravog razuma biojJpravčTnenormalan među genT- jalnima''. Volier je objašnjavao u jednom svom pismu Dldrou da se pesničko delo stvara u zanosu, pa je dodao:

„Sve što stvara genije proizvod je nagona. Lafonten je stvarao ne znajući ni sam kako, a Kornej je pisao scenu u Horaciju baš onako kao što ptica gradi svoje gnezdo". U Volterovo doba često je ponavljana stara izreka: ,,Om- nes philosophi tristes" („Svi su filozofi tužni"). Lekari su isto tako počeli davno zapažati i opisivati neobično stanje pri svakom kulturnom stvaralaštvu. Prvi je to učinio najveći rimski lekar — Galen. On je utvrdio da ljudski temperamenti sudeluju pri svakom stvaralaš- tvu i da imaju materijalnu podlogu u preovlađivanju je- dnog od četiri telesna soka: krvi, sluzi, žuči i melasa, pa je razlikovao sangvinički, flegmatički, kolerički i melan- holički temperament. Italijanski lekar i osnivač sudske medicine u XVII veku, Paolo Začija, baveći se duži niz godina sudskomedicinskim veštačenjima u krivičnim de- lima, utvrdio je da izvršioci krivičnih dela ,,ne osećaju, ne postupaju i ne rasuđuju kao drugi ljudi, zdrave pa- meti". Čuveni holandski lekar i osnivač kliničkog načina ispitivanja bolesti u početku XVIII veka, Herman Bur~ hav, kome su se obraćali mnogi bolesnici iz celog sveta, pa i iz Kine, a među njima i mnoge genijalne ličnosti, utvrdio je da su te ličnosti, u lakšem ili težem stepenu, nervno- -duševni bolesnici. To svoje kliničko zapažanje izrazio je recima: „Est aliquid delirii in omni magno ingenio" („Ima nešto delirijumsko u svakom genijalnom delu"). Neobično duševno stanje i njegove raznovrsne izra- žajne oblike pri stvaralačkom radu zapazili su i zabeležili i sami umetnici, naročito književnici i slikari. U umetnosti, naročito u književnosti, važno mesto zauzima obrada higijenskih i medicinskih motiva i eleme- nata. To važi i za narodnu književnost. Grčka mitologija, pre svega, sadrži obilje higijenskih i medicinskih motiva i elemenata, i oni, zbog svoje ne- jasne i zagonetne simbolistike, dobivaju svoje razjašnje- nje tek u najnovije vreme, u vezi s napretkom nauke. Oni proističu mahom iz epilepsije ili histerije, ili iz bo- lesne psihe i karaktera, i ispoljavaju se ponajviše u obliku manije i depresije, u postupcima rodoskvrnuća i ubistva. Medeja, kćerka gospodara Kolhide Ejeta, čarobnica i ljubavnica argonauta Jazona, pomaže ljubavniku svojim ženskim čarima da ugrabi zlatno runo, beži od kuće i, da bi se spasla očevog gonjenja, iseca u besu na komade brata Apsista i baca to komade u vodu. Dok je otac sku- pljao u vodi pobacane delove lesa svoga sina, Medeja je umakla u Korint, gde je kasnije otrovala iz ljubomore Kreuzu, pobila svoju decu i nestala u Atini. Orestu preti smrt od majke Klitemnestre i njenog ljubavnika Egista, i on se, po savetu svoje sestre, sklanja u Fokidu. Tamo živi osam godina, pa se iznenada vraća kući i ubija majku i njenog ljubavnika. Iako je ta ubistva izvršio po Apolonovom savetu, oseća neizdržljivu grizu sa- vesti i u stopu ga proganjaju furije, osvetnice Irineje, koje lete brzo kao vetar; one ubrzo nailaze na trag krivca i ne ostavljaju ga na miru dok ga ne kazne. Po Apolonovom savetu odlazi u Tavridu da zapleni Artemidin pokrivač i izbegava kaznu zahvaljujući pomoći sestre Ifigenije, koja ga je prepoznala. Grčki tragičari Eshil, Sofokle i Euripid obraćaju ta- kođe medicinske motive i elemente na sličan način i u istom duhu kao i mitologija. Francuski lekar dr Režiš u

svojoj studiji „Ludilo u dramskoj umetnosti" piše da po- luludi zauzimaju važno mesto u dramskoj umetnosti svih vremena, počev „od Tespisa, osnivača grčke tragedije". On ilustruje svoju misao ovako: „Orest pati od toksičkog delirijuma s jezovitim halucinacijama; Ajaks je po- lulud, s krizama potpune psihoze; bahantkinje pred- stavljaju skupno ludilo, koje ide do pune psihoze; Herkul besni, stradajući od prolaznog halucinacij- skog delirijuma, koji liči na san u akciji, na so- mnabulski san". Eshil opisuje Oresta kao epileptičara koga pošto je ubio svoju majku, u nastupu straha i umne pomračenosti spopadaju halucinacije i koji govori prestravljeno sa sa- mim sobom: „Pogledajte ih, obučene su kao Gorgone (ženska rugobna strašila čiji pogled svakog skameni), u crne haljine i obavijene alkama bezbrojnih zmija. Vi ih ne vidite, ali ja ih vidim. To su razdraženi psi, koji mi se svete za moju majku". Kod SofofcZa, Ajaks, razdražen gubitkom oružja koje je dosuđeno Ulisu, dobija noću epileptički i somnambul- ski delirijum i uništava stada koja pripadaju arhajskoj vojsci. Kad je došao k sebi, pita se začuđeno da li je sve to on počinio, ne sećajući se ničega što je s njim bilo noću. Francuski lekar dr Gasket našao je u „Ilijadi" nago- veštaj melanholije kod Belerofonta, koji je posle ubistva brata „lutao tužno po Kilikiji". Medicinski i higijenski motivi i elementi u svetim knjigama — religijskim zakonicima (Zend-avesti, Talmu- du, Bibliji, Koranu) veoma su raznovrsni. Oni obuhva- taju genetičko-eugeničke, higijenske, dijetetske i hirurške (operacije obrezivanja) propise, zatim niz napetih i uz- višenih duševnih stanja verskog sadržaja i, najzad, niz živčanih rastroj stava i duševnih poremećaja, kao i nji- hovo mađijsko, čudotvorno isceljenje. Medicinski i higijenski motivi i elementi u slikarstvu, najpre crkvenom a kasnije i svetovnom, takođe su razno- vrsni. Sarko i Rišer u svojoj studiji „Demonizam u umet- nosti" otkrili su prve demonopate (lica u koja se uselio đavo) u petom i šestom veku, koje umetnici slikaju u vidu demona s repovima, rogovima, noktima, demona koji imaju izgled odvratnih, čudovišnih životinja. Oni su utvr- J:15 ''a iimetnici tačno opisuju kliničke crte demonizma v neuropata i psi" -"S — « • 3=555« s kapeli baš kao a^eakteristično gruba i °^bljive O6i, nasilnika esimetrično lice, veći to u prv. je Meu » Sreoov \

V prstiju ruke, asimetrija očnih pukotina i jedna obrva podignuta pri pogledu u stranu. Te znake na prstima opisali su istovremeno profesor Vujić u Beogradu i profesor Ornstin u Filadelfiji, u najno- vije doba. Profesor Vujić objašnjava: „Mnogi naši boles- nici ispoljavaju znak prstima kad im naredimo da zatvo- renih očiju ispruže prste: tada priljubljuju drugi i treći prst, ili treći i četvrti. Sudeći po Ornstinovom radu, iz- gleda da je kod bolesnika u Americi češća pojava sastav- ljenog drugog i trećeg prsta, dok se kod nas, u Jugosla- viji, nesumnjivo češće vide sastavljeni treći i četvrti, iz- dvojeni od drugih". Medicinske i higijenske motive i elemente u svetskoj književnosti obrađivali su svi veliki književnici. Posle grčkih tragičara i posle srednjovekovnog prekida Dante i Servantes prvi su i najstariji evropski književnici koji su obnovili rad na tome. Prvi je opisao oblike bolesne psihe, morala i karaktera u vidu dva suprotna stanja — silovitosti i krotkosti; drugi je obradio besmrtni lik uto- piste zahvaćenog manijom nerazlikovanja izmišljenog od stvarnog — vrsta psihopatije poznata u novijoj psihijatri- ji pod nazivima „mitomanija" ili pseudologia phantasti- ca". r Šekspir je opisao razne nijanse poremećene psihe i karaktera i ocrtao klinički verno: maniju besnila posle izopačenog osećanja ljubavi oca prema kćerkama u kralju Liru; napad psihičkog ekvivalenta kod Magbeta i njegove žene, ledi Magbet; melanholiju, nametljive misli o samo- ubistvu i osećanje odvratnosti prema životu, halucina- cije, bolesnu neodlučnost i simulaciju ludila kod Ham- leta; nakaznog degenerika, moralnog insanita i krvo- žednog zločinca Ričarda III, kao i druge tipove nezdra- vog duha. Gete je u svom „Faustu" klinički obradio likove dva socijalno izopačena i štetna degenerika: doktora Fausta („Srećka"), koji je sklopio s đavolom ugovor da ga u svemu sluša i seje oko sebe u društvu zlo zarad svog ze- maljskog bogaćenja i uživanja, koji svoja zla dela plaća Mefisto Faust i Mefisto: „Nudim ti opkladu!" — „Vaii!" moralnim slepilom i gubitkom života, jer mu je đavo una- pred iskopao grob, ali kod kojeg nije sasvim utrnula savest, te se pred kraj života gorko kaje, i njegovog po- bratima Mefista, koji oličava demonsko zlo jer je pun znanja i oštrog uma, ali cinički nečovečan i socijalno štetan, što pokazuje i njegova spoljašnost: vitez u crve- nom španskom svilenom odelu, zaogrnut crnim ogrtačem, 11 s dugačkim mačem o bedru, s kapom iz koje spreda strci uvis pero, s tankim brkovima i šiljatom bradom, zlog pogleda. Dostojevski je u svojim pripovetkama i romanima dao klinički verno niz bolesnih muških i ženskih likova zahvaćenih živčanim rastrojstvom i duševnim i moralnim poremećajima, proprativši uz to još i njihovo bolesno nasleđe, kao i nepovoljne društvene uslove. Francus- ski lekar dr Gas t on Loj g u svojoj opsežnoj i dokumen- tovanoj knjizi „Mediko-psihološka studija o Dostojev- skom" utvrđuje činjenicu da su nadahnuti književnici uči-

nili mnoga otkrića u psihijatriji, pa zaključuje: „Sva ta književnička otkrića postala su u novije vreme svojina nauke. Ona su bila pogođena u umetnosti u ranije doba i pre marljivih i strpljivih istraživanja psihijatara, a Šek- spir, Dante i Dostojevski čine čudesnu trijadu prethod- nika današnjih otkrića u toj oblasti". U našoj, jugoslovenskoj književnosti Krleža je obra- dio medicinski motiv u drami „Gospoda Glembajevi", gde je u ličnosti Leona opisao na klinički način paranoičara zločinca. Leonov bolestan karakter i mentalitet ogledaju se u stalnom i napregnutom motrenju na njegovu druš- tvenu okolinu i u povremenim napadima na nju u vidu moralističkih rezonovanja i držanja oštrih pridika („folie raisonante"). On pri tom pokazuje koliko svoja jarosna mudrovanja toliko i svoju široku načitanost i knjiška znanja. Iako su i lekari i nelekari zapažali kroz vekove izve- stan odnos između živčanog rastrojstva i duševnog i mo- ralnog poremećaja, s jedne, i kulturnog stvaralaštva, s druge strane, priroda tog odnosa počela se proučavati tek u prvoj polovini prošlog veka. 12 ,t1& f 11 tf * Francuskoj medicini pripao je tu prioritet. Francus- ki psihijatar Reveje-Pariz objavio je 1834. god. obimno delo u dve knjige „Psihologija i higijena umnog rada, ili istraživanja o fizičkom i moralnom stanju, o navikama, bolestima i o načinu života književnika, umetnika, nauč- nika, državnika, novinara, administratora". Pisac je to zanimljivo pitanje razmatrao s gledišta profesionalne hi- gijene i pružio, u isto vreme, prve sređenije podatke o bolestima ispitivanih istorijskih ličnosti, premda su ti prvi podaci bili oskudni. Dve godine kasnije to isto pita- nje obradio je i drugi pariški psihijatar, Leli, koji je ob- javio knjigu „Genije, razum i ludilo", s podnaslovom „Primena psihijatrijske nauke na istoriju", usmerivši glavnu pažnju na poglavlje „Sokratov demon". Ta knjiga, produbljenijeg sadržaja, imala je veći uspeh od prve, pa je 1855. god. doživela i drugo izdanje. Isti pisac objavio je 1846. god. još jednu, sličnu knjigu, „Paskalova amajlija kao prilog istoriji halucinacija". Znameniti pariški psi- hijatar Morel javio se sa svojom dokumentovanom knji- gom „Rasprava o degeneraciji čovekove vrste" 1847. god. On je u toj knjizi prvi izneo i odredio pojmove o telesnoj i duševnoj degeneraciji i utvrdio da se degeneracija sama obeležava vidnim spoljašnjim ili unutrašnjim znacima i anomalijama, „degenerativnim stigmatima*", koji nisu svojstveni od prirode čovekovoj vrsti. Pripisujući nižu socijalnu i kulturnu vrednost degenericima, on piše: „Mi zamišljamo degenerike kao ljude koji su se izmetnuli od prvobitnog ljudskog tipa. To izmetanje je nasledno, i svako ko ga ima postaje nesposoban da u socijalnoj za- jednici vrši svoje funkcije kako valja. Duhovni napredak, *) Stigma (grčki): znak. 13 zaustavljen u njegovoj ličnosti, podvrgava se istoj opas- nosti kao i njegovo potomstvo". Posle dve godine, 1859. god. javio se još precizniji pisac, psihijatar More de Tur, sa svojim dokumentovanim i ubedljivim delom „Pato-

loška psihologija u vezi s filozofijom istorije, ili uticaj ne- uropatija na intelektualni dinamizam". Pisac je u tom delu prvi postavio jasno i određeno pitanje o „odnosu bolesne psihe prema filozofiji i istoriji", pa je na to pita- nje odgovorio: „Genije, najviši izraz — nec plus ultra — intelektualne aktivnosti, jeste neurotička ličnost. Zašto ne? Nama izgleda da je ta definicija u potpunosti tačna". Odmah zatim određuje pojam „neuroza" i izjednačuje ga s pojmom „stanje egzaltacije", koje je, po njemu, „sino- nim neuroze". Razjašnjavajući još više svoju misao, on dodaje: „Najpovoljniji organski uslovi koji razvijaju du- ševne sposobnosti su oni koji rađaju delirijum, zanos. Neobično nagomilavanje vitalnih sila u jednom organu stvara podjednake uslove za dve mogućnosti: više ener- gije u funkciji tog organa i ujedno više šansa za aberaciju i devijaciju te iste funkcije". U drugoj polovini prošlog veka pitanje odnosa živ- čanog rastrojstva i duševnog i moralnog poremećaja pre- ma kulturnom stvaralaštvu obrađivali su i lekari u Italiji, Nemačkoj i Engleskoj. Među mnogobrojnim takvim le- karima najviše se istakao italijanski psihijatar Ćezare Lombrozo. U svom delu „Genije i ludilo", objavljenom 1863. god., snabdevenom mnogim patografskim podacima i zname- nitim kulturnim stvaraocima i napisanom vrlo zanim- ljivo, Lombrozo je izloženo pitanje brzo popularisao ši- rom Evrope, te je delo doživelo nekoliko izdanja na ita- lijanskom i drugim jezicima, a on stekao zaslugu kao 14 prvi i jedini pokretač tog pitanja. Međutim, on nije pri- hvatio odgovor na to pitanje kako su ga dali njegovi fran- cuski prethodnici, stvarni i zaslužni pokretači tog pitanja, već je dao svoje vlastito rešenje. On je identifikovao geni- jalnost s ludilom, kako je to istakao i u naslovu svoje knjige. To nenaučno rešenje pi- tanja, kao i nepotpuno, nesre- đeni i nekritički i neubedljivo izneti patografski podaci u knji- zi, učinili su da su pisac i nje- govo delo, pored velikog bro- ja čitalaca, stekli velik broj protivnika. Početkom ovog ve- ka, s produbljenijim istraživa- njima mnogih lekara, Lombro- zovo gledište bilo je već zasta- relo i odbačeno, i francuski lekar dr Anri Zoli s pravom je rekao da je ono, detinjasto i Lombrozo površno". Novo gledište o tom pitanju bilo je blisko gledištu Moro de Tura. Ono je poniklo iz najnovijih biografija znamenitih kulturnih stvaralaca, koje su napisali i pro- tumačili lekari. Formulisali su ga francuski i nemački le- kari koji su se tim pitanjem bavili. Među mnogobrojnim takvim francuskim lekarima ističu se naročito psihijatri Mišel Kordej i Grase, koji su stvorili pojam „poluludila" („demifolie), označavajući time ličnosti poremećenog duha, ali ne potpune invalide, već osobe s očuvanim umom i očuvanom stvaralačkom sposobnošću. Drugi od pomenu- ta dva psihijatra u svom opsežnom delu „Poluludi i polu-

odgovorni" daje o tome ovaj zaključak: „Ako je u izvesnim 15 epohama i u izvesnim zemljama bilo bezumnika koje nisu vezivali, kojima se nisu podsmevali, koje su, štaviše, okru- živali neobičnim poštovanjem, na koje su gledali kao na viša bića, ljubimce neba, oruđa neba inspirisana od bo- gova, to su bili poluludi. Ti poluludi ljudi po svom ste- penu invalidnosti su kao i epileptičari, čiju su bolest stari zvali „morbus sacer" (sveta bolest). Da je Erazmo Ro- terdamski živeo 400 godina kasnije, ne bi pisao „Hvala ludilu", već „Hvala poluludilu". Nemački psihijatar Štekel piše u istom smislu: „Ner- voza je osnova svakog napretka. Ona nagoni filozofa na mudrovanje, pronalazača na rešavanje važnih tehničkih problema, pesnika na najviše tvorevine duha. Nervoza u takvom smislu upravo je cvet na drvetu čovečanstva. Bez neuropata mi bismo bili danas na azbuci kulture". Drugi istaknuti nemački psihijatar, Levenfeld, piše: „Psihičke anomalije kojih ima kod genijalnih ljudi spadaju u oblast psihopatskih slabosti manje vrednosti, a ne u ludilo". Pi- sac nastavlja svoju misao ovako: „Neprestani i teški du- ševni napori koje genijalnom čoveku nameću njegov pla- hoviti nagon za stvaranjem, duševna uzbuđenja izazvana neuspesima, nerazumevanjem i neprijateljstvom protiv- nika, vrlo često rđavo materijalno stanje, sumnja u svoju vlastitu moć i u važnost preduzetog posla, juriš i oluja života, bogatog neočekivanim promenama, čemu se pri- družuju još i štetne navike i telesne slabosti — sve to stavlja nervni sistem velikih ljudi na tešku probu". Izlo- žena lekarska gledišta podupire i francuski lekar Kiler, pisac dela „Granice ludila". On to delo zaključuje recima: „Onoga dana kad ne bude bilo poluludih svetska civiliza- cija će propasti — ne od suviška mudrosti, nego od su- viška običnih ljudi". 16 U skladu s gledištem lekara su i mišljenja koja su imali o samima sebi kulturni stvaraoci. Sen Simon je pi- sao: „Ludilo nije ništa drugo do krajnja egzaltacija duše, i ta krajnja egzaltacija je neophodna za stvaranje velikih dela. U hram slave ulaze samo begunci iz duševnih bolni- ca". Francuski pesnik Šari Lam poručuje engleskom pes- niku Kolridžu: „Nemojte misliti da ste iskusili svu veličinu duha i sav zanos fantazije — ako niste ludi". Fridrih Niče je govorio: „Na kraju krajeva, pitanje ostaje otvoreno: možemo li ostati bez bolesti razvijajući makar i naše vr- line? I zar naša žeđ za znanjem ne traži bolesnu dušu isto onoliko koliko i zdravu?" Gi de Mopasan govori o napo- rima duha velikih ljudi da prodru u oblast istine, lepote i pravde, pa zaključuje intuitivno: „Umetnici teže da prod- ru u neispitanu oblast mučeći i silujući svoju prirodu i iscrpljujući svoj misaoni apa- rat. Svi koji su poginuli od bo- lesti mozga, Haj ne, Bodler, Bal- zak, Bajron, lutalica koji je uvek žalio što je pesnik i želeo smrt, Mise, Žil de Gonkur — i zar ih je malo drugih? — zar svi oni nisu poginuli od toga što su se naprezali da razbiju materi-

jalne zidove koji stežu čovekov um?" Veliki^ ruski pripovedač. psiholog i mislilac Anton Pavlo- '""!, f'' " ~ „ ni« . •"T7TTT™ Čehov vtč_Cehovt inače provincijski !&• kar, u prigoveci „Crni monah" kaže ovo^ ..Uzvišeno stanje duha, ushićenje, ekstaza, sve ono što razlikuje proroke, pesnike, mučenike za ideju od običnih ljudi, — sve je to 2 Tragedija genija [7 protivno životinjskoj strani čoveka, tj. njegovom fizičkom zdravlju. Ponavljam, ako hoćeš da budeš zdrav, idi u f stado ljudi. Kako su bili srećni Buda, Muhamed, Šekspir, ( l što ih dobri rođaci i lekari nisu lečili od ekstaze i ushiće- ! f nosti! Da je Muhamed uzimao protiv svoje nervoze brom, < da je radio svega 2 sata u 24 i da je pio samo mleko, posle l njega, znamenitog čoveka, ostalo bi isto toliko malo kao i l posle smrti njegovog psa. Doktori i dobri rođaci učiniće, l na kraju krajeva, da čovečanstvo otupi, da filistri postanu ', ^* geniji i da propadne civilizacija". Međutim, i pored svega izloženog, konačno rešenje \ mnogovekovnog pitanja još uvek nemamo. Savremeno s* medicinsko gledište još nije ujednačeno, jer mu stoje na , putu iste smetnje kao i u prošlosti. Među tim smetnjama ' * dve su glavne. Prva je u tome što to pitanje nije u domenu t isključivo medicine, te je mali broj lekara koji se njime bavi, a još su redi udžbenici neurologije i psihijatrije u kojima se o njemu raspravlja. (Među takvim udžbenicima < čini izuzetak jedino udžbenik ciriškog psihijatra Blojlera, U njemu se nalaze samo dva, vrlo kratka i oskudna po- glavlja: „Vera, mitologija, poezija, filozofija" i „Genijal- nost i bolest". Iz sadržaja oba ova poglavlja ne vidi se određeno gledište, već se razabire da to pitanje spada ko- liko u medicinu toliko i u psihologiju, filozofiju, umetnost i kulturnu istoriju). Druga smetnja je u nepotpunosti prikupljenih biografija velikih ljudi, koje čine glavnu na- ' učnu osnovu za rešenje istaknutog pitanja. Biografije velikih ljudi ne sadrže, u velikoj većini slučajeva, potrebne iscrpne podatke o bolestima, nedosta- cima, vitalitetu, kao ni o prirodi karaktera, mentaliteta i temperamenta, niti daju podrobniji opis ličnosti, ili o svemu tome daju površne i oskudne podatke. To biva zato 18 što su biografi obično nelekari i što oni ispuštaju te podatke svesno, iz davnašnje predrasude da se ne naškodi ugledu i veličini ličnosti. Osim toga, lekari, po etici svog poziva, čuvaju lekarske tajne kako za života tako i posle smrti lečenih, a to isto čine i porodica i prijatelji. Izuze- tak u tome nastupa ako se bolest ispolji javno i ako o bolesniku i njegovoj bolesti ostanu pismeni tragovi u ar- hivama organa upravne i sudske vlasti i bolnica, ili u prepisci i memoarima poznanika. Takvi tragovi otkrivaju se često i po isteku više vekova, te potomstvo sazna za lekarske tajne koje su savremenicima ostale nedokučive. U Francuskoj medicinskoj istoriografiji među mno- gobrojnim lekarima istraživačima stekao je najveće za- sluge u otkrivanju takvih tajni i u razjašnjavanju izvesnih nedovoljno jasnih istorijskih događaja dr Kabanes. Na- slovi njegovih mnogobrojnih knjiga i poglavlja u njima nose pečat dokučenih tajni: „Kurioziteti istorije", „Isto-

rija osvetljena klinikom", „Zagonetke istorije", „Misteri- ozne smrti u istoriji", „Intimne naravi u prošlosti", „Tajni kabinet istorije", „Indiskrecije istorije", „Iza kulisa isto- rije", „Krunisani luđaci", „Neznani Balzak", „Nepoznati Mara", itd. Iako još bez konačnog rešenja, pitanje odnosa iz- među poremećaja duha i kulturnog stvaralaštva, prema savremenom medicinskom gledištu, moglo bi se svesti na ove postavke i razmatranja. Kulturno stvaralaštvo izvire iz stanja zanosa, što znači uzletom mašte iznad stvarnosti, lebdenjem u car- stvu uobrazilje, snova i hipoteza. Taj zanos, a zatim po- vratak u stvarnost i konkretan stvaralački rad, imaju kao rezultat ostvarenje kulturne tekovine — umetničke, v 19 naučne, filozofske, tehničke, društvene. Priroda tog stva- ralačkog zanosa, tog duševnog stanja, još nije naučno objašnjena. O njoj imamo zasad samo nagoveštaje, obe- ležene terminima na osnovu iskustva iz umetničkog, fi- lozofskog, naučnog tehničkog i drugog društvenog stva- ralaštva. Najpoznatiji takvi termini su: emocija, intuicija, inspiracija, egzaltacija, entuzijazam, ekstaza, patos, trans, somnambulizam, ekstravagancija, ekscentričnost, dezekvi- libracija, manijaštvo, impuls, nagon, iluzije, halucinacije, opsesije, fobije, melanholije, pesimizam, optimizam, a za- tim karakter, mentalitet, temperament. Stanje zanosa, kao i stanje svake duhovnosti, ima svoj koren u materijalnoj, anatomsko-fiziološkoj osnovi, u svojstvima telesne građe. Od tih svojstava sagrađen je celokupan duhovni sklop svake ličnosti — njen karakter, mentalitet, temperament, pa dakle i stvaralačka sposob- nost i njeni oblici. Mnogobrojni telesni sastavni činioci toga — gen i određen skup gena — udružuju se u svakoj ličnosti na svojstven način u njenu individualnost, koja se ogleda u svemu, pa i u različitosti otiska prstiju i ruko- pisa svake ličnosti. Ovo poslednje, individualnu posebnost i njeno raspoznavanje, zapazila je i ovekovečila najpre mašta narodne poezije, koja duševni lik ne predstavlja drukčije nego po spoljnom izgledu i ponašanju. U mitovima, legendama, pesmama, bajkama, pričama, izrekama i poslovicama duševni lik je izražen odlikama telesne građe: anđeo je umiljato dete s krilima i bezazle- nim, zdravim i belim licem; đavo je crn i ružan mršavko, s retkom, šiljatom bradicom; sveci su starci bele, dugačke brade, blagog izraza lica, tankog stasa, blede kože i krot- kog koraka; satiri u grčkoj mitologiji su raskalašni le- njivci, ogrezli u porocima, koji odbijaju svojim ružnim 20 likom i nepristojnim ponašanjem; nimfe, boginje, vile, rusalke — mlade su lepotice, dražesne i zavodljive. Mnogi pesnici i pisci zapazili su istu pojavu i u dru- štvu — podudarnost duševnog lika s telesnom građom. Servantes je u debeljku niskog rasta, Sanci Pansu, na- slikao bezbrižnog veseljaka, praktičnog čoveka lišenog mašte, realistu kome u životu sve glatko ide, dok je u mršavom dugajliji Don Kihotu video neovozemaljsku sa- njalicu koja nikada ne brine svoju brigu, već samo opšte- čovečansku, utopistu koji je osuđen od svoje prirode da nikad u životu ne uhvati vezu sa stvarnošću te je mučenik

celog svog života. Gete je dao u fizionomiji, stasu i po- stupcima Mefista tip zlog cinika demona, i zapazio da je na izrazu svačijeg lica ispisana njegova sudbina: „An je- dem Gesichte steht seine Geschichte, sein Hassen und Lieben deutlich geschrieben" („Na svakom licu su nje- gova istorija, njegova mržnja i ljubav jasno ispisane"). Šekspir, Dostojevski i drugi veliki književnici, a pogotovo slikari, takođe su kroz telesnu građu izrazili duševna svoj- stva i karakterne crte svojih likova. Da telesna građa i njene funkcije određuju duhovni lik i da se to ocrtava spolja, na telu i u ponašanju, znali su još i antički lekari, a srednjovekovni lekari su to izraža- vali poznatom formulom: „Mens sana in corpore sano" i, obrnuto, „Mens insana in corpore insano". Savremena medicina, antropologija i psihologija počivaju na istom shvatanju. Francuski lekar dr Sigo u vezi s preovlađiva- njem izvesnog organa, telesnog dela i odgovarajućih funk- cija razlikuje respiratorni, muskularni, degestivni i cere- bralni ljudski tip, a nemački psihijatar dr Krečmer razli- kuje piknički (tokmački), leptosomni (mršavi), displa- zijski (nerazvijeni) i atletski (džinovski) tip. 21 Najviše kulturno stvaralaštvo, ono originalno i geni- jalno, kao i sve duhovno, takođe je proizvod telesne građe i njenih funkcija. To stvaralaštvo vezano je samo za izve- sne retke i darovite ličnosti, ono je proizvod njihovog oso- bitog telesnog sastava i telesnih funkcija. U tom sastavu i tim funkcijama nema ničeg izvan ljudskih, antropološ- kih, anatomsko-fiziološko-psiholoških činilaca, nema ni- čeg posebnog što bi se mikroskopski i hemijski moglo vi- deti i utvrditi, kao što toga nema ni kod mnogih neuroza i psihoza. Jedino što se tu može pouzdano utvrditi kli- ničko-kazuistički to je unutrašnji duhovni poremećaj ili, možda, drukčiji raspored sposobnosti: izvesne sposob- nosti duha razvijene su u preteranim i raskošnim razme- rama, dok su druge zaostale i zakržljale, izražavajući se u oskudnim razmerama, a često i u nakaznom obliku. U pogledu zaostalih i zakržljalih duhovnih sposobnosti, u kulturnoj istoriji zabeležena je najšira skala stepenovanja i nijansi: počev od slabo primetnih poremećaja s dovolj- no socijalne prilagodljivosti pa preko čudaštva, zanese- njaštva, osobenjaštva i nastranosti, koji padaju u oči svakom i izazivaju čuđenje a često i zbijanje šala, do teš- kih poremećaja duha s gubitkom razuma, koji lišavaju subjekt stvaralaštva i socijalne prilagodljivosti, zbog čega ga čak, kao opasnog po društvo, prinudno izdvajaju iz društva i smeštaju u domove za lečenje. Izuzev posled- njeg, najtežeg oblika unutrašnjeg poremećaja, svi ostali stepeni i nijanse unutrašnje poremećenosti ne smetaju genijalnom stvaralaštvu subjekta. Izloženoj postavci o postanku genijalnih stvaralačkih sposobnosti putem poremećaja u raspodeli duhovnih stvaralačkih osobina — hipertrofije, na jednoj, i atrofije, na drugoj strani — odgovaraju slične pojave i fiziologiji 22 m pojedinih organa i biologiji uopšte. Prepunjen želudac, po- sle obilnog obeda, privlači iz krvotoka povećanu količinu krvi, čime smanjuje količinu krvi u drugim organima i u

mozgu, te je zato privremeno oslabljena i funkcija mozga, što su i stari filozofi zapazili i formulisali izrekom: „Ple- nus venter non studet libenter" („Pun želudac nerado uči"). Atlete imaju džinovski razvijenu muskulaturu i malu glavu, balerine imaju razvijenije noge nego ruke, dok pijaniste imaju razvijenije prste ruku nego nogu. Kod slepih, na račun izgubljenog čula vida, razvijaju se sluh, mašta i pamćenje, i zato guslari rapsodi stvaraju svojom bogatom maštom narodnu poeziju dostojnu divljenja i pamte bezbroj drugih pesama. Gluvonemi razvijaju pu- teni vežbanja čulo pipan ja na jagodicama prstiju ruku u tolikoj meri da pomoću opipa prstima čitaju azbuku i tekstove kao što zdravi svojim očima čitaju štampane i rukopisne slogove. U žirafe je vrat izdužen da bi mogla dohvatiti lisnatu hranu s visokog drveća u pustinji, kod ptica su postala i razvila se krila, kod riba peraja, a kod krtica njuška bez očiju, sa surlom za rovenje zemlje. Teorije lamarkizma i darvinizma potkrepljene su mnogim sličnim primerima. Iako je potvrđeno dovoljnom kliničko-kazuističkom dokumentacijom i biografijama genijalnih stvaralaca da je genijalno stvaralaštvo propraćeno unutrašnjim duhov- nim poremećajima odnosno drukčijim rasporedom duhov- nih sposobnosti, ipak postoje sumnje i neka pitanja. Najčešće se postavljaju dva pitanja: zašto genijal- nost ne zahvata svu decu rođenu od istih roditelja, odraslu i vaspitanu u istim uslovima, već se, go- tovo uvek, pokazuje samo na jednom detetu, i zašto ogromna masa ljudi sa sličnim unutrašnjim duhovnim 23 poremećajima kao i u genijalnih ljudi nema i njihove genijalne sposobnosti? Odgovor na oba ova pitanja mogla bi da da jedino biološka nauka o nasleđu, genetika, ali u njoj taj odgovor ne nalazimo, već je on samo nagovešten u teoriji o geni- ma. Ti osnovni i najsitniji klicini roditeljski činioci udru- žuju se u trenutku začeća svake ličnosti na strogo pose- ban način, te su zato deca istih roditelja, pa i blizanci ra- zličitih kulturnih sposobnosti, a isto tako su različitih sposobnosti genijalni i prosečni ljudi iako su opterećeni sličnim poremećajima. Jedan francuski psihijatar rekao je s pravom povodom toga: „Može se imati neuroza Pa- skalova ili Žan-2ak-Rusoova, a nemati njihova genijal- nost, kao što se može imati veliki Siranov nos, a nemati njegova duhovitost, ili može biti neko ro- hav u licu kao Mirabo i Danton, a nemati njihov dar rečitosti". Iz dosad objavljene i obrađene kliničke i biografske kazuističke dokumentacije o genijalnosti i kulturnom stvaralaštvu mogli bi se izvesti ovi hitniji zaključci. 1. Duhovno stvaralaštvo i genijalnost imaju ma- terijalnu podlogu u telesnoj građi i telesnoj funkciji. Nosioci duhovnosti, klicini geni, udruženi pri začeću kod svake ličnosti na poseban način i u posebnoj ra- spodeli, razvijaju u toku života različite strane psihe i različite stvaralačke činioce, što je posledica hiper- trofije jednih i atrofije drugih gena. Zbog pretera- nog ispoljavanja dejstva jednih gena na račun dru- gih i zbog poremećaja ravnomernog i harmoničnog razvitka nastaju različiti tipovi kulturnih stvaralaca:

pri preovlađivanju emotivnih stvaralačkih činilaca po- kazuju se umetničke sposobnosti, pri preovlađivanju 4 -" intelektualnih pokazuju se naučničke, filozofske i te- hničke sposobnosti, a pri preovlađivanju voluntarnih, moralnih, pokazuju se sposobnosti za društvenu delat- nost, državničku, vojnu, versku. 2. Kulturno stvaralaštvo popraćeno je blažim unu- trašnjim poremećajima ili takvim rasporedom unutraš- njih duhovnih stvaralačkih činilaca pri kojem je očuvan i nepovređen razum i moć socijalne prilagodljivosti, soci- jalne korisnosti i socijalne vrednosti. Kod umne po- remećenosti gase se i iščezavaju stvaralačke kulturne sposobnosti, a nosioci takve poremećenosti odvajaju se prinudno od društva u interesu društvene bezbednosti ili se upućuju u domove za lečenje. 3. Blaži duševni poremećaji prate i genijalnost, koja je redak i izuzetan dar prirode, i taj dar nemaju ni rođena braća i sestre genijalnih ličnosti iako su često opterećeni istovetnim ili sličnim poremećajima. Takvi, blaži poremećaji genijalnih ličnosti ispoljavaju se najčešće u vidu osobenjaštva i nastranosti karaktera, mentaliteta i temperamenta. 4. Genijalnost je nasledna, ali nije neposredno nasled- na, te je nepredvidljiva, i ona smanjuje biološku snagu i vitalnost, zbog čega su genijalni ili kratkog veka ili bez poroda, ili im je porod telesno i duhovno zaostao, i samo izuzetno obdaren. Najkraći je vek emotivnih kulturnih stvaralaca, u prvom redu lirskih pesnika, koji se najjače troše i najbrže sagorevaju, kao sveca zapaljena s oba kraja. Naučnici i filozofi imaju najduži vek, dok su volun- tariste — društveni vođi — u tom pogledu na sredini. 5. Stvaralačke kulturne sposobnosti su raznovrsne i pokazuju se ne samo u okviru triju osnovnih grupa — emotivne, intelektualne i voluntarne — već su različite i 25 specifične i u okviru svake od tih grupa: kod umetnika se to manifestuje u različitosti motiva i raspoloženja, optimističkih ili pesimističkih, kod naučnika, filozofa i tehničara u izboru tema, sistema i metoda rada, a kod voluntarista u izboru i načinu društvene delatnosti. 6. Duhovno kulturno stvaralaštvo, kao originalno stvaralaštvo, bitno se razlikuje od reproduktivnog stva- ralaštva u tome što se javlja periodično, na mahove, s dužim pauzama. Krečmer o tome piše: „Nijedna vrsta du- hovne, a naročito genijalne produktivnosti ne protiče ravnomerno i stalno, kroz ceo život. Kad je genijalan čovek obuzet iznenadnim oduševljenjem, kad je napadnut i savladan kao umetnik punoćom slika i tonova, kao istra- živač najiznenadnijim saznanjima i intuicijama, on radi danima i noćima, nedeljama i mesecima grozničavo, dok svemu tome ne da konačan oblik, a potom se oseća opet, i na duže vreme, dokon, osiromašen idejno i neplodan". Utvrđujući činjenicu da je periodičnost duhovnog stvara- laštva potčinjena istom tom zakonu u kosmosu, isti lekar piše: „Kretanjem Zemlje i zvezda ceo život postaje perio- dičan. Godišnja doba, mesečeve mene, dani i noći, sve to uključuje biljni i životinjski svet u naizmenične smene rada i odmora". 7. Duhovni kulturni stvaraoci naklonjeni su često

uživanju alkoholnih i narkotičnih otrovnih sredstava, ali i tu pokazuju svoje osobenosti i različitosti: emotivni stvaraoci uživaju mahom alkoholna i narkotična otrovna sredstva, ili u njih slično otrovno dejstvo izazivaju hro- nične bolesti, naročito plućna tuberkuloza i sifilis, kao i druge hronične zarazne bolesti, pa i neuredan i boemski način života; voluntaristi takođe često uživaju alkoholna otrovna sredstva, dok naučnici i filozofi ne uživaju stimu- 26 lativna otrovna sredstva, žive urednim i povučenim živo- tom, te ne troše ubrzano svoj organizam. * * * Sve se rađa i stvara iz nemira, u bolu i mukama. Nema stvaranja bez tragičnog. Kulturno stvaranje prois- tiče takođe iz nemira, iz unutrašnjeg nemira. Ono je plod bolova, grčeva i muka i ima svoju neizbežnu tragičnu pod- logu. Genijalni kulturni stvaraoci, neimari kulture i civili- zacije, imaju u izvesnoj meri poremećen i paćenički stva- ralački duh, i predodređen im je stradalnički život i ko- nac. Duboki francuski mislilac Didro prozreo je takođe takav udes genijalnih ljudi, pa je zato s pravom kazao: „Kad priroda stvara genijalnog čoveka, ona mu pripa- ljuje buktinju na glavi i ispraća ga u svet s recima:, Idi, budi nesrećan!" Stradanje je neophodan uslov stvaralaštva zato što ono budi i oživljava stvaralačke sile, dok ih uživanje uspavljuje i zatupljuje. To osećaju nagonski i sami stva- raoci. De Vinji je to nazivao „veličanstvo ljudskih stra- danja", a Mise je pisao: „Ništa nas ne čini tako velikim kao stradanje; jedino dobro koje mi ostaje od ovog sveta jeste to što sam ponekad plakao". Hajne se tešio recima: „Ako moja pesma i nije vesela, sačuvala me od moje muke". Bodler kaže o dejstvu patnje: „Ti si mi dala blato, a ja sam od njega načinio blago". Gt/o objašnjava: „Zar plač ne znači osećati svoju bedu i uzdići se iznad nje?" Kulturno stvaralaštvo proističe iz kulturnih dru- štvenih težnji, koje prvi osete, nagoveste i uobliče geni- jalni ljudi. Ono, isto tako, ima i svoje vreme pojavljivanja, 27 koje zavisi od sklopa društvenih prilika. Povezani ne- vidljivim duhovnih nitima i fluidom sa svojim društvom i svojim vremenom, genijalni kulturni stvaraoci su ne samo prvi glasnici novog i naprednog u dijalektičkom smislu nego i njegovi se jači i žeteoci. To važi za sve gra- ne društvene delatnosti i za sve kulturne stvaraoce, kako za osnivače društvenih pokreta, tako i za osnivače nauč- nih, filozofskih, književnih i umetničkih pravaca. Oni se pri tom potčinjavaju zakonu uzročnosti evolucije. Naj- bolji proučeni primer za to je dotrajavanje feudalnog društva u XVIII veku, koje su prvi osetili, oglasili i uobli- čili Volter, Monteskje, Ruso, Didro i enciklopedisti, a nje- gov revolucionarni slom izve- li Mirabo, Danton, Robespjer i drugi vođi. Bez te istorijski uslovljene dotraj alosti dru-

štvenog poretka svi genijalni tvorci tog pokreta ostali bi nepoznati. Isti je slučaj i s književnim i umetničkim pravcima, kao što su pseudo- klasicizam, sentimentalizam, romantizam, realizam itd. Ta- kav tok i sudbinu imaju i svi drugi istorijski društveni po- Sančo Pansa i Don Kthot kreti i nJih°vi Pokretači- Prikazujući mnogostru- kost i složenost psihičkog procesa kulturnog stvaralaštva 28 kako u pogledu savlađivanja unutrašnjeg napora tako i spoljnih socijalnih smetnji, pariški psihijatri Antom i Dro- mar u svom već pomenutom delu daju ovakav dijalektički zaključak: „U umetniku leže istovremeno i nadahnuti luđak i kritički mudrac: luđak predlaže a mudrac raspo- laže". Isti pisci čine svoju misao još jasnijom navodeći dijalektičko mišljenje čuvenog biologa Šarla Rišea o istom pitanju; ovaj je pisao: „Za stvaranje genijalnog dela treba istovremeno duša Don Kihota i duša Sanča Panse: duša Don Kihota da bi se išlo napred, da bi se skrenulo s utrvenih staza, da bi se uradilo drukčije i bolje nego što to čini većina ljudi; duša Sanča Panse zato što duboka originalnost ne vodi ničemu ako nije osvetljena zdravim smislom, razboritim rasuđivanjem i uviđanjem stvarnosti. Mnogi znalci i elitni ljudi prošli su pored ve- likih otkrića i velikih dela i nisu mogli da ih sami izvedu samo zato što nisu imali smelosti i fantazije Don Kihota. Mnogi jadni luđaci istrošili su svoje snove i himere besko- risno, i po njih i po čovečanstvo, samo zato što nisu imali još i zdravog smisla Sanča Panse".

PESNIčKO NADAHNUĆE I NJEGOVA STVARALAČKA MOĆ (Prilog teoriji književnog nadahnuća i stvaralaštva) Geftihl ist alles Goethe Termin „inspiracija", koji prevodimo rečju „nadah- nuće", pri svom postanku označavo je fiziološki — udi- sanje vazduha u pluća. Kasnije, ta je reč dobila drugi, prenosni značaj i psihološki smisao, pa se njome ozna- čavalo uvlačenje u sebe neobičnih osećanja, raspoloženja, misli, nagoveštaja, naslućivanja, svega što budi i oživljava stvaralački duh. Stojeći i sami pred zagonetkom tog svog neobičnog duševnog stanja, pesnici su objašnjavali sve takve sugestije mistički, kao da su im došle „ozgo", kao da su „nadahnuti višom silom", „natprirodnim migom", pa su to nepoznato nazivali „božanskim". Neobičnu moć da uobličavaju svoja dela uzvišeno, umetnički, pesnici su isto tako tumačili mistički, voljom „više sile". Stare psi- hologe, filozofe umetnosti i estetičare, kao i lekare misli- oce, zanimalo je takođe to neobično stanje duha, i svi oni zapazili su osnovnu odliku nadahnuća. To je neobično 30 telesno i duševno stanje, kao i neobična moć nadahnutog u trenucima nadahnuća i njegovog stvaralačkog napona. Ti stari, pažljivi posmatrači nazvali su to neobično stanje mističkim terminom „mens divinior", što znači „duša u jačoj meri božanska", dok su ga drugi nazvali „os magna sonatorum", „usta kroz koja će se oriti krupne stvari". Psihologija nas uči da neobično telesno i duševno stanje, ono koje je preduslov nadahnuća i nadahnutog stvaralaštva, jeste osobito uzbuđeno i uznemireno iživlja- vanje, unutrašnje ispražnjavanje i olakšavanje, poznato pod nazivom „emocija". To stanje svojstveno je svim lju- dima u nejednakoj meri i stepenu: dok je kod jednih snažno, dotle je kod drugih oskudno ili ga nema, kakav je slučaj kod osećajno tupih ljudi ili kod duševno zaosta- lih — kretena, idiota, imbecila. Suštinu emotivnog stanja odaju izvesne funkcije te- lesne materije koje su vidljive, pošto su sva unutrašnja iživljavanja vezana za telesnu materiju i bez nje ne mogu da se stvore i izraze. Telesna materija nam prikazuje emo- tivna iživljavanja na isti način kao što nam prikazuje i unutrašnja patološka zbivanja u slučaju unutrašnjih bolesti. Ona to, u oba slučaja, čini preko vidljivih zna- kova (simptoma) tih unutrašnjih zbivanja. Kod emotiv- nih iživljavanja ti znaoi ispoljavaju se u vidu izvesnih spoljnih i unutrašnjih činilaca i podsticaja. Ti isti znaci javljaju se kao nesvesne i automatske fiziološke pojave i odigravaju se mimo naše volje. To su refleksni procesi, kojima upravlja središni živčani sistem sa svojim peri- fernim živcima (senzorni, motorni, sekretorni, termički, trofički). Uz to se javlja niz uporednih fizioloških teles- nih pokreta i promena, kako spol ja, na licu i gornjim i

donjim udovima, tako i na unutrašnjim organima i 31 priborima — na srcu i krvnim sudovima, na plućima, na priboru za varenje i mokrenje, na žlezdama sa spoljnim i unutrašnjim lučenjem. Ako ta emotivna dejstva i iživlja- vanja traju duže vreme ili se često ponavljaju, onda se preobražavaju patološki i izazivaju niz takozvanih psiho- genih bolesti. Opisaćemo glavnije emocije. Emocija straha ispoljava se psihološki težnjom su- bjekta da se što pre ukloni ispred opasnosti, nesreće, bola. U vezi s tim strah prate odgovarajući telesni pokreti. U fiziološkom pogledu strah se izražava nizom simptoma: krajnje bledilo i ohlađenje tela zbog izbijanja „hladnog znoja"; suvoća usta zbog prestanka lučenja pljuvačnih žie- zda; podizanje kose na glavi zbog zatezanja mišića pojedi- nih dlaka na glavi; krajnja malaksalost svih mišića, što uslovljava posrtanje ili padanje pri hodu, ili i nemogu- ćnost hodanja; viđenje oružja ili sprava za mučenje i ubi- janje izaziva trzanje žrtve unazad i okretanje glave u stranu. Po jačini, emocija straha ima više oblika, koji na svim jezicima imaju posebne nazive. Uias, ili jezovit strah, najviši je stepen straha. Strah je iščekivanje bliske opas- nosti, nesreće ili stradanja. Bojazan, zebnja i strepnja su predviđanja kasnije ili udaljenije opasnosti i izraženi su fiziološki, psihološki i fiziognomijski isto kao i strah, sa- mo u slabijem stepenu. Nemir je trenutna bojazan i po ja- čini stoji između straha i bojazni. Obazrivost i smotrenost su stanja bojazni; kod prvog je težište zaziranja od opas- nosti u preduzimanju izvesnih mera radi zaštite, a kod drugog je to težište u otkrivanju opasnosti očima. Predo- strožnost je slična obazrivosti. Kukavičluk je malodu- šan strah koji sputava razum i zbunjuje, te se čovek ne razabire u opasnosti, već ostaje na mestu, „kao ukopan", 32 V ili „kao noj zagnjuri glavu u pesak" bespomoćno očeku- jući opasnost. Treperenje i drhtanje su oblici straha u kojima preovlađuju telesni simptomi, dok kod strašljivos- ti i pudljivosti preovlađuju duševni. Emocija gneva ima bitno psihičko obeležje u težnji za napadom. Ona je izražena fiziološki, psihološki i fizio- gnomijski ovim simptomima: napregnutošću svih mišića, a naročito stezanjem pesnica; ubrzanim radom srca; cr- venilom u licu zbog naglog labavljenja mišića krvnih su- dova lica, upravo zbog njihove prepunjenosti krvlju; ispunjavanjem očnih jabučica krvlju i izgubijenošću očiju koja je posledica toga; neobičnim sjajem očiju zbog hiperemije očnih jabučica; pojačanim i otežanim disa- njem i napregnutošću pažnje u jednu stranu. Prema Dar- vinu, gnev kod životinja pokazuje se u tome što se naglo zategnu, u najjačoj meri, svi mišići trupa i repa, zbog čega se rep ukruti i podigne uvis. Kod razljućenog psa mišići trupa su tvrdi kao kamen zbog jake zategnutosti, dok su kod psa koji se umiljava meki zbog razlabav-

Ijenosti. Emocije gneva imaju velik broj oblika i varijacija po jačini. Jarost je najjači, životinjski stepen gneva, a isto toliko i ljutnja i bes, koji se sravnjuju s takvim sta- njem kod najljućih životinja, kao što su ris i pas, pa se zato kaže da su te vrste gneva „kratka ludila". Negodo- vanje je najublaženiji i uljuđen oblik gneva — ljudski odgovor na nanetu uvredu, izraz nezadovoljstva bez napa- danja. Pretnja je pokazivanje gneva i neprijateljstva una- pred i bez napada. Svađa je gnevna razmena misli i ose- ćanja. Tuča je gnev ostvaren napadom. Mržnja s>e razli- kuje od negodovanja po tome što se kod nje neprijatelj- stvo ispoljava prema samoj ličnosti, a ne prema needobri- 3 Tragedija genija 23 vim postupcima drugoga. Nezadovoljstvo je slab stepen negodovanja ili mržnje. Izraz „krivo mi je" označava ne- ostvaren gnev ili mržnju, i to stanje zadržava se kao duže neprijatno samoosećanje i muči čoveka. Prekor je osuda postupka s naklonošću i ljubavlju prema licu koje je uči- nilo taj postupak. Ukor je blaži oblik prekora. Pravedan gnev je dozvoljen neprijateljski postupak prema bliž- njem, jer je to nužna samoodbrana. Osveta je ili ljudska, neizbežna i oprostiva, ili je odvratna, niska i podla, što zavisi od moralnosti pobuda kojima je rukovođena. Kle- veta je oblik osvete koju osuđuje moral svih naroda, jer je to čin nedostojnog izvrtanja istine, pa je zato na svima jezicima žigosana epitetima „niska" i „podla", a pesnici su je nazvali „otrovnom". Ljubomora je gnev na osnovi ljubavnog suparništva. Zavist je trajno i skriveno stanje gneva prema jednom ili više lica kojima se zavidi; taj oblik gneva je rezultat sebičnosti koja muči zavidljivca potajno, „ždere" ga i „jede" i, ma koliko prikrivena, sama se odaje*. Zluradost je vrsta trajnog gneva bliska zavisti, ali suprotna po smeru: u zavisti nekome je krivo kad mu je bližnji srećan i ima uspeha, a u zluradosti neko se na- * šekspir je zavist nazvao „zelenookpm" jer je otkrio na za- vidljivcima da imaju zelene oči, što se fiziološki objašnjava po- remećajem ishrane tkiva očnih dužica i posledičnom promenom boje dužica, slično poremećaju ishrane i promeni boje tog tkiva kod alkoholičara. Takvo objašnjenje promene boje očiju usled trajnog mučnog samoosećanja zavidljivca potkrepljuje i Biblija, koja takođe pominje telesne poremećaje nastale zbog zavisti. Pesnici su nazvali zavist „kosom" i „tajnom", jer skriveni pogled zavidljivca mora biti tajan i, da se ne bi odao, on mora izbega- vati oči drugog i kriti svoje, gledati ukoso. Kos pogled ima i fi- ziološko objašnjenje: zbog stalnog zatezanja nervno-mišićnog pribora očiju u stranu kod zavidljivca se vremenom zamori pri- bor, te ga hvata grč pri svakom pogledu na drugo lice, slično grču prstiju desne šake kod prezaposlenih i premorenih pisara i svirača. 34 Y!--;V r/^-i slađuje nesrećom drugoga. Pakost je sitno i nemoćno pri- činjavanje zla drugome krišom, iza leđa, ili uz pomoć dru- goga, i uživanje u tome.

Emocija žalosti ima dva bitna psihička obeležja: ne- zadovoljstvo i potištenost. Fiziološki i fiziognomijski sim- ptomi žalosti: bledilo lica i ćele kože, kao i malaksalost mišića, usled čega nastaju sporo i teško kretanje, spušta- nje glave, pogrbljen stav, oronulost lica i opuštenost ruku, umorno pokretanje očiju, koje gube sjaj čim su bez suza, jer je rožnjača potamnela, otežano i prigušeno disanje, oslabeli rad srca i poremećaj u radu krvotoka, što izaziva odsustvo apetita i mršavost. Emocija žalosti ima velik broj oblika i preliva. Žalost je dugotrajan duševni bol, koji je najdublji kad je svež, kad „stenje duša", kad se čuje „vapaj srca", kad se „lome ruke" i „škrguće zubima". Vremenom bledi, ostavljajući vidljive tragove. Seta ili setno raspoloženje jeste slab ste- pen žalosti — ostatak i trag nekadašnje žalosti. Gorčina i jad su jači stepeni zaostale žalosti. Tuga je ujednačena i stišana žalost, ali jaka, bez prebola, i „ubistvena", jer od nje „prepukne srce" i čovek „presvisne". To biva zato što tuga ukoči i zaustavi rad vegetativnog živčanog sistema: ubije apetit, obustavi lučenje sokova za varenje, oslabi disanje, poremeti rad srca, oduzme volju za rad i kreta- nje, smanji i suzi psihički život. Očajanje je najjači stepen tuge, kada se jedini izlaz iz bola vidi u skoroj smrti. Emocija radosti fiziološki, psihički i fiziognomijski je suprotna emociji žalosti. U tom stanju svi su pokreti O štetnom dejstvu zavisti na nervni sistem, samoosećanje, apetit, ishrana, san i si. znali su i antički lekari. Pesnik Ovidije, pak, ostavio je o patologiji zavisti ovo objašnjenje: „Zavidljivac korača polagano, on je bled, mršav, gleda ukoso, na njegovom licu nema osmeha, izuzev kad gleda kako drugi stradaju i pate". 3* 35 živahni, brzi i slobodni: oči sijaju, vegetativni pribor, s apetitom, snom i raspoloženjem, u najboljem je redu i radu, a disanje je lako i slobodno i s punom razmenom gasova. Radost je zbog toga izraz punog telesnog i dušev- nog zdravlja, te se u tom stanju mogu razlikovati fizio- loška radost ili veselost, i duhovna radost, sa svojim estet- skim, intelektualnim i moralnim elementima. Emocija radosti, iako najjednostavnija među emoci- jama, pokazuje takođe raznovrsnost i prelive u pogledu svojih izražajnih oblika, što se ogleda u raznovrsnosti glasovnog i mimičkog izraza smeha. Slikar Rjepin na svo- joj slici „Zaporošci" naslikao je 14 izraza smeha. (Rjepin: Zaporošci — fragment) Emocija stida pokazuje se fiziološki, psihički i fizio- gnomijski pomoću tri karakteristična simptoma: rume- nilo (boja stida), koja se naglo razliva na otvorenim 36 delovima kože tela, a naročito na licu i ušima, zbog na- glog širenja i ispunjavanja krvnih sudova odnosno zbog labavljenja nerava mišića koji šire krvne sudove; skri- vanje očiju i lica od pogleda prisutnih obaranjem očiju i okretanjem glave u stranu; neodoljiva težnja da se po-

begne ispred prisutnih ili da se skloni žurno iza, na pri- mer, prvog zida ili neprozirnog predmeta, da se „nestane", „izgubi", „propadne u zemlju", čineći za sve to vreme stidljive gestove u nameri da se sakriju i zaklone izvesni delovi tela ili odela koji izazivaju stid. Od telesnih funkci- ja, disanje trpi najveći poremećaj. Ono je površno i ote- žano zbog jačeg izdisanja nego udisanja, a ponekad je i sasvim zadržano. Zbog toga se s vremena na vreme oti- maju duboki uzdasi, da bi se popunilo disanje. Po svom psihičkom sadržaju stid ima nešto od žalosti i duševnog bola a nešto od straha. Emocija stida ima velik broj oblika i varijacija, koji bi se mogli podeliti u dve grupe. U jednoj su stanja s po- većanim osećanjem stida: neodlučnost, kolebljivost, zbun- Ijivost, zazornost, sramežljivost, tuđenje, pasivnost; u dru- goj grupi su stanja sa smanjenim ili odsutnim osećanjem stida: bestidnost, sramotnost, grubost, poročnost, bezo- brazluk, drskost, bezobzirnost. Narod je osećanje stida uzeo kao merilo za odnose među ljudima, pa je zato po- delio ljude takođe na dve grupe: na one koji imaju stida i srama i na one koji nemaju. U vezi s tom deobom narod je stvorio pojmove: ,,pri-liči" i ,,pri-stoji", što će reći — šta se „pri drugom licu" i „pri-stajanju" s drugim licem može reći i učiniti s osećanjem stida i srama, a šta ne. Suština emotivnih stanja osvetljena je ne samo na- učno (fiziološki, psihološki i fiziognomijski) već je otkri- 37 vena u mnogim narodnim poezijama i umotvorinama, kao i u stvaralaštvu svih velikih pesnika. Iznećemo najkarak- terističnije primere. Emocija straha: Od straha mu zadrhtala ruka, Iz ruke mu sablja ispanula. — Od stra njega uvati groznica. — Kosa mu se na glavi skostreši. — Muči Leka kako ka- men studen, Ne smijaše ništa progovorit. — Stade cika ludoga (mladog) Jovana (Vuk, „Narodne pjesme"). Smrk- nut Marko zaškripnuo zubi, Pa pogleda Bogdana popriko. Pogledom je njega uplašio, Uplašio živa ukočio, Stade Bogdan kao blida stina, Pa pogleda u oči Markove, Pod Bogdanom noge obumrŠe. — Dokle care oči iskolači. — Te- ško se je jadan prepanuo, Bat mu pade iz ruke desnice, A iz Ijeve klješta od mazije (Matica hrvatska, »Junačke pjes- me"). — Iz Nestorovih ruku ispadoše sjajni dizgini: uplaši se u duši. — On stade prestravljen, klepeće i cvokoće zu- bima, bled od straha (Homer, „Ilijada" i „Odiseja"). — Promeniše boju i zacvokotaše zubima. — Već osetih kako mi se kosa kostreši od straha (Dante, „Božanska kome- dija"). — Svaka dlaka tvoje kose podigla bi se kao bodlja na razjarenom svinjčetu (Šekspir, „Hamlet"). — Uzmi rumenilo, premazi svoj strah (Šekspir, „Magbet"). — I čuvši to, Kiribjejevič pobledio je u licu kao jesenji sneg, Žive oči njegove zamagliše se, Između silnih pleća pretrča mraz, U otvorenim ustima reč mu zamre (Ljermontov, „Pesme o trgovcu Kalašnjikovu"). Emocija gneva: Oči mu se bjehu uzmutile, Kad po- gleda kanda munja sine. — Koliko se razljutio Marko, Krvave mu suze iz očiju. — Plamen mu se uz obraz zapali.

— Glavom maše, zubima škrguće. — Od Ijutine 'aljinu razdere. — Razljuti se Novakov Grujica, Pa se pljesnu ru- kom po zadnjici. — Pa poskoči ka da mozgom svrnu. — 38 Razljuti se Merima đevojka, Vezuć prebi iglu od biljura, I zamrsi šest pašama zlata. — Samur-kalpak na čelo na- mače, Te sastavi samur i obrve (Vuk, „Narodne pjesme")- — Teško se je bio rasrdio, Zubim' škripnu a brcima mignu (Matica hrvatska, „Junačke pjesme"). — Oči mu behu slične svetlećoj vatri. — Tako reče Ahil, i baci skiptar na zemlju. — Udari ga skiptrom po leđima i plećima (od Iju- tine) (Homer, „Ilijada" i „Odiseja") — Ne vidiš li da oni škrguću zubima i prete obrvama (Dante, „Božanska ko- medija"). — Kada korača, zemlja se trese pod njegovim koracima (Šekspir, „Koriolan"). — Načinite strašne oči, da iziđu iz glave (Šekspir, „Henrik IV"). Emocija žalosti: Pa od lica suze prosipaše. — Tad junaku grđe žao bilo, Pa na stranu odvratio glavu. — Razljuti se Merima đevojka, Pa od tuge veće izumrla. — Osta Mara držeć' se za vrata. — Od jada se na mač nasla- njaše. — U junaku srce prepuknulo, Od žalosti za braćom rođenom, Bijele mu malaksale ruke, Te ne može više da siječe. — Udari se po kolenu rukom, Čisti skerlet na kolenu puče, Zlatna kopča na desnom rukavu. — Kad đe- vera Mitra ugledala, Od njega je glavu zanijela (Vuk, „Narodne pjesme"). — Jedva ide, ubila ga tuga. — Kose trga, grdi svoje lice. — Od žalosti bješe zanemio. — Što s u licu kolur (boju) promjenio, kao zemlja crna pocrnuo (Matica hrvatska, „Junačke pjesme"). — Penelopi kolena malaksala. — Rukama udaraju grudi. — Patroklo za- kuka tada i dlanovima udari se po bedrima. — Oči Andro- mahine pokri tamna noć, pade nauznako i ležaše onesveš- ćena. — Dugo ne mogaše reci progovoriti (Homer, „Ili- jada" i „Odiseja"). — Ja ne plakah, tako sam se iznutra skamenio. — Obe ruke ugrizoh od bola. — I padoh kao kad mrtvo telo pada (Dante, „Božanska komedija"). 39 Ja ću posmatrati njegov pogled, Zagledaću mu u dušu, Ako prebledi, znam šta mi treba raditi. — Ne kršite više svoje ruke (Šekspir, „Hamlet"). — Zašto se bijete u gru- di? (Šekspir, „Ričard III"). — Ali njegovo slomljeno srce, ej, suviše je slabo da bi podnelo sukob! Između dve kraj- nosti duševnih pokreta, radosti i bola, prepuče, smešeći se (Šekspir, „Kralj Lir"). — Ne namičite svoj šešir na svoje obrve! Nađite reci za bol: bol koji ne govori šapuće preopterećenom srcu i naređuje mu da prepukne (Še- kspir, „Magbet"). Emocija radosti: Pa mu pade mlada oko vrata. — Jedan drugom belo lice ljube, Od milošte do dva pobra- tima. — Triput stište, a triput poljubi. — Od radosti igrati stadoše. — Đorđe skoči iz meke postelje, I bez kape i bez svog pojasa, Bez čizama i bez jemenija, Bez oružja u tan- koj košulji, Od radosti pred Lazu iziđe. — Jedno drugo suzama umiva, Od radosti i od želje žive. — Od radosti grozne suze lije (Vuk, „Narodne pjesme").

Emocija stida: I od Leke s malo zastidiše, Pogledaše u zemljicu crnu. — Stid mu ljudski zažeže obraze. — Plamen mu se uz obraz zapali. — Zapali se obraz od obra- za, A zastidi junak od junaka. — Obe krajnje (đevojke) srednju pogledaše, a Roksanda u zelenu travu. — Neko gleda za polje oružje, Neko broji puca na dolamu, Neko mrke zasukuje brke, Neko gleda na noge niamuze, Neko gleda u zemljicu crnu, Neko, opet, kako raste trava. — Sve dahije nikom ponikoše, I u crnu zemlju pogledaše, Starac Fočo podavio bradu, Pa je bjelu sa zubima grize, Ni on ne zna s knjigom besjediti (Vuk, „Narodne pjesme"). Emotivna iživljavanja, ma koliko raznovrsna u svom izražavanju, imaju opštu osnovu i zajednička svojstva. To 40 proističe iz biološkog zakona da sva živa bića reaguju re- fleksno na spoljne nadražaje i na duhovne utiske. Ruski filozof Pavlov presecao je jednjak i time one- mogućavao spuštanje sažvakanog i progutanog zalogaja u želudac psa, pa je pomoću otvora na želucu, izvedenog i prišivenog za kožu trbuha, posmatrao izlučivanje želudač- nog soka u raznim uslovima. On je utvrdio da se taj sok izlučuje uvek po jednom istom redu kod svih oglednih pasa: kad pas ne dobija nadražaje za varenje hrane, nje- gov želudac ne izlučuje sok; kad mu se pokaže zalogaj, kad čuje zvuk spravljanja hrane ili kad onjuši blisku ili udaljenu hranu, njegov želudac počinje izlučivati sok; kad pas žvaće zalogaje, koji posle gutanja ne dospevaju u že- ludac već ispadaju napolje iz otvora na prednjoj strani vrata iz presečenog jednjaka, želudačni sok se opet izlu- čuje; kad pas pri hranjenju spazi približavanje drugog psa i kad stane da reži na njega, lučenje želudačnog soka kod njega se smanjuje, pa čak može i prestati. Brzina i količina izlučenog soka u svim tim uslovima su različite; ta razlika potiče od vrste hrane. Američki psiholog Džems uzima primer kad neko iznenada čuje blizu sebe nekakav čovečji bolan krik ili oštar zvuk pištaljke. On će se, svakako, najpre trgnuti, zatim će iz sebe ispustiti nekakav glas prepadnutosti, po- tom će osetiti strah, a naposletku može izgovoriti reci: „Uh, kako ste me prepali!" Isti psiholog opisuje kako nas potresa gledanje i slušanje dramatičnog prizora u pozo- rištu ili na filmu, kako nas zadivljuje slušanje opisa ju- načkog podviga, kako nas zanosi svojom prijatnošću slu- šanje muzičkog dela, kako se u gustoj šumi prepadnemo kad spazimo da se nešto crno miče ispred naših nogu, kako nas hvata nesvestica i nelagodno osećanje kad ugle- 41 damo da neko stoji na ivici provalije i kako poneko padne u nesvest kad vidi šikljanje krvi. Sem zakona da sva živa bića reaguju refleksno na spoljne nadražaje i na duhovne utiske, emotivna iživlja- vanja pokazuju opštu osnovu i zajednička svojstva i u tome što se zbivaju po izvesnom redu i u određenom prav- cu. U tom pogledu mogle bi se istaći ove pojave i ovaj red:

Emotivna iživljavanja dele se po dejstvu na muskula- turu koja je pod nadzorom volje (mišići oko kostura) na dve grupe: na steničke emocije, koje zatežu te mišiće i olabavljuju glatke mišiće, koji nisu potčinjeni volji, i na asteničke emocije, koje olabavljaju one prve mišiće a zatežu ove druge. Zbog toga, dok je kod steničkih emo- cija (gnev, radost) nervno-mišićni pribor krvnih sudova olabavljen, pa je zato puls mek i pun a lice crveno, dotle su kod asteničkih emocija (strah, zavist, žalost) krvni su- dovi stegnuti, te je puls napet, tvrd, mali, koža lica bleda i udovi hladni; steničke emocije pojačavaju rad srca i ubrzavaju njegov ritam, asteničke deluju u suprotnom pravcu; steničke emocije pojačavaju rad sekretornih or- gana, asteničke ih zadržavaju ili obustavljaju, zbog čega se pri strahu osuše usta, a kod žena prestane lučenje mleka; steničke emocije poboljšavaju apetit, asteničke ga pogoršavaju; steničke emocije olakšavaju disanje, aste- ničke ga otežavaju. Emotivna iživljavanja po dužini trajanja mogla bi se podeliti na tri grupe: kad su obične jačine i srednje dužine trajanja, onda ih nazivamo emocijama; kad su neobično jaka i protiču munjevito, zovemo ih afektima; kad su slabije jačine, ali dugotrajna, označavamo ih kao duševna raspoloženja ili strasti. 42 Emotivna iživljavanja povlače za sobom izvesne rad- nje i promene u organizmu, koje su nekad slabe i neznat- ne, nekad jače i štetne po zdravlje, a često i opasne po život. Zbog takvog odnosa prema emocijama organizam sam, na osnovu samoosećanja, razlikuje prijatne emocije od neprijatnih, nezavisno od naše volje i ukusa. Ma koliko samostalna po svom postanku, razvoju i završetku, emotivna stanja ipak nemaju apsolutnu samo- stalnost, jer su tesno povezana, udružena i pomešana s umstvenim stanjima. Psihizam je složen pojam i celina. Njega sačinjavaju emotivne i umstvene slike, a ne samo one poslednjeg datuma već i one koje su doživljene ranije i sačuvane pamćenjem. Ako se, na primer, dvojica navezu čamcem dalje od morske obale, pa je jedan od njih ranije preživeo brodo- lom za vreme bure, a drugi uživao više puta vozeći se predveče, pred zalazak sunca, u društvu svojih mladih, ve- selih drugova po mirnom moru, onda će i pri najmanjem vetru prvog obuzeti strah i javljaće mu se u pameti niz zastrašujućih slika fijuka vetra, prevrtanje čamaca, dav- ljenja, dok će drugi uživati u neobičnim zvucima i boja- ma uznemirenog mora i ljuljanju čamca na visokim va- lovima. Dva šetača, jedan zdrav i iskusan šumar, drugi uči- telj, nežnog zdravlja, šetajući u poznu i vlažnu jesen kroz šumu s koje opada požutelo lišće vide i doživljavaju tu istu sliku na dva razna načina: prvi vidi zrela stabla za seču, šumske radnike na poslu, umetravanje, odvoženje drva, i vrši u pameti površnu procenu svega toga; drugi vidi izumiranje šume i prirode, gleda jesenju kišu i potom pahuljice snega, i odmah ga spopada sumorna pomisao na

43 njegovu vlastitu blisku smrt, zbog čega ga tog trenutka obuzima tužno i sumorno raspoloženje. Izazvane i dopunjavane novim nadražajima i uti- scima, neprekidno budeći i oživljavajući stare, emotivne i umstvene slike kombinuju se međusobno pomoću asoci- jacija i razvijaju u takozvano psihološko mišljenje, u slo- žen psihofilm, koji ima moć da stvaralački nadahne. Ta moć je koliko bezgranična toliko i nedokučiva — zbog svog nesvesnog postanka i automatskog razvijanja. Prijatan psihofilm, odnosno prijatna emotivna do- življavanja, osnova su svakog estetskog nadahnuća i stva- ranja, u prvom redu pesničkog. Osećanje prijatnog, upra- vo blaženog duševnog raspoloženja u fazi vrhunca uzbu- đenja i napetosti uzdiže pesničko nadahnuće do najvišeg stepena uzvišenosti — sublimnosti, odnoseći pesnički duh sa zemlje u etarske sfere, u svet snova, čari i draži. Zbog takve prenapetosti duha, zbog ritmičnosti pulsiranja krvi u jako napetim krvnim žilama, pesničko nadahnuće traži svoj „ventil sigurnosti" — da bi se ispraznilo i iživelo i da bi unutrašnja napetost dobila svoje olakšanje i smire- renje. To smirenje pesnik izliva u izabrane poetske reci, koje se takođe nesvesno i same od sebe nižu jedna za dru- gom, reci koje se, takođe same od sebe, slažu u slikovane stihove, reci buđene ritmom i harmonijom zvukova, pra- vilnošću linija, vizijom viđenih slika i gracioznošću po- kreta sagledanih napregnutim duhom. O pesničkom nadahnuću i njegovoj stvaralačkoj moći daju nam najverodostojnije podatke njegovi jedini svedo- ci, sami nadahnuti pesnici, naročito liričari. Puškin u svojim stihovima „Svom Aristarhu" pobija ukorenjeno verovanje u pogledu postanka pesničkog na- dahnuća u trenutku stvaranja. On tu kaže da, „obuzet 44 stihotvornim pomišljajem", niti „besni noću", niti „diše teško", niti „namršti pogled", već sve to biva drukčije. U pesmi posvećenoj svome drugu Deljvigu izliva svoju ispovest o tome i kaže da su mu „boginje poezije još u detinje grudi ulevale iskre nadahnuća", da trenuci i stanja nadahnutosti nailaze iznenada i sami od sebe, „neočeki- vanog časa", ili „noćas su me pohodile muze", kako kaže naš pesnik. Ali, pesnik ipak stalno čezne za „slobodom i samoćom", jer mu se u tim prilikama najčešće javlja nadahnuće, premda mu ono nailazi ponekad i „kad sedi sred junoša bezumnih" ili kad se „vozi u kolima", kako piše i objašnjava u jednom pismu svojoj ženi. Računajući s tim, pesnik piše prijatelju Rajevskom: „Slika običnog prizora zahteva samo dobro rasuđivanje; kad dođem do prizora koji traži nadahnuće, ja onda očeknem neko vre- me ili preskočim taj prizor. To je moj nov način rada. Osećam da mi je duša sasvim nabujala i da mogu stva- rati". Neposredan povod, pobuda (motiv) nastupanja na- dahnuća je nekakav spoljašnji moment koji na pesnika čini neobičan utisak, budeći i izazivajući kod njega ne-

obično raspoloženje i stanje duha. Taj moment je razno- svrstan, i za svakog pesnika drukčiji. Kod jednog je to voljena žena, živopisna priroda, stihijska snaga, zavičaj, prošlost, relikvija ili kakva uspomena; kod drugog je ne- čiji junački lik i njegov junački podvig; kod trećeg je so- cijalni motiv, potresna dramatična istorija ili tragičan kraj; kod četvrtog je smešan prizor i razni drugi slični i uzbuđujući spoljašnji doživljaji. Svi ti motivi, primljeni očima, ušima i ostalim čulima iz spoljnog sveta i prera- đeni unutra, u pesniku, njegovim osećanjima, raspolože- njem i razmišljanjem, dobijaju u zapaljenoj i prenapreg- 45 nutoj pesničkoj mašti svoju konačnu sadržinu i oblik — svoju umetničku celinu. Ta konačna umetnička sadržina i njen oblik, prema tome, nisu verna slika, kopija ili foto- grafija prvobitnog spoljnog motiva. Jer umetničko nije svakidašnje, obično, već je posebno, estetsko. Prvobitni ugledni obrazac, pak, samo je veza sa stvarnošću. Da spoljni momenti, na izloženi način, izazivaju na- dahnuće i njegovu stvaralačku moć, potvrđuju mnogi pri- meri samih stvaralaca. Čehov piše u jednom svom pismu: „Zagledam u život, u ljude... Odjednom... nekakva opruga u mozgu „čak" ... i pripovetka je gotova". Puškin u svojim stihovima „Eho" piše da on, pesnik, „rađa svoj eho u praznom vazduhu čim čuje ma kakav zvuk", bilo da „zver urliče u šumi gluvoj", bilo da „trubi truba ili grmi grom", bilo da „peva deva iza brda". On, pesnik, razabire „grohot gromova, glas bure i valova i dozivanje seoskih pastira", i na sve to „šalje svoj od- govor". Vagneru se pojavilo nadahnuće i ideja o „Letećem Holanđaninu" na brodu za vreme bure, a o „Majstorima pevačima" kad je posmatrao „zlatni" Majnc pri zalasku sunca. Spoljni momenti koji izazivaju nadahnuće često se mogu javiti i u vidu iluzija i halucinacija. Puškin u svojim stihovima „Noć" vidi lik i čuje zvu- ke koji stvarno ne postoje. On piše da oči njegove dra- gane ,,u tami blistaju" pred njim i da mu se „smeše"; zatim dodaje da čuje reci: „Dragi moj, moj dragi... vo- lim ... volim ... tvoja ... tvoja ..." U poemi „Mocartu i Salij eri" ovaj drugi priča kako mu je zazorno da prizna 46 da mu ne da mira ni danju ni noću „moj crni čovek", pa odjednom dodaje: „Evo ga, izgleda mi da i sada sedi s nama!" Pol Verlen sedeo je jednom prilikom u kafani s jed- nim svojim prijateljem. Napolju je besneo jak vetar i njihao zavesu. Pesnik se zagledao u zavesu pa, ponet svo- jim asocijacijama, rekao svome prijatelju: „Vidite li kako se trese ovo platno? Za vas je to komad štofa koji drmusa vetar... Ja tu vidim jedrilo jedne lađe koju nosi bura, i vidim sebe, prestravljenog, na pobesnelim talasima oke- ana. Ja vidim i druge stvari. Vidim kako se leprša zastava,

čujem trubu kako trubi na uzbunu, vidim kako se ju- riša na neprijatelja, i kako juri ćela armija u vatru". Gete iznosi ovakav svoj doživljaj: „Dok sam se uda- ljavao polagano od sela, spazih, ali ne svojim telesnim očima, već očima svog duha, jednog konjanika kako ide istim putem u to selo, Sezenhajm. Taj konjanik sam bio ja. Bio sam obučen u odelo sive boje, izvezeno zlatnim gajtanima. Stresoh se da oteram tu halucinaciju, i ona nestade. Čudnovata je stvar da sam posle osam godina, kada sam se našao na tom istom mestu, vraćajući posetu Fridrihu, bio odeven u odelo koje sam nekad video. Mo- ram dodati da to nisam učinio namerno, već sam se sa- svim slučajno desio u tom odelu". Šelijev biograf priča da je pesnik jednom prilikom šetao duž morske obale s jednim svojim prijateljem i da je tog prijatelja iznenada ščepao za ruke i, sav pre- stravljen, počeo vikati: „Evo ga! Evo ga opet!" Kad ga je prijatelj zapitao, umirujući ga, čega se to tako iznenada preplašio, pesnik mu je, pribravši se, objasnio da je spa- zio, sasvim neočekivano, kako iz morskih talasa ispade ne- 47 kakvo dete i kako je stalo da mu se smeška i da pljeska ručicama". Alfred Mise imao je doživljaj koji je opisala domaćica njegovog stana: „Iznenada, usred noći, probudi me zvonce iz pesnikove sobe. Zvonilo je iz sve snage. Skočim s po- stelje i utrčim u njegovu sobu. Nikad neću zaboraviti nje- govo prebledelo i iskrivljeno lice i njegove izbuljene oči, koje su netremice gledale pravo pod krevet. Vikao je ne- prestano panično: „Ovde, ovde! Jedan grobar! Vidite li ga? Ima crn čaršav u rukama! Ah! Bože moj! Zar ga ne čujete?" On mi govori i kaže: ,Kad će Vam biti po volji?' Pokušala sam onda da viknem iz sveg glasa i da oteram halucinaciju, pa sam još izašla napred i stala ispred njega. Čim sam to učinila, gospodin Mise je izgubio iz vida avet. Ali, čim sam se odmakla, vizija se opet pojavila pred njim. Nisam znala šta da radim. Otvorila sam prozor, ali mu vizija ostade tu pa tu. Posle sam zapalila svecu. Avet ni da mrdne s mesta. Na kraju krajeva, kad sam stala pred krevet, vizija je iščezla i gospodin Mise je zaspao". Nastup nadahnuća i njegovo trajanje pesnici su ta- kođe opisali. Puškin je dao o tome ovo svedočanstvo: „Sedim li s dobrim drugovima, Ležim li u mekoj postelji, Klizim li nad tihim vodama, U dubravi tamnoj i gluvoj, Zamislim se i zamahnem rukama U stihovima odjednom progovorim". sao 48 Vreme trajanja nadahnuća je isti pesnik takođe opi- i. Ono je kratko, jer za to vreme pesnik, kako sam kaže,

stigne da napiše samo „kratke stihove, svega dva ili tri kupleta". Duševno stanje pri nadahnuću Puškin opisuje kao „trenutak ushićenja", kao „neizrecivi srca žar", kao „na- por duše", i sve to olakšava stvaranje, jer onda „stihovi teku" beležeći „veselih misli šum". Sve to proističe kao u nekakvom transu ili snu, jer pesnik kaže da onda piše „pomalo dremljivom rukom", „sred prijatnog zaborava", kada je „uobraziljom slatko uspavan". U takvom neobič- nom stanju duše javlja se još i obilje slika i zvukova fan- tazije, jer pesnik kaže da se pred njim „smenjuju živa pri- viđenja u čarobnoj magli", da „lete nad njim", i da je onda „pun zvukova". Uz to se javlja i navala misli, i to smelih i najsmelijih, jer se odnekud javlja bezgranično samopouzdanje i iščezavaju svaka sumnja i kolebanje. Pesnik o toj smelosti misli kaže: ,,I misli u glavi uzbur- kavaju se odvažno". Usred takvog stanja duše umetniku se javlja neodoljiva i uporna težnja da stvara odmah, tog trenutka, na licu mesta. Puškinu se javilo nadahnuće za poemu „Kavkaski sužanj" u trenutku kada je igrao bili- jara. On je odmah polegao preko bilijarskog stola i stao bacati na hartiju te stihove. Pisao je dugo i nije čuo kako su ga zvali nekoliko puta na ručak, niti je primećivao da iza njega već odavno stoji lakej s rubaškom koju je tre- balo da obuče. Vagneru je sinulo nadahnuće za „Loengri- na" u trenutku kada se kupao u javnom kupatilu u kadi. On je odmah skočio, odjurio kući i prilegao smesta na posao oko stvaranja te opere. Završavanje i iščezavanje nastupa nadahnuća je ta- kođe neobično. Njegova bitna crta je osećanje premora i, zbog toga, rđavo samoosećanje, a često se iznenada ja- vljaju i suze. 4 Tragedija genija 49 Flober piše u jednom pismu: „Strašno sam umoran i imam osećaj kao da mi je na glavu na tučena gvozdena kapa. Od dva sata po podne pišem „Madam Bovari" ... Sad je šest sati, i pri pisanju svaka me reč šiba po i živcima. Bio sam toliko obuzet idejom dela i toliko sam duboko preživljavao sudbinu svoje junakinje da sam se pobojao da se ne zarazim tim osećanjem. Ustao sam od stola i otvorio prozor da bih se smirio. Sad me jako bole kolena, leđa i glava, i osećam jak živčani premor". Dikens piše povodom rada na jednom svom romanu: „Otkako sam završio drugi deo i zamislio treći, osetio sam - toliko muka i duševnih potresa kao da se nešto u istini ' zbiva po mojoj zamisli u romanu. Budio sam se noću, a v juče, pošto sam završio delo, trebalo je da ne izlazim iz kuće. Lice mi je toliko oteklo da je postalo rugoba za smeh". Puškin često u svojim stihovima govori ne samo o svojim mukama nadahnuća već i o plaču i suzama: „Dugo sam plakao pred tobom", „svoju zamišljenu stvar suzama sam zalio", „suze nadahnuća". Pa završetku nadahnuća, kao njegov plod, javlja se gotovo delo, ali samo kada je reč o kratkom delu. Takvo delo Puškin je nazivao „kratki stihovi" ili ,,dva-tri kuple-

ta". Kad je zamisao veća i delo krupnije, onda plod tvo- račkog napora jednog nastupa nadahnuća nije gotovo, ćelo delo, već samo njegov začetak. U takvom slučaju misao koja „sine", ono što „padne na pamet", ono što se „oseti" ili „nasluti" u toku prvog nadahnuća samo je po- četna, sirova i neobrađena građa za ćelo delo. Da bi se izradilo takvo krupnije umetničko delo, potreban je niz novih nadahnuća i tvoračkih napora, s tim da se začeta misao i emocija nastave i razviju što šire i što dublje. 50 Tehnika i proces toga stvaralaštva su koliko zanimljivi toliko i individualni, te su kod svakog umetnika drukčiji i svojstveni njemu lično. Bajron je pri pisanju svojih većih dela u toku niza nastupa nadahnuća toliko menjao, preinačavao, poprav- ljao, izbacivao, dodavao i doterivao na razne načine tekst da od prvobitne zamisli i skice nije ostajalo ni 20%. Gete je od prvog nadahnuća, zamisli i plana na izradi „Fausta" pa do konačnog završetka tog dela proveo u radu, neprekidno doterujući delo, punih 20 godina. Šiler nije menjao prvobitnu misao i plan pri pisanju svojih dela, već je samo dodavao, u započetom smislu, novo. U pismu pesniku Remeni on objašnjava da pri stvaranju umetničkog dela ne srne razum da pretegne nad „stvaralačkom mišlju", niti da bude strog kritičar i ,,ce- pidlaka", i dodaje: „Treba prepustiti sve stvaralačkoj moći nadahnuća, a ne hladnom razumu i njegovim po- pravkama u međuvremenu nastupa nadahnuća". — „Oni koji kritikuju" — završava svoju misao Šiler — „stide se i boje brzog prolaznog ludila, koje je svojstveno svakom stvaralačkom naporu. Vreme trajanja tog ludila povlači granicu između umetnika i fantaste. Eto zašto se i Vi žalite da Vam stvaralaštvo nije produktivno". Gončarov piše: „Meni se javi uvek samo jedna slika i jedan glavni motiv. On me samo i vodi napred, i uz put dohvatam, onako uzgred, sve što mi dođe do ruku, to jest ono što je u bliskoj vezi s time. Onda radim živo, brzo, ruka jedva stiže da ispisuje ono što mi dolazi na pamet. I tako sve dok ne završim". Dostojevski sa svoje strane kaže: „Najbolje je priče- kati sintezu, više razmisliti, popričekati dok se ne nakupe mnoge sitnice koje izražavaju jednu ideju i dok se ne 4* 51 združe u nešto krupnije, u veliku reljefnu sliku. Pa tek onda sve to izraziti". Puškin je stvarao takođe svoja veća dela duže vreme, menjajući umnogome prvobitnu zamisao i tekst. „Evge- nija Onjegina" stvarao je sedam i po godina. O dužini rokovima izrade njegovih dela govori i činjenica da su u potonja izdanja njegovih celokupnih dela ušle gotovo dve trećine posmrtnih dela, koja nije konačno završio niti stigao da preda u štampu. Za ćelo to vreme on je nepre- kidno radio, čitao, pravio zabeleške i izvode, razmišljao pri čitanju i ujedno beležio po marginama čitanih knjiga, ubeležavajući često i crteže, skice, karikature. Ponekad

započeta dela sam je unapred osudio da ne budu zavr- šena: „Eto početka jednog mog dela u stihovima koje ve- rovatno neće biti završeno". Turgenjev je svoju kratku i čuvenu pripovetku iz „Lovčevih zapisa" — „Horj i Kaljinjič" — prerađivao i prepisivao 13 puta. Nadahnuti pesnici, iako su sami preživljavali tre- nutke neobičnog stanja nadahnuća i bili svedoci njegove stvaralačke moći, iako su sve to do tančina opisali, ipak nisu razaznali i dokučili tajnu porekla nadahnuća, niti tajnu njegove umetničke moći. Nešto su kao naslutili. To nešto označili su kao „demonsko i patološko". Puškin u svojim stihovima „Razgovor izdavača s pesnikom" naslu- ćuje poreklo nadahnuća ovim recima: „Nekakav demon je vladao Mojim igrama, dokolicom; Za mnom je svuda leteo, Meni je zvuke divne šaputao, I teškim, zapaljenim nedugom* Bila je puna moja glava". • Neđug: staroslovenska reč za bolest 52 Pošto je naslutio samo toliko, pesnik je zastao bez konačnog odgovora na pitanje porekla književnog nada- hnuća. U „Egipatskim noćima" on se vraća na to pitanje i daje ovo dopunsko objašnjenje: „Svaki talent je nedo- kučiv. Na kakav to način vajar vidi u komadu kararskog mermera skrivenog Jupitera i izvodi ga na svet udalju- jući dletom i čekićem njegovu ljusku? Zašto iz glave r pesnika izlazi misao snabdevena sa četiri ritma, uskla- đena uređenim, jednoobraznim stopama? Uzalud sam po- kušavao da sve to dokučim". Iako su pesnici uspeli samo da ga naslute, na poreklo umetničkog nadahnuća umnogome upućuje i jedna druga okolnost — uživanje opojnih otrova. Još od biblijskog praoca Lota, još od mitološkog je- linskog boga Bahusa, kroz kulturnu istoriju svih naroda provlači se kao crvena nit jedna zanimljiva pojava, još nedovoljno ispitana — čvrsto ukorenjena navika, nagon- ska i strasna, za hroničnim trovanjem živaca u cilju opi- janja. Kao sredstvo za takvo trovanje služi niz biljnih so- kova, koji, svi skupa, imaju zajedničko svojstvo da tru- jući i opijajući živce izazivaju osobito privremeno blaže- no stanje duha. To stanje, za razliku od zamiijšenog slič- nog blaženstva na nebu, nazvano je odavno „veslačkim rajem na zemlji", ili euforijom, po lekaru Filderu (1875). Euforijski otrovi su kod raznih naroda različiti, a najpoznatiji među njima su alkohol, opijum, morfijum, kokain, hašiš, etar. Na osnovu sadašnjeg poznavanja psihičkih rasnih osobina pojedinih delova čovečanstva i fiziološkog dejstva pojedinih euforijskih otrova, o naklonosti prema uživanju tih otrova moglo bi se reći ovo. Bela rasa je jače volje i aktivnija od istočnjačke. Ova druga je naklonjena kvije- 53

tizmu*, nirvani** i sanjalaštvu jer ima pasivniju volju. Pošto alkohol u svom fiziološkom dejstvu ima osobinu da čini čoveka, u prvoj fazi dejstva, uzbuđenijim, pokretlji- vijim i aktivnijim, a opijum da ga stišava i smiruje, i po- što je alkohol više odomaćen kod zapadnjaka a opijum kod istočnjaka to je francuski profesor dr Ženselm s puno prava kazao: „Ideal zapadnja- ka je aktivnost, a istočnjaka pa- sivnost, inertnost. Zapadnjak traži u alkoholu privremeno po- jačanje snage. Indus i Kinez traže u opijumu uništenje lič- nosti, uživanje u nebiću". Kulturni stvaraoci, naroči- to umetnici, pokazuju takođe naklonost za uživanjem alko- holnih i narkotičnih nadražaj- nih sredstava. O tome su oni sami dali najverodostojnija sve- Hofman dočanstva. Hofman, čuveni nemački pripovedač fantastičnih priča i strastan alkoholičar, piše u svom dnevniku: „Sinoć su mi bili uzbuđeni svi živci začinjenim vinom. Lak nastup misli o smrti. Aveti..." Toma Kensej, tvorac posebne književne škole i pro- rok nove religije u Engleskoj početkom XIX veka, opio- man nazvan „papa opijumski", kako je i sam sebe nazivao, -f * Kvijetizam: odvraćanje od životnog nemira i težnja za pa- sivnijim i bezosećajnijim stavom u životu uz misaono udubljiva- nje u božanstvo ** Nirvana (u budizmu): stanje stalnog i blaženog mira van ovog sveta 54 m is- piše na osnovu svog vlastitog iskustva poznatu hvalu opi- jumskoj opijenosti i njenoj stvaralačkoj moći. Započi- njući tu hvalu recima: „O, pravedni, nežni i moćni opi- jume!", on je završava recima: „Ti koji iz sanjanja punog snova izvodiš na svetlost sunca lica, lepota odavno pokri- venih, i lica lepa, božanska i očišćena od grobne memle — samo ti daješ čoveku ova blaga i ti držiš ključeve raja. O, pravedni, nežni, moćni opijume!" Bodler, veliki prijatelj i prevodilac pomenutog engles- kog pesnika, takođe opioman i hašišoman, uzdiže stvara- lačku moć opijuma ovim recima: „Opijum povećava bez- granično, produžuje beskrajno, produbljuje vreme". Klod Farer u svom delu „Pušenje opijuma" peva ovak- vu „Himnu opijumskom dimu": „Ah, osećati se s trenutka na trenut manje telesan, manje ljudski, manje zemaljski; gledati slobodan let duha koji se oteo materiji i gledati dušu odvojenu od moždanih centara; diviti se tajanstve- nom povećanju plemenitih darova: razuma, pamćenja i osećanja lepote; postati za tren oka zaista jednak hero- jima, apostolima, bogu; razumeti bez napora misao Njut- na, nadvisiti genije Napoleona, popraviti omaške u ukusu

jednom Praksitelu; naposletku, u jednom proširenom srcu skupiti sve vrline, sve dobrote i sve nežnosti; voleti bezmerno ćelo nebo i svu zemlju, pomešati u jednoj istoj slasti prijatelje i neprijatelje, dobre i rđave, srećne i bed- ne; jelinski Olimp i hrišćanski Raj daju svojim izabrani- cima manje lepota". — „Opijum je Otadžbina religije i čvrsta veza koja spaja ljude. Dobar lek rasprostire svoju vlast nad svim bićima. Ništa živo ne izmiče njegovom skiptru". Gi de Mopasan, etaroman, opisuje etarsku opijenost u svom delu „Na vodi" ovako: „Učini mi se kao da svi 55 unutrašnji delovi mog tela postadoše lakši, laki kao vaz- duh, kao da se sve isparilo ... Uskoro, čudan i dražestan osećaj praznine koji sam dobio u grudima počeo je da se širi i da prelazi u ruke i noge, koje počeše takođe da po- staju sve lakše, kao da su se meso i kosti istopili. Ostala je samo koža, da bih osetio slast života, da bih mogao spa- vati u tom blaženstvu... Zatim je nastupila obamrlost duše, dremljivo blaženstvo, uprkos bolova koji su još tra- jali, ali koji mi nisu bili teški... Primetio sam da me ne boli ništa. Bol je otišao, istopio se, ispario". Zatim opi- suje dejstvo etra na mozak: „Pojavila se izvanredna oštri- na rezonovanja, nov način gledanja, rasuđivanja i proce- njivanja stvari u životu, sa izvesnošću i svešću da je taj način pravi i istinit. I stara slika iz Svetog pisma odjed- nom mi izađe pred oči: učinilo mi se da sam okusio od Drveta Poznanja... Bio sam više biće, nepobedive in- teligencije, i osećao neobično zadovoljstvo konstatujući svoju moć. Odjednom mi se učinilo kao da čujem nejasno gunđanje, koje se ubrzo pretvorilo u zujanje. Čuo sam dva glasa, četiri glasa, dva dijaloga, ne razumevajući ni- jednu reč. Ali sam primetio da su to bila zujanja, poja- čana u mojim ušima. Mirisao sam i dalje grlić bočice s etrom. Odjednom sam primetio da je bočica prazna, i bol se povratio". Na sličan način kao pomenuti pesnici dali su o dej- stvu euforijskih otrova svoje opise i mišljenja i drugi pesnici koji su ih uživali. Iz svih tih svedočanstava jasno se vidi otkuda pesni- cima naklonost prema živčanim otrovima. Euforijski otrovi dražeći živce donose kratkotrajni zanos i u njemu osećanje „raja na zemlji" i beskrajan let mašte — ta bitna 56 oruđa pesničkog stvaranja, koja su upravo alat svih na- dahnutih pesnika. Farmakologija, nauka o dejstvu lekova i otrova na organizam, slaže se s ispovestima navedenih pesnika. S takvim dejstvom slažu se i neurolozi i psihijatri. Stari francuski psihijatar Moro de Tur pisao je još sredinom prošlog veka o tome: „Svaka supstancija koja deluje u prvom redu na nervni sistem izgleda da ulazi u organizam kao nova činjenica života, koja daje duševnim sposob- nostima novu, dotle neuobičajenu aktivnost. Te supstanci- je mogu, to je istina, duboko poremetiti sposobnosti, mo-

gu čak i da ih unište; ali, konačni rezultati zavise bitno od zloupotrebe pri tome; u svima slučajevima postoji uvek prva i početna faza njihovog dejstva, u kojoj su, daleko od poremećaja i izopačenosti, duševne sposobnosti prosto prožete novom energijom i aktivnošću, novim i življim utiscima, bržim shvatanjem, aktivnijom imaginacijom, uvek gotovom da se pognjuri u sanjarenja, u ono stanje duše koje je uvek božansko i bez koga nema poetskog nadahnuća". Euforijski otrovi nesreća su za organizam jer ga ruše potajno i postupno. Ali, iako nesreća za organizam, oni nisu to isto i za stvaralački duh. Oni uzdižu duh s ruše- vina telesne materije visoko iznad zemlje i ubacuju ga u nadzemaljske stanje nadahnuća i zanosa. Time kao da hoće da se kaže da je skup let čovečjeg duha pod nebesa. Međutim, euforijski otrovi nisu jedini koji podstiču duh na stvaralaštvo. Ljudska krv prepuna je raznovrsnih štetnih sokova koji se izrađuju u organizmu i izlučuju iz telesnih organa i tkiva ili se unose u krv spolja, putem hrane, vode, otrova « 57 i zaraznih klica i njihovih otrovnih proizvoda. Organizam raspolaže samozaštitnim svojstvima da te štetne sokove međusobno neutrališe ili da stvara svoje vlastite protiv- otrove i da ih učini neškodljivim, ali u bolesti on postaje, po recima francuskog lekara Bušara, „laboratorija otro- va", i to najpre oseti nervni sistem. Tu brzu i osetljivu reakciju objašnjava drugi francuski lekar, Moriš Paž, na ovaj način: „Fiziologija uči da nervni sistem nema svoj vlastiti fond; on ne stvara energiju koja održava organski život; on ne održava ni telesni ni duševni život. On dobija tu energiju gotovo iz svih organa koji je mogu stvarati; on je izvlači, nagomilava i deli, preobražavajući ono što mu treba za njegovo vlastito funkcionisanje. Ako, ma iz kakvih uzroka, nervni sistem nagomilava i deli tu ener- giju, onda se to pokazuje nizom patoloških simptoma, koji se, svi skupa, obično nazivaju „neurastenija". Samotrovanje, posledica poremećenog skladnog od- nosa među sokovima organizma ili usled uživanja eufo- rijskih otrova ili prodiranja zaraznih klica u krv, poznato je bilo još najstarijim lekarima. Hipokrat je zapazio da je ludilo često u vezi s poremećenim radom želuca i creva. Najčuveniji rimski lekar Galen takođe je zapazio da me- lanholija i osećanje stalnog straha i nemira dolaze naj- češće zbog poremećaja u radu jetre i slezine, kao i creva i želuca, naročito zbog upornih zatvora. U novije vreme utvrđeno je da je progresivna paraliza posledica dugogo- dišnjeg trovanja nervnog sistema sifilisnim toksinom, i da dugogodišnje trovanje nervnog sistema tuberkuloznim to- ksinom stvara poznati tuberkulozni karakter, mentalitet i temperament. Narodna medicina je takođe zapazila po- sledice stalnog samotrovanja, pa je stvorila izraze „žučan čovek" i „hladnokrvan čovek". 58 Samotrovanje u fiziološkim granicama, u usklađe-

nom međusobnom odnosu sokova, utvrdili su u novije vreme i biolozi u oblasti endokrinologije. Francuski biolog dr Bine Sangle navodi poučan primer preobražaja koji na- stupa u mladićkom organizmu i psihici u doba puberteta: „Čim testikuli stupe u rad, čim počnu da izlivaju svoj „otrov" u organizam, mladić, opijen kao alkoholom ili etrom, plen je pravog vihora gordosti, entuzijazma, hero- izma ili melanholije, vihora kako u glavi i srcu tako i vihora različitih impulsa". Nemački psihijatar Krečmer dopunjuje to ovim recima: „Hemizam krvi uslovljen pol- nim sazrevanjem deluje na mozak zapaljivo kao vino, i sve što ličnost ima sposobnosti, makar i u tragovima, izbija na videlo, i izvesno vreme šija i blista". Dejstvo ostalih žlezda s unutrašnjim lučenjem je isto tako sudbonosno. Hormon male žlezde hipofize, na dnu mozga, ima dva suprotna dejstva: u slučaju slabog lučenja taj hormon gradi „čoveka hipofizne dobrodušnosti", koji je ravnodu- šan, povodljiv, neodlučan, dok u slučaju jačeg lučenja taj hormon gradi tip čoveka suprotnih osobina, čoveka pre- duzimljivog i snalažljivog. Te osobine pokazuju se na sklopu i izrazu lica: u prvom slučaju izraz lica je deti- njast, lutkast i lepuškast, nos prćast, a donja vilica slabo razvijena; u drugom slučaju izraz lica je ozbiljan, čvrst i strog, nos velik, a donja vilica veoma razvijena i isturena. Zbog takvog, uobličavajućeg dejstva tog hormona jedan nemački endokrinolog s pravom je rekao: „Dein Kopf, dein Charakter" (Tvoja glava, tvoj karakter"). Drugi ne- mački endokrinolog, dr Gerhard Fencmer, uzimajući u obzir dejstvo svih žlezda s unutrašnjim lučenjem, proširio je tu formulu pa piše: „Ali, zar bi bilo smelo tvrditi da 59 stvaralačka moć uobličavanja jednog Praksitela ili Rem- branta, muzičko osećanje jednog Baha ili Betovena, dra- maturška umetnost Šekspira, pesnički genije Getea, vojna veština Napoleona, državnički talent Bizmarka, i sve dru- ge hiljade pojava kulturnog stvaralaštva, pozitivno pro- cenjene, nisu drugo do hemijsko dejstvo zagonetnih so- kova koji u milionitim česticama kruže kroz naše krvne sudove?" Isti pisac dao je svojoj dokumentovanoj knjizi i odgovarajući naslov: „Deine Hormone, dein Schicksal" („Tvoji hormoni, tvoja sudbina"). Uprkos značajnih saznanja i svedočanstava koje su nam ostavili umetnici, umetničko nadahnuće još uvek je nedokučena tajna. Znamo za njegove biološke osnove, za motive koji ga stavljaju u pokret i još mnogo štošta, ali kako se taj proces razvija, kakva mu je suština, kakav smisao, to je još uvek predmet istraživanja biologa, psi- hologa, lekara, filozofa, pa i samih umetnika. Ne treba sumnjati da će oni to dokučiti. Ali ponajmanje treba sum- njati da mogu to postići — bez nadahnuća. 60

BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NASLEĐA „Kakvo je to čudovište, ta kaplja semena iz koje smo proizvedeni, da u sebi nosi utisnuća ne samo telesnog oblika nego i misli i na- klonosti naših predaka?" Monteri) Iskustvo je pružilo, davno pre velikog francuskog mislioca iz XVI veka, davno pre Montenja, obilje poda- taka o tome da potomci umnogome liče na svoje pretke i da preko roditeljskih oplodnih klica stiču svoje biološko nasleđe i svoju sudbinu. To je naslućivala još grčka mito- loška misao, izneta simbolično u boginjama Mojrama, a za njom i rimska, u boginjama Parkama, koje ,,u trenutku začeća određuju čoveku čas rođenja, predu mu žicu života i određuju čas smrti". Nauka o nasleđu, međutim, ostala je dugi niz vekova nemoćna pred tim pitanjem. Što je, u novije vreme, počela dolaziti do delimičnih saznanja o tome, zasluga pripada osnivaču embriologije, nemačkom biologu Kasperu Fri- drihu Volju, osnivaču genetike, nemačkom biologu — mo- nahu Gregoru Mendelu, i osnivaču eugenike, biologu Fren- sisu Galtonu. 61 Nauka o biologiji i patologiji nasleđa ne može da vrši oglede na ljudima zato što se tome protivi njihova slobodna volja i zato što se ti ogledi protežu na niz po- koljenja. Zbog toga se ovi ogledi izvode poglavito na bilj- nom i životinjskom svetu. Čovek je od pamtiveka vršio oglede na domaćim živo- tinjama i na bilju, i to je činio iz svojih praktičkih po- treba, da bi sparivanjem i ukrštanjem različitih vrsta i sojeva dobio bolje. Radeći to niz vekova, čovek je u tome stekao obilato iskustvo, koje je najbogatije u živinarstvu i stočarstvu. Dobar primer uspešnog ukrštanja ovaca dala je Francuska u XVIII veku. Španija je još u najdavnija vremena proizvela soj svilorunih ovaca. Francuska je uvozeći špansku vunu imala toliki odliv zlata da je to nagnalo francusku vladu da pokuša proizvodnju i gajenje tih ovaca u svojoj zemlji. Ona je stavila u zadatak čuvenom biologu i lekaru Doban- tonu da ukrštanjem francuskih i španskih ovaca proiz- vede novu francusku rasu, koja bi u svemu odgovarala kakvoći španskih svilorunih ovaca. Dobanton se živo latio tog posla, ukrštajući francuske burgundske ovce sa špan- skim svilorunim. Na njegovo veliko iznenađenje, dobio je ubrzo povoljne rezultate, u većoj meri nego što je očeki- vao: dok je do ukrštanja dužina vunenih vlakana španskih svilorunih ovaca iznosila 15 cm, dotle je prvo koleno tih dveju ukrštenih rasa imalo dužinu vunenih vlakana od 12 cm. Ukrštajući kasnije samo primerke s najdužim vu- nenim vlaknom, Dobanton je u sedmom i osmom kolenu

dobio ovce čija je dužina vunenih vlakana iznosila 55 cm. Uz to, francuska rasa svilorunih ovaca nije ustupala špan- skoj ni po kakvoći. Runo francuskih svilorunih ovaca bilo 62 je ne samo duže već i tananije i skupocenije od runa ori- ginalnih španskih ovaca merino. Rezultati dobijeni ukrštanjem u konjarstvu još su poučniji. Konj, najplemenitija domaća životinja i kroz ve- kove najglavnija snaga u saobraćaju, privredi i odbrani zemlje, oduvek je bio predmet najveće čovekove pažnje, te je zato na njegovom oplemenjivanju i poboljšanju rasa čovek najviše radio i postigao. Dva francuska veterinara, Žakule i Šomel, u svom zajedničkom klasičnom delu „Udžbenik hipologije" iznela su sva dosad postignuta em- pirijska i naučna znanja u pogledu nasleđa u konjarstvu. Raspravljajući o tome na koji način se mogu dobiti bolje i plemenitije rase konja, oni iznose ove važnije podatke: „Ukrštanje je sparivanje dveju životinja, ali dveju različitih rasa. Jedna od njih zove se „race croisće" (ukr- štena rasa), a druga „race ameliorante" (rasa za pobolj- šanje), a potomci ukrštanja zovu se ,,qualifićs metis" ili „demisang" (polukrvni potomci)". „Ukrštanje radi poboljšanja rase pomoću odabranih ždrebaca, „croisement direct" (neposredno ukrštanje"), daje brže dejstvo; kad se ono izvodi pomoću odabranih kobila, onda se to zove „croisement a l'envers" („preokre- nuto ukrštanje"). Taj drugi način je sporiji i obilazniji od prvog". „Metisaž je proizvođenje metisa, meleza, od njih sa- mih. To je ukrštanje jedinki već ukrštenih. Metisaž je prost kad se izvodi između dve rase, naprimer između ždrebaca anglo-normanskih i kobila anglo-normanskih. Metisaž je složen kad se izvodi između tri i četiri rase, na primer između anglo-normanske i anglo-peršeronske. Taj način proizvođenja rasa, metisaž, zaobilazan je i ne- izvestan. On je izvestan samo u slučaju kad se kod poto- 63 maka, usled neprekidnog nagomilavanja nasleđa, ublaže nasledne suprotnosti i kad istorodnost postane pravilo. Gotovo sva naša grla su rezultat metisaža". „Hibridizacija je sparivanje dveju jedinki iste zoo- loške vrste ali različitog roda. Proizvod tog ukrštan ja je hibrid, i on je neplodan: magarac i kobila daju mazgu, koja je neplodna". „Selekcija je sparivanje odabranih jedinki jedne iste rase, ali se izbacuju iz sparivanja novih pokolenja sve rđave i osrednje jedinke i ukrštaju samo bolje, koje se žele da podignu. Taj je način spor, ali siguran, jer se tu najređe dešavaju takozvani slučajevi „coups en arriere" (udari unazad)". „Konsangvinitet je sparivanje jedinki koje su u bli- skom krvnom srodstvu, na primer otac i kći, brat i sestra. Konsangvinitet ima svojstva da pojačava nedostatke i mane proizvođača roditelja i da ukorenjenim naslednim osobinama da najjači izražaj. Većina čuvenih trkačkih

konja stvorena je putem konsangviniteta". To potvrđuje, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, i nekadašnji francuski odgajivač konja Sanson. On navodi niz zanimljivih podataka o tome, pa i istoriju ždrepca „Fa- vorit", koji je 16 godina opasivao naizmenično 6 poko- lenja svojih kćerki kobila, i iz tog opasivan ja su se ždre- bila ždrebad očuvane plemenite rase. Isti ždrebac opasao je i svoju majku, kobilu „Feniju", i iz tog opasivanja oždrebio se čuveni ždrebac trkač „Komet". Njegova trka- čka reputacija bila je toliko visoka da je 1810. god. bio prodat za 26.250 zlatnih franaka. Ali, konsangvinitet ima i svoje naličje. Koliko on, s jedne strane, čuva rasu i oplemenjuje je, toliko s druge strane, predstavlja opasnost po snagu i otpornost rase. 64 Konsangvinitet biološki slabi rasu i, kad se izvodi duže vreme, vodi degenerisanju i izumiranju roda. Zbog biološkog trošenja i slabljenja rase usled kon- sangviniteta proizvođači u konjarstvu savetuju da se ono ne izvodi više od dva pokolenja. Pomenuti veterinari, me- đutim, pišu o tome: „Mi smatramo predrasudom mišlje- nje da konsangvinitet ne treba nastavljati više od dva pokolenja. Ali, uprkos tog matematičkog tvrđenja, potre- no je vršiti s vremena na vreme i „osvežavanje krvi" uvo- đenjem u proizvođače roditelje strane krvi i uzimanjem ždrebaca iz porodice u kojima je rasa poboljšana i već učvršćena". Biološki zakon nasleđa kod ljudi poklapa se s izne- tim biološkim zakonom u konjarstvu. Generacije svih po- znatih ljudskih porodica i istorije svih naroda pružaju u potvrdu toga obilne dokaze. Kod starih istočnih kulturnih naroda bio je veoma ukorenjen konsangvinitet. Kambiz se oženio svojom se- strom; Mauzol, kralj Karije, uzeo je za ženu takođe svoju sestru, Artemizu; Ptolomej III i XII imali su isto tako za žene svoje sestre, Berenisu i Kleopatru; Avram je bio u braku sa svojom sestrom Sarom, Lot je izrodio svoju decu sa svojim dvema kćerkama. Jelini su smatrali sve strance „varvarima" ili ,,me- tecima", melezima, i s njima nisu sklapali brakove. Je- linska plemena, nastanjena na ostrvima i morskim oba- lama istočnog Sredozemlja, u neprekidnom trgovačkom dodiru sa starijim kulturnim plemenima, s kojima su se biološki veoma izmešala, postala su telesno i duševno naj- sposobnija kulturna rasa u Starom veku, priznata kao takva i davno nazvana „učiteljica čovečanstva" (Periklo- vo doba). Na čelu te unapređene rase stajalo je jonsko 5 Tragedija genija £5 pleme, nastanjeno na ostrvima u blizini onda najkultur- nije maloazijske obale, izmešavši se biološki jače nego ostala jelinska plemena s naprednim starosedeocima te obale. U svom kasnijem istorijskom životu jelinska ple- mena su se zatvorila u sebe i učahurila pa su sklapala brakove u okviru svoje rase i time vršila stvarni konsan- gvinitet, koji je odveo čuvanju jelinskih rasnih osobina,

ali je doveo grčki narod do degenerisanja, opadanja i izu- miranja. Kad su, docnije, severnija grčka plemena u Ma- kedoniji otpočela ukrštanje sa strancima starosedeocima, a još kasnije i s drugim balkanskim plemenima i doselje- nim Slovenima, grčka rasa se donekle osvežila i popravila, iako u izmenjenom biološkom vidu. To je kulturno-isto- rijski obeleženo pojavom Filipa i Aleksandra Makedon- skog i „drugog grčkog zlatnog doba", kao i potonjom po- javom Vizantije, obnoviteljkom jelinske kulture i tvor- cem „trećeg grčkog zlatnog doba". Međutim, ni drugo ni treće „zlatno grčko doba" nije bilo na visini prvog, Pe- riklovog doba. Sličan biološki slučaj bio je i s Rimljanima. Urođena rimska rasna gordost i tuđenje od drugih plemena, izra- ženi recima „civis romanus šum", nagonila je Rimljane na nemešanje sa strancima, na relativni konsangvinitet. Održan strogo vekovima, konsangvinitet je odveo rimsku rasu takođe degenerisanju, opadanju i izumiranju. Kada je taj biološki proces nestajanja zapretio opstanku naro- da i države, onda su proređeni i degenerisani ostaci Rim- ljana preduzeli očajničke mere da spreče svoj kraj. Da bi očuvali krv, plazmu i soj svojih patricija, uzdizali su na stepen patricija pojedince iz nižih društvenih redova, a kasnije su otišli još dalje, uvodeći u svoje redove i robove, koji su se najpre počeli mešati biološki s narodnom ma- 66 som, a zatim i s patricij ama, dospevajući i na imperator- ski presto. To masovno ukrštanje popravilo je biološki rimsku rasu, ali ju je, u isto vreme, iz osnova izmenilo, stvorivši poznati „rimski rasni haos", i oduzelo joj njena kulturna i moralna stvaralačka svojstva, što je, zajedno s nastalim socijalnim uslovima, i dovelo do propasti rimske države i njene kulture. Feudalne evropske aristokratije podlegle su takođe tom biološkom zakonu. Francuski lekar Žakobi piše da je već u XV veku bila retka aristokratska porodica koja bi mogla dokazati svoje poreklo od krstaša, jer su sve stare aristokratske loze bile uzumrle. S novijim evropskim plemstvom je isti slučaj. Šved- ski lekar Falbek u potvrdu toga navodi iscrpne podatke o švedskom plemstvu. On je ispitao rodoslovlja tog plem- stva sve do 1626. god., pa je našao da su pojedine poro- dice i rodovi postupno nestajali i izumrli. Iz njegovog po- drobnog statističkog pregleda vidi se da je u roku 250 go- dina od 2474 roda nižeg plemstva izumrlo 1965, a od 559 rodova višeg plemstva 359. Tragajući za uzrocima izumi- ranja, utvrdio je da je ono nastupilo zbog smanjenja broja brakova. Plemstva drugih naroda doživljavala su istu sudbinu. Nemački lekar Šrot proučavao je izumiranje starih i ču- venih porodica u Manhajmu. Našao je da je u XIX veku ovde potpuno izumrlo od 3081 porodice ukupno 2538. Sta- tističar demograf Lorenc utvrdio je da su sve one seoske porodice u Saksonskoj koje su se preseljavale u gradove i dospevale do viših društvenih položaja u toku nekoliko pokolenja izumirale i nestajale.

Proces biološkog propadanja usled konsangviniteta nije zapažen samo kod naroda i viših društvenih redova, 5* 67 već i kod svih starih dinastija koje nisu osvežavane bio- loški neistraženom plazmom i krvlju. Dinastija Kirova završila se Kambizom. Dinastija Filipa Makedonskog za- vršila se Aleksandrom Makedonskim, koji je umro bez po- roda premda se više puta ženio. Asirske i egipatske di- nastije dostigla je ista sudbina, i dr Žakobi piše: „Istorija sirijske dinastije Selevkida proizvodi niz perverznih članova, bludnika, svirepih zločinaca i bezumnika. Egipat- ska dinastija Lehida ide još dalje po broju ludila i zlo- čina". Prva dinastija rimskih imperatora, koju je osnovao Avgust a završio Neron, takođe je prepuna degenerisanih, perverznih zločinaca, luđaka, bludnika, epileptičara, alko- holičara. Od evropskih dinastija najstarija je španska. Nju je podrobno proučio u patološko-genealoškom pogledu dr Vilijam Ajrlend. Po njemu, rodonačelnik te dinastije, Jo- van II Kastiljski, bio je slabog i neuravnoteženog duha. Njegova žena, Izabela Portugalska, poludela je u starijim godinama. Njihova kćerka udala se za Ferdinanda Ka- tolika i iz tog braka su: Don Žuan, umro u detinjstvu; prva kćerka, Marija, kraljica Portugalije; druga kćerka udala se za engleskog kralja i iz tog braka rodila se Ma- rija Tjudor, poznata po svojoj svireposti i nazvana ,,se- verna hijena"; treća kćerka, Jovanka, nakazna, slaboumna i docnije luda, udala se za ercoga Filipa Austrijskog i ro- dila s njim sina Karla V, epileptičara, naklonjenog misti- cizmu i melanholiji, umrlog u stanju umnog pomračenja. S očeve strane, Karlo je vodio poreklo od Karla Smelog, koji je umro lud. Brat Karla V, germanski imperator Fer- dinand, imao je jednog sina melanholičara, drugi Rudolf II, bio je ekscentrični hipohondar. 68 Karlo V imao je dvoje nezakonite dece: Don Žuana austrijskog, velikog vojskovođu ali psihopatu, koji nije mogao imati poroda, i kćerku Margaritu, namesnicu u Holandiji, muškobanu i alkoholičarku. Sa zakonitom že- nom, Izabelom Portugalskom, Karlo V imao je sina Filipa II, čuvenog katolika fanatika, melanholičara, bludnika, sa- distu, neuropatu, koji je umro lud, nazvan „južni tigar" zbvog svoje krvoločnosti. Filip II ženio se četiri puta. Sa svojom sestrom od strica Marijom Portugalskom imao je sina Don Karlosa, grbavu nakazu i idiota, koji je umro u svojoj 23. godini u zatvoru. Od četvrte žene, od rođene sinovice, Ane Austrij- ske, imao je četvoro dece, pomrle u detinjstvu, i peto, Fili- pa III, beskaraternog, apatičnog i slaboumnog. Sin ovoga, Filip IV, bio je sličan svome ocu. Imao je mnogo dece, ko- ja su poumirala rano u detinjstvu, sem sina Karla II, sla- boumnog epileptičara, i kćerke Marije, žene Luja XIV, ko- ja je bila gotovo idiot. Karlo II je poslednji izdanak špan- ske grane Habzburgovaca. Dr Žakobt proučio je i svih šest engleskih dinastija,

počev od Plantageneta do Granske dinastije. Lankestarska dinastija gasi se posle epileptičara Hen- rika IV, seksualno perverznog Henrika V, slaboumnika i luđaka Henrika VI, i posle preranog umiranja članova dinastije i njihove biološke besposlenosti. Dinastija Jorka silazi s pozornice utonuvši u sadistič- ke zločine i ludilo Eduarda IV i Ričarda II, koji su vršili prave pokolje nad članovima svoje porodice. Ričard III bio je grbav i hrom degenerik, oduzete ruke. Dinastija Tjudora gasi se ubrzo posle degenerisanog Henrika VIII, koji je bio, po recima pomenutog lekara, »svirep, krvožedan i sladostrastan psihopata, tvrdica i u 69 isto vreme rasipnik, tvrdoglav i nestalan". Iz šest svojih brakova imao je troje dece: Eduarda VI, umrlog rano; Mariju, krvoločnu fanatičarku, prozvanu „severnom hije- nom", i Jelisavetu, degenerisanu sitničarku, razdražljivu, sujetnu i seksualno perverznu, koja je nalazila erotičko zadovoljenje u javnom pokazivanju svojih golih grudi i pupka i koja je umrla u nastupu teške melanholije. Među članovima dinastije Stjuarta, Jakov I bio je ograničen i služio za podsmeh okolini, a uz to još i seksu- alno perverzan. Karlo II bio je epileptičar, a Jakov II idiot i sladostrasnik. Pretendent Karlo Eduard nije mogao da nauči azbuku i umro je kao paralitičar i lud. Francuske dinastije propadale su na isti način. Dina- stija Velsa došla je na francuski presto s Filipom VI, unu- kom Filipa Smelog. Njegova deca poumirala su rano, sem Filipa Orleanskog i Jovana Dobrog, čije se potomstvo takođe brzo ugasilo. Od potomaka Jovana Dobrog bio je jedino Karlo Mudri zdrava i pametna duha. Sin njegov, Karlo VI, umro je kao lud, a unuk, Karlo VII, u svojoj umnoj pomračenosti umorio je sebe glađu jer je patio od fiksne ideje da će biti otrovan. Sin Karla VII, Luj XI, ta- lentovani psihopata, ekscentričar, hipohondar, patio je od manije gonjenja i od povremenih umnih pomračenja. S njegovim sinom, Karlom VIII, koji je bio besplodan, ugasila se starija loza Burbonaca. Mlađa linija dolazi na vlast s Lujem XII, ali se s njime i gasi. Nova grana zapo- činje sa Fransoom, koji daje sve sam degenerisan porod. Prvi njegov sin, Fransoa-Dofen, umire kao slabunjavo dete; drugi sin, Anri II, beznačajna je ličnost; treći sin, Karlo IX, bludnik, pati od tikova i umire lud u 24. godini života; četvrti, Anri III, slabunjav neuropata, čas homo- 7O seksualac, čas u perverznim seksualnim odnosima s blis- kim rođacima, umro je bez poroda u 37. godini života. Anri IV započinje noviju dinastiju Burbonaca. On je imao, koje zakonite koje nezakonite, ukupno 16-toro dece. Sva su deca bila ispod prosečne sposobnosti i slabog duha. Gaston Orleanski bio je gotovo kepec, izdajica i poročan. Cezar i Aleksandar Vandomski bili su bludnici od ranog detinjstva. Luj XIII je zamuckivao, klonio se ljudi, patio od teške melanholije i bio impotentan. Luj XIV biološki uzdiže dinastiju, i on sam je „viši degenerik". Njegova

pojava u genealogiji Burbonaca znači iznenadan meteor, posle kojega nastaje još nagliji pad. Dofen, jedino njegovo dete s porodom, „sav je otišao u salo i imao strah od svetlosti", kako o njemu kaže Sen-Simon u svojim „Me- moarima". Umire od apopleksije u svojoj 39. godini, kao poluidiot i degenerik. Ostavlja tri sina: hercoga Burgund- skog, grbavu nakazu, bludnika, alkoholičara, mizantropa, koji umire u svojoj 39. godini, hercoga Berijskog, idiota, koji umire u 28. godini života, i hercoga Anžujskog, koji, pod imenom Filip V, osniva špansku liniju Burbonaca i završava život kao idiot. Njegovi sinovi, Luj I i Ferdinand VI, umiru u mladim godinama kao degenerici. Hercog Burgundski imao je troje dece: od njih je umrlo u ranom detinjstvu dvoje, a treće je Luj XV, opte- rećen seksualnom psihopatijom. Imao je šest kćeri, sve slabog telesnog sastava, bludnice i epileptičarke, i udala se samo najstarija. Njegov jedini sin, Luj, bio je nepravil- nog telesnog kroja, ekscentričan i poluidiot. Iz dva braka imao je devetoro dece, među njima i sinove Luja XVI i XVIII i Karla X, i s njima se ugasio porod te dinastije. Svi izneti primeri iz prošlosti staleža, dinastija i naroda jasno potvrđuju biološki zakon nasleđa, koji glasi 71 otprilike ovako. Zdrava i sirova telesna snaga, vitalnost, ogledana u zdravom, plodnom i otpornom porodu i po- tomstvu, proizvod je širokog biološkog ukrštanja polova, upravo jakog mešanja krvi i plazme. Ukoliko su dva ukr- štena pola međusobno krvno i plazmeno udaljenija i raz- novrsnija, utoliko je porod vitalniji i zaštićeniji od izrođa- vanja i izumiranja. Taj zakon vlada i u životinjskom sve- tu, jer se on najvećim delom razmnožava dvopolnim pu- teni, dok se samo njegov neznatan deo množi jednopol- nim putem, putem deljenja jedne iste jedinke. Dvopolno razmnožavanje je celishodan genetički činilac, jer takvo razmnožavanje ne samo što obezbeđuje biljnom i životinj- skom svetu njihovo neprekidno osvežavanje, obnavljanje i podmlađivanje već ih čuva i od slabljenja, izrođavanja i izumiranja, unoseći mu stalno u klicinu oplodnu plazmu biljne sokove odnosno životinjsku krv s dveju različitih strana. Taj isti zakon ogleda se i u biološkom formiranju naroda, njihovoj vitalnosti i njihovom istorijskom životu i kulturnoj ulozi, jer svi narodi koji su postali na osnovi šireg biološkog ukrštanja s drugim narodima pokazuju jaču telesnu građu i vitalnost pa, u vezi s tim, i veći isto- rijski značaj i višu kulturnu ulogu. To najbolje potvrđuju današnji evropski narodi. Svi su oni postali na osnovu masovnog biološkog ukrštanja između došljaka i starose- delaca posle velike seobe naroda i propasti rimske care- vine, i svojim istorijskim značajem i kulturnom misijom odavno zauzeli vodeće mesto u svetu. Sličan primer pruža i angloamerička rasa jenkija, postala ukrštanjem german- skih i nordijskih plemena, koja je takođe pokazala svoj visok istorijski i kulturni značaj. Takav isti primer pruža i prusko pleme, postalo ukrštanjem germanskih, litvan-

72 skih i slovenskih plemena, koje je zbog tog ukrštanja steklo sposobnosti pomoću kojih se uzdiglo iznad ostalih germanskih plemena, nametnuvši im svoju prevlast. Ta- kav primer pruža i ruski narod, koji je proizvod jakog ukrštanja slovenskih i finsko-tatarsko-mongolskih pleme- na, čime je ruski narod stekao ne samo jaču vitalnost već i istorijski i kulturni značaj. Iste pojave nastaju s biološkim ukrštanjem belaca i starosedelaca u vanevropskim zemljama. Poznati putnik i putopisac Lavelijan je već davno pisao: „Hotentotkinje sa svojim muževima Hotentotima imaju obično po troje ili četvoro dece; međutim, u braku s crncima rađaju tri- put više a u braku s belcima još više". Drugi putopisac, lekar Gombron, piše: „U toku četiri godine provedene u Braziliji, Čileu i Peruu posmatrao sam i ispitivao biološke rezultate brakova između raznih rasa. Vodio sam tačan spisak broja dece u brakovima između belaca i crnaca, belaca i Amerikanki i između samih crnaca, pa na osnovu toga mogu da potvrdim da je najviše dece bilo u brako- vima između belaca i Amerikanki, između crnaca i crnki- nja, i između crnaca i Amerikanki. Najmanje dece bilo je između Amerikanaca i Amerikanki, a to znači u slučaje- vima užeg ukrštanja". S duhovnim popravljanjem poroda, s oplemenjiva- njem i uzdizanjem čovečjeg duha, stvar izgleda stoji bi- ološki upravo obrnuto. Zametanje i rađanje velikih ljudi po duhovnim vrednostima kao da je uslovljeno čuvanjem jednosojnosti, „plemenite" krvi, ,,pur sang"-a i odstranji- vanjem „nečiste krvi", upravo „sirove krvi", što se postiže konsangvinitetom, to jest biološkim ukrštanjem polova u užem krugu rodova, loza i porodica, kultivisanih i du- hovno uzdignutih i oplemenjenih kroz mnoga ranija poko- 73 lenja i, u vezi s tim, telesno oslabljenih i izrođenih. Veliki ljudi rađaju se, u većini slučajeva, iz brakova u kojima su obe ili jedna roditeljska strana iz starih, kulturno opleme- njenih rodova i iz loza znamenitih po duhovnoj uzdignu- tosti. Krvno mešanje „visokih" i „niskih" rodova umanju- je mogućnost zametanja i rađanja čoveka velikog duha, sem retkih izuzetaka, kada se iz takvog ukrštanja može po- koji potomak „metnuti" na nekog bočnog pretka. Poreklo koje nosi sa sobom biološku sirovost obezbeđuje porodu telesnu snagu i vitalnost, dok poreklo visoko po duhu, no- seći sobom telesno slabljenje i izrođavanje, stvara, kroz utančaniju klicinu naslednu plazmu, biološku osnovu za zametanje i rađanje višeg ljudskog soja. Konsangvinitet je biološka njiva kulture čovečanstva, jer se iz njega za- meće i rađa u većini slučajeva duhovno vodstvo društva i čovečanstva. Ta njiva daje mnogo slabe i šture plodove, ali i poneke vanredno jedre, jer se iz konsangviniteta stva- ra degeneracija, a iz nje visoko i snažno obdaren pojedi- nac genije i talenat („degenere superieur" po Manjanu). Pitanje duhovnog naslednog oplemenjivanja i postan- ka genija i talenta nije navedenim razmatranjem i zaklju- čivanjem konačno rešeno. Ono ostaje otvoreno ne samo

biološki i genetički već i zato što u tom imaju udela još i socijalni činioci, kao što su higijenski i pedagoški uslovi podizanja poroda. Biologija i patologija čovečjeg nasleđa dala je dosad skromne rezultate, te je praktički rad na eugenici, na sves- nom i planskom popravljanju čovečijeg poroda, zastao. Glavniji postignuti napreci mogli bi se unekoliko sagle- dati iz ovih podataka i razmatranja. Nasleđivanje spoljnih telesnih odlika, utvrđeno iskus- tvom još u starija vremena, bilo je poznato još i Rimlja- 74 *i« nima. To se vidi po imenima njihovih porodica: Nasones = Nosonje, Labeones = Usnici, Capitones = Glavinići. To se vidi i po nazivima ustaljenih, upadljivih crta lica u izvesnih porodica: „burbonski nos", habzburška „debela i visoka gornja usna i napred isturena donja vilica". Sli- čan je slučaj zapaženog porodičnog nasleđa i drugih teles- nih odlika i vidljivih belega ili anomalija koje potiču ne- posredno od roditelja ili bližih ili daljih predaka (atavis- tičke nasleđe), ili od pobočnih članova porodice (,,met- nuto nasleđe"). Tu su: zečja usna, kokošje slepilo, gluvo- nemost, hiperdaktilija (više prstiju), brahidaktilija (krat- ki prsti), kratkovidost, daltonizam (nerazlikovanje boja), boja kože, kose i očiju, džinovski ili liliputanski rast, ano- malije polnih organa itd. Nasleđivanje duševnih i moralnih osobina i kulturnih stvaralačkih sposobnosti, na osnovu dosad ispitane bio- grafske i patografske kazuistike, ispoljava se retko u istom obliku i neposredno od roditelja na porod. Češće je u vidu slične i preobražene darovitosti, a najčešće u vidu izuzetnog i pojedinačnog rađanja genija ili talenata. U istoriji kulture najjače je izbilo nasleđivanje muzič- ke darovitosti u rodu Sebastijana Baha. U njemu se ra- đalo u toku osam pokolenja, u tri uzastopna veka, 57 čla- nova darovitih muzičara. Veće nasleđe muzičkih sposob- nosti zabeleženo je i u rodovima Mendelsona, Mocarta, Majerbera, Betovena, Haj dna, Bende, dok su Belini, Doni- ceti, Rosini i Halevi ponikli iz nemuzičkih rodova. Od 42 znamenita slikara Italijana, Španaca i Flamanaca utvr- đeno je da je 21 od njih ponikao iz darovitih slikarskih porodica. Pesničko nasleđe javilo se najviše u rodovima Ariosta, Bajrona, Koiridža, Getea, Lesinga, Miltona, Šle- gela, Boaloa, gđe Stal. Među naučnicima i filozofima po- 75 niklim iz istovetnih darovitih rodova nalaze se Bernulji, Bekon, Galilej, Line, Džordž Stefenson, Darvin. Neože- njeni i bez poroda bili su: Dekart, Spinoza, Lajbnic, Kant, Sopenhauer. Društveni stvaraoci su mahom izuzetni poje- dinci i rede pokazuju nasledno poreklo. Međutim, neki ro- dovi, kao rod Aleksandra Velikog, Ptolomeja, Hanibala, Kornelijev rod u Rimu (koji je dao 28 darovitih ličnosti), rod Karla Velikog, Medičijev, Gustava Adolfa, Giza, Kon- dea, Miraboa, čine izuzetak od toga. Nasleđivanje bolesti, kao i nasleđivanje zdravlja, za-

visi od odnosa unutrašnjih, ili biološko-genetičkih čini- laca, i spoljnih, ili socijalnih i fizičkih. Prvi od tih čini- laca proističe iz činjenice da je organizam proizvod mno- gih svojih predaka, da je, po slikovitom upoređenju jed- nog genetičara „autobus u kome se voze svi njegovi preci, zaključno s jednoćelijskim". Izračunato je da jedan or- ganizam u toku samo 20 svojih prethodnih pokolenja ima ukupno 2,097.159 predaka. Svi ti mnogobrojni preci sude- luju pri začeću organizma svojim činiocima nasleđa, svo- jini genima, kojih je takođe bezbrojno mnogo: roditelji koji se odlikuju samo sa po 10 pari izvesnih odlika i oso- bina mogu dati preko 60.000 različitih tipova potomaka i preko milion mogućih međusobnih kombinacija tih odlika i osobina. Pošto, po zakonu genetike, svi nasledni činioci ne dolaze do izražaja, već jedni preovladaju, postaju „do- minantni", a drugi bivaju potisnuti, „recesivni", to su kombinacija gena stvorena pri začeću, kao i njihov poto- nji razvoj i rascvet — u svakom organizmu posebno — potpuno nepredvidljivi. To utoliko pre što na stanje poto- nje izraženosti naslednih činilaca utiču još i socijalni či- nioci (zapošljenje, društveni odnosi) i fizički uslovi 76 (močvarno zemljište, vlažna, suva ili mrazna klima, ne- zdrave vode za piće, način i vrsta ishrane, i drugo). Nasleđivanje bolesti zavisi od mnogobrojnih unutraš- njih i spoljnih činilaca, rede je istovetno i neposredno od roditelja na porod. Ono je najčešće posredno i preobra- ženo u vidu naklonjenosti, što znači da bolest može biti potisnuta ili razvijena u većem ili manjem stepenu. To potvrđuju statistike bolesti svojstvene izvesnim porodi- cama u većem stepenu: živčano-duševne bolesti, tuberku- loza, reumatizam, bolesti razmene gradiva, rak, bolesti endokrinih žlezda. Iako se izvesne bolesti javljaju češće u izvesnim porodicama, one ne zahvataju sve članove, već mnoge preskaču i obilaze. Sličan i još upadljiviji je slu- čaj s hemofilijom i progresivnom atrofijom mišića: obe te bolesti javljaju se u izvesnim porodicama, ali ih pre- nose samo izvesni ženski članovi, i to isključivo na poje- dince muškog poroda. Zivčano-duševne bolesti, koje imaju najviše udela pri kulturnom stvaralaštvu, najupadljivije pokazuju pojavu nasledne naklonjenosti, kao i stepen njene izraženosti u zavisnosti od spoljnih, socijalnih i fizičkih činilaca. Pro- fesor psihijatrije Blojler o tome piše: „Odavno je poznato da se u izvesnim porodicama duševne bolesti javljaju često a u drugim ih uopšte nema, i da u porodicama du- ševnih bolesnika neoboleli članovi pokazuju izvesne abe- racije u pravcu tih bolesti". — „Treba dopustiti da po- stoje različiti stepeni naklonjenosti, ili pretpostaviti da se naklonjenost „ne razvija" kod svih do stepena bolesti, ili usvojiti obe te mogućnosti". — „Ako se budu smatrali „opterećenim" svi ljudi čiji su krvni rođaci (praroditelji, roditelji, deca, braća i sestre, braća i sestre roditelja) 77

s 1 1

stradali od živčanih i duševnih bolesti, pijanstva, apo- pleksije, nastranosti karaktera ili su izvršili samoubistvo, neobolelo ostaje od njih oko 67%, a teško obolelih i upu- ćenih u bolnice zbog takvog opterećenja je oko 78%". U svetlu tih saznanja i podataka treba pratiti i su- dbine znamenitih ljudi o kojima govori ova knjiga.

SUDBINA GENIJA

OL (Ohve Oliver Kromvel bio j naroda i mali zemlj< U tom pobožnom i čoveku, koji se nije c Biblije, malo je ko i slutiti vođu pobunjen u građanskom ratu j Ijevog samovlašća, vc nemilosrdno istreblji protivnike i pogubic kralja. Kada se upisao fakultet, odao se nei raskalašnom životu i nije mogao da završi bio veću sumu na kz dobijeni novac igrač napustio studije, ožer nje i preobrazio u mi radnika, koji sem po vanja svojih molitava 6 Tragedija genija revnostan bogomoljac, skuplja svakog dana kod sebe svoje sluge i progonjene sveštenike i zajedno s njima moli se bogu i drži propovedi. Zbog mešavine religioznosti i melanholije i zbog dvojstvenosti njegovog karaktera, en- gleski istoričar i filozof Jutn okarakterisao ga je kao ,,hi- pokritu i fanatika". Kromvel je još u mladosti pokazivao svoju nastranu, osobenjačku, neuropatsku, melanholičku i hipohondričku narav. Mesni lekar često je bio pozivan noću da mu pruži svoju pomoć, i tada je slušao iz usta svog pacijenta hipo- hondričke žalbe da će „uskoro umreti" i da mu se „vrte u glavi uobraženja o gradskom krstu". Kada je ležao jed- nom prilikom, u mladosti, otvorenih očiju na postelji, javile su mu se halucinacije vida i sluha: privideo mu se prizor kako mu se, pred samim očima, podiže grdno velika zavesa i kako se iza nje pojavljuje džinovska žena koja mu je kazala da će biti „najslavniji čovek u Engleskoj". Kromvel je učestvovao u građanskom ratu kad je on besneo najkrvavije. Napustio je svoje poljsko dobro i svoj zemljoradnički posao i stupio u borbu kada su bila jasno razgraničena dva nepomirljiva neprijateljska tabora u zemlji. U jednom su bile kraljeve pristalice i aristokratija, zvani „kavaljeri", a u drugom pristalice Parlamenta, koje su sačinjavali građani, nazvani „obloglavci", jer su šišali svoju kosu nisko, „do glave". Po svom poreklu i shvata- nju narodni čovek i pristalica parlamentarizma, Kromvel je, razume se, stupio na stranu ovih drugih. Spočetka su bili nadmoćniji kavaljeri. Ali oštroumnom Kromvelu nije promaklo da nadmoć kavaljera potiče od njihovog du- boko usađenog viteštva, što ih je nagonilo na viteška dela

i što im je unapred osiguravalo pobedu. Bio je svestan da će narod odneti pobedu ako viteštvu svojih protivnika su- 82 protstavi religiozno konjički puk od sat od zatucanih sektai sveci". Njegova vojsl smatrajući smrt kao brzo je razbila vojsk gao u Škotsku. Ona izruči, i Kromvel ga Engleska je dob kratskih ustanova i crkve, oslobođenog i Posle kraljevog glesku republiku i n bio od svojih pristal oceni istoričara, on svoju vladavinu kac političke teorije i < obdaren zdravom pa dan duh i složen kar čundžija", „sastavlje ševi jenja, iskrene ve reposti, razboritosti burnoj prirodi, uznei fanatizmom, svirepo njom za slavom". K, on ga je laka srca ra1 jama sektanata na je nemilosrdno i krv „jednakovaca", koja građana, kao i partij stovog carstva na ze društvo i državu po Na rasterivanje Parlamenta i gaženje građanskih slo- boda Kromvel se odlučivao ne samo smelo nego je pri tom pokazivao još i iskrenu, duboku i fanatičku uverenost u opravdanost svojih postupaka. Bio je ćutalica i nerado je govorio, ali je pred rasterivanje Parlamenta odjednom razvezao jezik i tom prilikom ovako prekorevao svoje protivnike i pravdao sebe: „Vi ste imali takvu priliku kakvu nikad nije imao nijedan Parlament u Engleskoj. Kristov zakon prava i istine trebalo je u izvesnoj meri uvesti kao zakon ove zemlje. Umesto toga, vi ste se za- pleli u vaše sitne pedanterije, ustavnosti, u neosnovane si- tnice, i tražili ste pisane zakone za moj dolazak ovde; i vi ćete opet upustiti ćelu stvar u haos zato što nemam nikakve zvanićne povelje, nego samo božji glas iz oluje bitaka da budem vaš predsednik! Ta je prilika prošla i ne znamo kada će se povratiti. Imali ste svoju ustavnu logiku, i Mamonov zakon, ne Kristov zakon, vlada još uvek u ovoj zemlji. Neka bog bude sudi ja između mene i vas!" Kada je rasterao i treći Parlament i kada je odgovarao na prekore upućene njemu: „Kako ste vi došli tu? Poka- žite nam nekakav državni pergament" — doviknuo, je

gnevno svojim protivnicima: „Pa, doista, ona ista slika koja je od vas načinila Parlament, to isto, i nešto još više, učinilo je od mene Protektora". Kada je bio na vrhuncu diktatorske vlasti, Krom- velu su njegove pristalice ponudile kraljevsku krunu ;i zatražile od njega da se kruniše. Iako je, (kao i Napoleon i mnogi drugi, mogao to učiniti, jer ga nemoćni protivnici ne bi mogli u tome sprečiti, od- bio je krunu i presto. Uskoro je umro, kao Prorek- tor Republike.

84 IVAN GROZNI (1530—1584) Ivan IV, „Grozni", stupio je na presto posle smrti svoga oca, Vasilija III, ka- da mu je bilo tri go- dine. Njegov otac že- nio se dvaput. Pošto je oterao prvu ženu u kaluđerice, zato što je bila nerotki- nja, oženio se neća- kinjom izbeglog lit- vanskog kneza Glin- skog, Jelenom. Upra- vljajući umesto svo- ga maloletnog sina državom 5 godina, energična i vlasto- Ijubiva Jelena, uz pripomoć svog ljubimca, kneza Te- Ijeppnjev-Oboljenskog, bacila je u tamnicu dva deteta Georgija i Andreja, i strica Glinskog zato što su hteli da prigrabe presto. Umrla je iznenada, zbog čega je svet ša- putao da su je otrovali nezadovoljni bojari. Posle Jelenine smrti dokopali su se prestola vlasto- Ijubivi kneževi Šujski, poreklom Rurikoviči. Oni vladaju samovoljno, opterećuju narod novim nametima, pljač- kaju državnu kasu i ubijaju mnoge svoje protivnike. Njih uspeva da svrgne s vlasti knez Ivan Bjeljski, koji isprav- lja počinjene greške Šujskih i pušta na slobodu uhap- šene. Njegova vladavina ne traje dugo, jer ga Šujski 85 posle uspele zavere svrgavaju s vlasti, bacaju u tamnicu i ubijaju. Provodeći detinjstvo pod takvom svirepom vladavi- nom, zapušten što se tiče vaspitanja i obrazovanja, Ivan je još u svojim ranim godinama počeo pokazivati urođene nezdrave nagone i sklonosti. Obdaren umnim sposobnos- tima, mnogo je čitao, ali je u časovima zabava i detinjih igara ispoljavao sadističku prirodu. Pokazivao je bujnu i pustahijsku narav, mučeći i ubijajući domaće životinje i jureći moskovskim ulicama na besnim konjima, gazeći ljude, i uživajući u njihovom strahu i zapomaganju. Kad mu je bilo 13 godina, po savetu ujaka Glinskog naredio je nadzorniku pasa da uhvati i da u mukama ubije kneza Andreju Šujskog. Najurio je, poubijao ili poslao na zato- čenje i ostale kneževe Šujske i mnoge druge bojare, i do- veo na vlast svoga ujaka Glinskog. Posle ovog prvog nje- govog energičnog istupanja, piše jedan letopisac, „bojari su se počeli bojati gospodara i slušati ga". Kad je navršio šesnaestu godinu, svečano se krunisao, uzeo titulu „car" umesto „veliki knez" i oženio se kćerkom jednog bojara pruskog porekla, čiji je rodonačelnik, Andreja Ivanovič, bio došao iz Litvanije u Moskvu još u doba Ivana Kaljite.

Tim brakom spojile su se dve strane kneževske loze, nor- manska Rjurikoviča i pruska. Ivan je počeo da vlada kad mu je bilo sedamnaest godina. Upravljajući se u svemu po savetima Silvestera i Adaševa i još nekolicine odabranih prijatelja, na čelu sa knezom Kurbskim, koji su sačinjavali carev privatni savet, „Izbranaja rada", Ivan je u toku šest godina izvršio ne samo niz važnijih unutrašnjih preuređenja već je oba- vio i mnoge krupne poslove u spoljnoj politici. 86 Unutarnje preuređenje države i krvavi gubici i teški nameti u ratovima iscrpljivali su zemlju u velikoj meri i pojačavali opoziciju bojara protivu cara i njegove poli- tike. To je u isto vreme iscrpljivalo snagu i podrivalo te- lesno i duševno zdravlje i samoga cara. On je postajao razdražljiv, ispoljavajući bolestan karakter s nastupima neukrotive jarosti, svireposti i krvožednosti, ne samo prema svojini protivnicima već i prema najprisnijim pri- jateljima. Izgubivši odanost mnogih svojih prijatelja, on je počeo zapadati u bolesno duševno stanje, koje se ispo- Ijilo u sumnjama u odanost skoro svih ljudi oko sebe. Bolestan karakter car je počeo ispoljavati u jačoj meri posle pohoda na Kazanjsku tatarsku carevinu, a još više posle neuspeha u livonskom ratu; tada ga je zbog započinjanja toga rata počeo prekorevati i njegov odani prijatelj, sveštenik Silvester, objašnjavajući mu da su ti neuspesi kazna, božja zbog učinjenih grehova. Posle prele- žane teške bolesti, za vreme koje je car uočio dva zava- đena tabora između svojih najbližih prijatelja u pitanju nasleđivanja prestola, tabor carice i njene rodbine i ta- bor Silvestera, Adaševa, Kurbskog i njihovih prijatelja, bio je načisto da takvo stanje u svojoj najbližoj okolini mora raščistiti. Lomeći se dugo i oklevajući sa konačnim rešenjem, po ozdravljenju otišao je sa ženom i sinom u ču- veni Kirilo-Bjelozerski manastir, da bi se tamo usrdnim molitvama zahvalio bogu na ozdravljenju. Po povratku sa puta u manastir Ivan je osetio snagu u sebi i, pun samopouzdanja, dao se na posao. Najpre je odstranio od sebe sveštenika Silvestra, zatočivši ga u da- leki manastir, i Adaševa, uputivši ga na bojište u Letoniju, gde je uskoro umro. Oterao je na front i Kurbskog, koji je posle izgubljene bitke pobegao u Litvaniju, bojeći se 87 gneva i kazne careve. Razjurivši svoje glavne savetnike, napao je i njihove prijatelje bojare. Jedne je pogubio, druge poslao u zatočenje, a treće je na krstu zakleo da će mu biti verni i odani i da neće odbeći u inostranstvo. Po- što se okružio novim savetnicima d novim prijateljima, na čelu sa pokrštenim tatarskim hanom Simeonom Bekbula- tovičem, iznenada i bez povoda napustio je Moskvu i pre- selio se u njeno predgrađe, Aleksandrovsku slobodu, u ta- mošnji svoj dvorac. Posle mesec dana napisao je pisma mitropolitu i narodu, koja su javno objavljena, i u njima izneo da se odlučio da se odrekne prestola pošto ga bojari ne slušaju, a duhovnici mu ne dopuštaju da kažnjava bo-

jare za njihovu neposlušnost. U trećem pismu, upućenom trgovcima, zanatlijama i narodu, izražavao je svoju ljubav prema narodu i molio ga da ostane miran i da se ničega ne boji. Neočekivana careva odluka izazvala je u Moskvi pa- niku, jer je svet osetio krvoločnu carevu nameru. Primivši deputaciju Moskve, koja ga je molila i preklinjala da ne ostavlja prosto, car je izjavio da odustaje od svoje namere pod uslovom da mu niko ne smeta u njegovom razračuna- vanju sa neposlušnicima. Odmah zatim, pošto je ovim lu- kavstvom zadobio pristanak naroda za svoje krvave pla- nove, dao se na posao. Radi učvršćenja svoje vlasti najpre je ustanovio naročit konjički odred svojih telohranitelja, raspoređenih u glavnim gradovima u celoj zemlji, sa za- datkom da hvata i da na licu mesta ubija sve koji bi ma šta protivu cara rekli ili učinili. Konjanici toga policij- skog i kaznenog odreda imali su u znak pasje vernosti i odanosti caru i u znak čišćenja zemlje od unutarnjih neprijatelja obešene o unkaš pseće glave i metle i zvali su se „opričnjici". Oni su bili stavljeni pod komandu prvog 88 carevog ljubimca i krvoloka Maljute Skuratova, poreklom Tatarina. Njihovo izdržavanje palo je na teret najbogati- jih bojara i kneževa, čija su imanja stvarno bila na raspo- laganju opričnjika. Za svoje i porodično izdržavanje ti bojari i kneževi dobijali su druga, udaljenija i siromašnija imanja. Car je time stvarno izvršio prvu agrarnu reformu, pošto je, po recima jednog savremenika, „kao sekirom" rasekao plodno zemljište u celoj zemlji na dva dela: na opričnjinu i zemščinu. Prvi i bolji deo zemlje bio je u ru- kama srednjih i neimućnih vlasnika. Pošto je doveo na vlast odane dželate i obezbedio se na vlasti odredom opričnjika, car je započeo krvožedni posao tamanjenjem svih velikaša bojara koji mu nisu bili po ćudi. On je najpre, posle strašnih mučenja, poubijao i istrebio svu porodicu Adaševa. Ženu tog svoga ranije naj- boljeg prijatelja prvo je izveo na gubilište, da bi svojim vlastitim očima videla pogubljenje svojih pet sinova, pa je posle mučenja i nju pogubio. Za vreme ručka i za svo- jom trpezom lično je sjurio nož u srce knezu Ovčinjinu, jer se on u razgovoru sa carevim ljubimcem i opričnjikom Basmanovim ovome zamerio rekavši mu: „Mi služimo cara našim korisnim i slavnim delima, a ti ga služiš so- domskim porocima". Starog kneza Rjepljina car je kaz- nio smrću zato što nije došao na kostimirani bal pod mas- kama. Jednog bojara car je lično svukao u podrum i tamo ga udavio u vinu zato što nije pio onoliko koliko je car zahtevao. Novgorodskom episkopu Leonidu navukao je medveđu kožu, pa je na njega pustio razdražene pse, te su ga rastrgli. „Svetog oca", Kornehja Pskovskog, razneo je merzerima u komade. Car je podigao ruku i na samog 89 moskovskog mitropolita Filipa zato što ga je jednako odvraćao od prolivanja nevine krvi, i što ga je zbog toga prekorevao. Da bi mu se osvetio, naredio je Maljuti Šku-

ra tovu da ga ščepa usred crkve i baci u tamnicu. Pošto je naredio da mu se odnese i pokaže odsečena glava njego- vog sinovca, car je naredio da se pogubi i sam mitropolit. Razgnevljen jednog dana i na svoga najstarijeg sina Iva- na, car je zgrabio svoje zašiljeno žezlo i njime ga ubio, zarivši mu šiljak u srce. Carev gnev izlivao se i na mnoštvo ljudi u jedan mah. Jedne ljute zime naredio je opričnjicima da isteraju izvan Moskve oko 12.000 zatvorenika i da ih na mrazu drže dok ne skapaju. Drugom prilikom naredio je opričnjicima da po dobivenom spisku upadnu noću u kuće naj viđeni j ih moskovskih boj ara i kneževa, da im pootimaju žene i kćerke i dovedu caru u njegov dvor. Kada je to učinjeno, car je izabrao i odvojio jedan deo dovedenih žena i devo- jaka za sebe, a ostalo je razdelio među opričnjicima. Naj- mnogobrojniji pokolj car je izvršio nad građanstvom veli- kog i bogatog Novgoroda. Kad je dobio neproverenu do- stavu da građani te varoši kuju zaveru s Litvancima o ot- cepljenju od Moskve, car je požurio tamo s vojskom i opričnjicima. Pošto je opkolio grad s vojskom, pustio je opričnjike u varoš i naredio da ubijaju, pljačkaju i siluju koliko god ih je volja. U toku takvog petonedeljnog te- rora i orgijanja bilo je pobijeno oko 100.000 ljudi, žena i dece, a leševi su bacani u reku Volhov. Letopisac je zapi- sao da se reka bila izlila zbog mnoštva u nju pobacanih le- ševa. Po povratku u Moskvu car je osumnjičio oko 300 ljudi — boj ara i kneževa — da su u njegovom odsustvu 90 kovali zaveru protiv njega. Car ih je zbog toga osudio na smrt s tim da se vrgnu na muke i pogube usred Moskve. Pošto su po carevom naređenju na jednom trgu u kvartu Kitajgorodu bila podignuta vešala, naložene ogromne vat- re i na njih postavljeni kazani za kuvanje vode, i sprem- ljene razne sprave za mučenje, car je naredio da svi na- puste stanove i dođu na trg da bi gledali prizore mučenja pogubljenja. Kad je sve bilo spremljeno, car se obratio ogromnoj sakupljenoj svetini oštrim i strašnim recima: „Narode, ti ćeš videti sada mučenje i smrt, ali to je ka- žnjavanje izdajica. Reci, je li moj sud pravedan?" Carevi ljudi a sa njima i ćela svetina odgovorili su caru gromko: „Živeo naš car baćuška! Smrt izdajicama!" Posle takvog odobravanja, u toku tri dana i posle strašnih muka bili su pogubljeni svi okrivljeni. Car je poneke, kao kneza Šahov- skog, sam ubijao. 2ene i decu pogubljenih car takođe nije poštedeo. Njih je kaznio davljenjem u reci. Poneke od žena i devojaka, kao ženu bojara Funikova, car je pre dav- ljenja obeščastio na životinjski način, naredio je da taj prizor gleda njegova petnaestogodišnja kći. Imanja po- gubljenih bila su zaplenjena u korist kase careve i njego- vih opričnjika. Car Ivan Grozni obavljao je ovaj dželatski posao radi učvršćivanja samodržavlja iz iskrenih i dubokih versko- -mističnih pobuda. Kao i inkvizitori u evropskom svetu pri istrebljivanju j ere tika i otpadnika od Kristove nauke, tako je isto i on tumačio i pravdao učvršćivanje carevog samodržavlja i uništavanje neprijatelja božanskim pore-

klom carske vlasti i svojom svetom dužnošću pred bogom, državom i narodom. 91 Car je živeo nedaleko od Moskve, u Aleksandrovskoj slobodi (kvartu), u svom dvorcu, koji je bio usamljena i nepristupačna tvrđava. U njoj je pored dvorca bila još i dvorslka crkva i odmah do nje mučionica sa gubilištem, kao i kasarne opričnjaka. Život u dvoru tekao je svakog dana po istom redu. Ujutru, pre zore, car je odlazio u crk- vu na jutrenju zajedno sa svoja dva sina i sa svojom prat- njom i tamo ga je očekivalo već sakupljeno dvorsko sve- štenstvo. Uz neprekidno i zaglušujuće zvonjenje svih crk- venih zvona i uz bogosluženje svih sveštenika car je smer- no i skrušeno uznosio svoje molitve Svevišnjem. Klečao je i tako jako metaiiisao udaranjem čelom o kameni pod crkve da je često povređivao i raskrvavljivao čelo. Posle svršene jutrenje i posle rada i odmora car je sa istom pratnjom ponovo odlazio u crkvu na prepodnevnu službu, koja je počinjala u 8 časova, a posle su svi odlazili u tr- pezariju na doručak. Za trpezu bi najpre seli svi članovi pratnje, pa bi sami otpočeli obed, dok bi car ostao sam na nogama, čitajući glasno izvesna mesta iz Svetog pisma. Po svršetku doručka car je odlazio iz trpezarije u svoju sobu, pa je tamo sam doručkovao. Posle završenog do- ručka u pratnji opričnjaka odlazio je u mučilište. To je činio odmah posle doručka zato što je govorio da mu gle- danje prizora mučenja poboljšava varenje hrane. Narod je podnosio dželatski posao svog bolesnog od paranoje i nelečenog cara bez protivljenja, pa čak i sa mi- stičnim odobravanjem. Jedan bojar, umirući pod šibama i udarcima kamom, koje mu je lično car nanosio svojom rukom, bez jaukanja ponavljao je reci: „Neka Bog po- mogne caru! Neka bog podari caru sreću i svako dobro!" Narod je ispevao o caru Ivanu Groznom veći broj pesama 92 nego ma o kom drugom vladaru moskovskog perioda rus- ke istorije. U svim pesmama narod je sa pohvalom govo- rio o njegovoj vladavini. Careve svireposti narod u svojim pesmama često spominje i objašnjava ih potrebom da se iskoreni izdaja u carevini i da se ukroti bojarsko samo- vlašće. Istordčar Porfirjev piše: „Narodne pesme ne samo da ne skrivaju gnevni i surovi karakter Ivana Groznog već ga još i ističu i naročito naglašuju". Dajući ocenu o ličnosti i delu Ivana Groznog, istoričar Sergije Solovjov piše o tome više kao moralist, a manje kao produbljeni istraživač višestrukog uzroka: „ ,Ja znam da sam zao', govorio je često on; ali to saznanje njega okrivljuje, a ne opravdava ga. Mi ne možemo da mu ne priznamo veliku obdarenost i veliku za to vreme načita- nost, ali ta darovitost i ta načitanost ne opravdavaju ga, već ga okrivljuju. Njegovu svirepost poneki žele da oprav- daju surovim naravima njegovog vremena. Istina je da su svirepe naravi toga doba izražene i u pisanim dokumen- tima iz istog doba: tražeći zavođenje reda, uništenje zlo- upotrebe, svi su ukazivali na svirepa sredstva kao na je- dina koja su u stanju da preseku zlo. Ali, moći naći oprav-

danje u društvu savremenika nije opravdanje za istorij^ sko lice, a takođe ne smemo baciti krivicu za nedela Groz- nog na rusko društvo XVI veka: ono je bilo sposobno da iz sebe da čoveka koji je izrazio pred Groznim zahtev toga osnovnog načela. Rusko društvo, davši mitropolita Svetog Filipa, proglasivši ustima toga svog pastira svoje osnovno načelo, iskazavši svoje neodobravanje postupaka Groznog, i pokazavši da je imao zakon i proroka, očistilo se i oprav- dalo pred istorijom; zbog toga Grozni, koji nije poslušao preklinjanja Filipova, ne može biti opravdan. Umesto da se leci, prepustio se bolesti i navikao je svet na još veća 93 mučenja, lomače i kazne s vrelom vodom. Posejao je strašno seme i žetva je bila strašna, svojeručno ubistvo starijeg sina, ubistvo mlađega u Ugljiču, samozvanstvo, strahote iz doba nemira. Šujski s drugovima sejali su se- bičnost, preziranje opšteg dobra, preziranje života i časti bližnjeg: izrastao je Grozni". Izložena ocena, koju su prihvatili i svi potonji istori- čari stare Rusije, u sovjetskoj istoriografiji bila je ponovo razmatrana. U jednom periodu ličnost i delo Ivana Groz- nog izdignuti su na najviše postolje, kao napredne druš- tvene vrednosti. U tom znaku, 1945. godine dodeljena je visoka nagrada piscu komada „Veliki gospodar" Vladimi- ru Solovjovu, a 1947. godine Sergej Ejzenštaj postigao je širom zemlje nezapamćen uspeh filmom „Ivan Grozni", u kome je glavnog junaka prikazao u sjajnom oreolu slave. U najnovije vreme, međutim, ta ocena je pala. Naj- više je tome doprineo, na osnovu obimne dokumentacije profesor istorije Dubrovski. Njegov stav još studioznije je potvrdio istoričar i akademik Veselovski, čije je veliko delo „Studije iz istorije oprionjkie" izdala Akademija na- uka SSSR. Isti istoričar je opovrgao i postojanje izvesnih carevih govora, koje su laskavci letopisci i stariji istori- čari navodili kao dokaz careve široke erudicije i načita- nosti, a koje su u stvari pisali „carevi dijaci". Za najčuve- niji takav carev govor, upućen učesnicima Zemskog sa- bora 1550. godine, Veselovski piše da „tog sabora nije bilo, i da je posredi falsifikat iz poslednjih godina sedam- naestog veka". Grozni je živeo 53 godine. Umro je 1584. godine. Ženio se 7 puta. Posle smrti ostavio je dva sina: starijeg Fjodora i mlađeg, maloletnog Dimitrija.

94 „VI PETAR VELIKI (1672—1725) Petar je sin malodušnog mo- skovskog cara Alekseja Mihaj- loviča, nazvanog „Krotki", koji se ženio dvaput. Iz prvog braka imao je dva sina i šest kćeri a iz drugog jednog sina i dve kćeri. Posle Aleksejeve smrti na pre- stolu je bio stariji sin iz prvog braka, Fjodor, koji je takođe bio malodušan, nesposoban i bolešljiv. I on se ženio dvaput; umro je prerano, bez dece. Po- sle njegove smrti nije izabran za cara njegov stariji brat Jo- van, jer je i on bio bolešljiv i nesposoban, nego jedini sin iz drugog braka, Petar, kome je tada bilo deset godina, te je umesto njega upravljala njegova majka. Nezadovoljna tim izborom vlastoljubiva i lukava Petrova sestra, Sofija, uz pomoć vojske poništila je izborni postupak i proglasila za careve jednovremeno Jovana i Petra, a sebe za names- nika. Kad je Petar navršio 17 godina, izvršio je pomoću vojske dvorski prevrat, svrgnuo s vlasti Sofiju i oterao je u manastir, pa sam prigrabio svu vlast u svoje ruke, osta- vivši pored sebe svog starijeg brata Jovana, koji se nije mešao u državne poslove i koji je posle nekoliko godina umro. To se dogodilo 1689. god. Među mnogobrojnom decom svojih roditelja Petar se izdvajao svojim sposobnostima još u detinjstvu i mla- dosti. Bio je bistre pameti, živahnog i bujnog tempera- 95 menta, i u igrama sa svojim vršnjacima predvodnik. Svoju stvaralačku sposobnost otkrio je prvi put kad je još kao dečak stvorio, od svojih vršnjaka, dve vojne jedinice; dru- gi put je taj dečak otišao mnogo dalje — vesto je izveo dvorski prevrat i zgrabio vlast. U kasnijim i zrelim godi- nama, kada je imao u rukama carsku vlast, on je po svom uspešnom državničkom stvaralaštvu prevazišao sve svoje prethodnike moskovske careve, i uzdigao svoju zemlju na stepen velike sile u Evropi. U tom pogledu epitet „Veliki" odlično je pristajao njegovom imenu. Petar je bio džinovske telesne i ne manje duhovne snage. Zadivljavao je svet ne samo svojim neobičndm fizič- kim sastavom nego i svojim neobičnim duhovnim i moral- nim vrednostima. Njegove duhovne snage nisu bile uskla- đene, već su bile u haotičnom neskladu i u protivurečnosti jedna s drugom. Zasnovane na jakim, neobuzdanim i su- protnim strastima, činile su ga jakom i izuzetnom ličnoš- ću koja je imala dva suprotna unutrašnja lika i dva razli- čita čoveka u sebi. Po recima istoričara Solovjova, on je zbog takvog unutrašnjeg sklopa bio „koliko dobar toliko i zao čovek". On je bio ludo hrabar, prezirući smrt u prvim borbenim redovima u Poltavskoj bici, kada mu je neprija-

teljski metak probušio kapu na glavi, ali on pokazuje ta- kav kukavičluk i očajanje posle izgubljene Narvske bitke da je brizmuo u plač, stao ponizno moliti švedskog kralja za mir, pomišljajući čak i na samoubistvo; posle poraza na Prutu, u ratu s Turskom, nagao je u bekstvo izgovara- jući se da hita po pojačanje, i s tog bekstva povratio se još brže kad je video da je opkoljen. On je pobožan, i „sam čita apostola, peva dobro kao pop, zna ćelu službu napa- met, sastavlja sam molitve za vojnike, a za vreme razgo- vora o vojnim i državnim poslovima često iznenada po- 96 gleda u nebo, prekrsti se i pobožno očita molitvu: „Bože, nemoj nas ubuduće ostavljati!", ili „Neka bude milost Tvoja, Gospode, na nama, jer se uzdamo u Tebe!", dok u isto vreme javno ismeva verske svetinje, priređuje javne litije kroz moskovske ulice, kada knez papa, luđački pa- trijarh, nosi umesto panagije zemljanu čuturu s prapor- cima, umesto Jevanđelja bocu is rakijom u koricama od knjige, a krst mu je od isprekrštanih čibuka". Bio je do- bar do samopožrtvovanja i spašavao je sam, lično, ljude od požara i poplave, pa čak se grozio i nije mogao izdr- žati gledanje prizora ugušivanja laste radi ogleda; kad je počela da se guši i bije krilima, rekao je sažaljivo: „Dosta! Ne uzimaj život nevinoj životinjici, nije ona razbojnik!" — dok je istog dana, uveče, objavio ukaz u kojem je sta- jalo ovo: „Njegovo carsko veličanstvo izvolelo je opaziti da nozdrve kažnjenika osuđenih na doživotnu robiju nisu dovoljno iščupane; stoga Njegovo carsko veličanstvo mi- lostivo zapoveda da se ubuduće nozdrve takvih ljudi išču- paju do kostiju, kako bi se u slučaju bekstva mogli lako raspoznaiti i pohvatati". Bivao je toliko neosetljiv da je posle mučenja i pogubljenja svojih žrtava, pa i svog sina, još iste večeri priređivao vesele i pijane sedeljke, „najpijanije sabore", na kojima su učestvovali razuzdano ne samo dvorske budale već i njegova prvi velikodo- stojnici. Petar je bio donekle demokrata, i ukinuo je dotadaš- nji ropski običaj prilaženja caru bacanjem na zemlju ili padanjem na kolena i zamenio ga jednostavnim poklo- nom. Živi skromno i štedljivo, ponaša se narodski i rado posećuje i svoje najskromnije podanike u njihovim kuća- ma, ili se mesa s njima na vašarima i skupovima, zabav- ljajući se s njima srdačno i šaleći se prostodušno. U isto 7 Tragedija genija on vreme, on je surov i svirep autokrata, koji ne trpi i ka- žnjava svačije samostalno mišljenje i zavodi ropski prinu- dan rad pri izvođenju javnih i državnih i gradskih poslo- va. Petrograd, sagrađen na močvarnom i nezdravom ze- mljištu, podigao je svojom voljom i „na kostima muzika". Strasno je obožavao i usvajao evropsku kulturu i u tome kršio bezobzirno sve ruske tradicije, zavadivši se zbog toga sa svojim narodom, ali je, u isto vreme, nosio u sebi i strastan prezir prema Evropi i govorio: „Dobro je što primamo od Francuza njihove veštine i nauke, ali Pa- riz, ipak, jako smrdi; žalim što će taj grad izumreti u

smradu". Unutrašnje suprotnosti u Petrovom karakteru padaju u oči i Nemici Arnhajmovoj, dvorskoj dami, koja piše u svojim memoarima: „Ponekad izgleda kao da su se u Petru stopile protivurečnosti njemu srodnih elemenata, vode i vatre, u jedno čudno i neobično biće — ne znam da li dobro ili zlo, božansko ili đavolsko. U isvakom slučaju, nije ljudsko". Pored protivurečnosti, njegove unutrašnje snage iz- rađene su i kroz njegove jake, neodoljive i neobuzdane strasti. Njegov lični lekar, Nemac Blumentrost, piše: „Čini mi se da se u telu Njegovog Veličanstva nalazi čitav legion pohotljivih demona". Njegova pohotljivost je nasrtljiva, otvorena i bezobzirna, i on bez zazora tera od sebe svoju prvu ženu, Jevdokiju, zatvara je u manastir, da bi se ože- nio sluškinjom baltičkog pastora Glika, devojkom Mar- tom, koja je potom zauzela presto kao Katarina I. Pored nje ima i druge, javne i prolazne veze, a među njima, na svom putovanju u Englesku, i jednu kurtizanu, s kojom se zbog svog tvrdičluka zavadio oko nagrade. 98 Mnogobrojne, snažne, neodoljive i divlje Petrove stra- sti nadvišavala je strast bezgraničnog slavoljublja i auto- kratskog vlastoljublja. On je hladno i bezobzirno uništa- vao sve svoje protivnike i rušio sve smetnje koje bi mu se isprečile na putu, uživajući u utančanim mučenjima i pogubljenjima. Svoju strast za mučenjem i pogubljenjem izlivao je ne samo na svoje prve saradnike, na podmitlji- vog sibirskog gubernatora Gagarina, kojega je javno obe- sio, i na isto tako podmitljivog oberfiskala Nestorova, ko- jega je vrgao na točak, već i na svog rođenog sina Alek- seja, kojega je, posle silnog mučenja, obesio zato što je bio protivnik njegovih novina u konzervativnoj Moskoviji. Ali produbljenija analiza njegovog duševnog stanja objašnjava otkuda da se u velikom vladaru krio tako ni- zak čovek. Petar je bio nasledno opterećen neuropatskim i psihopatskim poremećajima, za koje se veruje da su ekvivalent epilepsije. Istoričar Jelpatijevski o tome piše: „Petar je celog svog života stradao od nervnih napada, glava mu se često tresla, i onda su mu se na licu pokazi- vali konvulzivni pokreti". Njegove složene i neobične unu- trašnje protivnosti ogledale su se i na njegovom licu, na kome su bile verno ispisane, i koje su pažljivi posmatrači iz njegove bliske okoline zapazili i zabeležili. Istoričar Kornilovič opisuje njegove orte lica ovako: „Imao je okruglo lice, nešto crnpurasto-crnu kosu, velike crne oči, guste obrve, mali nos, mala usta i brkove, što mu je, sve skupa, pridavalo surov izgled". Dvorska dama Arnhaj- mova zabeležila je svoj utisak o njegovom liku ovim re- cima: „Ćelo njegovo biće predstavlja mešavinu snage i sla- bosti. To mu se vidi i na licu. Oči su mu toliko strašne da ljudi pod njegovim pogledom premiru, a usne su mu ve- oma nežne, tako da mu je osmejak skoro ženski lukav. 7* 99 Podbradak mu je mek, punačak i okrugao, s jamicom na

sredini". Umro je prerano, istrošen od silnog rasipanja energije.

FRIDRIH VELIKI (Friednch der Grosse, 1712—1786) Fridrih Veliki, državnik, voj- skovođa i tvorac velike evrop- ske sile Pruske, proistekao je iz male i siromašne nemačke dr- žave Brandenburg, između sred- nje Elbe i Odre, kolevke poto- nje Prusike i dinastije Hoenco- lerna. Stariji vladari, sa skrom- nom titulom „veliki kurfirsti", proširivali su, oprezno i postup- no, granice svoje države u XVII veku ka Rajni i Baltičkom Mo- ru. Povećavši tako svoj ugled, pruski kurfirst je dobio pravo 1701. god. od nemačkog cara na titulu „pruski kralj". Na- slednik tog prvog kralja Fridrihov otac, prozvan „kralj kaplar", stvorio je jaku i disciplinovanu vojsku, prvu u Evropi, i uredio državu i društvo na kasarnski način, u spartanskom duhu, naloživši surovu disciplinu za sve, pa i za sebe i svoju porodicu. Ograničen, tvrdoglav i dosadan zbog svoje despotske ćudi, mizantropske naravi i namrgo- đenosti, on, po oceni istoričara Valtera Plachova, „po svo- 100 jim duhovnim sposobnostima nije bio dorastao moći koju je imao u rukama". Fridrih Veliki, sin „kralja kaplara", nasledio je od oca njegov psihopatsko-mizantropski karakter, ali je imao šinu kulturu i prostraniji vidokrug, muzičko obrazovanje, književnički dar i vojničke i državničke sposobnosti. Svo- ju darovitost kao diplomata, državnik i vojskovođa stavio je u službu Pruske, do samopregora i do poslednjeg daha svojih snaga, odmah po dolasku na vlast, 1740. god. Pošto je osmotrio međunarodni položaj i zaključio da „zvezde dobro stoje", on je nasleđenu, dobro opremljenu vojnu silu, povodom otvorenog pitanja o „austrijskom nasleđu", uputio munjevito u Šleziju i brzo osvojio glavni grad Bre- slavu, i ćelu tu bogatu pokrajinu prisajedinio svojoj dr- žavi, istrajavši u tom dugom i krvavom ratu do srećnog završetka. Kada je, posle predaha od nekoliko godina, taj rat nastavljen kao sedmogodišnji rat, on je u tom, još krvavijem, opasnijem i dužem ratu, pokazao istu snalaž- ljivost, hrabrost i istrajnost, služeći se, kao vest političar, čas savezničkom lojalnošću a čas neverstvom i izdajom među svojim protivnicima. Pošto je srećno završio i taj rat, on je sačekao povoljan međunarodni položaj, pa je prinudio rusku vladu da prekine rat s Turskom i pristupi s njime prvoj deobi Poljske. Stekavši još za života naziv „Veliki" i osiguravši svojim sjajnim uspesima potonji uspon Pruske i Nemačke pod vodstvom „gvozdenog kan- celara,, Bizmarka, on je posle svoje smrti dobio i druga priznanja. To je prvi zapazio i istakao Gete. On je rekao

da je nemačku književnost stvorio i nadahnuo životnom sadržinom „Veliki kralj" svojim slavnim delima. Gete dodaje još i to da su on i njegovi vršnjaci, još kao deca, 101 s ponosom i samopouzdanjem klicali uspomeni „starog Frica": „Mi se osećamo više fricovski nego pruski". Mnogozaslužni Fridrih Veliki bio je po svom ocu na- sledno opterećen. To se pokazalo u njegovoj telesnoj građi, duševnom sklopu, nastranosti i mizantropiji. Nje- gov nežan telesni kroj pokazao se još u ranoj mladosti, i njegov otac često ga je prekorevao zbog „ženskosti". Nje- gova neuropatska slabost ogledala se u njegovoj ranoj mladosti u vidu gihtičkih žiganja, zbog čega se prerano počeo lečiti u lekovitim banjama. Pored toga patio je još i od šuljeva, koji su pojačavali njegovu urođenu sklonost melanholiji. Ratni napori brzo su istrošili njegovu telesnu građu, i još u samom početku rata, kada mu je bilo tek 40 godina, on piše u jednom svom pismu: „Posle rata mo- racu da potražim sebi mesto u invalidskom domu. Kad biste me videli, našli biste me veoma ostarelim. Kosa mi je osedela, zubi su mi poispadali, i sigurno ću kroz kratko vreme još i podetinjiti". Jedan njegov prijatelj iz tog vre- mena kaže o njemu da je „ostario", da se „kloni ljudi" i da mu se na licu zapažaju crte „melanholije i tužne ozbilj- nosti". Po završetku ratova, poslednje 24 godine života, bio je to oronuli starac. Fridrih Veliki bio je srednjeg rasta, suvonjav, čvrstog držanja i živahnog hoda, lica izbrazdanog dubokim bo- rama, uvek ozbiljan ili, tačnije — mrgodan. Oštrog i pro- dornog pogleda iz očiju plavih kao nebo, stegnutih tankih, energičnih usana i svagda natuštenih obrva, zašiljenog nosa, činio je utisak kopca gotovog da se sjuri na svoju žrtvu. Njegovu namrgođenost i podrugljivost, glavne crte njegovog psihopatskog karaktera, njegovu mizantropi ju, dopunjavali su osobenjaštvo i nastranost. Oni su se ogle- dali u tuđenju od ljudi i u bavljenju u užem krugu poslov- 102 nih saradnika ili filozofa, kao i u izbegavanju ženskog društva. Strasno je vodio beskrajne razgovore o poslo- vima ili o filozofskim apstrakcijama, ali za promene u na- činu života i zabavu nije imao razumevanje. Njegov skro- man kraljevski dvorac u Podsdamu činio je jednolik, su- moran i dosadan utisak. Njegova sestra, pošto ga je pose- tila jednom prilikom u Sansusiju, govorila je potom da je njen brat tamo sakupio toliko muško društvo, nemačko i strano, da je od svog dvora načinio „pravi kloster u kome je on opat". Među nastranim i osobenjačkim navikama padala je u oči i njegova psihopatska, nehigijenska navika da nerado naenja odela — jedan doista veliki kralj prome- nio je u svom životu svega tri odela. „Der alte Fritz" nosio je staro i pohabano odelo, spreda, na grudima, zamrljano i zapepeljeno diuvanskim puhorom. Njegov tvrdičluk bio je poznat još u njegovoj mladosti, ali je u starosti popri- mio čudovišne, psihopatske oblike. Frddrihova mizantropska nastrojenost, određujući nje-

gov odnos prema ljudima, upravljala je i njegovim du- hom, njegovom verom, moralom i pogledom na svet. Nje- gova vera bila je racionalistioka, luteranska, i zato gotovo ateistička. Na biblijska kazivanja gledao je kao na fabule i o njima govorio da su „besmislenija, budalastija i smeš- nija nego najpreteranije neznabožačke izmišljotine", i da su zato namenjene samo „glupim, tupim i lakovernim lju- dima". Nije verovao ni u otkrovenje, ni u proroštva pro- roka Starog Zaveta, ni u Kristovo natprirodno rođenje, ni u spasenje kroz Kristovu smrt, ni u duhovno trojstvo pa ni u besmrtnost duše. Od konačnog ateizma delilo ga je samo verovanje da savršena svrhovnost u vasioni može biti isključivo dek> božje svemudrosti i da ljudski duh, 103 više od svdh ostalih bića, može proisticati samo iz bezgra- ničnosti duha. Njegove spekulacije odvele su ga u mizantropiju. Smatrao je da je čovečji rod nesavršen i poročan, i zbog toga ga je koliko mrzeo toliko i prezirao. U jednom pismu Volteru postavlja mu pitanje: „Vi činite dobro što se bo- rite protivu zabluda, ali zar verujete da bi se svet mogao izmeniti?" Odgovarajući odmah sam na to pitanje, dodaje skeptfčlki i cinički: „Čovečji duh je slab. Više od tri četvr- tine ljudi stvoreno je da bi bili robovi najbesmislenijeg fa- natizma. Njih opčinjava strah od đavola i pakla. Zaziru od mudraca koji bi hteli da ih prosvete. Većina našeg roda je glupa i jadna. Teolozi uveravaju da je čovek sazdan po božjem podobiju, ali ja uzalud za tim tragam. Svako ima u sebi divlju životinju, i retki su ljudi koji je mogu držati u sebi na lancu." U pismu Berlinskoj akademiji on tu istu misao obrazlaže ovako: „Kad bi filozofi obrazovali ne- kakvu svoju državu, onda bi u njoj za najkraće vreme po- nikle praznoverice. Posle pola veka u takvoj državi narod bi napravio sebi idole, ili bi obožavao grobove svojih osni- vača, ili bi se klanjao suncu". U pismu Dalamberu izlaže svoje praktičko snalaženje u tome i piše: ,,U ćelom tom la- virintu mene vodi samo nit razuma. Taj mi razum poka- zuje čudesne odmose u prirodi i pomaže mi da zapazim krajnje tako jako i jasno, da moram verovati u razum koji stoji na čelu vasione i drži celokupan rad u mašini. Pred- stavljam sebi taj razum kao princip života i kretanja". Iz | tog principa i iz postavke da „misao bez delanja ne čini pravi smisao života" izveo je i svoj praktički zaključak o cilju i smislu svoje vladarske misije. Taj smisao video je u strogom ispunjavanju svoje vladarske dužnosti i u ver- nosti svojoj vladarskoj dužnosti — „Pflicht uind Pflicht- 104 treue". Podudardvši se na svoj način s Kantovim postula- tom o identičnosti „misliti i nastojati", proglasio je kult

dužnosti kako za sebe tako i za svoje podanike. Za svoju vladarsku dužnost mogao je kazati isto što je kazao i ve- liki filozof za čovečju moralnu dužnost: ,,O dužnosti! Ve- liko i uzvišeno ime!" Fridrih Veliki po svom istorijskom delu je pravi Prus i pravi Nemac. U svojoj raspravi „O nemačkoj književ- nosti" on je pisao: „Talent je nama Nemcima, razume se, svojstven, ali gruba pedantnost i odsutstvo ukusa ne daju mu da dođe do izražaja". Tom formulom dao je ujedno i tačnu ocenu svoje ličnosti i svog dela. Iako pedantan i bez ukusa umetnika, on je zaista bio talentovan stvaralački duh kao državnik i kao vojskovođa.

GROF MIRABO (Honorć-Gabriel marquis de Mirabeau, 1749—1791) Grof Mirabo, prvi vod francuske revolucije i njen spasilac u kritič- nom trenutku, velik i neustra- šiv tribun i besedndk, potomak stare aristokratske loze, bio je nasledno opterećen kako s očeve tako i s maternje strane. Njegov otac, duhovit, slobodouman, pre- duzimljiv, bio je nepraktičan i rđav ekonom u tolikoj meri da je rano proćerdao nasleđeno polj- sko imanje. Iako otac više dece, 105 •VC' ,js, i %.!-*'?, f 'li' .^mi-fif'^ - ( ^.v '•CL ' . « on je, sklon čulnim uživanjima i lakomislen, držao jav- no ljubavnice, svađao se sa svojom ženom, takođe javno, i vodio dugu brakorazvodnu parnicu, u koju su se ume- šala i deca i bezbrojni svedoci. Njegova majka, bez vrlina, bila je lakomislena i pokvarena žena, koja je na očigled dece, muža i sveta menjala svoje ljubavnike, a poneke od njih i izdržavala. Mirabo je rano pokazao svoje nasledno opterećenje i svoje rđavo porodično vaspitanje, ali i svoju darovitost. Bio je bistar, duhovit, rečit, otvoren, slobodan. Tim svo- jim vrlinama lako je sticao simpatije. Bio je uz to i rasip- nik, lakomislen i pustolov. Gotov na sve da bi došao do novca, nije prezao ni od laži, obmane, prevare i podvale, niti od učene, utaje i izdaje. Kada ga je njegov stric jed- nom prilikom pohvalio kao simpatičnog mladića, njegov otac upozorio je svoga brata recima: „Pazi samo da ti ne isprazni džepove!" Dok je jedna bogata i ugledna devojka iz njegovog rodnog kraja premišljala da li da mu da svoj pristanak na brak, oin ju je bio već osvojio prevarom, obeščastio i izmamio joj novac, a usikoro posle venčanja ona ga je napustila, bez želje da ga ikad potom vidi. Nje- govo moralno slepilo ispoljavalo se na svim stranama. Koliko je bio vest i snalažljiv, toliko je bio i bezobzi- ran. Kada je njegov otac izdejstvovao da mu se 25-togo- dišnji sin stavi u zatvor da bi se otarasio njegovih po- verilaca i njegovih navaljivanja da mu daje novac, sin je začas, u zatvoru, isposlovao slobodan izlazak u varoš, 106 tamo se na brzinu upoznao i zaludeo mladu ženu jednog markiza i sa njom i markizovim novcem i nakitom pobe- gao u Holandiju. Prevaren i poharan, markiz je podneo protivu Miraboa krivičnu tužbu i sud ga je, u njegovom odsustvu, osudio na smrt za poharu i otmicu žene. Pošto je brzo potrošio s markizom sve što je dograbio i upao u nove dugove, i da bi izmamio novac od majke i osvetio se ocu što ga je zatvorio i javno nazivao „poluludakom i po- luzločincem", on se umešao u brakorazvodnu parnicu svo-

jih roditelja i stao na stranu majke. To je učinio javno: uputio je sudu ne samo pismo nego i svoj štampani pam- flet protiv oca, u kome je izneo da je njegov otac „najgori muž, najbezdušniji i najraspušteniji od svih očeva". Ra- zjaren i besan na sina, otac je pokrenuo sve svoje druš- tvene veze i uspeo da Holandija izruči Francuskoj njego- vog sina. Uhvaćen i prebačen u Francusiku, Mirabo je do- speo po drugi put u zatvor. Ali je opet doskočio svome ocu. Obećavši ocu da će se smiriti i urediti svoj život, bio je pušten na slobodu. Ubrzo se odao boemskom životu i novinarstvu, ucenjujuoi bankare i trgovce i tražeći, kao narodni čovek, reforme i saziv skupštine. Kada je ona bila sazvana i odmah u početku došla u opasnost da bude ra- sterana, on ju je spasao smelim i prkosnim istupanjem pred upućenim kraljevim izaslanikom, čime je stekao be- smrtnu zaslugu i slavu. Umro je iznenada, baš kad se po- čelo razaznavati da je potajno u službi dvora. 107 manije i manije gonjenja, žaleći se Ijutito svojoj najbližoj okolini recima: „Niko me ne pomaže! Svuda oko sebe na- ilazim na zavere!" U seksualnom nagonu bio je takođe načet; kroz ceo svoj život ostao je ne samo neoženjen nego i ravnodušan prema ženama, i bio frigidan kao evnuh.

NAPOLEON BONAPARTA (Napoleon /er Bonaparte, 1769—1821) " ' Napoleon Bonaparta bio je vi- šestruko nasledno opterećen. U njegovoj psihičkoj ličnosti pre- poznajemo ne samo neuropatu i epileptičara već i psihopatu s raznovrsnim poremećajima. , Njegovo rodoslovlje nije 'j dovoljno poznato jer nema po- * dataka ni o njegovim daljim i j precima ni o bliskim rođacima. ^ Otac mu je bio prilično inteli- ^ gentan, ali alkoholičar, intri- ," gant i prevrtljivac. Dok je u po- četku bio pristalica Paolija, \ vođe italofilske stranke na Korzici, dotle je po izgnanstvu H tog vođe prešao u frankofilsku stranku. Majka mu je bila '* odlučna, ozbiljna i slavoljubiva. Sestre su mu bile be- \ stidne, a Paulina i luckast?, amoralna i polno izopačena. ', Ona ne samo što je izložila svoje nago telo pred skulpto- 110 rom Kanovom, koji ga je izvajao, i bila na glasu kao po- kvarena žena, već je zapala i u rodosikvrnuće sa svojim carskim bratom, Napoleonom. Njemu je bila ne samo na- ložnica nego i podvodačica. O toj njenoj izopačenosti, koju je prva utvrdila carica Žozefina, jedan memoarista d savremenik, čije je podatke koristio i istoričar Hipolit Ten; napisao je da „mijedna žena posle žene imperatora Klaudija nije toliko zloupotrebljavala draži svoga tela kao Paulina". O njenim duševnim, moralnim i polnim izo- pačenostima napisao je opširnu lekarsku studiju dr Ka- banes — „Paulinina nimfomanija." Napoleonov brat Li- sjen bio je inteligentan, ali patološki samoživ. Napoleon je od poroda imao samo jednog sina. Napoleon je pokazivao još u ranoj mladosti neuropat- sku konstituciju. U Brijenskoj vojnoj školi, kad mu je jednom bila izrečena 'kazna, dobio je jak nervni napad, zbog koga je bio oslobođen kazne. U njegovim zrelijim go- dinama ti nervni napadi su se ponavljali. Oni su bili pra- ćeni ne samo grčevima već i povraćanjem i plačem; po recima dra Hišara, „plakao je kao žena". Takav napad desio mu se i pred polazak u rat 1806. god., pri opraštanju sa Žozefinom. Očevidac tog napada zabeležio je: „Morao je da sedne i popije čašu oranžade, lio je suze neprestano; takvo stanje trajalo je četvrt sata." Drugi slučaj desio se 1808. god., noću, u spavaćoj sobi, kada je prvi put saop- štio Žozefini svoju nepokolebljivu nameru da se od nje razvede. Patio je i od čestih glavobolja na jednoj strani glave, koje su se javljale čim bi se menjalo vreme. Bio je vrlo osetljiv prema hladnoći zbog slabog perifernog krvo- toka, te je zagrevao sobu sve do meseca juna. Hvatali su ga povremeno mišićni tikovi, i oni su se pokazivali u gr- čenju i trzanju desnog ramena i usana sleva nadesno. Kad

111 bi ga zahvatila Ijutina, grčili su mu se još i mišići listova na nogama. O tome on sam kaže: „Bio sam sigurno veoma ljut, jer sam osećao grčenje u listovima, što mi se već odavno nije desilo." Taj tik pominje i Tolstoj u romanu „Rat i mir". Na mestu gde se opisuje audijencija izasla- nika cara Aleksandra I, Balašova, posle prelaska francus- ke vojske preko granice 1812. god., stoji: „Koraknuvši ću- teći nekoliko koračaji, Napoleon se zaustavi pred Balašo- vim; dzraz njegovog lica bio je toliko tvrd da je izgledalo kao da mu se lice skamenilo, dok mu je leva noga grčevito drhtala." Podnoseći teško svog čuvara, Engleza Hudzona Lava, na Svetoj Jeleni, dočekivao je svako njegovo pribli- živanje u „stavu oluje", oborivši glavu i isturivši uvo, što je ličilo na „stav ovna spremnog za napad rogovima", kako piše jedan njegov biograf. Epileptički napadi sustizali su Napoleona obično noću. Prvi takav napad obelodanila je njegova naložnica u Sen Kluu, 16-godišnja gca Žorž. Kada je iznenada spazila pored sebe u postelji Napoleona obeznanjenog, vrisnula je, skočila i stala zvoniti iz sve snage u zvonce i dozivati pomoć, da se od toga izbudilo ćelo dvorsko osoblje i doju- rilo u carevu sobu. Pošto je došao k sebi, Napoleon se to- liko razjario na svoju naložnicu da ju je gotovo golu iste- rao napolje i sutradan naredio da se protera u Petrograd, preobučena u muško odelo. Drugi noćni napad pominje dvorska dama gđa Remiza. Ona je u svoj beležnik zapisala 10. septembra 1804. god. ovo: „Izgleda da je Napoleon ove noći imao jak nervni napad ili napad epilepsije, od koje on pati. Zabranio je Žozefini da o tome ikome priča". Treći zabeleženi napad desio se u prisustvu Taljerana, u Strazburgu, i to po opisu istog očevica ovako: „Grčio se i išla mu je pena na usta; bacao se po podu u grčevima, 112 koji su trajali četvrt sata. Kad je došao k sebi, počeo je govoriti i zabranio da se ma šta priča o tome. Kroz pola sata otputovao je u Karlsrue". Koristan, ma službi u care- vom dvoru, u svojim „Memoarima" opisuje noćni epilep- tički napad u vidu delirijuma s prividanjem jezivih slika. On priča da je jedne noći čuo cara kako viče i jauče u svo- joj spavaćoj sobi. Kad je utrčao tamo, spazio je da car leži na svom krevetu otvorenih usta, odaje neartikuldsane glasove i drži jednu ruku zgrčenu na trbuhu. Pošto ga je podigao da sedne, Konstan je primetio da je car došao k sebi i odmah ga upitao: „Šta je to"? Car mu je ispričao da je video u snu jeziv prizor — „kako mu je jedan grdan medved skočio na grudi i zapeo iz sve snage da mu iščupa srce." Napoleonova urođena telesna građa i njene funkcije davale su podlogu i okvir njegovom stvaralaštvu, posebno njegovom karakteru, mentalitetu i temperamentu. Njegov pogled na svet počivao je na veri u boga, ali njegovog boga. Verovao je duboko da postoji viša sila u prirodi, koja upravlja sudbinom sveta i ljudi i koja je iznad ljud-

skih planova i računica. U opasnim trenucima i pri dono- šenju sudbonosnih odluka najviše je verovao u tu višu silu, i prizivao ju je u pomoć. Verujući u boga, on je u isto vreme verovao da je taj bog njegov, jer mu je naklonjen, pa je zato verovao u svoju srećnu sudbinu, u svoju „zvezdu". Izgrađena tako, njegova vera bila je, u stvari, fatali- zam i sujeverje. Bio je u tolikoj meri sujeveran da je i u beznačajnim događajima i snovima video neke nagoveš- taje, pa je zato tražio ciganke vračare, gatalice i proročice, da mu svojim tumačenjem i predskazivanjem povrate du- ševni mir. Kada se odmarao od svojih natčovečanskih na- 8 Tragedija genija t*. pora, kojima je poklonio gotovo ceo svoj vek, i kad je smirio i pribrao svoj duh, na Svetoj Jeleni, on je i onda osećao i mislio fatalistički i sujeverno. Bacajući kritički pogled na svoje istorijsko delo, on je tu napisao i ovo: „Mora se priznati da su se i pred kraj moje vladavine go- milale fatalnosti protiv mene. Moja nesrećna ženidba i ne- verstva koja su iz toga proistekla; čir u Španiji od koga nije bilo oporavi jenja; onaj nesrećni rat u Rusiji, koji je došao iz nesporazuma; ona strašna klimatska surovost koja je prožderala ćelu armiju. Pa, zatim, još i sva vasi- ona protiv mene!" On se iz neznanih društvenih nizina vrtoglavom brzi- nom popeo na carsku visinu, na koju pre njega u Francus- koj i Evropi niko iz građanskih redova nije dospeo. Ali ga ni tu nisu napuštali njegov fatalizam i sujeverje, već su se čak pomešali sa skepticizmom. To on, razume se, nikad nije kazao otvoreno, ali je omogućio da se nasluti. Nje- govo krunisanje i miropomazanje u Notr-Damu, primanje carske krune iz ruku „svetog oca" pape, u atmosferi na- meštene svečane religiozne mističnosti, po primeru Karla Velikog; njegov raskid s građankom Žozefinom i venčava- nje s carskom inevestom iz stare evropske dinastije; nje- govo stalno upinjanje da slavnim pobedama učvrsti svoj novoosvojeni presto — iz svega toga naslućuje se da mu je neverni Toma čučao negde u neznanim dubinama skep- tične svesti. Njegova majka davala je prilike da se to još otvorenije nasluti. Na svom korzikanskom francuskom izgovoru, u svojoj patrijarhalnoj prostodušnosti, govorila je brižno kad god bi joj prijatelji laskali i hvalili slavna dela njenog sina: „Neka bi to potrajalo!" Napoleonova vera u boga bila je lišena etike. Njegovo rodoskrvnuće s rođenom sestrom Paulinom, koja je otvo- 114 reno govorila da „živi s bratom", da će se „s njim venčati" i da su i „persijski carevi uzimali za žene svoje sestre", njegov raskid sa Žozefinom, kao i mnogobrojni drugi amo- ralni postupci, dali su povoda Hipolitu Tenu da napiše: „Napoleon je bio Italijan petnaestog veka, savremenik Bordžija i Makijavelija, i njemu se ne bi moglo suditi po pravilima današnjeg morala." Napoleon je bio svestan svoje amoralnosti d trudio se da je opravda: „Ja nisam

čovek kao svaki drugi, i pravila morala i pristojnosti nisu stvorena za mene." Njegova izopačena etika izopačila je mnogo njegova gledišta. Bio je uobražen u tolikoj meri da je osporavao autoritet čak i stručnjacima, pa i svom čuve- nom lekaru Korvizaru, nazivajući lekare šarlatanima. U istoj meri pokazivao je u svoju grandomaniju: kada mu je mlađi brat, Luj, rekao u mladosti da je sanjao kako je postao car, on mu je brzo dobacio: ,,A ja, šta bih ja po- stao? Car?" Kada inu je, posle krunisanja, jedan laskavac podario stani knjigu iz 1542. god. u kojoj je pisac, majstor Noel Olivarijus, predskazivao dalazak na presto jednog čoveka iz naroda, on je samouvereno odgovorio darodav- cu: „Proročanstva uvek kazuju ono što se hoće da kaže; priznajem da me ovo proročanstvo jako uzbudilo". Napoleonova priroda i ponašanje ispoljavali su se samo neuravnoteženo i u krajnostima: bio je dobar ili zao, blag ili ljut, piredusretljiv ili nasrtljiv, neustrašiv ili kuka- vica; poslugu i niže dvorsko osoblje pozdravljao je ljubaz- no prvi, ali je zbog neznatne omaške delio šamare a svoje seize i pratioce šibao korbačem; prema velikodostojnici- ma je bio takođe pažljiv i nagrađivao ih po zasluzi, ali za neznatne nepoćudne postupke surovo je kažnjavao na licu mesta, u najvećoj jarosti. Kada mu je francuski ambasa- dor, akreditovan u Beču, na pitanje „zašto ga nije izvešta- 8* 115 vao da se austrijski car sprema za rat", odgovorio mirno da „nije znao da će austrijski car primiti dtalijansku kru- nu", Napoleon je planuo i opalio mu šamar. Kad ga je po povratku s Elbe jedan govornik delegacije iz Instituta po- zdravio i pomenuo potrebu za mirom, Napoleon ga je pre- kinuo udarcem nogom sa zadnje strane. Pri prijemu Me- temiha u Drezdenu Napoleon je u razgovoru toliko pao u jarost da je bacio svoj šešir na pod i valjao ga nogom, vičući iz sveg glasa. U „Memoarima i anegdotama o dvoru Napoleona Bonaparte" zabeleženo je i ovo: „Kad bi se Napoleon na nešto odlučio, ljutila bi ga i najmanja smet- nja; najnevinija primedba dovodila bi ga do besnila, i ako bi mu se protivurečilo, udarao bi nogom o pod, lupao bi se pesnicama po glavi, a nekad bi se valjao po zemlji. Poneki put bi ljutnja izazivala kod njega grčeve, a često bi se pretvarala u nervne napade". Svoje besne nastupe ljutnje Napoleon je objašnjavao time — naslućujući njihovu materijalnu osnovu — da ima „opor sok koji mu se razliva u krv", kako je sam govorio. Pored tog osećaja imao je i drugi, koji je objašnjavao fi- ziološki ovako: „Ja imam veoma razdražljive živce, i kad u takvom stanju moja krv ne bi kružila stalno polagano, bio bih u opasnosti da poludim". Sličnu neuravnoteženost potkazivao je i u trenucima opasnosti. Na mnogobrojnim bojištima bio je neustrašiv i preko dvadeset puta bio je u vatrenom okršaju; odelo i kapu su mu rešetaM kuršumi, triput je bio ranjen, te su njegovi vojnici govorili da ga „kuršumi miluju". Ali kad, su razjareni poslanici 18 Brimera poleteli na njega pesni- cama, uz divlje povike: „Da se stavi van zakona!" on se toliko izgubio da ga je izdalo i disanje, i iz nevolje su ga

spasli prijatelji tako što su ga izveli ispod ruke na vazduh. 116 f« ^ Kad je sprovođen na Elbu, dočekivan uz put od naroda pogrdnim uzvicima i pretnjama, on se toliko zbunio da se nije umeo braniti. Komesari koji ga prate pri svakom ulasku u njegovu sobu zatiču ga uplakanog. On nepre- stano ponavlja da je vlada izdala naređenje da ga ubiju na putu, i odbija da jede, iz straha da ne bude otrovan; čak pokušava i da umakne kroz prozor. Stari lekari, još u na j davni ja vremena, zapazili su da se epileptičari odlikuju neobičnom telesnom i duševnom snagom, pa su zato nazvali epilepsiju još i „Herkulovom bolešću". Ti isti lekari zapazili su i to da epilepsija ubr- zano troši telesne i duševne snage i da zato epileptičare pre vremena izda snaga i zahvati staračka telesna i umna nemoć. Napoleon je obe te činjenice potvrdio u punoj meri. U mladim i zrelim godinama pun sinage i poleta, on je pred svoju preranu propast (živeo je 52 godine) već po- kazivao znake istrošenosti. Njegov bliski saradnik M. de Pontekulan u svojim „Uspomenama" piše: „Napoleonovi pokreti su postala tromi, njegovi gestovi su lagani i bez živosti; njegova prerana gojaznost, koja se počela prime- ćivati već od Vagrama, napredovala je sve više i pokazi- vala svoje prve posledice; njegovo otežano telo nije bilo više za vežbe na konju". Drugi njegov bliski saradnik voj- voda Dekre, pisao je u jednom svom pismu: „Još živi u njemu njegov izvanredan duh; u tom pogledu isti je kao što ste ga poznavali; ali on nema više odlučnosti, volje, čvrstine. Sve te osobine, nekad tako jake kod njega, iščez- le su". Isti vojvoda, kratko vreme pred Napoleonovu pro- past, piše proročki: „Car je lud, sasvim lud, i on će nas sve, koliko god nas ima, potpuno upropastiti. Sve će se ovo jednog dana završiti strašnom katastrofom". Posle katastrofe na Vaterlou sva objavljena svedočanstva Napo- 117 'J/** leonovih bliskih saradnika potvrdila su da je on bio te- lesno, umno i moralno istrošen. On je to takođe potvrdio napisavši na Svetoj Jeleni da je još pri polasku na pasled- nje bojište izgubio veru u svoju „zvezdu", u svojoj 46. go- dini, i da je imao „instinkt o nesreonom ishodu". Epilepsija je prastara bolest, i dr Kabanes s pravom kaže da je bila „poznata još od postanka prvog čoveka na našoj planeti". Zbog svog najupadljivijeg simptoma, gr- čeva u nesvesnom stanju, ona je na svim jezicima nazvana „padavica", i to je najstariji njen naziv. Kad je zapaženo da se epileptičari ističu veoma naglašenom pobožnošću i da i mnogi sveci i proroci stradaju od epilepsije, onda je nazvana i „sveta bolest", „morbus sacer" ili „bolest Svetog Jovana". Iz zapažanja da su epileptičari snažna lica poni- kao je, kako je pomenuto, naziv „Herkulova bolest", a zla narav tih bolesnika uslovila je još i naziv „demonska bo- lest". U novije vreme psihijatri su najviše ispitivali te- meljne unutrašnje preobražaje koje ta bolest izaziva.

Francuski psihijatar Birliro piše da „epilepsija" sa svojim napadima, nije drugo do znak za iščekivanje, i ona u ta- kvom napadu slabi iz godine u godinu, dok duševni i mo- ralni simptomi uzimaju sve više maha". Drugi francuski psihijatar, Želino, dodaje: „Sem svojih uobičajenih oblika napada, epilepsija se može preobražavati u stotinu drugih oblika, kao što su oblici s delirijumom, halucinacijama, skriveni, senzorički". Napoleon je najneobionija pojava novije kulturne istonije Evrope. On je bio obilno nagrađen od prirode vi- šestrukim unutrašnjim darovima i u isto vreme opterećen sudbonosnim nedostacima duha. On je još za života po- stao legendarna ličnost i, u isto vreme, sfinga. On je jed- nima izgledao božanstvo koje je na mađijslki način unelo 118 u grudi francuskog naroda plamen stvaralačkog odušev- ljenja, nepoznat u francuskoj prošlosti. Drugima je izgle- dao čudovište, luđak i demon ubijanja i razaranja, nepri- jatelj čovečanstva. On je i danas zagonetka za lekare d isto- ričare. Među lekarima još nije završen spor o tome da li je on imao zdrav ili bolestan duh, a među dstoričarima još nije izvedeno načisto pitanje da li je njegovo stvara- laštvo dobro ili zlo. Spor među lelkaarima, iako nije ujednačio mišljenja, doveo ih je umnogome do saglasnosti. Iako su zabeleženi znaci epilepsije osporeni zbog mogućne pristsrasnosti sve- doka i zbog toga što nisu stručno utvrđeni, ipak ostaju priznati od obe strane lekara mnogobrojni neuropatski simptomi i još mnogobrojni duševni i moralni preobražaji koji, i po svom postanku i po svom obliku, ulaze u okvir kliničke slike epilepsije kao njeni psihički ekvivalenti. Kad se imaju na umu navedena novija naučna istraživanja i zaključci o epilepsiji, onda se neuropatski simptomi i društveno-moralni preobražaj kod Napoleona, nesumnji- vo utvrđeni, ne bi mogli drukčije objasniti nego kao psihički ekvivalenti degenerisane i transformirane epilepsije. Spor istoričara kulture postaje sada, osvetljen sta- vom medicine, znatno uprošćeniji. Genijalni epileptičar, po prirodi svoje bolesti, ima dvolik duh d dvostruku dušu. Razapet neprekidno, kroz ceo svoj život, između dva pola i dve krajnosti i oscilirajući stalno kao vrlo osetljiv oscilator na dejstva spoljnih prilika i društvenih činilaca, dvoliki duh Napoleona prikazuje se svetu čas kao božan- stvo a čas kao demon. Zato je spor među istoričanma, iako uprošćen, još uvek ostao nerešen. 119

BIFON (Georges-Louis Leclerc de Buffon, 1707—1788) Bifon, veliki prirodnjak i pisac savršenog stila, bio je pored Voltera najpopularnija ličnost u Francuskoj i Evropi u XVIII veku. U svojstvu upravnika i glavnog naučnika Botaničke bašte u Parizu i člana Akade- mije nauka, zamislio je i napi- sao sa svojim saradnicima, u toku više godina, mnogotomno enciklopedijsko delo „Prirodna istorija". To delo obuhvatilo je pitanje postanka Zemlje, geolo- giju, mineralogiju, botaniku i zoologiju, nagovestivši mnoge današnje naučne grane, lamarkizam, darvinizam, zoološku geografiju, antropologiju, etnografiju, koje su razvili Kivje, Žofroa Sent-Iler, Blumenbah i drugi pozniji naučnici biolozi. Veoma darovit, on je svojim životom i delom poka- zivao svoj neobično neusklađen duh, koji je savremeni- cima bio koliko zagonetan toliko i dostojan divljenja. Opsežan znalac, veliki naučnik i dubok filozof, uz to još i neumoran radnik, zbog čega je i sam objašnjavao da je „genijalnost strpljiv rad", on je kod niza svojih naj- istaknutijih savremenika uživao glas genijalnog čoveka. Volter ga je nazivao Arhimedom I, a mnogi naučnici stav- ljali su ga u red s Aristotelom i Plinijem Starijim. Žan-Žak Ruso otišao je u njegovo rodno mesto Bonbar, i teatralno klekao pred pragom njegovog gospodskog zamka, u kome 120 je živeo gransenjerski, provodeći najveći deo svog radnog vremena u svom kabinetu, u bašti i zverinjaku. Slično priznanje odavali su mu i mnogi drugi. Luj Petnaesti odo- bravao mu je bez pogovora sva tražena sredstva za naučni rad; pruski prestolonaslednik dolazio je u njegov zarnak kao na hadžiluk, na poklonjenje. Za njegov radni kabinet Katarina II poslala je, po njegovom sinu, takođe prirod- njaku, bogatu zbirku dragog kamenja, kao i svakojakih krzna za njegov muzej u Botaničkoj bašti, a on je uzvratio svojom mermernom bistom, koju je carici predao lično njegov sin. Ni njegovi prvi saradnici nisu mu ostali dužni: postavili su mu za života bistu u Botaničkoj bašti u Pa- rizu, ispod koje je pisalo: „Majestati naturae par inge- nium" („Ravnome veličanstvu prirode"). Njegov biograf saopštava još i ovo: „Bifonov visok stas, žive crne oči, premda kratkovide, njegova rano obelela kosa, bez do- datka pudera, odveć pedantno doterivana odela, često is- mevana, doprinosila su takođe velikom ugledu koji je uživao kod savremenika". Umro je u dubokoj starosti; imao je kćerku i sina, koji su rano umrli. Bifon je otkrivao i drugu, protivnu stranu svog duha. Nju su brzo zapazili njegovi mnogobrojni, takođe poznati protivnici, pa su je isticali kao naličje njegovog duha.

Priznajući mu dar naučnika i filozofa, protivnici su izno- sili da je on u venac svoje slave upleo i svoju veštinu, razmetljivost i samohvalisanje, što sve skupa, govorili su, pokazuje da je on, u stvari, velik umetnik. U prilog toga uziman je njegov stav na svečanom pristupnom pre- davanju pred Akademijom nauka da je „stil čovek", i u potvrdu toga dodavan je da baš njegov vlastiti stil po- kazuje tačnost toga. On je zaista, kao i Volter, imao lak, jasan i sažet stil pisanja, veoma zavodljiv, i njegov bio- 121 graf o tome piše: „Bifonovo delo »Prirodna istorija' čini s pravom remek-delo našeg jezika i pripada najsjajnijim pojavama francuskog genija". Isti biograf dodaje da ,,Bi- fonovi pompezni opisi u uzvišenom stilu više draže nego što zadovoljavaju". Sent-Bev, mnogo godina posle njegove smrti, zapazio je takođe izveštačenost njegovog stila, pa je pisao da „Bifonovom geniju nedostaje toplina". Na sli- čan način protumačili su njegov stil i drugi. Hjum je re- kao da „Bifonova uzorna lepota pre podseća na maršala Francuske nego na pisca", a Volter je rekao da „Bifon ima dušu mudraca a telo atlete". Širi krug poznanika ve- likog i razglašenog prirodnjaka na isti način protumačio je i stil njegovog rada. Na račun toga stila nastala je izre- ka „Bifonove manšete". Bifonovom uspehu doprinela je i njegova naučna vera, koja je imala obeležje fanatizma i prinude. Prirod- njak i fiziolog Fluran pisao je kasnije povodom toga: „Sve u Bifonovom naučnom sistemu je u njegovom duhu: on je video sve u šta je verovao i nije gledao dobrim očima one koji veruju samo u ono što vide". Smatrao je da je pri- roda u različitostima i da se ne podaj e klasifikovanju; bio je dogmatičar kao i njegov nemački savremenik Lajbnic. Nije priznavao Dekartov metod analiziranja i klasifikova- nja, kao ni naučne metode svog francuskog prethodnika botaničara Turnfora i Šveđanina Linea. Zbog toga je ste- kao u najistaknutijim naučnicima svoga doba velike pro- tivnike. Njegovi sunarodnici Dalamber i Reomir pisali su čak i pamflete protiv njega, a Une, u znak omalovažava- nja, preinačio je ime biljke „Buffonia" u „Bufonia", od la- tinske reci „bufo" (krastava žaba). Bifon je na sve protivničke napade odgovarao samo- hvalisavo i megalomanski. Savladan egoizmom i egotiz- 122 mom, ponavljao je oholo: „Dela genijalnih ljudi ima samo nekoliko. Tu spadaju dela Njutna, Monteskjea, Lajbnica i — moja". Tu megalomansku crtu i osobinu duha nasledio je i njegov sin, prirodnjak. Kada je 1793. god. osuđen na smrt, istih dana kad i Lavoazje, on je pred svoje pogub- ljenje oholo uzviknuo svetini iskupljenoj dko giljotine: „Građani, ja se zovem Bifon".

(Wolfgang Amadeus Mozart, 1756—1791), bečki kompozitor, najznamenitiji kompozitor u XVIII veku, još kao dete pokazivao je nežnu telesnu građu, sla be živce i zadivljujuću prera- nu muzičku darovitost, pravi ,,Wunderkind": svira na klavi- ru u svojoj trećoj godini, kom- ponuje u svojoj petoj godini koncertne komade, preduzima svoju prvu muzičku turneju u Beču u svojoj šestoj godini. Iako nežnog zdravlja i slabih živaca u tolikoj meri da zbog najneznatnijeg neprijatnog po- voda dobija živčane napade i gubi svest, on u toku svog krat- kog života od 35 godina objav- ljuje 179 originalnih kompozicija. Njegovi živci bili su u tolikoj meri razdražljivi, da je u svojoj desetoj godini 425 bežao od dobovanja u doboš jer ga ono baca u nesvest. On pokazuje i osobitu sklonost polnoj ljubavi, i u 15. godini zaljubljuje se u devojku stariju od sebe deset go- dina. Poslednjih godina svoga kratkog života patio je od manije gonjenja i od halucinacija. Najčešće ga pritiskuje jedna neobična vizija: oseća da ga neko primorava da iskomponuje svoj vlastiti rekvijem. On piše o tome ovo: „Vidim ga neprekidno preda mnom, on me primorava, podstiče bez prekida i nagoni da to komponujem mimo svoje volje. Ako bih pokušao da odustanem od toga posla, odmor me zamara i satire više negoli rad". Umro je pre- rano, od tuberkuloze, u jeku stvaralaštva.

LUDVIG VAM BETOVEM (Ludvvig van Beethoven, 1770—1827) Ludvig van Betoven rođen je nasledno opterećen. Otac mu je bio alkoholičar a majka i jedan brat umrli su mu od tuberku- loze. Njegovo patološko nasleđe pokazalo se već na njegovom te- lesnom sklopu, koji kritičar uinetnosti Adolf Boso opisuje ovako: „Srednjeg rasta, ramena suviše oborena, grudni koš uzan; lice s tragovima preleža- nih velikih boginja, krupne, kratkovide oči, sivoplave boje, začuđene ili razljućene, izbacivale su svoje jabučice ispod zamorenih trepavica; fizionomija je dopunjena grbavim nosem, raširenim noz- drvama i jako razvijenim jagodicama i donjom vilicom. Dodajte svemu tome veoma ispupčeno čelo, dužu, razba- rušenu ornu kosu, i onda imate skoro gotovu sliku. U ce- lini, lice mu je asimetrično — leva strana mu je razvije- nija od desne". Njegovo raspoloženje je vrlo promenljivo i koleba se između krajnje veselog i krajnje turobnog. Po recima pomenutog (kritičara i istoričara, on je ili „veseo, blagonaklon, pun humora i šale i potpuno bezbrižan" ili je, „kao i Žan-Žak Ruso, hipohondar i mizantrop", i tada je „namrgođen, ljut i nepodnošljiv kako sebi tako i dru- gima". U potištenom stanju, odbija caričin poziv da od- mah dođe u Hofburg, i odgovara mrgodno da će doći 130 sutradan, a jednog svog prijatelja moli u pismu da mu nađe dobrog kuvara „koji bi bio oženjen i koji nije krvo- žedan, da bih bio siguran za svoj život". Njegovo promenljivo raspoloženje bilo je začinjeno još i osobenjaštvom, koje se izlivalo u čudne navike i smešne postupke, o čemu biografi iznose mnoge zanim- ljive anegdote. Jedan biograf opisuje ovako njegovu sva- kodnevnu naviku da se dugo i na čudan način umiva: JLJ^ ^ njegovom stanu vladao je genijalan nered ... Umivao se \r ledenom vodom. Oko umivaonika imao je niz bokala. Mrmljajući i šišteći gromoglasno, sipao je svojini rukama na sebe i svoju kosu čitavo more vode, ne primećujući na podu baru u kojoj se brčkao kao patka. Pod je bio sav ispucan od stalnog zadržavanja vode, te su tavanice donjih spratova bile uvek vlažne. Najteže ga je morila vrućina, koju za vreme svog rada nikako nije podnosio. Da bi je suzbio, uzimao je krpe umočene u hladnu vodu i obavijao ih oko glave. Imao je još naviku da, često, ujutru ode iz kuće na ceo dan u šumu, komponujući tamo na travi, uvek gologlav". Drugi biograf iznosi njegove stalne svađe s poslugom: „Pričao je svakom svom gostu da nema više poštene po- sluge; gledajući na svaki postupak posluge narogušeno,

zlostavljao je i svoju kuvaricu, koja ga je služila godi- nama. Njegovo omiljeno jelo bilo je supa s hlebom, u stvari popara. Pre nego što bi kuvarica pristupila gotov- Ijenju te supe morala mu je doneti na tanjim jaja po- trebna za spremanje tog jela. On ih je uzimao u šaku i zagledao brižljivo prema svetlosti, pa ih je zatim razbi- jao jedno po jedno i svako njušio, da bi se uverio da li je sveže. Ako bi jaje mirisalo, recimo na slamu, kuvarica je potezana na strogu odgovornost, i teško njoj. Ali, mu- ** 131 ^ dra i naučena, ona bi umakla odmah posle prvog prekora, a za njom bi poleteo pljusak od razbijenih jaja, koja su padala iza njenih leđa kao granate iz dobro uperene bate- rije, dok su se belanca i žumanca slivala u potoke lepljive lave". U jednoj anegdoti priča se o njegovoj navici da po- ziva goste na ručak, koji bi lično spremio i za koji bi lično nabavio namirnice: „Na takav ručak bi primao svoje goste u starom kućnom kaputu, razbarušene kose, s noćnom ka- pom na glavi, opasan kuhinjskom keceljom, sav zauzet oko štednjaka". Obedi koje je on sam spremao pamtili su se: „Supa je podsećala na penušavu čorbu, sličnu onoj koja se deli prosjacima u krčmama; govedina nije bila skuvana ni upola i vredela bi samo za nojev želudac; po- vrće je plivalo u vodi i masti, a pečenje je izgledalo kao nadimljeno u dimnjaku". Biografi pričaju i o mnogim drugim Betovenovim oso- benjaštvima i nastranostima. On baca na kelnera pogrešno doneto mu jelo u prepunom bečkom restoranu „Labud". Često ne plaća račun u gostionici posle završenog ručka. Svakodnevno seta kroz Bomeštrase u Beču u svom poha- banom odelu, „s visokim šeširom kratkog oboda na glavi, obučen u prljavi redengot i izlizane pantalone, uzdignute glave, s rukama na leđima, ne obraćajući nikakvu pažnju na mnogobrojnu dečurliju, koju je privlačio svojim neobičnim izgledom i koja je vikala za njim u sav glas: ,Ua!'" Betoven je nasledio trošnu telesnu građu i proživeo kratak vek — 57 godina, od čega je poslednju 31 godinu kao proslavljeni bečki kompozitor i dirigent, iako oboleo od progresivne gluvoće. Trošnost njegove građe pokazala 132 it>M!' f\m' se u nizu bolesti, od kojih je patio još od detinjstva. Kao dete bolovao je od velikih boginja i zbog toga nosio celog života ožiljke na licu, a imao je još i oštećen vid, u obliku veoma velike kratkovidosti. Počev od svoje 17. godine patio je od povremenih napada astme, od čestih grčeva u crevima i proliva, „strašnih kolika", kako se žalio, kao i od jakih glavobolja — migrena. Obolevao je često i od bronhitisa i uobražavao da će umreti od tuberkuloze, kao njegova majka i brat. Povremeno ga je napadala i žutica. Po svedočanstvu svog ličnog lekara i prisnog prijatelja Malfetija, stradao je i od alkoholizma, ponajviše je uživao

likere i vino, zbog čega mu je pred kraj života obolela jetra, oslabilo srce i nastao ascites. Među mnogim bolestima i telesnim i duševnim nedo- stacima Betovenu je najteže padala njegova rana gluvoća, koja je nastupila u 26. godini života. Taj gubitak mu je ne samo prečio slobodan put ka slavi nego mu je pothra- njivao i pojačavao urođeno raspoloženje hipohondrije, melanholije, mizantropije i pesimizma. U svojoj autobio- grafskoj ispovesti, napisanoj na navaljivanje svoje braće Karla i Johana, kojoj je dao naslov „Testament Hajligen- štata", najduže se zadržava na tom svom udesu, i o njemu izražava ova svoja osećanja i misli: ,,O, ljudi, koji sma- trate i pričate da sam pakostan, surov i mizantrop, vi ne znate tajni uzrok svega toga ... Pomislite samo na to da je, evo, već šest godina kako me zadesilo neizlečivo stanje, koje su uz to neinteligentni lekari još i pogoršali." — „Trebalo je da još s ranih svojih godina budem usamljen i osuđen da živim samotno; nisam imao snage da dovik- nem ljudima: „Govorite glasnije, vičite, gluv sam!" — „Gluvoća me je bacala gotovo u bezizlazno očajanje; malo 133 je trebalo pa da stavim ruku na svoj život. Jedino me umetnost od toga zadržavala". Razočaran u mnogobrojne lekare i nadrilekare, koje je preklinjao da mu povrate sluh, i pomažući se akustič- kim instrumentima (koji se čuvaju u muzeju njegovog rodnog grada Bona, u Nemačkoj), on se grčevito držao svoje dirigentske palice. Kada mu je, prvih godina njegove gluvoće, publika priredila burne ovacije pošto je saslušala njegovu Petu simfoniju, briznuo je u plač jer je video pri- zor opšteg ushićenja, ali nije razabirao usklike razdraga- nog sveta. Kada je, pet godina pred svoju smrt, pokušao da diriguje svoju operu „Fidelio" i nije čuo pevače, te je zbog toga nastala zbrka na pozornici, onda mu je, u teškoj neprilici, priskočio njegov najodaniji prijatelj i pružio mu ceduljicu na kojoj je pisalo: „Umoljavam Vas prekinite dirigovanje, objasniću Vam kod kuće zašto!" Pošto je od- govorio prijatelju žurno: „Izađimo odmah!" i pošto se vratio kući, sav klonuo od strašne utučenosti, on se, posle tog najmučnijeg događaja u svom životu, odrekao za- svagda daljeg rada na svojoj umetnosti. U novije vreme otolozi su pokušali da objasne uzrok Betovenove rane i uporne gluvoće, kao i uzrok njegovog očuvanog stvaralaštva. U tome nije postignuta saglasnost. Francuski otolog Pol Gamo kao da je rekao najtačniju reč o tom zamršenom pitanju. On je objavio ovako mi- šljenje: „Za vreme dugog perioda od 31 godine svoje glu- voće taj čovek, koji nije mogao čuti zvukove, komponovao je divna muzička dela, najlepša od svih svojih dela. Da je bio rođen gluv, ne bi nikad mogao biti muzičar. Zvučne slike nagomilane u tom moćnom mozgu za vreme prve polovine njegovog života bile su dovoljne da pothrane 134 zadivljujuću bujnost, koja se ispoljila u njegovim besmrt- nim delima. On je zaboravio muziku svojih prethodnika i

hranio se isključivo svojom". Betoven se rastao zauvek sa svojom umetnošću u Beču 1827. god.

VLADIMIR SOLOVJOV (1853—1900) Vladimir Solovjov, duboki rus- ki mislilac i religijski filozof, bio je još u mladosti nežnog te- lesnog sklopa i već tada pokazi- vao pobožnu nastrojenost, koja se kasnije izlila u teomaniju s teozofskim i teokratskim misli- ma i planovima. Još u svojoj de- vetoj godini osetio je prvu lju- bav, ali ga je ubrzo prošla, i iščezla za ceo život posle vizije u crkvi, kada mu se pred očima 126 pokazao lik božanske devojke. Ona se odonda toliko ugnezdila u njegovoj mašti da mu je ostala kroz ceo život kao „stalna pratilja" i javljala mu se povremeno kao sla- dak i zanosan san, vezujući ga neodoljivo za sebe i usme- ravajući njegove misli. Prikovan svojim duhom za božanski ideal, on je po završetku prirodnjačkog fakulteta završio još i teološki i udubljivao se u filozofska dela. Zatim je radi proširenja svojih znanja i svog vidika otputovao u London i u Bri- tanskom muzeju napajao svoj mistični duh poglavito či- tanjem i studiranjem kabalističkih* dela. Pognjuren u čitanje jedne stare, simbolima ilustrovane kabalističke knjige, rekao je o njenom sadržaju jednom svom prija- telju: „To je vrlo zanimljiva knjiga, i u svakom njenom redu ima više duha nego u celoj evropskoj nauci. Bio sam srećan i zadovoljan što sam naišao na tu knjigu". Posle šest meseci neumornog rada u biblioteci javlja mu se nje- gova „stalna pratilja", koja mu kaže: „Idi u Egipat!" Ne saopštavajući ništa svojim prijateljima, iznenada napušta London i odlazi u Egipat, jer su mu „duhovi" otkrili po- stojanje „kabalističkog društva u Egiptu" i obećali da će ga „u njega uvesti". Po dolasku u Kairo saopštava svom tamošnjem prijatelju da je došao s namerom da „potraži pleme u kojem posvećeni čuvaju, kako mu je rečeno, izvesne tajne kabale, izvesna masonska predanja nasle- đena neposredno od cara Solomona". Pošto je dobio nov tajanstveni „nalog", da ide u Tebaidu, krenuo je na put sam, pešice, s visokim šeširom na glavi i u crnom odelu levita**. Na putu doživljava nezgodu — presreću ga bedu- * Kabalistika: tobožnje opštenje s duhovima; mađijska veština ** Levit: član plemena Levi, sveštenik 127 inski razbojnici i pljačkaju. Premoren putovanjem kroz pustinju, zaspao je, i kad se ujutro probudio, oko njega „sve zamirisa na miris ruža" i javi mu se lik „stalne pratilje". Kad je napustio Egipat, ne postigavši postavljeni cilj, ubrzo je smirio svoj duh, jer je dobijeni nalog: „Budi u Egiptu!" sada protumačio sebi ne bukvalno nego pre- nosno: „Idi u Egipat!" znači: „Idi u herniju!", tj. idi u sin-

tezu pojmova iz koje će ponići nov religijsko-filozofski si- stem, pošto se Egipat u najstarija vremena zvao Hem, „Crna Zemlja", dakle hernija. On sada, isto tako, jasnije vidi i razaznaje ranije zamišljeni lik pratilje, jer dolazi do saznanja da je to lik Sofije iz Solomonovih mudrih izreka, lik božje premudrosri. On sebi objašnjava taj lik ovako: ,,U primitivnim religijama, onaj koji se pokazuje je vr- hovni bog, ali se pored njega javlja i materijalni uzrok manifestacije, koji je „ženska sila", ovaploćena u vidu ženskog božanstva, boginje, univerzalne majke, i otuda mater^materij a". Solovjov je sagradio svoj filozofski sistem na teozof- skoj osnovi. Preobražujući državu u crkvu, on je video svoj ideal u spajanju hrišćanskih crkava u jednu jedinu, univerzalnu i integralnu crkvu, čiju će teokratsku vlada- vinu, po njegovom proročanskom verovanju, ostvariti ruski „bogonosački" narod, rukovodeći se u tome zavetom zavođenja socijalne pravde. Propovedajući to svoje vero- vanje neumorno i istrajno (pridobivši za njega biskupa Štrosmajera iz Đakova i pobratimivši se s njime), on je, posle 47. godine života, počeo gubiti postepeno telesne i duhovne snage. Počeo je ne samo gubiti veru u skoro ostvarenje svoga idealnog sveta već ga je sve jače zahva- 128 talo osećanje straha od apokalipsne* vizije, od neminov- nog nastupajućeg smaka sveta. Svojim prenapregnutim duhom osećao je i nazirao sve jače da na savremeno dru- štvo navaljuju zle sile i guraju ga u neminovnu propast s dve strane: jedne potiču iz same društvene utrobe, i sve one skupa „falsifikuju društveno dobro", tj. socijalnu pravdu; druge su spoljne i prete najezdom i poplavom iz Azije, kao nekada poplava istoričara varvara na Rim, i to sada u vidu „panmongolske žute opasnosti". Zapažajući i sam kako ga sve više izdaju snage i go- voreći često da mu se „promenila narav", počeo je stradati i od manije gonjenja, praćene jezivim priviđanjima i ko- šmarnim snovima. Na svom ponovnom putu u Egipat, koji je bio preduzeo radi oporavljan ja, vidi svuda oko sebe „mornarske đavole koji su se zaverili da ga upropaste". Pri ulasku u svoju kabinu na lađi, prvog dana Uskrsa, trza se prestravljeno jer je spazio na svom jastuku đavola, kome je rekao: „Ej ti, zar ne znaš da je Hristos vaskrs- nuo?" Jednoj svojoj poznanici žalio se, kasnije, da ga često pohode zastrašujuća priviđanja i da je jednom jasno razabrao reci: „Aha, uhvaćen si!" Pesnik Andrej Bjelij, koji ga je video kratko vremie pred njegovu smrt, opisuje njegovo unutrašnje bespo- moćno stanje ovim recima: „Mističar utonuo u misteriju, ozlojeđen, ubijen, besan". Umirući, po recima njegovog biografa, „molio se za jevrejski narod" i žalio sudbinu propadajućeg bezbožnog čovečanstva govoreći: „Nema hrišćanstva, nema ideja, kao što ih nije bilo ni u doba trojanskog rata. Samo, onda su bili mladi heroji, danas su sve sami starci". * Apokalipsa: religiozno-filozofski pravac koji sve društvene pojave tumači kao predskazivanje o smaku sveta

HEKTOR BERLIOZ (Hector Berhoz, 1803—1869) Hektor Berlioz, znameniti kom- pozitor i muzički kritičar, rođen je u jednoj varošici na reci Izeru, u južnoj Francuskoj. Nje- gov otac istakao se kao zauzim- Ijiv leikar i socijalni radnik; imao je muzički dar i svirao na više instrumenata; bio je po- znat sa svoje privrženosti rod- nom gradu, u kome je proveo ceo svoj vek. Inače, bio je než- nog zdravlja i zbog čestih želudačno-crevnih grčeva i bo- lova pazio na svoju dijetu i uzimao opijum radi stišavanja bolova. Berliozova majka bila je bolešljiva i umrla je pre- rano. O njoj, zatucanoj bogomoljki, zabeleženo je da je: „d'opinions religieuses fort exaltees, frequantant assidu- ment l'eglise" („veoma egzaltiranog verskog raspoloženja, uporna posetiteljka crkve"). Porodica je imala, pored si- 135 na, i dve kćerke. Mlađa je po svom duševnom sklopu pod- sećala na svog brata, a starija je bila bogomoljka kao i majka, ali vrlo bistra. Kao dečak, Hektor je doživeo tešku i neizlečivu du- ševnu traumu zbog sukoba sa svojom majkom bogomolj- kom, koja nije mogla podneti njegovu naklonost muzici i njegovu i očevu odlučnost da započne da uči sviranje na nabavljenoj flauti i gitari. Uporna u svojoj verskoj zatu- canosti i nepomirljivo protivna „bezbožnoj" muzici, maj- ka je odbegla od kuće na obližnje porodično poljsko dobro. I ne samo da nije popustila pred molbama ćele po- rodice, Tsoja je došla da je stiša, i ne samo da se nije vra- tila kući, već je, sva izbezumljena, pala pred sina na ko- lena i izvikala se na njega bujicom pogrda. Klonula od strahovitog uzbuđenja, završila je u grčevima, jecanju i suzama: „Napuštam kuću dokle god se ne odrekneš svi- ranja! Ti nisi više moj sin, ja te proklinjem!". Otada se odvojio od majke, koja je zapala u puno versko ludilo i uskoro umrla. Strasno predan učenju sviranja i redovnom osnov- nom i srednjem obrazovanju, pod marljivim rukovod- stvom svoga oca, a i samoučki, mladi Hektor je u svojoj 18. godini pokazao prve crte svog unutrašnjeg sklopa. Bio je već poznati flautista i gitarista u svom rodnom gradu, davao svoje prve, đačke javne koncerte, i stvarao svoje prve kompozicije, koje su imale, po njegovom pri- znanju, „melanholičko obeležje" i „čija je zamisao bila prekrivena crnim velom". Bio je dobar đak u školi, i naj- više je voleo geografiju i priče o dalekim zemljama i ne- poznatim ljudima, a u vezi s time i putovanja po stranim zemljama, što ga je držalo celog života, kao i njegovog jedinca sina, koji je umro kao mlad mornar u Havani.

136 Voleo je isto tako i pesme latinskih pesni'ka. Jednom je pri čitanju Vergilija zapao u ekstazu i obuzeo ga je grčevit plač s jecanjem, te ga je uplašeni otac odveo na 'klupu u bašti, gde se isplakao i pribrao. Obdaren bujnom maštom, mističnom i romantičnom, pokazivao je i jak interes za crkvu i obrede. Zajedno s muzičkim osećanjem, kod njega se ispolji- lo, već u njegovoj 12. godini, u vreme puberteta, i snažno polno i ljubavno osećanje. Njegov biograf piše povodom njegove prve ljubavi: „Kao dečak, čim bi pogledao kakvu lepoticu, prostrelio bi ga električni udar, zahvatila bi ga nesvestica i prdkukao bi ćelu noć; danju bi se skrivao po kukuruzištima ili po drugim skrovištima kao ranjena ptica". Iz doba detinjstva i mladićstva poneo je još i lepu uspomenu na svog oca, dok majku, koju je izgubio u svo- joj desetoj godini, u svojim memoarima nije ni pomenuo. Po završetku srednjeg obrazovanja, kada inu je bilo 18 godina, po očevom savetu, otišao je u Pariz i upisao se na medicinski fakultet. Prve vežbe na leševima, u sali s teškim zadahom, bile su mu toliko odvratne i nepod- nošljive da je jednog dana pobegao s njih iskočivši kroz prozor. Posle toga preležao je u postelji, u teškom uzbu- đenju, ceo dan i noć. Pošto je, posle godinu dana, na- pustio medicinu i zbog toga izgubio očevu ljubav i izdr- žavanje, morao se pomagati sam, zarađujući kao nastav- nik pevanja i član hora; ujedno je učio muzičku teoriju kod čuvenog učitelja Lezijera. Zlopateći se i tražeći posao i zaradu na svim stra- nama, dobio je, najzad, prvu nagradu za kompoziciju na konkursu „Grand prix de Rome" i na osnovu toga dobio stipendiju za koncertna putovanja po inostranstvu. Ponet 137 tim prvim uspehom i priznat u javnosti kao kompozitor, on sada pokazuje niz svojih novih, raznovrsnih i neobičnih osobina. Pored priređivanja koncerata u zemlji i inostran- stvu, objavljivanje svojih kompozicija i »ticanje poznan- stava s prvim muzičarima, iznenađuje svoje mnogobrojne poznanike sve češćim iznenadnim putovanjima bez odre- đenog cilja, a još više začuđuje svojim zagonetnim povre- menim lutanjima, nestancima i čudnim ponašanjem. Sve to, pak, stajalo je u prisnoj vezi s njegovim ljubavnim i romantičnim avanturama i neobičnim kompozitorskim planovima i namerama. Zaljubljuje se u englesku glumicu Harijetu Smitson pri njenom gostovanju u ulozi Ofelije u Parizu. Nesrećan što ona ne odgovara na njegova nežna osećanja, on danima luta ulicama Pariza kao izgubljen, a jedne noći nestaje, i Šopen i List ga traže i nalaze u oko- lini grada, gde „spava na goloj ledini u dubokom snu". Drugom prilikom prijatelji ga zatiču u Nejiu, gde „spava dubokim snom na snegu na obali zamrznute Sene", a posle nekog vremena kelner jedne kafane gleda ga dugo „kako spava za stolom pet časova kao mrtav", i jedva ga je probudio. Pošto je lutao dva dana po okolini Pariza,

bez hrane i vode i mrtav gladan i umoran, legao je da spa- va na jedan plast sena, gde ga prijatelji s mukom nalaze, bude i odvode natrag u njegov stan. Kad se jednog dana probudio u svojoj sobi, zatekao je na stolu cedulju s pes- mom pod naslovom: ,,Quand celui qui t'adore ..." („Kad onaj koji te obožava..."). Pročitao je brzo pesmu i odmah iskomponovao za nju melodiju. Takvo njegovo neobično duševno stanje, po recima njegovog biografa ,,qui confi- nait a la folie" („koje se graničilo s ludilom"), trajalo je 8—9 meseci i završilo ovim njegovim objašnjenjem: „Kad sam se pribrao, resio sam da moje ime, koje joj je još 138 nepoznato, baci svoju svetlost i na nju. Odlučio sam se da pokušam ono što nijedan kompozitor u Francuskoj nije pokušao, tj. da u ljubavnom zanosu koji je ona iza- zvala stvorim svoje besmrtno delo". Njegov pokušaj počivao je na produbljenoj studiji Geteovog Fausta i Šekspirovog Hamleta, i u javnosti ne samo što nije imao uspeha već je, po recima njegovog bio- grafa, „proizveo utisak nečega bolesnog". „Lajpciški opšti muzički vesnik" pisao je o tome: „Izvestan Hektor Berlioz priredio je 1. novembra 1829. god. svoj koncert, na kome je izveo svoju kompoziciju koja prevazilazi sve što je do- sad slušano suludo, čudno i budalasto". Gete, iako po- laskan time što mu je autor poslao svoju kompoziciju „Damnation de Faust", („Prokletstvo Fausta"), bio je izvešten od svog prijatelja muzičara Celtera ovako: „Izves- ni ljudi hoće da Vam svoje pogrdne reci iskažu putem kašljanja, šmrkanja i kreštanja. Izgleda mi da među takve spada i gospodin Berlioz". Pariška muzička kritika ocenila je, međutim, njegovo delo povoljno, kao i njegovu tada objavljenu „Fantastičnu simfoniju", napisanu u znak osvete „Nedostojnoj". Kada je preboleo ljubav prema glumici Smitson, smrtno se zaljubio u mladu pijanistkinju Kamilu Mok. Pošto je verio svoju izabranicu i otputovao u Rim na zaka- zani koncert, dobio je pismo da mu se verenica udala za drugog. Besan i van sebe, resio je najpre da otputuje na Kalabriju ili Siciliju, da tamo stupi u razbojničku družinu i da se krvavo sveti čovečanstvu. Brzo se predomislio i skrojio drugi plan osvete. Resio je da se preruši u soba- ricu izvesne grofice, s dva skrivena revolvera, i da tako uđe u stan svoje neverne verenice, tobože da bi predao 139 pismo od svoje grofice, pa da ubije i verenicu i sebe. Ali slučajnost nije htela tako. Pri povratku bila mu je ukra- dena u vagonu ženska haljina i on se zaustavlja u Đenovi da nabavi drugu. Tu se događa njegovo misteriozno dav- Jjenje u moru. Spašen od slučajnog prolaznika, nastavlja putovanje do Niče. Ovde se zaustavlja na duže vreme i, u dražesnoj prirodi i lepom provodu s novom, prolaznom izabranicom, Lujzom Vernes — svojom „Lelijom" — komponuje „Lelio ou retour a la vie" („Lelio ili povratak u život"). U toj kompoziciji, sastavljenoj u znak svog iz- bavljenja od samoubistva i povratka u radostan život, iz-

liva svoja osećanja, koja su, po recima njegovog biografa, „mešavina ekstravagantnog i bizarnog". Posle dve godine obnavlja svoju ljubav s miš Smitson, ali se ona i dalje odupire. U očajanju on jednog trenutka pred njenim očima ispija ubitačnu dozu opijuma. U nasta- loj panici, biva spašen na taj način što su mu dali jaku dozu ipekakuane, radi povraćanja otrova. Najzad dolazi do bračne veze, iz koje se rađa sin jedinac, ali je brak bivao tokom godina sve nesrećniji: žena je bivala sve Ijubomornija na svog muža i tiranisala ga, brzo starila i pogoršavala svoj karakter i ponašanje zbog preteranog uživanja alkohola. Žaleći mučeničku sudbinu Berlioza u braku, Vagner je pisao Listu da je „na Berliozu studirao, č anatomskom tačnošću, kako rđava žena može da upro- pasti i načini smešnim briljantnog čoveka". Velikom kompozitoru bilo je suđeno da iz jedne brač- ne nevolje zapadne u drugu. On je sada potpao pod uticaj pevačice Marten-Resio, saživeo se s njom i po njenom na- govoru napustio svoju ženu. Živeći u divljem braku 14 godina s tom pevačicom, o kojoj je sam govorio da „peva 140 kao mačka" i o kojoj biograf kaže da je „bila visoka, mr- šava, ultrabrineta, strogih očiju i teškog karaktera", on se posle ženine smrti oženio njome. Taj drugi brak doneo mu je ponovljene patnje, koje su trajale 8 godina. Kao šezdesetogodišnjak znao je samo za usamljenost i ne- volje. Ali uporno, do kraja života, nije napuštao svoju umetnost. Berlioz je nosio u sebi od rođenja, kao srasle blizance, svoj paćenički život i svoju muzičku obdarenost, koji su se uzajamno uslovljavali. On je od detinjstva patio od bolesnih živaca, i njegovu neuropatiju odavali su razno- vrsni simptomi: nije podnosio fijukanje vetra, kukure- kanje, udare čekića o nakovanj, potkivanje konja; spopa- dala su ga česta i uporna žiganja, sevanje i bolovi u raz- nim delovima tela. Obraćao se za pomoć mnogim leka- rima, kljukao se najrazličitijim drogama i lečio u raznim banjama i odmaralištima. Sve bez uspeha. Veoma razdraž- ljiv, padao je zbog neznatnih povoda u jarosno stanje. Iz neuropatije su proisticali lako psihopatska uzbuđivanja i nagle promene krajnjih raspoloženja, a iz njih neuravno- teženi i neuračunljivi postupci. O svemu tome njegovi pri- jatelji i biografi izneli su mnoge podatke, koje je i on sam obilno i iskreno dopunio u svojim memoarima. U njegovim uspomenama najčešće se susreću ovakve žalbe i ispovesti: „Ti nesnosni bolovi me nerviraju i do- tucavaju. Sve više glupim i postajem ravnodušan prema svemu". — „Juče sam bio veoma bolestan i vikao sam kao orao, rikao ka magarac, kao psetance, kao tele". — „Bole- stan sam kao 18 konja, kao slinavo magare". — „Seo sam za pisaći sto da napišem muzičku kritiku za ,Žurnal de Deba' ali mi mozak ne radi i prazan je. Nalaktio sam se na otvoren prozor i izgubio u sanjarenjima pri zalasku 141 sunca. Kad sam se vratio za sto i video prazan list hartije,

obuzela me ljutnja: udarom pesnice razbio sam gitaru, posmatrao oba svoja napunjena pištolja i zaplakao kao dete koje ne može da završi svoj zadatak. U to je uleteo ji sobu moj jedinac. Uzeo sam ga na krilo i zaspao". — „Prekjuče sam bio dva sata na groblju Monmartr. Našao sam zgodno sedište na jednoj raskošnoj grobnici i za- spao". — ,.Muzika me baca u groznicu i potresa moje živ- ce". — „Došao sam u Vajmer mrtav-bolestan, pripreme za koncert, zakazane probe; neraspoloženje nestaje i ja sam zdrav". — „Imam histeričke napade kao devojka". — „Za yreme izvođenja Rekvijema u Berlinu osećao sam kao ne- kakvo uže za zvono u grudima i kao nekakav vodenični točak u glavi; tolena su mi klecala a nokti mojih prstiju grebali su dasku pulta; posle poslednjeg takta spopao me smeh i razgovarao sam glasno i brzo s jednim članom iz orkestra da ne bih umro. Čestitaju mi, ja stojim i ništa ne razumem niti osećam. Mozak i živci su prenapregnuti. Ša- pu talo se: ,Poblesavio je da bi se odmorio' ". — „Moja ne- srećna priroda je pravi barometar, koji je čas gore, čas dole, podložan, bez moje volje, kolebanjima vedre i mrač- ne atmosfere mojih prolaznih misli". Guno je zabeležio: „Kod Berlioza se pokazuju svi utisci i osećanja u krajnos- tima; on zna za radost i žalost samo u vidu besnila, i on je, po vlastitom svom priznanju, „vulkan". Hajne je rekao da je njegov duh upućen u pravcu fantastičnog". Ali, iz psihopatske lake uzbudljivosti i krajnjih raspo- loženja proisticala su i stvaralačka duševna stanja, o čemu su takođe objavljeni mnogi podaci. Egoista i megaloman, on je prema svojim protivnici- ma i suparnicima bio do surovosti oštar, ali uvek pažljiv prema svom učitelju Lezijeru. Ćudljivu parišku muzičku 142 publiku nazivao je „gredins et cretins" („nitkovi i krete- ni"). Belinija „švrća i ugursuz", Rosinija „Figaro". Nemač- ki lekar Levenfeld, koji je najprodubljenije proučavao pa- tografske podatke o njemu, zaključio je da je Berlioz patio pd histerije (zbog njegovog labilnog raspoloženja koje je lako prelazilo iz smeha u plač s grčevima i suzama) i od psihičkih ekvivalenata epilepsije (zbog povremenih luta- nja i tvrdog sna na neobičnim mestima koje nije zadrža- vao u svom pamćenju). Berliozovo delo u punoj je podudarnosti s njegovom ličnošću. Svestrano obrazovan, dubok mislilac, strastan muzički kritičar i savršen stilista, novelista i pesnik oper- skih tekstova, on je kao genijalni kompozitor, po oceni svog stručnog biografa, u svojim delima „pokazao preobilna svojstva i masovnost izvođačkog ansambla da bi izrazio svoje ideje, kao i prekomerno fantastične i egzaltirane poteze, sračunate na izazivanje spoljnog efekta i senzacije". Nazvan još za života „Bajron u muzici", bio je visoko cenjen od Vagnera, koji je govorio da „samo od Berlioza iščekuje kompozicije". Mendelson je pisao: „Berlioz je jedna od najsposobnijih glava moga vremena". Berliozov život i delo puni su dramatičnosti koja iza- ziva saosećanje i privlači pažnju. On je sam s pravom

rekao: „Moj život je roman koji me veoma zanima". Po- slednjih godina, meseci, nedelja i dana njegovog života njegovo telo i duh neosetno su se pretvarali u ruševinu: noge su ga sve više izdavale te se povlačio u naslonjaču, glas mu je postajao sve slabiji i nečujniji, a pamćenje je sve više popuštalo. Umro je od apopleksije, istrošen pre vremena životom i radom.

143 RIHARD VAGNER (Richard Wagner, 1813—1883) Rihard Vagner, kompozitor, muzičar, pesnik, dramaturg i pisac, već je od rane mladosti posedovao upadljivo psihopat- ski karakter. U njemu su štr- cali pored velikih darova i veli- ki poroci, neodoljive i neobuz- dane strasti i afekti, čineći ga krajnje neuračunljivim. Vagner je rođen kao van- bračno dete. Još u detinjstvu je pokazao izvanredne muzičke sposobnosti, a u svojoj 14. go- dini, pošto je čuo Betovenovog „Egmonta", počeo je kom- ponovati. Bio je toliko snažno obdaren muzički da je i muzičko obrazovanje i kompozitorsku tehniku osvojio na juriš i s ta'kvom lakoćom da je to, po recima njegovog biografa, „besprimerno u istoriji muzike". Ispoljio je rano i svoj bujan politički temperament i, kao oduševljeni pri- stalica slobode i ravnopravnosti naroda, u svojoj 18. go- dini, u jeku poljskog ustanka 1830. god., napisao uvertiru „Polonija", a kasnije, u svojoj 35. godini, u jeku Februar- ske revolucije, kao oduševljeni revolucionar, učestvovao je u Drezdenu, zajedno s Bakunjinom, u podizanju oružanog građanskog ustanka. Bežeći ispred progona vlasti posle propasti tog ustanka, sklonio se najpre u Vajmar, a potom u Švajcarsku, gde je proveo 11 godina. Za vreme izgnanstva napisao je tri dela: „Umetnost i revolucija", „Buduća umetnost" i „Opera i drama". U nji- 144 Mf A-r* ma je izneo novo shvatanje o umetnosti, koje, po njegovim recima, može biti ostvareno „samo u besklasnom druš- tvu". On je rekao da je njegova umetnost „granata koja udara u tvrđavu stare umetnosti". Ukratko, njegovi sta- vovi bili su ovakvi: prava i buduća umetnost je u muzič- koj drami, u spajanju reci, muzike i gesta, to jest u spaja- nju drame, muzike i koreografije u jednu jedinstvenu akciju, po uzoru na antičku grčku tragediju, koja je jedina ostvarila taj zahtev; muzička drama može postići taj cilj pomoću muzičkog teksta, to jest onog koji se može izra- ziti muzikom, zbog čega tekst ne može obrađivati slučajan i običan, svakidašnji život niti istorijske teme, nego oseća- nja, strasti i afekte; muzika je po svom poreklu i prirodi žensko načelo i radi svog punog uspeha mora biti oplo- đena muškim načelom, koje predstavlja poezija. Po povratku iz izgnanstva Vagner se nastanio u Min- henu. Njegovi pogledi na svet, politiku i umetnost postali su sada dijametralno suprotni. Stupio je u dvorsku službu i približio se Ludviku II, koji je imao paranoidni karak- ter i neuračunljivu strast za mecenstvom i umetnošću, na- ročito za Vagnerovom muzikom, i u svojoj bolesnoj zalu-

đenosti toliko zavoleo Vagnera da ga je nazvao „uzvišeni i božanski prijatelj". Vagner je sada postao ne samo vat- reni monarhista i nacionalista nego i žestok neprijatelj ateizma i levičarstva, pa odbacuje svoje pređašnje shva- tanje o „pozorištu za sav narod" i usvaja novo — o „pozo- rištu za uži krug izabranih". Piše pamflet protiv pa- riških komunara u vidu komedije „Kapitulacija". Potpada pod jak uticaj Šopenhauerove filozofije i prihvata njegovu filozofiju estetike i muzike, po kojoj muzika nema posla s „predmetom", nego s „nasladama" i „stradanjima" kao „jedinim stvarnostima volje". 10 Tragedija genija Zapadajući sve dublje u misticizam i pesimizam i sklapajući sve čvršće pobratimstvo s duševno bolesnim Ludvikom II, koje je dobijalo nezdrav oblik „ludila udvo- je" („folie a deux"), kod Vagnera sve više uzima maha njegovo moralno slepilo, koje je ispoljavao najupadljivije u novčanim pitanjima. On je bolesno neispravan u dolaže- nju do novca, i to je imalo sve nečiste odlike, počev od prevare do kleptomanije. Zato se opet našao u izgnanstvu. Kada je, posle nekoliko godina, bio drugi put po- milovan i vratio se u Nemačku, uspostavio je ponovo pri- jateljstvo s Ludvikom. Pošto je povratio svoj uticaj na njega, podigao je, uz njegovu obilnu novčanu pomoć, po svom ukusu i planu, „Svečani pozorišni dom" u Bajrojtu, u Bavarskoj, i u njemu počeo izvoditi svoja muzička i dramska dela na „svečanim predstavama". Te predstave privlačile su uži krug psihopatskih nastrojenih ljubitelja, naročito žena, izazivajući svojim muzičkim efektima, kao čarobnjak kod svoje publike, prizore muzičke ekstaze, nepoznate ranije u pozorištima. Tada bi mnogi muškarci padali u nesvest a mnoge žene bacale bi se u histeričkom zanosu pred noge „velikog majstora". Sve se to završavalo ogromnim budžetskim deficitima. Radi širenja svoje nove umetnosti osnovao je mesne novine, „Bajrojtske listiće", koje je ispunjavao gotovo sam člancima o svojoj novoj umetnosti. Objavio je i svoje veće delo „Religija i umet- nost". Pokazujući u svim tim spisima svoj potpuno pre- obraženi duh i zauzimajući u svojoj novoj neuravnoteže- nosti suprotan stav prema samom sebi od juče, dao je za pravo jednom svom biografu da napiše: „Vagner je zapo- čeo s religioznim panteizmom i anarhističkim pozivima na revolucionisanje sila prirode protivu nagomilavanje kul- 146 ture, a završio je drugovanjem s kraljevima i hrišćanskim misticizmom". Vagner je prošao rđavo, naposletku, ne samo kod šire nemačke publike nego i u inostranstvu. U Parizu njegova muzička drama bila je izviždana, a u Petrogradu i Moskvi bio je ne samo hladno primljen od kompozitora i kritičara Balakireva, Borodina, Dorogomižskog nego ga je još i taj- na policija, „Ohrana", pratila u stopu kao „opasnog stranca". Vagner je u početku svoje karijere bio skitnica, sklon boemstvu, i čak se oženio putujućom glumicom. Kasnije,

kad se oženio po drugi put, Listovom kćerkom, duhovno jako obdarenom i književnicom, potpavši pod njen uticaj, postao je ohol i samoživ. Tada je raskinuo svoje čvrsto prijateljstvo s Ničeom. U tom periodu imao je megalo- mansko mišljenje o sebi i svom delu, pa je zato, u znaku svoga bolesnog egoizma, podigao za života sam sebi nad- grobni spomenik u bašti svoje vile u Bajrojtu (vilu je na- zvao „Vanfrid"). Vagnerov dugogodišnji prisni prijatelj, sada odbačeni Niče, nalazio je da je on „jedna bolest" i „tipičan dekadent". On karakteriše njega i njegovo delo ovako: „Problemi koje on iznosi na pozornicu jesu pro- blemi čiste histerije; grčevitost njegovog temperamenta, njegova bolesna razdražljivost, njegov ukus, sve je to ne- sumnjivo slika bolesti. Vagner je nervoza... naši lekari i fiziolozi imaju u njemu najzanimljiviji primer, potpun primer". Dr Maks Nordau, koji se mnogo bavio pitanjem degeneracije i o tome napisao iscrpno delo, pisao je: „Vagner predstavlja po svojoj duševnoj konstituciji ma- niju veličine i mističara; u svojim nagonima — maglovitu filantropiju, anarhizam i besnilo buntovništva i protivu- rečnosti; u svojim delima — sve simptome grafomanije, 10* 147 to jest zbrku, bekstvo ideja i sklonost blesavim kalambu- rima, a u osnovi njegovog bića ležao je uzbudljiv karakter, erotomanske i religiozne boje u isti mah". Vagner je sačuvao svoje fizičke snage i svoju strasnu radnu sposobnost sve do svoje smrti, u Veneciji. Tada, pred samu smrt, završavao je svoje poslednje delo, ,,O ženskom načelu u čoveku".

PETAR ILJIĆ ČAJKOVSKI (1840—1893) Petar Ćajkovski, veliki kompo- zitor, profesor Moskovske kon- zervatorije, poznat sa svojih be- smrtnih dela širom celog sveta, imao je od rođenja slabe živce i meku dušu. Njegova telesna građa bila je nežna i trošna i, izložena stalnom napornom ra- du, brzo se trošila. Ako je iz te meke duše i iz tog krhkog tela moglo da proistekne genijalno stvaralaštvo još pre je mogao da proistekne — i proistekao je — jedan gorak, nesrećan život. Kompozitorova slabost i istrošenost rano su se ispo- Ijile, već u njegovoj 37. godini. Pod teretom napornog rada i stvaranja, kao i zbog nesrećnog braka i nemaštine, kod njega je izbila teška duševna kriza. Ona je uslovila 148 punu stvaralačku nemoć, jaku potištenost i povlačenje u samoću, iz koje je ponicala i misao o samoubistvu. Iz takvog stanja hipohondrije, melanholije i pesimizma spa- sli su ga, po savetu lekara, njegovi mnogobrojni prijatelji i mecene. Oni su prikupili dovoljno novčanih sredstava i uputili ga s pratiocem na njegovo skromno poljsko dobro u blizini grada Klina. Posle dužeg boravka u prirodi, gde se odmorio i osvežio, nastavio je prekinuti rad. Novi na- pori i životne nevolje poljuljali su i drugi put njegovo zdravlje, sada još ozbiljnije. On je zbog toga u svojoj 50. godini prekinuo nasvagda svoj rad i tri poslednje svoje godine proveo na svom imanju u punoj bespomoći i la- ganom umiranju. Čajkovski je bio ne samo duševno rastrojen već pore- mećen i u polnoj sferi, što je udvostručavalo njegovu ne- sreću. On je dugo ostao neženja, i u to doba života u nje- govu umetnost, a preko nje i u njega, zaljubila se bogata dama Nadežda Pilare tovna Mek, koja mu je bila i naj- izdašnija mecena. Svoju ljubav izjavila mu je pošto je čula njegovu novu simfoniju, nazvanu najpre „Srpski marš", u slavu srpsko-turskog rata na Deligradu 1876. god., a kasnije „Slovenski marš", u cilju buđenja sloven- skog jedinstva i bratstva. Ona mu u pismu izjavljuje i ovo: „Završujem pismo po povratku s koncerta na kojem sam slušala Vaš .Srpski marš'. Ne mogu recima da izrazim osećanje koje me je obuzelo dok sam ga slušala. To je bilo blaženstvo od koga su mi navirale suze na oči. Uživajući u toj muzici, bila sam neizrecivo srećna pri pomisli da je njen autor unekoliko moj, da on meni pripada i da mi to pravo niko ne može da otme. U Vašoj muzici ja se slivam s Vama u jedno biće, i u tome mi ne može niko biti supar- nik". Kompozitor nije prihvatio tu izjavljenu ljubav i 149

ostao je i dalje, kao i pre toga, punih 13 godina u platon- skim ljubavnim odnosima, primajući i dalje izdašnu nov- čanu pomoć od tog svog mecene. Od te duge, čudne i ne- normalne ljubavne veze ostala je vrlo zanimljiva prepiska, prevedena, u tri knjige, na nemački pod naslovom „Geliebte Freundin" (Zaljubljena prijateljica"), dok je na drugim jezicima ostao odomaćen naslov „Roman u pismima". Druga, slična platonska ljubav vezana je za ličnost francuske koncertne pevačice Dezire Arto, koja se zadr- žala duže vreme u Moskvi. Ta veza, koja ima obeležje platonske ljubavi Turgenjeva prema pevačici Viardo, zavr- šila se nesrećno: u trenutku kada joj je ponudio venčanje uhvatio ju je u neverstvu. To bolno razočaranje doprinelo je mnogo pogoršanju njegove duševne krize. Treća platonska ljubavna veza, koja se završila za- ključenjem braka, nanela je kompozitoru još teži duševni udar. Inicijativa za tu vezu potekla je opet s druge strane. Njegova učenica na Konzervatoriji Antonina Miljukova izjavila mu je ljubav i on je na nju odgovorio pristankom. Pošto se venčao na brzinu, gotovo krišom od svojih pri- jatelja, pobegao je još prve noći s bračne postelje i, u oča- janju, uputio se k reci Moskvi s namerom da se udavi. Tu nameru ipak nije sproveo u delo. Umesto toga, njegova verolomna nevesta privezala ga je za sebe još čvršće i na- činila ga svojim bespomoćnim i jadnim poslušnikom, iz- mamljujući od njega godinama novac. Pravi uzrok svega toga, kao i očevidan uzrok njegovog poremećaja u polnoj stvari, objašnjen je njegovim prisnim i nerazdvojnim pri- jateljstvom s jednim poznanikom. Završio je svoj jadni život u 53. godini.

150 DANTE ALIGIJERI (Dante Alighieri, 1265—1321) Dante Aligijeri, prvi veliki pe- snik hrišćanske Evrope, kroz koga je progovorilo, po recima Karlajla, „deset nemih stoleća", bio je izvanredno obdaren i slo- žen duh. O njemu je sačuvano malo biografskih i još manje patografskih podataka. Najdra- gocenije podatke o njemu pru- žaju njegov besmrtni spev „Bo- žanska komedija", njegove kan- cone i njegovi ljubavni soneti, kao i sačuvana slika njegovog lika, s lovorovim vencem oko glave (smatra se da je to delo slavnog slikara Italije Dota), a i neki sačuvani arhiv- ski podaci o njegovom političkom radu. Dante je bio Florentinac. Ponikao je iz višeg društve- nog reda i dobio odlično obrazovanje, religiozno i kla- sično. Istakao se rano svojim visokim i svestranim obra- zovanjem i svojom darovitošću, ali je bio još i hrabar vojnik u ratu i istaknut državnik u miru. Uz to, nadahnuti pesnik bio je i vatren ljubavnik i obožavalac izabranice svoga srca, Beatriče Portinari. Njegovi prirodni darovi i njegova rana slava i lična sreća imali su gorku sudbinu. Strasne pesničke i borbene, razdražljive, netrpeljive, prkosne i zajedljive prirode, i upleten zbog takvog svog temperamenta u građanski rat između gvelfa i gibelina, bio je proteran iz svog rodnog 151 grada zauvek, a imovina mu je bila konfiskovana. Pošto je iskusio težak izgnanički život i osetio dubok bol zbog uvređenog ponosa, pokušao je da se osveti i povrati svoja prava prepadom i s oružjem u rukama. Ali, u tome ne samo što nije uspeo nego je još i pogoršao svoje stanje, jer je u odsustvu bio osuđen „da bude živ spaljen ma gde se bude uhvatio". Kada je posle nekog vremena dobio po- nudu da se vrati u svoj zavičaj, s tim da se prethodno opravda i plati kaznu, odgovorio je ponosito: „Ako se ne mogu vratiti drukčije nego da priznam da sam kriv, neću se nikada vratiti". Nastavljajući duže vreme svoj izgnanički život i pro- vodeći dane u radu na „Božanskoj komediji", držao se — kao stoičar — pomiren sa sudbinom, uvek ćutljiv i sumo- ran, ali i ponosan. Petrarka je zabeležio da se Dante jedno vreme bavio na dvoru vojvode Kan de la Skale i da je jed- nom prilikom dvorska budala jako razveselila vojvodu i ćelo njegovo društvo, izuzev Dantea. To je pobudilo voj- vodu da svome gostu uputi pitanje: „Zar to nije čudno da je ova sirota budala tako zanimljiva, dok Vi, mudar čovek, sedite tu iz dana u dan i nemate baš ničim da nas zani- mate". Pesnik je odgovorio mirno, ali gorko i zajedljivo: „Ne, to nije čudno, Vaše Visočanstvo treba da se setite

izreke: .Slični se druže' ". Dante je u izgnanstvu imao jedinu utehu i nadu u tome da „ide za svojom zvezdom", kako je često govorio o sebi, to jest da završi svoje besmrtno delo, „Božansku ko- mediju". On je govorio: „Idi za svojom zvezdom i sigurno ćeš dospeti u svoje slavno pristanište". Kad je završio to svoje delo, „zbog koga je mršavio mnogo godina", kako je sam govorio, umro je u svojoj 56. godini. Sahranjen je na groblju u Raveni. Poslednja želja mu je bila kratka i izra- 152 zavala bol, s kojim je i napustio ovaj svet. Ona je glasila: „Ovde počivam ja, Dante, prognan iz svog zavičaja". Dante je bio nadahnut pesnik. U doba neprobojnog srednjovekovnog mraka on se pojavio kao iznenadni mete- or, kao blistava svetlost na nebu Evrope. Do njega čula se samo Hristova reč u propovedima, koje su širili najpre apostoli, sveti oči i mučenici, pa naposletku i sveštenstvo, ali se nije bila čula reč samih hrišćana, da bi se znalo kakvo je dejstvo učinila na njih hrišćanska propoved to- kom proteklih dvanaest vekova. Dante je u ime hrišćanske Evrope i njenih prohujalih hrišćanskih vekova prvi pro- govorio, snagom i glasom proroka. Tumačeći njegov unu- trašnji, duhovni lik, prema Đotovoj slici, Karlajl je o nje- mu rekao: „Besmrtna tuga i bol. Mislim da je to najsu- mornije lice koje je ikad iz stvarnosti naslikano, jedno sasvim tragično lice koje potresa srce. Tu su kao osnovne crte: blagost, nežnost, ljupkost (kao u deteta, ali sve to kao da je smrznuto u oštru protivurečnost, u samoodricanje, usamljenost, u ponositu i očajnu tugu. To je tiha tuga, tiha i prezriva. Usna je dignuta kao u nekakvom božan- skom preziranju stvari koje mu srce grize, kao da je to samo nekakva jadna, beznačajna stvar, kao da je on, iako ona ima moć da ga muči i davi, veći od nje. To je lice čo- veka koji protestu je i koji celog života vodi borbu protivu sveta ne predajući se. Sva ljubav pretvorena je u gnev, u neumitan, u gnev lagan, jednak, tih, 'kao gnev kakvog boga! I oko, ono gleda kao začuđeno, kao da pita: ,Zašto je svet takav?'" Dante je s patografskog gledišta složena ličnost, s mnogostrukim unutrašnjim rastrojstvima, i možemo samo zažaliti što o tome nedostaju podaci. Pa ipak, njegov žestok pesnički temperament i oštar i nepomirljiv stav u 153 društvenim poslovima, zbog čega je imao stradalničku sudbinu, njegova vatrena ljubavna strast i njegove ero- tičke kancone i soneti, dali su osnova mnogim patogra- fima da pretpostave kod njega epilepsiju, histeriju, mega- lomaniju i erotomaniju. Lombrozo je čak napisao o nje- govoj neuropatskoj i psihopatskoj prirodi iscrpnu pato- grafiju, „Danteova nervoza".

VILIJAM ŠEKSPIR (William Shakespeare, 1564—1616) Vilijam Šekspir ostavio je posle sebe malo biografskih podata- ka, a još manje patografskih. Iz sačuvanih oskudnih podata- ka moglo bi se zaključiti da je u_ detinistvu i mladosti bio ne- radan i raspusan, skTon skitnjj i porocima, zbog čega nije svr- šio nikakvu školu, niti je izu: čio ma koji zanat? Zato je bio čas prepisivač u advokatskoj kancelariji, čas seoski učitelj, a čas zaposlen u trgovačkoj rad- nji svog oca. Zbog istih nedostataka bio je prinuđen da se oženi devojkom starijom osam godina od sebe, jer ju je zaveo i učinio trudnom, a uskoro posle toga bio je prinu- đen da beži iz svog rodnog mesta u London zato što je ..kraosrne i zečeve"J što je zbog tih krivica bio „često 158 batinan, a ponekad i hapšen", kako je zabeleženo o njemu. Pošto je napustio porodicu i kuću i našao se u veli- kom gradu bez sredstava za život, nastavio je J ovde skit- nju. Dolazi u dodir s raznolikim siromašnim svetom, na- ročito s glumcima. Izdržavao se time što je za bakšiš držao konje jahača posetilaca pozorišnih predstava, pa se potom priključio jednoj putujućoj pozorišnoj družini Pošto se istakao kao darovit glumac i dospeo u prvo lon- donsko pozorište, koje je igralo i u dvoru, uskoro je po- stigao ispeh i kao dramski pisac. U prvo vreme služio se uzajmicom i preradom tuđih dela. Njegov posao nije bio uvek čist i ispravan. Jedan pisac ga je javno napao zbog plagijata i izobličio kao „skorojevića — vranu koja se kiti tuđim perjem". Ali, on se svojim radom uzdigao do slave najboljeg glumca i najvećeg dramskog pisca i dospeo do imućnog stanja^U to doba svoga života dao je i najbolja svoja dela, vedre, humoristićke i komične sadržine, kada je, po re- cima jednog svog poznanika, bio ,fdobrodušan čovek, vrlo prijatnog ponašanja i vrlo zanimljiv u društvu". Na- jednom, posle toga, počeo je postupno zapadati u setno, turobno, pa i mračno raspoloženje. U jijegovoj duši nešto se preokrenuto, ali posledice nisu bile negativne. Napro- tivTjz tog"drugogrsuprotnog raspoloženja ponikla su ta- kpđe izvrsna dela. ali sada tragične i satirične sadržine, u kojima se izobličavaju i jibaju ljudske slabosti i poroci i iznosi njihova neizbežna zla sudbina. Pritisnut teškom melanholijom i ornim pesimizmom, telesno istrošen, Sekspir se povlači u svoje malo rodno mesto na odmor. Posle jedne duže večernje sedeljke u ve- selom društvu, za kojom je došlo zapaljenje pluća, umro je u svojoj 52. godini. Sekspir je osetio, iskusio i iživeo sva dobraJLsva zla svoga i ljudskog života, i upoznao svu ljudsku sud- binu. Napisao je o svemu tome besmrtna dramska dela kojima je u svetu ovekovečio svoje ime. Njegovu ve-

ličinu, dubinu i širinu, uprkos njegovih mnogostrukih unutrašnjih opterećenja, zapazili su i ocenili još nje- govi savremenici. Oni su mu na nadgrobnoj ploči napisali da je „po mudrosti Nestor, po geniju Sokrat, po umet- nosti Vergilije". šekspir se ubraja u red najvećih dramskih pesnika svetske književnosti i najslavniji je engleski dramatičar. On je nenadmašan u postavljanju kompozicije drame i u stvaranju i analiziranju karaktera likova. Iako je motive za svoja dela, a vrlo često i samu građu, uzimao iz narod- ne književnosti, engleske i druge, i iz istorije, pod njego- vim perom su likovi i događaji iz prošlosti dobivali nov, puniji život i sadržinu. Njegove ličnosti govore sasvim prirodno, nenametljivo, ali neretko njihove reci sadrže pesničke misli i životnu mudrost. U njegovim delima ima istinskog, ljudskog bola i tragike, ali isto tako i blistavog humora. Ponekad ta dva suprotna osećanja idu naporedo, jedno s drugim. 160 Žekspjrova genijalna obdarenost srećno se udružila s jijegovim ogromnim životnim iskustvom. Iz te sinteze ponikla su mnogobrojna odlična dela. Za žaljenje je, me- đutim, što o njemu nema dovoljno patografskih podataka. Tada bismo mogli dublje da prodremo u pesnikov unutra- šnji život i da učinimo paralelu između njegovog duševnog stanja i njegovog dela. ŽAN-BIPTIST POKLEN MOLI JER (Jean-Baptiste Poguehn Moli&re, 1622—1673) Molijer, najslavniji francuski komediograf, glumac i upravnik pozorišta u XVII, „velikom francuskom veku", rođen je od majke koja je umrla rano od tu- berkuloze, kada mu je bilo de- set godina, i od oca čija telesna i duševna svojstva nisu poznata. Od troje dece, dvoje je izgubio uskoro posle rođenja. Sve to, kao i njegova nežna telesna gra- đa, naklonjena plućnoj tuber- kulozi, pokazuje da njegovo bi- ološko nasleđe nije bilo zdravo. Mada je bio pošteđen prvih četrdesetak godina svog života ozbiljnijih simptoma bolesti, on je poslednjlh osam godina života proveo u čestom obolevanju. To se ispolji- 11 Tragedija genija J£J lo u lakim i prolaznim plućnim zapaljenjima i bronhiti- sima, u neprekidnom kašljanju, koje ga nije napuštalo ni prilikom igranja na bini, i u sve češćem izbacivanju krvi. Jedno takvo, najteže krvavljenje zadesilo ga je odmah po završetku omiljene uloge u „Uobraženom bolesniku" po- sle čega je, još iste večeri, i umro. Pored toga što je bio nasledno opterećen trošnom te- lesnom građom, koja je bila naklonjena tuberkulozi i koja mu je predodredila kratak vek od 51 godine, on je nosio u sebi još i činioce koji su ubrzavali njegovo brzo sago- revanje. To su bili njegovi vatren i plahovit temperament, žestoka stvaralačka strast i pohotljiva polna priroda. Pod-

stičući snažno njegovo književno stvaralaštvo i njegovu glumačku darovitost, i u isto vreme potkopavajući i jed- no i drugo, ta tri unutrašnja činioca ubrzavala su njegovu smrt, svaki na svoj način — prvi time što mu je stvarao niz opakih neprijatelja pa je morao trošiti mnogo snage protiv njih, drugi time što ga je gonio na rad do iznemo- glosti. (Kada ga je, mrtvog umornog, njegov prijatelj Boalo odvraćao od njegove poslednje, nesrećne predstave, odgovorio mu je odlučno: „Ah, šta mi Vi govorite! Za mene je čast nikada ne popustiti!" A kada su ga drugi pri- sni prijatelji pred sam izlazak na binu hteli silom zadr- žati zbog njegovog jakog napada kašlja, on im se suprot- stavio recima: „Eh, šta bi radili ovi siroti ljudi, glumci, koji žive jedino od te predstave!") Treći činilac, koji mu je stvarao muke ljubomore i neprilike s lepuškastom, mla- dom i lakomislenom ženom i ujedno ga trošio seksualno i na drugim stranama, dao je povoda jednom njegovom biografu lekaru da kaže: „Njegova ljubavna pohotljiva priroda, tako česta kod tuberkuloznih, rukovodila je 162 njegove neprijatelje da mu to upisuju u težak zločin, sa- vetujući mu u isto vreme uzdržljivost u interesu zdravlja". Njegova naklonost tuberkulozi i trošan telesni sastav uslovili su njegovo hipohondričko, melanholičko i pesi- mističko raspoloženje i njegov zajedljiv i zatrovan stav prema lekarima i medicini. U pogledu ovog poslednjeg niko ga nije nadmašio u svetskoj književnosti. To „moli- jerovsko raspoloženje" umnogome odgovara „volterov- skom raspoloženju". Lekar Larume je o njegovom dušev- nom stanju napisao i objavio dokumentovanu monogra- fiju pod naslovom „Molijerova hipohondrija". Molijerov zajedljiv stav prema lekarima i lekarstvu proisticao je iz takvog istog stava njegovih savremenika, među kojima je kružio ovaj epigram: Affecter un air pćdantesque, Cracher du grec et du latin; Longue perruque, habit grotesque, De la fourrure et du satin; Tout ćela reuni fait presque Će qu' on appelle un medecm. (Imati izgled ukočen, Bljuvati grčki i latinski; Dugačka perika, groteskno odelo, Od krzna i atlasa; sve to skupa čini Ono što nazivamo — lekar). Ista telesna osnova bivala je izvor i Molijerove neura- stenije, o kojoj su njegovi savremenici ostavili dosta poda- taka i o kojoj su pisali mnogi lekari u novije vreme. Jedan od njih, profesor neuropatologije u Lilu, Fole, završio je svoju studiju recima: „Skup Molijerovih nervnih refleks- nih simptoma, koji danas označavamo neodređenim ter- minom .neurastenija', komplikovao je u još većoj meri njegovo složeno, patološko unutrašnje stanje". u* 163 ŽAN-ŽAK RUSO (Jean-Jacques Rousseau, 1712—1778) Biografija genijalnog ženevskog

građanina s lekarskog gledišta jedna je od najzanimljivijih biografija među svim velikim ljudima. Ta zanimljivost pro- ističe s dve strane: prvo, što je Ruso patološki veoma složen i, drugo, što o njegovom patološ- kom stanju ima dosta lekarskih svedočanstava. Čuveni francuski poznava- lac Rusoa i njegovog dela Mise- -Patej rekao je: „Nije to mala stvar objasniti Rusoa. Tu treba mnogo i dugo proučavati. Tu treba i mnogo smelosti, pa možda čak i drskosti". Pisac pri tom misli na teško poremećen Rusoov duh, koji je prepun dramatičnih intimnih i diskretnih strana, tesno povezanih s njegovim stvaralaštvom, bez kojih se ono me može u potpunosti razumeti. Pisac ovde misli ujedno i na čitalački svet, koji teško podnosi lekarsku duhovnu ob- dukciju na omiljenom čoveku, bez koje se takođe ne može u potpunosti razumeti ni piščev život ni njegovo delo. Ruso je imao vrlo složeno biološko i patološko na- sleđe. Po očevoj liniji zna se za jednog njegovog pretka, Didije Rusoa, knjižara u Parizu, da je negde oko 1550. god. u vezi s verskim ratovima, napustio otadžbinu i odselio se u Ženevu. Rusoov ded po ocu živeo je 100 godina i, vrlo nestalan i skitnica, nije se mogao nigde duže zadržati 164 premda je bio pastor. Po majčinoj liniji pominje se jedan predak, Marija Dibul, rođena oko 1556. god., koja je bila optužena opštinskom veću da je veštica, zbog čega je mo- rala bežati iz svog rodnog mesta. U 1614. god., pominju se među precima Fransoa i Židit, koji su bili optuženi zbog tuče i zlostavljanja posluge. Ded po majci umro je vrlo mlad, u 32. godini, zbog neumerenog i raspusnog života. Drugi predak, Gabriel Barnar, pominje se kao skitnica kojeg nigde ne drži mesto i koji se naposletku, odselio na jug Karoline, gde je i umro. Njegov sin, Abraham Ber- nar, bio je takva ista skitnica, pobegao je u svet i nije se vratio kući, nestavši neznano gde. Jedan Rusoov kuzen, koji je bio konzul i umro 1808. god., imao je celog života nastupe ludila sumnjanja u sve i sva. Rođeni Rusoov sta- riji brat činio je mnoge nestašluke i stvarao često razne neprilike sebi i svojima, pa je najzad odbegao od kuće i nestao u Nemačkoj bez traga i glasa. Rusoov otac, Isak, bio je jedno od dvanaestoro dece svojih roditelja. Siromašan sajdžija, opterećen porodi- com, okružen bedom i nevoljom, morao je zarađivati još i kao nastavnik igranja. Njegov biograf piše o njemu: „Bio je jakog temperamenta, voleo je dobro da pojede i popije, kao i lov, a uz to bio je i lako razdražljiv i prek. Osuđen je jednom od Konzistorije na 25 florina novčane kazne zato što se svađao u pijanom stanju s engleskim popovima. Bio je vrlo ljubazan, veoma osetljiv, malo romantičarskog duha i krajnje nestalan, zbog čega je jedno duže vreme proveo u Carigradu, daleko od žene, rođaka i otadžbine". Rusoova majka, Suzana Bernar, bila je lepa žena, na- klonjena koketeriji, duhovita i s pesničkom žicom. Kao što se vidi iz ovog letimičnog genealoškog pre-

gleda, Ruso je rođen nasledno opterećen s obe roditeljske 165 strane. Bio je i sam svestan toga. U jednom pismu milordu Marešalu piše: „Čim osetim prve žigove u živcima mene to prestravi, jer je to naša porodična bolest". Među nasle- đenim sklonostima i slabostima najjače su istaknute ne- uropatije, psihopatije, artropatije i nestalnost praćena skitnjom. Ruso je rođen u Ženevi. Kad mu je bilo pet godina, umrla mu je majka, ne zna se od koje bolesti. Ubrzo posle tog gubitka sustiže ga drugi — otac ga ostavlja samom sebi u jednom pansionu, a on napušta Ženevu zbog ne- kakve svoje oštre svađe, i odlazi u Lion. Ruso ne ostaje dugo u pansionu, i iz njega izlazi iz nepoznatih uzroka. Po izlasku iz pansiona, počev od osme godine života, kod njega se prerano i sve jače rasplamsava polni nagon. Stu- pa u polne odnose s dvema devojkama, i s njima doživ- ljava prve ljubavne avanture. Čim se našao na slobodi, po izlasku iz pansiona, stu- pa u službu kao prepisivač u arhivi kod nekog poslodavca, ali ga je ovaj uskoro najurio kao „nesposobnog magarca". On se sada zapošljava kod jednog sajdžije i služi kao še- grt. Tu se ne zadržava dugo. Kod njega se već pojavljuje crta njegovih predaka: bežanje u svet i skitanje po njemu. Napušta Ženevu i pojavljuje se u Konfinjonu, obližnjem mestu, gde se upoznaje s tamošnjim katoličkim popom. Pop ga saleće da ga prevede u katoličanstvo, a da bi to izveo sigurnije, upućuje ga nekakvoj gđi de Varens. Njoj je bilo 26, a Rusou 16 godina. Pop je ubrzo uspeo u svom planu — Ruso je prešao u katoličanstvo. Samo, ni Ruso nije prošao loše: dobio je 20 livara kao nagradu, a uz to još i ljubav i izdržavanje od te mlade gospođe. Ruso nije ostao dugo ni tu. Zapošljava se kao lakej kod gospođe de Verselis, opet ne zadugo, jer ta gospođa 166 uskoro umire. Koristeći zabunu u kući pokojnice, našao je pokojničin zavežljaj s novcem i strpao ga u svoj džep. Pošto nije izveo stvar vesto i pošto je novac bio nađen pri pretresu kod njega, bio je najuren, te se našao ponovo na ulici i bez posla. Lutajući i tražeći nov posao, pogodio se kao lakej kod nekog grofa. Ni tu se ne zadržava. Priseća se milošte, draži i dobrote gospođe de Varens i u njemu se razbuktava želja za njom, pa napušta dobijeno mesto i odlazi u Anesi, pravo u gospođin stan. Primljen raširenih ruku, dobija od gospođe Varens pored ljubavi još i časove iz muzike i književnosti. U slobodnim časovima čita mnogo, sve što mu dođe do ruku. Kad je gospođa Varens napustila Anesi i prešla u Lion, on je otišao zajedno s njom. Na putu se dogodio nesporazum, ili možda pometnja, pa je gospođa Varens otišla u Pariz a Ruso se vratio u Anesi. Ne časeći ni časa, stupio je u bliske odnose s gospođinom sobari- com. Ali se opet otisnuo u svet. Sada prelazi u Nešatel, upoznaje se s jednim arhimandritom iz Jerusalima i s nji- me odlazi u Frajburg i Bern. U Francuskom konzulatu, u koji su obojica otišli za pasoš radi putovanja u Jerusalim, konzul prepoznaje u licu arhimandrita sasvim nekog dru- gog čoveka, te odbija da izda pasoše i savetuje Rusou da

se mane Jerusalima i da ide u Pariz, pa mu daje i svoje pismene preporuke. Ruso je prihvatio savet i otputovao u Pariz. Odlazeći prvi put u francusku prestonicu, zamišljao ju je svu od zlata i mermera, ali se veoma razočarao kad je stigao i video da je to grad kao i svi drugi. Zbog toga se brzo predomislio i napustio Pariz, pa je otputovao da potraži gospođu Varens. Posle dugih raspitivanja, prona- lazi je u Šamberiju i ostaje kod nje. Ona mu je našla pi- 167 sarsku službu u katastru, 'koju je obavljao s velikom vo- ljom. U slobodnim časovima predaje se čitanju i izučava- nju matematike i botanike, ne zaboravljajući ni muziku. U to vreme umire upravitelj doma, glavni ljubavnik go- spođe Varens, i on postaje njen jedini ljubavnik. Obezbeđen i zadovoljan, ispunjava ćelo svoje vreme radom, i to naučnim studijama i muzikom. Njega sad zani- maju fortifikacijska veština i matematika, a izučava i fi- ziku kod jednog jakobinskog sveštenika. On još nije iza- brao određeno zanimanje, niti je odredio svoju karijeru, i video je pred sobom tri puta: rešava se čas na muzičku karijeru, čas mu se sviđa pedagoški poziv, a čas je pravio plan da bude sekretar u duhovnoj kancelariji. Zauzet grozničavo radom na raznim stranama, on se daje i na izume, i pokušava da pronađe bezbojno mastilo. Prilikom jednog ogleda zadobija težu ranu, s trovanjem i slabljenjem vida. Boluje čitavih šest nedelja i jedva ostaje u životu. Taj nesrećan slučaj učinio je na njega toliko težak utisak da je, u svojoj duševnoj klonulosti, napisao testament. Kad je prebrodio posledice nesreće i prezdravio, od- lazi u Ženevu da primi nasleđe od majčine zaostavštine. Tu zapada u mučno duševno stanje; tužan je i melanho- lično raspoložen, traži samoću i često plače. Obuzet hipo- hondrijom, uobražava da ima polipe na srcu i odlazi u Monpelje da se posavetuje s lekarima. Uz put se upoznaje s gospođom de Larnaž i ne propušta priliku da s njom doživi jedan kratak ljubavni roman. Pošto je, najzad, do- šao tamo kamo je bio pošao, lekar nalazi da je uobraženi bolesnik. Ohrabren lekarskim nalazom, on se, u najboljem raspoloženju, vraća gospođi de Varens i s njom ostaje, bez prekida, pune tri godine. 168 Zamoren monotonijom života na jednom mestu, upr- kos materijalne obezbeđenosti i postojane ljubavi gospođe Varens, on se nije osećao dobro. Zahvatala ga je sve više melanholija i sve više ga je obuzimalo osećanje straha od smrti. Taj strah mu je doneo jako religiozno osećanje. S proleća sledeće godine kao da oživljava. Radi samo- učki, s divljom energijom, na >svom samoobrazovanju; uči užurbano geometriju, latinski, Vergilija, istoriju, geo- grafiju, kosmografiju, povrtarstvo, agrikulturu, a povrh svega toga još i piše. Kad je gospođa Varens počela trpeti novčanu osku- dicu i kad je saznao da mu je prvo mesto u gospođinom srcu preoteo nekakav došljak, on je iznenada napustio kuću. Postaje sada domaći učitelj kod dece gospođe de Mabli. Posle godinu dana prekida tu službu i vraća se go- spođi de Varens. Posle 3—4 meseca odlazi iznenada u

Pariz, s namerom da tamo predloži i plasira svoj nov na- čin notnog pisanja. Uz put se nalazi s prijateljima i zadr- žava se duže vreme u Li onu. Po dolasku u Pariz upoznaje se i približava novoj poznanici, gospođici Ser, obleće oko nje, traži uporno njenu ljubav, ali bezuspešno. Bilo mu je tada 29 godina. Pošto je digao ruke od te poznanice, latio se posla radi koga je došao. Čita u Akademiji svoju studiju „Pred- log o novini znacima u muzici", ali ni ovde nema uspeha. Obeshrabren neuspesima na obe ove strane, dopada još i teške bolesti, zapaljenja pluća, i zbog toga ostaje, kao težak bolesnik, duže vreme u postelji. Po ozdravljenju, nov francuski poslanik kod mletač- kog dužda poziva ga da mu bude sekretar. On prima tu ponudu i odlazi u Veneciju, ali ni ovde ne nadugo. Posle 169 14 meseci službovanja posvađao se s poslanikom i, uprkos stečenih ljubavnih veza s dvema Venecijankama, vratio se u Pariz. On nailazi sada u francuskoj prestonici na opšte simpatije i njegovo društvo se traži i ceni. On je u vezi sa najvišim i najuticajnijim društvenim krugovima. Čuven je i slavan. U to isto vreme slklapa novu, jaču ljubavnu vezu, čvršću nego sve dotadašnje. On se zagledao u jednom ho- telu u sobaricu Terezu Levaser. Zaljubljuje se u nju i ona mu postaje stalna prijateljica, da kraja njegovog života. U Parizu ima stalno zapošljenje kao sekretar nekog gospodina i radi zajedno s Didroom na osnivanju časopisa Ima pune ruke posla. Ali, ima i puno neprijatnosti s ro- đacima svoje prijateljice. U to vreme umire mu i otac S jeseni iste godine odlazi na rad u jedan zamak u svoj- stvu sekretara. Otuda ispraća svoju prijateljicu u Pariz da smesti u dom za nahočad plod njegove ljubavi. Iduće go- dine prelazi na rad u drugi zamak. Tu, uzgred, sklapa s gospođom d'Epinej ljubavnu vezu. Cenjen i viđen, on je ovde prvi put ušao u najviše aristokratske krugove i lično upoznao pokvarenost i dotrajalost tog društvenog reda. U to vreme Akademija u Dižonu raspisuje poznati konkurs. On učestvuje na njemu, dobija prvu nagradu i dospeva na vrhunac svoje slave. Poznat, priznat i cenjen širom Francuske, nastanjuje se u Parizu. Međutim, sada ima česte nevolje sa zdravljem, koje ga jako zabrinjava. Ima teškoća i s nasrtljivim rođacima svoje prijateljice Tereze, koji neprekidno iznuđuju od njega novac. U isto vreme odvaja od svojih usta i šalje izdržavanje i svojoj negdašnjoj prijateljici gospođi Varens, koja je zapala u bedu i koju on ne zaboravlja. 170 l Juna 1754. god. odlazi u 2enevu u društvu svoje prija teljice Tereze i jednog svog prisnog prijatelja. Razočaran bolno u prijateljstvo tog svog tobožnjeg prijatelja, a po- sle jedne intimne ispovesti Terezine, on kida s tim prija- teljem. Nalazi za potrebno da se vrati u protestanstvo, što odmah čini, i pronalazi gospođu Varens. Po povratku u Pariz prihvata se velikih književnih poslova i radi užurbano i naporno, danju i noću. U to vre-

me odlazi često na poljsko dobro gospođe d'Epinej i učvrš- ćuje s njom prijateljstvo. Ali ga to staje vrlo skupo. Zbog te veze gubi svog moćnog zaštitnika i dobrotvora barona Holbaha, nemačkog aristokratu i levičara nastanjenog u Parizu, koji je imao uticajan kružok. Uz to, Holbah po staje sada najogorčeniji neprijatelj Rusoa. Taj tabor ne- prijatelja postajao je sve jači i širi jer je Ruso kvario odnose i na svima drugim uticajmm stranama: s Didroom, Dalamberom, Grimom, pa i sa samim Volterom. Posled- nji je, u ljutim napisao Rusou „jedno tako bezobrazno pismo kakvo nikad nijedan fanatik ne bi naškrabao", kako piše biograf. Ruso je u to doba bio u naponu svog stvaralaštva Radio je, pisao i izdavao svoja na j glavni ja dela, bez pre stanka i bez predaha. Naporan rad pokazao je ubrzo ozbiljne posledice. Istrošen telesno i rastrojenih živaca, Ruso zapada u teško duševno stanje, teže nego ikad ranije. Zahvata ga melan- holija, postaje bezvoljan i mrzovoljan i oseća odvratnost prema svakom poslu, pa i prema samom životu. Njega grize još i savest što je napustio svoju decu, smeštenu u domu za nahočad i ostavljenu bez roditeljskog staranja. 171 On se obraća jednoj od svojih prijateljica i moli je da uzme njegovu decu iz doma i da se o njima brine, a isto tako da se pobrine i o njegovoj Terezi, jer je on, kako se jadao, „već raskrstio sa životom i odlučio se na samo- ubistvo". Ali, nesreća nikad ne dolazi sama. Osim bolesti, Rusoa pogađaju neprilike i s mnogih drugih strana. Pored sva- kodnevnih javnih skandala koje mu priređuju rođaci nje- gove prijateljice Tereze, snalazi ga još i velika nevolja da mu zastane u mokraćnoj bešici sonda, koju je bio navikao sam da zavlači zbog davnašnjeg suženja mokraćnog ka- nala. Na njegova književna dela digla se vika sa svih strana. Protivu njih i njega povela se prava hajka, i to od strane uticajnih faktora: papa, Sorbona, Pariški parla- ment, Ženevska opština, Holandija, Bernski ikanton. Sa svih tih strana, a i mnogih drugih, padali su na njega udarci i, u besu, traženo je da se njegova dela konfiskuju i spale. Bio mu je u opasnosti čak i goli život. On beži naj- pre u jedan švajcarski grad, pa kad je osetio da mu je i tu život u opasnosti, sklanja se u malo i mirno švajcarsko mesto Motije-Traver. U tom zabačenom mestancetu ostaje pune tri godine na miru, pod zaštitom samog pruskog kralja, i tu dovodi kasnije i svoju prijateljicu Terezu. Sklonjen od opasnosti i u tišini, Ruso ni tu ne po- pravlja svoje rastrojene živce. Njegovo duševno stanje je sve lošije. On se često tvrdo rešava da oduzme sebi život. Ta misao ga opseda i ne pušta ga. Muči ga i ubija uobra- ženje da ga ceo svet proganja i da su se svi ljudi, bez izuzetka, zaverili protiv njega. Zazire od svakog naivnog postupka svoje društvene okoline, i svaku reč i pomisao svojih poznanika tumači izopačeno i na svoju štetu. Da 172 bi podesio odevanje prema bolesti mokraćnog pribora, nosio je široko jermensko odelo, na veliko iščuđavanje svojih prijatelja. Da bi se otrgao od bolesnih i nasrtljivih pomisli i suzbio nesnosnu nesanicu, predaje se gimnastici

i sam čepa drva. Da bi smirio uzbunjeno javno mišljenje i da bi se koliko-toliko osvetio mnogobrojnim neprijate- ljima, odrekao se javno i svečano prava ženevskog građan- stva, što je još više rasplamsalo borbu između njegovih vernih pristalica i ogorčenih neprijatelja. Ruso je u Motije-Traveru u prvo vreme živeo na miru s tamošnjim pastorom. Docnije, njihovi odnosi pokvarili su se u tolikoj meri da je morao iznenada pobeći. Umakao je jedva živ ispred linča od razjarene rulje, koju je na njega nahuškao pastor, „ta vucibatina koja je javno po- stala harambaša te razbojničke družine", kako je govo- rio Ruso. Pošto je pobegao najpre na jedno ostrvce na Ženev- skom Jezeru, a uskoro zatim u jedno skrovito mestance, on je, naposletku, napustio Švajcarsku i sklonio se u Strazburg. Tu je takođe nezadovoljan, pa zato 1766. god. napušta evropsko kopno i prelazi u Englesku. Ne oseća se ni tu sigurnim, te neprekidno menja mesto boravka, što mu još više rastrojava živce. Spopadaju ga u dva maha nastupi punog umnog pomračenja i neuračunljivog stanja. Čim bi mu ti napadi prošli, u svetlom međuvremenu, ponovo se prihvatao književnog rada, pišući svoju ,,Is- povest". Pošto mu je dojadila i Engleska, vraća se u Francus- ku, da bi i tu jednako menjao mesta boravka. Njega sada najviše pritiskuju nesređeni odnosi s Terezom Levaser, njegovom stvarnom ženom, koja mu je koliko nesnosan 173 teret toliko i spasonosna kotva. Jedno vreme kao da se bio konačno resio da raskine sa njom i da odbegne od nje, ali su ona i njeni prijatelji tu njegovu potajnu nameru osujetili. Lutajući od jednog mesta boravka do drugog, od Gre- nobla do Burgoana, i odatle do Liona, on zastaje u ovom poslednjem gradu. Tu se kao smiruje i pada u stanje mir- ne rezignacije, pa se povlači 1770. god. u Pariz, rešen da se ovde stalno nastani i provede ostatak svog života. U toj poslednjoj fazi njegovog duševnog poremećaja, u tom „pe- riodu blistanja delirijuma", koristi se poslednjim zaosta- lim snagama i prihvata se poslednjeg posla. Piše svoje „Dijaloge", u kojima se oseća popuštanje umne moći i književne sposobnosti. Kasnije piše i svoje „Sanjarije"; u njima kao da se nazire povratak izgubljenih snaga, ali za kratko. Jednog dana, maja 1778. god., Ruso iznenada bez ičeg što bi to moglo nagovestiti, napušta svoj dom i svoju ženu i, u društvu s jednim svojim prijateljem, preseljava se de- setak kilometara izvan Pariza, u mestance Ermenonvil, zaokruženo divnom prirodom. Posle 42 dana mirnog i spo- kojnog boravka u tom mestu on, jednog julskog dana, umire iznenada, bez ikakve prethodne bolesti. Rusoova čudna i zagonetna smrt izazvala je mnoge razgovore i tumačenja čim se za nju saznalo. Kasnije je o njoj nastala čitava literatura. Uprkos mnogostrukog tra- ganja, o pravom uzroku njegove smrti nije se saznalo ništa tačno. Njegova smrt ostala je tajna. Postoje o toj tajni tri glavnije pretpostavke: ubistvo izvršeno od strane Tereze Levaser; samoubistvo u nastupu poslednje, najjače 174

duševne krize, i prirodna smrt zbog srčane slabosti. Žil Lemetr je na jednoj konferenciji o uzroku te zagonetke rekao kratko: „Je ne sais pas" („Ne znam"). Žan-2ak Ruso imao je nezdrav duh od kolevke do groba. Njegov duh bio je u tolikoj meri poremećen, i to raznostruko, da je njegov najbolji biograf i patograf, dr Zerarde, s pravom napisao: „Ruso nije imao samo jed- nu bolest, on ih je imao više". Njegovo živčano rastrojstvo i duševna poremećenost imaju nasledno poreklo i pokazuju se još u ranom detinj- stvu. U pismu gospođi de Beloj on sam piše o svojoj bo- lesnoj konstituciji: „U mom detinjstvu svaka figura sakri- vena pod belim pokrivačem izazivala je kod mene odmah napad grčeva. U tom smislu, kao i u mnogo koječemu, ostaću dete do kraja života". Rusoov poremećen duh pokazivao se mnogim zna- cima i na svakom koraku. Prvi i središni znak je njegova duševna nestalnost: on se nije mogao skrasiti na stalno ili duže boravljenje ni u jednom gradu, ni na jednom mestu, već je celog života bio u skitnji i lutanju; nije mogao da istraje ni na jednom poslu, već se prihvatao mnogih po- slova i različitih zanimanja, ne zadržavši se ni na jednom od njih. On je takav u svemu i svuda i dr Zerarde s pra- vom piše o toj njegovoj crti: „Tačno je da je u Ruso- ovom intelektu bilo puno praznina, te se njegova inteli- gencija ponekih dana zamagljivala i zamračivala. Ali, izne- nada, iskra, umesto da se sasvim ugasi, namah je oživlja- vala, i iz tog sjajnog genija su izletele drhtave misli, deli- katni snovi, nacrti i spisi, veličanstveni i mudri. U njego- vom moralu je to isto. Naizmenice, premorenost i odvaž- nost, indolentnost i krajnja aktivnost, kukavičluk i hrab- 17$ rost, najekstremnije stvari su se redale jedna za drugom na kontradiktoran i paradoksalan način". Zbog unutrašnje nestalnosti, Rusoovo raspoloženje nije ni određeno niti čvrsto, te je on zato mnogolik, čime iznenađuje i svoje najbolje poznavaoce i prijatelje. Kod njega nastupaju odseci vremena u toku kojih je u naponu snage i kada je dobro raspoložen, i tada je optimista i grandoman. On onda piše o sebi da je „začudio Evropu svojim proizvodima, u kojima su prostaci videli samo re- čitost i duhovitost, ali duše koje lebde u našim etarskim regionima upoznaju s radošću u meni svoju rođenu dušu". Na drugom mestu piše o sebi ovako: „Kad odem iz Fran- cuske, meni se odmah prohte da počastvujem svojim po- vratkom evropsku državu koju najviše volim". U takvim trenucima prožet je ne samo osećanjem hrabrosti već i religioznim osećanjem. U „Contrat social" to njegovo ose- ćanje ima obeležje fanatičnosti. Ali, takvo njegovo raspo- loženje ima svoje određeno vreme trajanja. Kad se ispraz- ne snage nakupljene u njemu, kad u njegovoj duši umesto plime dođe oseka i nastane period duševne malaksalosti i ispražnjenosti, on oseća, misli i postupa obratno. On onda gubi religiozno osećanje i postaje ateista. Tako 1769. god. piše o sebi: „Ja sada verujem zato što sam nekad verovao". On je onda pesimista, pun očajanja, što je naj- bolje izrazio u svojim „Pismima". U takvom raspoloženju zapada u hipohondriju i melanholiju, tuđi se svega kao pustinjak, i onda mu nailaze crne misli, manije gonjenja, kad uobražava da se ceo svet zaverio protiv njega i njego-

vih dela. Kad ga takvo raspoloženje izmuči i dostigne vr- hunac, on pomišlja na samoubistvo. 176 Kod Rusoa nije bilo čitavo ni moralno osećanje. Me- njao je dvaput veru iz koristoljublja. Krao je još (kao dete, i uvek nabeđivao za to druge. Služio se na svakom koraku lažju i licemerstvom, te mu reci nisu bile u skladu s postupcima. Posle izlaska prvog njegovog dela iz štampe odrekao se javno književnog rada i posvetio prepisi- vanju nota, čineći to na brzu ruku i s greškama, da bi se uskoro ponovo vratio književnom radu. Iako je živeo stal- no u nemaštini, nadmeno i s preziranjem je odbijao da primi poklone, dok je poklone uručene preko njegove žene Tereze prihvatao oberučke. Uprkos svoje teorijske pedagoške delatnosti i preteranih izliva osećanja nežnosti i ljubavi u svojim pismima i spisima, strpao je svoju ro- đenu decu u domove za nahočad, ne vodeći o njima ni- kakog računa. Prezirući civilizaciju i raskoš i udarajući na njih javno, nosio je, kao i zbog svoje bolesti, tobože „pros- to" jermensko odelo, u stvari raskošno i teatarski upad- ljivo: 'izvezeni zubun, svileni kaftan, postavljenu kapu i šaren pojas. Njegovi odnosi prema prijateljima, pa i prema dobro- tvorima, pokazuju još više njegovu poremećenost. Iako mu je Volter činio mnoge prijateljske usluge i dobra dela, on je jednom prilikom, iznenada i bez ikakvog povoda s Volterove strane, objavio u novinama članak ,,O pozoriš- tu", u kojem je ne samo napao pozorišna dela tog svog prijatelja i dobrotvora već ga je još dostavljao i opadao kod ženevske vlade kao pokvarenjaka koji u svom domu u Ferneju drži skandalozno pozorište. Kad mu je njegov za- štitnik Fridrih Veliki u najtežem trenutku uputio novčanu pomoć, on je kraljevom izaslaniku rekao da „ne može spavati u kući koja je podignuta kraljevim novcem", a 12 Tragedija genija samom kralju je otpisao: „Hoćete da mi date hleba; zar nema među Vašim podanicima nijednog kome nedostaje hleb?" Uprkos takvog oholog stava, kada je njegova žena primila taj isti poklon, nije ga vratio. Zamerivši se jako i svom prijatelju u Engleskoj, filozofu Hjumu, koji mu je u Engleskoj izradio penziju i našao sklonište u teškim ča- sovima njegovog života, on je od tog ozlojeđenog prija- telja dobio gnevno pismo u kojem je pisalo i ovo: „Kad ste Vi sami najveći neprijatelj svog mira, svoje sredine i svoje časti, ne mogu se čuditi što ste postali i moj nepri- jatelj". Kad je njegova prijateljica i dobrotvorka gospođa d'Epinej otputovala u Švajcarsku poslom, pustio je pako- sno glas da je ona taj put preduzela zato da bi u inostran- stvu tajno rodila nezakonito dete. Slične neuračunljive po- stupke pokazivao je i prema ostalim bliskim prijateljima i dobrotvorima — Dalamberu, Didrou, Grimu. Prvi od njih žalio se jednom svom prijatelju: „Žan-Žak je Ikao divlja zver, koju čovek srne dirnuti samo štapom, i to iza reše- tke". Tu ocenu je dopunio Volter: „Smatram da je Ruso jedan od najnesrećnijih ljudi, jer je jedan od najgorih". Kod Rusoa nije bilo sve u redu ni u seksualnoj sferi. Kod njega je polni osećaj bio probuđen prerano, pre pu- berteta, kad mu je bilo osam godina. U svojini „Ispovesti- ma" ispoveda se kao onanist i impotentan, kao „rđav

Turčin" („mauvais Turque"), kako sam kaže. On piše o svom polnom osećaju: „Naslađivati se! Da li je to suđeno čoveku! Ah, kad bih samo jednom okusio sve naslade lju- bavi, u punoj meri, mislim da moja slaba priroda ne bi izdržala, umro bih na samom delu". Njegova polna uži- vanja su perverzna, i te perverzije su bile raznovrsne. Dr Zerarde navodi jedan neobjavljen rukopis iz 1783. god. 178 (svojina Grima) u kome piše i ovo: „Kuća u ulici Mobie, gde je Ruso šiban bičem za mali talir". U svojim „Ispoves- tima" Ruso daje i ovaj autobiografski podatak: „Biti pod nogama gospodarice metrese, slušati njena naređenja, imati slobodu moliti je, sve je to za mene slatko uživanje, i ukoliko mi je moja mašta više raspaljivala krv, utoliko sam bio više i jače ukočen kao ljubavnik". Dr Režiš i profesor dr Kraft Ebing tumače to priznanje kao znak masohizma. Međutim, izgleda da je Ruso imao i druge seksualne perverzije. „Ženevski građanin" je po tipu svog bolesnog duha bio stariji patološki brat „velikog pisca zemlje ruske" iz Jasne Poljane. Obojica imaju gotovo istu životnu sud- binu i isto književno nadahnuće. Obojica su imali ne- stalan i uznemiren život: oni su lutalice celog svog života; oni su u svojoj nestalnosti i u svom sumnjanju u sve i sva, u neprekidnom kolebanju između naslađiva- nja životom i misli o samoubistvu; njih je u predsmrtnim danima nešto iznutra gurnulo u naručje prirode, dalje od kuće i dalje od ljudi, da tamo dočekaju svoj zemalj- ski nestanak. Karakter njihovog književnog nadahnuća je takođe istovetan. Obojica su toplog, mekog i nežnog pesničkog nadahnuća; privlačio ih je pedagoški rad s decom i nepro- svećenim svetom; verski su fanatici na svoj način i bun- tovnici protiv zvanične crkve; reformatori su društva i u revolucionarnom stavu prema socijalnom poretku svoga doba; obojicu je isključila zvanična crkva i, zajedno s ču- varima socijalnog poretka, gonila bez milosti; obojica su nagonski neprijatelji gradske kulture i prijatelji pri- rode i sela. 12* 179 VOLTER (Frartfois-Marie-Arouet de Voltaire, 1694—1778) Volter je rođen kao slabunjavo dete. Slab telesni sastav zadržao je kroz ceo njegov dugi vek od 83 godine. Ali, u tom trošnom i nežnom telu nosio je on retko agilan i istrajan duh, toliko sna- žan da je svojim životnim de- lom dao ime ćelom osamnaes- tom veku. Istoričari taj vek zovu „vekom Voltera". On je počeo pokazivati rano osobine svoga duha. U svojoj trećoj godini znao je na- izust mnoge Lafontenove basne i u to vreme poznatu bez- božničku poemu „Moizadu", kojoj ga je naučio njegov kum, slobodoumni sveštenik Šatonef. U svojoj desetoj go-

dini bio je već pitomac jezuitskog koleža Luja Velikog, gde je ubrzo pao u oči svojom bistrinom, živahnošću i slobodnim držanjem. U 12. godini već je pisao pesme i epigrame. One su se toliko dopadale njegovim nastavni- cima jezuitima da su mu ih sami oni umnožavali i rastu- rali. Šatonef je pokazao neke od tih pesama i epigrama čuvenoj ondašnjoj lepotici, duhovitoj ženi i kurtizani, Ni- noni od Lankloa. Ona je njima bila toliko ushićena da je zatražila poznanstvo s malim pesnikom i zaveštala mu posle svoje smrti jednu svotu novca „za kupovinu lepih knjiga". Po izlasku iz koledža on se oseća toliko samopo- uzdan i samostalan da odbija očev predlog da ide na 180 pravne studije. Preko jednog prijatelja poručuje ocu: „Recite mome ocu da ja nikako ne želim da dođem do poziva koji se kupuje. Potražiću poziv koji ne staje ništa". Kad mu je otac predložio da se primi ma koje službe, on mu je odgovorio: „Neću drugu službu do književničku". Kada je navršio 20 godina, započeo je prazan mla- dićki život, život provoda, nerada, naslada. Kreće se u najvišim društvenim krugovima zahvaljujući nešto veza- ma preko Šatonefa a nešto svojoj neobičnoj duhovitosti, koja je privlačila sve oko njega. U međuvremenu nastavio je da piše stihove. U njima je jasno ispoljio osnovni ton svoga duha. Ti stihovi su bili satirične sadržine, s oštrim, vrlo oštrim bodljama. Njegovi epigrami bili su, svi odreda, duhoviti i kratki, uvek zajedljivi. Njegova žaoka bila je uvek upravljena na visok cilj i pogađala neku visoku i važnu ličnost. Zabadajući se kao oštar mač, pričinjavala je žrtvi jak bol a kod čitaoca izazivala glasan kikot. Volteru se kroz kratko vreme osmehnula sreća. Nje- gov dobrotvor Šatonef otišao je u Holandiju kao ambasa- dor i poveo sa sobom i svog štićenika, kao paža. Volter se upoznao u Holandiji s kćerkom jedne francuske emigrant- kinje, zaljubio se u nju i osvojio je. To je razgnevilo njenu majku, koja ga je tužila ambasadoru i iznela neke ružne strane mladog osvajača. Ambasador je odmah uhapsio svog štićenika i kumića i proterao u Pariz. Tu ga je do- čekao ljutilo njegov otac, koji se pre toga bio zavadio s njegovim starijim bratom. Otac je tada govorio da ima „dva sina luđaka: jednog u prozi, drugog u stihovima". Razlaz između sina i oca bio je toliko oštar da je otac već dobivao od policije „lettre de cachet" (nalog za hapšenje) i već bio gotov da, po običaju vremena, uhapsi svog nepo- slušnog sina. Volter je bio prinuđen da se krije od oca i 181 vlasti. U isto vreme, on je sa svojim prijateljima jezuitima bio skrojio plan za otmicu svoje ljubavnice u Holandiji. Ali se ubrzo predomislio: resio je da se izmiri s ocem, da se ostavi otmice i da započne pravne studije. U to vreme, 1714. god., umire Luj XIV, „kralj sunce", i ostavlja u zemlji jako nezadovoljstvo, s razrivenim eko- nomskim i finansijskim prilikama. Javljaju se na sve stra- ne potajne akcije protiv „starog režima" i od ruke do ruke kruže mnogobrojni pamfleti. Zbog sumnje da te pamflete piše i širi Volter je bio optužen i zatvoren u Bastilji. U zatvoru ostaje godinu i po, radeći za to vreme punom parom na književnosti. Tu je započeo i svoj spev, „Henri- jadu". Po izlasku iz Bastilje morao je da provede izvesno

vreme u internaciji. To vreme proveo je u stvari u gostima kod jednog svog prijatelja, vojvode od Betuna, u njego- vom zamku. Tu je postao i ljubavnik lepe devojke, gce Livri, koja se spremala za glumicu. Kada se vratio u Pariz, doneo je sa sobom svoju trage- diju „Edip", koja je odmah izvedena. Na predstavi je bio ceo aristokratski Pariz na čelu sa regentom Filipom Orle- anskim. Pisac je slavljen i hvaljen od svih a od žena obo- žavan. Bacio se koliko u vrtlog uživanja toliko i u neumo- ran rad. U isto vreme sticao je i sve veći broj neprijatelja i na njihove žestoke udarce nije im ostajao dužan. Pariz je u to vreme, kako kaže jedan istoričar, „samo pevao i bunio se". Društveni moral pao je nisko do cini- zma. Ceo svet predao se uživanjima i nasladama, oborivši sve moralne obzire. Istoričar o toj raspuštenosti piše da se „sve živo obrnulo na veselje i šale" i da se bio „povratio duh iz doba fronde* i građanskog rata". Raspuštenost je * Fronda: politička stranka za vreme maloletstva Luja XIII 182 - uzela toliko maha da se javno govorilo da regent živi sa svojom rođenom kćerkom u konkubinatu. Iz takvog stanja niklo je veliko nezadovoljstvo. Među mnogim lecima i pamfletima pojavio se i spis protivu samog regenta pod naslovom „Filipike". On je imao tako velik uspeh da je mogao biti pripisan samo Volteru. Zbog te sumnje on je ponovo proteran iz Pariza. Prihvaćen i po drugi put od gostoljubivog vojvode od Betuna, Volter se sklonio u isti zamak i pored iste, drage prijateljice gce Livri. Naslađujući se njenom ljubavlju, on je neumorno nastavio svoj književni rad, pišući nove drame i podešavajući glavne uloge za svoju prijateljicu. Pisane na brzu ruku i za publiku u kojoj je bilo mnogo njegovih ogorčenih neprijatelja, te drame izazivale su na premijerama teške skandale. Volter se nije bojao ni raz- mera tih skandala niti drugih okršaja. Naprotiv, on je i sam tražio i potpirivao borbu, te je zametao kavge na sve strane, stvarajući sebi nove falange moćnih neprijatelja. U međuvremenu, zabavljao se veselo i bezbrižno, pravio duhovite dosetke i šale, zasmejavajući svako društvo u kojem bi se našao. Bio je srećan i uvek dobro raspoložen. Tražeći i izazivajući sukobe, Volter se namerio na jednog moćnog i nasrtljivog plemića, kojega je u jednom društvu jetko ismejao i koji mu je odmah posle razlaza tog društva uzvratio podmuklim fizičkim napadom. Po- što je taj plemić uspeo da izdejstvuje u policiji rešenje da se Volter protera iz Francuske, Volter se sklonio, bez pre- domišljanja, u Englesku. Nastanivši se u Londonu, osetiv- ši se zadovoljan u slobodnoj zemlji, predao se književnom poslu i mondenskom životu. Stupio je u vezu s mnogim istaknutim piscima, a najprisnije sa satiričkim piscem Sviftom. Kao emigrant, imao je i svoje gorke časove. Mno- 183 gima je izgledao i sumnjiv, jer se širio glas da je potajni poverenik francuskog dvora. Zbog svog odela i stranačkog izgleda imao je neprilika i s publikom na ulici. Jednom se za njim okupila velika gomila sveta, išla za njim, doba- cujući mu podrugljive šale i dosetke. Kad mu je sve to dosadilo, popeo se na jednu klupu i uzviknuo svetini:

„Dragi moji Englezi, pa zar nisam dovoljno nesrećan što nisam rođen među vama?" Tim recima je osvojio sakup- ljene, te su ga digli na ruke i odneli u njegov stan. Posle nekog vremena, Volter je krišom prešao u Fran- cusku i nastanio se u Sen-2ermenu kod jednog berberina. Odatle je napisao pismo ministru policije i molio za do- zvolu da može slobodno „vući svoje lance u Parizu". Kad mu je vraćena sloboda, bacio se na finansijske poslove da bi došao do novca, s kojim je rđavo stajao. Natežući s novcem u emigraciji, on je sada zavoleo novac više no ma šta drugo. U jednom svom pismu iz tog doba pisao je o tome iskreno i otvoreno ovako: „Jedan stari doktor mi je govorio: ,Dragi moj gospodine, ja sam u svojoj mladosti pisao protiv ustava i protiv pape; bio sam bačen u tam- nicu i smatrao sam se mučenikom. Sada se ne mešam ni u šta i osećam se pametan'. — ,Čime se zanimate?' — upitah ga. — ,Dragi moj gospodine — odgovori mi on —, ja jako volim novac'. Tako se ljudi u zrelijim godinama smeju svojim postupcima iz mladosti; postupci stare kao i ljudi". Od jednog Volterovog biografa saznajemo i ovo: „Volterov portfelj bio je pun raznih ugovora, papira od vrednosti, menica, državnih obveznica. Teško da bi se mo- gao naći koji drugi književnik koji bi imao u svom port- felju toliku hrpu papira od vrednosti". Pored patološke strasti za zgrtanjem para, kod njega su plamtele još i nje- gove urođene strasti, čežnje i želje za visokim društvom, 184 za mondenskim životom, za ljubavnim avanturama, za književnošću, naukom, filozofijom, a najviše za teatrom i borbom. Volter je uskoro morao ponovo da se krije i beži od organa policijske vlasti. Sada je to morao učiniti zbog crkve. Ta vlast nije dozvolila da se sahrani na groblju niti da se opoje slavna glumica Adrijen Lekuvrer, obrazlažući tu zabranu time da glumci nisu dostojni te pažnje od strane crkve. Volter je javno izrazio svoj revolt protivu to- ga u jednom svom oštrom epigramu, napavši crkvu i njene sluge ne može biti oštrije i duhovitije. Čim je organ crk- vene vlasti podneo tužbu protivu njega on je pobegao iz Pariza i sklonio se u jedno selo u Normandiji. Tu je ubrzo pristupio štampanju svoje knjige „Filozofsika pisma o Englezima", koju je odštampao u Ruanu. Ta knjiga nije bila bogznašta ni po svojoj sadržini ni po svojoj književ- noj vrednosti, ali je, premda se nije dugo prodavala, uči- nila na javnost jak utisak i doživela velik uspeh samo zato što je govorila o važnim tekućim društvenim stvarima, i to na neobičan živ, zanimljiv i borben način. U knjizi se govorilo o religiji, politici, filozofiji, nauci i književnosti kod Engleza. Sve pohvalno. Tendencija knjige je bila jasna: pohvalom Engleske narugati se stanju u Francus- koj. Izvesno vreme pošto je knjiga izašla izdavač je bio bačen u Bastilju, Volter je pobegao u Lorenu, a knjiga je konfiskovana i spaljena „kao skandalozna, protivna veri, dobrim običajima i poštovanju koje se duguje prema vlas- tima". To je bilo 1734. god. Volter je pobegao u Lorenu, blizu same istočne gra- nice, zajedno sa svojom prijateljicom madam Satle, koja je imala tu svoj zamak Sirej. Ta njegova prijateljica bila je veoma obrazovana, a uz to i književnica, ali i veoma

185 senzualna. Volter je s njom stupio u prisnije veze po povratku iz Londona, kada je njoj bilo 27 a njemu 39 go- dina. Nastanivši se u zamku u Sireju, proveli su zajedno čitavih 14 godina. Zajednički život tekao je u miru i pri- jateljstvu, ali je često bio prekidan svađama i burnim pri- zorima, koji su se ipak lepo završavali. U zamak je s vre- mena na vreme navraćao muž madam Šatle, „dobričina" markiz od Šatlea. Volter je za sve to vreme vodio vrlo radan život. Mno- go je čitao, pisao, vodio filozofske diskusije, priređivao predstave, zanimao svako društvo živim i duhovitim ra- zgovorima kao nenadmašan kozer, pa se još bavio i gazdin- stvom. Madam Grafinji piše u svojim memoarima da je život u zamku Sirej bio toliko ispunjen poslovima i do- gađajima svaka 24 sata da je, „na žalost, vreme bilo isu- više kratko". Volterov duh ipak nije mirovao. Željan novih uspeha i raznolikosti, došao je sada na misao da se prihvati uloge diplomate i političara. Zato je pokušao da stupi u vezu s pruskim prestolonaslednikom, budućim Fridrihom Ve- likim. Znajući da ga ovaj obožava, jer mu je pisao da „na svetu postoji samo jedan bog i jedan Volter", Volter je počeo da pravi planove kako da stupi u bližu vezu s njim. Najzad je uspeo. Kad je Fridrih postao kralj i kada je Francuskoj bio potreban saveznik protiv Engleske i Austrije, francuska vlada mu je dodelila poverljivu diplo- matsku misiju u tom smislu. Da bi bolje uspeo i lakše pridobio Fridriha, izjavio je da je tobože pobegao iz Fran- cuske kao politički emigrant zbog svoje satire napisane protiv jednog crkvenog velikodostojnika. Volterova obma- na, međutim, nije uspela. Oprezni Fridrih, preko svojih 186 poverljivih ljudi, tačno je utvrdio u čemu je tu stvar. Tako je zamak Sirej i dalje sačuvao svoj uobičajeni izgled, a njegov domaćin nije ni u čemu promenio svoj položaj. Volter je sada bio još više obuzet neodoljivom, sta- račkom željom za visokom karijerom, za velikim titulama, za slavom i ugledom i izvan Francuske, za lakim, ugodnim i raskošnim životom u velikom gradu i blistavom svetu, što dalje od zabačenog Sireja. Najzad je počeo činiti po- kušaje da se približi dvoru. U tome je brzo i neočekivano uspeo zahvaljujući dolasku jednog svog dobrog školskog druga na položaj ministra, a još više zahvaljujući bla- govoljenju i podršci jedne kraljeve metrese. Tako je, na prost i lak način, postao „dvorski miljenik i favorit", kako se onda govorilo zajedljivo u krugovima njegovih nepri- jatelja. Voltera to nije zbunjivalo, već ga je hrabrilo. Uskoro je zaslužio i titulu „redovni plemić i istoriograf kraljev". Tražeći sve više efektne scene, priznanja i slave, prilikom predstave svoje „Merope" izazvao je buru odu- ševljenja kod publike. Ćela publika je ustala u dvorani pozorišta i, kličući, vikala najlepšoj prisutnoj dami: „Ma- dam Vilar, zagrlite Voltera!" Volter je nezajažljiv — želi da postane član Fran- cuske akademije, koja ga je jednom već odbila. On je radi toga pokrenuo sve odlučujuće sile, na čelu s madam Pom- padur i papom, kome se obratio poniznim pismom. Uspeo je i u tome — naimenovan je za člana Akademije. Da bi se što više dodvorio i približio kralju, koji ga

ipak nije mnogo mario, izdejstvovao je da se u Versalju predstavlja njegov „Hram slave". U tom komadu, u glav- nom junaku, imperatoru Trajanu, pokušao je da ocrta kralja na veoma ulepšan način. Kad se predstava završila, računajući da je slomio otpor i neraspoloženje kraljevo, 187 Volter mu je slobodno prišao i glasno ga upitao: „Je li Trajan zadovoljan?" — Kralj ga je strogo odmerio, ne odgovorivši mu ništa, okrenuo mu leđa i otišao. Volter je uskoro dozi veo još teži i opasniji udar. Igrajući jedne večeri karte sa svojom prijateljicom ma- dam Šatle u društvu u kome je bila i kraljica, i videći da njegova prijateljica gubi ogromne sume novca, on joj je Ijutito viknuo na engleskom da prestane da igra jer se nalazi ,,u društvu sve samih lopova". Iako niko nije znao engleski, ipak se osetilo šta je rekao. Svi su poustajali, ljutiti i besni, i napustili igru. Volter i njegova prijateljica bili su načisto da im je Bastilja osigurana. Nisu se nimalo premišljali. Dobavili su fijaker, uskočili u njega i pobegli u zamak svoje dobre poznanice, vojvotkinje od Mena. Stigli su, kao bez duše, tek posle ponoći. Posle kratkog vremena, kada se raščulo gde se sklonio u prvi mah, Vol- ter je pobegao sa svojom prijateljicom u njen zamak Sirej. Tu nije imao sreće da duže nastavi svoj uobičajeni život, u samoći i bezbednosti. Njegova prijateljica, madam Satle, iako mu je i dalje ostala odana, stupila je u ljubavne veze s jednim mladim kapetanom, i iz te veze rodila kćer- čicu, u svojoj 44. godini. Porođaj je završio nesrećno — madam Šatle je šestog dana po porođaju umrla. Duboko potresen i utučen bolom i žalošću za dugo- godišnjom prijateljicom, Volter je napustio za svagda zamak Sirej i preselio se u Pariz. Tu nije ostao dugo. Uskoro je primio poziv od Fridriha Velikog da bude ,,šam- belan" u njegovom dvoru u Podsdamu. Pošto se odlučio da primi tu ponudu, hteo je jednim hicem da pogodi dva zeca. Pred svoj polazak na tu dužnost obratio se dvoru da mu dodeli kakvu diplomatsku misiju kod pruskog kralja. Kralj je na to osorno odgovorio: „Nikakva misija!" 188 Uz to je Ijutito dodao da tim postavljanjem „pruski dvor dobija jednog luđaka više, a versajski jednog manje". Volter je dočekan u Podsdamu kao vladar. U susret mu je izišao i dočekao ga i sam Fridrih Veliki. Odmah mu je predao „Krst za zasluge" i prikačio o rame „ključ šam- belana". Volter je dobio 28.000 Hvara penzije. Gde god bi se pojavio narod je Ijubopitljivo istrčavao da ga vidi i da mu ukaže pažnju. Volter ipak nije bio bez briga. Dvorska kamarila nije ga iskreno dočekala jer se bojala za svoj uticaj na kralja. Na čelu te kamarile bio je francuski emigrant Mopertuis, predsednik Akademije naulka u Berlinu. On je bio ogorčen na Voltera još pre njegovog dolaska, jer je zavideo njego voj slavi i strepio za svoju. Zbog takvih odnosa spletke su stale da čine svoje još odmah u početku. Kralju je došap- tavano kako Volter voli da kaže u ironiji o kraljevim knji- ževnim radovima kad ih dobije radi ispravke: „Kralj mi šalje svoje prljavo rublje na pranje". Volteru je, opet, pre- nošeno da kralj često govori o svom stranom gostu: „Tre- baće mi još jednu godinu, a posle ću koru isceđene pomo-

randže baciti na đubre". Kad je zbog nedozvoljenih i pre- teranih finansijskih spekulacija s jednim svojim ortakom još više pogoršao svoj položaj, Fridrih mu je očitao oštru lekciju: „Vi ste podigli žalosnu huku u celoj varoši. Imao sam mira u svojoj kući sve do Vašeg dolaska, ali Vas upo- zoravani da ste se vrlo rđavo orijentisali ako mislite da možete nastaviti kod mene Vašu pasiju da spletkarite i da ćarite". Uskoro je Fridrihova čaša strpljenja bila prepu- njena. Volter je štampao satiričan spis protivu Mopertuisa i u njemu ismejavao njegovu naučnu vrednost zajedljivo i žučno. Fridrih je to osetio i kao svoju ličnu uvredu. Na- redio je odmah da se taj spis konfiskuje i spali a pisac da 189 se protera iz Pruske. Na putu, u Frankfurtu, Voltera je sustigla još jedna kraljeva kazna. Bilo je naređeno organu vlasti da pretrese Volterov prtljag i oduzme sve Fridrihove rukopise, koje je Volter samovoljno poneo sa sobom, i da se potom za takav neispravan postupak uhapsi. Kad je bio pušten iz zatvora i kad je preračunao da u Pariz ne srne, Volter se odlučio da se nastani u Švajcar- skoj. Uskoro je postao vlasnik jednog imanja na obali Ženevskog jezera i stao potpisivati svoja pisma sa „Vol- ter Svajcarac." Ziveo je na velikoj nozi, vrlo raskošno, ba- veći se književnošću i gazdinstvom. Ali, ubrzo se razoča- rao i u švajcarsiku slobodu. Bilo mu je zabranjeno da pri- ređuje predstave u svom vlastitom pozorištu, na svom imanju, jer su tako zahtevali mesni pastori. Kad je, uskoro posle toga, zbog jednog svog članka još više zao- štrio svoje odnose s pastorima, morao je da se pobrine za svoju bezbednost. Zato je kraj svog švajcarskog imanja kupio i jedno susedno imanje u Francuskoj, i to pored same granice. To francusko imanje imalo je i lep starinski zamak, zvani Fernej, u koji se odmah uselio, sklanjajući se ispred besa švajcarskih pastora. Tako je osigurao uto- čište bilo da ga gone francuske bilo švajcarske vlasti. Odis- ta, Voltera nikad nije napuštala njegova dosetljivost i humor. Iako već star, razvio je u Ferneju jaku i raznovrsnu delatnost. Pored toga što je neumorno čitao i pisao, bavio se još i ekonomijom na svom imanju. Gradio je, obrađi- vao zemlju, osnivao fabrike za izradu svilenih čarapa, čip- ki, satova. Svoje proizvode je reklamirao i unovčavao kao pravi trgovac, i u tome je pokazivao neobičnu veštinu. U jednom reklamnom pismu svome prijatelju u Parizu piše: „Ovde se fabrikuje bolje nego u Ženevi... Ovde možete 190 »5 "<> dobiti savršen sat za 18 lujdora, koji biste u Parizu pla- tili 40. Dajte Vaš nalog, bićete usluženi... Imaćete naj- lepše satove i najgore stihove, kad Vam se prohte". U dru- gom reklamnom pismu, upućenom svim francuskim am- basadorima pri stranim dvorovima, ovako je preporučivao svoje satove: „Moji satovi zaslužuju utoliko veću prepo- ruku Vaše Ekselencije što imaju mnogo poštovanja za ka- toličku veru". Zemljoradnji i njenim proizvodima posve- ćivao je isto tako veliku pažnju, govoreći često da „samo ti poslovi daju utehu starosti", i hrane „trideset ljudi i dvadeset konja na imanju". U tim poslovima najviše ga je zanimao pokušaj da ukrštanjem raznih rasa konja do-

bije i odgaji novu i bolju rasu. Volove nije mario i o njima je govorio: „Ja sam u zavadi s volovima; oni idu tako lagano i tromo. To ne odgovara mojoj živosti. Hoću ljude koji rade brzo i koji su zdravi". Uporedo sa svim književnim i privrednim poslovima, pratio je živo i društveni život i na sve zapažene pojave reagovao na svoj način. Najznačajniji je njegov istup u „aferi Kalaš". Radilo se o samoubistvu sina jednog pro- testanta, trgovca u Tuluzi Kalasa. Iako je bilo poznato da je taj mladić bio opterećen teškom melanholijom i izvršio samoubistvo, na bolno iznenađenje roditelja i porodice, mesni katolici fanatici izokrenuli su stvar, pa su razglasili na sve strane da su mladog Kalasa ubili njegov otac i njegov brat, tobože zato što je obešeni nameravao da pre- đe u katoličanstvo. Bila je podnesena sudu tužba, pa je presuđeno da se nesrećni otac rastrgne na točkovima, potom spali, a da se brat protera iz rodnog mesta. Kad je presuda bila izrečena i izvršena, i kad je vest o tome doprla do Voltera, on je zbog čudovišne nepravde planuo kao razjaren ris. Odmah je poveo nepomirljivu a!k- 191 čiju, na sve strane i svima sredstvima, da osveti pogaženu pravdu. On je to učinio ne samo u Francuskoj nego i svu- da u inostranstvu. Za tu stvar zainteresovao je čak i Fri- driha Velikog, pa i Katarinu II. Njegovo živo zauzimanje je imalo dejstvo i uspeh. Došlo je do ponovnog suđenja. Na njemu je skinuta optužba s optuženih, a kralj je poda- rio nesrećnoj udovici Kalaš doživotnu penziju. Volter je tako postupio u još nekoliko sličnih slučajeva. Vrhunac slave „starac u Ferneju" dostigao je posled- nje dve decenije svoga dugog života, i to zahvaljujući svo- me peru. Volter je prvi među evropskim ljudima od pera koji je uspeo da stekne slavu ne samo u svojoj zemlji već i u ćelom svetu. Takvu slavu pre njega niko nije stekao. Ta slava je toliko velika da je osamnaesti vek, kako je već rečeno, nazvan njegovim imenom. Glavni grad Francuske još za njegova života obrazovao je Odbor za podizanje njegovog spomenika, kome su odmah poslali svoje bogate priloge i četiri strana vladara — pruski, ruski, poljski i danski, dok je francuski vladar u tome izostao. Na pred- stavi njegove „Irene", njemu, iznemoglom i bolesnom starcu, priređene su nezapamćeno burne i tople ovacije, a Odbor prvih prestoničkih dama svečano ga je krunisao lo- vorovim vencem. Noseći ga na rukama iz pozorišta do nje- govog stana, oduševljeni narod mu je klicao: „Živeo Vol- ter! Slava braniocu Kalasa! Slava geniju čovečanstva!" — Konstituanta pobedonosne Revolucije, odmah u početku svoga rada, 1791. god., odala je takođe najvišu hvalu svom proroku i svom prethodniku — naredila je da se njegovi posmrtni ostaci, na svečan način, prenesu u Panteon. Dok je Volterov život, iako bogat i raznostruk, re- lativno lako opisati i pokazati, dotle je njegovo delo teško definisati i razvrstati, jer odudara umnogome od dela 192 svih drugih genijalnih pisaca. Page je rekao za njegovo delo da je to „haos jasnih ideja" i da u tom haosu ima i pozitivnog i negativnog, i dobra i zla. Kad se na taj haos gleda današnjim očima, kad se izmeri i oceni sve što sa- vremenici nisu mogli bespristrasno zapaziti i oceniti, i

kada se oceni samo ono što je nadživelo svoga pisca i što će ostati trajno, onda se može reći ovo: nestao je Volter književnik, naučnik i filozof, ali je ostao prvi i genijalni svetski novinar, čiji je duh privlačilo i zanimalo sve, ali ništa specijalno i ništa produbljeno. Bio je enciklopedista, ali ne i specijalista. To je karakteristika sadržine njegovog dela. Drugu karakteristiku njegovih dela, isto tako zna- čajnu, najbolje je izrazUa jedna inteligentna čitateljka: „Što ne mogu nikako oprostiti Volteru, to je da mi je razjasnio stvari koje ja nikad ne bih razumela sama". Ta druga njegova karakteristika je — njegov stil, koji je ne samo kratak i jasan, već i neobično zanimljiv i privlačan. Sve to skupa krunisano je i pojačano još jednom vrlinom i vrednošću. To je Volterov temperament, upravo Volte- rova smelost, njegova gotovost da ne preza ni od čega kad je u pitanju da kaže glasno i javno šta oseća i šta misli. Sve te vrline i vrednosti davale su Volteru snage da u svakoj prilici odmah zauzme stav kritičara i opozici- onara i da se, kao smeo borac, suprotstavi svakome, pa i najmoćnijem. Zbog svega toga, on je za publiku bio i os- tao junak. Zato mu se ona tako prisno približila i tako ga iskreno i toplo zavolela. Na kakvoj je osnovi počivao taj genijalni duh? Volter je telesno bio celog svog dugog života skelet od čoveka. On je o tome sam govorio: „Ja sam proveo ceo svoj život u umiranju. Ja sam pravi skelet i pravi samrt- nik". Segar je pisao o Volteru: „Iscrpeno i pogrbljeno telo 13 Tragedija genija kod njega je kao nekakva laka i gotovo providna ljuska, kroz koju kao da se vidi duša i genije ovog čoveka". Je- dan drugi njegov biograf piše o njegovom zdravlju: „To zdravlje, na koje se on žalio celog života, taj Volterov te- lesni sastav, koji je mogao da izdrži i najteži napor duha i koji je slabo izdržavao svaki drugi napor, bio je Volteru dragocen podupirač, koji je on vesto iskorišćavao, na zadivljujući način". — Kad se Volteru, kao starcu, obratio čuveni skulptor Pigal s molbom da mu pozira radi izrade njegove biste, Volter je povodom toga pisao jednoj svojoj poznanici: „Gospodin Pigal, kažu, želeo bi da modelira moje lice. Ali, gospođo, pre svega trebalo bi da imam lice! Međutim, jedva se može nazreti i mesto tog lica. Moje oči uvučene su u duplju za tri palca; moji obrazi su kao ne- kakav tanak pergament, slabo prilepljen za kosti, koje ne drže ništa; ono malo zuba koje sam imao nestalo je. Nikad niko nije radio bistu jednom jadnom čoveku, u jednom takvom stanju kao što je slučaj sa mnom". Volterov nezdrav telesni sastav, sa svojim funkcija- ma — materijalna osnova njegovog karaktera, mentali- teta i temperamenta, kao i njegovog duhovnog stvaralaš- tva, po oceni i klasifikaciji dr Marijana, spadali bi u kate- goriju „višeg degenerika" („degenere superieur"). Njegov duh, bogat, širok i raznovrstan, gotovo bez takmaca među genijalnim ljudima, bio je prožet do srži stalnim, snažnim i osobitim raspoloženjem, koje je davno dobilo naziv „Volterovo raspoloženje". To je raspoloženje satirično, ironično, sarkastično. Kroz to osobito raspoloženje on je gledao i cenio sve što se zbiva oko njega. To raspoloženje stvaralo je i uobličavalo celokupan njegov pogled na svet. Ono mu je bilo kako jedini putokaz za orijentaciju tako i jedino oruđe za napad.

194 Dr Albert Rajbmajer u svojoj „Istoriji razvitka genija i talenta" ističe bitnu razliku između dobroćudnosti hu- mora i zajedljivosti satire, nalazeći da je humor simptom zdravog, a satira bolesnog duha. On piše: „Satirična žica je simptom degenerisanosti. Satira po svojoj prirodi ima nešto zajedljivo i rušilačko. Ona je omiljeno oružje pato- loškog genija i talenta, čiju rušilačku i umetničku delat- nost ona najsnažnije podupire". To tumačenje potpuno osvetljava Volterovo delo. FRIDRIH ŠILER (Fnednch Schiller, 1759—1805) Fridrih Šiler bio je po zanima- nju vojni lekar a po nadahnuću pesnik, dramski pisac i filo- zof. Poreklom je Virtemberža- nin. Majka mu je rano umrla od tuberkuloze. Otac, vojni fel- čer (vidar) i u penziji honorar- ni šumar i šumarski pisac, ži- veo je dugo i bio veoma vredan i bistar. Šiler je bio jedino muško dete svojih roditelja i imao pet sestara, od kojih su dve umrle u ranom detinjstvu, verovatno od tuberkuloze. Pesnik je imao u braku dva sina i dve kćerke: stariji sin umro je rano (sin ovoga živeo je duže i umro bez dece); mlađi sin 13* 195 umro je rano od tuberkuloze i nije imao dece, pokazujući darovitost sličnu očevoj; starija kćerka umrla je u zreli- jim godinama, takođe bez dece, a mlađa je živela duže i jedino je ona nastavila pesnikov rod, odlikujući se takođe darovitošću sličnom očevoj. Iz svih tih podataka vidi se da je pesnik bio nasledno pripremljen za kratak život zbog slabe nasledne građe, sklone tuberkulozi. Pesnik je 31 godinu svoga života bio zdrav i za to vreme razvio neobično plodnu i raznovrsnu delatnost kao lekar, književnik, filozof, profesor i glumac. Posle tog vremena, usred zime i napornog rada, razboleo se od za- paljenja pluća, i bolest je poslednjih 15 godina njegovog života uzela hroničan tuberkulozni tok. Njegov biograf o tome piše: „Za vreme boravka u Erfurtu krajem 1790. god. nazebao je i, po dolasku u Jenu, pao u postelju od zapalje- nja pluća; ono je odmah uzelo opasan tok i prouzrokovalo hronične posledice i povremene recidive za sve vreme po- tonjeg života. Sredinom 1791. god. bila je pripremljena svečana akademija u njegovu slavu, ali je pretvorena u komemorativno veče jer se proneo glas da je pesnik umro. Sredinom 1804. god. izbilo je novo pogoršanje bolesti, a za njim su uskoro sledovala nova i sve češća, i brzo su uzdrmala njegovu i inače slabu konstituciju. Nastavlja- jući u međuvremenu svoj naporan rad, dočekao je sledeće godine najteže pogoršanje bolesti; krajem aprila osetio je u pozorištu, za vreme predstave, jaku groznicu, odmah legao u postelju, ali se iz nje nije digao. Posle desetodnev- nog bolovanja, s čestim nastupima pomračenja svesti, s povremenim poboljšanjima i njegovim uobičajenim ved-

rim raspoloženjem, on je umro". Šiler je bio od rođenja nežne i trošne telesne građe, i to pokazuje i njegov suvonjav izgled lica sa zašiljenim 196 nosom. Takva telesna osnova podarila mu je visoka umna, emotivna i moralna svojstva. Uz to, on je svoje stvara- laštvo izazivao i pojačavao na neobičan način: svoju pe- sničku fantaziju i svoju filozofsku misao izazivao je i raz- vijao na taj način što je „stavljao pri radu noge u led" i što je „udisao miris trulih jabuka, koje je držao stalno u fioci svog pisaćeg stola". Odlikovao se neobičnom oštrinom uma, izvanrednom snagom volje i retkom marljivošću. Zato je bio odličan đak i plodan književnik i filozof. Več u svojoj 26. godini spremio je lekarsku disertaciju, „Filozofija fiziologije", koja zbog svojih mladićki smelih postavki i zaključaka ni- je bila prihvaćena od profesora ocenjivača. Pošto je nasta- vio svoje školovanje još godinu dana, doktorirao je s odličnim uspehom na osnovu dveju disertacija: jedne na latinskom, ,,O razlikovanju zapaljivih i putridnih groz- nica", i druge na nemačkom, „Ogled o odnosu između ži- votinjske prirode čoveka i njegove duhovnosti". Njegove bogate duhovne osobine njegovi biografi i književni kritičari, među njima i Pol van Tigem, profesor na Sorboni opisuje ovako: „Oduševio se još vrlo mlad za poeziju i liberalne ideje, pobegao iz škole, lutao kroz razne krajeve Nemačke, predstavljao sam komade koje je na- pisao, i bio profesor istorije". — „Strasna i žarka priroda, plemenito srce, zaljubljen u pravdu i slobodu, oduševljen i filozofski duh u isti mah, dao je za vreme 23 godine svoga delatnog života raznovrsna dela. Revolucionarni i burni žar njegove mladosti smirio se pod uticajem žene, proučavanjem filozofije i istorije i prisnim prijateljstvom s Geteom u Vajmaru. Njegovu poeziju čine prvenstveno balade, manje popularne po akcentu a više mo* alne i sim- bolične, kao i pesme manje lirske a više meditativne i 197 >ft't filozofske. Bio je istoričar i estetičar, i živo osećanje za lepo, pridruženo retkoj penetraciji, čini ga jednim od naj- oštroumnijih analitičara poezije i umetnosti". — „Bio je prvenstveno dramski pisac, najveći i najklasičniji u Ne- mačkoj. Njegovi komadi raznoliki su po umetničkom obli- ku, ali se većina njih razlikuje od klasičnih tragedija toga doba življom bojom, većom slobodom, elegijskim ili stras- nim akcentom, a naročito moćnijim genijem koji ih na- dahnjuje. Posle Getea on je najveći nemački pesnik; ma- nje nagonski umetnik od njega, ali uzbuđeniji, s više emo- cija i rečitiji. Izražava savremene ideje o društvenoj prav- di, verskoj trpeljivosti i čovečnosti; veliki je apostol ide- ala i razuma, oživotvorenog ljubavlju — jedna od najple- menitijih figura ćele svetske književnosti". BAJRON (George Gordon lord Byron, 1788—1824) Bajron je jedan od posled- njih izdanaka dveju starih i biološki istrošenih aristokrat- skih, pa i vladarskih loza. On

je s majčine strane potomak dinastije Stjuart, a po očevoj potomak smelih moreplovaca, pirata i osvajača, čuvenih nor- manskih vikinga. Rođen je s patološkim defektom u kos- tima i zglobovima, kao hrom, 198 mada se inače izdvajao razvijenošću, stasitošću i svojom lepom muškom glavom. Još u svoje gimnazijsko doba, za vreme svog školo- vanja u provincijskoj varoši Harovu, stao je ispoljavati svoje karakterne crte. Bio je slab đak i len za uredan škol- ski rad, ali je smatran za darovitog mladića. Pokazivao je još i preteranu osetljivost, vatrenu živost i neobičnu oho- lost. Naklonjen samoći, čitanju i razmišljanju, bio je u isto vreme i odličan plivač i igrač kriketa, čemu nije sme- tala njegova hromost. Po stupanju na univerzitet u Kembridžu, kao samo- stalan mladić, u svojoj 17. godini imućan i oslobođen strogog nadzora svoje „despotke" majke, kako se o njoj sam izražavao, ispoljio je još potpunije svoj duševni i mo- ralni lik. Iako su u to doba među studentima u Kembridžu bili u modi piće i kocka, iako su se oni međusobno utr- kivali u tome, on nije mogao to primiti. Ne samo što nije voleo ni piće ni kocku već ga nisu privlačile ni uobičajene burne noćne sedeljke njegovih veselih drugova. Umesto tih mladićkih slabosti, on je imao druge: pravio je dugove i menjao metrese. Inače, brižljivo je negovao svoje telo i spoljašnost i razvijao svoj duh; bavio se sportom, uživao u muzici, čitao, razmišljao i već objavio svoj prvi knji- ževni rad. Posle navršenog punoletstva i završenog školovanja napušta Kembridž i živi čas na svom imanju, čas u Lon- donu, bez određenog zanimanja, prazno i dosadno. Da bi ispunio život nekakvom sadržinom i vidnim radom, da bi zadovoljio svoju aristokratsku sujetu i da bi izbegao stalne prekore svoje stroge majke zbog besposličenja, on 199 „«, zauzima po svom lordovskom pravu svoje mesto u Gor- njem domu parlamenta, u Domu lordova, i to u klupama krajnje opozicije. Da bi se upoznao s kulturnim i politič- kim prili'kama u inostranstvu, putuje u Portugaliju, Špa- niju, Grčku, Tursku, Albaniju. Posle završenih putovanja nastavlja svoj raniji pra- zan život i pati od dosade. Ali, dani mu ne prolaze sasvim uzalud. On se odaje sve strasnije književnosti, piše i objav- ljuje svoje radove, koji privlače pažnju sve šireg kruga čitalaca i poštovalaca. Postaje slavan i čuven u tolikoj me- ri da izbija u prve redove omiljenih književnika ne samo u Engleskoj već i u inostranstvu. Njegov nov, jedar i snažan stil pisanja, kao i smeo i prikosan stav njegovih književ- nih ličnosti — tzv. „bajronizam" — postaju zarazni za mlađi naraštaj pesnika i osvajaju svu književnost, do- maću i stranu. Uporedo s tim, ispoljava se i njegova strast za ljubav-

nim avanturama. Posle više takvih avantura, na izgled zasićen njima, prosi ruku jedne inteligentne, religiozne i skromne devojke, miš Milbank. Ona ga, međutim, odbija. Posle godinu i po dana neprekidnog navaljivanja ponovo je prosi, dobija njen pristanak i ženi se njome. Bilo mu je tada 26 godina. Pred kraj prve godine bračnog života dobija kćerčicu, ali ta prinova ne izaziva kod njega dobro raspoloženje i ne učvršćuje bračnu vezu. On pokazuje sve veću zasiće- nost, zamor i razočaranje brakom. Svakodnevno priređuje svojoj dobroj ženi dramatične scene i pričinjava joj sve teže duševne i moralne patnje. U tome ide tako daleko da 200 joj namerno zagorčava život, i u tome uživa. Jednom pri- likom, kad je bio sa ženom u poseti svojoj sestri od strica, zatražio je od sestre da pokaže sva pisma koja joj je pisao za poslednje dve godine. Ona je to i učinila. Iz letimičnog pregleda tih pisama njegova žena, na svoje zaprepašćenje, saznala je ne samo da je on prema njoj, svojoj ženi, rav- nodušan, već da je za sve to vreme imao niz ljubavnica, a među njima i tu istu sestru od strica, koju je, prvi put, silovao. Kad je njegova žena, utučena i klonula, bacila pisma i s gnušanjem napuštala sobu, on joj je sadistički doviknuo: ,,I Vi ste za sve to vreme verovali da sam crka- vao od ljubavi za Vama!" Kod Bajrona su se, isto tako, sve češće javljali na- stupi razdražljivosti i neuračunljivosti. Njegova trpeljiva žena, koja je u prvo vreme verovala da se odnosi mogu po- praviti, sve više je sticala utisak da je njen muž umo- bolan. Ona se čak boji da ostane s njim nasamo i poziva u goste na duže vreme pomenutu Bajronovu sestru. Kad je ona došla, zatekla je svog brata u izvanredno teškom stanju. Zalio se na jetru i želudac, bio je u licu žut kao vosak, stalno ljut i uvek namršten, nije trpeo oko sebe ni- kog. U nastupima besa vrlo često je kidao, lomio i rušio sve što bi dohvatio, a jednom je razbio o pod i dragocen starinski zidni časovnik. Nije bio priseban ni u trenucima kada je izgledao miran. Jednom, sedeći lepo u loži u po- zorištu, počeo je da govori sa samim sobom, nešto bez veze. Da bi stišao svoje uznemirene i rastrojene živce i da bi se smirio, počeo je uzimati jače doze morfijuma. Ali, ni to mu nije pomoglo. Njegovo duševno stanje se po- goršavalo. 201 Bajronova žena, zbunjena nesrećom koja ju je snašla, nije bila u prvo vreme načisto šta se to neobično i ozbiljno dešava s njenim mužem i šta bi trebalo da preduzme. Naj- više ju je mučilo pitanje da li je njen muž umobolan. Žale- ći se svojoj snahi na muževijevu zagonetnu bolest, ona joj je sa zebnjom iznela i ispričala neke njegove čudnovate postupke. Ona joj kaže: „Jeste li primetili kako gleda ozdo, oborene glave... To je jedan od simptoma koji se pokazao i kod kralja, kad je poludeo". Svoju sumnju pe- snikova žena poverila je i kućnom lekaru, i on ju je uverio da je u pitanju umna poremečenost njenog supruga. Bajronova žena je najzad donela odluku. Pošto je jasno uvidela da je njen dalji bračni život s Bajronom nemogućan, ona ga je napustila, povela sa sobom svoju

kćerčicu i vratila se u roditeljski dom. U isto vreme je po- vela brakorazvodnu parnicu. Još s puta, ona je napisala oproštajne pismo svom bivšem mužu i, iz dubokog saža- ljenja prema njegovoj bolesti i teškoj sudbini, dala mu ovaj savet: „Nadam se da ćete biti pametni i da ćete se sećati mojih molbi i mojih saveta. Ne predajte se tom odvratnom zanatu, pesništvu, niti rakiji, kao i ničemu i nikom što nije zakonito i pametno". Pošto je prekinuo veze sa svojom ženom i rasturio svoj dom, Bajron je požurio da to isto učini i sa celokup- nim društvenim redom kome je pripadao po rođenju, pa i sa celokupnim javnim mišljenjem svoje zemlje. Svojim raspusnim životom, punim javnih skandala, odbio je ne samo ceo svet od sebe nego ga je učinio i svojim žestokim i nepomirljivim neprijateljem. Niko mu nije hteo pružiti ruku niti se s njim susresti, i njegova nametljiva pojava, 202 ma u kojem društvu, davala je znak za demonstrativno rasturanje. Jednom prilikom jedna njegova smela prijate- ljica i obožavateljka, ledi Džersej, priredila je u svojim salonima veliki bal i na njega pozvala najodabranije lon- donsko društvo, pa i njega. Kad se pesnik pojavio na vra- tima, ćelo sakupljeno društvo, kao po dogovoru, napustilo je kuću i razišlo se ne progovorivši ni jednu jedinu glasnu reč. Pesniku su se dešavale slične scene na svakom kora- ku. Jednom prilikom, kad je ulazio u zgradu Gornjeg doma, presrela ga je pred zgradom poveća gomila sveta i izviždala ga. Kada je zatim ušao u salu u kojoj su bili okupljeni lordovi tog doma, okrenuli su mu demonstra- tivno leđa svi sem jednog jedinog, lorda Holanda, koji je imao smelosti da se s njim pozdravi. Torijevski, konzerva- tivni listovi napadali su ga najviše i nazivali neprijateljem i izdajnikom otadžbine. Oni su ga još oštrije stali napadati kada je počeo slaviti podvige francuske revolucije, uzdi- zati Napoleona, koga je nazivao „sinom slobode", i o en- gleskoj politici govoriti s prezrenjem, nazivajući je politi- kom mraka, reakcije i gluposti. Svi zvanični listovi u zem- lji predstavljali su ga svetu kao nemoralno čudovište i na- zivali ga Neronom, Heliogabalom, Henrikom VIII, demo- nom. U svemu, kampanja protiv Bajrona bila je oštra i nemilosrdna. Kad je Bajron uvideo da mu nema opstanka u otadž- bini, odlučio se da dobrovoljno ode u izgnanstvo i da se nastani u Italiji, koju je, posle Grčke i Istoka, voleo više od svih drugih zemalja. Pošto nije dobio pasoš za prolaz kroz Francusku, zbog javnog neprijateljskog stava prema 203 burbonskoj dinastiji, koja se bila povratila na presto, ot- putovao je u Italiju preko Švajcarske. Bilo mu je 27 godina. U Italiji se nastanio u Veneciji, a s vremena na vreme odlazio je na kraći boravak u Ravenu, Bolonju, Rim. Ži- vot je provodio prazno, raspusno, uz česte promene prija- teljica, ne obazirući se na javni moral i društveni red. Po dolasku u Veneciju saživeo se sa ženom jednog trgovca tkaninama, uz prećutan pristanak njenog muža. Potom je uzeo za prijateljicu jednu ženu sa sela, lepu i jedru su- prugu jednog pekara, koju je zvao „Fornarina". Pošto

je napustio i tu, drugu prijateljicu, koja je zbog toga javno dvaput pokušala samoubistvo, saživeo se sa mladom i le- pom 16-godišnjom groficom Terezom Gvičioli, ženom starog grofa, koji je za tu vezu svoje žene znao i prećutno je odobravao. Ali, Bajron, pored žena i provoda, nije napuštao ni rad na književnosti i politici. Njegov književni rad bio je plodan, a njegov javni politički rad, uperen protiv ugnjetača italijanskog naroda, Austrije i pape, stvorio mu je velike simpatije naroda u Italiji. Oko njega počeli su se okupljati članovi tajne revolucionarne organizacije — karbonari, i poverenici Austrije i pape imali su s njim pune ruke posla. Koristeći njegovo veliko ime, koje je u to vreme bilo gotovo ravno imenu i slavi Napoleona, koristeći naročito njegovo poznato revolucionarno raspoloženje u korist po- tlačenih naroda, oko njega su se stali okupljati i grčki nacionalni revolucionari, heteriste, s knezom Mavrokor- 204 datom na Čelu. Oni su ga nagovorili da i lično krene u Grčku, i da na terenu svojim ličnim prisustvom pomogne ustanak, ikoji je bio već dignut. On se odazvao pozivu. Po- četkom 1824. god. već se bio iskrcao na grčko zemljište, u varošici Misolongi, i odmah nastavio tegoban put preko krševitih i teško prolaznih planina, trpeći mnoge oskudice. Posle napornog putovanja na konju, po hladnom i kišovi- tom vremenu, oboleo je od zapaljenja mozga i uskoro umro. Bilo mu je 37 godina. Bajronovo književno nadahnuće u punom je skladu s njegovim burnim životom i njegovom teškom sudbinom. Njegovo pesničko nadahnuće je u toj meri podudarno s njegovom životnom sudbinom da su njegova dela upravo njegove autobiografije. Njegovi junaci su, svi odreda, izvan društvenog morala i izvan ljudskih obzira, i svi su ulepšani njegovim vanredno nadahnutim perom. Oni su, svi bez izuzetka, pustolovi iz bajki, smeli morski pirati i drski drumski razbojnici, otpadnici od svake vere i svakog društvenog reda, fanatični buntovnici i srećni donžuani, kojima uspeva svaki poduhvat. Njegove junakinje su bo- žanski lepa, dražesna i uzvišena bića. Bajron je imao drukčiju sudbinu nego njegova dela. Dok su mu književna dela još za života donela najvišu slavu i zarazila njegovo pokolenje u svetu „bajronizmom", dotle je on morao umreti kao izgnanik iz otadžbine. Nje- govi memoari doživeli su još težu sudbinu. Njih su, od- mah posle pesnikove smrti, njegovi rođaci i prijatelji mo- rali otkupiti od izdavača i spaliti. Oni koji su vodili kampanju protiv Bajrona bili su dosledni u svojoj nemilosrdnosti. 205 GETE (Johann Vfolfgang Goethe, 1749—1832) Gete je rođen u Frankfurtu na Maj ni, u staroj i imućnoj gra- đanskoj porodici, koja je na- sledno bila teško opterećena i, po recima njegovog biografa, ,,u toku četiri pokolenja bila pot-

puno uništena". Otac mu je bio „osobenjak, bez zanimanja, suve, pedantne ozbiljnosti i kru- te zvaničnosti, rano oboleo od arteriosklerotičkog duševnog poremećaja", dok mu je majka t_ _—. _ kua )>vecjre naravj"( puna hu- mora i ljupkosti, razvezanog temperamenta i toplog ra- spoloženja". Gete je imao pet sestara i jednog brata: četiri sestre bile su rođene bolešljive i rano umrle, a peta je pred porođaj, u svojoj 27. godini, duševno obolela i uskoro umrla; brat je rođen takođe telesno i duševno slab i umro u svojoj šestoj godini. Gete je imao petoro dece: četvoro je rođeno slabunjave građe i rano pomrlo, a jedinac sin bio je alkoholičar i duševno poremećen, umro u 41. go- dini života. Njegova dva sina, Geteovi unuci, poslednji su izdanci loze: stariji, bolešljiv i kržljav, imao je ljubav za muziku i umro rano od tuberkuloze; mlađi, živčano rastro- jen, bolešljiv, nestalan i zatvoren, u zrelim godinama po- vučen u samoću i zapao u potišteno stanje, s pesničkom nastrojenošću, takođe je umro rano, bez poroda. Posle završenog školovanja na univerzitetima u Lajp- cigu i Strazburgu i dužeg boravka u Italiji, najveći deo 206 života proveo je u „nemačkoj Atini", u Vajmaru, na dvoru tamošnjeg vladara, baveći se ne samo književnošću već i drugim, raznovrsnim i plodnim delatnostima. Njegov bio- graf piše o tome: „Geteov duh bio je jedan od najširih, najjačih i najuravnoteženijih. Naizmenice filozof, kritičar, estetičar, fizičar, geolog i biolog, uneo je u nekoliko oblasti duboke poglede i plodna otkrića. Malo sklon iluziji i šimeri, manje zanet idealom, više pažljiv za stvarnost u prirodi i životu, sačuvao je uvek osećajno srce, ali je znao da zadobije olimpijsiki mir, koji mu je pomogao da pre- obrazi svoja osećanja u umetnička dela i olakša sebi izra- žavajući ih. Njegov genije, koji se razvijao i neprestano obnavljao, i njegov visok književni autoritet načinili su od njega neospornog učitelja i patrijarha evropske knji- ževnosti". Geteov karakter i život zanimali su njegove biografe koliko i njegovo veliko delo. Imao je životnu karijeru retku među piscima. Živeo je dugo, 83 godine, od čega niz godina jednoliko i u neprekidnom radu, uvek ugod- no i u krugu kneževa i plemića, nemajući veze s osta- lim svetom. Nagrađen od prirode velikim i raskošnim darovima, on ih je iskoristio u punoj meri, jer je znao još i veštinu kako se živi, koju njegovi biografi nazivaju „nje- govim najvećim umetničkim delom". Tajna te veštine bila je u poznavanju ophođenja s ljudima. U tim odnosima bio je savršen sebičnjak. Tražio je i nalazio samo ljude koji su mu bili od koristi i vezivao se s njima samo onoliko vremena koliko mu je trebalo, ne puštajući nijednog od njih da mu se nadnese nad dušu, da zaviri u nju i da je razgleda. Zahvaljujući takvoj životnoj taktici, ostao je celog života zatvorena knjiga čak i za njegove najprisnije prijatelje. 207 On je delio ljude na dve kategorije. U jednoj su bili oni koji su mu bili od koristi celog vefca. To su bili nosioci

najviše vlasti j najvećeg bogatstva, koji su oba ta sredstva rado stavljali u službu visokom kulturnom stvaralaštvu. Prema takvim ljudima, prema mecenama, bio je pažljiv i odan do groba. Svome najvećem meceni, Karlu Avgustu Vajmarskom, bavarskom vladaru, izražavao je svoje ose- ćanje odanosti ovim poniznim recima: „Ja sam gotov na sve i svašta, gde i kako biste Vi zaželeli da moje usluge iskoristite. Dajte me meni samom, mojoj Otadžbini, dajte me Sebi, da bih mogao sam za sebe, i zajedno s Vama, ot- početi nov život! Ja predajem svu svoju sudbinu, s puno vere, u Vaše ruke". U drugu kategoriju je stavljao ljude čije su mu usluge bile potrebne za izvesno vreme. Tu su bili intelektualci i žene. Pošto bi ih iskoristio za svoje ciljeve i uzeo od njih sve što mu je trebalo, on ih je potom ostavljao i zabo- ravljao kao da ih nije ni poznavao. On je to radio grubo. Njegovi bivši prijatelji i prijateljice odlazili su zbog toga od njega uvek s velikom gorčinom i s teškim razočaranjem u njegovu savest. Ti njegovi bivši prijatelji i prijateljice ostavili su o toj strani njegovog karaktera mnoga svedo- čanstva. Šiler, prvi i najbolji njegov prijatelj, piše pesniku Kerneru i ovo: „Kad bih bivao češće u Geteovom društvu, bio bih sav nesrećan: on nema nijednog trenutka topline ni za svoje najbliže prijatelje, i ničim se ne može privezati za čoveka. Držim da je on sebičnjak u neobičnom stepenu. On ima dara da priveže ljude za sebe i da ih drži pružajući im manje ili više pažnje, ali sebe samog on zna uvek osta- viti slobodnim. Pravi se dobrotvorom, ali uvek kao božan- 208 stvo, ne dajući nikakve žrtve od sebe, te mi sve to izgleda kao nedosledan i planski način rada, sračunat da to njego- vom samoljublju donese najviše uživanje". Berne je rekao o njemu to isto, vrlo kratko: „Otkako znam za sebe mrzim Getea, a otkako mislim — znam i zašto". Johana Falmer, Geteova ljubav i prijateljica iz mla- dosti, piše o njegovom odnosu prema ženama: „Gete može biti dobar i valjan, može biti i velik, ali u ljubavi nije čist i, zaista, u tome nije dovoljno velik. Ima mnoge oso- bine koje se međusobno prepliću, ima tu i jedan kutak u kome leži ljubav, ali ni taj kutak nije kako valja. Gete nije srećan, i teško da bi to mogao i biti". Robert Peč i njegovi saradnici u uvodu jubilarnog izdanja Geteovih dela 1926. god. pišu o toj istoj osobini: ,,I ostali prijatelji, kao i gospoda fon Štajn i Celter, morali su osetiti da mu nisu mogli prići bliže kad su živeli s njim zajedno, i da su povremeni rastanci od njega dobro činili duševnom osveženju. Geteu je bio potreban život udaljen od ljudi da bi mogao s njima duhovno opštiti na plodan način. Pri ličnom i neposrednom opštenju, bilo da je pisao ili govorio, pokazivao je samo svoj površan duh, zatvara- jući sasvim svoju unutrašnju stranu. U ophođenju s Herderom i sa svojom vlastitom ženom takođe je pokazi- vao izvesne rezerve, iz kojih se jasino naziralo da mu oni često stavljaju zahteve koje on nije mogao ispuniti. Tako je Geteovo prijateljstvo bilo isto toliko veliko pitanje ko- liko i njegova ljubav". Bežeći celog života od ljudi i krijući brižljivo svoju dušu od njih, Gete je uspeo da za sve svoje savremenike ostane tajma, i da tu tajnu odnese i u grob. O tome je ostalo

14 Tragedija genija 209 bezbroj zapisa i svedočanstava njegovih poznanika, i sva se ona međusobno potiru. Po jednima, on je „sebičnjak" „hipohondar", „težak neuropata", „demonska priroda" koja je uvek „razdražljiva", „nesnosan pedant", „filistar", „beskarakteran", „tvrd i bez srca", „hladan, krut i oholi birokrata". Po drugima, on od svega toga nije imao ništa, već je bio samo „povučena i zatvorena priroda", i to „ohne Hass verschlossen" (bez mržnje zatvoren"), koja je prema spoljnom svetu nosila „stroge i krute konvencionalnosti". Poznavaoci Geteovog karaktera, koji su se razabirali u tim suprotnim ocenama, nalaze da obe te suprotne ocene nose istinu, jer pravi Gete nije bio prosta i obična ljudska priroda, već je bio, kao i svaki genije, dvostruk. Oni na- laze da je pravi Gete imao u stvari dva duševna lika i da je kao velik i čaroban glumac pokazivao, po svojoj volji, ljudima oko sebe čas jedno a čas drugo lice. Robert Peč o toj njegovoj glumi piše: „Gete je mogao začas da pređe iz držanja obazrive povučenosti u punu poverljivost. Mo- gao je da odgurne od sebe, hladno i uvredljivo, i svog naj- boljeg dugogodišnjeg saradnika. Mogao je začas da pro- meni svoje raspoloženje i da bude .sasvim erotičan', od- mah posle toga .sasvim umetnik', pa onda .sasvim poslo- van', .svetski ili dvorsiki čovek', potom .sasvim čovečan', .sasvim otvoren', /veličanstven' i odmah zatim »šarmantno ljubazan' ". Isti pisac dodaje još i ovo: „Ima nešto strašno i nešto neshvatljivo što karakteriše Getea, a što se poka- zalo kao demonsko još u njegovoj mladosti i što se nije ugasilo ni u kasnijem njegovom životu. Njega je njegova jaka osećajnost mogla potresti još u starijim godinama i zahvatiti ga do srži ikostiju. Pri teškim uzbuđenjima gru- 210 r nule bi mu suze na oči, pa bi njegova radost pokatkad pre- lazila i u bolesno stanje. U takvim trenucima izgledao je strašan, izbezumljen, pa čak i .ćaknut' (,veriickt')". Pošto su našli da je bitna odlika duševnog lika pravog Getea njegova duševna dvostrukost, „Doppelheit", ,,Po- laritat", ,,Zweistimmigheit", kao i njegova glumačka spo- sobnost da svetu oko sebe prikazuje čas jednu a čas drugu stranu svoje duše, poznavaoci Getea u potvrdu toga često navode i mišljenje dva najbolja njegova prijatelja, Cimer- mana i Pfula. Prvi je napisao o 26-<godašinjem Geteu: „Gete je velik genije, ali je strašan čovek ... On je najstrašniji i ljubavi najdostojniji čovek". Drugi je rekao o 61-godiš- njem Geteu: „Iz jednog Geteovog oka gleda đavo, iz dru- gog anđeo, a svaka mu je reč duboka ironija prema svim ljudskim pojavama". Rođen s dve suprotne duše, koje su u njemu vodile stalnu međusobnu borbu, Gete je zbog toga bio pravi mu- čenik. O tom mučeništvu on je rekao u svojim zrelim godi- nama: „Ceo svet smatra da me uvek služi sreća i da sam od nje jako mažen. Ne mogu se potužiti na svoju karijeru, niti ću je grditi, ali mogu slobodno reći da sam je načinio teškom mukom i velikim trudom i da sam za svojih 75 go- dina jedva imao četiri nedelje pravog uživanja. Celog ži- vota gurao sam težak kamen uzbrdo, i to uvek iz početka, ozdo. Jedina moja sreća je moje poetsko osećanje i stva- ranje. Pa i ta mi je sreća bila toliko puta kočena, ograni-

čavana i sprečavana". Pored tih muka, osećao je i bol zbog svoje samotnosti i zbog svog tuđenja od ljudi, koje mu je teško padalo, ali koje nije mogao savladati. U jednom pis- mu žali se ovako Vilandu: „Krivica što entuzijasti ne 14* 211 mogu živeti sa mnom niti ja s njima ne leži ni u njima ni u meni, već samo u bogovima koji su nas takve stvorili". U drugom pismu žali se čak i na svoje obožavaoce, što ga isuviše uzdižu, jer mu „čak i njihove hvale teško padaju". Geteov zatvoren karakter i njegova usamljenost, ra- nije nejasni i zagonetni, dobili su tek u najnovije vreme svoje pravo objašnjenje, i to zahvaljujući otkriću njegovih današnjih biografa — lekara. To je otkriće prvi učinio psi- hijatar dr Mebijus, utvrdivši da je Gete patio od manija- kalno-depresivne psihoze. Uskoro zatim, to pitanje pro- učio je, još produbljenije, drugi nemački psihijatar, dr Vil- helm Štekel. On je u početku svoje studije naglasio: „Nama Nemcima Gete izgleda kao primer zdravlja; me- đutim, on je bio težak neuropata". Dalje nastavlja: „Jest, Gete je bio neuropata skroz-naskroz" (orig.: durch und durch"). On je još u mladosti teško stradao od hipohon- drije i držao se svakakvih besmislenih dijeta. Kao uzrok svoje neuroze okrivljavao je čas kafu, čas način života skopčan sa dužim sedenjem. Lebdeo je uvek između bez- brižne veselosti i melanholičke mrzovolje. Njegovo pozna- to izbacivanje krvi u Lajpcigu, za vreme studija, a koje uzi- ma u obzir i dr Mebijus, bilo je histeričko povraćanje krvi. Za vreme oporavljanja on sam misli „da liči na svog oca koji je bio bolestan više duševno nego telesno". U Straz- burgu, takođe za vreme studija, pokazivao je tipične znake histeričkog straha. Gete sam priča: „Jak zvuk bio mi je ne- prijatan, bolešljiva lica bila su mi grozna i odvratna; naro- čito me plašila nesvestica, koja me je hvatala čim bih po- gledao s kakve visine nadole". Posle ručka stezalo ga je u grkljanu, da je jedva disao. Još u detinjstvu pokazivao je 212 neobično jake nagone: veliku osetljivost, patološku zavist i neverovatnu jarost. U nastupima besa razbijao je slike o sto, cepao knjige i činio slične neuračunljive postupke. Zbog mrzovolje spopadalo ga je ponekad osećanje odvrat- nosti i gađenja na život („faedium vitae"), i onda su ga obuzimale i misli o samoubistvu, što dokazuje njegov „Verter". Njegovi afekti u to vreme prelazili su vrlo lako granice normalnog stanja. Plakao je lako i u raznim pri- likama. Plakao je kad je čitao „Hermana i Doroteju"; plakao je pri petom činu „Ifigenije"; plakao je na 14 dana pred svoj odlazak iz Rima, zbog rastanka s „večnim gradom", i to „svakodnevno, kao dete", kako sam kaže. Plašio se neprijatnih vesti i iklonio se svih neugodnih utisaka. Kad se baci pogled na celokupnu sliku Geteove bolesti, jasno se primečuje neuroza, i to neuroza ti- pično pesnička. Gete je bio velik mučenik. Njegovo mučeništvo utisnulo je svoj pečat na njegovu fizionomiju. Je- dan pažljivi posmatrač, inače strani diplomata, čim je pogledao <u njegovo lice, rekao je: „Voila um homme qui a eu de grands chagrins" („Evo čoveka koji je imao velike brige"). Najveći nemački pesnik i jedna od najkrupnijih li-

čnosti u svetskoj književnosti, filozof koji se bavio i slikarstvom i naukom (meteorologijom, geologijom, op- tikom, biologijom i osteologijom), učinivši tu izvesna zanimljiva otkrića, viši državni činovnik, pa i ministar — jednom reci veliki Gete — bio je obdaren genijal- nošću, bujnom maštom, tananim osećanjima i mnogočime što drugi nemaju. Ali, jedno mu je bilo uskraćeno — ljudska sreća. 213 ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN (1799—1837) Najveći ruski lirski pesnik, Aleksandar Sergejevič Puškin, po očevoj lozi nosio je u svojim žilama krv jedne od najstarijih plemićkih porodica, a po majci bio je potomak abisinskog crn- ca Ibrahima Hanibala, kojega je u Rusiju doveo u svoj dvor Petar Veliki i dao mu plemićku titulu. Pesnik je rođen u Moskvi. Njegovo detinjstvo proteklo je bez roditeljske nežnosti, jer su mu roditelji, po ugledu na ondašnju visoku rusku aristo- kratiju, provodili prazan i raskalašan život, ne mareći za kućuidecu. Uniesto roditeljske milošte i topline, pesnik je u svom detinjstvu osetio ljubav i staranje svoje babe, briž- ljivu negu svoje dadilje, „mjanje" Arine Rodionovne i besr- dačnost mnogih guvernanata i nastavnika. Rastući u ta- kvim porodičnim prilikama, počeo je pokazivati svoje du- ševne sklonosti rano i brzo. Još u naručju svoje dadilje, on je s napregnutom pažnjom slušao narodne bajke i ra- spaljivao svoju detinju maštu. U svojoj šestoj godini imao je priliku da upozna tadašnjeg prvog književnika Rusije, Karamzina, kad je ovaj bio u gostima kod njegovih. U svo- joj desetoj godini već je vladao francuskim jezikom, znao napamet sve francuske klasike, naročito Molijera i Vol- tera, i na francuskom pisao svoje prve stihove. Ostale jezike, nemački i engleski, nije mario, a računica mu ni- 214 kako nije išla od ruke. Godine 1811. stupio je u novootvo- reni carskoselski licej, namenjen obrazovanju podmlatka najviše aristokratije. Prva klasa đaka liceja brojala je svega 30 učenika. Među njima je bilo dosta talentovanih i docnije poznatih imena u književnosti i društvenom životu Rusije. Jednog jedinog đaka priznavali su i ocenili svi jednodušno. To je bio Puškin. Kad su 1815. god. započeli ispiti u liceju, ko- jima je predsedavao Đeržavin, najveći dotadašnji ruski pesnik, dogodio se na ispitu znamenit događaj u ruskoj književnosti. Kad je Puškin, prozvan da odgovara, stao pred Đeržavina, izrecitovao je, u zanosu, svoje prve sti- hove, „Uspomene na Carsko Selo". Utisak na prisutne bio je neobičan. Stari Đeržavin, uzbuđen i sa suzama u očima, prišao je 16-godišnjem pesniku, zagrlio ga čvrsto, očin- ski, a zatim „blagoslovio" kao bogomdanog budućeg naj- većeg pesnika Rusije.

Uporedo s pesničkom žicom, kod njega se rano ispo- Ijila i njegova druga duboko usađena osobina. To je nje- gova preterana čulnost, njegova neutoljiva glad za čulnim uživanjima. Ta osobina, iako je bila svojstvena i svim njegovim drugovima, kod njega je prevazilazila sve mere i granice. On je u to vreme, u svojoj 16. godini, već uveliko bio okusio zrele plodove ljubavi, tražeći ih lakomo na sve strane, a najviše među glumicama i igračicama bogatog estete grofa Tolstoja, ali i među sobaricama po kućama svih svojih prijatelja. O tome koliko je kod pesnika bila jaka ta požuda i koliko je bio gotov da je odmah i bez razmišljanja zado- volji svedoči ova epizoda. Jednom prilikom, u prvi su- mrak, prolazeći kroz mračan hodnik carskoselskog dvorca, 215 i to u onom krilu dvorca u kome je stanovala stara usede- lica kneginjica Volkonska, on je iznenada naišao na jednu žensku priliku. Pošto mu se učinilo da je to lepuškasta sobarica te kneginje, on je jurišao na tu priliku, strasno je zagrlio i izljubio. Kad je došao k sebi, zbunjen neočeki- vanim vriskom i grdnjom, zanemio je od čuda — pred so- bom je video kneginjicu Volkonsku. Iako je za ovo bio tu- žen caru, prošao je dobro. Car je naredio da se pesnik izvi- ni pismeno, a preko samog prestupa je prešao ikao preko zgodnog mladićkog nestašluka, dodavši u šali: „Ta sirota usedelica bila je možda, u sedmom nebu zbog te njegove pogreške". Godine 1817. mladi pesnik je završio licej i stupio u javni život. Za sobom je već imao glas velikog pesnika i isto tako velikog donžuana. Direktor liceja dao je tada o svom svršenom učeniku ovakvu ocenu: „Puškinovo srce je hladno i prazno, ne zna za ljubav i nema vere. Nikad još srce jednog mladića nije bilo tako prazno kao njegovo. Njegova osećanja su niska. Erotička dela francuske knji- ževnosti, s kojima je došao u licej, jedino su vaspitanje koje je dobio od roditelja". Po završetku školovanja ostao je u Petrogradu i stu- pio na službu u ministarstvu spoljnih poslova. Tu je odmah zaplivao u vode raskalašne zlatne mladeži, odao se burnom noćnom životu i, kao pravi sladokusac, kusao slasti lakomislenog života. Njegovi dani i njegove noći pro- ticali su u veselom, zagrejanom i raspevanom društvu, u kockanju i orgijanju, u lakom pravljenju i kidanju don- žuanskih veza. Zbog takvog života stekao je glas propalog mladića. O njemu se govorilo da je „mešavina tigra i maj- 216 muna", da je „martir (mučenik) čulne ljubavi", da je amo- ralan i da se ne srne puštati u pristojno društvo. Puškin se najzad zasitio tog društva i takvog života. Njegov u osnovi superiorniji duh stali su buniti svi ti praznoglavi i ništavni mladi ljudi oko njega, koje je on počeo javno prezirati i nazivati „dekorisanim glupacima", „nepismenim svecima". Sad su mu izgledali kao „skup sebičnjaka" koji misli samo na sebe i svoja raskalašna uživanja, ne znajući i ne videći oko sebe beskrajnu bedu i nevolju narodnu, kao i nepravdu koja se čini nad njim. Pesraik se sada počeo približavati novom (krugu ljudi. To su bili ozbiljni mladići, većinom oficiri, književnici, diplo- mate, koji su pored mladićkih zabava i razonoda vodili i

ozbiljne razgovore o sudbini ruskog naroda, o njegovoj misiji u svetu, o njegovom bednom stanju, o njegovoj zemlji, o njegovoj slobodi. Ti su ljudi imali svoj književni kružok, koji su nazvali simbolično „Zelena lampa", to jest zelena mladež koja traži svetlost. U kružoku su se vodile duge akademske prepirke, ali je bilo i votke, pa čak i ve- selog, lepog ženskog sveta, kao na primer, čuvena lepo- tica balerina Ovostišnikova. To društvo ostalo je dugo bez ideološke platforme, lišeno svakog jasnog i određenog pro- grama. U njemu je u početku bio jasno određen samo je- dan zajednički ideal — sloboda. Puškin je tu opštu težnju prvi osetio i najbolje izrazio u svojoj „Odi Slobodi", u kojoj je izneo nepravdu prema mužićima i tražio za njih zemlju i slobodu. Akademski razgovori o slobodi vođeni u „Zelenoj lampi" i pesnikova „Oda Slobodi" nisu promakli oku tajne policije. Za sve to ona je ubrzo saznala. Vladajući krugovi nisu oklevali — kružok je bio rasturen, a Puškin proteran u Jekaterinoslav, odnosno upućen na službu tamošnjem komandantu mesta*. Po dolasku u Jekaterinoslav 1820. god., gde nije imao nikog poznatog, Puškin je iznenada teško oboleo. Po ozdravljenju, porodica generala Rajevskog, čiji je sin bio odličan pesnikov drug, uzima ga sa sobom i odvodi na Kavkaz, u tamošnju banju. Puškin se tu brzo oporavlja i piše svoju divnu pesmu „Kavkaski sužanj". U međuvre- menu udvara se dvema sestrama Rajevsikim. Kod starije je brzo požnjeo uspeh i uneo je u svoju „Listu donžuana", ali kod mlađe nije imao nikakvog uspeha. Kasnije je pre- šao, s istom porodicom, na jedno poljsko dobro u Kijev- skoj guberniji. Tu se našao u krugu samih dekabrista. S njima je vodio duge slobodarske razgovore i Jcovao nove slobodarske plamove. Ujedno inije zapostavljao ni lepu do- maćicu, koja je s punim pravom ušla u njegovu „Listu donžuana". U martu 1821. god., zbog dostava policiji, njegovo pro- terivamje je pooštreno i pretvoreno u internaciju u glavnu besarapsku varoš Kišinjev. Pesnik je tu nastavio svoj ra- spusan život i imao mnoge ljubavne veze s Rumunkama i Grkinjama, pa i ndkoliko dvoboja. U međuvremenu, pove- zao se s dekabristima i stupio u politički dodir s vođom grčke heterije Ipsilantijem. Tu je ispevao više svojih pe- sama, među njima i bogohulni spev „Gavrilijadu". * Ostali članovi kružoka, iako ostavljeni u prestomci, stav- ljeni su pod policijsku prismotru. Oni su na to odgovorili ilegal- nom akcijom: osnovali su tajno društvo s prevratnim ciljem, koje je posle nekoliko godina, u decembru 1825. god., skovalo zaveru i diglo pobunu u prestoničkom garnizonu protiv cara i monarhije. To su bili „dekabristi" („decembnste"), koji su posle brzog ugu- šenja pobune bili delom povešani a delom prognani u Sibir na doživotno zatočenje. 218 Odvojen, na neodređeno vreme, od svoje porodice i svog društva i bačen u tu daleku, nerusku varoš, on je, u ogorčenju i očajanju, počeo da sikče na ceo svet. Njegovu duševnu neuravnoteženost i moralni pad iz tog vremena obeležava njegova pornografska poezija, puna vulgarnih, bestidnih i bogohulnih motiva, koja je zbog svoje poetske savršenosti, zbog svoje golicave negativnosti, kao zabra- njen plod, išla od ruke do ruke i u izvesnim krugovima —

uostalom, kao i danas — doživela velik uspeh. Početkom 1823. god. obratio se jednoj uticajnoj lič- nosti s molbom da mu se dozvoli povratak kući, u Petro- grad. Car je odbacio tu molbu, ali je, na zauzimanje pesni- kovih prijatelja, dozvolio da se pesnik premesti u Odesu „radi oporavka zdravlja" i „radi kupanja u moru". Čim se dočepao Odese, Puškin je oživeo. Tu je na- stavio svoj spev „Evgenije Onjegin". Ali je redao i move ljubavne avanture. Najpoznatiji je bio njegov uspeh kod žene bogatog trgovca Riznica, Dalmatinca, koja je bila le- potica, i kod žene komandanta mesta. O ostalim pesniko- vim ljubavnim uspesima i privatnom životu u Odesi govori jedna njegova cedulja, sačuvana i danas. Na njoj je pesnik ispisao nemarno reci: „Teatar, kasino, restoran ,Oton', pijanke, karte, kod trgovca Lučića". Puškinu nije bilo suđeno da uživa duže vreme bla- godeti lepe i kulturne Odese. On je i tu izazvao protiv sebe ceo svet, a najviše komandanta mesta. Da bi mu se osvetio što mu je zaveo ženu, komandant je odredio pe- snika u komisiju za uništavanje skakavaca u okolini Odese. Pesnik mu nije ostao dužan. U izveštaju koji je posle toga podneo pesnik je napisao na prvoj strani reci „Skakavci dolaze", na nekoliko narednih strana reci „ska- 219 ču", na daljih nekoliko strana „po travi" i, ostavivši sve ostale strane prazne, završio, na nekoliko strana, rečju „odoše". U leto 1824. god. odeski komandant uspeo je najzad da se oslobodi pesnika i da ga protera iz Odese u njegovo rodno mesto, ina porodično poljsko dobro Mihajlovskoje. Našavši se tu u krugu svoje porodice, sestre i brata, pesnik se u prvo vreme duševno povratio. Međutim, ubijen se- oskom monotonijom, besposličenjem i čamom, uskoro se zapušta, okuplja čuko sebe muzike i prosjake, sluša njihove sumorne popevtke i razgovore i propija se. Redali su se da- ni potpune apatije, kada nije izlazio iz sobe, već ležao i va- ljao se u postelji, ne misleći ni o čem. Bivalo je i dana kada bi se otrgnuo od čame i apatije. Tada bi danima i noćima čitao ili pisao, ili odlazio u društvo na susedno poljsko do- bro Trigorskoje u kuću prijatelja Osipovih, gde je bilo uvek dosta veselja i lepih i duhovitih žena. Tu ga je mamila ne samo mlada i lepa domaćica Osipova već i njena najstarija kći; one su se, opet, međusobno utrkivale koja će pre svo- jim dražima osvojiti njegovo srce. Na isto imanje doputo- vala je uskoro i lepa i mlada domaćičina nećakinja, gđa Kern, i to iz čežnje da se upozna što pre s tim čarobnim zavodnikom, Pušlkinom, čija se zavodnička slava već bila raznela širom ćele Rusije, naročito širom ženskog sveta. Gđa Kern, čiji je muž bio 35 godina stariji od nje, osvojila je pesnikovo srce na juriš, još prve večeri po dolasku. Dan-dva kasnije otišla je s njim kao njegova stara, davna- šnja poznanica. Među njima su već letele ljubavne cedulje. U jednoj od njih pesnik joj se ispovedao: „Noć je! Vaš lik javlja mi se u mraku, strastan i tužan. Zbogom! Zamišljam da klečim pred Vama, da Vam grlim noge, da ih stiskam, 220 osecam Vaša kolena. Dao bih život da je to makar samo jedan minut sad java... Govorimo ozbiljno. Da li ću Vas ikad videti? Misao da neću čini da sav zadrhtim".

Puškin je među suparnicama stvorio neizdržljivu duševnu atmosferu. Gđa Osipova, postavši uskoro koketna udovica, nije mogla dalje izdržati prisustvo i uspehe svoje nećake gđe Kern. Zato ju je primorala da otputuje u Rigu, svome mužu. Ona je uskoro uklonila i drugu svoju supar- nicu, svoju najstariju ikćerku. Odvela ju je i ostavila kod rođaka u vairoši Tveri, da me bi bila u ipesnikovoj blizini, u blizini tog „mefistofelovskog" zavodnika i „veličanstvenog poznavaoca žena", kako je govorila u poverenju. Rastav- ljena od pesnika silom, proterana kćerka mu je uskoro pisala: „Besna sam na svoju majku. Oh, ikaikva je to žena! Uostalom, svemu tome krivi ste donekle i Vi". Puškin se nije zasićivao ljubavnim slastima samo u krugu svoga društva. On je uzimao te slasti, bez zazora, i iz kruga seoskih lepotica. Jednom je čask morao da za- traži zbog toga pomoć svog prijatelja, upućujući mu u pismu ovakvu molbu: „Ovo pismo predaće Vam jedna do- bra i ljupka kći jedinog mog muzika, koju je jedan Vaš prijatelj, sasvim nesmotreno, doveo u drugo stanje. Imam poveranja u Vašu humanost i Vaše prijateljstvo. Nađi joj krova nad glavom u Moskvi, podaj joj novaca koliko tre- ba, pa je posle ekspeduj u Boldino (moje poljsko dobro, gde ima kakošiju, petlova i 'kurjaka). Potomstvo ne srne da dozna za naša filantropska dela. Ako buduća beba bude muško, molim te pobrini se za njega. Stidim se, dragi moj, ali tome sada nije vreme. Zbogom, anđele moj, jesi li zdrav ili ne? Svi smo mi bolesni na ovaj ili onaj način". U jesen 1826. god. Puškina je najzad ogrejalo sunce. Novi car pustio ga je na slobodu, i on je odmah krenuo u 221 Moskvu. Njegova pojava na ulicama tog grada izazvala je nezapamćen entuzijazam u svim društvenim krugovima. Bio je slavljen od svih kao trijumfator, kao velik i neobi- čan pobedilac. Svet je trčao i okupljao se za njim kao za nekakvim čudotvorcem. Svi su hteli da vide „kako izgleda naš Pušlkki" i svi su Ijubopitljivo govorili i molili „po- kažite nam ga". Odmah je otišao caru da mu se zahvali. Car ga je dočekao pitanjem „da li je promenio svoje ideje i da li će odsad da misli i radi drukčije". Puškin se pred carem pokajao za svoju prošlost — bio je u njega odjed- nom „prosto zaljubljen" — i dao obećanje da će odsad biti drugi čovek. On je zaista tada bio drugi čovek, jer je bio slomljen patnjama. (Tih istih dana kad je, slobodan, kre- nuo iz Moskve u Petrograd, svojoj kući, njegovi neka- dašnji drugovi i prijatelji buntovnici, dekabristi, bili su delom povešani a delom poslani u Sibir). Čim se dočepao prestonice, imao je samo jednu mi- sao u glavi — da se oženi. To mu nije pošlo za rukom odmah. Kad je zaprosio ruku svoje izabranice, 16-godišnje moskovljanke Natalije Nikolajevne Gončarove, bio je od- bijen. Uspeo je tek drugi put. Početkom 1830. god. postao je srećan muž i započeo svoj bračni život u Carskom Selu. Puškinu nije bio suđen srećan brak. Za tu sreću nije imala uslova ni jedna ni druga strana. Dok je bila devojka, pesnikova žena bila je čedna i patrijarhalna, toliko povu- čena da je važila kao „gorda devica". Kad se udala, u svo- joj 18. godini, preobrazila se u lakomislenu, živahnu i neo- buzdanu ženu, željnu lakih uživanja i praznog života. Lete- la je s jednog bala na drugi i u vihoru valcera prelazila iz jednih ruku u druge. Tako je bilo na jednoj strani. Na dru-

goj je bilo obratno. Puškin, iako teku 30. godini, bio je već premoren životom i pokazivao staračke manire. Živo i bu- 222 čno diruŠtvo ga je zamaralo, i (najradije je sedeo ikod Ikuee, družeći se s malim brojem svojih prisnih prijatelja, ma- hom književnika. Tražio je samo mir i odmor. Suprotnosti u karakteru i neslaganja u braku počeli su se ispoljavati još prvih godina zajedničkog života. U pismima svojim prijateljima pesnik je o odnosima sa svo- jom ženom iznosio ove podatke: „Našao sam u kući sve u redu. Žena mi je bila otišla sama na bal". — „Car želi da moja žena dođe na igranku u Anjičkovom dvoru". — „Ova zima bila je puna balova. Za vreme karnevala igralo se dvaput dnevno. Mojoj ženi je pozlilo. Kad sam je odveo kući, prisustvovao sam, zaprepašćen, pobačaju". U jednom pismu svojoj ženi pesnik joj prebacuje zbog njenog ra- sipništva i gomilanja dugova, koji ga dovode u sve veće neprilike i ubijaju mu ugled. Tu piše još i ovo: „Kad sam se ženio, mislio sam da ću trošiti triput više. Sad vidim da mi treba deset puta više". — „Kad je reč o radu, Vi znate samo za rad nogu na balovima i da pomažete muževima da što bolje troše". Na sve domaće neprilike i dugove nadovezivale su se i neprilike van kuće, u društvenim odnosima. Oko pesni'ka su se stale plesti spletke kao i ranije, dok je bio momak, ali sada sudbonosni) e. Počeli su ga sumnjičiti i ikod cara, te mu je cenzura otvarala pisma. Fizički oronuo, umoran od neprekidnih spletki i raznovrsnih neprilika, morao se skloniti na duži odmor na svoje poljsko imanje Mihaj- lovskoje. Pesnik je, najzad, i sam popustio i počeo moralno pa- dati, pa se, kao i njegova žena, bacio u vrtlog lakih uži- vanja i ljubavnih avantura. Počelo se zuckati o njegovim vezama s njegovom mlađom, lepuškastom svastikom, s nekom dvorskom damom i sa ženom austrijskog ambasa- 223 dora. O toj poslednjoj vezi jedan pesnikov prijatelj osta- vio je ovo zanimljivo svedočanstvo, karakteristično i za društvene prilike: „Ta neporočna i ohola dama, kontesa Doli, klonula je najzad i pristala da ga pozove k sebi u stan. Puškin je uspeo da se uvuče, po uzajamnom dogovo- ru, u njen dvorac i da se tamo sakrije. Kontesa se vratila iz opere, otpustila poslugu i uvukla ga u svoju spavaću so- bu. Vreme je prolazilo. Najzad, kad je svanulo, Puškin je prišao prozoru, napolju je već bio dan. Van sebe od straha, ona je pokušala da ga nečujno izvede iz stana, ali pri tom su susreli već budnog portira. Taj susret toliko je zapre- pastio kontesu -da se sikoro onesvestila. Pesnik joj je div- ljački stisnuo ruku i zamolio da odloži padanje u nesvest. U očajanju, pozvaše staru kontesinu sobaricu, Francuski- nju, i ona je brzo izvela stvar, hrabro i pametno. Držeći ga za ruku, kontesa je provela pesnika kroz muževljevu spa- vaću sobu. Ambasador je još spavao. Koraci ga probudiše. Njegova postelja bila je iza paravana te je zapitao: „Ko je to? — ,Ja sam', promrmlja sobarica, i hitro gurnu Puškina u vestibil. Kontesa ni posle nekoliko meseci nije mogla da pomisli na tu avanturu a da se sva ne zgrozi". Zuckanje i spletke stali su izvoditi pesnika iz duševne ravnoteže. Glasovi o neverstvu njegove žene počeli su kru-

žiti javno. On joj u jednom pismu to otvoreno prebacuje: „Mnogo se priča o tebi, dušo moja, mada ja ne znam sve, jer muževi poslednji doznaju šta im žena radi. Čujem da je zbog tvoje koketerije neko toliko pao u očajanje da je morao za utehu da sastavi čitav harem od učenica baletske škole". Uz sve to, pesnik je krajem 1836. god. dobio preko pošte i ovo anonimno pismo: „Veliki krstovi, komanderj i kavaljeri presvetlog ordena Rogonje među muževima na svojoj sednici pod predsedništvom velikog majstora NJ. 224 E. N. D. Nariškina jednoglasno su izabrali g. Aleksandra Puškina za koadjutora (pomoćnika) velikog majstora or- dena Rogonje među muževima i za istoriografa ordena. — Stalni sekretar J. Bloh". Puškin više nije vladao sobom. Kad je saznao da je to isto pismo umnoženo i razaslalo poštom ćelom nizu uglednih ličnosti u prestonici, pozvao je odmah, bez okle- vanja, na dvoboj čoveka za koga je ćela varoš šaputala da je zavodnik i ljubavnik njegove žene. To je bio francuski emigrant, mladi bonvivan D. Antes, koga je usinio ho- landski ambasador u Petrogradu. Puškina nije poslužila sreća u dvoboju. Bio je teško ranjen i od rane ubrzo umro 1837. god. Velikog pesnika je takva sudbina postigla zato što je bio rođen kao tragična ličnost — do takvog kraja dovela ga je njegova zla kob. Njegov najbliži i najiskreniji pri- jatelj i poznavalac još od detinjstva, Basargin, daje o njemu ocenu ikoja objašnjava njegovu sudbinu: „Kao čo- vek, Puškin mi se nije dopadao. Bilo je u njemu nekakvo breterstvo (ubojištvo), kao i ,suffisance' (nadutost), a po- vrh toga još i želja da druge ismeje i ubode. Još onda su njegovi dobri poznavaoci govorili da će, kad-tad, morati da pogine na dvoboju". Puškinova loza predstavlja s obe roditeljske strane star i biološki istrošen plemićki rod. U svojim poslednjim izdancima taj rod nije se isticao kulturnim stvaralaštvom. Bili su to sve sami propali plemići, koji su grcali u dugo- vima, utonuli u lakomislen život, ispunjen uživanjima. Iz takvih uslova i od takvih predaka rađa se jedno jedino vi- soko obdareno muško dete — Puškin. On je još u ranom detinjstvu pokazao svoju izvanrednu darovitost. Po svršet- ku obrazovanja, 'kad je stupio u činovničku službu, u svo- 15 Tragedija genija 225 joj 18. godini, bio je već uobličena ličnost. Ali, u njoj su u stvari postojale dve odvojene ličnosti: jedna — pesoiika, druga — čoveka. 4 Veličina Puškina kao pesnika neobuhvatljiva je. Njenu osnovu čine duboko pesničko nadahnuće, savršen- stvo pesničkog izraza i oblika i mudrost misli. Tome treba dodati još i beskrajnu širinu nadahnuća, koja obuhvata s ljubavlju ne samo ruske nacionalne motive već i čove- čanske, te je njegova poezija ruska i u isto vreme opšte- čovečanska. Ruska književna kritika uzdigla ga je još za njegova života na najviše postolje u celokupnoj ruskoj književnosti. On sam bio je svestan svoje veličine i besmrt- nosti. U svojim stihovima „Spomenik" uzvikivao je po- nosno, da je „spomenik digao sebi nerukotvorni", koji je „viši i od Aleksandrijskog stuba", da će „glas o njemu proleteti kroz svu zemlju rusku" i da će „njegovo ime

znati svi narodi: i potomak Slovena, d Finac, i sada divlji Tunguz, i sin stepa, Kalmik". Svemu tome dodavao je i svoje neumrlo uverenje: „Ne, ja sav neću umreti". S ličnošću pesnika srasla je u Puškinu, kao sijamski blizanac, i ličnost čoveka. Ta druga ličnost, kako to biva u velikih ljudi, opterećena je velikim slabostima toliko ko- liko je prva nagrađena velikim darovima. Te velike sla- bosti sagledao je njegov bliski poznavalac i iskreni drug, Deijvig. On je rekao: „Veliki Puškin je malo dete". Tome nije teško naći objašnjenje. Ako je priroda podarila Pu- škinu moćan pesnički dar, onda je taj dar tražio veoma na- pet živčano^duševmi rad. A to je, opet, guralo njegov duh na brz život, na stalan nemir i ustreptalost, na -neprekidnu pokretljivost, na nervozno stanje. Ta napetost živaca i du- ha bila je blagotvorna jer je izazivala usijanje dubokog, vedrog, mladićkog pesnikovog nadahnuća, onog nadahnuća 226 zbog kojeg je pesnik voljen i zbog kojeg je drugi pesnik, Aleksandar Blok, rekao da je „Puškin veselo ime". Ta ista napetost živaca i duha imala je i svoje nemi- novno naličje: ona je trošila i zamarala. Zbog toga je kod Puškina često nastupalo i sumračno stanje, kada je, mr- zovoljan i mrgodan, u sve sumnjao, na sve se žalio, i kada je u svojoj melanholičkoj razdražljivosti, u svom „arap- skom besu", kako su drugovi nazivali njegovo razdraženo stanje, bio gotov na svaku nepromišljenost, izazivajući na svima stranama sukobe i navlačeći na sebe nesreću. U takvim trenucima njegovi živci i duh poptrštali su u to- likoj meri da je u tri maha bio na pragu umnog pomra- čenja. O tome sam kaže u svojoj pesmi: „Moji rođaci u očajanje su pali, i zdravi um u meni poremećen su našli". Zbog takvih duševnih preokreta ispoljavao je stvarno dve suprotne duše, kako u svom svakodnevnom raspolo- ženju tako i u svom pesništvu, društvenom ophođenju i političkom držanju. To je i sam zapazio. „Tako nas je priroda stvorila, protivurečnostima sklonim" — kaže u jednoj svojoj pesmi. Puškinovo unutrašnje dvojstvo vidi se na svakom koraku. O tome svedoči i njegov nepostojan i promen- Ijiv politički stav, koji je veoma karakterističan. On je jedno vreme oduševljeni revolucionar — dekabrista, piše i tajno rastura velik broj svojih slobodarskih pesama, među njima i čuvenu po borbenosti i gnevu „Odu Slobo- di", zbog koje je prognan. On je, isto tako, sav na strani porobljenog seljaštva, čiji je zao socijalni udes i bol is- kreno osetio i za koji je muški digao svoj glas odbrane u slobodarskoj pesmi „Selo". On je dušom na strani de- kabrista osuđenih na doživotno zatočenje, i poziva ih u pesmi „Poslanica u Sibir" da istraju i dočekaju trenutak 15* 227 kada će „okovi teški pasti", kada će „tamnice biti sru- šene" i kada će „sinuti sloboda". On je i protiv Petro- grada, koji drži svu vlast u zemlji, jer je to „grad gizdav, ali grad bede", jer je to „grad nevolje, iako se isprsio" i jer je u njemu sve sama „dosada, studen i granit". U drugim trenucima spopada ga sasvim suprotno raspoloženje. On onda, prkosan i gnevan, nipodaštava, pa i prezire narod. U čuvenoj pesmi „Černj-Svetina" dovi- kuje sa svoje olimpijske visine da mu je „nesnosno drsko

roptanje narodno", da je „narod crv zemlje, a ne sin nebesa", da narod zna samo za grubu „materijalnu ko- rist" i ništa više, da je narod s pravom, „zbog svoje glu- posti i zlobe", „imao bičeve, tamnice i sekire", da je nje- mu, pesniku, narod „odvratan kao mrtvački sanduk". U pesmi „Iziđe sejač sejati semenje svoje", on je još odluč- niji. On tu piše simbolično da je „izašao rano, još pre izlaska sunca, da on, pustinjak, poseje seme slobode", ali da mu je sav taj posao njegovih ruku, „čistih i neduž- nih" ostao uzaludan, i da je tu on izgubio „dragoceno vre- me, blage pomisli i trud"... Razočaran u narod, obraća mu se gorkim i teškim prekorom: „Pasi, mirni narode! Zašto stadu darovi slobode? — Njega treba klati i strići. Ono nasleđuje s kolena na koleno jaram s praporcima i bič". On je u takvim malodušmm trenucima i protiv gra- đanskih sloboda, i o njima govori oštro i podrugljivo. U pesmi „Pindemonte" kaže da ne ceni „visoko gromka pra- va", da ne žali što on (Puškin) inema prava da „utvrđuje visinu poreza", niti da ometa „vladare da ratuju među sobom", da ga „malo boli glava što štampa nije slobodna" i da je „svejedno da li ćemo zavisiti od vladara ili od na- roda"; zatim dodaje da su sve to samo „reci, reci, reci", 228 a da je glavno da živimo za svoj račun i za svoju ugodnost, da „radi vlasti i položaja ne savijamo ni savest, ni pomisli, niti šiju našu", da „po ćudi našoj skitamo tamo-amo, diveći se lepotama prirode, umetnosti i nadahnuća". U znaku takvog raspoloženja, on je još i velikoruski nacionalista, pa i šovinista, koji se gnevnim i oštrim izra- zima obarana poljski oslobodilački pokret 1830. god. I još više. On proriče u pesmi „Klevetnicima Rusije" da će se „ili slovenski potoci uliti u rusko more ili će ono usah- nuti". On je sada zaljubljen u „severnu prestonicu", Pe- trograd. U poemi „Bakarni konjanik", imajući u vidu spomenik Petru Velikom u ruskoj carskoj prestonici, pravi poseban i poduži uvod da bi izlio >svoje ushićenje pred dražima te varoši, ponavljajući u svojoj pesničkoj razdraganosti više puta: „Volim te, Petrova tvorevino!" Labilno živčano-duševno stanje pesnikovo činilo je da je prema svojoj društvenoj okolini često zauzimao agre- sivan, impulsivan i ekscentričan stav. To potvrđuju mnogi memoarski dokumenti. Pesnikov dobar školski drug Puščin iznosi da je pe- snik s većinom svojih drugova bio ,,u neravnim odno- sima". U dužim dobrim odnosima bio je samo s petori- com, a među njima naročito s Kjuheljbekerom, koga je zvao iz inilošte „Kjuhlja". Pa i njim se na kraju zavadio i pozvao ga na dvoboj. Isti drug iznosi: „Puškin je još od samog početka bio najrazdražljiviji među nama u školi, i zbog toga nije mogao da stekne opšte simpatije: to je sudbina svakog ekscentričnog bića". — „Svojim čestim i neumesnim šalama i dosadnim zadirkivanjima dovodio je često sebe u nezgodan položaj, iz koga nije umeo izaći". — ,,U njemu je bila mešavina suvišne smelosti i strašijivosti, 229 i to mu je, i jedno i drugo ne u svoje vreaae i ne na svom mestu, mnogo naškodilo. Nije imao takta, i to mu je bio glavni nedostatak".

Jakovljev, pesnikov biograf, piše o pesnikovom uče- šću u zaveri dekabrista: „Najbliži PuŠkinovi drugovi bili su već ušli u zaveru, ali se niko nije usudio da uvede i pesnika, jer su se svi bojali njegovog preterano živahnog i promenljivog karaktera, koji nije bio skrojen za zaveru". Sam pesnik je osećao oko sebe da se nešto priprema, jedva je čekao da se to ostvari, i odazivao se na tekuće društvene i političke događaje žestokim stihovima, koji su kružili od ruke do ruke po prestonici i u unutrašnjosti. Takvi su sti- hovi bili „Oda Slobodi", epigrami protiv omrznutog sve- moćnog ministra policije Arakčejeva, pod naslovom „Ćele Rusije ugnjetač" i „Rob krunisanog soldata". On je svoju nevešto vođenu zavereničku akciju sam otkrio, svojim go- tovo javnim istupanjem, i to davno pre dekabrista. Naj- viša vlast je naredila da se protiv pesnika preduzmu najoš- trije mere „zato što je preplavio ćelu zemlju skandaloznim stihovima". Bio je odmah prognan. Hodasevič je napisao članak „Puškinovi dvoboji". On tu navodi da je Puškin imao 21 dvoboj, i da je poginuo u poslednjem. Većina poziva na dvoboj potiče od pesnika, ukupno petnaest, a ostalih šest, na koje je bio pozvan, prouzrokovao je svojim uvredama. Isto tako, povod za dvoboj uvek je bio ništavan, upravo detinji. Svog strica pozvao je na dvoboj zato što mu ovaj, u šali, preuzima u kotiljonu igračicu, jednu usedelicu. Jednog majora po- zvao je na dvoboj zato što mu je ovaj očinski skrenuo pa- žnju da mu u pozorištu, dok je sedeo pored njega, ne smeta, da mirno sluša predstavu i da prestane da glasno razgovara, da se namerno iskašljava, da mljašti jezikom. 230 Jednom, podnapit, došao je kod bilijara i stao zadirkivati i ometati igrače. Kad su ga ovi opomenuli na red, on ih je pozvao na dvoboj. Vraćajući se kući sa svojim sekundan- tom, već se bio rashladio i neprestano ponavljao: „Ružno je i gadno to bilo. Kako da se to likvidira!?" U Kišinjevu pozvao je na dvoboj jednog Grka zato što se ovaj začudio kad je pesnik rekao da on, pesnik, nije pročitao nekakvu knjigu. Sekretara Francuske ambasade pozvao je na dvo- boj zato što mu se učinilo da je ovaj rekao jednoj dami kojoj je pesnik prišao: „Oterajte ga!" Svog druga, barona Korfa, pozvao je na dvoboj zato što je batinom isterao iz svog stana pesnikovog kamerdinera kad je ovaj došao pijan k njemu (Korfu). Korf mu nije primio poziv, već mu je otpisao ovim recima: „Ne primam vaše izazivanje zbog takve besposlice, ne zato što ste vi Puškin, već zato što ja nisam Kjuheljbeker". Poslednji dvoboj pesnik je takođe sam izazvao, i tra- žio ga uporno po svaku cenu iako su svi njegovi prijatelji, na čelu s pesnikom Žukovskim, složno navalili na njega da ga od toga odvrate. Ti njegovi prijatelji jasno su osetili da on u celoj toj stvari ne ume da se snađe, niti poznaje dovoljno vrzino kolo najvišeg petrogradskog društva, du- hovno praznog i raskalašnog, u koje ga je uvukla njegova koketna i nedalekovida žena, i držala ga tu prikovanog dvorskim činom kamerjunkera, zarad svojih ženskih ra- čuna, koji nisu bili naivni. Hodosevič piše da je pesnik na dvobojima bio neo- bično pribran i neustrašiv i navodi memoarski zapis svog poznanika Liprandija, koji piše: „Poznavao sam Puški- novu vatrenost, koja ponekad nije imala granica. Ali, u

trenutku opasnosti, kad bi pogledao smrti u oči, kad se čovek sav otkriva, Puškin je bio pribran u najvišoj meri. 231 Čim bi stvar došla do barijere na dvoboju, javio bi se tamo hladan kao led". Drugi pesnikov poznanik, Veltman, piše: „Puškin se nije plašio kuršuma, kao što se nije bojao ni žaoke kritike. U trenutku kad je protivnik gađao u njega, smešeći se satirički i gledajući na cev protivnikovog pištolja, izgledalo je kao da izmišlja zao epigram protiv strelca i protiv njegovog promašaja". Postoji zapis da je „na dvoboj sa Zubovim, u Kišinjevu, došao s trešnjama i da ih je jeo dok je Zubov gađao". Puškin je bio kao duelant odličan strelac. Jedan nje- gov protivnik na dvoboju, takođe odličan strelac, pri- znao mu je: „Vi isto tako dobro stojite pred kuršumom kao što dobro pišete". Pesnik je postao dobar strelac jer se mnogo vežbao u tome. Njegov sluga u Kišinjevu pri- čao je da njegov gospodin „svako jutro, ikad se probudi, ostaje dugo u postelji i puca iz pištolja u zid". Ponekad bi ujutru ispucao preko stotinu metaka. Da bi se još bolje osposobio za dvoboj, nosio je uvek tešku i debelu štapinu. Kad ga je njegov stric zapitao zašto je nosi, odgovorio je: „Zato da bi ruka bila tvrđa: ako dođe do pucanja, da ne mrdne". Najupadljiviji simptom pesnikovog poremećaja je u seksualnoj sferi. Puškin je u svom lirizmu najiskreniji kao ljubavni pesnik. U svojoj ljubavnoj poeziji on je lju- bavnom osećanju dao neopisivo uzvišenu duhovnu sadr- žinu i draž, i u tome se pokazao nenadmašan majstor. Upr- kos toga, to njegovo lično osećanje je neobično. Raščla- njujući to osećanje ikod njega, vidimo: ono se javilo pre- rano i u preteranoj meri; bilo je preko svake mere puteno i sladokusačko, tako da pesnik nije mario za društveni red i pristojnost i, najzad, ono je bilo poligamno i haremsko, 232 r t*- «vf '~ upravo krajnje promenljivo. Među njegovim ljubavnicama bilo je ne samo dama iz visokog društva već i jedna ki- šinjevska krčmarica (Jevrejka), pa i jedna seljančica, s kojom je imao i dete. Puškinove slabosti nisu bile ni obične ni slučajne, niti prolazne. On je bio poremećen duh koji je svoje iko- renje i žile vukao iz davne prošlosti svojih predaka. To je i sam naslućivao: „Ja sam hipohondar i psihasteni- čar kao i moj otac" — piše on svojoj ženi. Njegov organi- zam, sagrađen od građe stare ruske bojarske loze i crnač- ko-afričke, prevremeno je ispoljio svoje darove, ali i svoju brzu istrošenost. Ta građa bila je preko mere oset- Ijiva i duhovno prijemčiva, te je zato gorela jarkim i zase- njujućim plamenom i brzo sagorela. Puškin je kroz život protrčao u galopu. Njegov organizam predstavljao je stvarno, gomilu ruševina još pre njegove pogibije. Pred samu svoju smrt, dok je bio na svom poljskom dobru radi odmora, jedva prevalivši trideset godina, piše jednom svom prijatelju: „Jedna stara seljanka zadržala me pred kućom pa mi je kazala: I ti, moj dobrotvoru, oronuo si i ostario!' " Pesnikova sestra piše da je videla brata na go- dinu dana pred njegovu smrt i da je bila zaprepašćena

njegovom mršavošću, bledilom i rastrojemošću živaca. Ona piše da je njen brat „teško podnosio svaki duži razgo- vor, nije mogao dugo da sedi na jednom mestu, trzao se pri svakom jačem zvuku, pisma je otvarao s uzbuđenjem; nije podnosio ni viku svoje dece niti muziku". Bio je istro- šen mnogo pre smrti, ne samo telesno već i duhovno. Ruska književna kritika utvrdila je da je poslednjih go- dina Puškinovog života njegovo književno stvaralaštvo pokazalo znake da je iscrpeno i presušilo. 233 MIHAIL JURJEVIČ LJERMONTOV (1814—1841) Ljermontov je po ocu Škotlan- đanin i njegovi stari doselili su se u Rusiju još u XVII veku. O zdravlju njegove porodice nema dovoljno patografskih podata- ka. O ocu se zna toliko da je imao oštar dugogodišnji sukob s taštom, pri čemu je bio veoma gnevan i nepopustljiv, i da je umro u mladim godinama. Pe- snikova majka bila je bolešljiva i umrla prerano, kada je pesni- ku bilo tri godine. Kao dete, Ljermontov se izdvajao od ostale dece, svojih vršnjaka, i padao u oči zbog neobičnih osobina svoje prirode. Njegov biograf piše: „Bio je slabo i bole- šljivo dete. Njegova baba po majci, kod koje je odrastao posle majčine smrti, jako ga je volela i mazila. Gledala je da mu u svemu čini po volji i ispunjavala je sve njegove želje i kaprice. Ta preterana ljubav imala je i štetan uticaj na karakter deteta, jer ga je razmazila, naučila ga da se smatra središtem opšte pažnje, učinila ga ćudlji- vim i jogunastim. Kasnije, u životu, te mane karaktera jako su škodile samom pesniku i učinile da stekne glas oholog i nepristupačnog čoveka. S druge strane, njegovo bolešljivo stanje i usamljenost koja je iz tog vaspitanja proistekla, uz okolnost da nije imao braće i sestara, do- Isti biograf na drugom mestu piše: „Još od detinj- stva počeo je ispoljavati crte zlobe, prave, demonske. U bašti je uvek lomio grane i kidao cveće, razbacujući ga po stazama. Ubijao je s istinskim uživanjem muvu i rado- vao se kad je kamenicama gađao i obarao na zemlju pilež. Kao zreo čovek, ponašao se tako i prema ljudima, naročito prema ženama, i to demonsko sladostrašće nije ga napu- štalo sve do gorkog kraja njegovog života. Godinama krvo- žedan demon u njemu unekoliko je oslabio, ali je ustupio veći deo svoje sile svome bratu, demonu nečastivom". Mereškovski dopunjuje tu ocenu: „Najzad, prvoj dvojici demona priključio se i treći, najvažniji i najjači, demon oholosti, te se tako u njegovoj duši stvorilo čitavo demon- sko gazdinstvo". Pesnik je celog svog života, po recima njegovog bio- grafa, bio „neobično zatvoren i nepoverljiv". On je prezi- rao sve ljude odreda. Zbog toga nije mogao opstati ni u jednom društvu, niti steći prisnog druga i prijatelja. Pesnikova baba često je govorila da „on nikoga ne voli". Ne voli ni svog najbližeg druga, Stolipina. Kad mu je taj

drug jednom prilikom drugarski primetio da su mu (Ljer- montovu) „nervi suviše razdražljivi", skočio je odjednom na njega, stegnutih zuba i stisnutih pesnica, sav izvan sebe od jarosti, da je Stolipinu ostalo jedino da se spašava bek- stvom. Taj pesnikov drug, pričajući o njegovim čestim neuračunljivim nastupima jarosti, dodaje: „II est fou a lier" (On je luđak koga treba vezati). Student Vistengof, pesnikov vršnjak, 'koji je zajedno s njim studirao na Moskovskom univerzitetu, priča da se pesnik tuđio svojih drugova, da nije hteo ni s kim da se i<» mroV c-c^-Iorv /-irHmipnr« j-»rl <tviTl kom taj drug prišao i lepo ga upitao šta čita, „Ljermontov se odjednom otkinuo od čitanja, a njegove oči sevnule su kao munja, da je teško bilo izdržati njegov skroz krv- nički oštar pogled". Međutim, pesnik je s univerziteta bio isteran zbog učestvovanja, zajedno sa svojim drugovima, u demonstra- cijama protiv jednog profesora. Tada se upisao u vojnu školu i, kasnije, postavši oficir, dobio službu u jednom gardijskom puku u Petrogradu. Tada je već bio proslavljen pesnik, i to mu s jedne strane povećava krug poštovalaca, dok mu s druge strane navlači velik broj neprijatelja iz zavisti. Svojim držanjem on je tabor svojih neprijatelja uvećavao iz dana u dan, i najzad, učinio ga moćnijim od kruga svojih poštovalaca. Njegovi neprijatelji vrebali su zgodan trenutak i povod da izvrše na njega juriš. Nije ih pustio dugo da čekaju. Kad je uskoro, početkom 1837. god., Puškin poginuo u dvoboju, on je, iako je ležao u postelji bolestan, napisao odmah čuvenu pesmu „Ha cMepib noara" („Povodom pe- snikove smrti"), oštru kao britak nož, i u njoj udario, bez straha i obzira, na ceo tabor moćnih i uticajnih prestonič- kih krugova. On im je otvoreno i razjareno doviknuo: ,,A vi, nadmeni potomci, Poznatom podlošću proslavljenih otaca, Igrom sreće uvređenih kolenovića! Vi, žedna ruljo, čučeća pored trona, Slobode, genija i slave dželati!" Čim je ta pesma izišla, odmah je bio najuren iz garde i oteran po kazni na Kavkaz, u zabačen pešadijski puk. Zahvaljujući zauzimanju svojih prijatelja, nije bio dugo u nemilosti. Iduće godine, s proleća, vraćen je u Petro- grad na svoje ranije mesto. 236 Njegova iznenadna pojava u petrogradskom društvu ponovo je odmah ražestila dva neprijateljska tabora oko njega. Njegov biograf Kravkov piše: „Na Ljermontova su sada bili upravljeni svi pogledi — kao na poznatog pe- snika i, još više, kao na junaka dana, progonjenog i nepo- korenog, pa, najzad, i kao na oficira koji se vratio s bun- tovnog i romantičnog Kavkaza, za kojim oficirima su ludo- vale žene, nazivajući ih .lafovima'". Uporedo s iskrenim oduševljenjem pred „izgrejalim suncem", u petrograd- skom društvu je bilo prema njemu i mnogo zavisti i zlobe. Pesnikove oštre reci na adresu tog društva i njegov zao jezik još više su povećali broj njegovih neprijatelja. Bilo je i takvih koji su iz zavisti i zlobe smatrali da on ne može biti nada i ponos Rusije posle Puškinove pogibije, već prosto jedan pokondireni i drski poručnik. Njemu su

drugovi zavideli utoliko više što je imao velik uspeh kod žena. Vlasti su već odavno, takođe, nerado gledale na pesnika. Početkom 1840. god., na jednom balu, pesnik je imao težak sukob s jednom veoma uticajnom ličnošću. Uskoro posle toga imao je, zbog jedne žene, sukob i tajni dvoboj sa sinom francuskog ambasadora. Zbog toga je bio odmah uhapšen i izveden pred vojni sud. Pretile su mu teške po- sledice. Ali, zahvaljujući zauzimanju jednog velikog kneza, ćela stvar svršila se time što je po drugi put proteran u puk na Kavkazu. S proleća iduće godine pesnik je bio u Petrogradu na odsustvu. Kako mu je dosadila služba i kako više nije mogao podnositi gonjenje od strane svojih uticajnih pro- tivnika, radio je na tome da izađe iz vojske. Međutim, njegovi neprijatelji ne samo što mu nisu hteli to omo- gućiti već mu nisu dali ni da se zadržava u prestonici. Bilo 237 mu je naređeno da „u roku 48 sati" napusti prestonicu i vrati se u svoj garnizon. Uvređen do srca i ljut kao ris na ceo svet, krenuo je ponovo na Kavkaz, rastavši se s presto- nicom i otadžbinom ovim, poslednjim stihovima: „Zbogom, neumivena Rusijo, Zemljo robova, -zemljo gospode, I vi, plavi munđiri, I ti, poslušni im narode, Možda, ću se, iza grebena Kavkaza, Sakriti od tvojih paša, Od njihovog svevidećeg oka, Od njihovih svečujućih ušiju!" Ljermontovu nije bilo suđeno da se vrati s Kavkaza. Nekoliko meseci po povratku na službu, u svom već ra- žešćenom stanju, on se zavadio sa svojim drugom u puku, pukovnikom Martinovim. Izazvao je tog pukovnika na dvoboj i u tom, poslednjem svom dvoboju našao smrt. To je bilo u kavkaskoj banji Pjatigorsk, u leto 1841. god. Glas o njegovoj tragičnoj pogibiji nije dirnuo nje- gove mnogobrojne neprijatelje. Kad su čuli za njegovu smrt, uzviknuli su s olakšanjem: „Tamo mu je i bio put!" pa čak i: „Psu — pseća smrt!". Oni su ga i dalje, mrtvog, nazivali „otrovni gad". Nad Ljermontovom je lebdela celog njegovog života zla kob. On je zbog toga bio mučenik, večiti paćenik, ne- moćan da se oslobodi svoje teške sudbine kao i junaci u grčkim klasičnim tragedijama. U simboličkoj pesmi „Je- drilica" on peva o jedrilici koja se, sred, pučine mora, rve sa strašnim talasima, koji svaki čas prete da je pro- gutaju. „Zašto je ta jedrilica napustila rodni kraj, što će u zemlji dalekoj!? — pita pesnik, u čudu, sam sebe. Zatim, odgovara: „Ta jedrilica niti traži sreću, niti od nje 238 beži. Ona, buntovnik, traži buru, kao da je u buri spokoj". Kroz usta jednog svog junaka on se iskreno jada (i ocr- tava „svoje klete sudbe put", kako je kazao jedan naš pesnik): „Da li me je vaspitanje učinilo takvim ili me je stvorio takvim bog — ne znam. Znam samo jedno: ako sam uzrok nesreće drugih, ne manje sam i sam nesrećan".

Ljermontov nije mogao dokučiti samog sebe. Nisu to mogli ni njegovi poznavaoci. Turgenjev o njemu kaže: U Ljermontovljevoj spoljašnosti bilo je nešto zlokobno i tragično. Nekakva sumorna i nedobra sila, nekakva zami- šljenost, prezir, strast — virili su iz njegovog crnoma- njastog lica, iz njegovih velikih i nepokretnih, tamnih očiju. Sva njegova figura, prizemna, krivonoga, velika glava na uzdignutim ramenima, sve je to izazivalo neka- kvo neprijatno osećanje kod ljudi". — „Njegov težak po- gled nikako se nije slagao s njegovih dečjim, nežnim i ispupčenim usnama". — „Svak je na njega obraćao pa- žnju, pa i oni koji se nisu poznavali s njim". — „Nešto ne- pojmljivo, nešto tajanstveno vusklo je k njemu". — „Nje- gov govor nalik je na grebanje po staklu". — „Njegove oči nisu se smejale kad se on smejao" — govorio je pesnik misleći na sebe. Mereškovski daje sličan sud: „Kad bi se doveo do kraja prvi, nesvestan utisak, imalo bi se reći ovo: ,,U čovečjem obliku — ne sasvim čovek, biće drugog reda; drugih je mera, kao nekakav meteor koji je pao posred nas iz nepoznatih prostranstava". Ljermontovljevo pesničko nadahnuće odgovara u sve- mu njegovom neobičnom karakteru, mentalitetu i tempe- ramentu. Njegove književne ličnosti su takođe ohole, sa- motne i prkosne; njihov stav prema društvu i društvenim normama je takođe netrpeljiv, neprilagodljiv i buntovan. On je pevao o buri i olujama, o strašnim liticama, gudu- 239 rama i stenama Kavkaza, o smelim i krvavim uskočkim i buntovničkim podvizima kavkaskih gorštaka. Uz to sti- hovi su mu bili besprekorni po poetskoj uglađenosti, zvučnosti i lepoti, stil mu je bio jasan i kratak, a fraza snažna i slikovita. Doista, bile su to idealne pretpostavke za veliko pesništvo. Kad se njegova poezija raščlani psiho- patološki, u njoj se brzo prepoznaje duševni lik njenog tvorca. Tu čak nisu ni potrebni biografski i patografski podaci. Najbolji i najpotpuniji materijal o pesnikovom du- hovnom liku daje njegov „Junak našeg vremena". Glavna ličnost tog romana, Pečorin, veran je portret samog Ljer- montova. On strada zbog neujednačenog i neharmoničnog razvitka svojih duševnih strana, u kojima razum i volja jasno pretežu na račun osećanja ljubavi, dobra i topline srca. Ispovedajući se o tome doktoru Verneru, Pečorin priča: „Iz životne bure izneo sam svega nekoliko ideja i nijedno osećanje. Živim odavno ne srcem, već glavom. Odmeravam i pretresam svoje vlastite strasti d postupke veoma Ijubopitljivo, ali bez osećanja. U meni su dva čo- veka: jedan živi u punom smislu reci, drugi razmišlja i sudi mu". U istom smislu Pečorin se ispoveda i kneginji Meri: „Moja bezbojna mladost protekla je u borbi sa sa- mim sobom i sa celim svetom. Najbolja svoja osećanja čuvao sam u dubini svog srca, bojeći se podsmeha, i ona su tamo i umrla ... Postao sam moralna nakaza". Pečorinov um je skeptičan i pesimističan. On anali- zira svaki čas i sve odreda, počev od sebe, od svog vla- stitog duševnog života i njegovih sitnica, pa do svakog miga i nagoveštaja svoje okoline. Pritisnut svojim reflek- sijama, Pečorin gleda na svet jednostrano, jer vidi samo ružnu i rđavu stranu kod sebe i drugih, ne zapažajući

240 ništa lepo, dobro i radosno. On je zbog toga stalno u mrač- nom raspoloženju, koje mu donosi razočaranost i stvara sumoran život, pun melanholije i pesimizma. Pored jakog uma, kod Pečorina se vidi i jaika volja, ali je i ona po- grešno upućena, jer se njegova džinovska snaga rasipa u uzaludnim sukobima s ljudima. Jakog uma i volje, Pečo- rin ima slaba i oskudna osećanja, i ona ga čine usamljeni- kom jer ga ne vezuju s ljudima. Utvrđujući tu crtu, knji- ževni kritičar Savodnjik zaključuje: „Pečorin je hladna i povučena priroda. Nije sposoban da se oduševi i da se priveže za nekog. Nesposoban je da zavoli ma koga i ma šta toplo i dubotko. Otuda kod njega osećanje duhovne samoće". Pečorinova unutrašnja protivnost i neusklađenost neizlečive su i imaju dramatičan tok i neizbežno tragičan završetak. Pred svoju smrt na dvoboju jada se na svoju gorku sudbinu, pitajući se za njen uzrok. Zatim zapisuje u svoj dnevnik: „Preleće mi u pameti sva moja prošlost. Pitam se: Zašto sam živeo? Radi čega sam se rodio? A znam, i ubeđen sam, da mi je bila namenjena velika uloga, jer osećam u svojoj duši isuviše velike sile". — „Moja ljubav nije donela nikome sreću, jer ništa nisam žrtvo- vao za one koje sam voleo: voleo sam samo sebe radi, radi svog vlastitog uživanja". — ,,I možda ću sutra umreti! A na zemlji neće ostati nijedno biće koje će me razumeti potpuno..." Jadajući se Pečorinovim recima na svoj zao udes, Ljermontov je bio svestan, u svojoj pesničkoj proniclji- vosti, da je njegova unutrašnja poremećenost urođena i da je ona izvor svih njegovih stradanja. Ali, ljudi to nisu osećali, niti praštali, i to mu je pričinjavalo neizmeran bol, koji ga je tako rano i odneo u grob. 16 Tragedija genija 241 Ljermontov — viši, darovit degenerik-mizantrop — po sudbini nije usamljen među genijalnim pesnicima. Kao što je Ruso u tome imao svog sabrata u Tolstoju, a Svift u Voltera i Gogolju, 'tako je i oin imao svog sabrata — u Bajronu. EDGAR ALAN PO (Edgar Allan Poe, 1809—1849) Edgar Alan Po, američki knji- ževnik, proživeo je svoj kratak vek od 40 godina u besomuč- nom trovanju alkoholom. Za njega je Bodler rekao da „pije ne kao gurman, nego kao var- varin". Svi narodi uživaju, u većoj ili manjoj meri, svoje uobiča- jene živčane otrove. Kod pone- kih naroda ti su otrovi postali pravo nacionalno zlo. Francuski higijeničar i demograf Bertijon odavno je rekao da je „alkohol uzrok fizičkog opadanja i duševnog propadanja mnogih evropskih naroda". Psihi- jatri su utvrdili, takođe davno, da je više od trećine dušev- nih bolesti posledica alkoholizma. Kriminalisti su našli da

je 70% zločinaca alkoholičarskog porekla — neposredno ili posredno, nasleđem od predaka. Eugeničari su izraču- 242 nali da 40% degenerisane dece potiče od predaka 'koji su zloupotrebljavali alkohol. Fiziološko dejstvo hroničnog i neumerenog alkoho- lizma je mnogostruko. U Farmakologiji se opisuje dejstvo alkohola ovako: ,Alkohol paralize najpre više psihičke centre velikog mozga. U početnoj fazi dejstva alkohola po- stupno slabi i gubi se moć rasuđivanja, primanja utisaka i saznanja vlastitog ja'. Zbog gubitka moći rasuđivanja fantazija se može rasplamteti do stepena delirijuma. Ne- prekidan potok misli, nevezanih irazumom, sputava se naposletku, gubi vezu i daje često povoda nezgrapnim predstavama o vlastitom ,ja', što uslovljava odgovarajuće nemotivisane postupke. Zbog slabljenja ili gubitka funk- cija viših moždanih centara, koji povezuju u celinu i regu- lišu rad psihe, ona biva poremećena u potpunosti. Živost, raspojasanost, smelost u planovima i postupcima, iskre- nost i, često, promena ličnosti pijanog, sve je to posledica privremene paralize viših centara u mozgu". Dugotrajno trovanje većim količinama jakog alkohola izaziva ne samo temeljnije psihičke promene već i trajnije. Tako nastaju izvesne alkoholičarske psihoze. Psihijatri su zapazili i opisali više oblika tih psihoza, a među njima su najčešći alkoholičarska halucinoza, dipsomanija i deliri- jum tremens. Alkoholičarska halucinoza izražena je poglavito u vidu akustičkih halucinacija. Alkoholičar kao da sluša di- jalog između dva ili više lica u kome se govori o njemu samom, u trećem licu. U tim dijalozima alkoholičaru se obično preti, iznose njegove rđave strane, pripremaju mu se zamke, mučenja i drugi jezivi postupci. Javljaju se i ha- lucinacije drugih čula: alkoholičar vidi kako se neko krije 16* 243 y u pomrčini, iza zavese, zida ili vrata, kako se otuda sprema napad na njega. Taj strah upravlja ponašanjem alkoholi- čara. S njim u vezi su i česte ideje gonjenja. Dipsomanija je veoma teško duševno stanje, i ono se javlja s vremena na vreme. U nastupu takvog stanja, alko- holičar trpi nekakav „svetski bol", nostalgiju, ne podnosi ni samog sebe, i vrlo je razdražljiv. Da bi se oslobodio svega toga, traži jako alkoholno piće i napija se do gubitka svesti. To stanje traje nekoliko dana, zatim nestaje, da bi se kasnije ponovilo. Delirijum tremens najteža je psihoza kroničnih alko- holičara. Pojavljuje se obično iznenada I, pored podrhta- vanja celog tela i jezika, javljaju se halucinacije svih čula. Halucinacije čula vida i pipanja pojavljuju se najčešće u vidu dugačkih žica, konaca, izduženih mlazeva vode; halu- cinacije sluha su u vidu kakve muzike, treska, pucnja, zviždanja, pištanja, cike. Alkoholičaru se često ipriviđaju gomile ljudi, nemih, pretećih grimasa i gestova. Nepo- kretni predmeti mu se pričinjavaju kao da skaču, cupkaju, igraju ili šetaju; stolica na koju bi pomislio da sedne odjednom se kao sama izmakne; uzeti predmet mu se sam izmiče iz ruku. Kad alkoholičar u tom stanju objašnjava

šta vidi, čuje i oseća, on to čini na plastičan način, hvata- jući nešto rukama, pokazujući na nešto prstom, kreveljeći lice, žmureći i potcupkujući, mašući glavom itd. U svima tim halucinacijama najčešće se priviđaju crne i sićušne životinje: crne mačke, miševi, insekti i druge životinje, strašnog izgleda. S halucinacijama javljaju se i iluzije: alkoholičar se vara u fizionomijama i predmetima, pas mu se čini da je mačka, mleko u tanjiru — bela marama, kobasica — klip kukuruza. Pogrešno je orijentisan u sve- mu, zbunjen, plašljiv i s vremena na vreme pun humora. 244 Ponašanje mu je nervozno, neprekidno se vrpolji, ustaje, seda, leže, sprema se na nekakav posao, skida sa sebe odelo, pa se odmah potom oblači, a ponekad ga spopada napad grčeva sličan epileptičarskom. Napad delirijum tremensa traje nekoliko dana, najviše oko 14 dana. Posle napada alkoholičar se oseća iscrpen, premoren, omršaveo i duševno klonuo. Ponekad se napad završi smrću, zbog srčane slabosti, zapaljemja pluća, ili na koji drugi način. Kod hronionih alkoholičara otrov izaziva, pored teš- kih anatomskih razaranja u organizmu, i duboke psihičke i moralne promene, te se njegova ličnost umnogome pre- obražava. Prvi znak psihičkog preobražaja je etičko dege- nerisanje. Taj preobražaj primeti najpre porodica: alko- holičar zanemaruje svoje porodične obaveze i odbija ih od sebe na grub način. Izvan porodice, u krugu uobiča- jenog veselog društva, taj preobražaj ostaje neprimećen duže vreme. Psihijatar Blojler piše o tome: „Alkoholičar koji je ranije bio pristojan ostaje i dalje prijatan i ljuba- zan drugar u veselom društvu i za čašom alkohola; može da proliva suze povodom nesreće svog drugara; može da se rasplamti oduševljenjem za izvestan etički ili društveni cilj; može vrlo lepo izražavati, pa i osećati, dobro i zlo; može drugima davati vrlo lepe savete; ako je umetnik ili pesnik, može da stvori umetnička remek-dela s dubokim osećanjem etike i estetike". U svom moralnom padu, služi se sve više lažima, i one postaju šablonske, otvorene i smešne. On je lakomislen i detinjast, a uz to još i sujetan i samohvalisav. Zbog razaranja volje gubi istrajnost u onom što započne, pa menja planove, namere, zanimanja, mesta stanovanja i stalno gazi datu reč. Pamćenje i rasu- đivanje takođe stradaju, i pomenuti psihijatar to objaš- njava „bolesnim lepim raspoloženjem, euforijom, u kome 245 se sve vidi u ružičastoj boji i ne uzimaju u obzir nepri- jatne okolnosti". Na ruševinama takve psihe kod mnogih alkoholičara samo jedna osobina ostaje netaknuta, iako u dosta izrnenjenom vidu. To je — mašta. Razarajući gotovo sve u sferi intelekta i volje i ostav- ljajući pošteđenu samo emotivnu sferu — izvor mašte — alkohol, ipak, i tu čini svoje. On izopačava maštu. To izo- pačavanje sastoji se u upućivanju mašte u pravcu fanta- stičnosti, jezive misterioznosti i strave. Na toj osnovi na- staje umetnost fantastičnog i jezivog. Pariški psihijatri Antom i Dromar pišu u svojoj knjizi o zanosu pesničkog stvaralaštva kod alkoholičara: „Pod uticajem alkoholnih i drugih opojnih otrova propadaju volja i pažnja. Iz toga proističe da su proizvodi mašte slični onima u snu. Otuda češća naklonost prema tim otrovima kod pesnika i roman-

sijera nego kod filozofa i matematičara ili kod kulturnih stvaralaca 'koji proizvode umom. Primeri Misea, Verlena, Bodlera i drugih su najbolji primer za to. Ali, pesnici fan- tastičnog i čudnog pribegavaju tim otrovima zato da bi vddeli ono što normalni mozgovi ne mogu. Oni imaju potrebu da budu vizionari, jer znaju da ukoliko imaju više košmara, utoliko će im priča biti upecatijivij a i osvet- Ijenija izgledom doživljene stvarnosti". Uprkos svih zala, alkohol i opojni otrovi imaju i zaslugu pri stvaranju duhovnih kulturnih vrednosti. Veliki nemački pesnik Vilhelm Hofman, tvorac „Fantastičnih priča", i sam težak alkoholičar, rekao je o tome: „Nesum- njivo je da alkohol podstiče čovečji duh čim on pređe iz pripremne faze u fazu stvaranja. Kao što se vodenični točak obrće brže čim potok nabija i naraste mu snaga, tako i čovečji duh krene brže čim oseti dejstvo vina". Da je to tačno, potvrđuje i primer Edgara Alana Poa. 246 Pesiniik je po ocu poslednji izdanak jedne stare irske loze. Među tim njegovim precima najčešći tip bio je roman- tičarsko-ekscentrični. Sam pesnik kaže o isebi da je „poto- mak roda koji se od davnina odlikovao jakom maštom i osećajnošću". Njegov otac i majka bili su veoma slabe konstitucije, oboje naklonjeni tuberkulozi, od koje su rano i umrli, druge godine po pesnikovom rođenju. Otac mu je bio još i alkoholičar, lakomislen i raspusan. Još kao vrlo mlad, Poov otac, ne pazeći na svoj ugled, oženio se izvikanom članicom putujućeg provincijskog pozorišta, i zbog tog postupka odrekla ga se ćela porodica. Sam pe- snik karakteriše svoje roditelje kao „ljude slabe volje, koji, sem toga, stradaju i od drugih, sličnih naslednih nedostataka". Sestra mu je bila idiot, a brat duševno neuravnotežen. Pesnilk je po majci Englez a po ocu Irac. Njegovi stari po očevoj lozi napustili su Irsku još sredinom 18. veka i preselili se u Ameriku. Tu, u Bostonu, rodio se pesnik 1809. god. Pošto je u drugoj godini svoga života ostao siro- če bez roditelja, usinio ga je bogat trgovac Alan, otkuda je I došlo njegovo puno ime Edgar Alan Po. Kao dete, zadiv- Ijavao je svet svojom bistrinom. U salonu bogatog Alana deklamovao je najduže pesme i na pitanja davao spremne i brze odgovore, kao pravo čudo od deteta. Sećajući se svog detinjstva, on kasnije piše: „Došao sam do uverenja da je moja prerana intelektualna razvijenost većim delom bila nešto neobično i čak da je to nešto bolesno". Kad mu je bilo sedam godina, njegov poočim odveo ga je u En- glesku na školovanje. Tu je proveo neko vreme najpre u jednom institutu, zatim u Akademiji, pa je 1826. god. prešao na univerzitet. 247 U 17. godinli kod njega se pokazuju mnoge neobične karakterne osobine. Ističe se kao inteligentan student, ali svojim neuravnoteženim ponašanjem začuđuje svoje dru- gove i nastavnike, i oni gledaju na njega kao na čudovište. On pije i opija se svaki dan, karta se, gubi velike sume i zapada u dugove. Stalan je izgrednik i čini izgrede na svakom mestu i prema svima. Školski savet isteruje ga iz škole, a poočim ga se odriče i otkazuje plaćanje njegovih dugova. Jedan pesni/kov drug iz tog doba piše: „Njegova

strast prema jakim alkoholnim pićima bila je isto toliko velika i neobična koliko i prema kartama. Nije ga privla- čio sam ukus pića. Nikad nije približavao čašu ustima po- lako, miti je ikad prethodno probao jezikom ukus pića, već je odmah, bez predaha, punio usta i brzini gutljajem isfkapljivao čašu alkohola". Jednog dana nestaje iz Engleske. Pre toga govorio je svojim prijateljima da se sprema na put u Grčku kao do- brovoljac u grčkom oslobodilačkom ratu. Ali, posle ikra- ćeg vremena među njegovim poznanicima je pukao glas da ga je proterala policija iz Petrograda zato što je „uhva- ćen bez pasoša" i u „kompromitujućim odnosima". Na zauzimanje američkog ambasadora bio je oslobođen i pro- teran iz Rusije u Englesku. Po povratku stupa u vojnu akademiju, sredinom 1830. god., a već početkom sledeće godine biva isteran zbog mnogih izgreda. Dok se nad njim u školi vodilo isleđenje, on se za to nije mnogo brinuo: sredio je prvu svesku svojih pesama i posvetio je školi koja ga je isterivala. Pošto se našao ponovo na ulici sam na svetu, bez sredstava za život, potucao se kojekuda. Ta slkitnja donela mu je ljubav s devojkom koju je upoznao na ulici. 248 U to vreme, 1833. god., jedan časopis u Baltimoru ra- spisuje književni konkurs. On učestvuje na konkursu i do- bija prvu nagradu. Sledeće godine postiže još jedan uspeh. Postaje urednik i glavni saradnik uglednog časopisa u Ričmondu. Pdše kritike i eseje, a najradije fantastične pripovetke. U doba tog plodnog rada ženi se svojom se- strom od tetke, koja je bolovala od otvorene tuberkuloze. Pesnik pada naglo duhom 1837. god., kada ga hvataju česti napadi „hipohondrije i krize pijanstva". Zanemaruje redaiktorsku službu i zbog toga dolazi u sukob s vlasni- kom časopisa. Kad se uverio da je Po nepopravljiv, vlasnik mu otkazuje službu. U pismu kojim mu javlja da ga otpu- šta piše mu ovo: „Ako možete da se zadovoljite i da živite s mojom porodicom, ili kojom drugom koja ne zloupo- trebljava jaka alkoholna pića, onda mislim da za Vas ima spasa. Ali, ako se budete zavlačili i dalje u svakojake kafanice, Vi ste izgubljeni. To znam iz dosadašnjeg isku- stva. Imate lepe sposobnosti, Edgare, i morate ih pošto- vati kao i samog sebe. Naučite se da poštujete sami sebe pa će Vas i drugi poštovati. Bežite od čaše i drugova pored čaše. Recite mi možete li i hoćete li, pa mi izjavite da je to Vaša čvrsta odluka i da više nećete pasti u ponovno iskušenje. Ako se vratite i nastavite službu u mojoj re- dakciji pa otpočnete opet da pijete, onda odmah prestaju sve moje obaveze prema Vama. Čovek koji pije izjutra, pre doručka, nije nikakav čovek. Čovek koji to radi nije ni za kakvu službu". Saveti i navaljivanja da se popravi nisu pomogli, sporazum je bio nemogućan, i on je, umesto odgovora, napustio redakciju i nestao iz Baltimora. Nastaju nova putovanja i nova stradanja. On živi neko vreme u Njujorku, zatim prelazi u Filadelfiju, pa se vraća u Njujork. Za sve to vreme živi od književne zarade i tone 249 sve dublje u alkoholizam. Posle nekoliko godina takvog života, zbog galopirajuće tuberkuloze svoje žene i zbog svog pogoršanog duševnog stanja, povlači se, u leto 1846. god., u miran život na selu. Tu mu sledeće godine umire

žena i, skrhan duševno, ulazi u poslednje dve godine svoje tragične sudbine. Zdravlje ga sve osetnije napušta. Pojav- ljuju se napadi delirijuma tremensa, krize halucinacij- skog delirijuma, epilepsije, manije gonjenja, grandoma- nije. Časovi prisebnosti sve su redii i kraći, a časovi po- mračenosti uma sve češći i duži. Jedan njegov prijatelj priča o tome: „Jednog ponedeljka, odmah posle podne, pojavi se on preda mnom, u licu bled kao krpa i sav une- zveren. „Gospodine, reče mi, dolazim da potražim kod Vas pnbežište i zaštitu. Nećete verovati da se i takve stvari mogu dešavati u XIX veku". Ispričao mi je kako je za vreme svog puta u Njujork bio prestravljen kad je čuo kako se u vagonu nekolicina njih dogovaraju da ga ubiju i izbace iz vagona. Posle poduže pauze dodaje: „Kad bih obrijao brkove, niko me ne bi mogao prepoznati. Hoćete li da mi date brijač da ih obrijem?" Odgovorio sam da se ne brijem i da nemam brijač, ali, ako hoće, mogao bih mu odseći brkove makazama. On pristade i ja mu zbilja odse- koh brkove makazama. Posle večere poče se spremati za odlazak. Poče da govori o svojim vizijama. Jedna mlada i vedra žena govorila mu ozgo, s nekakve kamene kule s mazgalama... Kad je legao u postelju, svest mu se pola- gano povratila, i video je u tim košimarima iluzije", Uprkos teškog duševnog stanja, verio se 1848. god. s jednom pesnikinjom, poznatom sa svoje ekstravagant- nosfii i čudnih stihova. Bilo je sve ugovoreno za svadbu, ali na sam dan svadbe pesnik je bio u nastupu dipsoma- nije, potpuno van sebe, i to je razljutilo verenicu te ga je 250 napustila. Posle (kratkog vremena pesnik je verio svoju davnašnju poznanicu. Nekoliko dana pred venčanje otpu- tovao je u Baltimor poslom, da održi ugovorena predava- nja. Vraćajući se u svoj hotel, pao je na ulici mrtav pijan, bez svesti, više mrtav nego živ. Prenet u bolnicu, uskoro je tamo umro od zapaljenja mozga. Bilo mu je 40 godina. O poslednjim časovima njegovog života bolnički lekar ispričao je ovo: „Nije bio pri svesti d nije znao ni ko ga je doneo rai s kim je pre toga bio. U nepromenjenom sta- nju, uskoro se pojavilo drhtanje ruku i nogu i delirijum, koji je u početku bio praćen jakom uzbuđenošću, ali bez nasilnih postupaka. Govorio je bez prestanka. Razgovarao je bez smisla s avetima i uobraženim bićima koje je video na zidovima. Ćelo telo mu je bilo bledo kao smrt i kupalo se u znoju. Uspeli smo da ga utišamo tek drugog dana po dolasku. Čim je došao k sebi, bio sam izvešten od bolni- čara, te sam odmah došao. Uputio sam mu nekoliko pita- nja — iz koje je porodice, gde stanuje itd. Dobio sam neve- zane i nedovoljne odgovore. Reče mi samo toliko da ima ženu u Riomondu, ali da se ne seća ni kad je otišao iz te varoši ni šta je bilo s njegovim ručnim koferom i stvarima. Da bih mu podigao veoma klonuo duh, rekoh mu da će kroz nekoliko dana opet uživati u društvu svojih prijatelja i da sam veoma radostan što ću moći da mu pomognem i olakšam. On mi odgovori, s puno žestine, da mu najbolji prijatelj može učiniti samo jednu uslugu — da mu jednim revolverskim metkom razmrska lobanju. Više bi voleo da nestane nego da doživljava ovakva poniženja. Nekoliko tre- nutaka posle toga učinilo mi se da je g. Po zadremao, te sam ga ostavio. Kad sam se vratio, zatekao sam ga u stra- šnom dehrijumu. Napori dva bolničara da ga zadrže u nje-

govoj postelji nisu imali uspeha. Takvo je stanje trajalo 251 sve do subote uveče. Tada je počeo da doziva nekog Rej- noldsa, pa je tako nastavio ćele noći, sve do tri sata uzoru. Toga časa, u nedelju izjutra, s njim je nastupila nagla pro- mena. Zbog velikog zamora od napornih trzanja smirio se i zadremao. Obrnuvši malo glavu, reče: ,Bože, pomozi mo- joj jadnoj duši', i izdahnuo". Edgar Po je tragična ličnost. Rođen s teškim nasled- nim opterećenjem, kao težak viši degenerik, živeo je kao veliki stradalnik. Tokom celog života, neodoljivom sna- gom, njegov izopačeni duh gurao ga je u alkoholizam, u strašno trovanje. Njegova volja je bila nemoćna da se tome usprotivi. On je o svom trovanju rekao, svesno i tačno, u jednom pismu: „Po svojoj konstituciji ja sam vrlo senzibilan i neobično slabih nerava. Dobijam nastupe ludila sa strašnim intervalima teške lucidnosti. Za vreme tih nastupa pune nesvesti pijem bogzna po koji put i koliko. A moji neprijatelji, razume se smatraju da je moje ludilo zbog pića a ne piće zbog ludila". Degenerativna izopačenost ogledala se i spolja na nje- r govoj fizionomiji i telu. Njegova fizionomija pokazuje jasnu asimetriju i na slici. Desno oko i veđa stoje niže od levog oka i veđe. Čelo je široko i visoko s jasno izra- ženim ispupčenjima desno i levo, što je znak degeneričkog sklopa lobanje. Boja lica je nežno žuta, s kontrastnim sjaj- nim crnim očima i crnom kosom. Ruke i noge su mu neo- bično tanke, suve i nežne. Pesnikov biograf piše o njemu da je „klasičan degenerički tip", a Bodler je kazao da je ,,u punom smislu reci dete strasti i avanture". Fizičkom liku odgovarao je i izopačeni unutrašnji lik, pesniikov duhovni sklop. Njegov duševni lik bio je nežan, tanak i krt. Bio je uz to preko mere osećajan i, kao list jasike, uvek razlabavljen i gotov da zatreperi i od naj- 252 •f manjeg utiska. Zbog toga je bio vrlo promenljivog raspo- loženja, pravi „Stimmungsmensch" (čovek trenutnog ra- spoloženja). Zbog te duševne osobine o njemu su njegovi najbliži prijatelji imali dva suprotna mišljenja. Oni koji su ga gledali u njegovim časovima i danima lepog raspolo- ženja pišu o njemu kao o „krotkom prijatelju, plemeni- tom, punom šaljive učtivosti i nepromenljive naklonosti". Ti isti prijatelji smatraju ga „jadnim bićem, nepriznatim od ljudi, oklevetanim, i zbog toga još više dostojnim sim- patija i divljenja". Drugi, koji su imali s njim posla u trenucima njegove potištenosti i zlovolje, pišu o njemu drukčije. Oni ga ocrtavaju kao „čoveka nemirnog, neva- ljalog, svirepog, cinika i neljudsko stvorenje, pakleno". Govorili su još i to da je on „ponižena pijanica, više ili manje bez pameti i morala". On je poznavao sebe bolje nego što su ga poznavali njegovi prijatelji i neprijatelji. Znao je da nije čitav čovek. O sebi je tačno rekao da je „bio rob onih sila kojima mi, ljudi, ne možemo nikad biti gospodari". U pismu jednom svom prijatelju piše: „Neobično sam nemaran ili izvan- redno aktivan u nastupima. Ima perioda kad mi je svaki umni rad pravo mučenje i kad mi ništa ne pričdnjava zadovoljstvo sem samoća šuma i planina. Zatim se izgu-

bim u sanjarijama i skitnji po nekoliko meseci, dok se jednog dana ne probudim mučen manijom pisanja. Onda škrabam po ceo dan, čitam po ćelu noć, dokle god me drži ta bolest". Iako promenljivog raspoloženja, u dušu mu je, u stva- ri, bilo duboko usađeno jedno osnovno raspoloženje — melanholija. Ona je bila toliko stalna da se utisnula i na njegovo lice, a tu, na licu, tako je preovladala da se ništa drugo nije moglo videti. U pismu svojoj prijateljici on 253 pdše: „Moja seta je neobjašnjiva. Pun sam mračnih predo- sećanja. Ništa me ne teši, ništa me ne oživljava. Moj život izgleda mi promašen kao strašno ništavilo". Melanholičko raspoloženje pokazalo se kod njega vrlo rano. Kad mu je bilo 15 godina, za vreme školovanja u Akademiji u Ričmondu, bio je pozvan jednom prilikom kod svog druga u goste. Majka tog njegovog druga očarala ga je svojom dobrotom i predusretljivošću, i osetio je prema njoj nešto duboko privlačno. Kad je, uskoro posle toga, ta žena umrla, pao je u tako tešku melainholiju i bolno raspoloženje da ga je grob te žene privlačio neodo- ljivom silom k sebi, svake noći. O snazi tih njegovih ose- ćanja svedoči ovaj zapis: „Misao da ona tu spava, u sa- moći, ispunjavala je njegovo srce dubokom i neopisivom tugom. Kad bi noći bivale hladnije i tužnije, kad bi padale jesenje fciše i vetrovi tužno fijukali preko groblja, zadrža- vao bi se na grobu duže i odlazio još više utučen". Svoju tešku melanholiju, uz bogatu maštu, oživljavao je na svoj, bolestan način. Barbe d'Orvili pri oceni njego- vog književnog dela piše: „U istoriji književnosti nije bilo prestravljenijeg genija, prožetog većim strahom i pred- smrtnim ropcem, nego što je pesnički genije Edgara Poa". Drugi francuski pisac kaže o tome, takođe tačno: „Neka se pokupe sve najtamnije strane svetske književnosti izvesne pesme ,Pakla', brutalne scene Šekspirovih drama, Sviftove fantazije, Godvinovi detinjasti užasi; neka se pomešaju izvesne strane epopeje severnih naroda, ruskih i španskih hronika, inkvizicije, putopisa misionara po Kini; neka se dodaju stranicama Svetonija izvesni odeljci patologije — sve te slike krvi i patnji pobledele bi pred ledenim uža- som, pred odvratnošću, pred premorenošću, pred smrt- 254 nim mukama koje proizvode izvesne pripovetke Edgara Poa, inače vrlo kratke i vrlo mirne". Sam pesnik bio je potpuno svestan svoje duševne po- remećenosti. On o tome znalački kaže: „Ja sam bio boles- tan i lud. Osetio sam strah više nego ma ko pre mene, strah od neizvesnosti, strah od tame, od misterioznog, od ne- objašnjivog. Bio sam poeta halucinacija i nesvestica, bio sam pesnik straha. Razvio sam, u preciznom i hladnom stilu, tajnu logiku ludila, izrazio sam stanja svesti koja ni sam autor ,Hamleta' nije predosetio više od dva-triput". Edgara Poa često s pravom upoređuju s Dostojevskim. Oba ova duha imala su slična duševna skretanja i slična književna nadahnuća. Niko sem njih dvojice nije silazio tako duboko u tmine izopačene čovečje duše, u jeziva osećanja smrti, krvi, straha, zločina. Niko nije kao ta dvojica jasno video i razgledao pakao svog doba, gde je neumitni sudija bio — bolesna java života.

Književna dela Edgara Poa su, u stvari, njegova auto- biografija i ispovest njegove poremećene duše. U tim de- lima najomiljeniji motivi i teme su alkohol, ludilo, zlo- čin, tuberkuloza, fantastični užasi, strah i smrt. Tu su na svakom koraku aveti, priviđanja, pričuvenja, strave, po- tresi, živozakopani, nesreće, tragedije, leševi, groblja. Evo tri primera. „Pad kuće User" je pripovetka u kojoj pisac opisuje kaiko je posetio svog starog školskog druga Roderika Ušera, koji je, sa svojom sestrom, ledi Madelinom, stano- vao u jednom usamljenom starinskom zamku u šumi, pored jezera. Pripovetka počinje opisom „kuće User" u trenutku kad joj se pisac približava. Tu se čitaju ovakva mesta: „Našao sam se na dogledu sumorne kuće User". — „Pri 255 prvom pogledu na zgradu moj duh obuze osećanje neizdrž- ljive tuge". — „Gledao sam na gole zidove, na prozore nalik na prazne duplje očiju, na nešto malo divlje travu- Ijine i na ono nekoliko belih stabala opustelog drveća; gledao sam s krajnjom duševnom potištenošću". Pošto je pogledao u jezero, u kome se kuća ogledala kao u ogleda- lu, video je „natraške okrenute slike svih barskih trava, avetinjskih stabala drveća i prozora, nalik na prazne dup- lje očiju". Pisac je slučajno spazio na kući i jedan detalj — „jednu jedva primetnu pukotinu, koja se pružala od krova zgrade s prednje strane, pa se spuštala niza zid u krivu- davoj ci!k čak liniji dok se nije izgubila u mutnim vodama jezera". Jedini stanovnici te kuće bili su brat i sestra, blizanci, poslednji izdanci stare i čuvene loze User, oboje duševno poremećeni. „Roderik User" — piše u pripoveci — „patio je od bolesne oštrine čula; mogao je podneti samo naj- prostiju hranu; mogao je da nosi samo odelo napravljeno od jedne određene tkanine; mirisi cveća bili su mu mučni i neizdržljivi; oči su ga bolele i od najmanje svetlosti; samo poneki zvuči, i to oni s instrumenata sa žicama, nisu ga ispunjavali užasom". — „Ja ću propasti — govorio je — ja moram propasti u tom žalosnom ludilu. Tako, tako, d nikako drukčije neću završiti. Plašim se budućih događaja, ne zbog njih samih, već zbog njihovih posledica. Stresam se pri pomisli na ma koji, ma i najništavniji događaj, koji bi mogao imati uticaja na ovo neizdrživo duševno uzbuđenje. Ne užasavam se, uistinu, od opasnosti, već samo od njenog neizbežnog dejstva, od straha. U tom poremećenom žalosnom stanju osećarn da će, ranije ili 256 kasnije, doći vrerne ikada ću morati izgubiti život i razum u nekakvoj borbi s mračnim fantomom Straha". Fatalna sumnja najzad se obistinjuje. Roderiku Ušeru umire voljena sestra od dugotrajne neizlečive bolesti, čija je dijagnoza „stalna apatija, postepeno gubljenje i česti, mada prolazni, nastupi kataleptičke prirode". Brat je resio da ne sahranjuje les sestre, već da ga ostavi ,,u jednom od mnogobrojnih udubljenja u glavnim zidovima zgrade". Tu odluku odmah sprovodi u delo, uz pripomoć svoga gosta, ujedno jedinog svedoka te čudne sahrane. Prizor se završava recima: „Spustismo ponovo i

zaključasmo poklopac i, pošto smo sigurno zatvorili gvoz- dena vrata, vratismo se s mukom u jedva manje sumorne odaje u gornjem delu kuće". Sedmog ili osmog dana posle sahrane, jedne noći dok je napolju besnela strahovita oluja i dok se pisac prevrtao u postelji zbog nesanice, začulo se kucanje na vrata nje- gove sobe. On se trže, pogleda prema vratima i spazi kako njegov drug ulazi s lampom u ruci, sav izbezumljen. Po- navljajući neprestano reci: ,,I vi to niste videli!?" — nje- gov drug brzo priđe prozoru i brzo ga širom otvori, iako je napolju besnela oluja. Pisac skače iz postelje, zatvara prozor, stišava druga i, da bi u tome bolje uspeo, uzima knjigu ser Lanselota Kaninga i čita. Pri čitanju jednog fantastičnog mesta u tekstu pisac sam dobija napad slušnih halucinacija. On kaže: -„Čuo sam dubok i očevidno udaljen, ali oštar, oteg- nut i veoma neobičan škripeći i šišteći zvuk, savršeno isto- vetan s onim koji je moja mašta već bila predstavila kao zmajev neprirodan krik opisan od romansijera". Njegov drug je takođe halucinirao i govorio: „Ne čuti to!? Jest, ja čujem i čuo sam. Dugo, dugo, dugo — više minuta, 17 Tragedija gemja 257 mnogo časova, mnogo minuta, mnogo dana, čuo sam ja to, ali nisam smeo — o, teško meni jadnom, kakav sam ja — ja nisam smeo, nisam smeo da kažem. Mi smo nju živu sahranili". — „Bezumniče! — ja Vam kažem da ona sada stojd napolju, pred vratima". Od sve veće oluje vrata su se neprestano drmusala i tog trenutka ih vetar širom otvori. To je bio povod da obojica počnu halucinirati još življe: „Ispred vrata stajala je zaista visoka i u pokrov ogrnuta, figura Madeline User. Bilo je krvi na njenim belim haljinama, i na svakom delu njenog izmršavelog tela videli su se jasno znaci ogorčene borbe. Stajala je jedan trenutak drhteći i kao povodeći se tamo-amo na pragu, pa onda pade tupo, s jednim tihim, žalosnim krikom prema svom bratu, i u svojoj silnoj, sada poslednjoj, samrtnoj borbi, povuče i njega na pod, mrtvog kao lešinu, kao žrtvu užasa koju je naslućivao". „Sav užasnut, pobegao sam iz te sobe i iz te kuće. Bura je napolju bila još u punom besu kad sam prelazio stari nasip. Odjednom, sevnu duž puta divlja svetlost, i ja se okrenuh da vidim odakle bi moglo dolaziti takvo ne- obično ostevljenje, jer iza mene bila je samo grdna kuće- rina i njena senka. Svetlost je bila kao od punog, krvavo- crvenog meseca pri njegovom zalasku i sijala je sada živo kroz onu, negda jedva primetnu pukotinu o kojoj sam govorio ranije. Dok sam posmatrao, pukotina se brzo ra- širila. Jedan snažan udarac oluje. Ćela kugla meseca pršte odjedanput pred mojim očima. Moj mozak prsnu dok sam gledao snažne zidove kako pršte i kako se odvajaju. Čuo se dug, ogroman, glasan zvuk, kao bujanje više hiljada vodopada, i duboko i crno jezero ispod mene, sumorno i nemo, zatvori se namah nad ruševinama Kuće User". 258 „Crna mačka" je kratka priča. Nju pisac počinje ovako: „Već od rane mladosti smatrali su me neobično uzbudljivim i nežnim. Moja dobroćudnost pokazivala se tako snažno da je izazivala ruganje kod mojih drugova. Po sklonosti svog srca, voleo sam naročito životinje". Po-

sle takvog uvoda pisac kaže da se rano srećno oženio i da je u kući imao razne životinje, a među injima i jednog ornog mačka — „Plutona", (koga je neobično voleo. „Naše prija- teljstvo" — nastavlja pisac — „trajalo je više godina. Ali, za to vreme (stid me je da to priznam) vražji alkohol raspakosti moj karakter. Postajao sam iz dana u dan sve ćudljiviji, razdražljivi]! i bezobzirniji prema svojoj oko- lini. Ni u razgovoru sa svojom ženom nisam mogao da se uzdržim od surovih i oporih reci. Najzad sam počeo i da je tučem. Životinje su takođe morale da pate zbog moje promenljive ćudi. Zanemarivao sam ih, pa čak i zlostav- ljao. Kada sam se jedne večeri vratio, dobro nakresan, kući iz jedne krčme, uvrteo sam bio sebi u glavu da se mačak trudi da pobegne od mene. Zgrabih ga naglo, ali me on, iz straha, ugrize malo za ruku. Izvukoh nožić iz džepa, otvorih ga, ščepah nesrećnu životinju i iskopah joj polako jedno oko". Posle nekoliko dana, opet u nastupu jarosti, pisac je uhvatio mačka i obesio ga o drvo u bašti. Prve noći posle toga desio se požar u kući. Zgrada je izgorela gotovo sva, a pisac sa ženom i služavkom jedva je umakao i spasao život. Pisac je sutradan video na zgarištu čudnu sliku. Na zidu spavaće sobe, više uzglavlja iznad postelje, video se otisak — slika obešenog mačka. Posle nekog vremena pisac je sedeo u krčmi i pio. On je odjednom između buradi spazio jednog mačka koji je bio u svemu nalik na njegovog Plutona. Mačak se "* 259 približio piscu, koji ga je stao milovati. Po izlasku iz krčme mačak je pošao za njim, došao kući i tu ostao, oba- sut nežnošću pisca i njegove žene. Mačak je bio vrlo pitom i umiljavao se na sve načine, ali se kod pisca i prema nje- mu pojavi pakost, i to najviše „zbog bezgraničnog straha od te životinje". „Noću su me svakog časa mučili jezoviti snovi" — priča pisac — „i kad bi me iz sna probudio ne- kakav bezimeni strah, osećao sam vreo dah životinje na svom licu. Njeno teško telo pritiskivalo mi je grudi kao inora ikoja večno tišti i koja se ne da zbaciti. Moja unu- trašnja izmučenost izrodila se u divlju mržnju prema će- lom svetu i čovečanstvu. Jednog dana siđem sa ženom u podrum radi nekog domaćeg posla. Mačak pođe za nama niz strme stepenice tako naglo da me gurnu te umalo ne padoh. Spopade me bes. Dograbih sekiru i zamahnuh za mačkom udarcem koji bi ga svog smoždio da ga je do- hvatio. Ali žena mi se obesi o ruku. Njeno posredovanje razbukta u meni strahovit, demonski bes. Odgurnuh je od sebe i razmrskah joj sekirom lobanju. Ne jauknuvši, ona se sruši na zemlju". Pošto je ubio svoju ženu, brzo se odlučuje da je tu, u podrumu, uzida u zid, te da tako sakrije svoj zločin. Pošto je uzidao, daje se u traganje za mačkom, u nameri da mu se osveti. Ali mačka nije bilo nigde u kući, jer je od užasa i krvi pobegao neznano kud. Kad su policajci vršili pretres kuće, pisac je sišao s njima u podrum. Tu se kod njega odjednom javlja slušna halucinacija. Odvučen nekakvom neodoljivom rukom, udara palicom inesto gde je uzidao les. čuje iz zazidanog mesta nekakav „glas", nekakav „vapaj", nalik „na cvilje- nje malog deteta". — „Kako da ispričam šta sam osetio

260 "S**« f " tog trenutka! ?" — „Izvan sebe, za teturah se prema suprot- nom zidu" — kaže pisac. Potom nastavlja: „Ukočeni užasom, policajci zasta- doše na stepenicama. Odmah zatim latiše se desetak snaž- nih ruku da razore zid. Kad se on srušio, ukaza se pred njihovim očima uspravijena, polivena isourelom krvlju le- šina, koja je već počela jako da trune. Na njenoj glavi, širom razjapljenih crvenih čeljusti, s jednim užagrenim okom, čučao je grozni mačak — koji me je naveo na ubistvo i sad me predaje u dželatske ruke svojim tužitelj- skim glasom. To nakazno stvorenje bio sam zazidao u grob zajedno s mrtvim telom". U pesmi „Gavran" pesnik jedne noći, vrlo pozno, sedi za stolom, zagnjuren u jednu knjigu. Odjednom, naglo, trže se jer mu se učini da nešto sušnu i „da se neko hvata za sobna vrata". Posle nekoliko trenutaka ugleda na podu „avet" i nešto iza zavese, kad opet neko zakuca na vrata. On ustaje „otvara vrata širom", kad tamo, a ono — „po- mrčina — ništa više". Dugo gleda ,;u mrak gusti", ,/groza mu puni grudi" i ,;sanja snove koje se niko ne usudi sniti". Šapuće u mrak i zove draganu: ,,O, Lenoro!" — i čuje od- govor — odjek: ,,O, Lenoro!" — „samo to i — ništa više". Posle se vraća u sobu, ali i tamo opet čuje „nešto", i to sada „na rešetki mog prozora". Otvara prozor, kad tamo — „vetar samo — ništa više". Umirivši se, odjednom začu kako „nešto mahnu krilom" i spazi kako ulete u sobu jedan „velik, crn gavran, kao avet", i stade više vrata, na bistu Palade. Pesnik, prestravljen „kobnom tičurinom", obraća se s više pitanja svom ponoćnom gostu. Moli ga, pita ga, da li mu se može ublažiti bol, da li ima za njega leka, nade, ali gavran na sve to odgovara: „Nikad više". „Stoji gavran, ne poleće, niti slazi, nit* se kreće, Na poprsju Paladanom stoji, iznad vrata moji', 261 t Qči su mu zlokob prava, k'o demona koji spava. I sjaj lampe po njem' ploveć, na podu mu senku piše. Duša mi se od te senke, što se, ploveć', podom piše, Spasti neće — nikad više". U svojoj pripoveci „Eleonora" Po kaže: „Mnogi me nazivaju ludim, ali još nije rešeno pitanje da nije, mo- žda, ludilo najviši stepen inteligencije, ne stvara li, možda, bolesna misao sve ono što je sjajno i veličanstveno, jer je s ludilom stekla nekakvu naročitu sposobnost — koja nad- mašuje obični i svakidašnji zdrav razum! Oni koji budni sanjaju znaju mnogo više nego oni koju u snu sanjaju". Te misli Edgara Alana Poa, koje se odnose na njega sa- mog, tačne su što se tiče priznanja da je imao poremećen duh i aluzije da je stvorio krupno delo. Međutim, na nje- govo pitanje — o eventualnoj uzročnoj vezi između boles- nog duha i velikog, originalnog stvaralaštva — zasad, kao što smo već rekli u ovoj knjizi, još uvek nema odgovora. ONORE BALZAK (Honore de Balzac, 1799—1850) Onore Balzak rođen je 1799. god. u Turu. Njegov otac, po za- nimanju niži činovnik, bio je rodom južnjak a majka Pari-

žanka. Od svoje 7. do 14. godine Balzak je proveo u polukaluđer- skom-poluvojničkom Vandom- skom koležu, gde je važio kao prilenj i nemaran učenik. Rav- nodušan i rasejan na časovima učenja, on je u svojoj 12. godini počeo pokazivati volju za čita- 262 l njem i pisanjem. Jednom mu je učitelj našao na klupi, umesto zadatka, njegov pismeni sastav „Rasprava o volji". Ukoren oštro i kažnjen od učitelja što „zbog te gluposti zanemaruje svoje zadatke", on je zbog uvređenog samo- ljublja počeo dobijati nervne napade. Uznemiren tim njego- vim stanjem, koje se pogoršavalo, direktor koleža prepo- ručio je njegovim roditeljima da ga odvedu kući, što su oni odmah i učinili. Kad ga je njegova majka dovela kući, činio je tako nezdrav utisak, da je njegova zabrinuta sestra govorila: „Ličio je na mesečare koji spavaju otvo- renih očiju". Kod kuće, u većoj slobodi, brzo se popravio, pa je uskoro nastavio školovanje u koležu svog rodnog mesta. Pošto je oživeo duhom i povratio samopouzdanje, govorio je sestrama: „Videćete da će se jednog dana go- voriti o vašem bratu Onoreu kao velikom čoveku. Vide- ćete, videćete, kažem vam". Posle očevog premeštaja sa službom u Pariz nastavlja srednjoškolsko obrazovanje u prestonici, i kad ga je zavr- šio, upisuje se na pravni fakultet, radeći u isto vreme i u kancelariji jednog advokata. S proleća 1819. god. za- vršio je nekako svoje obrazovanje, pa je stajao pred odlu- kom kojem će se pozivu posvetiti. Otac mu je savetovao da bez oklevanja nastavi rad u advokatskoj kancelarija u kojoj je radio kao student, pa da je kasnije preuzme kao svoju. Ali, on je odlučno odbio očev savet i saopštio rodi- teljima da se, bez kolebanja, opredelio za književničku ka- rijeru. Duga i žučna prepirka oko izbora poziva završila se time što ga je otac upozorio recima: „Jest, ima ljudi koji osećaju potrebu da umru od gladi, u bolnici. Ti ne znaš, nesrećniče, kuda ćete neizostavno odvesti književ- nički rad! U književnosti treba da budeš kralj, da ne bi 263 bio zidarski šegrt". Sin je zaključio prepirku mirno i sa- mouvereno: „Pa lepo, biću kralj!" Pošto mu je otac uskoro bio penzionisan, roditelji napuštaju Pariz, zbog slabog materijalnog stanja, i nasta- njuju se u okolini prestonice, dok im sin ostaje u Parizu. On iznajmljuje sobicu na mansardd, koju plaća pet fra- naka mesečno. Živi boemski i u velikoj bedi, ali gaji velike nade i započinje mnoge 'književne radove, mahom pe- sničke oglede. Pošto je uvideo da u tome nema uspeha, i znajući da u Francuskoj vlada veliko interesovamje za en- glesku istoriju, zasukao je rukave i, početkom 1820. god., napisao tragediju „Kromvel" u pet činova, u stihovima. Odmah je podneo delo francuskoj komediji, ali ocenjivač tog pozorišta nalazi da je delo bez vrednosti. Balzaka to ne zbunjuje. Teši se svojim objašnjenjem da je „Lafon (ocenjivač) glupak i nesposoban da ga shvati". Ne osvrće se ni na potcenjivanje kojim ga časti jedan njegov rođak govoreći da je „Onore sposoban jedino za ekspeditora,

zahvaljujući svom lepom rukopisu". Iz svog neuspeha iz- vukao je samo jednu pouku. Rekao je: „Tragedije nisu za mene. Ogledaću se na romanu". Pritešnjen memaštinom, seli se (kod svojih roditelja, premišljajući kako da započne rad na romanu. Francuski romani tog doba, podešeni ukusu čitalaca, opisivali su mahom jeziva i tajanstvena zbivanja, zapletene i zagonet- ne zločine i svakovrsna natprirodna priviđanja i čuda. Uga- đajući takvom čitalačkom ukusu, on je od 1821. do 1825. god. napisao nekoliko takvih romana. Imajući u početku izvestan uspeh, stao je verovati da je naišao na trag uspe- ha, pa je govorio samouvereno i samohvalisavo da će „us- koro postati čovek u modi, najplodniji i najomiljeniji pi- sac" i da će ga „dame voleti kao svoje ženice". Zahvaćen 264 zanosom, već zamišlja da se „pojavljuje u kolima, bogat, uzdignute glave i oholog pogleda". Međutim, uskoro uviđa da je njegov rad promašio cilj. Dok je ranije pisao svojoj sestri da je njegov roman „Naslednica od Biraga" „remek- ^delo", da ga je prodao „za osam stotina franaka" i da je „siguran u njegovu prođu", sada joj piše da je to „pravi književni bućkuriš". Toliko je razočaran svojim uzalud- nim književnim pokušajima da pomišlja i na samoubistvo. Jednom prilikom kad ga je njegov prijatelj Arago, tužnog i zamišljenog, zatekao nalaikćenog na ogradu mosta na Seni i kad ga je zapitao šta tu radi, on je, potišten, odgo- vorio mirno: „Posmatram Senu i pitam se da li neću leći u njene vlažne pokrove". Ipak, sreća inu nije sasvim okrenula leđa. Godine 1822. upoznao se s gospođom Berni, kojoj je bilo 45 go- dina, dok je njemu bilo 23. Očuvane lepote, obrazovana i imućna, ona je svojim dražima razvedrila svog sumornog prijatelja, i uz to, pružila mu korisne savete i pomagala ga novčano. Uticala je još i na njegovo književno nadahnuće i politički stav ulivajući mu ljubav prema staroj Francus- koj i njenim tradicijama, slikajući mu naravi i običaje starog francuskog društva. Posle deset godina nepomuće- nog prijateljstva, zbog svoje nove ljubavne veze, on se od gospođe Berni rastao prijateljski, ikad mu je bilo 33 go- dine. A kad je umrla 1836. god., ožalio je iskreno njenu smrt. Željan rada, pomognut novčano od oca, gospođe Berni i prijatelja, udružuje se 1825. god., s jednim knjižarom i izdaje Laf on tenova i Molijerova dela, snabdevši ih ilustra- cijama. Sledeće godine kupuje i jednu štampariju, a ka- snije i jednu slovolivnicu. Zapleten u dugove, na koje nije mogao odgovarati zbog slabih poslova, doživljava, 265 u proleće 1828. god., bankrotstvo. Gonjen od poverilaca, sklanja se najpre u stan jednog svog prijatelja, a posle iznajmljuje stan na ime svog zeta, i tako se skriva. Svestan da svoje dugove može isplatiti samo istrajnim radom, on se ponovo rešava da nastavi svoje književne poslove. Oduševljen istorijskim romanima Valtera Skota, naročito njegovim „Ajvanhom", odlučuje se da stekne slavu kao francuski Valter Skot. Ubrzo shvata da bi Van- deja i vandejski ustanak mogli najbolje poslužiti za siže prvog francuskog istorijskog romana. Svoju zamisao ostvaruje planski. Najpre je proučio istorijska dokumenta

o tom događaju, zatim je to dopunio obaveštenjima od ljudi starog režima, najzad je otputovao u Bretanju i pri- kupio podatke na licu mesta. Godine 1829. objavio je svoj prvi istorijski roman „Poslednji Šuan* ili Bretanja u go- dini 1800". Tim romanom, kojim je namah stekao glas velikog književnika i kojim je pokazao da je našao svoj davno traženi put, on je, u stvari, dao ne toliko istorijski roman koliko roman naravi ondašnjeg francuskog društva. Slikajući republikance i monarhiste, ne krije svoje simpa- tije za prve, koje ističe kao nosioce napredne francuske misli. Balzak je osvojio istaknuto mesto među književni- cima, otkrio je put i način književnog stvaranja i stekao samopouzdanje. Baca se svom snagom na književni rad i stvara niz svojih remek-dela. Tu ispoljava još produblje- ni ju moć psihološkog i karakterološkog raščlanjivanja. Postaje saradnik mnogih književnih časopisa i dnevnih listova, raspravljajući u njima o aktuelnim književnim pitanjima i dajući autoritativne ocene o delima prvih knji- ževnika. On napada Igovu dramu „Ernani", optužuje Iga *) Šuan — ustanik protiv revolucije u Vandeji 266 da je pokrao Šekspira, Valtera Skota, da mu delo „kipti budalaštinama", pa završava: „Bilo je važno za naše doba da jedan dobronameran čovek protestuje protiv jednog uspeha koji bi mogao da nas učini smešnim u Evropi ako bismo i mi bili njegovi sledbenici". U takvoj situaciji, Balzak ispoljava svoju lakomost na raskoš i uživanje, kao nekada pre njega Volter, iako se njegovo materijalno stanje još nije popravilo kako valja. Dolazi do izražaja i njegova erotomanska crta karaktera: raskida stare i sklapa nove ljubavne veze. Tako, odvaja se od gospođe Berni i vezuje s vojvotkinjom od Abrantesa, obrazovanom i dražesnom ženom, kojoj je bilo 40 godina. Njegovo poreklo nije dostojno njegove sadanje vrednosti, pa zato izmišlja da je plemićkog porekla i počinje da se potpisuje sa ,,de Balzak", ne mareći što mu se otac rodio u seoskoj krovinjari. Gubi mnogo vremena po kabareima i kafanskim separeima. Uprkos svega toga, ni za dlaku ne zanemaruje svoj književni rad i nadoknađuje izgubljeno vreme na taj način što „spava samo dva sata", kako je sam rekao jednoj prijateljici svoje sestre. Julska revolucija nije izmenila samo političku situ- aciju, zamenivši stariju lozu Burbonaca novom, Orlean- skom, i vlast plemstva i sveštenstva vlašću buržoazije, već je domela i mnoge druge promene, pa i promene u knji- ževnosti. Prvi književnici, Viktor Igo, Lamartin, Zorž Sandova, na čelu s vodećim književnim kritičarom Sent- -Bevom, napuštaju dotadašnji pravac — da je umetnost sama sebi cilj — pa usvajaju gledište da umetnost treba da bude nadahnuta socijalnim pobudama i da služi u ko- rist socijalnih potreba i ciljeva. Političari, privrednici i činovnici, a među poslednjima i Tjer, obuzeti su grozni- com za pravljenjem brze i lake karijere. Te opšte vrtogla- 267 viče nije pošteđen ni Balzak. On piše političke članke, iako je u nedoumici da li je u svojoj duši za buržoaski libe- ralizam ili konzervativni monarhizam i (katolicizam.

Jedno vreme kao da se bio odlučio da se kandiduje na iz- borima za skupštinu, ali je ipak ina kraju usvojio savete svojih prijatelja da to ne čini, jer za to nema svojstava. On se onda svom snagom baca na književni rad. Rezultat toga bio je njegov socijalni roman „Šagrinska koža", ob- javljen 1831. god., koji je imao još veći uspeh nego svi njegovi raniji romani. Ideja romana je u tome da pravljenje karijere na ju- riš i na osnovi iživljavanja krajnosti i neumerenosti skra- ćuje život i vodi sigurnoj propasti. Mladom Rafaelu, glav- nom junaku romana, iskusni stogodišnjak daje ovakvu pouku: „Ja ću u nekoliko reci otkriti veliku tajnu ljudskog života. Dva glagola izražavaju sve oblike koje dobijaju ova dva uzroka smrti: hteti i moći. Između ta dva izraza ljudske delatnosti postoji i jedna druga formula, koju usvajaju mudraci, i njoj imamo da zahvalimo za sreću i dug život. Zelja nas sagoreva i moć nas uništava, ali zna- nje održava naš slabi organizam u stalnom miru". Balzaku je književni uspeh doneo i dobre prihode. On pokazuje sada još neumerenije svoju sklonost za raskoši, uživanjem i rasipanjem, čineći to kao skorojević, razmet- ljivo, i uprkos toga što grca u dugovima. Nabavlja mnogu i sikupocenu garderobu i u njoj i tri omiljene bele čojane sobne haljine, u kojima radi kod kuće i prima posete; tome dodaje skupoceno prstenje, adiđare i težak abonosov štap sa zlatnom jabukom; iznajmljuje stan od pet soba i ptretrpava ga skupim nameštajem i ukrašava umetničkim slikama, tepisima i ćilimovima; pored livreisanog momka i sobarice drži još svoja kola i konje. Troši nemilice, često 268 i uzajmljeni novac. U to vreme napušta vojvotkinju od Abrantesa i zaljubljuje se u otmenu i obrazovanu mladu udovicu sina austrijskog kancelara Meterniha, markizu de Kastri. Pošto je s velikim ushićenjem zadobio markizinu ljubav i ugovorio s njom višemesečno putovanje po Italiji, on ubrzo, na putu u Ženevu, doživljava bolno razočarenje: ona ga je ostavila bez dovoljno objašnjenja. Ipak, u me- đuvremenu, napisao je i objavio „Golicave priče", koje su kritičari i moralisti napali kao „raskalašne i prostačke, neukusne i dosadne", a 2orž Sandova mu je u oči rekla da je „veliki bezobraznik". Uprkos toga, te priče uvećale su njegovu književnu slavu, jer su napisane slobodno, živopisno i duhovito. BalzaTc je bio cenjen kao veliki pisac a žene su ga obožavale, i ta njegova „ženska slava" raširila se nadaleko. Italijanke, Austrijanke i Poljkinje čitaju njegove romane u najveću slast, Engleskinje i Nemice dolaze u Pariz da bi videle tu svoju književnu simpatiju, a jedna mlada Ruski- nja ispustila je iz ruku čašu čim su joj pokazali pisca. Među strankinjama najviše se opila njegovom knji- ževnom slavom Poljkinja Evelina Hanska iz plemićke po- rodice Ževuiskih. Lepa, obrazovana i pametna, nezado- voljna mužem, starijim od nje 22 godine, (kao i seoskom samoćom, zavolela je vatreno Balzaka preko njegovih pro- čitanih romana. To svoje osećanje izrazila mu je u jednom pismu. Posle kraće prepiske s njim, na njenu inicijativu, došlo je do sastanka u Švajcarskoj, u Nešatelu. Te dane proveli su u blaženom raspoloženju i sreći. Rastali su se i tužni i radosni: tužni — što prekidaju svoj san na javi, radosni — što su poneli sa sobom nadu na trajniju vezu.

Po povratku u svoju „književnu radionicu", kako je Balzak nazivao svoj radni kabinet, on je, osvežen i raspo- 269 ložen, dobio nov podstrek za rad. Tada je, 1834. god., za nekoliko meseci napisao niz značajnih dela, među njima i najkrupnija — „Ciča Gorio", „Evgenija Grande", „Traže- nje apsolutnog". U međuvremenu, osvaja srce grofice Vis- konti, žene milanskog plemića, koja je s mužem na pro- vodu u Parizu. Ali, Balzaku se gomilaju i neprilike. U to vreme bila je osnovana „Narodna garda" i uvedena obavezna povre- mena služba građana u njoj, koja se sastojala u vršenju stražarslke i patrolne službe u vojničkoj uniformi i pod strogom vojnom disciplinom. Za njega je ta služba značila unižavanje ljudskog dostojanstva, pa je s odvratnošću izbegavao svoju građansku obavezu podmićujući i opija- jući pozivare. Najzad je bio kažnjen zatvorom za izvlače- nje od te obavezne službe. Kad je izašao iz zatvora, istakao je na vrata svog stana ceduljicu s natpisom: „Stan za izda- vanje" i, da bi se sakrio od upornih pozivara „Narodne garde" i mrskih poverilaca, iznajmio je zasebno sobu i prijavio vlastima pod adresom „udova Diran". Uvređen u svom ponosu što je izgubio raskošno name- šten stan i što je primoran da se krije od vlasti i pove- rilaca, on je te iste godine, 1835, legao na još ropskiji rad, ne bi li se koliko-toliko izvukao iz novčane nevolje. Sledeće, 1836. god., pogodila ga je još veća novčana ne- volja. Svestan političke moći štampe i zaveden mnogim primerima brzog i lalkog bogaćenja posredstvom političke karijere, kupio je uzajmljenim novcem monarhistički li- stić „Pariška hronika", u nadi da će njime i svojim imenom steći politički uticaj i preko njega popraviti svoje teško finansijsko stanje. Međutim, doživeo je potpun neuspeh, tako da sem novih dugova ništa više nije dobio na tom poslu. Bio je toliko pritisnut dugovima da nije mogao 270 *9?4 da plaća ni kiriju za stan, te mu je izvršitelj popisao na- meštaj i rasprodao ga. Pri tom je Balzak uspeo, ipak, blagovremeno da sakrije u tajnom stanu neke dragocenije predmete. Te iste godine sustižu ga i druge nevolje: teška bolest majke i sestre; novo hapšenje od strane organa „Narodne garde", smrt prve prijateljice, gospođe de Berni. Pritešnjen sa svih strana nevoljama i doveden u škri- pac od strane svojih mnogobrojnih poverilaca, dvaput beži u Italiju, ali ga po povratku oba puta poverioci gone još upornije. Kad se vratio drugi put kući, morao je da moli jednog svog prijatelja da mu uzajmi „sobu, tajnost, hleba, vode, salate i pola kilograma ovčetine, zatim mastilo i postelju". Najzad se sklonio u stanu gospođe Viskonti, na Jelisejskim Poljima. Uprkos svih preduzetih mera, jedna njegova prolazna ljubavnica odala ga je iz ljubomore i mogao je zahvaliti samo novčanoj pomoći gospođe Vis- konti što se nije dugo zadržao u zatvoru. Balzaku nikako ne polazi za rukom da se učvrsti nov- čano. Njegovi pokušaji s poljskim gazdinstvom, s otkopa- vanjem starih rimskih rudnika srebra na Siciliji, s jed- nom tragedijom i jednom dramom — propadaju jedan za

drugim. On uspeva samo u jednome — da poveća svoje dugove. Pošto se zaželeo Hanske i pošto mu je za ugovoreni sastanak s njom u Petrogradu trebalo novaca, napisao je komediju u četiri čina „Kinoline majstorije", koje su početkom 1842. god. prikazane u pozorištu Odeon. Ali, umesto uspeha, to delo bilo je izviždano kako se davno nije dogodilo u pariškim pozorištima. Iste godine započeo je i svoje najveće delo, „Ljudska komedija", za koje je 271 napisao opširan predgovor i koje je trebalo da obuhvati, s opsežnim popravkama, sva njegova dotadašnja dela. Kra- jem jula 1843. god. stigao je brodom u Petrograd, i istog dana, „oko podne, bio sam sav srećan da ponovo vidim i pozdravim dragu groficu Elinu", kako je pisao odmah po svom dolasku u Petrograd. Posle tromesečnog boravka u sreći pored Hanske rastao se od nje u nadi da njihovom sledećem sastanku nikad neće biti kraja. Balzak se vraća kući telesno i moralno iscrpen. Na- stavlja svoj književni rad svim preostalim snagama, iznu- đujući od njih poslednje mogućnosti upotrebom sve jačih doza kafe. Istrošen pre vremena, u svojoj 46. godini, vidi jedini spas za svoje zdravlje i svoj književni rad u trajnoj i čvrstoj vezi s Hanskom. Zato neprestano traži nov sastanak s njom, i u tome uspeva tek početkom maja 1845. god. Međutim, ni posle tog sastanka, ni posle slede- ćeg, u Italiji, nije došlo do bračne veze između njih. Kad se vratio kući iz Italije posle sastanka s Han- skom, opet se prihvatio književnog rada, zaričući se da će svima pokazati da je „mlađi, svežiji i veći nego ikad". Ali, doveden od poverilaca ponovo u škripac, nije više mogao izdržati u Parizu, pa se u septembru 1847. god. spa- šava bekstvom na poljsko dobro Hanske, u Ukrajini, i tu ostaje na njenom izdržavanju sve do februara 1848. god. Tu je napisao i svoje poslednje delo, „Naličje savremene isto- rije". Oronulog zdravlja i bez snage za rad, imao je samo jednu želju — da nagovori gospođu Hansku na bračnu vezu. Ustežući se dugo da pristane na brak s bolesnim i preživelim čovekom, protivno volji svoje rodbine, najzad je pristala. Venčali su se marta 1850. god. i ubrzo otpu- tovali u Pariz. 272 Balzak je odmah po povratku u Pariz legao u postelju, iz koje više nije ustao. Bio je težak, neizlečiv bolesnik. Patio je od niza bolesti: od srca, pluća, jetre, živaca, očiju i istrošenosti celog organizma. Bio je toliko blizu smrti da inu je konzilijum lekara, odmah u početku bolesti, zabranio čak i da govori, a u pismu koje je izdiktirao za Teofila Gotjea — svom poslednjem pismu — mogao je svojom rukom da doda samo reci: „Ne mogu ni da čitam ni da pišem". Viktor Igo, koji ga je posetio 18 avgusta uveče, dva sata pred njegovu smrt, piše da mu je služavka na vratima rekla: „Umire. Gospođa je otišla u svoju sobu. Lekari su od juče digli ruke ... Svi odgovaraju da mu se ne može pomoći. Noć je proveo rđavo. Jutros u devet sati prestao je da govori. Od jedanaest časova je u agoniji... Neće preživeti noć". Kad je ušao u bolesnikovu sobu, Igo zatečeno stanje opisuje ovako: „Usred sobe bio je krevet od mahagonije i u njemu je ležao gospodin de Balzak.

Glavu je bio prislonio na gomilu uzglavlja. Lice mu je bilo modro, gotovo crno, povijeno udesno. Bio je neobrijan, s prosedom i kratkom kosom. Oči su mu bile otvorene i ukočene". Pored bolesnika ćutali su jedna starica, bolni- čarka, i njegov sluga, i sobnu tišinu narušavao je bolesni- kov ropac. Oktav Mirbo izneo je, kasnije, da celog dana dok je Balzak umirao, kod njega nije bilo nikog od nje- gove rodbine, pa ni njegova žena, koja je ,,u trenutku smrti bila u drugoj sobi, sa svojim ljubavnikom". Balzakovo telesno i duhovno nasleđe može se videti iz ovih podataka o njegovim roditeljima. Njegov otac bio je sin seljaka; kao bistrog i otresitog, zapazili su ga seoski sveštenik i beležnik i dali mu prvo obrazovanje. Po ka- rakteru bio je neuravnotežen i razmetljiv. Padao je u oči 18 Tragedija genija 273 svojim čudnim ponašanjem d načinom govora, u čemu je bilo nečeg volterovskog. Obožavao je Rusoov sistem i sma- trao da je život u prirodi jedini ljudski spas. Isticao je svoj higijenski način života i hvalio se da ga nikad nije pregledao lekar, niti da je dao paru ijednom apotekaru. I, doista, bio je zdrav i krepak, „kao od stene odvaljen"; hvalio se, isto tako, kako je ,,lep kao mermer i snažan kao drvo". Bio je pun ideja o reformi društva i pisao članke o najraznovrsnijim pitanjima: kako bi trebalo spre- čavati krađu i ubistva, o besnilu, o sprečavanju brakova između telesno i duševno nezdravih radi suzbijanja dege- neracije francuskog naroda, o nesreći koju donose društvu moralno posrnule devojke (premda je sam odgovarao za zavođenje devojaka u svojoj 75. godini). U politici je bio vrdalama, prema veri ravnodušan, a prema nauci gajio je visoko poštovanje. Imao je svoje originalno mišljenje o dugovečnosti i strogo ga se pridržavao, verujući čvrsto da će živeti 150 godina: izbegavao je krajnosti i održavao ravnotežu i umerenost u svemu; odlazio je svakog dana zorom u šumu, zasecao duboko stabla mladog drveća i pio sok iz zaseka, koji je, po njegovom uverenju, osiguravao dug vek. Balzakova majka bila je iz pariške trgovačke poro- dice. Udala se u 18. godini, kad je njenom vereniku bilo 50. Bila je lepa, živog duha i uobrazilje i imala pripovedački dar, koji se pokazuje u njenoj upadljivo velikoj prepisci. Bila je nervozna i preosetljiva i lako padala u vatru i srdžbu. Bila je odlučna, autoritativna i neumorna u radu. Balzak je nasledio telesne, mentalne i karakterne oso- bine svojih roditelja, ali je, zahvaljujući većoj obrazova- nosti i bogatijem životnom iskustvu, po svom mentalitetu i karakteru ispao potpunija i složenija ličnost. 274 Telesna snaga, nasleđena od oca, padala je prva u oči pri pogledu na njegov stas. Malog rasta, zdepast i de- beljko, razvijenog grudnog koša, širokih pleća, živ i kršan, čino je utisak „divljeg vepra ili bika", kako su govorili njegovi poznanici. Zbog svoje mušike snage i lepote očiju i čela, iako nepravilnih i ružnih crta lica, delovao je suge- stivno i privlačio ljude. Telesnoj građi odgovarala je i njegova neobična proždrljivost. Jednom prilikom pozvao je svog izdavača na večeru u jednom restoranu i pojeo: 100 ostriga, 12 kotleta, l plovku, 2 pečene jarebice, l ribu ne računajući razne mezeluke i voće. Takva proždrljivost,

razume se, izazvala je zaprepašćenje među gostima u re- storanu. Svojim nemarnim odevanjem i spoljnim izgle- dom takođe je zaprepašćivao svet, i kao da se trudio da ostavlja utisak „kasapina ili svinjarskog trgovca", kako su za njega rekli njegovi poznanici. Nosio je prosto i ne- Tikusno odelo, odveć tesno ili odveć široko, nikad zakop- čano, a na nogama je imao teške i zapuštene cokuletine. Pun nabujale i neobuzdane telesne snage, i zato uvek ve- dar, raspoložen i oran za šalu, on je svojoj vitalnosti davao oduške glasnim i grohotnim smejanjem, koje se čulo na- daleko i o kome je njegov prijatelj Gozlen rekao da je „mogao da zaljulja ribarsku kolibu i odnese uvis jato golubova". Njegov gromki smeh, međutim, izazivao je u pozorištu česte i bučne proteste publike. Balzakove duševne osobine takođe su izobilne i sna- žno naglašene. Sve one služe njegovom pripovedačkom daru — nasleđenom od majke — osobito njegova duboka osećajnost i prebogata mašta. O svojoj osećajnosti on piše: „Uzalud prenosim svoj život u mozak, priroda mi je dala suviše srca i, uprkos svemu, njega ima u meni više 18* 275 nego u deset drugih ljudi". Njegova mašta toliko je snažna da ga drži neprekidno u stanju unutrašnje napetosti, iz koje potiču neodoljive iluzije i halucinacije, zbog čega ga prisni prijatelji nazivaju čas „ludim" a čas „luckastim". Iako u vlasti osećanja i na krilima mašte, on je u isto vreme misaon i mudar um, veliki mislilac. Na Balzakovoj sahrani Igo je tu crtu njegova duha istakao kao glavnu, on je tada rekao: „Evropa gubi jednog od svojih najvećih mislilaca". Potom je dodao: „Pripovedački dar dao je pre- punu meru plodova zahvaljujući njegovoj džinovskoj volji i energiji, zbog čega je on jedan od najplodnijih svetskih pisaca, ostavivši posle sebe preko stotinu dela". O svojoj neumornoj radinosti Balzak je dao ovo sve- dočanstvo: „Rad me je srušio. Prešao sam svaku meru. Tri dana me je spopadao san koji ne mogu da savladam. On je znak poslednjeg stepena moždanog umora". — „Proveo sam 16 dana i 16 noći u radu, spavajući samo po 3 časa na 24". Da bi svoj rad učinio što proizvodnijim, pri radu je zatvarao sve kapke i spuštao sve zavese na prozorima, da ne bi čuo nikakav spoljni glas ili zvuk, a stan zaklju- čavao za ceo svet. Tako, pri zapaljenim svećama, obučen u belu sobnu haljinu kao kakav dominikanac, sa zlatom iz- vezenim papučama od crvenog safijana i opasan dugim, zlatnim venecijanskim lancem, o koji su visili zlatan nož za sečenje hartije, zlatne makaze i zlatan perorez — radio je dan i noć, kao u tamnici, kao rob. Da bi i svoj stvara- lački duh podsticao na jaču proizvodnju, pribegavao je i samotrovanju — za sve vreme rada i budnog stanja pio je solju za šoljom gorke kafe i čašu za čašom čaja. Balzakove karakterne osobine predstavljale su čudnu mešavinu, čiji bi se elementi teško mogli uskladiti i, uz 276 to, jako naglašenih crta. Bio je veseljak i dobričina. Svo- jim detinjim i vedrim raspoloženjem unosio je veselost u svako društvo u kome bi se pojavio. Lamartin o tome piše: „Opijao vam je duh kad govori, čak i kad je ćutao opijao vam je srce. Nikakvu strast mržnje ili zavisti ne bi moglo izraziti to lice: bilo mu je nemoguće da ne bude

dobar. Ali njegova dobrota nije dobrota ravnodušnosti ili nemarnosti, nego umiljata i ljupka dobrota, koja uliva za- hvalnost i izaziva izliv srca, i čika vas ako možete da ga ne volite". U nepoznatom društvu se snebivao i govorio je tiho, ali ubrzo je oživljavao i puštao na volju svom go- vorničkom daru. Jedan njegov prijatelj, koji ga je slušao 1846. god. piše o tom njegovom daru: „Uskoro posle za- početog govora, pod pritiskom ideja, njegova reč postala je izobilna, zvonka, živopisna, njegov se vrat nadimao, oči blistale živom vatrom, lice mu se ozarilo, i on je, bez pre- daha, sjajno vodio razgovor čitava dva sata. Prisustvovao sam za vreme Republike mnogim parlamentarnim sedni- cama, i nikad nisam čuo ništa tako istinski lepo kao što je te večeri bio Balzakov govor". Uporedo s lepim osobinama njegovog karaktera izbi- jale su, vrlo snažno, i njegove slabosti. One nekad nose obeležje detinje naivnosti i neukosti, a drugi put su oz- biljne i škode i njemu i drugima. On je sujetan, ohol i sa- moljubiv; nametljivo ističe svoju duhovnu nadmoć i poka- zuje svoju samohvalisavost, zadužuje se lakomisleno, vre- đa svoje prijatelje bez stvarnog povoda. Sve te slabosti, nasleđene od oca i u njemu znatno pojačane, čine ga osobe- njakom i zanesenjakom, a ponekad i neuravnoteženim i neuračunljivim. U trenucima plahovitosti i jarosti toliko se zaboravi da nanosi neoprostive uvrede i svojim najbo- 277 ljim prijateljima — Lamartinu, Viktoru Igu, Žorž Sando- voj. Manje poznate (književnike toliko je potcenjivao da ih je javno nazivao „književne stenice", a na jednom velikom skupu književnika l juti to je dobacio jednom od prisutnih što je u svom govoru rekao „mi književnici": „Vi, gospo- dine, vi književnik! Kakva je to drskost, kakvo je to mah- nito uobraženje! Zaboravljate li, vi gospodine, s kim imate čast do sedite ovde? Vi ste ovde s maršalima savremene književnosti". O svojim delima davao je najlaskaviji sud. Govorio je da su „remek-dela", „veličanstveni spisi", „velike tvore- vine", (koje imaju „veću vrednost i od najboljih zakona, i od najslavnijih pobeda". Pri čitanju jednog svog dela u krugu svojih najužih prijatelja, često je uzvikivao: „Ala je ovo divno!" Gospođi Hanskoj je pisao: „Želeo bih da se na celoj zemlji govori o meni s divljenjem". Nije se ustru- čavao da kaže: „Što je Napoleon započeo mačem, ja ću dovršiti perom". Rečeno je kako je na ulicu izlazio neukusno odeven i zapuštene spoljašnosti. Ništa bolje odeven nije odlazio ni u Operu, ali je tamo obavezno dovlačio svoju tešku pa- licu, na kojoj je sijala zlatna jabuka, pa je, uz to, bio iskićen još i hrpom dragog kamenja. Jednom prilikom hteo je da izađe na ulicu u svom neobičnom sobnom domi- nikanskom odelu s lampom u ruci, kako bi izazvao divlje- nje sveta, od čega ga je teškom mukom odvratio jedan njegov prijatelj. Laikom na novac i željan bogatstva, ras- koši i uživanja, on se, po primeru svog oca, bacio u mnoge avanturističke poslove, pa je, najzad, došao i na misao da na Italijanskom bulevaru otvori dućan i istakne firmu „Onore Balzak, bakalin". Priređuje jednom prilikom bo- 278 gatu večeru svom izdavaču i, nemajući pri sebi novac,

uzajmljuje od svog gosta potrebnu sumu, na očigled go- stiju sa susednog stola, a pri plaćanju računa daje još i bogatu napojnicu. Balzak je mešavina darova i vrlina, slabosti i nedo- stataka. To je proisticalo iz neusklađenosti i neuravnote- ženosti njegovog duha. Središno mesto među tim slabo- stima i nedostacima i izvor svega toga bile su njegove mnogobrojne strasti: strast za spisateljstvom, za delat- nošću i originalnošću, za razmetljivošću, samohvalisanjem i samoveličanjem, strast za ženama i novcem, strast za ra- sipanjem, uživanjem i raskoši, kao i za zaduživanjem i iz- begavanjem plaćanja dugova, strast za seljakanjem, pu- tovanjem i preduzimanjem pustolovnih poslova, strast za samotrovanjem kafom i čajem. Protivurečne po svom uza- jamnom dejstvu i u stalnom međusobnom sukobu, sve te strasti činile su osnovu njegove mentalne disharmonije, koja je pothranjivala kako njegovo genijalno stvaralaštvo tako i njegovu stradalničku sudbinu. Protivrečnosti njegovog duha, njegovu mentalnu dis- harmoniju, zapazili su mnogi njegovi prisni prijatelji. Žorž Sandova je o tome pisala: „Detinjast i snažan, uvek zavid- Ijiv zbog neke sitnice, ali nikad ljubomoran na nečiju slavu, iskren do skromnosti, hvalisav do razmetljivosti, verovao je u sebe i druge; veoma ekspanzivan, veoma do- bar i veoma luckast, pijan kad pije vodu, neumeren u radu a umeren u drugim svojim strastima, podjednako prete- rano pozitivan i romantičan, lakoveran i skeptičan, pun suprotnosti i tajanstvenosti, — takav je bio Balzak još dok je bio mlad". On sam dao je o sebi još jasniju i još tačniju karakteristiku: „Ja sadržim u sebi sve nesklade, 279 sve moguće kontraste, i oni koji će smatrati da sam su- jetan, rasipnik, tvrdoglav, nepromišljen, bez veze u ide- jama, uobražen, nemaran, lenj, nemarljiv, bez ičega stal- nog, brbljiv, bez takta, neotesan, nevaspitan, ćudljiv, pro- menljivog raspoloženja, biće toliko isto u pravu koliko i oni koji će moći da kažu da sam štedljiv, skroman, hra- bar, uporan, energičan, nedoteran, radan, postojan, ćut- Ijiv, veoma fin, učtiv, uvek veseo; onaj koji kaže da sam kukavica, neće više pogrešiti no onaj koji kaže da sam neobično hrabar; najzad, učen ili neznalica, veoma daro- vit ili budala, ništa me više ne iznenađuje kad sam ja u pitanju". Balzak je ostvario realistički pravac u francuskoj književnosti i izvršio veliki uticaj na druge književnosti u svetu. O tome je dao svedočanstvo i Lav Tolstoj, koji je rekao da su se na Balzakovom primeru „učili da pišu svi ruski romansijeri, od Gogolja do Maksima Gorkog". Engleski pisac Džordž Mor rekao je o Balzakovom geniju: „Kad bi zbog nekakve katastrofe Francuska potonula u more, nesreća bi bila umnogome umanjena ako bi, nekak- vim slučajem, bila spašena Balzakova dela, jer bi čove- čanstvo onda imalo dokument s kojeg bi moglo čitati život i upoznati genija francuskog naroda. Kao Šekspir Engles- ku, tako je Balzak Francusku stavio izvan opasnosti vre- mena i katastrofe. Zahvaljujući njemu, Francuska neće biti nikad potpuno uništena". Balzak je svoje veliko delo platio skupom cenom. On je svojim duhovnim stvaralačkim dletom, uporedo sa svo- jim delom, stvorio i svoju unutrašnju dramu i razorio

pre vremena svoju džinovsku telesnu snagu i tako skratio svoj vek. 280 NIKOLA! VASILJEVIČ GOGOLJ (1809—1852) Veliki ruski satiričar i humori- sta Nikolaj Vasiljevič Gogolj vodi poreklo od roditelja sla- be telesne građe i poremećenog duhovnog sklopa. Otac mu je bio slabog zdravlja i umro je rano. Piščev bliski drug i prija- telj, S. T. Aksakov, piše da je „Gogolj osećao istu onu bolest od koje je umro i njegov otac, a to je strah od smrti". Po svom duhovnom sklopu Gogolj ev otac bio je meke, nežne i dobro- dušne naravi, obdaren humorom, a pomalo se bavio i književnošću. Piščeva majka takođe nije bila zdrave te- lesne građe. Piščev biograf B. Savodnjik piše: „Gogoljeva majka bila je vrlo dobra žena, veoma religiozna i bolesno osetljive prirode". Gogolj je vrlo rano pokazao svoju slabu naslednu građu. A. S. Danjiljevski piše: „Gogolj je bio bolešljiv još kao dete. Koža lica bila mu je nekako providna. Patio je od skrofuloze, iz ušiju mu je neprestano curio gnoj... Još u svojoj 24. godini žali se da oseća .iznemoglost'". — „Još kao dete i dečak, u osnovnoj školi i gimnaziji, poka- zuje nenormalne osobine svog karaktera: po uspehu u školi nije među najboljim đacima; kloni se svojih drugova i ponajčešće je sam, zamišljen, ozbiljan i slabo pokretljiv. Drugovi su ga prozvali u gimnaziji ,tajanstveni' ". Po re- 281 cima jednog njegovog školskog druga, „Nije bilo čovdka skrivenijeg i povučenijeg od Gogolja, i bio je ćutljiv u naj- većoj meri". Sergije Aksakov, njegov prisni prijatelj, piše: „Ne znam da li je neko voleo Gogolja kao čoveka. Mislim da nije, jer je to nemoguće". Ševirjov, njegov stari drug, vidi u njemu „duševnu zbrku koja je proisticala iz njego- vog neizmernog samoljublja". Ta crta njegovog 'karaktera najjače se ispoljavala. On je bio uveren da mu je još pri začeću bila određena velika istorijska uloga. U to svoje poslanje verovao je tvrdo celog svog života, i u to je uve- ravao i sve svoje bliske prijatelje. Po završetku gimnazije i višeg tečaja liceja u ukra- jinskoj varoši Njezinu, snabdeven preporukama, odlazi u Petrograd, gde biva postavljen za nastavnika opšte istorije na univerzitetu. Nepripremljen i nesposoban za to, bio je uskoro otpušten. Gogolj je doputovao u Petrograd s prevelikim ambici- jama, čiji pravi smisao nije video jasno i određeno, ali ga je čvrsto naslućivao. Kao što je rečeno, on veruje da ga očekuje velika istorijska misija na polju državne misli i u slavu Rusije. Književni kritičar Ovsjanjiko-Kuljikovski piše: „U čemu će biti ta misija, nije znao, ali je bio tvrdo uveren u nju i nije nimalo sumnjao u to da će se uskoro pokazati sam rad koji mu je namenjen". U svom bole-

snom samoljublju on ide tako daleko da veruje u svoj ne- beski dar, u dar „da razabire dušu". Veruje da je u stanju da „čita ljudske duše kao pisane knjige", da može reći sva- kom čoveku istinu o njemu i da može pogoditi skrivene misli svakog čoveka. „Sam bog usadio je u moju dušu moć da razabirem dušu: izvor mnogih mojih naslada i ra- dosti" — piše on svojoj prijateljici Smirnovoj 1844. god. 282 U tesnoj vezi s takvim bolesnim samoljubljem stoji i njegova bolesna osetljivost, a u vezi sa njom i bolesna na- prasitost. Prvi jači dokaz pružio je 1829. god., u svojoj 20. godini. Čim je došao u Petrograd, odmah štampa svoj prvi književni rad, idilu u stihovima „Gane Kihelgarten", pod pseudonimom „Alov". Kritika je oštro napala taj rad i ismejala pisca. Njegovo samoljublje bilo je time toliko pogođeno i uvređeno da je obišao brže-bolje sve knjižare, oduzeo sve primerke te knjige i spalio ih. Ogorčen, resio se da smesta napusti Petrograd i ode u svet, u Ameriku, i da se više nikad ne vrati u nezahvalnu otadžbinu. Skriva- jući svoju duševnu buru i svoju nameru čak i od najprisni- jih prijatelja, on piše majci i svojim najbližim prijate- ljima da ide na kraći put da se malo razonodi zbog neus- peha u službi. Drugom prilikom piše da odlazi zbog nesrećne ljubavi, a uskoro zatim javlja da ide u banju radi lečenja kožne bolesti. Njegov bliski prijatelj A. S. Danji- Ijevski, koji je stanovao zajedno s njim, tvrdi da nije istina ni jedno, ni drugo, ni treće. Prava pobuda bilo je uvređeno samoljublje i prenagljena odluka. Njegovo bolesno samoljublje, uz burnu reakciju nje- gove bolesne preosetljivosti i naprasitosti, bilo je isto tako teško pogođeno i posle prve predstave „Revizora". Ogorčen rđavim odzivam publike i kritike, opet se resio da beži iz Rusije u svet. On to ovog puta i čini, ali i tada je ne- odlučan i zastaje oia pola puta: odlazi lađom u Kenigzberg, pa prekida put i prvom lađom vraća se natrag u Petro- grad. Slične reakcije zbog pogođenog samoljublja po- kazao je i 1845. god., kada je završio rukopis drugog dela „Mrtvih duša". Učinilo mu se, pri pročitavanju, da je taj deo toliko slab i nesavršen, toliko nedostojan njegovog imena i talenta, da je tu video nešto suprotno od onoga 283 što je mislio da kaže. Zato baca u vatru ceo rukopis i počinje ponovo da piše drugi deo, na drugoj osnovi. U leto 1849. god. već je bio napisao nov drugi deo „Mrtvih duša", i čita ga u domu Smitnova u Kalugi, ali se nikako nije od- lučivao da ga štampa. Poslednja i najteža povreda njegovog samoljublja, koja je izazvala kod njega i sudbonosnu duševnu krizu, na- stupila je posle objavljivanja njegove „Prepiske s prija- teljima". Gogolj je poslednjih godina svog kratkog života sve više naginjao gledištu koje je bilo nazadnjačko i mrač- njačko i koje je u prvo vreme bilo neobjašnjivo i izazi- valo čuđenje njegovih prijatelja. On je smatrao, i otvoreno počeo govoriti i pisati, da spas društva, u prvom redu ruskog, nije u političkim i socijalnim reformama i pre- obražajima, nego u religioznom i moralnom usavršavanju ljudi. Te svoje misli razradio je i razvio potanko u po- menutoj knjizi. Slobodoumniji deo ruskog društva, koji

je dotle obožavao njegov književni rad i njegovo ime, bio je začuđen ovim njegovim iznenadnim preokretom, a za- tim je zauzeo protiv njega najogorčeniji i najborbeniji stav. Na čelu njegovih protivnika, u stvari čitavog društve- nog pokreta, bio je „tvorac ruske književne kritike", du- hovni vod ruskog društva i piščev dotadašnji veliki prija- telj, Visarion Bjeljinski. On je raskinuo prijateljske veze s Gogoljom čim je izašla njegova „Prepiska", i to ovim oštrim i Ijutitim recima: „Voleo sam Vas strasno, kao što čovek, krvlju vezan sa svojom otadžbinom, može voleti svoju nadu, čast i slavu, svog velikog vođu na putu svesti, razvitka i progresa. Da ste pokušali da mi oduzmete ži- vot, i onda bih Vas manje omrznuo i prezreo negoli ovo sada, za Vaše sramne redove. Propovednik kamdžije, apo- 284 stol neznanja, pobornik opskurantizma i mraka, panegiri- čar divljih naravi, šta Vi to radite? Zašto ste tu ume- šali još i Hrista? — Ili ste bolesni pa Vam je potrebno da se što pre lečite". S. A. Aksakov ga isto tako nemilo- srdno napada i ruga mu se: „Gogolj kao da je poludeo, i to je van svake sumnje. Ali, u njegovom ludilu ima i mnogo prevare. Luđaci bivaju varalice i kockari — to sam vi- deo ne jedanput, i njihovo ludilo ih čini i žalosnim i gadnim". Gogolj je van sebe. U njegovoj duši sazreva davno pri- tajen bolestan proces i sprema se nešto strašno, stra- snije nego ikad ranije. Menja se naglo i u licu, i u pona- šanju, i u svojim pogledima na svet. Po njegovom dolasku kući, na poljsko dobro, 1848. god., radi odmora i razonode, njegova sestra piše: „Kako se on promenio! Postao je tako ozbiljan! Ništa ga, izgleda, ne raduje. Tako je hladan i ravnodušan prema nama! Kako mi je to bilo strašno!" — Dan kasnije, ona nastavlja: „Ćelo jutro nismo videli brata! Žalosno! Nismo ga videli i ne sedi s nama!" — Tri dana kasnije dodaje: „Brat je isto onako ozbiljan i hladan kao i pre. Retko se nasmeši. Tako mi je nešto hladno oko srca, sve se nečeg bojim". Posle dva meseca, pred Gogoljev odlazak od kuće, njegova za- brinuta sestra ponavlja: „Juče smo svi plakali. Strašna tuga! Kako ga silno volim, kako mi često pričinjava sve teže bolove!" Kako sestra, tako i svi prijatelji primećuju na Gogolju jasne promene, koje ne vode dobru, ali svi još ne vide jasno pravo stanje. Jedni ga bezrazložno osuđuju što je „hipohondar", drugi ga smatraju sasvim otvoreno „kandi- datom za ludnicu", treći, ponekad i u njegovom prisustvu, govore o „podvali u njegovom ludilu". 285 Gogoljeva duševna drama razvijala se svojim određe- nim i neodoljivim tokom i postajala sve ozbiljnija, mada je povremeno pokazivala i pokoju svetlu epizodu. Pogor- šavanje svoje bolesti Gogolj sam zapaža, i opisuje to ova- ko: „Bio sam doveden u takvo stanje da nisam znao kamo da se denem i sklonim. Nisam mogao ostati miran ni dva minuta, ni u postelji, ni na stolici, niti na nogama. Oh, to je bilo strašno! Osećao sam veliku uzbuđenost u srcu. Sva- ka slika koja mi proleti kroz misli pretvara se u džina, sva- ko, ma i najmanje prijatno osećanje, pretvara se u takvu radost kakvu ne može da izdrži nijedan čovek, i svako

mračno osećanje pretvara se u žalost, u rnučnu žalost. Posle su sledovale nesvestice i, naposletku, potpun som- nambulizam". Gubeći se duševno, Gogolj zapada u verski mistici- zam. Boji se smrti, provodi čitave dane i mesece u postu, kajanju, ispaštanju, ispovedanju i u drugim molitvama. Njegova bolesna duša luta bespomoćno i vidi spas u ,,op- štenju s bogom". On nalazi protojereja Matveja Konstanti- novskog, koji zadobija nad njegovom razrušenom dušom punu vlast. Veliki Gogolj bio je kao dete poslušno oruđe u rukama tog svog dušebrižnika, i po njegovom nagovoru preduzima čak i put u Jerusalim, da bi se tamo pomolio i izmolio oproštaj grehova. Po povratku iz Jerusalima nije mu bilo bolje, ali se događalo da ga po nekoliko dana drži snošljivije raspo- loženje. Prema recima jednog očevica, on u te dane „ćaska bez kraja, priča šale i duhovite dosetke jednu za drugom i drži u lepom raspoloženju i smehu ćelo društvo". Ali, bolest se približavala svome kraju — njegov um počeo se zamračivati. On piše: „Sav sam rastrojen iznu- tra. Na primer, primetim da se neko spotaknuo. Moje uo- 286 braženje odmah se hvata za to, razvija sliku i dovodi je do najstrašnijih (priviđenja. Priviđenja me toliko muče da mi ne daju da spavam i potpuno me iscrpljuju". Nekoliko dana pred smrt — ustaje naglo iz postelje, žurno se oblači, iznajmljuje kola i odlazi u bolnicu da po- seti jednog manijaka. Kad je došao pred bolničku ka- piju, silazi s kola i ulazi u bolničko pretsoblje, ali odmah istrčava napolje, postoji neko vreme na snegu i na vetru, i zatim se vraća kući ne učinivši što je nameravao. Početkom februara 1852. god. Gogolj se sasvim gubi duševno; 4. februara počinje da posti, prestaje da radi i gotovo ne jede ništa, niti spava. Sedmog februara, pred svoju ispovest, „pada ničice i mnogo, mnogo plače", ,,pri- češće ga ne umiruje, ostaje i dalje mračan, tog dana ne jede ništa, i kad je progutao prosforu, nazvao je to pro- ždrljivošću, grehom, i pao još jače duhom"; Jedanaestog februara uveče dugo se moli bogu, sam u svojoj sobi, a u 3 sata izjutra pozvao je svog slugu i pitao ga da li je toplo u susednoj sobi. »Hladno je' — odgovorio je ovaj. ,Daj mi ogrtač, hajdemo, moram nešto da naredim'". — „I on pođe, sa svećom u ruci, krsteći se u svakoj sobi kroz koju je prolazio. Kad je došao, naredio je da se peć otvori tiho, da se niko ne bi probudio, i da mu se izvadi portfelj iz ormana. Kad mu je dato, on izvlači iz portfelja za- vežljaj svezaka, prevezanih pantljikom, baca ga u peć i spaljuje svojom svećom. Sluga, dosetivši se, pada pred njim na kolena i umoljava ga: ,Gospodine, šta Vi to ra- dite? Nemojte!' — ,Nije to tvoja stvar' — odgovara mu on i dodaje: ,Moli se bogu!' " — Kad je spalio svoj ruko- pis, drugi deo „Mrtvih duša", napisan posle prvobitnog spaljivanja istog dela tog romana, onda „prekrstivši se, vraća se u svoju sobu, i pošto poljubi svog slugu, leže na 787 divan i zaplaka se". Da li se zaplakao što je po drugi put spalio plod svog dugogodišnjeg truda ili zbog nečeg dru- gog? — ostala je tajna. Posle toga kod njega nastupa poslednje pogoršanje

bolesti: ne prima više lekare i ne želi da se leci; gladuje i kopni u snazi sve više. Lekari pokušavaju da ga „pri- nudno hrane". Bilo je dockan. Gogolj umire 21. februara iste godine. Gogolj se rodio i proživeo svoj kratak vek sa svojom nasleđenom bolešću. Iako je ona bila dugi niz godina pri- tajena i ispoljila se tek nekoliko godina pred njegovu smrt, on je od detinjstva do kraja života ispoljavao iz- vesne duševne i moralne osobine koje je uslovljavala nje- gova bolest i koje su padale u oči svima njegovim prisnim poznanicima. Među njegovim bolesnim osobinama središno mesto zauzima sebičnost. On nije voleo nikog osim sebe. Nije voleo ni ljude ni njihovo društvo, nije mario ni za naj- bliže drugove i prijatelje, pa ni za rođenu majku i sestru. Njegova sestra piše u svom dnevniku: „Kako je on hladan i ravnodušan prema nama!" On beži od ljubavi i prisnosti svojih iskrenih prijatelja i obožavalaca. Beži od poro- dice Aksakovih, u kojoj su ga primali iskreno i toplo kao sina i brata. O tome on piše: „Mada sam veoma poštovao porodicu Aksakovih, ipak sam se držao podalje od nje. Odlazeći u tu kuću, nikad nisam govorio o sebi. Štaviše, starao sam se da što manje pokazujem one svoje osobine zbog kojih bi me oni jače privezali za svoju kuću. Video sam, još otpočetka, da su oni sposobni da zavole, ne na život, nego i na smrt. Jednom reci, pobegao sam od nji- hove ljubavi". 288 Bio je poremećen i u svom erotičkom osećanju, i to su ta'kođe zapazili mnogi njegovi prijatelji. Jedan njegov bi- ograf piše: „Ja mislim da Gogolj nije osećao ljubav prema ženama". Njegov lični lekar,,koji ga je lečio sve do njegove smrti, piše: „Odnose sa ženama odavno nije imao, i sam mi je priznavao da ne oseća nikakve potrebe za tim, niti da je ikada u životu osećao u tome neko osobito zadovolj- stvo". U jednom pismu svom voljenom bratu Gogolj i sam pruža podatke o tome: „Razumem i osećam stanje tvoje duše, premda ja, zahvaljujući sudbini, nikad nisam to osetio. Kažem zato .zahvaljujući', jer bi me taj plamen pretvorio u prah i pepeo za tren oka". Gogoljevo književno nadahnuće i sadržaj njegovih dela nose takođe patološki pečat. On je započeo svoj knji- ževni rad spaljivanjem svog prvog dela i završio ga spalji- vanjem poslednjeg, a u razmaku između ta dva događaja stvorio je dela koja su mu donela besmrtnu slavu. Nje- gova dela, sva bez izuzetka, imaju jedno, jasno izraženo, zajedničko obeležje. Kroz sva njegova dela provejava podsmeh, ruganje, zajedanje — satira. Njegov biograf i književni kritičar, Ovsjanjiko-Kuljikovski, o toj njegovoj književnoj crti piše: „Naklonjen melanholiji i mizantro- piji, priroda neuravnotežena, Gogolj je gledao na ljude kroz prizmu svog raspoloženja, mahom vrlo složenog i psihološki mračnog, pa je video živo, u uvećanim razme- rama, gotovo samo mračno, sitno, gadno i uskogrudo u čoveku". On je u čoveku video samo dvonožnu životinju, opterećenu isključivo niskim, životinjskim osobinama, bez ijedne dobre. Kada je pokušao — svega jedanput u životu — da se otrgne od toga i da preinači svoj duh i svoje na- dahnuće i napisao drugu polovinu „Mrtvih duša", nasli- kavši tu sve same pozitivne tipove ljudi, on se brzo uverio

19 Tragedija genija 289 da mu to nije pošlo za rukom i da to nisu istinski ljudi, pa je uništio plod svog truda. On je taj pokušaj izveo u dva maha — dvaput je taj rukopis pisao — i oba puta, nezadovoljan njime, bacao ga je u vatru. Dr Albert Rajbmajer u svom ranije pomenutom delu pokušao je da objasni satirički duh i satiričko stvara- laštvo. On je o tome dao ovakav zaključak: „Satirička žica je simptom degenerisanosti. Satira po svojoj prirodi nosi u sebi zajedljivost i rušenje. Ona je omiljeno oruđe pato- loškog genija i talenta, čiju rušilačku i umetničku delat- nost najsnažnije podupire. Svi stari, degenerisani narodi su s opadanjem duha i s preovlađivanjem razuma sve više naginjali satiri, premda su u svojoj mladosti i u naj- boljim godinama svog života bili puni humora. Kad u jed- nom narodu počne popuštati humoristička žica i počne preovlađivati satirička, onda se sa sigurnošću može posta- viti dijagnoza degenerisanosti". Gogoljev poremećeni duh imao je i svoj spoljašnji izražaj. Na njegovom licu, i celoj njegovoj spoljašnosti, bila je ispisana sva njegova unutrašnja drama. Jedan od njegovih biografa piše o tome: „Na prvi pogled njegova spoljašnost veoma je čudna: na njoj je nešto neobično, čega nema kod drugih ljudi, nešto isuviše napregnuto, su- više oštro i u isto vreme slomljeno i bolno. Dugačak, suv nos, zajedno s dva pažljiva oka, davali su licu izraz nečeg ptičijeg, nečeg posmatračkog. Tako gledaju s krovova ukrajinskih seoskih kućica rode, stojeći na jednoj nozi: zamišljeno—pažljivo. Budna i tužna, usamljena ptica. Prvi površni utisak od Gogoljeve spoljašnosti uznemiruje čoveka, i taj utisak je gotovo neprijatan, a u isto vreme je i utisak nečega smešnog. Komična i zlokobna karikatura. 290 U stanju je druge da nasmeje, a i sam je smešan. Što god se pažljivije razgleda, utoliko to smešno postaje nepri- jatnije, gotovo strasnije, i fantastični je". Dostojevski je takođe primetio to, pa je Gogolja zbog njegove spolja- šnjosti nazvao „demon straha". Gogoljeva dobra poznani- ca Smirnova rekla je o njemu: ,,I1 m'a paru gauche, timide et triste" („Izgleda mi nespretan, snebivljiv i tužan"). Gogoljeva duševna bolest poznata je u psihijatriji pod nazivom „religiozna paranoja", versko ludilo. Jedan od starijih psihijatara, koji je imao i književ- nog dara, Kraft-Ebing, opisao je bitne simptome tog unu- trašnjeg poremećaja ovako: „Glavni simptomi paranoje su sumanute ideje i samoobmane čula. Sumanute ideje su krajnje čvrste i postojane i pokazuju naklonost ka siste- matizaciji, ka logičkom kombinovanju i čvrstom ukore- njivanju u svesti. Zato bolesnik potpuno menja svoje po- našanje prema spoljnom svetu, njegova psihička ličnost preobražava se i pretvara u novu, bolesnu ličnost. Su- manute ideje kod paranoičara ne nose uvek pečat besmi- slice, već nekad izgledaju zasnovane i na stvarnosti, kao, na primer, ideje gonjenja i supružanske nevernosti". Isti psihijatar slika tok bolesti ovako: „Versko ludilo razvija se obično iz nenormalnog karaktera, koji se poka- zuje još u ranom detinjstvu. Takva su deca obično sanja- lice, čije sanjalaštvo dostiže visinu misticizma i dovodi do mrzovolje. Početak bolesti retko biva iznenada. Njemu

obično prethodi pripremni period, koji traje mesecima, pa i godinama. Za to vreme, uporedo s histeričkim i hipohon- dričkim simptomima, s pojavama neurastenije i posle- dicama masturbacije, kod ovih bolesnika javljaju se još i: 19* 291 naročita usredsređenost na nekakvo pitanje, rasejanost, zanemarivanje redovnih poslova, neobična naklonost za čitanje Biblije i duhovnih knjiga. Periodi kajanja i samo- okrivljavanja redaju se za povremenim pojačanjima ver- ske egzaltacije, sa svetlim nadama na bolju budućnost, s naročitim podizanjem duha i erotičkim uzbuđenjima u vidu ljubavnih maštanja o nekom svešteniku ili svecu, i tome slično. Post, onanija, akutne bolesti, uzbuđivanja čula i fantazije čitanjem duhovnih knjiga i slušanjem pro- povedi duhovnika, kao i prekomerno zanimanje verskim poslovima, naročito hadžilukom, dovode bolesnika do krajnjeg uzbuđenja: kod njega se pojavljuju uzvišena ose- ćanja duhovnog prosvetljavanja, koja se penju do ekstaze, do nebeske vizije i kojima se često pridružuju proročki glasovi i obećavaju večno blaženstvo. U daljem razvoju bolesti prvo mesto zauzimaju halucinacije i ekstaze. Pod uticajem posta, onanije, samoće, one postaju sve jače. Rezultat toga je pojava verskih sumanutih ideja, kada bo- lesnik uobražava da je prorok, mesija. U toku bolesti ja- vljaju se povremeno paroksizmi skrušenosti duha i poti- štenog samoosećanja: bolesnik sumnja u svoju podobnost za božansku misiju, svestan je svoje grešnosti i potrebe za moralnim samoočišćenjem i pokajanjem". Ovaj klinički opis religiozne paranoje u svemu se podudara sa simptomima Gogoljeve bolesti. Osećajući grizu savesti što je prezirao i rugao se ljudskom rodu — mada je, objektivno, za to bila kriva njegova bolest, a ne on — Gogolj je u svojoj predsmrtnoj ispovesti skinuo sa sebe taj mizantropski teret. Tada je 292 %^ttu izrekao reci: „Smejao sam se rodu ljudskom, ali kroz ne- vidljive suze". Te reci uklesane su, s pravom, i na njego- voj nadgrobnoj ploči. ŽERAR DE NERVAL (Gerard Labrunie de Nerval, 1808—1855) Zerar de Nerval, pesnik luta- lica, uzbuđivao je svet, sredi- nom prošlog veka, ne samo svo- jom neobičnom poezijom već i svojim čudnim i nastranim ži- votom i tragičnim završetkom. Povodom stopedesetogodišnjice pesnikovog rođenja, 1958. god., njegovo delo i životna sudbina ponovo su oživeli u Francuskoj. Njegovi patografi, francuski psihijatri Antom i Dromar, koji su istraživali vezu između nje- govog života i stvaralaštva, još pre toga su pisali da je on „prototip pesnika poremećenog duha". Pesnik je rođen u provinciji Valoa, gde je proveo svoje detinjstvo i mladost sve do svoje 20. godine. Ro-

ditelji su mu bili provincijskog građanskog porekla. Nje- gov otac, sin seljaka, bio je seoski lekar, a po karakteru „nastran, hipohondar, čovekomrzac i nezgodne naravi"; učestvovao je u Napoleonovom pohodu na Rusiju i po po- vratku nastavio život u rodnom kraju. Majica, koju nije zapamtio jer je otišla s ocem u Rusiju i tamo ostala i 293 umrla, po očevom pričanju bila je lepotica, držala se skromno i pevala sa zanosom stare narodne provansalske pesme. Duhovne osobine njegovih roditelja nagoveštavaju i njegovu sudbinu. Lišen redovnog obrazovanja u svom zabačenom rodnom kraju, Nerval je tu prazninu popunio strasnim či- tanjem knjiga u bogatoj biblioteci svog ujaka, birajući po- glavito stare grčke i jevrejske knjige mistične sadržine, koje su ga bacale u zanosno stanje i lude snove. Njegov duh zanimale su u istoj meri srednjovekovne narodne pes- me u kojima su opisivani viteški zamko vi, dražesne i lepe princeze, ljubavni trenuci na mesečini. U takvom raspolo- ženju, kaodečak, zapamtio je lik jedne devojčice, Adrijane, kćerke mesnog aristokrate, s kojom se igrao na travi svega jedanput, kratko vreme, i ona mu je ostala u ljubavnoj mašti celog života. Nadahnut čitanjem knjiga i slušanjem narodnih pesama, u naponu svog zanosa, on je propevao i izdao prvu zbirku stihova u duhu narodne poezije, „Naci- onalne elegije". Sit skučenog duhovnog života u provinciji i željan širih duhovnih vidika, on je, bez očevog pristanka i li- šen njegovog izdržavanja, jednog dana napustio rodni kraj i otišao u Pariz, u nov i samostalan život. Nenaviknut na redovan rad i bez volje da dopuni svoje obrazovanje, pri- hvatio se novinarskog posla, po savetu svojih prijatelja Viktora Iga i Teofila Gotjea, baveći se povremeno i knji- ževnošću. Krepkog telesnog sastava, prvih godina pariš- kog života pokazivao je dosta očuvanu radnu sposobnost, ali je svojim čudnim ponašanjem i nastranim postup- cima sve više padao u oči svojim prijateljima književni- cima. Pol de Sen-Viktor zapazio je da je bio u stalnom 294 zanosu i van stvarnog života, „misleći sasvim glasno i sa- njajući otvorenih očiju". Šamfleri na to dodaje: „Više sam ga susretao samog nego u društvu, gledajući ga ponaj- češće kako prelazi preko parka Pale-Roajal živahnim korakom i nasrnejanih očiju zbog napregnutog rada njego- ve uobrazilje. Kad bi ga neko zaustavio, izgled njegovog li- ca odjednom bi se promenio: ono je odavalo lice čoveka koji se otrgnuo iz prijatnog sna i čije su oči izražavale bu- đenje i čuđenje". Gđa dr Arved Barin, koja je napisala najopširniju pesnikovu patografiju, kaže: „On je mislio da je materijalna vasiona u stvari samo niz fantoma i priviđenja. Za njega je stvaran samo nevidljiv svet. Za- bluda sveta, po njemu, proističe iz toga što mu je zatvoren pogled iza vidljivog sveta". Njegovi prijatelji zapazili su kod njega i druge na- stranosti, a među njima naročito sklonost brzom platon- skom zaljubljivanju i iznenadnim putovanjima, upravo njegovim iznenadnim nestancima. Njegovu ljubav, pored platonskog odnosa i „okultnih simpatija", karakterisalo je živo i čudno osećanje na dečačku ljubav prema pome-

nutoj devojčiči Adrijani — u svakoj novoj, često i zami- šljenoj ljubavnici video je Adrijanin lik. Najduže je bio privržen glumici i pevačici varijetea Ženi Kolon, koja mu nije uzvraćala ljubav, iako je radi nje pokrenuo i pozo- rišni časopis. Među drugim poznatijim ljubavnicama bile su Bečlijka Marija Plejel i Arabljanka iz Sirije Salemi. Njegova iznenadna putovanja počela su s Nemačkom, koja je bila za njega prava Meka i privlačila ga kao ro- mantičara. Zatim je putovao po Austriji i Italiji. Drugo, duže putovanje preduzeo je po Bliskom Istoku, Egiptu i Siriji, gde je takođe nalazio podsticaje i nadahnuće za svoju maštu. 295 Poslednjih godina života njegovo bolesno duševno stanje ispoljavalo se u složenom vidu. Zapuštao je svoju telesnu čistoću i zanemarivao svoje odelo i obuću do krajnje mere. Ponašao se neuljudno i nooivao kojekuda, čas kod prijatelja na divanu ili na podu, a čas na otpa- cima povrća na pijacama. Lutao je povazdan ulicama ili izvan grada, „kao izgubljeno pseto", a nekad je nestajao i vraćao se posle nekoliko dana, donoseći svojim prijate- ljima svakojake poklone, koje je vadio iz prepunih dže- pova ili ispod pazuha. Jedne noći, u nastupu ekstaze i halucinacija, organi policije zatekli su ga nasred jedne ulice gotovo golog, s rukama ispruženim k nebu — u oče- kivanju „da mu duh uzleti do jedne zvezde". Kad god je odlazio na ručak kod književnika Maksima di Kampa, za- stajkivao je, u njegovom prostranom stanu, „pred kovče- gom duhova", izvodio svoje kabalističke čini, „potcupku- jući vavilonsku igru", i „ulazio u razgovore s Adamom, Mojsijem, Isusom", koji su mu „odgovarali nasmejano". Sklon misterijama i otkrivanju božanstva u predmetima, otkrio je u jednoj zabačenoj i udaljenoj pariškoj ulici je- dan takav predmet — simboličan štap za poštapanje pija- nica, koji je na kraju drške imao grdnu glavu s iscerenim likom. U obožavanju tog fetiša, navraćao je uvek u istu krčmu na piće. Jednog dana pojavio se u parku Pale- -Roajal vukući na plavoj pantljici živog morskog raka. Skupljenoj Ijubopitljivoj gomili objašnjavao je bezazleno: „Zašto bi ova životinja bila smešnija od psa, mačke, gazele, lava i svake druge životinje koja se vodi? Ja volim morske rakove, koji su mirni, ozbiljni, znaju tajnu mora, ne ujedaju i ne odgrizaju komade čovečjeg tela kao psi, koje je toliko mrzeo Gete, a koji nije bio lud". 296 Njegovi javni ispadi, sve češći, postajali su sve opa- sniji po društvo, a njegovi neuračunljivi i bujni postupci primoravali su njegove prijatelje, među njima i Hajnea, da ga sklanjaju u bolnicu, gde su mu navlačili i luđačku košulju. Pored takvih nastupa, javljala su se povremeno i poboljšanja, kada je pesnik bio sposoban za nadahnuto stvaralaštvo i objavljivanje svojih dela trajne vrednosti. Tada je imao i introspektivne kritičke i analizatorske snage da sazna izvor i poreklo svog stvaralaštva. Trajna vrednost njegovog tadašnjeg stvaranja je tolika da da- našnji francuski 'književni istoričari ističu ne samo njegov uticaj na francusku i evropsku književnost već i njegov doprinos teoriji frojdizma — iznošenjem na videlo tam- nih zbivanja u podsvesti, u tom ljudskom „tamnom

vilajetu". Pomenuta dr Arven Barin, istražujući u pesni- kovoj biografiji poreklo i izvor njegovog stvaralaštva, piše: „Ne želim da zaslužim optužbu da izjednačavam genijalnost s ludilom, ali činjenice su činjenice, a bro- jevi brojevi. Boravci Žerara Nervala u duševnim bolni- cama nagone nas da priznamo, ma koliko nam to bilo mrsko, da je on bio gotovo potpuno lud kad je pisao svoje najbolje stihove i da je bio obdaren pesničkim stvaranjem samo u takvim trenucima". Pesnikovo pravo ime je, u stvari, Žerar Labrini, a prezime „Nerval" bilo mu je najpre književni pseudonim. Potom ga je stalno zadržao i objašnjavao, u svojoj neu- računljivoj megalomaniji, da je to njegovo pravo prezime, jer je „potomak Nerve", rimskog imperatora. Svoj kratki život od 47 godina, život stalno na granici zdravlja i bolesti, ispunjen čas nadahnutim stva- ralaštvom a čas mučeništvom, pesnik je završio tragično. 297 Jednog ranog jutra, 26. januara 1855. god., pri jakom pa- riškom mrazu, obesio se pantljikom kuhinjske kecelje o gvozdenu rešetku na prozoru. Taj prozor bio je na nastreš- nici iznad velike gradske pomijare u ulici „Stari fenjer", i dole se silazilo niz uske i strme stepenice. Iznad te jame bio je tada okončan jedan odista paćenički život. HAJNRIH HAJ N E (Heinrich Heine, 1799—1856) Hajnrih Hajne, pesnik i novi- nar, rođen je u imućnoj jevrej- skoj porodici u Frankfurtu na Majni. Završio je pravni fakul- tet u Bonu. Uskoro je prešao u protestanstvo. Njegova pesnička darovi- tost ispoljila se rano: u svojoj 20. godini objavio je svoje prve lirske pesme; u 30. izdao je k prvu zbirku pesama, pod naslo- vom „Knjiga pesama", koju je nemačka književna kritika jed- nodušno ocenila kao „najznačajniji događaj u nemačkoj lirici posle Getea". Njegova ljubavna poezija nosi pečat njegove nesrećne mladićke ljubavi prema dvema sestrama od strica. Njegova raskošna pesnička mašta ispevala je na naj- lepši način u nemačkoj poeziji legendu o rajnskoj nimfi, lepotici zavodnici Lorelaj. 298 Drugi svoj dar, svoju impozantnu načitanost, široku obrazovanost i blistavu duhovitost, uz dodatak snažnog osećanja za humor, ironiju, satiru, sarkazam i cinizam, stavio je u službu svog novinarskog pera, baveći se naj- raznovrsnijom kritikom i — strasno — politikom. Taj svoj drugi dar, s njegovom oštrom i otrovanom žao kom, uperio je u prvom redu protiv nemačkog nacionalizma i nemačke kulture. Ta njegova strast najjače je kod njega izbila u danima julske revolucije u Nemačkoj, koju je željno iščekivao i svesrdno pozdravljao. Posle njene pro- pasti bio je prinuđen da napusti Nemačku i nastanio se u

Parizu. U francuskoj sredini i njenoj kulturnoj atmosferi osećao se kao kod svoje kuće. Brzo se zaljubio u lepu i dobru devojku Ežen Mira, kojoj je, istina, nedostajalo obrazovanje i koja je, uz to, bila lakomislena i vetropi- rasta. U francuskoj prestonici isto tako brzo je stekao velik broj prijatelja među intelektualcima i u širokoj jav- nosti. Svojim novinarskim radom stao je otvoreno na stra- nu Francuza i ogorčeno nastavio napade na Nemce, zbog čega su inu Francuzi dali penziju. Takvim stavom prekinuo je sve prijateljske veze ne samo s nemaokom liberalnom opozicijom, „Mladom Germanijom", već i s nemačkom radikalnom emigracijom u inostranstvu na čelu s Ludvi- gom Berneom. Nemci mu nisu ostali dužni — zabranili su u Nemačkoj štampanje i rasturanje njegovih dela*. * Iako se ta zabrana održala dugo, sve do sloma Kajzerove Nemačke, i iako je Hitlerova Nemačka uklonila njegov spomenik, njegova poezija nalazila je uvek velik broj prijatelja baš među samim Nemcima. Najbolji dokaz za to pružila je austrijska carica Jelisaveta. Pored svog dvorca na Krfu ona je sagradila velelepan mauzolej u Hajneovu slavu, sa pesnikovom statuom. 299 Hajne nije posustajao. Uoči februarske revolucije u Nemačkoj, koju je takođe željno iščekivao, objavio je niz političkih pesama, „Savremeni stihovi", i u njima nazivao sebe „dobošarem revolucije". A kad je i ona propala, za- pao je u dubok, neizlečiv pesimizam. U tom unutrašnjem preobražaju, sasvim malodušan, ispoljio je ne samo du- ševnu i intelektualnu nestalnost i laku promenljivost već i ideološku protđvurečnost: vratio se bogu i ujedno ismevao hrišćanstvo i judejstvo. Hajne je imao nasledno slabu i istrošenu telesnu građu, i u njoj je središni živčani sistem bio najmanje otporan. Trošen napornim radom i dramatičnom politič- kom delatnošću, rano je stao obolevati od živčane slabosti praćene raznim simptomima. U svojoj 48. godini bio je ozbiljan bolesnik, a poslednjih 8 godina ležao je u postelji kao prikovan, u „grobnica na dušeku" („Matrazengruft"), kako je govorio, s oduzetim nogama, i u poluslepilu i u la- ganom umiranju dočekao smrt od tabesa. Darovit u posmatranju i samoposmatranju, on je o odnosu između svog bolesnog stanja i svog stvaralaštva dao mnoga tačna svedočanstva i tumačenja. U jednom svom pismu piše: „Moja umstvena uzbuđenost pre je re- zultat moje bolesti nego moje genijalnosti: da bih koliko-toliko stišao svoje nesnosne bolove, pisao sam stihove". U drugom pismu dodaje: „Vrlo je verovatno da je moja bolest utisnula pečat nenormalnosti na moja dela". 300 ŠARL BODLER (Charles Bodelaire, 1821—1867) Šari Bodler, veliki francuski pesnik sredine prošlog veka, koji je izvršio snažan uticaj na potonje francusko pesništvo, rođen j> od roditelja koji su,

po njegovim recima, bili „idi- oti ili luđaci i umrli od straš- nog ludila". Počeo je rano ose- ćati da su ,,u njemu upredene bolesne nasledne klice". To se prvi put pokazalo jasno posle smrti njegovog oca: kad mu se majka preudala, pokušao je da udavi svog poočima. Bodler je bio poremećen u svojim osećanjima, što je povlačilo i poremećaje u raspoloženju, mišljenju i pona- šanju, dok mu je razum ostao očuvan. Nemoćan da pri- krije svoje unutrašnje poremećaje, i ne starajući se da to učini, on je svoje čudovišne i neuračunljive nastranosti i izopačenosti u postupcima ne samo javno ispoljavao već ih je i cinički isticao, te su o njemu u tom pogledu ostale mnoge zabeležene anegdote. Izvor njegove poremećenosti i društvene neprilagod- ljivosti ležao je u izopačenosti njegovih čula, naročito ču- la vida i čula mirisa. On nije imao osećanje dopadanja za prirodnu boju kose, već je osećao zadovoljstvo u zele- noj boji i njome bojio svoju kosu. Imao je i neobično ču- lo mirisa, i o tome je sam govorio: „Moja duša lebdi nad 301 mirisima kao što duša ljudi lebdi nad muzikom". Lom- brozo je o tome pisao: „On ine voli dobre mirise, koji se dopadaju zdravim ljudima, već mirise koji imaju rđav zadah. Njegov nos privlačili su trulež, raspadanje i kužni zadah". Odlazio je na ručak u otmen restoran „Kafe Ris" „bez kravate, golog vrata i u odelu za giljotinu". — ,,Ži- veo je u stanu posred odvratnog skupa guštera, vodenih zmija i guja. Menjao je stan svakog meseca i često noći- vao kod svojih prijatelja". — „Pokatkad bi bacao tvrde predmete na izloge radnji da bi čuo lomnjavu stakla". — „Upućen u Indiju trgovačkim poslom, ispogubio je sve što je imao i vratio se samo s jednom crnkinjom". — „Birao je ljubavnice neobičnog stasa: patuljaste ili žene džinove". — „Jednom prilikom sedeo je za kafansikim sto- lom sa svojim prijateljem. Za istim stolom sedela je i jed- na nepoznata plavuša, koja je Ijubopitljivo slušala nje- gove zanimljive reci. Odjednom se obratio toj nepozna- toj: .Gospođice, vi ukrašena zlatom, raskošna plavušo, čujte me, s vašim lepim zubima — rado bih vas ugrizao, i ako izvolite dopustiti, rekao bih vam kako vas volim. Uostalom, priznajem vam, voleti vas drukčije bilo bi su- više prosto. Ja bih vam svezao ruke i obesio bih vas za ša- ke o tavanicu moje sobe, onda bih pao na kolena i ljubio vaše gole noge'". Pored izložene sadističke naklonosti, ikoju iznosi nje- gov biograf, on pokazuje i druge, a jednu od njih opisuje i sam: „Jednog jutra ustao sam neraspoložen, tužan, umo- ran od dokolice, i prohtelo mi se da učinim nešto neobič- no. Otvorim prozor i čujem kako dole, na ulici, staklar nudi, piskavim glasom, svoju robu i uslugu. Ne znam za- što, obuze me iznenada, despotski, mržnja prema tom siromašku. Pozovem ga gore i ujedno mi pade na pamet 302 ~lt> ***

^^^^^^^gS vesela misao da je moja soba ma šestom spratu, a stepe- nište usko, te će se staklar namučiti penjući se, a može i zakačiti i porazbijati svoju lomljivu robu. Kad je staklar stigao, razgledao sam Ijubopitljivo njegovu staklariju, pa mu kažem: „Kako! Pa vi nemate obojena stakla! Stakla ružičasta, crvena, plava, stakla mađijska, stakla rajska! Pa, vi ste bezočni! Vi se usuđujete da šetate po sirotinj- skim ulicama, a nemate ni stakla koja ulepšavaju život!" Gurnuo sam ga jače prema stepenicama, <i on se izgubi posrćući i gunđajući. Istrčao sam na balkon, zgrabio ma- lu saksiju cveća, i kad je staklar izlazio iz kućne kapije, bacio sam svoje ubojno oruđe na njegovu robu iza leđa. Udarac ga je oborio, i sva njegova uboga roba razbila se u komade, s lupnjavom nalik na tresak kuće od kristala pogođene gromom. Pijan od ludila, vikao sam mu: „Ulep- šavanje života! Ulepšavanje života!" Uporedo s osećanjem zla, izraženog s puno sadizma, cinizma i mizantropije, u pesniku je bilo isto toliko jako i osećanje dobra, izraženo u njegovoj pobožnosti. O tome on piše: „Zakleo sam se da svako jutro, čistog srca, upu- ćujem svoje molitve bogu". Pol Burze dodaje i ovo: „Pesnikova duša nije se zadovoljavala verom u ideju. Ona je i videla boga. Za nju je on bio ne reč, ne simbol, ne apstrakcija, nego biće u čijem društvu duša živi kao što mi živimo s ocem koji nas voli". Bodlerovo pesmištvo je u punom skladu s njegovim unutrašnjim poremećajima. Kad govori o voljenoj ženi koju ne vidi očima, on se nje seća po zadahu njenih is- parenja. Brintijer je zato o pesniku i njegovoj poeziji tačno zaključio: „Bodler nije pronašao pesništvo mirisa, ali je umeo da mu da novo mesto i važnost u muzikalnoj, plastičnoj i živopisnoj umetnosti Lamartina, Viktora Iga, 303 Teofila Gotjea; u njegovim stihovima vlada satanizam, i on predaje svoju dušu đavolu, ali se i otima, prizivajući u pomoć boga protiv ,cara mraka'; neprijatelj ljudi i ljud- skih zakona i na strani prava nagona, on ističe na prvo mesto svoj divlji egoizam; on ne vidi lepotu u životu i ljudskoj sujeti i nalazi uzvišeno u veštačkom, upoređu- jući ga sa sredstvima za ulepšavanje žene, koja pojačava- ju ženinu draž; u istom smislu on ocrtava kao svoj ideal metalnu prirodu, koja je sva ukočena, bez sunca i toplote, bez biljnog i životinjskog sveta; on u svojim stihovima žudi za čudovišno neobičnim i izuzetnim, za tamnim i neizvesnim, za jezivim i trulim, pa i za truležom svog vlastitog lesa; on svuda hvali zlo, ulepšava poroke i sve što je odvratno, pa i lezbijsku ljubav; izaziva s uživanjem slike užasa ubistva, nasilja i pokolja, slaveći pobedu zla i spuštajući se na dno nakaznog pesimizma; žali se na svoju večitu dosadu i monotoniju, ruga se ljudskim nada- ma, ne priznaje vrednosti života i čezne za uništenjem i smrću. Naslovi njegovih pesama svi su satanski, a jedi- noj zbirci svojih pesama dao je ime ,Cveće zla'". Dvojstven u svom unutrašnjem, duhovnom sklopu, Bodler je svojim životom i pesništvom dugo ostao u fran- cuskoj književnoj kritici zagonetan, jer se nije pouzdano znalo da li glumi ili govori istinu. Taj spor resili su psihi- jatri Antom i Dromari ovim objašnjenjem: „Svi psihijatri

slažu se u tome da čovek sposoban da celog svog života izigrava luđaka, makar i kao glumac, nije čovek zdravog duha. Izbor takvog ponašanja sam po sebi dokaz je dubo- kog poremećaja. Simulanti koji uporno izigravaju ludilo, čak i u razumnom cilju, uvek su, bez izuzetka, žrtve ne- uravnoteženosti". 304 Bodler je bio naklonjen i uživanju hroničnih otrova: opijuma, hašiša i alkohola. Srodan po duši starijim književnicima, opiomanu Tomasu Kvinsiju i alkoholičaru Edgaru Pou, on je njihova glavna dela preveo, po oceni Teofila Gotjea, „tako tačno po stilu i misli, tako verno i suptilno, da ti prevodi deluju kao originalna dela i odlikuju se genijalnim savršenstvom". U svojim pesmama „Veštački raj" govori o „vinu i hašišu kao o sredstvima koja umnožavaju individualnost", a u pesmi „Fontana krvi" ispoveda se da je „često tražio vina koja udaraju u glavu da bi uspavao jedan dan užas koji me potkopava". U pismu svom prijatelju žali se: „Osećam se vrlo rđavo, dragi moj, jer nemam opijuma". Njegov izdavač Mule- -Malasi piše u pismu: „Evo ima već šest meseci kako je njegov nervni sistem veoma uzdrman. Nije vodio računa o simptomima i o ozbiljnim opomenama i, protivno sa- vetima lekara i molbama prijatelja, nastavio je da uživa i zloupotrebljava sredstva za draženje. Njegova volja u tom pogledu toliko je slaba da se u mojoj kući nije izno- sila pred njega rakija, iz bojazni da je ne bi svu iskapio. Inače, njegova želja bila je nesavladljiva". Mučen celog života lakšim i prolaznim simptomima bolesti, nesanicama, glavoboljama, uznemirenjem, posled- njih pet godina njegovog života protiču u znaku naglog pogoršavanja. U svom dnevniku žali se na nesvestice, za- boravnost, dremljivost i lako zamaranje pri radu. U Na- miru, u Belgiji, u gostima kod svog prijatelja, pozvan da se odmori i razgleda čuvenu tamošnju jezuitsku crkvu, dobija nesvesticu na stepenicama te crkve i posrče. Su- tradan, kad je ustao iz postelje, bio je vrlo iscrpen, te je hitno prevezen u Brisel, gde je pri govoru ispoljio znake afazije u vidu pogrešnog izgovaranja reci. Njegov izdavač, 20 Tragedija genija pomenuti Mule-Malasi, u svom pismu kaže: „Evo, već je osmi dan posle slučaja u Namiru, i kod Bodlera su se jasno pokazali oduzetost desne strane i znaci razmekša- nja mozga. Vid mu se pogoršava. Prekjuče je pobrkao reci pri običnom govoru, a juče nije mogao ništa da kaže. Pošto se malo povratio fizički, on će se, po mišljenju fe- kara, zaustaviti na životinjskom životarenju". Iako inu je duh Mo poremećen, Bodler je bio obdaren snažnim pesničkim nadahnućem. Pesničko delo koje je stvorio malo je po obimu, ali je značajno po uticaju koje je izvršilo na pesnike posle njega. Takvu je ocenu dala i francuska književna kritika: „Bodler je dao samo jednu zbirku stihova, ,Cveće zla', sasvim nove, čulne, rafinirane i često uznemiravajuće inspiracije, zrelog i klasičnog savršenstva. Veličanstvena punoća stihova, izvanrednost imaginacije i izraza odaju pesnika od rase, čiji je uticaj na naraštaje koji su zatim došli bio velik". Poslednji pesnikovi dani protekli su u laganom išče-

zavanju svih telesnih i duševnih snaga. Samo izuzetno i nakratko povratio bi mu se nekadašnji duh, kada bi ras- poznavao prijatelje i kada bi jasno progovorio pokoju misao. Njegov biograf opisuje njegove poslednje dane ovako: „Čudna ironija sudbine! Taj čovek, koji je pored Teofila Gotjea imao najbogatiji rečnik svoga doba, bio je sada osuđen na bolest koja oduzima reci. Ovaj pesnik, koji je nekad vladao elegantnom frazom, sada, pred kraj svog života, mogao je pokatkad da izgovori samo pokoju zvučnu psovku". 306 FJODOR MIHAJLOVIČDOSTOJEVSKI (1821—1881) Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je opterećen bolešću od ko- je su patili, kako se pretpostav- lja, Herkul, Ajakas, Empedok- le, Marko Sirakuski, Sokrat, Julije Cezar, Livije Druz, Savle, Sveti Jovan, Muhamed, Magbet, Karlo Veliki, Petrarka, Dante, Rišelje, Kromvel, Petar Veliki, Napoleon i drugi. To je epilep- sija. Epilepsija Dostojevskog mogla je proisteći kako iz oče- ve tako i iz maternje loze, jer su obe bile teško optereće- ne raznim oblicima neur opati ja i psihopati ja. Otac mu je bio „mračan čovek, nervozan i razdraž- Ijivo-samoljubiv", kako piše Vjetrinski, biograf Dostojev- skog. Na drugom mestu isti biograf dodaje da je Dosto- jevski govorio s poštovanjem o svim članovima svoje po- rodice, ali ,,o ocu nije voleo govoriti, i molio je da ga za njega ne pita, a takođe je malo govorio o bratu Andreji". Sta je to što pisac Jcrije o svom ocu? To se otkrilo tek u novije vreme, kada je kći Dostojevskog, Ljubov Dosto- jevska, odštampala uspomene o svome ocu. Ona diže pred nama ćelu zavesu i kaže da im je otac bio strašan alkoholičar i grozan tiranin, u kući i van nje, a naročito prema mužićima na poljskom imanju, koji su ga, u ogor- čenju, premlatili na najgrozniji način. To tiranstvo, izgle- da, imalo je sadističku osnovu. 20* 307 Majka piščeva bila je takođe opterećena. Bila je sla- bih živaca, i Strahov o njoj piše da je bila „ćutljiva, po- vučena i bojažljiva". Bila je još i nežne i bolešljive kon- stitucije te je rano umrla od tuberkuloze, kad je Fjodoru bilo 15 godina. Deca starog Dostojevskog bila su sva opterećena teš- kim nasleđem. U svojim uspomenama Ljubov Dostojev- ska piše da su i stariji i mlađi brat Fjodorov bili nepop- ravljivi alkoholičari i propalice, a jedina sestra, Varvara, bila je zla i pakosna u tolikoj nieri da su je ubili njeni rođeni ukućani. Sin Varvare bio je idiot, dok je sin naj- starijeg Fjodorovog brata, inače bistre pameti, umro od progresivne paralize. O jednoj svojoj tetki Fjodor piše da je „imala slabo pamćenje, mada je na izgled bila zdrava; beskarakterna i neodlučna, bila je podložna svakojakim

uticajima i bojala se đavola". Kako tvrdi Ljubov Dosto- jevska, svi članovi patili su od rastrojenih živaca, dušev- nih poremećaja i kriminalnih sklonosti. Priroda i oblik naslednog opterećenja pokazali su se kod Dostojevskog još u ranom detinjstvu. Prvi jači simp- tom bile su halucinacije. One su se pojavile oko njegove desete godine. Prvi slučaj izneo je sam Dostojevski, u svom časopisu „Piščev dnevnik". Jednom, leti, kad je bio sam u šumi na očevom poljskom dobru, odjednom je jas- no čuo kako neko viče prestravljenim glasom: „Evo vu- ka!" Preplašen i izbezumljen tim krikom, on beži u div- ljem bekstvu iz šume, sustiže muzika Mareja, koji ga smiruje i izvodi na put za selo. Dostojevski objašnjava da je, još kao dete, čuo i innoge druge glasove, kao i to da je u detinjstvu imao neopisano jak „noćni strah", jači nego kod ostale dece, i da se u snu često trzao od straha. 308 Kada su se kod njega pojavili prvi epileptički napadi, nije zabeleženo, ali izgleda da su i oni počeli u ranom de- tinjstvu. Jedan njegov drug iz detinjstva priča da je bio svedok jednog napada epilepsije, kad se Dostojevski „va- ljao na ulici s penom na ustima". Drugi njegov prijatelj, poznati književnik Grigorovič, piše da se njegova bolest pojavljivala više puta, još dolk je bio student u Inženjer- skom učilištu. „Nekoliko puta" — kaže taj svedok — „za vreme naših retkih zajedničkih šetnji spopadao ga je na- pad. Jednom, pri prelazu preko Trojicke ulice, sreli smo pratnju. Dostojevski se brzo okrenuo, u nameri da se vra- ti, ali nismo koraknuli ni nekoliko koračaji, a njega spo- pade tako jak napad da sam ga, s još nekoliko ljudi, mo- rao skloniti u prvi obližnji dućan". Doktor Janovski, kome se Dostojevski često obraćao za lekarske savete, krijući od njega svoju epilepsiju, piše: „Prva bolest zbog /koje mi se obratio Dostojevski bila je čisto lokalne i ograničene prirode. U toku lečenja često se tužio na nekakve osobite uporne glavobolje, koje je — sve — on nazivao »vrtoglavice'. Prateći stanje njegovog zdravlja i znajući mnoge stvari iz njegovih reci o živča- nim rastrojstvima koja je imao u detinjstvu, i imajući u vidu njegov temperament i njegovu konstituciju, stalno sam imao pred očima nekakvu živčanu bolest". U kasnijem životu napadi epilepsije bili su česti i postali obična pojava. Te napade zabeležili su mnogi piščevi prijatelji. Njekrasov i Turgenjev zabeležili su slučaj kad je, posle pojave „jadnih ljudi", jedna lepotica iz višeg društva pozvala proslavljenog pisca u svoj salon, pun najotmenijeg sveta. Čim se pojavio u tom raskošnom i sjajnom salonu, još pre pozdrava s domaćicom, Dosto- 309 jevski se srušio na pod kao sveca, sav u grčevima, s iskriv- ljenim licem i s penom na ustima. A. Miljukov u svojim uspomenama beleži slučaj kad je Dostojevski bio kod nje- ga u gostima u Pavlovsku, u blizini Petrograda. Dostojev- skom se tada desio napad čim je uzeo u ruke čašu. A kad ga je Miljukov ispraćao do željezničke stanice, odjednom je viknuo na putu: „Napad! Sad će inapad!" Toga puta, međutim, nije došlo do napada, niti u tri maha neposred- no posle toga, kada je opet uzvicima nagoveštavao napad. Kad ga je sutradan Miljukov posetio u njegovom stanu,

„Dostojevski je bio slab kao posle kakve teške bolesti, i spočetka me nije ni poznao" — piše taj svedok. Strahov, najbolji prijatelj Dostojevskog, piše da su „napadi epilepsije bivali približno jedanput mesečno". Ponekad su bili redi, ali katkad i češći, pa čak i dvaput nedeljno. Dostojevski, kao i svi epileptičari, nije pamtio ništa što se zbivalo za vreme napada, niti je izvesno vreme po- sle toga raspoznavao svoje poznanike. Kao i svaki epilep- tičar, i on je predosećao nastup napada. Pomenuti svedok Strahov o tome piše: „Predosećanje nastupa napada uvek bi bivalo tačno, ali je ponekad i varalo. U romanu ,Idiot' podrobno je opisano samoosećanje epileptičara pred sam napad. Jednom prilikom sam lično bio svedok kako je tekao napad kod Dostojevskog. Bilo je to, čini mi se, 1863. god., uoči Uskrsa. Dockan uveče, oko 11, dolazi on k meni na življi razgovor. Ne sećam se tačno o čemu smo razgovarali, ali znam da je bilo nešto važno i apstraktno. Dostojevski se jako oduševio i koračao po sobi, dok sam ja ostao sedeći za stolom. Govorio je o nečem uzvišenom i radosnom. Kad sam pomogao njegovu misao jednom svojom primedbom, on mi se odjednom obraća s ushiće- 310 nim izrazom na licu, koji je pokazivao da je njegovo odu- ševljenje dostiglo vrhunac. Zastade za tren oka, kao da je tražio zgodnu reč za svoju misao, i već je bio otvorio usta. Gledao sam u njega netremice, osećajući da će reći nešto neobično, da ću čuti neko otkrovenje. Odjednom, iz njegovih otvorenih usta iskače čudan, produžen i bes- mislen glas, i sruši se, bez svesti nasred sobe". Isti svedok nastavlja: „Dostojevski mi je mnogo puta pričao da pred napad oseća trenutke neobičnog ushićenja" „Nekoliko trenutaka uoči nastupa napada — pričao mi je — osećam takvu sreću kakva je nemogućna u običnom stanju, i o čemu nemaju pojma drugi ljudi. Osećam punu harmoniju u sebi i u ćelom svetu, i to je osećamje tako slatko i jako da bih za nekoliko trenutaka takvog blaženstva dao de- setak godina, pa i ceo svoj život". Karakter, mentalitet i temperament Dostojevskog imaju svoje specifično obeležje. U doba prvog detinjstva, po recima njegovog brata, Dostojevski je bio „živ kao vatra, branio je energično svoje ubeđenje i bio dosta oštar na recima"; zbog toga mu je otac često govorio: „Ej ti, Feđa, umiri se, nećeš proći dobro ... dobićeš crvenu ka- pu", tj. dopašće hapsa. Kasnije, kao student u Inženjer- skom učilištu, on se donekle menja. Trutovski, njegov drug iz tog vremena, piše da mu je „pogled bio uvek za- mišljen, a izraz lica većinom usredsređen", i dodaje da se uvek „tuđio drugova" i bio toliko ozbiljan, da ga on, Tru- tovski, ne može zamisliti „da se smeje ili da se razveseli u društvu svojih drugova". Drugi njegov drug, Grigorovič, kaže da se „odlikovao ozbiljnošću i povučenošću koja nije svojstvena njegovim godinama" d da „nije voleo osobito glasne i otvorene izlive osećanja". U jednom pismu svome bratu, kad mu je bilo 17 godina, Dostojevski piše: Ne 311 znam hoće li mi se ikad smiriti moje turobne misli". Nje- gov učitelj Saveljev iznosi da su mu zbog njegovog osobe- njaštva drugovi izdevali razne nadimke. Najčešće su ga

zvali „mističar", „idealista", „Fotije". Sve te osobine iz detinjstva Dostojevski je zadržao kroz ceo svoj život, ali u razvijenijem obliku. Tuđenje od ljudi u detinjstvu kod njega se kasnije razvilo u jaku razdražljivost i laku uvredljivost. Nije voleo nikoga, i bio je oštar i otvoren neprijatelj gotovo sa svakim s kim bi došao u bliži dodir. Sem neprijateljstva prema najbo- ljim svojim drugovima, prema Bjeljinskom i Strahovu, bio je u neprijateljstvu i s blagim i dobroćudnim Turge- njevim. U Badenu, u Nemačkoj, tako ga je oštro napao i uvredio da je posle toga njihovo prijateljstvo bilo preki- nuto zanavek. Turgenjev ga je u pismu pesniku Polon- skom nazvao posle tog sukoba „ludim" i „neuračunlji- vim". Prema drugima je imao isto ponašanje. L. Obo- Ijenski priča kako se jednom, na drugarskoj večeri, za trpezom, razljutio na lekara Kuročkina zato što je ovaj rekao da je srce fiziološki najizdržljivi]i organ. „Dostojev- ski je odjednom skočio na Kuročkina" — priča taj svedok — ,,s krikom i penom na usnama. Teško je bilo razumeti njegovu misao i uzrok njegovog gneva. Vikao je da su savremeni lekari fiziolozi zamrsili sve pojmove, da srce nije komad mišića, nego važna duhovno-moralna sila itd. Kuročkin je pokušao da mu odgovori mirno, ali bez uspe- ha, i Dostojevski nije došao k sebi od gneva". Drugom pri- likom, kad je Dostojevski bio u gostima kod Majkova, ovome je došao u posetu neki njegov poznanik. Dostojev- ski se brzo sklonio u susednu sobu, jer on „uopšte nije mogao trpeti nepoznato lice", kako je sam često govorio. Gost je razgovarao s Majkovom i činio mu neke kompli- 312 mente za njegove stihove. Dostojevski, osluškujući razgo- vor, sav van sebe od gneva, s podignutim pesnicama pritr- čava vratima i viče u sav glas: „Šta to govori taj podlac! ?" Knez Meščerski opisuje slučaj kada je Dostojevskom došla na razgovor jedna „ošišana" i „savremena" žena i počela pred njim razvijati svoje misli o društvenim pita- njima. Dok je ona razlagala svoje misli, Dostojevskom se promenila boja lica od jarosti, pa joj je najzad upao Ijutito u reč i doviknuo: „Vi ste završili?" — „Završila sam" — odgovori ona. ,,E, onda, evo šta. Slušajte me, ja ću biti kraći od Vas. Vi ste mnogo brbljali, a ja ću Vam reći, evo, ovo: sve što ste govorili glupo je i nisko; ražu- mete li, Vi, glupo!? Nauka bez Vas može opstati, a poro- dica, deca, kuhinja, bez žene ne mogu. Žena ima jedan poziv. I sve što ste mi pričali, budalaština je! Čujete li, budalaština! Više Vam ništa neću reći". Baron A. Vrangelj opisuje ovaj slučaj, koji mu je pričao sžm Dostojevski. Kad je jednom bio u Parizu i naumio da poseti Rim, bila mu je potrebna viza papskog nuncija na pasošu. Dostojevski je zbog toga dolazio dva- put u nuncijevu kancelariju, ali ga oba puta nije zatekao, te nije mogao svršiti posao. Kad je došao treći put, pre- sretne ga jedan mlad opat u čekaonici i zamoli ga da pri- sedne i pričeka, jer „monsinjer baš tog trenutka pije kafu". Opat nije ni završio svoju rečenicu, kad mu je Dostojevski, sav razdražen i van sebe, doviknuo: Dites a Votre Monseigneur, que je crache dans som cafe, qu'il me signe immediatement mon passeport ou je me precipitrais chez lui avec scandal" („Recite Vašem Monsinjeru da pljujem u njegovu kafu; neka mi smesta potpiše pasoš, ili

ću izazvati kod njega skandal"). Posle toga odmah je bio 313 \ izbačen na ulicu, a portir je za tajim doviknuo da će mu se pasoš vizirati ako ga bude poslao preko nekog drugog lica. Život Dostojevskog u skladu je s njegovim mentalite- tom, ikarakterom d temperamentom. On je proživeo 61 go- dinu. Prvo detinjstvo proveo je u kući roditelja, ikao bo- lešljivo dete, povučeno, usamljeno i uvek pognjureno u čitanje knjiga. U 16. godini pročitao je celog Puškina, Go- golja, Aleksandra Dimu, Balzaka, Evžena Šija, Žorž San- dovu. O njegovoj preranoj inteligenciji Mereškovski piše: „Njegov književni ukus i sud neverovatno su samostalni i neobični za njegove godine. Bila mu je pristupačna ne samo ruska nego i ćela evropska (književnost". U jednom pismu iz Inženjerskog učilišta, u koje je stupio, po oče- voj želji, po završetku gimnazije, piše svom bratu: „Govo- rili smo o Homeru, Šekspiru, Šileru, Hofmanu. Znam Šilera napamet. Recitovao sam njegove stihove i sanjani ga". Po završetku školovanja u Inženjerskom učilištu, koje je svršio s odličnim uspehom, iako nije voleo ni učilište niti inženjerski poziv, Dostojevski odjednom do- pada robije u Sibiru zbog učešća u ilegalnoj revolucio- narnoj organizaciji „Petraševskovog Tcružoka" i zbog ra- sturanja ilegalnih spisa. Pored zatvoreničkih patnji, život na robiji doneo mu je i pogoršanje zdravlja. On piše otu- da: „Patim strašno od šuljeva i osećam bolove u grudima, koje ranije nisam osećao". Kasnije, u drugom pismu do- daje: „Moje zdravlje je dobro, ako se izuzmu šuljevi i nervoza, koja se kod mene razvija krešendo. S vremena na vireme osećam da mi nešto steže grkljan". Često se tužio i na nesvesticu. Kad je na presto došao liberalni Aleksandar II, Do- stojevski biva pomilovan. Pušten sa robije, ženi se Ma- rijom Dimitrijevnom, ženom jednog od svojih drugova po 314 nesreći u Sibiru. Razvija svoj književni rad ubrzano i do krajnjih granica i bori se stalno s porodičnim i novča- nim nevoljama. Sklanjajući se od mnogih poverilaca, od- lazi u inostranstvo i tamo ostaje čitave četiri godine, bo- raveći ponajviše u Nemačkoj. Po povratku u Rusiju piše jednom svom prijatelju: „Živci su mi vrlo bolesni. Bolest žene jako me muči. Ona je na umoru. Očekujemo smrt svakog dana. Njena strašna stradanja utiču na mene stra- hovito. Rđav sam izvor za svoju porodicu. Život je žalos- tan. Moje zdravlje je rđavo, noću ne spavam". Posle ženine smrti (umrla je od tubenkuloze) za njega nastaju još teži dani, i u novčanom i, u zdravstvenom po- gledu. Zapada u takve dugove da mu predstoji čak i za- tvor. Ženi se po drugi put. Uzima imućniju ženu, Anu Gri- gorjevnu Svitkinu, koja ga izvlači iz dugova. U drugi brak polagao je velike nade: „Hoću da otpočnem nov život. Na- lazim porodičnu sreću koje sam toliko željan" — piše svom prijatelju posle druge ženidbe. Ali, sreća nije dugo trajala. Zapada u nove, još veće dugove, a bolest mu se pogoršava. Rešava se ina novo pu- tovanje sa ženom po Evropi, u nadi da se spase poverilaca i bolesti. Iz Ženeve piše svom drugu Majkovu da je po- begao iz Rusije „da bi spasao ne samo zdravlje već i život",

i dodaje da su mu se „napadi bolesti ponavljali svake nedelje" i da je počeo „osećati da mu slabi sluh". U ino- stranstvu gubi jedinicu kćerčicu i prokookava i poslednje ženino odelo. Na energično navaljivanje žene, vraća se u Rusiju. U Petrogradu ostaje sve do svoje smrti, „radeći kao konj, da bi isplatio dugove", kako piše prijatelju Aksakovu. Poslednji dani života bili su mu najgori. Valjiševski piše: ,,U poslednje vreme, pred kraj života, bio je ništa 315 drugo do žalostan ostatak iskidanih živaca i organizam sav iscrpen od krajnjeg svakodnevnog premaranja knji- ževnim i novinarskim radom". Radi boljeg razumevainja složenosti unutrašnjih zbi- vanja kod Dostojevskog, ukazuje se potreba da se, ukrat- ko, izloži klinička slika epilepsije. Epilepsija — popularno „padavica" — proističe iz ne- uropatskih i psihopatskih porodica i pokazuje se još u detinjstvu ili mladosti. Traje celog života i manifestuje se u vidu češćih i težih, ili ređih i slabijih napada padanja, postupnog telesnog mršavljenja i umnog slabljenja, i zato skraćuje život. Napadi epilepsije počinju obično s pred- znacima i predosećanjima, u vidu prethodne „promene ra- spoloženja", osećaja bola, zimljivosti, osobitog ukusa na jeziku, a najčešće u vidu „osećaja prijatnog vazdu- ha", zbog čega je to osobito stanje nazvano u psihijatriji „aura" (aura na klasičnom grčkom znači prijatan vaz- duh). Uskoro zatim epileptičar ispusti naročit krik, pa se sruši na zemlju, iznenada kao klada, ma mestu gde se za- tekao, zbog čega je u opasnosti da ise unakazi ili izgubi život, ako je na obali reke, blizu vatre ili rupčage s vodom. Posle pada spopadaju ga grčevi u svim mišićima, koji se čas zategnu i ukoče i čas, naizmenično i brzo, zategnu i olabave. Grčevi su praćeni valjanjem ili udaranjem ruka- ma, nogama i glavom o zemlju, izbijanjem pene na usta, koja je često krvava zbog pregrizanja jezika usled grčenja viličnih mišića, kao i ukočenošću ženica. Pošto ga prođe napad, kraći ili duži, epileptičar se budi i smiruje, ustaje na noge, ne pamteći ništa što se s njim dodogilo. Oseća neko vreme zamor, glavobolju i mutno raspoloženje, pa se povrati u svoje redovno stanje, noseći za uspomenu na 316 napad uboje i rane, ikoje posle zarastanja ostavljaju tra- gove i belege u vidu trajnih ožiljaka. Napadi se mogu jav- ljati i noću, pri spavanju, u vidu jezovitih snova, košmara, ili u vidu takozvanog somnambulizma — spavanja u bud- nom stanju. U takvom stanju, epileptičar ustaje iz pos- telje i, uz neaktivnu svest, može hodati po kući ili izvan nje i obavljati izvesne radnje. Pored napada, kod epileptičara se, od detinjstva, ra- zvija i uobličava, telesno duševno i karakteristična ,,epi- leptičarska ličnost", s posebnom, „epileptičarskom dege- neracijom", „epileptičarskom konstitucijom" i „epilep- tičarskim karakterom". Sve psihičke promene koje su po- sledice tog procesa nazvane su u psihijatriji „psihički ekvi- valenti epilepsije" (duševne protivuvrednosti epilepsije). Među telesnim osobenostima naročito se ističu grube crte lica i džinovski stas i snaga, zbog čega su stari lekari na- zvali epilepsiju „Herkulova bolest". Među psihičkim ekvi-

valentima ističu se — kao najbitnije i najčešće crte epilep- tičarskog karaktera, mentaliteta i temperamenta — nepo- stojanost i nagla promena suprotnih osećanja i raspolo- ženja. Epileptičari su ili dobro raspoloženi, ljubazni, uslužni, dobroćudni, i pokazuju tada svoj, takozvani ,,epi- leptičarski optimizam" — preterano naglašavanje ooveko- Ijublja i pobožnosti, uz propovednički stil i slatkorečivost (zbog čega je u staroj psihijatriji bolest nazvana „morbus sacer", „sveta bolest", a u novoj je takav rečnik nazvan „božanska nomenklatura"), ili su suprotnih osećanja i ra- spoloženja, kada su razdražljivi, naprašiti, mrzovoljni, me- lanholični, pesimisti i mizantropi, gotovi i na iznenadne svireposti i zločine. Zbog takve njihove unutrašnje podvo- jenosti i suprotnosti sorednjovekovni lekari su govorili da 317 „epileptičari imaju molitvenik u džepu, boga na jeziku, a zločin u duši". Među drugim „ekvivalentima" ističu se: povremeno, kratkotrajno odsustvo svesti, izraženo ukočenim pogle- dom i iznenadnim bledilom ili crvenilom na licu, stanje koje su stariji francuski psihijatri prvi zapazili, i nazvali „petit mal" ili „absence" („mala bolest" ili „odsutnost"), za razliku od „grand mal", pri velikom napadu s grčevi- ma; „bradipsihija", ili usporeno mišljenje ili govor, ikoji se pokazuju u vidu zapinjanja u govoru, zastajanja, po- navljanja, raspaljivanja i suvišne retorike; „egocentri- zam", izražen u stalnom isticanju svoga „ja" i u prene- bregavanju moralnih i materijalnih interesa svojih bliž- njih; povremena, iznenadna i nepredviđena lutanja i skit- nje van mesta stalnog boravka, „vagabondaža", pri neak- tivnom stanju svesti, kada bolesnici čine raznovrsne neu- računljive postupke, a često i krivična dela; česte iluzije i halucinacije, naročito vida i sluha, koje pothranjuju epi- leptičarsku maštu. Izložena klinička slika epilepsije ogleda se u Do- stojevskom kako u njegovoj ličnosti i životu tako i u nje- govom delu. O tome svedoče mnogi biografski podaci i svedočanstva. Veliki ruski sociolog i publicista Mihajlovski napi- sao je veoma zapaženu studiju o Dostojevskom, „Svirepi talent". U toj studiji pisac je izneo da Dostojevski uživa, na svirep način, u mukama i patnjama svojih književnih ličnosti. Turgenjev, koji je izbliže poznavao Dostojevsikog, u pismu upućenom Saltikovu piše da se u /potpunosti slaže s Mihajlovskim i otvoreno naziva Dostojevskog ,,sa- 318 distom", dodajući da je „sadizam osnovna crta njegovih književnih tvorevina". Jedan od najboljih biografa Dosto- jevskog, Vjetrinski, dajući rezime o tom značajnom i mno- go raspravijanom pitanju, piše: Kod Dostojevskog ta crta epileptičarskog karaktera prelama se kao bolesna strast za podrobnim raščlanjavanjem i neprekidnim zagleda- njem u najteža stradanja ljudske duše. U njegovim delima jako pada u oči pojava, koja se stalno ponavlja, a to je da sam pisac oseća uživanje u stradanjima. Teško je verovati da je to osobina svake ljudske psihike i da je svojstvena svim ljudima. Ona se mora smatrati kao crta svojstvena samom Dostojevskom, patološki bliska sadističkoj izo- pačenosti".

Ali, to nije sve. Dostojevski nije samo sadista, on ne uživa samo u patnjama drugih — za njega je isto takvo uživanje i njegovo vlastito stradanje. On je psihički još i masohista. Njegov lični život prepun je stradanja d pat- nji, i ta njegova preteška stanja ne dolaze (kao nešto nametnuto silom prilika, spolja, nego kao nešto namerno traženo, i nađeno. On je donekle sličan alkoholičaru, koji je svestan da je ralkija otrov, ali ne može bez nje: njega ne- što tera iznutra, njegova alkoholičarska strast ili nagon, i on je traži, pije i opija se uslast. Dostojevski zna da je Sibir robija, patnja i stradanje, i baš zato sve to traži i hvali. On mora da beži od poverilaca u Evropu jer ne niože da isplati dugove, trpi bedu i nevolju, ali se ipak kocka, i na ruletu gubi sve što ima, prokockava čak i po- slednju ženinu haljinu. Dostojevski je stradanje uzvisio na stepen kulta, i on je ideologiju stradanja i samostra- danja razvio kao niko drugi. On razgovara jedinom prili- kom sa svojim drugom Solovjovim, pa sav ushićen uzvi- 319 kuje: „Sibir, robija, to je za mene bila velika sreća". U „Zločinu i kazni" kaže da „ideja leži u stradanju". Bol i stradanje su, zaista, jedina čvrsta podloga sva- kog stvaralaštva i sigurno čistilište socijalne i humane ideologije. Bol i stradanje rađaju ljubav prema ljudima i bude i razvijaju osećanja čovečnosti. Kod Dostojevskog bol i stradanje rađaju ljubav prema božanstvu, ali mržnju i zločin prema ljudima. On je na recima pobožan, ali su njegova dela čudna. On je fanatik Kristove ljubavi prema bližnjem, ali ne i akcije u tom smislu. On prekida lično prijateljstvo i postaje otvoren neprijatelj svoga druga Bjeljinskog samo zato što je ovaj ateist i ne veruje u božanstvo. „Taj čovek, Bjeljinski, vređao je Hrista preda mnom" — piše Dostojevski — „međutim, on ne može da se poredi s Kristom ni uzet zajedno sa svima moralnim snagama ovog sveta". Drugom prilikom, u diskusiji s dru- gim prisnim prijateljem, Strahovim, koji je takođe bez- božnik, on, posle dugog dokazivanja, viče besno i izvan sebe: „Postoji jedan Bog! Jest! Bog postoji!" — U pismu gospođi fon Vizinoj piše: „Verujem da nema ničeg lepšeg, dubljeg, simpatičnijeg, pametnijeg, muškijeg i savršenijeg od Hrista, i ne samo što nema već kažem sebi sa surevnji- vom ljubavlju da i ne može biti. Kad bi mi neko dokazao da je Hristos izvan istine, pa da je to i zbilja tako, pre bih ostao s Kristom nego s istinom". Međutim, dok je s jedne strane fanatik Kristove lju- bavi, dotle je s druge strane žestok čovekomrzac, pa, šta- više, potencijalno i zločinac, zločinac u duši. On na jed- nom mestu piše otvoreno: „Voleti čoveka uopšte — znači nasigurno prezirati, a pokatkad i mrzeti pravog čoveka, koji je tu pored nas". Tome dodaje: „Ukoliko više volim 320 čovečanstvo, utoliko više mrzim pojedince. U snovima mogu se poneti do žrtvovanja za čovečanstvo. Ali, makar i dva dana proživeti u jednoj sobi s drugim čovekom, meni je nemogućno. Neprijatelj sam svakog bližnjeg". — ,,U duši se još i može voleti bližnji izdaleka, ali izbliza — nikako. Može se voleti samo skriven, nevidljiv čovek. Čim pokaže svoje lice, ljubav nestaje". — „Po mom mi- šljenju, čovek nije u mogućnosti da voli svog bližnjeg".

Iz izloženih samopriznanja i iskrene ispovesti mogu se izvući brojni zaključci, ali pre svega — da je Dosto- jevski, u stvari, od hrišćanstva isto toliko dalek koliko i ateista Niče, i još dalje. Niče je sam priznavao da je đačić prema Dostojevskom, i da je kod njega učio školu. On o tome piše: „Dostojevski je jedini psiholog od kojega sam imao šta da naučim. Svoje poznanstvo s njim smat- ram za najbolji udes u svom životu". U hrišćanstvo Dosto- jevskog, do zamora naglašavano, nije verovao nijedan Rus koji ga je poznavao. Tolstoj piše u pismu jednom svom prijatelju: „Izgleda mi da ste bili žrtva lažnog shvatanja o Dostojevskom. Ne samo Vi, ceo svet je uveličao njegov značaj, i to ga je uveličao šablonski, uzdignuvši ga na ste- pen proroka i sveca, njega, čoveka koji je umro u fazi kad je u njemu najjače plamtela borba između dobra i zla. On je dirljiv, zanimljiv, ali podići ga kao spomenik i kao pri- mer potomstvu, čoveka koji je sav borba — ne ide". Tur- genjev u pismu upućenom Saltikovu govori o Dostojev- skovoj pobožnosti još odlučnije: ,,I samo kad se pomisli da su tom našem markizu de Sadu svi ruski arhijereji održali parastose, pa čak držali i pridike o sveljubavi tog čoveka! Zbilja, živimo u čudno vreme!" 21 Tragedija genija 321 Kod Dostojevskog, dakle, versko osećanje nije is- pravno — tu se reci i dela ne podudaraju. Nije ispravna ni njegova duševno-moralna priroda. Poznati ruski književni kritičar Sestov u svojoj studiji o Dostojevskom piše: „Do- stojevski nije hteo nikad da prizma da su ideje čoveka iz ,Zapisa iz podzemlja' njegove lične, i stalno je imao u džepu paradne ideje, koje je utoliko više histerički uzviki- vao ukoliko su se dublje razilazile sa suštinom njegovih zavetnih želja". Gljeb Uspenski nalazi to isto i potvrđuje primerom njegovog čuvenog govora prilikom osvećenja Puškinovog spomenika u Moskvi. On u tom govoru vidi da je Dostojevski zapalio publiku na svečanosti jedino svojom ekstazom, usijanim živcima i fanatičkom eksplo- zijom osećanja, dok mu je, u stvari, pri pažljivom čitanju, govor „bio pun protivurečnosti i neubedljiv". Sem pobožnosti i zločina, kod Dostojevskog su bol i stradanje uslovili i njegov karakteristični misticizam, koji ima široku i maglovitu mesijanističko-hriščansko- -nacionalističku osnovu. Francuski lekar dr Gaston Lojg, koji je napisao inajprodubljeniju patografiju o Dostojev- skom, s pravom (kaže: „Dostojevski je imao dva naročita razloga da bude mističar: on je — epileptičar, i on je — Rus". Dostojevski je fanatički verovao u svoju istorijsku misiju. On je u to verovao još u ranoj mladosti, još onda kad za njega niko nije znao. On je samog sebe visoko ce- nio ne samo u svojoj duši već i javno, pred svetom. On je sebe, i usmeno i u svojim pismima, bez prestanka porodio čas s Puškinom, čas s Gogoljem, čas s kojim drugim knji- ževnim velikanom. Pri tom je neprestano ponavljao reci pesnika Ogareva da želi ,,i život, i bol i smrt proroka". 322 **,l,!sf Dostojevški uvek govori kategorički, bez kolebanja, fanatički i dogmatički, i ne usvaja ničiju sumnju. Nameće diktatorski svoju veru i ne trpi nikakvu diskusiju. Njegov

drug Stahejev priča kako je Dostojevski jednom prilikom otišao na poklonjenje u čuvenu Optinu Pustinju, tamo- šnjem pustinjaku, isposniku i propovedniku: „Dostojevski je više govorio nego isposnik, uzbuđivao se, odgovarao mu vatreno, razvijao d objašnjavao smisao svojih reci, i nepri- metno za samog sebe, uniesto da pažljivo sluša tražene sa- vete, on sam uzima ulogu učitelja". Isti svedok daje još jedno 'svedočanjstvo: „Sedim, ponekad, i slušam kako on bez prestanka govori, ćele večeri, i sve mi se nešto čini evo, sad, sad će poludeti. Toliko je pri govoru bivao uzbu- đen i tako je skakao s predmeta na predmet". — „Sabe- sednik je bio nezgodan, nije voleo da mu se protivureči, i ne samo što nije voleo da mu se ine odobrava već nije dopu- štao ni da se prekine u govoru, niti da mu se upada u reč. Čim bi ko upao s kakvom primedbom, obrecnuo bi se na njega: ,Ćutite! Ne pravite ini se tu pametni!' " Dostojevski je katkad padao u ekstazu. Za vreme sve- narodnih „Puškinovih dana" u Moskvi 1880. god., kad je držao čuveni govor pred otkrivanje Puškinovog spome- nika, u prisustvu nebrojenog sveta pao je u takvu ekstazu da su se njegovi prijatelji pobojali za njegovo duševno zdravlje. Svi su imali utisak da će za koji trenutak pome- riti pameću. Strahov piše: „Najznačajnije je bilo mesto kad je recitovao Puškinove stihove .Prorok'. Dostojevski je te stihove čitao dvaput uzastopce, i svaki put s takvim napetim ushićenjem, da je bilo neprijatno slušati ga. Glas mu je bio toliko povišen kao da dovikuje nekoga". 21* 323 Svoj misticizam i vizionarstvo dopunjavao je i pot- hranjivao seansama kod vračara, kao i spiritističkim sean- sama, na koje je odlazio zajedno s filozofom Vladimirom Solovjovim. Dostojevski je nastupe svoje bolesti ovako karakteri- sao: „Svi vi, zdravi ljudi, ne slutite kakvu sreću osećamo mi, epileptičari, nekoliko trenutaka pre napada. Muha- med u svom Koranu tvrdi da je video raj i da je bio u njemu. Pametne budale misle da je on lažov i varalica. Oh! Ne! Nije on lagao. Video je on zaista raj u nastupu napada epilepsije, koju je imao kao i ja. Ne znam da li to stanje blaženstva traje nekoliko trenutaka, nekoliko sati, neko- liko meseci, ali veruj te mi na reč da ga ne bio dao ni za sve radosti ovog sveta". Umetničko nadahnuće Dostojevskog u punom je skla- du s njegovim životom. Ono je proizvod njegove epilep- sije, u istoj meri u kojoj i njegov karakter, mentalitet i te- mperament. A. Miljukov piše u svojim uspomenama o tome: „Sem životne istinitosti i životne tačnosti, na većini njegovih književnih ličnosti, naročito u njegovim posled- njim delima, leži još i pečat nekakve patološke fanta- zije. Sve njegove književne ličnosti izgledaju nam kao da ih vidimo kroz obojeno staklo, što im daje kolorit aveti. Sve to, kao god i njegov lični karakter, proizvod je nje- gove nesrećne bolesti". Dostojevski je u svojim mnogobrojnim delima slikao gotovo isključivo nenormalne, patološke tipove. On je sli- kar bolesne Rusije, bolesnog ruskog društva. Prelećući u mislima niz njegovih književnih tipova, čitalac ima utisak kao da prolazi kroz odeljenja ludnice ili kaznenog zavoda. Tu čitalac nailazi na zločince iz „Zapisa iz mrtvog doma":

324 na Petrova, Sušilova, Cazina, Orlova, Luku, Bahlušina i ostale u robijaškim domovima u Sibiru. Zatim čitalac vidi zločinca megalomana i teškog melanholičara-paranoičara Raskoljnjikova kako ubija sekirom staricu i, potom, kako čami u Sibiru. Dalje čitalac gleda ubicu Rogožina u „Idi- otu" kako se sprema da ubije kneza Miškina, ali se ovaj spašava pukim slučajem — tog trenutka spopada ga na- pad epilepsije. Rogožin, umesto njega, ubija Nastasju Fi- lipovnu — u nastupu ludila — kada oseća da fizičko ovla- đivanje tom ženom ne znači i ljubavnu vlast nad njenom dušom. Pored čitaoca prolazi i ubica Trusocki, iz romana „Večni muž", koji saznaje da njegova kćer nije to u stvari i kolje vinovnika Veljčanjinova na spavanju brijačem. Pored kriminalnih, čitalac vidi i političke zločince: Erke- na, Tolkačenka, Virginskog, Verhovenskog, Stavrogina, Ljamšina, Ljipućina, Feđku i druge. Produžujući put kroz dela Dostojevskog, čitalac gleda kako se pred njim valjaju na zemlji, u grčevima, s penom na ustima, epilep- tičari: Neli u romanu „Poniženi i uvređeni", knez Miškin u „Idiotu", Smerđakov u romanu „Braća Karamazovi", Kirilova u „Zlim dusima". Idući dalje, čitalac zastaje, po- smatra i sluša kako halucinira Ivan Karamazov u „Braći Karamazova" i Svidrigajlov u „Zločinu i kazni". Prvi vidi đavola i dugo razgovara s njim, drugi priča Raskol jnji- kovu kako mu se triput pri viđala njegova pokojna žena. Čitalac na svom daljem putu nailazi na grupu neuropata i psihopata. Tu su u histeričkom napadu Jelisaveta Hohla- kova u „Braći Karamazova" i Liza Drozdova iz „Zlih du- hova". Tu je degenerik Sokolski iz „Mladića", manijak i melanholičar Hipolit iz „Idiota", sumanuta Katarina Mer- meladova iz „Zločina i kazne". Tu je ćela porodica iz „Bra- će Karamazova": stari Karamazov, perverzni sladostras- 325 nik, Ivan, halucinant, Dimitrije, raspusni degenerik, slabo- umni Aljoša, Smerđakov, epileptičar i podmukli zločinac. Naposletku, tu je i falanga alkoholičara, na čelu s Marme- ladovim u. „Zločinu i kazni", general Ivolgin i Ljebeđev u „Idiotu", Ljebjadkin u „Zlim dusima". Slikajući klinički tačno bezbrojne patološke tipove, Dostojevski, isto tako tačno, daje i odgovor na pitanje otkud sve te duševne bolesti i posuvraćenosti. On vidi uzrok u nezdravoj društvenoj sredini, koju slika majstor- ski i koju nalazi svuda po Rusiji. Taj uzrok vidi i u nezdra- vom nasleđu: Raskoljnjikov je rođen od nenormalne maj- ke, koja poludi čim dobije vest da joj je sin osuđen na robiju; Smerđakov je rođen od oca, Fjodora Karamazova, moralnog insanita, perverznog sladostrascnika i degenerika „kao iz doba propadanja Rima", i majke idiotkinje; braća Ivan, Dimitrije i Aljoša rođeni su od histerične majke, rano umrle, verovatno od tuberkuloze, i od oca Karama- zova; Nelin otac je alkoholičar, ona je epileptičarka, So- njin otac, Marmeladov, alkoholičar je a ona prosti- tutka, itd. Ruski profesor psihijatrije Čil, u svojoj opsežnoj studiji „Dostojevski kao psihopatolog", nabraja u njego- vim književnim delima oko 40 različitih tipova živčanih i duševnih bolesti i bolesnika. Drugi ruski psihijatar Ba- zenov, navodi to kao dokaz intuitivne stvaralačke moći Dostojevskog. On uz to dodaje i činjenicu da je Dostojev-

ski, kao nelekar, ušao u složene probleme psihijatrije pre francuskog psihijatra Manjana d pre momačkih psihija- tara Kraft-Ebinga i šilea, koji su o svemu tome naknadno raspravljali. Stručne ocene Čiža i Baženova, kao i psi- hološke karakteristike koje su dali Turgenjev, Tolstoj 326 i drugi o Dostojevskom, važni su dokumenti o Dostojev- skom. Oni govore da je on nosio u duši sve svoje književne ličnosti, te ih je zato verno slikao i opisivao. Šiler je dao ključ za bolje razumevanje toga kad je kazao: „Ako hoćeš da poznaš sebe, pogledaj kako biva kod drugih; ako želiš da poznaš druge, pogledaj u svoje rođeno srce". Dostojevski, kao i Tolstoj, nije bio samo umetnik književnik, već i mislilac. Ali, kao i Tolstoj, i Dostojev- ski je podbacivao kao mislilac, jer nije izgradio svoj idejni sistem. Tolstoj je to prvi i najbolje primetio. U pismu upućenom Strahovu on kaže da Dostojevski kao mislilac nije ni sam načisto sa svojim redom misli, te su zbog toga one u njemu u oštroj suprotnosti i stalnoj međusobnoj borbi. Tolstoj je tu svoju ocenu zaključio re- cima da je „Dostojevski kao mislilac — pod felerom". Misao Dostojevskog je „pod felerom" zato što je ona epileptičarska, zato što i on ima „molitvenik u džepu, boga na jeziku i zločin u duši". Njegova ideologija je ta- kođe „pod felerom" iz istog razloga. On je mrzeo svom svojom dušom evropsku kulturu, evropski proletarijat isto toliko koliko i evropsku buržoaziju, zato što je i jedna i druga strana materijalistička. Nasuprot Evropi ističe svoju mističku misao i teoriju o ruskom narodu kao „bogonoscu", kao nosiocu pravog „ruskog socijalizma". Ulogu „bogonosačku" razume na svoj način. „Bogonosca" zamišlja kao Rusa šovinistu i pravoslavca, kao Rusa koji ima misiju da čuva i širi ruski nacionalizam i rusko pra- voslavlje na sve strane sveta, i to ,,s mačem u ruci", kako piše u svom pismu Hniirovoj. „Bogonosac" ne može biti bez Aja Sofije*) u Carigradu, pa je tu tačku u zamišljenoj *) Aja Sofija — najčuvenija vizantijska crkva u Carigradu, pretvorena u džamiju 327 misiji ruskog naroda naročito obrađivao i isticao. Revo- lucionarno vreme u Rusiji nije ništa drugo nego „intriga inorodaca", koje „bogonosac" treba da istrebljuje takođe „ognjem i mačem", kako piše u svom pismu Tucikoviču i drugim. S revolucionarima „bogonosac" treba da postupi na isti način. U svojoj „Zapisnoj knjižici" traži da se re- volucionari vešaju u ime „bogonosačke" države, jer „Dr- žava još nije Crkva, kakvom će ona nekada postati". Svoju „bogonosačku" koncepciju najbolje ocrtava u pismu upu- ćenom Apolonu Maj kovu u kome mu objašnjava svoj su- kob s Turgenjevim u Badenu, u Nemačkoj. Turgenjev, trezven zapadnjak, Evropljanin, raciona- lista i pozitivista, očajan zbog teških i zagušljivih druš- tvenih prilika „na Domu", u Rusiji, piše svoj roman „Dim" u znaku protesta protiv tog stanja. Glavna ličnost romana, Ljitvinov, otrže se od besposličarskog i brbljivog imućnog ruskog društva u jednoj nemačkoj banji, seda u voz i vraća se u Rusiju, s namerom da se lati napornog i korisnog društvenog posla i da kao agronom zarađuje svoj hleb u znoju svog lica. Sedajući u kupe vagona i gledajući

kako se diže dim iz dimnjaka lokomotive, on neprestano, zamišljen, ponavlja u sebi: „Dim, dim, dim", a pisac Tur- genjev tu dodaje: „I sve mu se najedanput pokazalo kao dim, sve, njegov lični život, ruski život, sve ljudsko, a naročito sve rusko". Dostojevskog je taj roman razljutio do besnila, i on je u mnogim svojim pismima izlio svoju srdžbu ne samo na Turgenjeva već i na sve ruske zapadnjake i na evropsku kulturu, suprotstavljajući joj svoj ruski nacionalni ideal i ruski samostalni kulturni put. Svoj stav u tome on je 328 izneo kako u svojim mnogobrojnim publicističkim član- cima tako i u svojim potonjim delima. U romanu „Idiot" slika s najviše ljubavi glavnu ličnost, kneza Miškina, i to zato što je degenerik i idiot. Isto tako sa simpatijom slika nekulturne ličnosti Rogožina i Nastasju, koji su ,;strasni kao divljaci, ali su čovečni". Nastasja grabi punu šaku para i baca ih u vatru. Svi skaču: „Bezumnice, ti si poludela!" a Rogožin mimo i u trijumfu viče: „Eto, to je kraljica! Eto, to je po našem! A ko će od vas, lopovi, da iz- vede ovakvu majstoriju, je li?" — „Idiot Miškin priča Ro- gožimu anegdotu o tome kako je majka poljubila svoje če- do čim se prvi put nasrnejalo. Ona to čini zato što se nas- meši i bog na nebu kad vidi da dole, na zemlji, i grešnik klekne i pomoli se". Idiot je to ispričao zato da bi dokazao da se „suština religioznog osećanja ne može podrediti ni- kakvom rasuđivanju" i da se to „najbrže i najjasnije opa- ža na ruskom srcu". Miškin, Rogožin i Nastasja su suprot- nost Evropljanima, oni su pravi Rusi zato što su po evrop- skom merilu bezumnici. Zapadnjaci, Evropljani, racionali- sti su, žive razumom, i zato mogu da dođu samo do jednog dela istine, a Rusi, racionalisti, bezumnici, bez smetnje ra- zuma i uz pripomoć religioznog osećanja doći će do pune istine. To je osnovna ideološka misao romana. Uprkos svih nastranosti svoje ideologije i filozofije, Dostojevski je imao vanrednu vizionarsku moć. On je svo- jim vizionarskim očima video ćelo bolesno rusko društvo. Videvši ga jasno, naslutio je veliki ruski društveni potres i preobražaj davno pre njegovog sazrevanja. Ruski isto- ričari društvenih i kulturnih prilika priznavali su Dosto- jevskom njegovu vidovitost još za njegova života, jer su ga označili kao „proroka ruske revolucije". 329 GI DE MOPASAN (Guy de Maupassant, 1850—1893) Gi de M opasan rođen je nasled- no opterećen kako s očeve tako i s majčine strane. Otac mu je bio lakomislen, ženskaroš i koc- kar, lišen svake vrednosti, te ga je Mopasanova majka napusti- la, zajedno s decom, još prvih godina braka. Majka mu je bila živčano bolesna, i to u jačoj meri. Još izmalena „preko sva- ke mere osetljiva i jako uzbud- ljiva", često je dobijala nervne napade. Žaleći se na te njene

napade, svakako histerične, njen muž u pismima piše: •„Gospođa Mopasan dobija takve nastupe besa da zbog najmanje sitnice pada u neuračunljivu jarost". — „Popila je flašicu opijuma i od nje se jedva povratila. Bio je poz- van hitno lekar, koji je izazvao povraćanje, pa joj je iz- bacivanjem suviška otrova spasao život" — „Gospođa Mopasan pokušala je da zapali svoju kosu. Da bismo je sačuvali od te namere, morali smo joj odseći kosu, ali je zbog toga dobila nastupe gušenja i grčeve". Brat Mopa- sanove majke bio je „melanholičar", a njen drugi sin, Erve, Mopasanov brat, umro je u duševnoj bolnici. Pored bolesne opterećenosti, Mopasan je od svoje majke i njene porodice nasledio i književni dar. U maj- činoj porodici više članova bilo je književno obdareno, među njima i jedan njen brat i njena majka, Mopasanova baba. 330 Mopasan je proveo svoje bezbrižno detinjstvo, sa svo- jim mlađim bratom Erveom, u lepom starinskom zamlku Mirmosenil, blizu Ruana, gde se i rodio. Bio je zdrav, živahan i nestašan dečak, i majka ga je često prekorevala da je „raspušteno ždrebe". U njegovo detinje sećanje ure- zale su se duboko i ostavile neizbrisiv trag neprekidne svađe i žučna objašnjavanja između roditelja, što nije mimoišlo ni njegova književna dela, u kojima su realistič- ki i podrobno opisane mnoge porodične svađe. Na školovanju u gradu Ivtou, u svešteničkom inter- natu, u kome je pored dobre nastave i jake pobožnosti vla- dala i stroga disciplina, Mopasan je brzo ispoljio tri upad- ljive osobine: preranu umnu zrelost, koja se ogledala u la- kom učenju i prvim stihovima, odvratnost prema internat- skoj stezi i strast prema ženskom polu. Iz internata je isteran zbog nepristojnog parodiranja jedne molitve u sti- hovima u napitom stanju. Sledeće školsike godine majka ga je upisala u Licej u Ruanu i predala na staranje slabo priznatom pesniku Buijeu, inače bibliotekaru. Njegov vaspitač upućivao ga je u književnost i, da bi u tome bo- lje uspeo, upoznao ga s Floberom, koji je živeo u obližnjoj varoši, u Kroaseu. Obeshrabren nepovoljnom kritikom oba svoja prijatelja, prestao je da piše stihove i počeo pi- sati manje pripovetke i priče. Na početku francusko-pruskog rata Mopasan se na- šao u uskomešanom Parizu, gde je uspeo da dobije služ- bu kao vojni obveznik u intendaturi, a po svršetku trata kao pisar u odeljenju za snabdevanje flote. Posle šest go- dina, na zauzimanje Flobera, dobio je bolju službu, u Mi- nistarstvu prosvete. Međutim, činovnički poziv nije ga privlačio. Njega je sve više zanimala književnost, spisa- telj stvo, za koje je imao urođen dar, kao i sposobnost da 331 posmatra i zapaža. Najzad je pustio svojoj naklonosti na volju. Iz doba njegovog službovanja proistekli su mnogi realistički i podrobni opisi kancelarijskih ljudi (Toršbef iz „Nasledstva", Orej iz „Kišobrana") i kancelarijske atmosfere. Razume se, stečeno poznanstvo s prvim knji- ževnicima (Floberom, Alfonsom Dodeom, Katil Mende- som, braćom Gonkur, Zolom, Malarmeom, Klodelom, Tur- genjevim i drugima) bilo je vrlo korisno za njega. U isto vreme on ispoljava i naklonost raspusnom i bludnom ži-

votu. Leti je na plaži na Seni, nedaleko od Pariza, u druš- tvu mnogobrojnih devojaka i žena, raspusnih kao i on, a zimi po javnim kućama ili na orgijama u svom stanu, kod slikara Bekera ili kod drugih prijatelja. Taj raspusni i bludni život naslikan je verno u mnogim njegovim pri- povetkama, pričama i romanima iz tog doba, i njima je on, u stvari, osvojio veliko književno ime. Rasipajući nemilice svoju snagu, ubrzo se počeo is- crpljivati i pokazivati znake načetog zdravlja. Žali se na nervozu, na uznemiren rad srca, slabljenje vida, nes- nosne glavobolje i neuralgije. Njegovo bolesno stanje ma- nifestuje se u sve češćim napadima naprasitosti, koji mu stvaraju neprijatnosti u društvu i odvajaju ga od mnogih prijatelja. Lečeći se, sve se više kljuka raznovrsnim dro- gama, a kasnije uzima i etar, kao što je njegova majka upotrebljavala opijum. Radi oporavka zdravlja sve češće uzima odsustva i putuje na Korziku, Siciliju, u Kan, Nor- mandiju, Alžir, Englesku. U međuvremenu, poslednjih de- set godina života, napreže poslednje sile i stvara oko 280 priča i pripovedaka i sedam romana. Za to vreme oboga- ćuje se književnim radom i pomaže svoju majku i brata, kupuje jahtu i na njoj često krstari po Sredozemlju. 332 Bogat, okružen slavom — razume se, na račun napre- dovanja bolesti — kod njega se pokazuje nov kompleks: obuzima ga pornografsko raspoloženje. Priređuje rafi- nirane orgije, nepristojno i besramno se izražava, u uljud- nom društvu i na javnim mestima, a ponekad svojim de- lima zalazi u područje pornografije (zbog pesme „Jedna devojka", Flober ga je jedva spasao teške kazne). Zahva- ta ga i grandomansko uobraženje da je visokog i starog plemićkog roda pa se počinje potpisivati sa ,,de", iako ni- je plemićkog porekla ni po ocu ni po majci. Osvaja ga strast da lovi žene, poput njegovog ciničnog i sujetnog mužjaka u „Belamiu", i niže ljubavne pustolovine s mno- gim ženama: sa spisateljicom dela „Ljubavno prijatelj- stvo", gđom Lekon de Nui; s majkom čuvene igračice Ide Rubinštajn, očuvanom lepoticom Mari Kanom; s polj- skom kontesom Potockom i tajanstvenom „Miš Has- tings", koja ga je držala u zagonetnoj napetosti kroz dugu ljubavnu prepisku i koju je otkrio tek posle njene smrti u ličnosti mlade, lepe i tuberkulozne Ruskinje Marije Baš- kirceve. Njegov sobar, Fransoa Tasar, u svojini uspomena- ma („Fransoaove uspomene"), koji je, kao i svaki sobar, znao sav tajni i diskretni život svog gospodara, opisao je i niz drugih ljubavnih pustolovina, i među njima pomenuo i „ženu u sivom", kojoj pripisuje odlučujuću ulogu u Mo- pasanovom tragičnom završetku. Epilog tog kompleksa simptoma činili su ludilo od straha i strah od smrti, iz kojih je, poslednjih godina piščevog života, izbila još i ma- nija gonjenja. Mopasan je živeo 43 godine. Prvih tridesetak godina njegova bolest ostala je u klici, u skrivenom i neizraže- nom stanju, ne dajući od sebe jače simptome. U to doba, njegovo nenormalno stanje ispoljavalo se u vidu melan- 333 holičke povučenosti i u naglim promenama raspoloženja, što je nastupalo zbog kakve neprijatnosti, a često bez ikakvog vidljivog povoda. O svojoj naklonosti samoći on

sam piše: „Ja toliko volim samoću da ne inogu da izdržim susedstvo stranog čoveka čak ni pod zajedničkim kro- vom". O svojim naglim promenama raspoloženja piše: „Pokatkad osećam užas postojećeg stanja tako jako da zaželim što pre svoju smrt. Drugi put, naprotiv, nasla- đujem se životom kao životinja". U trenucima razdraga- nosti životom sam sebe je nazivao „gurmanom životi- njom". Zola je njegovo „živatinjsko naslađivanje živo- tom" takođe zapazio. U jednom feljtonu piše: „Mopasao je bio strašan lovac devojaka, i iz svakog lova donosio je inajneverovatnije istorije sobarica, svakakve nemoguće pustolovine, a kad je o njima pričao, našem prijatelju Flo- beru tekle su suze. U takvim prilikama, Flober bi često ponavljao: ,Uvek žene, svinjče jedno! Suviše mnogo blud- nica, suviše mnogo veslanja, suviše mnogo telesnih vež- banja ... poštovani gospodine!' " Dar Gaston Forberg, njegov biograf, lekar, ovako opi- suje piščev lep i bezbrižan život do njegove 30. godine: „Mopasan je u to vreme pružao sliku čoveka nabreklog od zdravlja; na njemu nije bilo ništa što bi opominjalo na savremene osetljive i neurastenične pisce. Ko bi ga vi- deo u triko-bluzi na pesku na plaži Sene, usred veselog društva malih prijateljica, pomislio bi da je to lađar ili neko iz atletskog kluba". Takav je bio u danima punog zdravlja i razdraganos- ti, u prve tri decenije svog života. Ali, bolest nije ostala dugo latentna i neaktivna. Pri kraju treće decenije života on i njegovi bliski prijatelji već počinju zapažati predznake nečeg što nije obećavalo 334 dobro. Poinenuti lekar biograf piše: „Sasvim polagano, u Mopasanovom životu nastupa sve jasnija promena: od pređašnjeg zadovoljnog veslača i od ironičnog kozera po- staje tužan i snebivljiv čovek, kojega sve vređa, koji bolno oseća da ga izdaje sva radna snaga". Njegovi prijatelji zo- vu ga „tužan bik", jer i pored vidljive fizičke snage, on sve više dobija tužan i zamoran izgled. Njegov biograf kaže: ,,U društvu je govorio malo i kao da je bio uvek umoran. Postaje razdražljiv i počinje da ise izražava oš- tro o ljudima i stvarima". Njegov prijatelj Flober piše mu u to vreme: „Došle su mi do ušiju glupe i neverovatne stvari o tvojoj bolesti. Preporučujem ti, radi umirenja svoje savesti, inog lekara Fortijea, koji je odličan lekar". Kod Mopasana se pokazala uskoro sva tragedija i pravo stanje stvari. Očni lekar dr Londolt utvrdio je da je kod njega jedna ženica šira od druge, s odsustvom re- akcije ina svetlost. Time je bila stavljena jasna dijagnoza njegove bolesti — bio je bolestan od progresivne paralize. Njegova bolest počinje da se ispoljava sve otvorenije. Pati od sve češćih i nesnosnih glavobolja i, usled toga, od nesanica i zamora. Povučen, u punoj samoći, on zapada u melanholiju i pesimizam. U svom pesimizmu i melanholičkoj usamlje- nosti oseća se sam na ovom svetu, napušten od svih ljudi. Njegov duševni nemir uzima sve gori tok. Naslućuje svoju neminovnu tragediju, i on se nje plaši i grozi. U pripoveci „On" autobiografski opisuje to svoje samoose- ćanje do tančina: „Ne bojim se opasnosti. Kad bi se ušu- njao nekakav čovek u moju sobu, ubio bih ga i ne bih ni- malo zadrhtao. U aveti ne verujem, zli duhovi me ine pla-

še. Mrtvih se ne bojim, jer sam uveren da svako biće koje nestane, brzo istruli. Plašim se samog sebe, imam strah 335 od straha, strah od fantastičnih slika svog duha, koji po- činje da se pomućuje, strah od strašnog osećanja nejas- nog, neosnovanog straha. To je grozno, neizlečivo. Plašim se miševa, nameštaja, dobro poznatih mi predmeta, koji u mojoj mašti oživljuju životinjskim životom. Pre svega, plašim se strašne zabune svog duha, svog razuma, nad kojima gubim vlast i koje pomućujem tajanstvenim, ne- vidljivim strahom. Osećam nekakav neodređen nemir, koji mi struji kroz dušu i, kao nekakva jeza, žmari mi le- đa. Zarivam se u postelju, podvlačim se sav pod pokrivač i, skupljen u loptu, pun očajanja, čvrsto zatvaram oči. Ta- ko ostajem beskrajno vreme, ne mičući se, i mislim na svecu koja gori na mom stolu i koju moram ugasiti. Ali se ne usuđujem da to učinim. Pre nikad ništa slično ni- sam osećao". Svoju unutrašnju tragediju još bolje slika u pripo- veci „Na vodi". On u njoj piše: „6. april 1888. — Zaliv Žian. Tišina, topla, ugodna ti- šina prolećnog jutra na Jugu. Izgleda mi kao da sam os- tavio ljude, koji govore i koji se uzbuđuju, još pre neko- liko meseci, pre nekoliko godina. Nalazim se kao u nekak- vom zanosu od osećanja samoće, od naslade tišinom, koju ne pomućuje ništa, ni bela koverta pisma, ni plava depe- ša, ni zvonjenje zvonceta na vratima, ni lajanje mog psa. Niko me ne može pozvati, ni viknuti, niko me ne može nikud odvesti, ni mučiti svojim osmehom. Sasvim sam sam i zbilja slobodan". „8. april 1888. — Ažej. Nekih dana osećam takvu od- vratnost prema svemu da zaželim sebi smrt. Meni je do- sadna, i buni me vaseljena s njenom prosečnošću, malen- kost svih stvari ispunjava me gnušanjem, beda ljudskih stvorenja me pritiskuje. Drugi put, opet, uživam u svemu 336 kao životinja. Kad se moj uzbuđeni, namučeni i prena- pregnuti duh vime do nada koje nadmašuju sve ljudsko mogućno, i koje onda izazivaju u meni osećanje ništav- nosti i prezrenja, tada se budi u meni životinja sa svima svojim nasladama... Osećam da u meni treperi nešto od svih vrsta životinja, od svih nagona i od svih nejasnih želja nižih bića. Životinjskom, i još dubljom, prezrenom i svetom ljubavlju, volim sve što živi, diše i cveta, jer sve to ostavlja moj duh nedirnutim i uzbuđuje samo moje srce i moja čula. Sve: dane, noći, reke, mora, oluje, šume, jutarnje zelenilo, pogled i telo žena". „10. april 1888. — Našto mi život koji mi donosi samo stradanja, dok većini ljudi on daje samo zadovoljstva. Otkuda taj nepoznati bol 'koji me neprestano glođe? Za- što ne poznajem istinsko zadovoljstvo, iščekivanje, čisto uživanje života? Zašto? Zato što nosim u sebi ono dvojno gledanje koje je i sreća i nesreća nas pisaca. Pišem jer osećam i patim od svega što postoji, jer samo ja to mogu dobro poznati i, pre svega, jer samo ja to vidim u ogle- dalu svojih misli". S napredovanjem bolesti kod njega se menjao sav duševni život, sve njegove navike i osobine, ceo njegov karakter, mentalitet, temperament, celokupan njegov ži-

vot. I on postaje druga ličnost, drugi čovek. Pojavljuju mu se razna uobraženja. Strada od želuca i odjednom uobražava da mu je to došlo od antifilokserskog prskanja vinograda. Zbog toga prestaje da jede grožđe, i savetuje svim svojini prijateljima da ni oni ne jedu grožđe, „jer je u njemu otrov". Kad mu je lekar preporučio tuširanje slanom vodom, uobražava da mu je posle tuširanja ćelo 22 Tragedija genija 337 telo postalo slano. Navaljuje na svog lekara, dra Daran- bera, da mu ispita pljuvačku „jer u njoj će sigurno na- ći so". Kod njega se pojavljuje i vera u duhove. Pariški hro- ničar Sol priča da je posle izlaska pripovetke „Horla" razgovarao s njim i da mu je Mopasan razvijao niz teorija o nevidljivim duhovima. Navodio je za dokaz nekakve američke novine u kojima se tvrdilo da u nekim krajevi- ma Severne Amerike ima veštica i duhova. U tim kraje- vima meštani farmeri spašavaju se bekstvom i seobom u druge, „čiste" krajeve. Kod njega se, uporedo s tim, jav- lja i manija gonjenja. Izdavač njegovih dela piše da mu je Mopasan jednom prilikom pisao sa svoje jahte i tražio da mu pokupi oko 50 pohvalnih recenzija o njegovim deli- ma, kako bi to upotrebio protiv američkih novina koje su se „drznule na njegovo ime i glas kome nema ravnog u svetu". Na svom šeširu, iznutra, na podstavi, nosio je „grb" svoje porodice i zahtevao od svog sobara da ga os- lovljava sa „gospodin markiz". Njegov rastrojeni živčani sistem tražio je i vešta- čka sredstva nadraživanja i trenutnog olakšavanja. Zato postaje strastan narkoman, što pogoršava njegovo sta- nje i ubrzava tragediju. Iz dana u dan sve više se truje morfijumom, kokainom, etrom, hašišem i alkoholom. U prvo vreme uživanja tih otrova stvara mnoga svoja bo- lja dela. Svom lekaru, dr Monsu Fleriju pričao je o po- stanku svog romana „Pjer i Žan" ovo: „Tu knjigu, koju Vi smatrate pametnom i koja, ja u to verujem, pogađa pravu istinu, napisao sam — svaki red — opijen etrom". Mopasanov književni rad verno je ogledalo njegovog duševnog života, i kad se čita hronološkim redom, jasno se vidi da je to autobiografska ispovest koja pokazuje na- 338 predovanje njegove unutrašnje drame. Njegovi prvi rado- vi, potpisivani pseudonimom ,,Gi de Valmon", puni su humora, bezbrižne veselosti i vedrog mladićkog duha. Jasno odaju pisca kao čoveka koji voli život, koji se nji- me naslađuje i koji ume da živi lepo. Ti pravi radovi sli- ka su optimiste i „gurmana života", mladog Gi de Mopa- sana. Radovi koji se redaju posle njegove 30. godine već nose drugo obeležje. Odaju pisca kao sve većeg i, katkad, očajnijeg pesimistu, kao čoveka bolesnog duhom, čoveka koji živi gotovo isključivo u svom svetu samoobmana i halucinacija. U početku je svestan svog bolesnog stanja i tada se donekle uspešno rve sa svojom tragedijom. Ta- da piše: „Bio bih potpuno lud kad ne bih imao svesti da jasno vidim svoje stanje, da ga dokučim i da ga objas- nim. Ja sam u osnovi halucinant sa zdravom pameću. Na- stupio je u mom mozgu nekakav poremećaj, koji psiho- lozi i dan-danji ispituju da bi utvrdili njegovu prirodu. Zar nije mogućno da je kod mene u mozgu popustila koja

klavirska dirka?" — Jadajući se na nesnosno stanje u svo- joj duši svom prijatelju Polu Buržeu, kaže mu: „Često vidim svoju ličnost razdvojenu. Kad se vratim kući, vidim samog sebe kako sedim u fotelji". Emilu Tardijeu se ot- kriva: „Upola sam lipsao od umora, od iscipenosti mozga i od bolesti živaca". Pripovetka „Strah" prvo je veće delo u kome se pisac pokazuje kao halucinant. Njemu je tada bilo 33 godine. U toj pripoveci priča istoriju zagonetnog dobošara: „Čulo se njegovo dobovanje sasvim jasno, čas jače čas slabije. Fantastično urlikanje čas umukne, čas se opet ču- je. Arabljani su izgledali prestravljeni, i jedan reče na nji- hovom jeziku: ,Smrt je preko nas'. U tom trenutku stro- pošta se s konja moj pratilac, (koji je moj prijatelj, goto- 22* 339 vo moj brat; sunčani udar ga je umrtvio. U tdku dva sata, dok sam uzaludno pokušavao da ga povratim u život, u ušima mi je neprestano zvučalo monotono i nerazumlji- vo dobovanje nevidljivog dobošara, osećao sam kako me strah prožima do srži kostiju, istinit, strašan strah". Za- tim priča „drugi slučaj", opet s halucinacijama. Jedan šu- mar ubio je u šumi lopova. U buri, noću, on čuje zapoma- ganje ubijenog, pa čak i vidi: „Na malenom, četvorouglom prozoru pokaza se iznenada glava bele kose, s očima sjaj- nim kao u jelena i s neodređenim glasom iz usta, koji je zvučao kao tužno mrmljanje". Iste te godine, 1884, napisao je i pomenutu pripovet- ku „On", u kojoj je opisana nova halucinacija. „Uđoh. Vatra u kaminu još je gorela i obasjavala je- dan deo sobe. Zgrabih svecu da je zapalim na vatri, kad $pazih da neko sedi na mojoj naslonjači, s nogama ispru- ženim prema kaminu, leđima okrenut prema meni... Vi- deo sam ga sasvim dobro: desna mu je ruika bila spušte- na, noge prekrštene jedina preko druge, glava malo okre- nuta ulevo, primetih jasno da spava. Pitao sam se ko bi to mogao biti. Pružih ruku da ga udarim po ramenu — dodirnuh drvo na stolici. Nije bilo nikoga, stolica je bila prazna. Povukoh se nazad, kad — zapreti mi nekakva strašna opasnost. Okrenuh se nazad, jer osetih da ima ne- kog iza mene. Osetih neodoljivu potrebu da još jednom pogledam na stolicu i da se okrenem nazad. Sav zaduvan od straha i uzbuđenja, ostadoh stojeći, ukočen od straha i užasa — bio sam nesposoban da se priberem, i činilo mi se da ću se svakog trenutka stropoštati na zemlju. Ko je ,On'? Znam da ,on' ne postoji i da od svega toga nema ništa. Živi samo u mom uobraženju, u mom strahu i užasu". 340 Njegovo haluciniranje najjače je izraženo u pripoveci „Horla", napisanoj 1887. god. kad mu je bilo 37 godina. Horla je nevidljivo d natprirodno biće koje „preti bo- lesniku, stoji kolenima na njegovim grudima, pritiskuje ga i ne da mu da se pokrene". Horla je bolesnikov zao duh, prati ga u stopu i ne ispušta ga iz svojih demonskih šaka. Horla je nepobediv i ne može ga niko ubiti, ni na kakav način. „Ne, ne, on ne može biti mrtav, jer bih onda brzo svršio sa svojini životom". U bolesnikovom dnevni- ku stoji i ovo: „18. maj. — Baš sam sada bio kod lekara zbog svoje nesanice. Našao je da mi je puls ubrzan, ženi- ce raširene, živcd u uzdrhtalom nemiru, ali da nema uz-

nemirujućih simptoma. Propisao mi je tuševe i brom. Bo- lesnik iščekuje san kao što bi se iščekivao i dželat, išče- kuje ga uznemirenog srca, sav u drhtavici d znoju". — „2. juni. — Moje stanje se pogoršalo: brom ne pomaže, isto tako ne vrede ni šetnje po šumi, niti putovanja". — Bolesnik je 'tu sam Mopasan. Među delima napisanim 2—3 godine pred smrt, nje- govo haluciniranje najjače je izraženo u putopisu ,,La vie errante" („Lutajući život") i u pripoveci ,,Qui sait" („Ko zna"). U ovoj drugoj piše: „Ponekad mi se učini 'kao da ču- jem kako ide voz, kako zvone zvona i kako bruji žagor velike gomile sveta. Čekao sam dugo, pa ipak nisam ra- zabrao u čemu je stvar. Glava mi je bila sasvim bistra, ali besna od straha. Zastao sam, čekao sam, i osluškivao šum, koji je postajao sve jači i s vremena na vreme prelazio u jaku viiku i ličio na ljutnju. Sad sam čuo, sasvim razgo- vetno, hod po stepenicama, po podu, po tepihu, ali hod ne od ljudske obuće, već od drvenih i gvozdenih štaka, koje su odavale zvuke cimbale. I, odjednom, spazih na 341 pragu stolicu, moju veliku naslonjaču, koja je cupkala pravo ka dvorištu. Ostale stolice iz mog salona išle su za njom, a za njima su sledovale niske sofe, koje su svojim kratkim nožicama milele kao krokodili, potom su išle obične stolice, koje su skakale kao koze, i naposletku sto- lice koje su trčale kao zečići. Bio sam strašno uzbuđen i prikrio sam se iza džbuna, gde sam, čučnuvši, posmatrao kako prelaze predamnom svi delovi moga nameštaja, ko- mad po komad, jedan brže, drugi sporije, kako je koji bio težak ili spretan po obliku. Moj klavir, moj veliki kla- vir, trčao je u galopu kao ćudljivo kljuse i odavao sa svojih struna tihu muziku. Mali predmeti mileli su po pesku kao mravi, četke, kristalne boce, ogledala, u ko- jima je odsevala mesečeva svetlost, kao niz sjajnih crva. Tkanine su puzile, u vidu širokih mrlja, kao morski pu- ževi. Spazih kako prelazi i moj pisaći sto, umetničko delo iz prošlog veka, u kojem su bila sva moja pisma". Ista halucinacija nastavlja se u Ruanu, gde su sve opisane stvari nađene kod jednog trgovca. Pozvana je policija, ali vlasnika nije bilo u dućanu. Kad su silom otvorena vrata, u dućanu nije nađen nijedan deo nameštaja". — „Ostadoh u Ruanu 14 dana. Gazda dućana nije bio prona- đen. Čudnovato! Ko bi mogao tog čoveka uhvatiti! Odjed- nom, stiže izveštaj od čuvara kuće da se sav nameštaj vra- tio". — „To se dogodilo noću između petka i subote. Pu- tevi su bili prekopani, kao da je neko odvukao sve, od ograde pa do kapije. Isto tako bilo je i onog dana kad su stvari nestale". Mopasanova pripovetka „Orta", pored pomenute pripovetke „Ko zma", sadrži umetnički i realistički opis ludila od straha, kad je ono bilo zahvatilo pisca u najja- čoj meri. Taj opis, koji se podudara s kliničko-psihija- 342 trijskim i koji je redak u svetskoj književnosti i u naj- većih književnika, iznet je, majstorski verno, ovako: Bolesnik, junak te pripovetke, oseća prve znake u vidu lako promenljivog raspoloženja i naglog smenjiva- nja melanholije i veselosti. Kod njega se potom javljaju

halucinacije i košmari, teške krize potištenosti, i odjed- nom ga spopada, usred šetnje kroz normandijsku šumu, strah od ludila. Sam sebe neprekidno muči pitanjima, zapitkivanjima, „gribluje", a najčešće mu se vrti u glavi pitanje: „Jesam li sad izgubio razum?" — Da bi se oslo- bodio tog stalnog i mučnog straha, beži natrag u Pariz, u veselo društvo i na bučne priredbe, u nadi da tu rastera strahovanja i da se otrese nesnosnog duševnog stanja. Ali ga tu sad potresa prizor kad vidi kako neko hipnotiše njegovu rođaku. Bolesnik beži i odatle pravo na plažu na Seni, kraj Pariza, gde je nekad uživao u mladosti. Na žalost, i na njegovo očajanje, ne nalazi ovde nekadašnje uživanje, pa prekida boravak i ponovo se vraća u Pariz, gde mu se javljaju na svakom koraku aveti, koje se ne- prekidno smenjuju d gomilaju. Da bi se izbavio od jezivih priviđenja, on hukće, uzdiše, urla, lomi ruke, ali sve uza- lud. Naposletiku zaključuje da je to kao nekakva neman koja se ne može ukrotiti, ikao epidemija ludila od straha u srednjem veku od mitske strašne životinje Orte. Mučen neizdržljivim strahom, dolazi na misao da zatvori vrata i prozore na kući pa da je zapali, kako bi u požaru izgorela i ta neman, ta strašna i neukrotiva zverina. Stoji unezve- ren u bašti i posmatra požar. Savladan premorom, pada na travu i prestrašeno zadaje sebi i poslednje mučno pi- tanje: „Dakle ... dakle, zar mi ne ostaje ništa drugo nego da se ubijem!?" 343 Dok je Mopasanov književni rad u početku nosio obe- ležje „gurmana života", a sredinom života obeležje nar- komanije i halucinacije, dotle je pred sam kraj života, poslednje tri do četiri godine, dobijao obeležje smire- nosti. Mopasan je tada postao krotak, sažaljiv, blag i mek. Tada piše „Fort comme la mort" („Jak kao smrt"), ,,No- tre coeur" („Naše srce") i slične pripovetke. To doba smi- renosti bilo je početak kraja duševne katastrofe, neodo- ljive i apsolutne. Mopasan pred kraj života predstavlja jadnu senku od čoveka. Podnaduo je od bolesne gojaznasti i otežao od na- gomilanog sala u njemu; izgled lica postao mu je tup i bezizrazan; jedno oko mu je staklo zatvoreno, a ispod oka su modri podočnjaci, dok su čelne žile nabrekle, spremne svaki čas da puknu; njegova majka, utrnula od brige, po- ziva ga i odvodi pod ruku, u Niču, ma ručak, a on gleda unezvereno kao smetenjak, osmehuje se tužnim i bolnim osmehom i govori nešto bez veze. U retkom i kratkom tre- nutku lucidnosti piše jednoj svojoj prijateljici: „Moj ra- zum luta crnim dolinama; one se neprestano smenjuju, duboke i duge, nepremostive; izlazim iz jedne da bih ušao u drugu, a ne mogu da predvidim šta se krije iza posled- nje". Svom Jekaru žali se: „Ne verujem da ču još dugo izdržati... izdaje me i poslednja snaga, postajem idiot, ne mogu više ni da pišem; ima dana kad zaželim da pro- sviram sebi metak kroz glavu". Godine 1891, u jesen, boravio je u Kanu, da se, po savetu prijatelja, tamo odmara i leci. U septembru piše svojoj majci: „Meni je sve bolje", i oseća se, zaista, tre- nutno dobro. U novembru, jedne noći, njegov sobar, Fransoa Tasar, bio je probuđen iznenadnom pucnjavom u sobi svog gospodara. Kad je utrčao u sobu, zatekao je Mo-

344 pašama kako, opkoračivši prozor, puca iz revolvera u po- mrčinu — u „lopova", koji je, tobože, skočio preko ograde. Krajem decembra on piše svom advokatu: „Meni je sve gore". Njegova svest bila je pomračena i izgubljena za- svagda. Posle dva pokušaja samoubistva, januara 1892. god., prenet je u Pariz, u Zavod za umobolne dra Blanša. Iduće godine, 6. jula, umro je, u svojoj 43. godini. Posled- nje reci su mu bile: „Mrak, ah, mrak?" Sahranjen je, po svojoj želji, u zemlju bez kovčega. Mopasan je prorekao svoju sudbinu. Rekao je davno, još dolk je bio zdrav i čio: „Ušao sam u književni život kao meteor; iz njega ću otići kao pogođen munjom" („Je suis entrć dans la vie litteradre comme un meteore; j'en sortirais par un coup de foudre"). POL VERLEN (Paul Verlaine, 1844—1896) Pol Verlen, veliki francuski lir- siki pesnik, boem, alkoholičar, skitnica i raspusnik, rođen je u Meću, u oficirskoj porodici. Po- rođaj je iščekivan s velikom zebnjom, jer je za 12 godina bračnog života majka imala tri pobačaja. Novorođenče je bilo telesno zdravo i napredno, i ro- ditelji su svog jedinca obasipali nežnošću preko svake mere, kako to obično biva. Kad mu je 345 bilo deset godina, otac ga je upisao u licej, na veliku žalost majke. Pri prvom susretu s mnoštvom licejskih učenika on je na sve njih proizveo nepovoljan utisak svojom ružno- ćom: imao je nesimetričnu lobanju i mongoloidne lice, dve izbočine na čelnim stranama, oči duboko usađene i neodređene boje, nos širok i spljošten, jabučice isturene, obrve guste a nakostrešene. Drugovi su zapazili još i njegovu preteranu stidljivost i nespretnost. Njegov naj- prisniji drug, koji ga je jako zavaleo, govorio je: „Njegova duša najdivniji je poklon koji se poželeti rnože". Kad ga je isti drug doveo svojoj kući, njegovi su ga šapatom upitali: „Kakvog si nam to majmuna doveo?" — U doba polnog sazrevanja, oko svoje 15. godine, ispoljava dve nove osobine: on je propevao, i to najpre po ugledu ina Viktora Iga, a kasnije na Bodlera; kod njega se zatim javlja polna ljubav ali ne kao kod većine njegovih drugo- va, idealna i platonska, s prvim poljupcima i uzdasima, nego telesna i pohotljdva, bez duhovnog uvoda i izražaja, i to s javnim ženama. Posle odlično položenog ispita zrelosti i završenog pravnog fakulteta, dobio je službu zvaničnika u Pariškoj opštini. Njegovo pesničko stvaralaštvo u punom je po- letu, ali ga u isto vreme obuzima alkoholičarska strast. U to vreme objavljuje svoju prvu zbirku pesama, ,,Sa- turnske poeme", i ona mu je odmah stvorila ime velikog pesnika. Kritika je pisala da „od Ronsarovog vremena nije ispevano ništa bolje". Među tim pesmama, ispevanim po ugledu na Bodlera, naročito se isticala po lirizmu „Je- senja pesma", a isto tako i pesma „Moj porodični san",

pesma sa frojdovskim značajem, ikoji se ogleda u čežnji za 346 traženom i zamišljenom izbranicx)m srca. Kad je uskoro zatim objavio i drugu zbirku, „Galantne svečanosti", nje- gov prijatelj Šari de Sivri, muzičar, upoznao ga je sa svo- jom 16-godišnjom devojkom Matildom, koja je obožavala muziku i pevanje. Već pri prvim njenim recima osetio je ličnost koju je dugo u snu tražio, pa i, nakratko, viđao. To svoje osećanje odmah joj je i izrazio. Ona mu je uzvra- tila ravnom merom: „Volim Vas jer volim muziku, a Vi svojim recima pišete muziku". Odmah su se zaručili. Ve- reničini roditelji, konzervativnog kova, priredili su sve- čanu veridbu mladencima uoči samog francusko-pruskog rata. Pošto pesnik nije bio anobilisan, prvih dana rata objavljeno je i svečano venčanje. Tih dana pojavila se i treća pesnikova zbirka pesama, „Dobra pesma", koju je Viktor Igo propratio pohvalnim recima: „To je prava kita cveća usred pakla kanonade". Brak kao da je preporodio pesnika: odrekao se apsinta i kafamskog društva i prilju- bio svojoj voljenoj ženi. Posle tri meseca skladnog bračnog života pesnik hlad- ni prema ženi i vraća se svom momačkom društvu i boemskom načinu života: vraća se kući u zoru, u napitom stanju, svađa se sa ženom, tuče je, i ona beži dvaput od kuće svojim roditeljima; on se posle svakog neuračunlji- vog ispada iskreno kaje i pokušava da se popravi. Izbija pariška komuna. To izaziva nove svađe: on je oduševljen i stupa u službu Komune, dok su mu žena i njeni roditelji odlučni protivnici. Posla pada Komune, kad je Pariz počeo da se vraća svom predratnom životu i iz- gledu, pesnik je izgubio volju da se vrati na svoju službu i predaje se sav poeziji i noćnom boemskom životu. Usko- ro je dobio pismo od 17-godišnjeg nepoznatog provincij- 347 skog pesnika Artura Remboa, iz malog grada Šarlvila u Ardenima. U pismu se zaljubljeno hvali poezija velikog učitelja Verlena i ujedno prilažu prve pesme mladog pe- snika. Te pesme deluju na Verlena, kako sam kaže, „žesti- nom groma, i iskre su niladićkog i prkosnog genija". Mla- di pesnik je, na kraju svog pisma, izrazio samo jednu želju: voleo bi da dođe i da se nasfani u Parizu, ali inema novaca. Verlen je, bez dvoumljenja, odmah poslao novac i pismo, koje je završio ushićenim (recima: „Dođi, lepa, velika dušo, zovu te, svi te čekaju!" Kroz dva dana mladi pesnik stigao je pravo u dom Matildinih roditelja, kod kojih je tada Verlen stanovao. Mladi gost bio je džinovskog stasa, sirovog izgleda, čupave kose i zapuštene spoljašnosti, a od prtljaga imao je samo svoju zbirku pesama „Pijani brod". Konzervativni rodi- telji i žena zanemeli su. Za stolom, na večeri, vladala je grobna tišina, koja je sve kazivala. Jedini je progo- vorio Verlen. Kad je iskapio prvu čašu vina, rekao je na adresu svojih ukućana prkosno: „Živeli psi! Psi su jedini pravi liberali!" — Sutradan gostu je otkazano gostoprimstvo i Verlen mu je našao drugi stan. Verlen i Rembo, srodne duše, sklopili su otprve ne samo vemo pobratimstvo već i ideološki savez. Kraj niza ispijanih čaša apsinta, pošto bi ushićeno pročitali svoje pesme, razvijali su svoju novu teoriju poezije, uverava- jući jedan drugog da moraju postati „vođi", „učitelji",

„preteče", „vidoviti", „sinovi sunca". Verlen je dovodio svog mladog prijatelja na zajedničke večeri pesnika na kojima su se čitale pesme i o njima raspravljalo. Mladi „prorok" javno je izvrgavao ruglu sve pesme drugih pe- snika, a jednog pesnika je čak napao i Verlenovim šta- 348 pom. Kružok je posle tog ispada zabranio Verlenu da do- vodi tog mladog pesnika siledžiju na večeri, ali je on odgo- vorio inabusito i odlučno: „Nikad! Mi ćemo dolaziti obo- jica ili nijedan!" — Pobratimi su tako i postupili. Nisu dolazili u društvo pesnika, ali su nastavili sami, po kafa- nama, i ne samo uz apsint, već i uz hašiš. Verlen je u to vreme dobio sina. To ga je ponovo vra- tilo domaćem životu, ali nakratko. Nastavio je noćni život s Remboom i vraćao se kući pred zoru, uvek u napi- tom stanju. Posle uzaludnih prepirki i svađi žena mu je odlučno poručila: „Kada Rembo bude napustio Pariz, moći ćeš da se vratiš našoj kući!" — Vorlen je popus- tio: dao je svom pobratimu putni trošak i vratio ga u njegov Šarlvil, a on se vratio svojoj ženi i domaćem životu. Taj rastanak je bio kratak. Posle nekoliko meseoi Verlen je, slučajno, sreo na ulici Remboa, i odmah su se dogovorili da, uz novčanu pomoć Verlenove majke, napuste Pariz i sklone se u Brisel. Za Verlenom su do- jurile žena i njena majka, da ga nagovore da se vrati kući. On se pokajao i pristao na povratak kući. Među- tim, uz put se predomislio, vratio u Brisel i s Remboom pobegao u London. Pobratimi su u Londonu najmili bednu sobicu, ži- veli u prisnom prijateljstvu i nastavili pesnički rad, ali su se ubrzo posvađali i Verlen se vratio u Brisel. U nastupu očajanja, rešen da se ubije, kupio je revolver. Na sreću, dojurila je njegova majka i odvratila ga od te namere. Pošto je odustao od svoje očajničke namere, Verlen poziva svog prijatelja Remboa u Brisel, da na- 349 stave zajednički život. Rembo zahteva odlučno da se vrate u Pariz. Među pobratimima izrodila se oštra svađa; Verlen poteže čak i revolver i ranjava svog po- bratima. Osuđen na dve godine zatvora u Monsu zbog tog prestupa, Verlem doživljava teške dane i gorko razoča- renje: Rembo ga napušta i vraća se u Šarlvil; žena do- bi ja brakorazvodnu parnicu, a izdavači odbijaju da mu izdaju dela jer je izgubio ugled u javnosti. Najteži mu je udar bio što ga je žena ostavila. Kad je saznao za razvod, briznuo je u plač i plakao kao dete. Slom- ljen duševno i moralno, u svom unutrašnjem bespuću, kod njega se javila nova crta karaktera: potražio je spas u bogu i ispevao zbirku duboko pobožnih pesama „Mudrost". Po izlasku iz zatvora saznao je da se Rembo nasta- nio u Štutgartu, u jednoj porodici, i da je prilegao na učenje nemačkog jezika. Verlen, privezan za Remboa tajanstvenim i zagonetnim vezama, čim se našao na slo- bodi dolazi k njemu, ,,s pokajničkim brojanicama u ru- kama, da bi se samo tri sata kasnije odrekao boga" — kako kaže Rembo. Na obali reke Nekar, u šetnji, među

izmirenim pobratimima ponovo izbija žestoka, zagonetna svađa, i seljaci nalaze na poljani Verlena u besvesnom stanju. Utučen, prezren i napušten od svih prijatelja, „pro- kleti pesnik", kako ga je zvao ceo svet, dao se u skitnju. Najzad je dobio službu nastavnika u malom mesru Re- telu, gde je upoznao i zavoleo kao rođenog sina, jednog 18-godišnjeg seljačića, Lisjema, „koga su mi zabranili da 350 viđam". Kad je zbog pijanstva izgubio službu, preselio se u Lisjenovo selo, da bi živeo u prirodi, ali mu je usvo- jenik uskoro umro, i to ga je dotuklo. U punom očajanju, nalazio je spas jedino u alkoholu i poeziji. Tada je ispe- vao novu zbirku pesama, „Negde i nedavno", koja poka- zuje nov uspon u njegovom stvaralaštvu. U bezizlaznom očajanju i pod dejstvom alkohola odlazi u Aras da iznudi od majke novac, i kad u tome ne uspeva, pokušava da je udavi. Zbog toga ponovo dopada zatvora. Kad se opet našao na slobodi, kao čovek koga su napustili svi prijatelji, odao se skitnji i prosjačenju, lu- tajući po drumovima, šumama, selima i gradovima, ili je nalazio skloništa u azilima, bolnicama i sobicama pro- stitutki. Dok je ležao u jednoj pariškoj bolnici, dobio je poslednje, neočekivano priznanje: javljeno mu je da je izabran za „Princa poezije" u Francuskoj i da mu je jedan pariški odbor pesnika obezbedio mesečno izdržavanje. Pa ipak, umro je kao puki siromah, u sobici jedne prosti- tutke u Parizu i za sobom ostavio samo — pesmu „Razoča- ranje", svoju poslednju pesmu. Verlen, rođen kao viši degenerik, bio je koliko opte- rećen porocima i slabostima (alkoholizmom, vagabonda- žom, homoseksualizmom itd.), toliko isto obilno nagra- đen darovima, a pre svega lirskim pesništvom. Njegova poezija, iako po sećanjima duboka i iskrena, po obliku savršena a po zvučnosti muzikalna, bila je takođe zahva- ćena njegovim slabostima. Ona je zbog toga dvojstvena i u znaku neprekidne borbe između dobra i zla, između pobožnosti i bogohulništva, između lepog i ružnog, izme- đu razuma i ludila. Baš kao i njegov život. 351 OSKAR VAJLD (Oscar Wilde, 1856—1900) Oskar Vajld, veliki engleski dramski pisac, pesnik i pri- povedač, rođen je od oca uglednog hirurga i majke pesnikinje, u Dablinu, u Ir- skoj. Osnovno i srednje ob- razovanje dobio je u rodnom gradu, a više u Oksfordu. Još u školi istakao se svojom poezi- jom, i u svojoj 22. godini dobio nagradu za književnost. Isticao se još i svojom estetskom spo- Ijašnošću, duhovitošću i lepim ponašanjem: puštao je dugačku kosu, nosio je kadifen žaket, zakićen uvek retkim cvetom.

Svoj upadljivi estetizam ispoljavao je i u izveštačenim manirima i pozama, u ukrašavanju svoje đačke sobe mnogobrojnim minijaturnim umetničkim predmetima. Još tada su njegove književne teorije o „umetraositi radi umetnosti" bile neobične. Po završetku školovanja, u svojoj 25. godini, nasta- nio se u Londonu i sav se predao književnom radu. Nje- gov rad bio je plodan a uspešan. Njegove pripovetke rado su čitane a drame prikazivane na scenama u Engleskoj, Americi i drugim zemljama. Zahvaljujući svojoj društve- noj uglađenosti, estetskom negovanju svoje spoljašnosti, svojih manira i poza, a naročito, po recima njegovih bio- grafa, svojoj sjajnoj konverzaciji i duhovitosti, koji su bili legendarni", redao je uspehe i u društvenom životu. 352 Ali, iako je brzo stekao slavu prvog engleskog knji- ževnika, javnost ga nije zavolela svim srcem, jer je ose- ćala da mu nešto nedostaje. Međutim, niko nije znao da kaže šta mu nedostaje. Poneko od njegovih kritičara na- slućivao je da je njegov odnos prema društvu neiskren, izveštačen na glumački način, i da on u stvari „lukavo izigrava dopadljivo lice". Takva ocena o njemu ogledala se u čestim mnogobrojnim karikaturama njegove spoljaš- nosti u štampi, pri čemu su naročito uzimani na nišan njegova bujna i duga kosa, njegov kadifeni žaiket, uvek zakićen retkim cvetom. Njegov biograf s pravom piše da bi „takva ocena vređala svakog, ali on je u njoj uživao". Njegovi javni postupci izazivali su kod njegovih pri- jatelja nedoumicu: jednom prilikom, na predstavi svog komada, pozdravljen od publike kao pisac, izašao je pred zavesu s cigaretom u ruci i zahvalio se publici što se „divi njegovom komadu kao što mu se i on sam divi". Novinar Frenk Haris opisao je ovako utisak koji je on učinio na svet: „Njegova pojava nije mu išla u prilog; na njoj je bilo nešto masno i gojazno, što je odbijalo ljude. Ličio je na rimskog imperatora iz doba pada Rima: preko šest stopa u visinu, širokih grudi i vrlo debeo. Pri ruko- vanju, pružao je i stezao šaku mlitavo, što mi se nije do- padalo. Šake su mu slabe i masne. Koža tela mu je žuć- kasta i nečista. Sive oči su veoma izrazite; pokreti su mu uvek živahni, lice uvek s osmehom i dopadljivo. Lepo izrezana usta, is takođe lepo isečenim, premda bezbojnim usnama, imaju izvesnu draž, uprkos crnih prednjih zuba, koji odaju prostakluk". Pribkom svog boravka u Americi i istupanja na knji- ževnim večerima ostavio je takođe nepovoljan utisak. O tome njegov biograf piše: ,,U Americi je primljen sa 23 Tragedija genija 353 zabavnim nepoverenjem i tretiran kao smešna vrsta knji- ževnog kurioziteta — ismevan, za jedan, karikiran. U mnogim 'krugovima bio je čaik i oštro napadan, i niko se nije usuđivao da se izloži neizbežnom neugodnom polo- žaju da brani njegove teorije i njegovo ponašanje". Prihodi s roditeljskog imanja i njegovi književni pri- hodi tešiko su poikrivali njegov raskošni život. Ali, ženid- bom sa kćerkom imućnog advokata i nastanjivanjem u ženinoj kući, u lepom londonskom kraju, osigurao je ži- vot na visokoj nozi. Na vrhuncu književnog uspeha doži- veo je i sreću u bra'ku: dobio je dva sina. U svojoj 41. go-

dini bio je jedna od najuglednijih ličnosti londonskog društva. Ali, počeo se sve brže širiti glas o njegovoj polnoj izopačenosti. U samoodbrani, pogoršao je svoj položaj iz- mišljanjem klevete i upuštanjem u kampanju protiv ug- lednog markiza od Kvinzberija, koji je strogo zamerio Vajldu za njegovo intimno prijateljstvo, sumnjive priro- de, s markizovim sinom lordom Alfredom Daglasom. Ta afera završila se time što je Vajld uzet na strog ispit pred lordom Kersonom, kada je ćela stvar izbila na javnost, ostavivši najteži utisak. Vajld je uskoro uhapšen i osu- đen na dve godine teškog prinudnog rada. U zatvoru je napisao poslednje svoje delo, ,,De pro- fundis". Prožeto duhom pobožnosti, i u znaku ispaštanja i kajanja, to delo, objavljeno posle piščeve smrti, naišlo je na podeljenu (kritiku: jedni su smatrali da je ono izraz iskrene pokajničke duše, drugi su ga odbacivali kao otu- žno, teatralno i puno uobičajene piščeve poze i pretva- ranja. Po izlasku iz zatvora — bio je telesno i duševno slom- ljen i izgubljen. Njegov porok uništio je njegovu književ- 354 nu slavu. Uz to, u širokoj javnosti taj slučaj bio je uopšten i na osnovu njega stvoreno mišljenje da književnici imaju lošu sudbinu, ,,a bad lot", i da je najistaknutiji među nji- ma opterećen najinedostojnijim porokom. Osuđen jedno- dušno i s gnušanjem, nije nigde mogao dobiti u svojoj zemlji sklonište, te se preselio u malu francusku palanku Bernval i tu mastavio neznano ostatak života, pod 'izmi- šljenim imenom Sebastijan Melmot. Iste godine umrla mu je žena i ostavila dva maloletna sina. Posle dve godine umro je u pariškoj bolnici od meningitisa, zaboravljen od svih. Bilo mu je 44 godine. Vajdlovo književno delo nadživelo je svog tvorca. Po oceni kritike, ono je proizvod „engleske dekadencije"; njegove ./pripovetke i pozorišni komadi odlikuju se za- nimljdvošću izmišljenog, lepotom oblika, bleskom i duho- vitošću paradolfcsa i aforizama"; njegov jedini roman, „Portret Dorijana Greja", prožet je piščevim estetskim amoralizmom". Engleski književni kritičar Artur Ransom raščlanio je vrednost tog dela svestranije i produbljeni je, pa je napisao: „Vajldov uticaj na književnost je neproce- njiv. Pod njegovim uticajem pisanja književnost je dobila nove standardne vrednosti, i mnogi su pisali pod njegovim uticajem odričući s negodovanjem da im je delo ma u kakvoj vezi s Vajldom. Imao je jak uticaj i na strane književnosti, i o tome svedoče i mnogi prevodi njegovih dela. Teško je reći, kao i u slučaju Bajrona, koliko su u tom sudelovale književne vrednosti a koliko skandaloz- ni i ružno obojeni život. Verovatno je da je njegova slava koliko („succes de scandal") (,;uspeh zbog skandala") to- liko i „succes d'estime" („uspeh iz poštovanja"). On za- uzima, svakako, počasno mesto u engleskoj drami. Nje- gov stil paradoksa i aforizama osnova je njegovog uspeha. a* 355 To je najbolje izraženo izrekom: „Ništa tako ine uspeva kao preterivainje". Sam Vajld dao je o svom životu i svom delu možda najkraću i najtačniju ocenu. Na vrhuncu svoje slave, u

razgovoru s Andre Zidom, rekao je: „Vi biste hteli da upoznate veliku dramu moga života? Ona je u tome što sam ostavio svoj genije u svoj život, a u svoja dela stavio sam samo svoj talent". Oskar Vajld, (kao viši degenerik, uneo je u svoj život i svoje delo, kao i svi drugi takvi degenerici, koliko ras- košne darove toliko i prezrene poroke. To bi bilo razja- šnjenje njegovih prednjih reci o sebi. FRIDRIH NIČE (Frieđnch Nietzsche, 1844—1900) Fridrih Niče bio je najoriginal- niji i najpopularniji nemački mislilac i prozni pisac krajem prošlog veka. Njegovi biografi ističu da je njegovo književno delo u stvari njegov unutrašnji život i da se između njegovog života i dela ne vidi granica. Njegov francuski biograf i oce- njivač, Anri Lištanberže, piše da je njegova „filozofija_jp_re svega istorija_ njegove a njegova dobra poznanica LM Salome kaže da se „njego- va filozofija svodi na njegove lične postupke", Sam Niče daje o sebi isto svedočanstvo kad piše: „Svaka filozofija je ispovest njenog pisca i vrsta nehotičnih i neprimetnih memoara". Niče je po poreklu Poljak. O tome govori njegova sestra u svojoj knjizi „Naši preci". O tome postoje i isto- rajski podaci, ikoje je opširno obradio poljski pisac Ber- nard Čarlit u svom delu „Poljaštvo Ničea i njegove filo- zofije". Prema svim tim podacima, Ničeova loza po muš- kom rodu vodi poreklo od poljske plemićke porodice „Nicki" (Ništici). Njegov predak, grof Gotard Nioki, na- pustio je 1632. god. zbog verskog proganjanja Poljsku i preselio se u Prusku. Ponoseći se svojim poljskim porek- lom, Niče je, još kao dečak, počeo pisati stihove i kompo- novati po ugledu na Šopena, a na prvu mazurku koju je komponovao stavio je moto: ,,U spomen našim precima". Kasnije, kroz ceo život, njegova krv ostala je ista. To se naročito izrazilo kroz njegov protivnemački duh i stav. Ničeovi najbliži preci bili su zdravi i dugovečni, i me- đu njima nisu zabeležene cnasledne bolesti. Praded po ocu, po zanimanju činovnik, živeo je 91 godinu; ded po očevoj lozi, po zanimanju pastor, živeo je 71 godinu, a njegova žena, poreklom iz pastorske porodice, živela je 81 godinu; majka, takođe poreklom iz pastorske porodice, bila je zdrava i nadživela svog sina, dok mu je otac (on jedini), po zanimanju opet pastor, bio slabog zdravlja i umro u 36. godini života. Po Ničeovim recima, otac mu je bio „nežan, prijatan i bolešljiv, biće predodređeno da brzo prođe kroz život, pre dobra uspomena na život nego sam život". 357 Niče je naučio da čita i piše u četvrtoj godini, u os- novnoj školi isticao se kao prvi đak po učenju i vladanju, a u nižim razredima gimnazije već je počeo sastavljati stihove i komponovati. U svojoj 13. godini on je već go- vorio o svom „trećem pesničkom periodu". Među osta-

lim osobinama njegovog dečijeg karaktera najupadljivije su bile sklonost samoći i oholost. Izdvajao se od svojih drugova, i u svojoj povučenosti bio toliko ozbiljan i za- mišljen da su ga drugovi prozvali „mali pastor". U nje- govoj oholosti rano se ogledala aristokratska nota. Nego- vao je upadljivo otvorenost i prezirao laž, a jednom prili- kom rekao je svojoj sestrici ozbiljno: „Grof Nicki ne srne da laže!" Prilikom stupanja na univerzitet pokazuje novu, upadljivu ortu svog karaktera. Izrastao i vaspitan u poro- dici i školi u strogom luteranskom duhu, bio je do kra- ja svog gimnazijsog obrazovanja ubeđen vernik. Po za- vršetku ispita zrelosti, po odomaćenom običaju, položio je pismeni zavet u kome se pobožno zahvaljivao bogu za sva njegova izlivena dobra prema njemu i molio ga za nje- govu pomoć i u budućnosti. Uskoro posle toga sačinio je spisak svih knjiga koje bi trebalo da pročita i pomoću njih da proširi svoja znanja, pa je na kraju dodao: „I iznad svih knjiga — Religija, ta čvrsta osnova svakog znanja". Udubljujući se u čitanje, razmišljanje i traženje isti- ne, neprimetno se odvraćao od vere i naginjao nauci. Is- hod tog unutrašnjeg preobražaja bio je njegov prvi, mla- dićki, neštampan filozofski članak „Sudbina i istorija". U njemu govori da je svojom mišlju počeo da meri „og- roman okean ideja", da pomišlja „da rizikuje na moru sumnje" i da je već video da „ćelo hrišćanstvo počiva na 358 l l hipotezama", da će „postojanje boga, besmrtnost, autori- tet Biblije, sveti duh itd. ostati zanavek problemi". Za- vršava recima: „Pokušao sam sve to da odreknem". Pošto se odvratio od vere i stupio na stazu sumnje i ^ odricanja, odlučio se da se posveti muzici. Od toga je brzo j odustao. Resio je zatim da se posveti antičkoj filologiji, ia- J ko su gotovo svi njegovi drugovi smatrali da je dangubno J izučavanje davne i umrle prošlosti i da je mnogo zanim- } Uivije i unosnije baviti se tekućim životom, njegovim za- htevima i pitanjima. Osuđujući takvo opšte raspoloženje kodsvoj ih vršujaka i gajeći odvratnost prema „predstav- niku savremene kulture", prema „književniku novinaru Ebji nije ništa, ali predstavljčTšvelTpirigra ulogujoznaj vaoca i koji je stavio sebi ujgadatak_da, praveći se skronv nim, dođe do što više para, dave_jj3očasti" •—_onje upra- vo zato i zavoleo antičku filologiju. Ničeovo izdvajanje od ostalog sveta u pogledu izbora poziva bilo je iskreno i stvarno. On je zbog toga s velikim oduševljenjem i trudom završio više obrazovanje u Bonu i Lajpcigu. Zapažen kao izuzetna naučnioka vrednost i preporučivan, doživeo je u početku svoje samostalne ka- rijere još jedan velik uspeh: čim je završio školovanje i odslužio vojni rok u artiljeriji, s navršenih 25 godina, bio je izabran za redovnog profesora antičke filologije na univerzitetu u Bazelu. Mladi profesor započeo je svoju karijeru s velikim *} oduševljenjem za antički svet i njegovu kulturu, ali ni- l šta manji nisu bili njegovo samopouzdanje i vera u nje- f gove izuzetne sposobnosti da protumači pravu vrednost J i važnost te kulture za savremeno čovečanstvo.

Bio je čvrsto uveren u to da jejkultura stare Grčke 7 bila viša od savremene i da su stari Grci bili nenadmašni ( majstori ne samo u pogledu lepote i ukusa već i u po- gledu poznavanja pravog smisla života. Verovao je da se problemi čovečanstva ne mogu izučavati bez duboikog proučavanja i oživljavanja antičke duše, i da se do tog antičkog ključa može doći, u prvom redu, naučnim pro- dubljavainjem antičke filologije. Oduševljen antičkim svetom i njegovom (kulturom, Niče je napregao sve svoje naučne i duhovne snage da što dublje i svestranije prodre u taj voljeni i obožavani svet. Pored mnogih filoloških radova, obrađivao je još i radove iz oblasti grčke književnosti, istorije antičkih re- ligija, istorije filozofije do Platona, iz retorike i ritmike, proširujući svoj krug naučnih istraživanja u tolikoj me- ri da je za mnoge radove stigao da nabaci samo glavne misli i pripremi plan izrade. Loše posledice takvog rada, sve više proširivanog i sve mamje produbijavanog, poka- zale su se vrlo brzo: gubio je vezu s istorijskom i nauč- nom stvarnošću i sve više davao maha svojoj uobrazilji i slikanju svog vlastitog, željenog i voljenog sveta. Njego- vo prvo filozofsko delo, „Rađanje tragedije ili Jelinstvo i pesimizam", rezultat je takvog rada. Niče je napisao svoje prvo delo oduševljeno i samo- pouzdano, s velikom nadom u uspeh. Nekoliko dana pred objavljivanje tog dela pisao je svojoj sestri ushićeno: „Moje delo će se uskoro pojaviti; njime počinjem novu go- dinu, i sada će se znati šta hoću, kuda težim svom svo- jom snagom. Moj rad počinje". Zatim dodaje: „Pokušaj nekoliko puta da se uneseš u knjigu: ako u tome uspeš, videćeš da mu nema ravnog". Svom prijatelju Gersdorfu piše isto tako ushićeno: „Računam na tih i polagan hod kroz vekove. Tu su izgovorene izvesne večne stvari prvi put". Niče se zaista inije prevario u svojim nadama i oče- 360 kivanjima. Njegovo ddlo, koje je prikazivalo sliku njegove nastrojenosti i iznosilo nove i smele misli, pokazalo se kao bojni poklič i podelilo čitalačku publiku na dva nepomir- ljiva tabora. Prvi žestok napad izvršio je filolog Vilamo- vic-Melendorf. On je rekao da „pisac dela nije nikakav fi- lolog", „da su filološke činjenice pretrpane kritikom kul- ture", „da su ,tragičan čovek' i ,tragičan narod' — nedo- kažljive i nedokazane fikcije". S dolaskom u Bazel počinje njegovo prisno prijatelj- stvo s Rihardom Vagnerom, koji je u obližnjem malom mestu živeo u izgnanstvu. Vagner ga je osvajao naročito zato što je bio ateista i revolucionar u svojim umetničkim nazorima i u gledanju na svet. Prijateljstvo je bilo toliko čvrsto da je Vagner pisao Ničeu: „Dragi moj prijatelju! Vi ste mi, po recima moje žene, jedini dobitak koji mi je život doneo". Niče je uzvraćao istom merom, pa je svo- je prvo delo ne samo posvetio Vagneru nego je u njemu pored velikih antičkih ljudi pomenuo i uzdigao svega dva savremena imena — Šopenhauerovo i Vagnerovo. Kad se Vagner vratio u Nemačku i naišao na još veću falangu svojih neprijatelja, Niče je požrtvovano ostao ma strani prijatelja i pružio mu punu pomoć. On je svoja nova dela, pisana u kulturno-filozofskom smislu i polemičkom tonu, i u odbranu Vagnera i njegove nove umetnosti, kao i u odbranu Šapenhauerove filozofije i svojih vlastitih

gledanja na svet, nazvao opštim imenom „Nesvojevreme- na razmatranja". Taj naziv je objasnio jedan Ničeov bi- ograf ovako: „ »Nesvojevremena razmatranja' potekla su iz svesti koju je Niče imao o sebi, da bude u apsolutnoj opoziciji prema idejama i osećanjima svojih savremenika; .tragičan' filozof u ,sokratsko' doba, koje je puno optimiz- 361 ma i vere u nauku, on se osecao strancem među svojim savremenicima". Prvo u nizu tih dela je „David Štraius, ispovednik i pi- sac". David Štraus, poznati nemački kritičar, objavio je u to vreme svoju knjigu „Stara i nova vera", koja je ras- pravljala o religiji i kulturi i imala veliki uspeh kod ne- mačke čitalačke publike. Ničea su naljutili do odvratnosti kako pisac i njegova obična religijska osećanja i shvata- nja, tako i uspeh knjige. U svom ubrzo objavljenom kri- tičkom delu on je ustao svom snagom protiv te pojave. Pošto je istakao da je takav tip kulturnog radnika i pisca oteo maha u nemaokom kulturnom životu i pošto je istom tipu nadenuo podsmešljiv nadimak „obrazovani ćifta", ocrtao ga je kao prosečnog, uobraženog i plašljivog mis- lioca, koji zastaje na pola puta, bojeći se da iskaže svoju smelu misao do kraja; kao površnog optimistu ko- ji zatvara oči pred problemima i pred socijalnim nevolja- ma, i kao neprijatelja velikih ljudi, jer mu smeta svako isticanje vrednosti iznad prosečnih ljudi. Isto tako smelo udario je Niče i na nemačko obrazova- no društvo, na njegov naduveni nacionalizam i njegovo odsustvo osećanja lepote i kulturnog duha. U doba opšte nacionalističke opijenosti posle pobede 1871. god., kada se u nemačkoj javnosti nije podigao nijedan glas protiv slepog samoushićivanja, Niče je jedini imao smelosti da objavi u svojoj knjizi ovakve reci: „Javno mišljenje u Ne- mačkoj izgleda da je gotovo zabranilo da se govori o rđa- vim i opasnim posledicama rata, osobito jednog pobedo- nosno završenog rata". — „To ludilo kobno je u najvišoj meri: ne zato što je ludilo, jer postoje i vrlo spasonosne i blagotvorne zablude, nego zato što može našu pobedu da 362 pretvori u potpun poraz, u poraz, pa čak i uništenje ne- mačkog duha u korist ^lemačkog Rajha' ". — „Velika po- beda je velika opasnost. Ljudska priroda podnosi pobedu teže nego poraz. Izgleda, šitaviše, da je lakše zadobiti po- bedu nego izdržati da iz nje ne proizađe poraz". — ,,O ne- mačkoj kulturi ne može biti govora, iz prostog razloga što Francuska kultura postoji i dalje kao i pre, i mi od nje zavisimo kao i pre". U deki ,,O koristi i šteti od istorije po društveni ži- vot" osuđuje ulkorenjeni način istorijskih istraživanja i predavanja istorije i smatra da je to veliko zlo savremene kulture. Svoju misao potkrepljuje Geteovim recima: „Mr- sko mi je sve što me samo poučava, a ne razvija ili nepo- sredno ne oživijuje moju delataost". Polazeći od postavke da je istorija učiteljica života i važan činilac kulturnog napretka, u isto vreme dodaje da istorija može da ispuni tu svoju blagotvornu ulogu samo ako ostane u službi dru- štvenog razvitka i ako pokazuje put narodnog života. Istorija je štetna ako se odvoji od društvenog života i ako postane samoj sebi dovoljna nauka, kojoj je jedini cilj istraživanje i utvrđivanje istine. Istoričar ne treba da pi-

še istoriju „objektivno", „nezainteresovano", kao kakav posmatrač, držeći se slepo važećih pravaca i gledišta, već treba da bude „vizionar sadašnjosti", koji bi radio što bolje ume „na podizanju zgrade sadašnjosti" i koji bi u isto vreme bio „arhitekta budućnosti". „Nalazim da je čovek velik samo onda kad se buni protiv neizbežnosti i kad se bori protiv slepog i glupog slučaja". Ali, dodaje da prava istorija nije istorija masa, nego istorija velikih ljudi, koji, po recima Šopenhauera, „čine republiku ge- nija, u kojoj jedan džin doziva drugog kroz pusta među- vremena vekova i iznad glava sitnih ljudi". 363 Delo „Šopenhauer kao vaspitač" Niče je napisao u znaku velikog oduševljenja kako ličnošću tako i filozofi- jom tog filozofa. Ističe kao Šopenhauerovu najlepšu vrlinu što je neustrašiv i slobodan mislilac, što ne zastaje na po- la puta i što iskazuje svoju misao do kraja i dosledno, prezirući univerzitetsku filozofiju i akademsku vezanost. Pri čitanju Šopenhauera Niče je kao u ogledalu video sa- mog sebe i osetio da se tu izlažu redom njegove vlastite misli: da genije treba da se bori protiv svog vremena da bi došao do svesti o samom sebi; da boreći se protivu zabluda, predrasuda i nedostataka svojih savremenika u stvari čisti svoju vlastitu ličnost od stranih i gotovanskih naslaga, koje su u njega upale spolja, neprimetno, da time u stvari odvaja čisto zlato svog genija od peska i primesa koje sadrži u sebi. On je našao kod Šopenhauera i svoju misao o tragičnom životu i dionizijskoj mudrosti, koju je otkrio kod Grka i koju je sada potvrdio i u savremenoj stvarnosti; o tome je pročitao kod Šopenhauera: „Sre- ćan život je nemogućan; najlepše što čovek može postići, to je herojski život". U delu „Rihard Vagner" izliva svoje ushićenje i odu- ševljenje za ličnost i delo Vagnera. U svakom redu oba- sipao je tog svog miljenika štedrim pohvalama i nazivao ga „savremeni Eshil", kod kojega se „tragična mudrost" izražava kroz njegovo nenadmašno umetničko delo kao što se kod Šopenhauera izražavala kroz filozofiju. Niče je nameravao da nastavi svoja „Nesavremena razmatranja". U međuvremenu, u njegovom životu i ras- položenju nastupile su promene i preobražaji koji su uči- nili da odustane od toga i, štaviše, da isvoje dalje stvara- laštvo uputi na sasvim drugu i neočekivanu stranu. 364 V Posle Vagnerovog odlaska u Bajrojt, sklon samoći i najužem krugu prijatelja, Niče je sklopio prisno prija- teljstvo s dva nova prijatelja, s kojima je ostao sve do kraja života. Jedan je bio Paul Ree, Jevrejin rodom iz Pomeranije. Ovaj je ostao tajanstvena ličnost jer je ne sa- mo uništio mnoge svoje .rukopise već je pokupio i spalio i mnoge svoje odštampane radove. Bio je čovek fanatičke volje do monomanije, naginjao agnostičkom radikalizmu, imao jaku volju za rad i bio naklonjen beskompromisnom ekstremizmu; smatrao je da priroda ne zna za moral i da su pojave duhovnog života subjektivne, relativne, „ljud- ske". Drugi prijatelj, Hajnrih Kozelic, poznatiji pod ime- nom Petar Gost, kako ga je Niče nazivao, bio je student. On je posle objavljivanja prvih Ničeovih dela toliko za-

voleo pisca da je došao u Bazel samo zato da bi slušao njegova predavanja. Bio je fanatičan ateista i obdaren muzički i pokazivao je jaku volju za učenjem, naročito za učenjem prirodnih nauka. Odan do obožavanja svom učitelju, bio mu je desna ruka i od velike koristi, naročito pri pisanju i prepisivanju njegovih rukopisa, jer je Niče imao slab vid a on dobar rukopis. Odvojen od svoje porodice i svojih nemačkih zem- ljaka, pod uticajem jedino te dvojice prijatelja i sve ve- ćeg broja knjiga, Niče je postupno napuštao filologiju i predavao se filozofiji. Uza sve to, delao je, neprimetno, i njegov unutrašnji, patološki činilac. On se pokazivao još prvih godina boravka u Bazelu, a kasnijih godina ispolja- vao se sve primetnije. Tome su doprineli kako nezdravi uglovi samotnog života tako i sve jače zamaranje i iscrp- ljivanje slabih živaca. Taj unutrašnji uticaj izazvao je pogoršavanje njegovog emotivnog života, pa i promene u njegovim delima: u početku naučne rasprave, potom 365 filozofska razmatranja, zatim poeme i stihovi, sada su to sve bešnji pamfleti. Posle sedam godina pojavili su se ozbiljni znaci bo- lesti. Pored davnašnje slabosti očiju i kratikovidosti, stali su se redati i nastupi jake glavobolje, praćeni upor- nim povraćanjima. Dobio je jednogodišnje odsustvo i ot- putovao u Sorento, kod Napulja. U društvu sa svojim prijateljima i u uslovima po- voljnog podneblja, brzo se oporavio i uspeo da završi za- početo veliko delo „Ljudsko, odveć ljudsko". To delo, kao i uskoro objavljena dva njegova dodatka. „Mešovita mi- šljenja i izreke" i „Putnik i njegova senka", pokazivali su jasan preokret u piščevom nadahnuću i stilu stvaralaštva. Napisano najvećim delom „u mukama", kako je sam govorio, u mirnom tihom tonu i u francuskom aforistič- nom obliku, ono je, po oceni pomenutog biografa Lištan- beržea, „najmračnija i najviše hladnoodrečna Ničeova knjiga". Sam Niče objasnio je, (kasnije, da je to delo „spo- menik radi podsećamja na jednu krizu", da u njemu „sva- ka rečenica označava pobedu nad samim sobom", pobedu koja se sastoji u tome što se „oslobodio svega stranog" u njegovoj „pravoj prirodi", kao što su ,ysveti delirijum", „lepa osećanja" i „druge ženske slabosti", koje, sve skupa, čine „idealizam". Zatim daje i ovo objašnjenje: „Naslov moje knjige hoće da kaže ovo: „Tamo gde vi vidite idealne stvari, ja vidim ljudske stvari, na žalost — odveć Ijud- 1 ft ti ske Posvećena, zbog smelo i slobodno izraženih misli, stogodišnjici Volterove smrti, ta je knjiga izazvala zapre- pašćenje i kod najboljih njegovih prijatelja. Njegov naj- odaniji drug iz mladosti, Ervin Rode, pisao mu je: „Mo- je iznenađenje povodom ovog najnovijeg ničeovstva, kao 366 što možeš zamisliti, jeste aie može biti veće: liči na raspo- loženje ooveka gurnutog iz najvrelijeg u najledeniji bazen! Umesto Ničea, postati najedared — Ree! Ja još jednako stojim začuđen pred tim čudom i ne mogu se radovati niti imaiti nekakvo određeno mišljenje — ja to još ne mo-

gu sasvim da razumem". Vagner, koji mu je uoči pojave tog dela poslao svog „Parsifala" s posvetom „Srdačan pozdrav i želje svom dragom prijatelju Fridrihu Ničeu", bio je preneražen i ozlojeđen, jer je u jetkim i oštrim re- cima upućenim na adresu savremene umetnosti i „utnet- nika" osetio da se cilja na njega lično. Vagner, koji je u to vreme napustio ateizam i preobratio se u hrišćanina, zaključio je to i po ateističkom duhu 'knjige. Tada je, valj- da, odgonetnuo zašto se Niče držao hladno prema njego- vim razlaganjima o najnovijoj umetnosti prilikom susreta u Sorentu. Prijateljstvo između Ničea i Vagnera sada se ugasilo. Niče je objašnjavao da je mjihovo „zvezdano pri- jateljstvo" nalik ina odnos između ,,dve lađe", koje slu- čajno i za izvesno vreme mogu biti jedna pored druge ,,u pristaništu", ali „na otvorenom moru imaju svaka svoj zaseban put". Ničeovo zdravlje po povratku u Bazel nije se dugo održalo. Osećajući sve veći zamor od rada, zahvalio se na položaju honorarnog nastavnika u mesnoj gimnaziji, raču- najući da će time olakšati svoje stanje. To se nije dogo- dilo. Njegova bolest mu se sada povraća, posle deset go- dina baravka u Bazelu, s istim, ali mnogo jačim i ozbilj- nijim znacima i sudbonosnijim izgledima. Te godine kod njega su se redali sve teži nastupi bolesti u vidu glavobo- lje i neraspoloženja. Ustajući sve iscrpeniji i mračniji po- sle svakog takvog nastupa, gubio je sve više i vid. O tome je pisao: ,,U svojoj 36. godini spustio sam se na najnižu 367 tačku svoje životne snage, i bio sam još u životu, ali nisam video ni tri koraka pred sobom". O njegovom teš- kom zdravstvenom stanju njegova sestra piše: „Dobila sam potresan Overbekov poziv da odmah dođem u Bazel. Čim sam stigla, strašno sam se prepala, jer sam mogla jedva da poznam svog ljubljenog brata, koji mi je pružio svoju ruku u dubokoj uzbuđenosti, potpuno iscrpen i os- tareo. Nikada on nije tako izgledao". Po nagovoru sestre i posle savetovanja s lekarima i prijateljima Niče je zatražio i dobio penziju od 3000 franaka godišnje, rasprodao svoj nameštaj i veći deo svo- je biblioteke i mapustio Bazel. Pošto se najpre dobro od- morio i oporavio u Sen Moriou, otputovao je svojoj majci u Hamburgu. Iako se u domu svoje nežne i voljene majke dobro osećao i imao povoljne uslove za odmor i oporav- ljanje, uskoro se i ovde počeo osećati rđavo i kajati što je došao „na ovaj strašno natmureni Sever". Ne podnoseći surove uslove severne klime, s njenim naglim promenama, naročito vetrove, vlagu, hladnoću i žege, on je svojim nežnim živcima i svojim labavim duševnim stanjem lako predosećao svaku predstojeću nepovoljnu promenu vre- mena, zbog čega ga njegovi biografi nazivaju „živi baro- metar". Osećajući nagonski da mu je jedini spas u blagoj južnoj Mirni preko zime i planinskoj preko leta, odlučio se konačno da napusti Nemačku i da se nastani u Italiji i Švajcarskoj. Zato se, s proleća iduće godine, oprostio od majike i sestre i otputovao u Veneciju. Niče je svojim nagonom tačno pogodio najpovoljnije higijenske uslove za svoje zdravlje i svoj književni rad. U taku deset godina, od 36. do 46. godine svog života, kao pravi veštak je savlađivao svoju bolest. Za sve to vreme, po recima svojih prijatelja i biografa, živeo je

368 pravim „nomadskim životom", seleći se jednako iz me- sta u mesto i menjajući, u pravi čas, stan za stanom. Za tih deset godina stvorio je sebi najbolje raspolo- ženje za književni rad i, po recima svojih poznavalaca, u toj „euforiji" izbacivao je iz sebe ,jkao vulkan" niz „najboljih dela". Ali, ako je uspeo da otkloni i suzbije živčano rastrojstvo, nije mogao da onemogući i preseče izbijanje duševnog poremećaja. S nestankom živčanih simptoma njegova bolest je u stvari izgubila jedno lice da bi odmah zatim počela pokazivati, u sve jačoj rneri, drugo, dotle više prikrivano i slabije izraženo. To se iz- razilo i na njegovoj ličnosti i na njegovom delu. Za vreme tog „nomadskog života" njegovo prvo delo bilo je napisano u obliku aforizama. Nosilo je simboli- čan naslov „Jutarnje rumenilo". O njegovom postanku on piše: „Gotovo svaka rečenica te knjige bila je smišljena i uhvaćena usred hiljada razbacanih stana blizu Đenove, gde sam živeo sasvim sam, u prisnom odnosu s morem". Knjiga ima za moto indijsku izreku: „Ima puno jutarnjih rumenila koja nisu još zasijala". Ta izreka i simboličan naslov knjige, nagoveštavajući rađanje i početak nečeg novog, postaju još jasniji kad se pregleda sadržaj dela i kad se u njemu naiđe na piščevu rečanicu: ,,S ovom knji- gom počinje moja (kampanja protivu morala". Da napo- menamo odmah da je u toj „kampanji" moral — ta borba slabih i nesposobnih, prema Ničeu, protiv moćnih, s vi- šim stapanom životnosti — izgubio svoj smisao i društve- ni značaj, svoju uzvišenost. Drugo delo, napisano uskoro posle prvog, „Veselo znanje", imalo je takođe oblik aforizama. U njemu je iz- neo jednu od svojih osnovnih misli, „misao o večnom vraćanju" (,,Ewig Wiederkehr Gedanke"). Ta njegova ini- 24 Tragedija genija sao je u ovome. Sile koje čine vasionu stalne su i određe- ne, i one niti rastu niti opadaju. Pošto je vreme beskrajno a sile nepromenljive, one se stalno međusobno kombinu- ju, dajući pri tom, u sadašnjosti kao i u budućnosti, iste kombinacije koje su u prošlosti već bile ostvarene. Iz to- ga je neizbežan pesimistički zaključak: svet ne znači ništa, jer je on slepo ponavljanje u jednom istom krugu žalosti, bola i odvratnosti, koje ćemo doživljavati u istom obliku i bezbroj puta, bez ikakve nade da išta izmenimo našim razumom. Ukratko, ta misao ga je odvela poricanju za- konitosti u kosmičkom zbivanju, kao i poricanju uloge svesti, uz preterano naglašavanje uloge instinktivnog. U isto vreme kada je pisao ovo drugo delo i kada ga je najviše mučila misao o „večnom vraćanju" doživljavao je svoj jedini, nesreono završeni ljubavni roman. Niče nije bio ženomrzac, ali je na ženu, ljubav i brak gledao pogledam usamljenog filozofa. Njegova sestra pi- še: „Žena i ljubav u životu moga brata igrale su samo ne- znatnu ulogu". On sam, premda nije odbijao pomisao na ženidbu, govorio je: „Uvek sam imao nekakav važniji po- sao nego da se oženim. Tako mi se događalo kroz ceo ži- vot". Cenio je žensku prirodu i njen biološki smisao. Na- lazio je da je za čoveka ljubav „prosta epizoda", dok je za ženu ona sve, jer je ženska ljubav vezana s detetom. On piše: „U životu žene je sve zagonetka, i sve u ženi ima jed-

no rešenje koje se zove porođaj". — „Žena nije idol, ona je samo nežna i dragocena igračka, ali isto taiko i opasna, što je za čovečiju prirodu jedna draž više". Shvatajući tako ženinu prirodu, smatra da žena ima potrebu za „ja- kim gospodarom", sposobnim da je „voli" i da u slu- čaju potrebe suzbija injene „ludorije", kao i da je stoga ženi predodređen domaći, a ne javni posao. Nalazio je da 370 javni posao „depoetizuje ženu" i da „učena žena ima, sva- kako, nekakav fiziološki poremećaj". Na adresu žena iz- rekao je i ove grube reci: „Ti ideš kod žena? — Ne zabo- ravi bič". Niče se raznežio i omekšao pred jednom jedinom že- nom, pred 20-godišnjom obrazovanom i načitanom devoj- kom, finskom Jevrejkom Lu Salome. Ničea je ta devojka, koju je slučajno isusreo i upoznao prako jedne starije po- znanice, osvojila na juriš. Ona ga je pridobila koliko svo- jom misaonošou toliko i svojim ženskim dražima. U ras- položenju prema Ničeu ona je pdkazala uzdržljivost i neo- dređenost do kraja, ali je neprestano ostala u znaiku div- ljenja i poštovanja prema njegovoj filozofiji, naročito prema njegovoj misli o „večnom vraćanju". O tome je ona s njim najviše razgovarala. Iako uzdržljiva i neodređena prema Ničeu, Salome je ispevala i posvetila svom poštovanom poznaniku dve pes- me, pod simboličnim i zagonetnim naslovima „Bol" i „Mo- litva životu". Ne unoseći se psihološki i ne shvatajući smi- sao reci, zanesen i opijen ljubavlju, Niče je posle pri- jema prve pesme, šalljućd njen prepis Gastu, ovako izraža- vao svoju ushićenost: „Ova poema spada među takve ko- je me suvereno osvajaju: ja je nijedanput nisam mogao pročitati bez suza. Ona zvuči u meni kao glas ikoji sam očekivao i uvek iščekivao, još od mog detinjstva. Ova mla- da devojka ima prodirući pogled kao orao a hrabrost kao lavica". U pismu poznanici Malvidi fon Majzenburg, koja ga je i upoznala s tom devojkom, u Rimu, piše: „Ova godina mi je jako ulepšana sjajem i radošću ove mlade duše, koja je zaista herojska. Želim da nađem u njoj učenicu, a ako moj život bude olakšan, i jednu nasledniou koja bi nastavila moje delo". 24* U to vreme Vagner je bio pripremio svog „Parsifala" u Bajrojtu i na zakazanu predstavu otputovala su Salame i Ničeova sestra. Kad su se vratile. Niče je saznao da je Salome bila toliko ushićena Vagnerovim delom da je po- sle predstave odjurila njemu i, u ushićenosti, bacila se pred njegove noge. Ničea je to jako zabolelo. Osetio je to kao nov udarac od strane Vagnera, koji mu „otima sve duše zbog kojih vredi raditi u Nemačkoj". Bio je razoča- ran u Salome pa je pisao Gastu: „Jedna ptica preletela je iznad mene, ali to nije bio orao". Niče je ipak uskoro ugu- šio razočaranje i povratio isvoja osećanja ljubavi prema Salome, iako su protiv njegove ljubavne opijenosti sada ustale otvoreno i njegova majka i sestra. One su mu ne- prestano ponavljale da ta mlada devojka, mlađa od njega 18 godina, nije njegova prilika d da je „štetan uticaj" koji ta „neiskrena i prevrtljiva devojka" vrši na njega. Verovaitno da su im prisni i slobodniji odnosi između Sa- lome i Reea, Ničeovog prijatelja, davali povoda za takav

stav. Odbijajući uporno sve te savete, Niče je pisao svojoj poznanici Malvidii: „Moja sestra smatra Lu ikao otrovnu životinju koju bi trebalo uništiti po svaku cenu, i ona sve čini u smislu takvog svog ubeđenja. Po mom mišlje- nju, to je osećanje sasvim preterano, i ono me odbija". Niče nije prozreo svoj položaj ni posle izleta koji su uči- nili Salome i Ree u Lajpcig i Berlin, verujući i dalje, u svojoj zaljubljenosti i nesnalažljivosti, u njihova dobra osećanja prema njemu. Mučen ipak groznicom ljubavi i razdiran sumnjama, najzad je zatražio od Salome i Reea razjašnjenje. Salome ga je jasno i otvoreno odbila, i on joj je odmah napisao pismo. Ono je bilo kratko i uzdržano, ali se završavalo jasnim raskidom. Poslednje reci su glasile: „Zbogom, 372 $V 4;\^*W $"» X^ draga Lu, ja Vas neću više nikad videti! Sačuvajte dušu za postupke slične ovom! Popravite u odnosu na drugog, i to u odnosu na mog prijatelja Reea, ono što niste mogli popravfiti u odnosu na mene". Time se završio jedini Ničeov ljubavni roman, zapo- čet u rano proleće i završen u kasnu jesen jedne iste godine. Niče je teško podneo taj ljubavni slom. Utučen bo- lom i potišten, jadao se pred svojim prijateljem Overbe- kom: „Ulazim sada u potpunu samoću". Prvih dana bio je toliko Monuo duševno da je u tri maha pokušavao da iz- vrši samoubistvo povećanim dozama hlorala, koji je uvek imao pri sebi da bi se, pomoću njega, štitio od glavobolje i nesanice. Kasinije, kad je uminuo prvi, oštar bol i kad su vreme i zaborav učinili svoje, Niče je, i pored svega, Lu Salome zadržao u lepoj uspomeni i imao za nju nežne reci. On je onda pisao o njoj svojoj majci: „Ma šta se pri- čalo protiv te devojlke, nesumnjivo je da se o njoj ne bi moglo kazati ono što govori moja sestra. Jedno je sigur- no: misam susreo drugo biće tako odano i tako razumno". U Ničeovoim životu dogodio se, godinu dana kasnije, još jedan značajan događaj. To je bila Vagnerova smrt. Iako je to bio nekad njegov veliki prijatelj, taj njegov gubitak nije ga potresao. On je tu vest primio najpre rav- nodušno, potom je o njoj govorio s neprikrivenim zado- voljstvom, a još kasnije ospomena na Vagnera izazivala je kod njega osećanja gneva i besa. Pet dana posle Vag- nerove smrti piše: „Verujem da je Vagnerova smrt za me- ne pravo olakšanje u ovom trenutku. Bilo je teško izdr- žati čitavih šest godina kao protivnik Onoga koji je nekad bio najvećma pošitovan ... Osećao sam poslednje godine 373 da mi je preoteo sve ljude u Nemačkoj na koje je imalo smisla vršiti uticaj". Ocenjujući značaj gubitika Vagnera i Salome za Ničea, francuski pisac Zak Benoa Mešen piše sasvim tačno kad kaže: „On je najpre sagradio svoj svet na umetnosti i prijateljstvu, i taj se svet srušio. On ga je potom hteo iznova podići na avanturi i ljubavi, i on se i po drugi put pretvorio u ruševine. Sad mu nije preostalo ništa drugo nego da sazida, kamen na kamenu, jedan svet za- snovan na volji za moći". U to doba života Niče je ispevao najveći broj i naj-

bolje svoje pesme. Te pesme, kao i one iz mladosti, imaju lirsku sadržinu i simbolički oblik i odlikuju se kratko- ćom. Nemački književni kritičar Jozef Hofmiler, dajući ocenu o njegovim pesmama, piše: „Ničeove pesme utoliko su savršenije ukoliko su kraće. One su uglačane, pune duha i marljivo izrađene". Izlivajuči svoje ushićeno raspoloženje za Jugom, on u jednoj pesmi peva: „Belo more leži uspavano, i pur- purno stoji jedna jedrilica na njemu. Stene, smokve, kula i luka, idila unaokolo, blejanje ovna. Čednosti Juga, uzmi me k sebi!" — U drugoj: „Jest, znam odakle potičem! Nenasit kao užarenost plamena, proždirem sebe. Svetlost postaje sve što uzmem; pepeo — sve što ostavim: pla- men sam, sigurno". — „Stanujem u svojoj vlastitoj kući, nisam nikad ni u čemu nikom podražavao, — još sam is- mevao svakog majstora koji nije sam sebe ismevao". Ničeovo najkrupnije delo je „Tako govoraše Zaratu- stra". Sam Niče govorio je o tom svom delu da je ono „lepo kao dijamant", da je „najdublja knjiga koju je čo- večanstvo ikad dobilo" i da je ono njegov „pronalazak", 374 V?f> jer su u njemu spojeni „Luterov jezik i poetski oblik Biblije kao temelj nove nemačlke poezije". „Zaratustra" je novina u Ničeovom stvaralačkom na- dahnuću kaiko po zamisli tako i po obliku. Njegova zami- sao, nagoveštena i ranije, u odlomcima, u svima njegovim delima, ali nedovoljno jasno i potpuno, ovde je dobila svoju konačnu obradu i punoću. Ona se svodi na dva sastavna dela: ma misao o „večnom vraćanju" i na misao o „natčoveku". Te misli zasnivaju se na večnoj pesimistič- koj suštini sveta i na herojskom optimizmu, kao i izlazu iz pesimizma preko natčoveka. Izvirući iz ljudskih sla- bosti, zabluda i predrasuda i hraneći se njima, pesimi- zam se preobražava u optimizam pomoću dva Zaratustri- na spasonosna ključa. Oni se ponavljaju (kroz ćelo delo kao lozinka i glase: „Bog je umro!" i „Ja vas učim natčo- veštvu!" Piščev umetnički izražajni oblik taikođe je nov. On tu nije više aforizamski, nego je prapovedndčki, pro- ročki, simbolički i dogmatički na način kako su propo- vedali starozavetni proroci, ikako su napisane sveštene knjige i kako rade svi fanatici. Svaiku propoved završava jednim istini refrenom: „Tako govoraše Zaratustra!" Te njegove ideje imale su svoju poznatu sudbinu. Njegove ideje o natčoveku, o podeli ljudi na moćne i slabe, kao i druge njegove ideje, našle su vidno mesto u nacističkoj ideologiji. Zanimljive su dve kasnije Ničeove knjige, „Vagnerov slučaj" i „Niče ikontra Vagner". Obe te knjige imale su pamfletsko obeležje i u njima ima ovakvih oštrih reci: „Umetnik dekadencije, to je prava reč. Ja se ne zadovo- ljavam ulogom mirnog posmatrača kad vidim tog umet- nika kako kvari naše zdravlje i, još više, muziku. Uosta- lom, da li je Vagner čovek? Zar nije on pre jedna bolest? 375 On učini bolesnim sve čega bi se dotakao, pa je učinio bolesnim i muziku. Vagner je neuroza. Naši lekari i fizio- lozi imaju u licu Vagnera najzanimljiviji slučaj". U toku dalje tri godine napisao je još tri knjige: „Su-

mrak idola", „Antihrist" i „Volja za moći". Prva ima simbolički naziv, kao parodija na Vagnerovo delo „Su- mrak bogova", napisana je u satiričnom tonu i aforizam- skom obliku i ima cilj da „s čekićem u ruci ispita idole koje ljudi obožavaju". U drugoj .knjizi je izlio svoju naj- jaču žestinu protiv hrišćanistva: „Postoji potpuna istovet- nost između hrišćanina i amtiihrista: oni nemaju drugi cilj i nagon nego rušilački". — „Hrišćanstvo i alkohol najveći su činioci pokvarenosti". — „Ja vidim u hrdšćam- stvu veliko profkletstvo, veliku unutrašnju pokvarenost, veliki osvetoljubivi nagon, koji primanjuje sredstva ne može biti otrovndja, 'skrivenija, podzemnija i niža". Treća knjiga ostala je nezavršena i u zabelešlkama, s podnaslo- vom „Ponovna procena svih vrednosti". Te zabeleške bile su sređene i izdate posle piščeve smrti. Polazeći od svo- jih nejasnih postavfki, Niče kroz sve redove tih razbaca- nih i često ponavljamih zabeležaika vidi spas i izlaz iz „evropskog nihilizma" u „ponovnoj proceni svih vred- nosti" pomoću „volje za moći" i pomoću „odabiranja i vaspitanja nove rase ljudi". Niče je kroz svoja dela, <kao što je rečeno, izražavao sebe, svet svog duha, pa se kroz njih niože pratiti i razvoj njegove bolesti. Još od svoje 14. godine on je, pored spolj- nog sveta, posmatrao samog sebe i svoj unutrašnji život, i nekoliko puta je pisao iznova svoju autobiografiju. Po- slednju je napisao kad mu je bilo 45 godina, pod naslo- vom „Ecce homo", i ona mu je bila ujedno i poslednje delo, u kome otkriva svoj poremećeni duh, iako još mesti- 376 miče unino snažan i stilski savršen. U predgovoru piše i ovo: „Predviđajući da ću uskoro morati da istupim pred čovečanstvo s najtežim zahtevom koji je ikad pred njega postavljen, izgleda mi neizbežno da kažem ko sam ja. Čujte me! Jer je sam Onaj i Ovaj. Ne pobrkajte me sa svakim!" — „Ja nisam, na primer, nikakav bauk, nikakvo moralno strašilo, ja sam, štaviše, suprotna priroda vrsti čoveka, koju je vrstu svet dosad obožavao kao pumu vrlinu". — „Poslednje što bih ja obećao bilo bi — da se čovečanstvo .poboljša'." — „Ja neću ustanoviti nikakve nove idole: stari najbolje pokazuju šta znače glinene noge. Oboriti idole (moja reč za ideale), to je pre moja rukotvorina." — „Usred mojih dela stoji .Zaratustra'. Njima sam ja čovečanstvu učinio najveći poklon koji mu je ikad dosad učinjen. U njemu ne govori nikakav .pro- rok', nikakav jeziv melez bolesti i volje za moći kojega zovu osnivačem religije". Zadajući sebi u dsitoj knjizi, u prvom poglavlju, pita- nje „Zašto sam ja tako mudar?", u drugom „Zašto sam ja tako pametan?" i u trećem „Zašto ja pišem tako dabre knjige?" — on na sva ta pitanja odgovara koliko megalomanski neuračunljivo, toliko i filozofski i knji- ževno duhovito. Udarajući, odmah zatim, pamfletski na nemaoki karakter i kulturu, zaključuje: „Nemci imaju na svojoj savesti sve kulturne zločine za poslednja četiri stoleća"; „Luter, taj kobni kaluđer, vaspostavio je crkvu i, što je hiljadu puta gore — hrišćanstvo, i to u trenutku kad je ono propadalo"; „Lajbnic d Kant su dve kočnice umnog razvitka Evrope"; „Nemci su sprečili svojim .oslobodilačkim ratovima' da se stvori političko i priv- redno jedinstvo Evrope u trenutku kad se na vidiku po-

kazala viša sila genija i volje u licu Napoleona, i po- 377 mogli da se stvori protivkulturni, bolesni i nerazumni nacionalizam, ta nacionalna neuroza, kao i da se večno zacare male državice i mala politika". Udarajući i dalje po Nemarna, on im suprotstavlja druge narode, pa piše: „Moji prirodni čitaoci i slušaoci su poglavito Rusi, Skandinavci, Francuzi, ikojih će biti u sve većem broju. Nemci su u istoriji saznanja zabeleženi sa svega nekoliko sumnjivih imena, i oni su dali samo /nesvesno kovače lažnog movca'. To ime pristoji Fihteu, Šelingu, Šopenhauenu, Hegelu, Šlajermaheru, snjima isto toliko koliko i Lajbnicu i Kantu. Sve su to sami Šlajer- maheri". — „Evo već deset godina kako u Nemačvkoj nije našao iniko za shodno da moje ime odbrani od apsurdnog dubokog preoutkivanja u koje je ono sahranjeno. Našao se jedan stranac, jedan Danac, koji je prvi našao u sebi utančanost nagona a hrabrosti da se pobuni protiv mojih nazoviprijatelja. Na kojim momačkim univerzitetima su mogućna predavanja o mojoj filozofiji, kao što ih je proš- log proleća držao u Kopenhagenu dr Georg Brandes?" „Nemci se nisu ogledali onako tvrdo u XVII vek<u kao što su to učinili Francuzi. Jedan Larošfuko, jedan Dekart hiljadu puta su iznad Nemaca po valjanosti, i oni sve dosad još nisu dali nijednog psihologa. Jesu li Nemci dali jednu jedinu knjigu koja bi bila duboka? Čak i sam pojam o tome šta je duboka (knjiga njima nije svojstven. Na pruskom dvoru, bojim se, gosipodina Trajčkea smatraju dubokim. Kada sam jednom prilikom hvalio Stendala kao dubokog psihologa, susreo sam nemačke univerzitetske profesore koji su njegovo ime jedva i sricali. Čini ini čast da važim kao prezirač Nemaca. Moje nepoverenje prema nemačkom karakteru ide još od moje 26. godine, i Nemci su za mene nemogući". 378 U četvrtom, poslednjem poglavlju iste 'knjige, „Zašto sam ja udes?" piše odista proročki: „Ja znam svoj udes. Nekada će se za moje ime vezati uspomena na nešto straš- no, na jednu krizu kakve na Zemlji nikada inije bilo, na najdublji sukob savesti, na jednu odluku uperenu protiv svega u šta se dosad verovalo, što se tražilo d sito se slavilo kao svetinja. Ja nisam čovek, ja sam dinamit. Ja sam naj- strašniji čovek koji je ikad postojao, ali to ne isključuje da mogu biti i najblagotvorniji. Ja sam prvi imoralista, pa sam zato par exelence rušilac". Niče je ovo poslednje svoje delo napisao kao svoj in- timan dnevnik, pa zato nije imao nameru da ga objav- ljuje. Posle se predomislio i dao ga u štampu, ali njegovi prijatelji uspeli su da ga nagovore da obustavi štampanje. Delo je izdato tek posle njegove smrti. bogato delo i kad se ono uporedi s njegovim životom si- *£ romašnim događajima, onda nastaje trenutoa zabuna, jer između njih ne samo što se ne vidi istovetnost već se, na- protiv, zapaža puna suprotnost. Pri tom poređenju, prema velikom piscu stoji toliko neznatan čovek da bi se sva ^ l£ njegova biografija mogla sažeti u okviru službeničkih po- dataka: rodio se 1844. god., odlično svršio nižu, srednju i višu školu; 1869. god., postavljen je za profesora; 1879, /

po molbi i zbog slabog zdravlja, penzionisan; posle toga, <£ i sve do kraja, 1899, živeo kao putujući pisac; i, najzad, 1882. doživeo jedini događaj u životu: neuspelu ljubav. J Ako bismo pokušali da oskudne podatke o životu po- punimo fiziognomijskim otkrićima i da suprotnosti iz- među njegovog života i dela dokučimo razgledanjem nje- govog lika i njegove spoljašnosti, onda ubrzo i tu ostajemo trenutno zbunjeni i razočarani, jer, po recima njegovih 379 biografa, nailazimo ina „Ničeovu masku", koja, kao gusta zavesa, sakriva sav njegov unutrašnji život. Na njegovom lilku vidimo Jcako gusti i oborena brkovi zaklanjaju usta i prodbradak, kako su se krupne obrve nadnele nad oči, koje gledaju neifcuda u daljinu, i .kako kosa, začešljana nazad, otlbriva visako i široko čelo kao indkakvu prijemnu tablu, ikoju dopunjuju još i upadljivo male usne šlkoljke, da bi, po recima Zaratuistre, „čule stvari koje se ine čuju". Na njegovoj spoljašnosti i držanju isto tato zapažamo suprotno od onoga što smo očekivali, jer vidimo priliku srednjeg rasta, krotkog hoda, tihe naravi, otmenog drža- nja i povrh svega toga, „gotovo ženske blagosti", što je najviše začudilo Lu Salome. Niče kao da je bio i sam svestan svoje maske, pa je zato govorio: „Sve što je du- boko vođi masku ... svaki dubdk duh ima potrebu za maskom. Reći ću još i više: oko svaikog dubokog duha neprekidno oraste i jača maska". Ista zabuna i razočaranje nas očekuju ako pokušamo da prodremo u Ničeov unutrašnji svet i u njegov intiman život. Tim puteni nećemo dopuniti oskudne podatke o toni njegovom iskrivanam životu i dokučiti protivureč- nasti između njegovog unutrašnjeg života i njegovih po- stupaka, laiko gromovnik protiv milosrđa, on je jednom prilikom, sedeoi za svojim stolom u ikafani u Torinu i zadubljen u čitanje novima, čuo bolnu ciku psetanceta koje je bdio prignječeno vratima. On je odmah bacio no- vine, skočio, izvadio svoju džepnu maramicu i previo životinjici otvorenu ranu iz koje je curila krv. Bio je ne- obično nežan i pažljiv pirema svojoj majci, koja se sva založila da se u njenoj kući i pod njenom negom oporavi od živčanog rastrojstva. Ona se radovala uspehu ,,Za- ratustre" i „Sumraku duha", kako je ona izgovarala, ali 380 je strepila od sve brojnijih neprijatelja koje su stvarala njegova dela i brižno mu savetovala: „Ah, ostani kod tvojih Ćuka!" — Upiikos svega toga, on je uporno ostao pri svome i nastavio svoje započeto delo. Takvih primara je mnogo. Ničeovi životopisci d ocenjivači njegovog dela složni su u tome da je njegov fizički život u suprotnosti s nje- govim delom, ali su, isto taiko, dodavali da se suprotnosti vide i posebno, u okviru njegovog života isto toliko ko- liko i u okviru njegovog dela. Njegov ocenjivač Jozef Hofmiler, ističući tu idavno otvrđenu činjenicu, zaključuje ovalko: ,,S pravom je naglašeno da Niče pokazuje svakom čitaocu drugo lice, i u njemu se mogu lako dokazati /nje- gove suprotnosti. Problem Ničea je mnogostruk, zamršen, mračan i težak". Te suprotnosti, ikoje čine njegov duh složenim i haotičnim kaiko u njegovom unutrašnjem ži- votu taiko i u njegovom delu i koje stvaraju zagonetku,

imaju jedan jedini ključ za svoje objašnjenje. To objaš- njenje je njegova bolest. Ničeova bolest je nasledna, i zato ima svoj davnašnji tok. Započeta u nevidljivoj naslednoj klici, verovatno s očeve strane i loze, ona se duhovno izrazila već kod „ma- log pastora", 'kod Ničea deteta, koje se usamljivalo i izdvajalo od ostale dece i koje <se gordilo snad njima svojim plemićkim porđklom. Posle puberteta, pri kraju gimnazijskog obrazovanja, ta bolest se polkazala u jasni- jem obliku — u njegovom individualističkom duhu, koji ga je odveo duhovnom usamljivanju i izdvajanju čak i iz kruga njegove patrijarhalne, pastorske porodice, ogra- divši ga zidom verskog otpadmištva. Kasnije ga je to za- tvaranje u sebe i ograđivanje od sveta odvelo snajpre naci- onalnom otpadništvu, a zatim otpadništvu i od svih 381 društvenih redova, grupa i zanimanja, načinivŠa ga, u stvari, duhovnim pustinjakom i otpadnikom od svih Jjudi. Uporedo s tom osnovnom crtom njegovog patološkog karaktera pođcazale su se, još od rane mladosti, i dve dru- ge, spočetka u nejasnijem i nevinijem obliku a ikasnije u sve određenijem i oštrijem. Te su se dve crte ispoljile naj- pre u vidu iprecenjivanja isebe i potcenjivanja svih dru- gih, a zatim su se razvile u uzdizanje i hvalisanje sebe i u obaranje i rušenje drugih, da bi se završile grandomani- jom i, usled isticanja neprijatelja, još i manijom gonjenja. Razvoj njegove grandomanije može se najjasnije za- paziti i proučiti ipo njegovim mnogobrojnim pismima. Kad je izdao svoje prvo delo, 1871. god., on je pisao: „Moja delatnost počinje, i sada će se saznati šta ja hoću". Deset godina kasnije, 1881, piše svojoj sestri: „Ti misliš da je u pitanju jedna knjiga? Zar ti još neprestano misliš da sam ja samo pisac? Moj trenutak je nastupio". Iste godine, posle objavljivanja „Jutarnjeg rumenila", piše: „Ja sam napisao i objavio najsmeliju, najuzvišeniju i naj- smišljeniju iknjigu koju su ikad čovečji mozak i srce stvo- rili". Sledeće godine, 1882, piše: „Ja sam mislio da sam u Vagneru našao čovdka koji je viši od mene i Jkoji me je prevazišao. To je bila zabluda. Sad se više ne smem s njime porediti, jer pripadam drugom rangu". Dve godine kasnije, 1884, piše: „Ja sam danas, s velikom verovatno- ćom, najveći čovek u Evropi. Moji ciljevi i zadaci su viši nego ma kojeg drugog čoveka". Godinu dana kasnije, 1885, piše: „Ne zaboravi da takva bića kao što su Vagner i Šopenhauer, iz izvesnih ličnih obzira, toliko isto pre- zirem koliko i sažaljevam, i smatram čak i osnivača hrišćanstva u izvesnom smislu površnim". Krajem 1889. god., kada je njegova grandomanija dostigla vrhunac, 382 u njegov lični dnevnik je zapisano: „Ne postoje stvari u kojima bih dopuštao protivuslovlje. U pitanjima pozna- vanja dekadencije ja sam najviša instancija ikoja postoji na Zemlji". Razvitak mamije gonjenja može se najbolje videti i proučiti po njegovom sve razdražljivijem držanju, sve većem nepoverenju, sve oštrijem rečniku i sve pamflet- skijem obeležju njegovih spisa, ikako u odnosu na priz- nate autoritete tako i u odnosu na društvene redove, staleže, partije i profesije. U svom odrečnom stavu prema

svima i svačemu, napadajući, a ujedno i braneći se na svim stranama od sve mnogobrojnijih neprijatelja, poka- zuje ne samo dubolku duhovnu odvratnost prema svojim neprijateljima već i fiziološku. To se izražavalo kalko kroz upadljivo čestu upotrebu reci „odvratnost", tako i kroz neodoljiva i česta fiziološka gađenja i povraćanja žuči. U nastupima gnevnih napada i zahuktane odbrane za njega su: „sveštenici najnevalljaliji neprijatelji, para- zitska vrsta ljudi", „podmulkli čovečuljci", „prerušen ) jad", „namirisani svetski klevetnici", „pravi otrovni ' pauci"; naučnici: „bezjaci", čuveni mudraci: „spravljači otrova" i „slični magarcima"; žene: „mačke, ptice ili, u najboljem slučaju, krave"; socijalisti: „otrovne tarantu- le"; bogataši: ,,o!loš koja zaudara do neba"; čovek: „veći majmun nego ma koja v/rsta majmuna"; Vagner: „vagne- rijanac, gospodin tutor, idiot". Prosipajući nemilice takve i slične reci i izraze, on to čini ne samo u svojim pamflet- skim spisima, već i u svojim pesmama i poemi „Zaratust- ra", u kojoj se često ponavljaju reci: ološ, fukara, ma- garac, lažovčina, ispravljač otrova, zavidljivac, ćaknut i mnogi drugi slični izrazi. 383 Pored grandomanije i manije gonjenja, ikod njega su se često potkazivali, kroz ceo njegov zreli život, i zmaci umne poremećenosti, u raznim stepenima jačine, koji su padali u oči kako njegovim prisnim prijateljima tafco i njemu samom. To je prvi zapazio ponemčeni Englez i ne- maoki rasistički pisac Hauston Čemberlen. On je to uitvir- dio pri čitanju njegovog tdela „Ljudsko, odveć ljudsko", 1878. god. Kasnije, 1886. god., njegov prijatelj Ervin Rode zapazio je to još jasnije i određenije, pa je u svojim uspomenama pisao: „U to vreme Ničea je okruživala ne- kakva 'neopisiva atmosfera otuđenosti od svega, nešto što je onda na mene učinilo težak utisaik. U njemu je onda bilo nešito što ranije nisam poznavao, i kao da je iz njega nešto iščezlo što ga je ranije odlikovalo. Kao da je dolazio iz zemlje u 'kojoj niko drugi ne iboravi". Drugi njegov prijatelj, Dosjen, (koji ga je video godinu dana kasnije, piše u svojini uspomenama: „Ali, kakve su pro- mene kod njega nastale! Nije bilo više njegovog gordog držanja, elastičnog hoda, tečnog govora, .kao što je to neikad bilo. Činio je utisak Jcao da .se jedva vuče i zanosi na stranu, a govor mu je bio trom i često zapinjao". Baveći se uveik i samoposmatranjem i zavirujući često u svoj unutrašnji svet, kao večiti „Griibler" („samo- zapitikivalo"), Niče je početkom 1876. god. prvi put jasno uvideo da u njegovoj duši nije sve u redu. Pisao je svome drugu Gerzdorfu: „Ne smem više sumnjati u to da mi predstoje muke zbog mog ozbiljnog oboljenja mozga". U jednom pismu iz 1881. god. otkriva isvoje uverenje o tome da boluje od nasledne bolesti, „od oca", i da očekuje s časa na čas da ga „moždana kap izbavi od nesnosnih patnji". Godinu dana kasnije, u pismu Gastu, kaže: ,,Mo- raću preživeti još koju godinu! Ah, dragi prijatelju, /-—*- 384 neprestano mi se vrzma po glavi slutnja da živim ne- obično opasan život, jer pripadam mašinama koje se mogu lako rasprsnuti". Ničea nije prevarila njegova slutnja, niti je njegove

prisne prijatelje obmanulo njihovo prodorno oko. Kra- jem 1889. god., kada je pisao svoje poslednje delo i živeo samotao u Torinu, počeo je pokazivati ozbiljnije znake umne poremečenosti. Kako kaže Hofmiler, u njegovim pismima iz tog vremena nalaze se sve jasniji i mnogobroj- niji znaci koji predočavaju sliku „bolesti u naglom napre- dovanju: prekomerna osetljivost i razdražljivost, nepo- verenje". Pada u oči i domaćinu kod koga stanuje: ku- puje stvari po mnogo skupljim cenama nego što vrede, a i one koje mu nisu potrebne; žedni i pije mnogo vode itd. Jednog dana, januara 1889. god., još više iznenađuje i zaprepašćuje svoje prijatelje u Bazelu, profesore Over- beka i Burkharta, s kojima se stalno dopisivao. Oni do- bijaju od njega pismo i proglas u leojima ih obaveštava da je naredio da se u Rimu sastane kongres, na koji je pozvao sve svoje prijatelje, kao i vatikanskog državnog sekretara i italijanskog kralja — da bi se ,ydonela odluka o streljanju Viljema II i svih antisemita". U proglasu je stajalo i to da je on „razapeti na krstu i u isto vreme Dionis" i da će biti „gospodar sveta". Pošto su se oba njegova bazelska prijatelja posavetovala s profesorom psihijatrije Vileom, Overbek je hitno otputovao u Torino . i doveo obolelog Ničea u Bazel, gde je smešten u bolnicu. / Krajem istog meseca u Bazel je doputovala njegova maj- r ka, koja ga je prevezla u Janu i smestila u duševnu bol- nicu. U martu 1890. god. majka ga je prevela u svoj stan u Naumburgu i čuvala do svoje smrti, 1897. god. Onda ga je preuzela njegova sestra u Vajmaru. 25 Tragedija genija Niče je za sve vreme bolovanja bio miran bolesnik, ali je sve više slabio umom. Najzad nije više prepoznavao prijatelje i izgubio je moć čitanja. Slabio je neprestano i fizički, zbog čega se kretao slabo u prvo vreme, a kasnije je sasvim iznemogao i nije mogao ustati iz postelje. Kra- jem 1900. god. oboleo je od zapaljenja pluća i od toga umro. Dijagnoza Ničeove duševne bolesti ostala je konačno neutvrđena. Lekari koji su ga lečili našli su da je Jkod njega bolest pokazivala nejasan, „atipičan karakter" po svom postanku i toku, i kolebali su se između progresivne paralize i „reformatorske" paranoje. Pošto je bolest bila svakako naslednog porekla i razvijala se neosetoo kroz ceo Ničeov život, najverovatnija bi, možda, bila pret- postavka da se nasledna paranoja susrela naknadno s paralizom, posledicom sifilisa, i da je zbog takve kom- binacije nastala atipičnost bolesti. Niče je pri stupanju u život i pri određivanju svog životnog poziva i cilja izabrao filološku struku i nauč- nički put. On se za to pripremio odlično i započeo posao s velikim oduševljenjem. Posle izvesnih uspeha napustio je kako filološiki i naučni rad tako i profesuru. Ocenju- jući njegove filološke rezultate rada, prvak nemačkih filologa Vilamovic-Melendorf izrekao je o tim rezulta- tima nepovoljan sud: „Niče nije nikakav filolog". Nje- govo glavno delo iz oblasti antičke filologije, „Rađanje tragedije", takođe nije dobro prošlo u naučnom svetu: njegovo tumačenje apolonskog i dionizijskog elementa u grčkom životu i kulturi nije prihvaćeno kao tačno, a dionizijski element je i sasvim odbačen, kao pogrešan, i umesto njega je uzet heraklitski, kao istorijski tačan.

Niče se ogledao i kao istoričar, ali je i tu podbacio, jer 386 nije imao ni istorijske spreme niti istorijskog kriticizma. Istoričar Bubnov rekao je o njemu da je ,,u oblasti isto- rije ostao diletant". On je, tkao mislilac, pokušao rad i na filozofskom polju, ali i ovde je zastao na pokušajima, jer nije stvorio nikakav filozofski sistem. Nepriznat i na tom polju, on je govorio ogorčeno o „univerzitetskoj filozofiji i aka- demijskoj vezanosti", potcenjivao svaki filozofski sistem i pisao da je „prevara kad filozof istavlja svoj sistem". Nije imao volje ni za naučni rad i ismevao je naučnike. Kurt Hildebrant rekao je o njemu da se ,ynjegov metod u traženju istine svodi u stvari na to da istinu postavi na glavu". Nepriznat kao filolog, istoričar, naučnik i filozof, Niče je dobio jednodušno priznanje od svih svojih kri- tičara samo u jednom pogledu — kao „fanatičan renegat", kako se izrazio Ernst Bertram. Sam Niče je rekao o sebi to isto pripisavši sebi istorijsiku zaslugu da je „ruštlac" i da je „dinamit". On je, zaista, više i jače nego iko drugi odricao i obarao ovenčane autoritete i rušio sve društvene vrednosti osveštane vekovnim iskustvom, ponavljajući bez umora da „ništa nije istina" i da je „sve dozvoljeno". Predan fanatički rušilaštvu, on je po oceni Kurta Hildebranta, „po svom životu i delu ličio na proroka i propovednika; nije tražio logiku nauke, nego ubedljivi, pa i zapovednički stil; iza njegove filološke profesije krio se u stvari nagon propovednika, nagon osnivača nove religije, i taj mu je nagon ležao u krvi". Njegov najpri- sniji prijatelj Gost kaže da „kad bi Niče živeo u srednjem veku, bio bi nesumnjivo osnivač nekakvog verskog reda". Nagrađen u obilnoj meri propovedničkim darom, Niče je celog svog života predvajao svet ili u svoje ljute 25* 387 neprijatelje ili u svoje zapaljene pristalice, koje su ga obožavale kao „natčoveka", kao svog „vođu", i u ime ko- jih ga je njegov najvatreniji obožavalac, student Peter Gast, nazvao „prerušeni svetac" i „najplemenitiji i naj- čistiji čovek koji je ikad po zemlji hodao". Ali, njegov je udeo znatan, a možda i presudan, u obaranju autoriteta i u rušenju ukorenjenih društvenih vredinostd, kao i u inspirisanju na totalitarne političke sisteme putem svo- jih stavova o „vođi" kao „natčoveku", o „moralu gospo- dara" i „amoralu robova" itd. LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ (1828—1910) Lav Nikola jevič Tolstoj vodi po- reklo od starih aristokratskih loza. U njemu su se spojila dva stara ruska plemićka roda: gro- fova Tolstojevih i kneževa Vol- konskih. Njegovi preci po oče- voj liniji pommju se još u doba Petra Velikog, kada je jedan od njih, Petar Andrejevič, dobio od cara titulu grofa. Taj predak pominje se kao „pametan, vest

političar i velmoža", a jedina mu je mrlja u životu učešće u ubistvu carevića Alekseja, sina Petra Velikog. Preci po majci imaju još starije aristokratske poreklo. Oni potiču od srednjovekovne ruske dinastije Rjurikove. Jedan od « *• - w najstarijih članova, knez Ivan Jurijevič, u 13. kolenu od Rjurika, početkom XIV veka, dobio je od cara na poklon imanje na reci Volkonki u Tulskog i Kaluškoj guberniji, i po toj reci dobio naziv on i njegovo potomstvo. Kao stare loze, grofovi Tolstoj i kneževi Volkonski u posledinjim svojim izdancima počinju biološki malak- savati i sve se više degenerisati. Među poslednjim izdan- cima oba roda nema nijednog znamenitijeg po duhu. Svi su obični i prosečni, ili ispod toga. O svojoj babi po oou, kćeri slepog kneza Nikole Ivanoviča Gorčakova, Tol- stoj u svojim uspomenama kaže da je bila „slabo obra- zovana i veoma razmažena". O dedi po ocu kaže to isto: „Ded moj, njen muž, bio je takođe ograničen, vrlo meka srca, veseo, i ne toliko darežljiv koliko besmisleno ra- sipan i, što je najglavnije, prema svima poverljiv". Zbog takvih osobina proćerdao je vrlo brzo svoje veliko imanje i ostao bez igde ičeg. Tolstojevi preci po majci, ded i baba, isto tako su osrednji ljudi. Ded, Nikolaj Sergejevič Volkonski, posle nekoliko godina neuspešne državne služ- be podnosi ostavku i ženi se fcneginjicom Trubeckom, koja umire brzo posle rođenja jedinice kćerke, majke Tolstojeve. Otac i majka Tolstojevi takođe se nisu isticali ni po kakvoj unutrašnjoj vrednosti iznad svojih predaka. O svom ocu Tolstoj kaže: „Moj otac bio je jedinac svojih roditelja. Njegov brat, Iljenjka, bio je ušinut u detinj- stvu, te je bio grbav i umro kao dete". O svom ocu kaže još i to da je u svojoj 17. godini stupio u vojnu službu, protiv volje svih svojih; kad se razočarao vojnom služ- bom, vratio se kući, u Kazanj, i podneo ostavku; tu se oženio i odmah otišao da živi, prilično skromno, na svom poljskom imanju u Jasnoj Poljani; posle devet godina 389 bračnog života ostaje udovac i tako nastavlja život na svom poljskom imanju do svoje smrti. Tolstoj karakte- riše svog oca ovako: „Otac je bio srednjeg rasta, dobrog izgleda, živ sangviničar, prijatnog lica i uvek tužnih očiju". Tolstojeva majka bila je trošne telesne građe i umrla je rano, kad mu je bilo godina i po. Da je bila trošne građe, vidi se i po tome što je, po recima sobarice, bila „veoma nervozna i prgava". „Sobarica mi je pričala", kaže Tolstoj o svojoj majci, da „odjednom sva pocrveni i čak se i zaplače". Tolstojev otac umro je kad je Tolstoju bilo devet godina. Posle smrti oba raditelja ostalo je petoro dece, četiri brata i jedna sestra. Biološko nasleđe Tolstoja ima dvostrulko obeležje: ono pokazuje ne samo znake degenerativne istrošenosti već i izvesna porodična oboljenja. Degenerativmo obeležje ogleda se u tome što je, kao što je rečeno, Tolstoj posled- nji veliki izdanak dveju starih aristokratskih loza koje su se počele gasiti i davati osrednje i beznačajne potomke. Tolstoj je među njima iznenadan i jak odrod u genijalnu

stranu. On bi bio, po dru Manjanu, „dćgene're superieur". Patološka strana Tolstojevog nasleđa nije dovoljno jasna jer njegovu genealogiju i biografiju nisu pisali le- kari, te je genetički nepotpuna i nejasna. Njegova majka izgleda da je bila tuberkulozna. Ovo je utoliko verovat- nije što je umrla rano i što je njena majka, Tolstojeva baba, umrla tako isto rano, verovatno takođe od tuber- kuloze. Prema opisu pomenute sobarice, majka je stra- dala još i od bolesnih živaca, od histerije. Tolstojev otac izgleda da je bio melanholičar, jer je uvek bio „tužnih očiju". Izgleda da je u očevoj porodici bilo tuberkuloze, 390 jer je Tolstojev stric, Iljenjka, bio „ušinut u detinjstvu, te je bio grbav i umro kao dete". Tu je, verovatino, bio slučaj tuberkuloze kičmenih pršljenova, posle čega je sigurno usledilo tuberkulozno oboljenje pluća i otuda preorana smrt u detinjstvu. Od tuberkuloze je umro i sta- riji Tolstojev brat. Tolstoj, rođen na izgled kao zdravo i napredno dete, odrastao je i proveo detinjstvo na očevom poljskom ima- nju, zajedno sa svojom braćom i sestrom. Kad mu je bilo 13 godina, umiru mu, jedna za drugom, baba i tetka, kod kojih su on i ostala deca odrasla, te posle toga napuštaju poljsko imanje i prelaze u varoš Kazanj. Tolstoj je još u detinjstvu počeo pokazivati neke znake svog osobitog duševnog sklopa. Kod njega se pre- rano ispoljila moć pamćenja. Pamti kako su ga kupali u koritu i kako su ga povijali. Kod njega se ispoljila u ra- nom detinjstvu i neobična odanost i ljubav prema člano- vima svoje porodice. Voleo je veoma svoju braću, oca, babu, tetku i ostale ukućane. Prema jedinoj svojoj da- ljoj rođaci, koja je živela u njihovoj kući, osećao je istu takvu ljubav. O njoj piše: „Prema njoj sam imao eksplo- zije ushićene i razdragane ljubavi. Sećam se, jednom prilikom, kada mi je bilo pet godina, sedeo sam s njom na divanu u gostinskoj sobi i ona me je milovala svojom rukom. Ja sam joj uhvatio ruku i počeo sam je ljubiti i plakati sav razdragan ljubavlju prema njoj". Zbog takvog ranog osećanja ljubavi za njega je smrt oca, tetke i babe bila pravi udar, od kojeg se nije dugo mogao oporaviti. Kako je sam kasnije govorio, očeva smrt izazivala je u njemu prvo religiozno osećanje i prvi religiozni užas pred pitanjima života i smrti. 391 Po dolasku u Kazanj kod njega se jače pokazuju ka- rakterne osobine. On postaje bolesno samoljubiv. Kao dopuna samoljublja, kod njega se ispoljavaju još dve crte: sramežljivost i povučenost, pa i s/klonost za razmi- šljanjem i raščlanjavanjem. Razmišljanja stvaraju kod njega skepticizam. On sam o tome piše: „Nijedan filozof- ski pravac nije me toliko zahvatio kao skepticizam, koji me je jedno vreme dovodio do ludila". Zatim kaže i ovo: „Bivali su trenuci kada sam pod uticajem te ideje dola- zio do takvog neuračunljivog stanja da sam se brzo okre- tao na suprotnu stranu, verujući da ću naći prazninu tamo gde nje nije bilo". U Kazanju se upisuje na fakultet istočnih jezika. Po- sle godinu dana izgubio je volju za jezike i prelazi na prav- ni fakultet. Uči s voljom i prelazi na drugu godinu. Ali,

odjednom, hladni i prema pravu. Zapušta se, razlenjuje i odaje lakom životu: ljubavi, vinu, zabavama, posetama, igrama, pozorištu. Gubi volju i za ostale fakultete, te na- pušta svaku misao na dalje više obrazovanje i odlazi na svoje poljsko imanje u Jasnoj Poljani. Selo mu je ubrzo dosadilo i prelazi u Petrograd, da tamo vidi šta bi predu- zeo. Neprestano se sprema čas na put u inostranstvo, čas da nastavi univerzitetsko obrazovanje, a čas da stupi u vojnu službu i napravi oficirsku karijeru. Od tih pla- nova ne biva ništa, i on se predaje praznom životu: kocka se, pravi dugove, banči po čitave noći, uz razuzdanu ci- gansku svirku i pesmu, i proćerdava d novac i vreme. U svoj dnevnik tada beleži: „Živim kao skot, premda i ne sasvim baš kao propalica; svoje poslove sam gotovo pot- puno zapustio i strašno sam pao duhom". U to vreme, na njegovu sreću, u Petrograd dolazi, na kraće vreme, njegov brat oficir. Da bi ga spasao daljeg } 392 propadanja, on ga odvodi ma Kavkaz. Novo mesto, novo društvo i novi utisci oživljuju ga, i kod njega se javlja jako religiozno osećanje i volja za radom. Ubeležava u svoj dnevnik ove reci: „Juče nisam spavao gotovo ćelu noć. Zapisavši nešto malo u svoj dnevnik, počeo sam da se molim bogu. Slatka osećamja koja doživljavam pri molitvi ne umem da izrazim". Uskoro je ponovo pao duhom, zahvata ga mrzovolja i obuzimaju ga mračne misli. U svoj dnevnik sada upisu- je: „Sećajući se svih neprijatnih trenutaka svog života, koji se vrzmaju čoveku po glavi čim ga spopadne mrzo- volja, uviđam da je suviše malo naslada, da je čovek su- više sposoban da predstavlja sebi sreću i da nas isuviše bije sudbina, onako nj zbog čega. Ona tako bolno, bolno udara u najnežnije naše žice. Ima nešto osobito slatko i veliko u ravnodušnosti prema životu, i naslađujem se tim osećanjem". Posle čestih uspona i padova raspoloženja kod nje- ga, naposletku, preovladava vedro raspoloženje. Polaže ofi- cirski ispit, stupa u vojnu službu, piše prvi uspeli knji- ževni rad, „Istorija mog detinjstva", i dobija izveštaj od uredništva jednog časopisa da će se taj rad štampati. To je bilo 1852. god., i u takvom, lepom raspoloženju i volji za radom, on upisuje u svoj dnevnik: „Ima u meni nešto što me^nagoni da verujem da sam rođen da budem ne ono što | svi ljudi". U takvom raspoloženju stupa u krimski rat 1855. god., kao artiljerijski oficir. Gpšte patriotsko raspoloženje koje je u početku rata zahvatilo rusko društvo obuzelo je i njega. Ali, kad se rat otegao, njega je ponovo obuzeo za- mor i mrzovolja. Čim se završio rat, podneo je ostavku na službu u vojsci i vratio se u Petrograd, u nameri da se 393 i posveti književnom radu. On započinje rad u tom pravcu, upoznaje se s prvim književnicima u prestonici, ali i u to- me brzo posustaje. Nezadovoljan, on kvari odnose s mno- gim prijateljima, a s Turgenjevim umalo nije došlo do dvoboja. Najzad, tsinula mu je spasonosna misao u glavi: odlučio se da na izvesno vreme napusti Rusiju, da ode u Evropu i da tamo izvidi na koju će stranu.

Pred polazak u Evropu odlazi na kratak odmor u Ja- snu Poljanu i tu, odjednom, menja ceo svoj plan. Zaljub- ljuje se u kćerku jednog svog suseda — pomješčika i od- lučuje se da je zaprosi. U poslednjem trenutku predomi- slio se i resio da otputuje na kratko vreme u Petrograd, da bi tamo ispitao i sebe i ćelu stvar sa ženidbom. Neko- liko dana po dolasku u prestonicu unosi u svoj dnevnik ovu belešku: „Ručao sam kod Botkina s Panajevim. On mi je čitao Pušifcina. Posle sam ušao u Botkinovu sobu i tamo napisao pismo Turgenjevu. Zatim sam seo na divan i odjednom sam briznuo u plač, pun poetskih blaženih suza, u plač bez uzroka". Uskoro, doneo je novu odluku: prekida stvar s veridbom i odlazi u Evropu, kako kaže nje- gov biograf, „bez određenog cilja". Po dolasku u Pariz, 1857. god., brzo se rashlađuje i prema Evropi, ona ga je razočarala. Odmah u početku prisustvovao je giljotiniranju zločinaca osuđenih na smrt i veoma se potresao. On o tome piše u svom dnevniku: „Ustao sam u 7 časova izjutra i otišao da gledam izvrše- nje smrtne kazne. Debeo, beo i zdrav vrat i grudi, celivali su Jevanđelje, a posle — smrt. Kakva besmislica! Silan i ne uzaludan utisak! Nisam političar. Moral i umetnost. Znam, volim i mogu... Giljotina mi dugo nije davala da mirno spavam i nagonila ine da se neprestano okrećem u postelji". 394 Ubrzo napušta Pariz i odlazi na kraći odmor u Švaj- carsku. Zatim se, preko Nemačke, vraća u svoju Jasnu Poljanu. Sad mu je namera bila da se posveti svom polj- skom imanju i da otvori školu za seosku deou. Osvežen utiscima s puta, posle odmora na svom imanju, on je vedar i raspoložen. Piše svojoj babi: „Babuška! Proleće! Dobrim ljudima je odlično na ovom svetu. Dobro je čalk i takvima kao što sam ja. U prirodi, ina vazduhu, u svemu — nada, budućnost, divna budućnost". Sledeće godine, 1860, njegova duševna snaga bila je već iscrpena i on se oseća ponovo premoren i klonuo du- hom. On piše: „Teškoće domaćeg gazdinstva, teškoće usamljeničkog života, sve mogućne sumnje i pesimistička osećanja, sve je to preplavilo moju dušu". Njega donekle i drži još samo rad u školi, koju je osnovao sam i u kojoj l uči seosku decu. Ali mu i tu crv sumnje nagriza duševni l mir. Nije zadovoljan samim sobom i neprestano traži srni-1 sao života, sumnjajući uvek u sve i sva. U svojoj „Ispo-1 vesti" piše: ,,U suštini, vrteo sam se stalno oiko nerešenog l zadatka, ikoji se sastojao u tome da učim druge i sam ne l znajući čemu". Zatim kaže: ,,U dubini duše znao sam j' vrlo dobro da ine mogu učiti druge nečemu što treba, kad l ni sam ne znam šta valja a šta ne valja". | Tražeći nov put da bi se oslobodio sumnje, ponovo putuje u Evropu. Posećuje Berlin i čuveni Moabitski za- tvor u njemu, koji, kao i giljotina u Parizu, duboko po- tresa njegovu dušu. On, nezadovoljan, napušta inemačku prestonicu, putuje po lepoj „nemačkoj Švajcarskoj", po Saksonskoj, posećuje brata na samrti od plućne tuber- kuloze u jednom momačkom sanatorijumu. Nastavlja po- tom putovanje po Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj, pa se vraća svojoj kući, s proleća 1861. god. 395

S drugog, devetomeseonog boravka u inostramstvu vratio se veoma utučen. Nezadovoljan je nemačkom nau- kom, nemačkom školom i evropskom kulturom, a najvi- še je nezadovoljan samim sobom. Još uvek ine zna šta će i na Ikoju će stranu najzad krenuti. Jedno vreme bio se za- grejao oslobođenjem muzika od zavisnosti pomješčika, te se zaposlio u uredu za uređivanje odnosa između oslobo- đenih muzika i njihovih bivših gospodara spahija. Ali, i to mu je brzo dojadilo, pa je i taj posao napustio. Ostao mu je jedini rad u seoskoj šikoli, koji je svojski obavljao. Dobavio je i jednog nemačkog pedagoga. Osnovao je pe- dagošlfci časopis „Jasna Poljana" i ispunjavao ga svojini teorijskim člancima o pedagogiji. Uskoro mu je dosadio i taj posao. O tome piše: ,,U go- dini oslobođenja muzika od pomješčika vratio sam se iz inostranstva u Rusiju i počeo učiti neobrazovan svet u školi a obrazovan u časopisu koji sam počeo izdavati. Stvar Ikao da je krenula na dobro, ali sam odjednom ose- tio da nisam baš sasvim zdrav umno i da se tako ne može duže vreme. Godimu dana bavio sam se posredništvom iz- među muzika i pomješčika, školom i časopisom, i toliko sam se namučio, naročito zbog toga što sam se zapetljao poslovima toliko mi je padala teško borba oko uređivanja odnosa između spahija i bivših kmetova, toliko je maglo- vito tekao rad u školi, toliko mi je postalo dosadno pi- sanje u časopisu, koje se, u stvari, svodilo na jedno: da učim ceo svet a da sakrijem ono što ne znam — da sam naposletku zbog svega toga oboleo više duševno nego te- lesno. Bacio sam sve i otišao u stepski kraj, ikod plemena Baškiraca, da tamo dišem stepski vazduh, da pijem ko- bilje mleko i da živim životinjskim životom". To je bilo 'ln-% VlC jj J 's proleća 1862. god., a u jesen iste godine, odmoren, os- vežen i oporavljen, ponovo oživljava i krepkiji je nego ikad ranije. Odlazi u Moskvu i ženi se kćenkom jednog lekaira, Sofijom Andrejevnom Bers. Ženidba ga je još više podigla duševno. Napušta sve dotadašnje poslove, seli se na stalan boravak u Jasnu Po- ljanu, posvećuje se porodici, radi ma imanju i piše svoje najveće delo, „Rat i mir". Sav zadovoljan, pa i ushićen svojom „porodičnom srećom" i nastalim stanjem, piše svom prijatelju, pesniku Fetu: „Fetuška, čičice, i prosto — mili prijatelju Atanasije Atanasijeviču! Ja sam, evo, već dve nedelje oženjen, sav sam srećan i postao sam onov, sasvim nov čovek". Krajem šezdesetih godina tog stoleća radi još mar- Ijivije: pored ostalog, vraća se pedagošikom radu, završa- va „Rat i mir" i započinje rad na ,Ani Karenjini". On je na vrhuncu svog stvaralaštva. Ali, i tome je došao kraj. Posle tog podužeg perioda napornog rada i proizvodnje kod njega izbija ponovo njegova stara duševna klonulost, apatija sa sumnjom, sa- da dublja i sudbonosnija nego ikad ranije. Njegov bio- graf Birjukov piše: „Ali, sav taj Tolstojev intenzivan rad, vezan s mnogim brigama oko vaspitanja i obrazovanja svoje dece, književni uspesi, proizvodan javni društveni rad — sve to nije mu davalo puno duševno zadovoljstvo i krajem sedamdesetih godina prošlog veka obuzimaju ga ponovo sumnje u pogledu smisla života, do kojih je bio

dolazio i početkom šezdesetih godina, posle smrti brata i na kraju svog momačkog života". Taj duševni obrt ikod Tolstoja bio je poslednji. Bio je već na nizbrdici života; bio je već zreo čovek s pola 397 stoleća iza sebe, te više nije imao ni telesne ini duševne snage da se otme. On se sada odriče društvenog života, seli se potpuno u prirodu, na svoje imanje u Jasnoj Po- ljani, izuzev povremenih zimskih boravaka u Moskvi; ba- vi ise svojini imanjem i šikolom, napušta književni rad i iz- daje samo kratke i popularne brošure za prost narod. No- vo raspoloženje i gledanje na svet izrazio je u knjizi „Šta je to umetaost". U njoj je porekao vrednost celokupsne svetske umetnosti, pa i svoje, i istakao jedino vrednost narodne umetnosti, narodnih umotvorina. Kasnije je ob- javdo u tom smislu roman „Vaskrsenje", u kome je izneo moć čovekovog unutrašnjeg preobražaja, pokajanja i sa- moodricanja. Duševno preporođen, on sada zapada u du- bok religiozni misticizam i istočnjački fatalizam. On kao da ne sumnja više ni u šta, jer je najzad našao svoj put i smirio svoj duh. Ali uskoro crv sumnje ponovo nagriza njegovu dušu. Njega zahvata opet unutrašnji nemir jer je, kao i pre, ne- zadovoljan samim sobom. On nalazi da ne živi po svojoj novoj veri, i da mu se život i vera ne podudaraju. Godine 1897. piše pismo svojoj ženi, ali ga ne šalje, već ga bri- žljivo sakriva, jer se još koleba. U tom pismu je pisao: „Draga Šonja, odavno me muči disharmonija između mog života i mog verovanja. Da vas nateram da promenite svoj život, svoje navike, na koje sam vas ja navikao — ne mogu. Da odem od vas, tako isto nisam mogao dosada, jer bih lišio decu, dok su bila mala, i ono malo uticaja ko- ji sam imao na njih, i ogorčio bih vas. Da produžim da živim ovako kako sam živeo poslednjih 16 godina, da se borim protiv vas i da vas razdražujem, a i sebe da dovo- dim u sablazni na koje sam navikao i kojima sam se okru- f 'H* • y ft 'žio — takođe više ne mogu. Resio sam se sada da učinim' ono što sam odavino hteo učiniti — da odem. Kao što Hin- dusi u svojoj 60. godini života odlaze u šume, kao što sva- *^ ki star čovek hoće poslednje svoje godine da posveti bo- ' Jif \b^ gu, a ne šalama, kalamburima, spletkama, tenisu, taiko i •/ *r y» ja, u svojoj 70. godini, hoću svim silama duše spokoj stvo i samoću, i ako me potpunu harmoniju, a ono ni ovakvu drečeću disharmoniju između života, s jedne strane, i ve- rovanja i savesti s druge". * Tolstoj je napisao to pismo 1897. god., ali ga je zadr- žao, kao i svoju posledmju odluku. S proleća 1910. god. na- pisao je još jedno, slično pismo ali je i na njemu zastao, jer je i tada još uvek sumnjao i predomišljao se. Međutim, ujutru 28. oktobra iste godine ustao je vrlo rano i spre- mio se na nekakav put. Pred sam odlazak seo je za sto i f napisao svojoj ženi pismo, ovog puta poslednje. U njemu l je rekao: „Moj će te odlazak ogorčiti. Ja to žalim, ali poj- I mi i veruj da ne mogu drukčije^ Moj položaj u kući po- \ stao ie nesnosan; pored ostalog, ne mogu da živim i da- \ Ije u raskoši, kako sam dosad živeo, i činim ono što obično l čine starci mojih godina — odlaze od sveta da bi proži-

t veli svoje poslednje dane u samoći i tišini". Nečujno, krišom, sa svojim prijateljem drom Mako- t veckim Slovakom, iskrao se iz kuće rano zorom i odvezao / na najbližu železničku stanicu. Njegov biograf Birjukov piše: „Tolstojeva namera bila je da ode na Jug, bez odre- đenog cilja, u nadi da se uz put resi". Tolstoju nije bilo suđeno da ostvari poslednji plan svoje veono uznemirene i sumnjičave duše. Na tom svom putu oboleva od zapaljenja pluća i umire, ubrzo, u stanu šefa male stanice Rjazanjsko-Uralske železničke pruge, u selu Ostapovu, u svojoj 82. godini. 399 Tolstoj je ispoljavao kroz ceo svoj Život raznovrsne simptome neusklađenog i poremećenog duha. Najupad- ljiviji simptom je nestalnost raspoloženja: on je ili raz- dragan životom, i onda je vedar, dobrodušan i preduzim- Ijiv i na svima stranama, ili je utučen „besmislicom ži- vota", i tada je mrzovoljan, neradan i 'kivan na ceo svet, pa gotov i na samoubistvo. U vezi s tim simptomom je i drugi: stalno sumnjanje u sve i sva. Dok ga drži vedro raspoloženje, pravi planove, radi bez odmora, veruje u dobar ishod posla i lepu budu- ćnost, ali čim naiđe na smetnju, čim iskrsne kakva nepri- jatnost i obuzme ga zamor, manja iz osnova raspolože- nje, baca započete poslove, gleda orno na sve i ne veruje ni u šta. Taj simptom sumnjanja, koji je u francuskoj psihijatriji nazvan „folie du doute" („ludilo sumnjanja"), Tolstoj opisuje u svojoj iskrenoj „Ispovesti" ovako: „Kad sam, u svojoj 18. godini, izašao s druge godine univerzi- teta, nisam verovao ni u šta od onoga čemu su me učili. Sudeći po nekim svojini osećanjima, nikad nisam vero- vao ozbiljno, već sam imao samo poverenje prema onome što su preda mnom ispovedali stariji. To je poverenje bilo vrlo kolebljivo". Kad je postao slavan književnik, to stanje je ostalo isto, i on o tome piše: „Vara u značaj poezije i napredak života bila je spočetka moja religija, i ja sam bio njen žrec. A biti njen žrec — bilo je i prijatno i unosno. I dosta dugo živeo sam u toj veri, ne sumnjajući u njenu istinitost. Ali, druge, a naročito treće godine tak- vog života počeo sam sve jače da sumnjam u nepogreši- vost takve vere i počeo sam da je ispitujem". — „Misleći na slavu koju će mi pribaviti moji književni radovi govo- rio sam sebi ovako: ,Pa, dobro, bićeš slavniji od Gogolja, 400 Puškina, Šekspira, Molijera, od svih pisaca ina svetu — pa šta? I ja ništa, baš ništa, nisam mogao na to odgo- voriti. Pitanja me čekaju; treba odmah odgovoriti, ako se ne odgovori, ne može se živeti. A odgvora nema'". Kad je započeo svoj pedagoški rad na selu i kad je pokrenuo časopis, bio je pun vere i volje. Ali, uskoro, i tu počinju sumnje. On piše: „Izgledalo je da stvar ide do- bro, ali sam osećao da nisam umno sasvim zdrav, i da se to dugo ne može produžavati". — „Počela me spočetka obuzimati nedoumica, zastainak života, kao da nisam znao kako treba da živim, šta da radim, pa sam se gubio i za- padao u tužno stanje. Pa je to prolazilo i nastavljao sam da živim kao i pre toga. Kasnije su mi se trenuci nedou- mice ponavljali sve češće, i opet u istom obliku. Ti zas- tanci u životu ispoljavali su se uvek s jednim istim pita-

njima: Zašto? Pa, dobro, a posle?" . Jedno vreme bio se oduševio svojim gazdinstvom, / radeći po čitave dane u kući, bašti i polju, ali i tu zastaje i sumnja: „Usred svojih misli o gazdinstvu, koje su me veoma zanimale u to vreme, odjedared mi pada na pamet pitanje: Pa, dobro, imaćeš 6000 desetina zemlje u Šumar- skoj guberniji, 300 grla konja, a posle? Pa sam se i tu pot- puno gubio i nisam znao da mislim dalje". Jedno vreme bio je oduševljen i porodicom: „Porodica ... govorio sam sebi; ali, porodica, žena, deca, oni su isto tako ljudi. Oni su u istim uslovima kao i ja: moraju ili živeti u laži ili uvideti strašnu istinu. Zašto da žive? Zašto da ih vo- lim, da ih čuvam, da se o njima staram? Zbog očajanja koje je u meni ili zbog gluposti? Voleći ih, ne mogu da krijem istinu od njih, i svaki korak u poznavanju vodi ih istoj istini. A istina — u smrt". 26 Tragedija genija 401 Podnoseći paćenički svoju porodičnu sudbinu, Tol- stojeva žena, Sofija Andrejevna, iako je provela s njim dugi niz godina i izrodila trinaestoro dece, ostala je i posle njegove smrti u neznanju pred tajnom njegove za- tvorene bolesne duše. Tihon Polner, odličan poznavalac tog porodičnog života, piše da mu je duže vreme posle Tolstojeve smrti Sofija Andrejevna tužno govorila: ,,Ži- vela sam s Lavom 49 godina, ali nikad nisam mogla da do- kučim kakav je on čovek". Tolstojevo ismnjanje imalo je čudan ishod — završa- valo se rađanjem i jačanjem religioznog osećanja. Kada su ga spopala, krajem sedamdesetih godina stoleća, mu- ke najjačeg sumnjanja i kada je izgledalo da se tog puta ne može izvući iz sve mračnijeg stanja svoga duha, kod njega se javlja veoma jako religiozno osećanje, i to ga spa- šava. On o tome piše: „Ćele te godine, kad sam se svakog trenutka pitao da li da svršim revolverom ili konopcem, ćelo to vreme, uporedo s takvim mislima i zapažanjima, srce mi je stradalo od jednog mučnog osećanja. To ose- ćanje ne mogu nazvati drukčije nego traženje boga. I, jače nego ikad, osvetlilo se sve oko mene i u meni, i ta me svet- lost više nije napuštala. I spasoh se samoubistva". Kod Tolstoja je bolesno i samoljublje. Biograf Birju- kov daje o tome ove podatke: „Samoljublje je bilo kod Tolstoja crta karaktera koju je on morao suzbijati sam ikoja mu je trovala duševno spokojstvo. U detinjstvu ono se pokazivalo na grub, elementaran i naivan način: mno- go je polagao na svoju spoljašnost i veoma ga je vređalo što je u ogledalu izgledao ružan". Biograf dodaje zatim: „Tolstoj je po svojoj prirodi bio potpuno nesposoban da učestvuje ma u kakvoj društvenoj delatnosti i grupi lju- di". U vezi s tim je i njegova sramežljivost. Nije se umeo 402 držati u društvu ljudi, i stalno ga je držao strah da ne pocrveni. Isti biograf kaže: „Sramežljivost, kao naličje samoljublja, pričinjavala mu je mnoga stradanja". Bolesno samoljublje rađalo je još i preteranu težnju za originalnošću, originalomaniju. Još kao dete hteo je da se uzvisi nad ostalom decom, nad svojim vršnjacima, pa je pokušao da poleti, skočivši s prozora. Kao starac ispoljio je tu istu crtu u svojoj raspravi „Šta je to umet- nost". Kroz ćelu tu knjigu dosledno sprovodi svoju origi-

nalnu misao da je prava umetnost samo narodna i ona koju narod oseća, a da je umetnička poezija bez vrednosti, kao i njeni tvorci. Njegov patograf, raemački lekar dr Le- venfeld, povodom toga s pravom piše: ,,U težnji za origi- nalnošću Tolstoj prelazi sve granice ukusa, pa ustaje pro- tiv autoriteta samo zato što ih ceo svet priznaje. On, na primer, Šekspira naziva običnim „škrabalom" i tvrdi da se masa obrazovanog sveta ushićuje njime samo zato što je naučila da bez kritike usvaja tuđe mišljenje". f Kao socijalni mislilac Tolstoj je takođe originalan, upravo originaloman, jer je mističar i fatalista. Veruje da mišta na ovom svetu ne biva bez božje volje, da je sve u božjim rukama, da je u sva ljudska i društvena zbivanja umešan božji prst i da je čovek igračka u rukama sudbi- ne. Tom svojom filozofijom završava i tumači i veliki Na- poleonov pohod ma Rusiju u „Ratu i miru". Predajući se istočnjačkom misticizmu i fatalizmu, protivnik je sile i nasilja, i u borbi protiv zlih društvenih sila vidi spas u neprotivljenju zlu. Tolstojev dugi vek bio je ispunjen neprekidnim i sva- kakvim patnjama. Njegov duh bio je duboko poremećen i složeniji nego kod ijednog drugog genijalnog umetnika. Bio je „duh sumnjanja i duh odricanja", i središno inesto 26< 403 u njegovom poremećaju zauzimaju skepticizam i nihili- zam. Njegova unutrašnja praznina proizvodila je stalan ingrnir,jieistrajnost j_samomucenje, iz čega su povremeno nicale nametljive misli o samoubistvu, savlađivane ver- skim misticizmom i humanim moralom, kao i vraćanjem u prirodu i krepljenjem islabelog duha u njoj. Opterećen teškim naslednim teretom i nagrađen darom genijalnog umetnika, morao je imati sudbinu paćenika. MANJE POZNATE SUDBINE Na jednom mestu u ovoj knjizi pomenuto je da bio- grafije znamenitih ljudi najčešće ne sadrže podatke o ne- dostacima i bolestima tih ljudi. Ili ih pišu, obično, nele- kari, koji zbog predrasuda da ne naškode ugledu ličnosti o kojoj pišu, svesno izbegavaju takve podatke, ili ih pišu lekari, koji prema etici svog poziva o tome moraju ću ta ti. Bilo kako bilo, veo tajne prekrio je mnogo koječega što nam oduzima mogućnost da sagledamo u potpunosti likove poznate kao znamenite ljude naše civilizacije, bar u pogledu živčanih rastrojstava i psihičkih poremećaja. Pa ipak, upornost lekara istraživača nije bila uzaludna. Njihov trud dopušta nam mogućnost nekih rekon- strukcija. Ovo poglavlje posvećeno je tome. Jovanka Orleanka (Jeanne d'Are, 1412—1431), devoj- ka sa sela u Loreni, pobedonosni vojskovođa u stogodiš- njem ratu, vođenom pred kraj srednjeg veka, između En- gleske i Francuske u sporu oko francuske krune, odigrala je retku istorijsku ulogu zahvaljujući svom histeričkom zanosu. < 405 Taj dugogodišnji rat, pretvoren stvarno u građanski rat, opustošio je severnu Francusku i doveo narod, naro- čito u tom kraju do očajanja. Ta psihoza očajanja zahva- tila je i seljake u selu Domremi, a najviše čednu, nepis-

menu i veoma pobožnu Jovanku. Nju je toliko zahvatila ta opšta psihoza da je jednog letnjeg dana u svojoj bašti počela halucinirati: izlazili su joj pred oči likovi arhan- đela Mihajla i svete Katarine i Margarete; čula je nalog da ne okleva, već da krene i spašava narod i kralja od tuđinske najezde. Kada je engleska vojska počela opsađi- vati voljeni Orlean, srce Francuske, ona je pala u groznicu najvišeg uzbuđenja i uznemirenosti. Danonoćne halucina- 406 l čije izmučile su je do iznemoglosti, naročito glasovi: „Idi i Spašavaj svoju zemlju!", od kojih se ona branila recima: „Ja sam sirota devojka i ne razumem se u ratovanje!" Savladana navaljivanjima tih glasova, sve upornijih, ona se najzad odlučila, otišla u francuski logor i izmolila, s teškom mukom, da bude primljena u vojsku kao dobro- voljac. Primljena s nevericom i opremljena ratnom opre- mom, ona je na konju, s mačem u ruci, povela vojsku na opsednuti Orlean, pa je zapalila takvu vatru oduševljenja u francuskoj vojsci, da je engleska vojska bila razbijena za tren oka a Orlean spašen. Nazvana od oduševljenih rat- nika „Božji anđeo", ona je svojim svečanim ulaskom na čelu vojske u oslobođeni Orlean dala signal za opšti usta- nak i oslobođenje od tuđinske najezde. Na vrhuncu slave, Jovanka je bila zarobljena od engleske vojske na prevaru i od francuskog katoličkog suda osuđena i spaljena na lomači kao veštica. Dvadeset i četiri godine kasnije proglašena je nevinom i mučeni- com i vraćena u krilo katoličke crkve. Đirolamo Savonarola (Girolamo Savonarola, 1452— 1498), duhovni i politički vođa Firence u doba renesanse, moralni čistunac i asketa, politički agitator, narodni tri- bun, crkveni pisac i zakonodavac, odbegao je kao mladić u manastir u Bolonji i zakaluđerio se. Tu se predao samo- ći i molitvama, kada su mu se javljale svakakve haluci- nacije i dobijao nastupe ekstaze, pojačavane postom i glađu. Obuzet verskim ludilom, uobrazio je da je „božji izabranik", s misijom da preduhitri neizbežni smak sveta i spase društvo od pokvarenosti koja ga gura u propast. 407 Pošto je napustio manastirsku samoću i vratio se među ljude, stao je neumorno držati propovedi, uperene oštri- com kako protiv svetovne tako i protiv duhovne pokva- renosti. Kad je na svoje propovedi počeo privlačiti mno- gobrojne gomile slušalaca i kad je pridobio narod za sebe, postao je opasan po opstanak crkvene vlasti, te je bio optužen i spaljen na lomači kao jeretičar. (^Martin Luter)CMartm Luther, 1483—1546), vođa re- formacije u Nemačkoj, stradao je od čestih nesvestica, upornih glavobolja, od jakog zujanja u ušima. Patio je od ja- kih nesanica, a čim bi zaspao, budili su ga jezivi snovi, zbog čega je skakao s postelje i pre- pirao se žestoko sa „sotonom". Voleo je samoću i u samoći su mu se javljale halucinacije, ve- ćinom verskog sadržaja. Jed-

nom prilikom privideo mu se u sobi đavo kako ga zagleda sa zida. Uplašen, zgrabio je masti- onicu i bacio na tačku na zidu odakle mu se „pokazao" đavo. Posle^ putovanja u Rim J3io_je poražen raskošnim^ pokvarenim životom crkvenih velikodostojnika, pa je po- veo nepomirljivu borbu protiv vlasti katoličke crkve. Pot- pomognut od naroda i mnogih nemačkih vladara, osnovao je evangelisku, ili luteransku nemačku crkvu, koja je zahvatila i mnoge susedne zemlje. 408 Kardinal Rišelje (Armand Jean du Plessus, Cardintu de Richelieu, 1585—1642), tvorac francuskog političkog centralizma i apsolutističke monarhije, osnivač francuske Akademije nauka, patio je od epilepsije. Svoj epileptičarski karakter, mentalitet i tempera- ment ispoljio je u upornoj, veš- toj i nemilosrdnoj borbi s ne- prijateljima državnog centraliz- ma i kraljevog apsolutizma, s fanatičkim hugenotima i nepo- kornim feudalcima. Vest i is- trajan i u spoljnoj politici, on je osigurao, učešćem Francuske u tridesetogodišnjem ratu, svojoj zemlji dugotrajno prvenstvo u Evropi i stvorio osnovu fran- cuskog XVII, „velikog veka". Kad mu je, pred smrt, ispo- vednik rekao da bi trebalo da oprosti svojim mnogobroj- nim neprijateljima i da se pokaje za mnogu prolivenu krv, odgovorio je pribrano: „Imao sam samo neprijatelje Francuske". Karlo XII, švedski kralj (1682—1718), sin živčano rastrojenog i duševno poremećenog oca, degenerika, halu- cinanta, vizionara i osobenjaka, još u ranoj mladosti bio je pustahija i voleo da sluša i čita priče o pustolovinama. Po očevoj smrti, kada mu je bilo 15 godina, postao je kralj. Već tada je bio pun samopouzdanja i prerano sa- zreo telesno i duševno. Bio je visokog rasta, vitak, plav i lepook, kratke kose, začešljane nagore. Nosio je prostu uniformu, plave boje, bez ukrasa, nesrazmerno velike 409 čizme, s dugačkim i zvonkim mamuzama, i težak dugačak mač. Strog spartanac, bez poroka i bez ikakve naklonosti prema lepom polu, bio je izvajani lik avanturističkog voj- skovođe i državnika i miljenik Servantesov. Tri godine posle stupanja na presto njegova velika želja počela se ispunjavati: vekovni neprijatelji švedske — Danska, Pruska, Poljska i Rusija — dogovorili su se, u potaji, da istovremeno napadnu svog severnog suseda i da mu otrgnu sve njegove baltičke pokrajine s istočne strane toga mora. Karlo je tu iznenadnu vest s radošću primio, pa je s nasleđenom, dobro obučenom i opremljenom voj- skom munjevito napao i potukao raštrkane neprijateljske vojske. Uvaljen u dugogodišnji severni rat i namamljen svojim prvim uspesima, kao i obećanjima ukrajinskog

hetmana Mazepe i turskog sultana, krenuo je lakomisleno u dubinu ruskih južnih stepa, ali je kod Poltave pretrpeo potpun slom. Posle toga pobegao je, s ostacima razbijene vojske, u besarapsku varoš Benderi, koja je bila u sa- stavu turske države. Posle dve godine uvukao je u rat protiv Rusije i Tursku, ali opet bez uspeha. Neželjen gost posle tog drugog poraza, on je na otkaz gostoprimstva odgovorio uzaludnim i besmislenim oružanim otporom protiv mesnog turskog garnizona. Prinudno vraćen u otadžbinu, posle četiri godine poginuo je u Norveškoj, pogođen neprijateljskim zrnom u prvim borbenim re- dovima. Opterećen kao i Servantesov Don Kihot, kao „baron lažov" Minhauzen i kao Dodeov Tartaren Taraskonac, Karlo je patio od pasioniranog i fanatičkog idealizma, koji psihijatri nazivaju „mitomanija" ili „pseudologia phantastica". 410 Sen-Simon (Claude Henri, Compte de Saint-Simon, 1760—1825), tvorac utopijskog socijalizma, „sensimoniz- ma", potomak stare aristokratske loze, javno je ispolja- vao poremećen duh — u vidu halucinacija, grandomanije i delirijuma. Govorio je o sebi da je „drugi Mesija poziti- vizma" i da je „božji vikar i naučni papa". Patognomoni- čan je i njegov zapis: „Za vreme najjačeg terora Revolu- cije, kad sam bio u zatvoru Luksenburg, javlja mi se noću Karlo Veliki i kaže mi: ,Otkad svet postoji nijedna poro- dica nije doživela tu čast da da svetu najvećeg junaka i filozofa do tvoja. Sine moj, tvoja slava filozofa ravna je mojoj vojničkoj i političkoj'. Zatim nestade". Paracelzus (Philippus Aureolus Theophrastus Bom- bastus Paracelsus von Hohenheim, 1493—1541), lekar, filozof, alhemičar, bogoslov, mađioničar, putnik i pisac, zbog svojih čarobnjaštava prozvan „drugi Faust" a zbog otpadništva od naučne medicine svoga doba „Luter u me- dicini", rođen je u blizini Ciriha, odrastao u Kranjskoj, učio medicinu u Ferari. Po završenom školovanju nije se bavio praktičkom medicinom, nego je danonoćno radio u očevoj alhemijskoj laboratoriji, čitao mnoge, najrazno- vrsnije knjige i putovao po mnogim zemljama Evrope i Istoka, proučavajući narodnu medicinu. Zahvaćen još i duhom svog vremena, kada su, po izmaku srednjeg veka, bila poljuljana sva dotadašnja verovanja i znanja i svi autoriteti antičkog sveta, on je svojim životom i delom obeležio svoje uzavrelo doba, a naročito preobražavanje tadašnje medicinske misli, čemu je znatno doprineo. Pozvan, kao čuveni znalac, na položaj profesora fa- kulteta i gradskog lekara u Bazelu, on je odmah, u samom početku, ogorčio sve svojini bespoštednim udaranjem na 411 ustaljeni, konzervativni red i običaje: nije se javio na ka- tedri u propisnoj crvenoj togi, s uobičajenom lekarskom kapom na glavi, nego u svom običnom odelu, s porodič- nim plemićkim mačem u ruci, i nije hteo držati svoja predavanja na učenom latinskom, nego na prostom ne- mačkom jeziku. Još više je ogorčio i zaprepastio svet kad je poveo povorku studenata na glavni gradski trg i na njemu spalio knjige dotle najvećih medicinskih autoriteta

— Galena, Avicene, Razesa i drugih — uz ushićene uzvi- ke: „Neću ja za vama, nego ćete vi za mnom! Ja ću biti monarh i moja će biti monarhija". Odgovarajući onima koji su ga veličali i poredili s Luterom, on je megaloman- ski dovikivao: „Ja sam Teofrast, i veći od onoga s kojim me upoređujete". Zavađen s vlastima, lekarima i ugled- nim ličnostima, uskoro je morao pobeći i dao se u nova i daleka putovanja. Zamoren neprekidnom borbom na svim stranama, kao i dugim putovanjima, nastanio se naj- zad u Salcburgu, lečeći sirotinju besplatno. Tu je uskoro iznenada umro, na neobjašnjen i zagonetan način. Njegov duh, inače megalomanski (što se vidi i po njegovom dugačkom imenu), bio je opterećen i alkoholi- čarskom strašću, kao i posledicama evnuhizma zbog po- vrede mošnica u detinjstvu. Paskal (Blaise Pascal, 1623—1662), matematičar, fizičar i filozof, od rođenja nežne telesne građe i slabog duševnog sklopa, ispoljio je rano svoju darovitost: u svo- joj 10. godini, podstaknut lupom tanjira na trpezarijskom stolu, dolazi na misao i stvara teoriju o akustici; u 12. godini naslućuje smisao Euklidove geometrije; u 16. godini piše raspravu o konusnim presecima i zadivljuje Dekarta. U 18. godini pronašao je mašinu za računanje, 412 utvrdio zakon vazdušnog pritiska i ravnoteže tečnosti, aritmetičkog trougla, računa verovatnoće, hidrauličke prese, teorije ruleta. Patio je teško od različitih živčanih slabosti i sam piše da od svoje 18. godine „nije proveo nijedan dan bez živčanih bolova". Njegov biograf dodaje: „Još od ranog detinjstva nije mogao videti vodu a da ne padne u jarost; nije mogao videti ni svoju majku i oca jedno pored dru- gog". — „U njegovim nedovršenim rukopisima vidi se da se njegov duh odjednom kočio i zaustavljao na početku izvesne misli, pero u sredini izvesne rečenice, ponekad čak i u sredini reci. U 24. godini počinje stradati od po- vremene oduzetosti donjeg dela tela, počev od pojasa. U 29. godini, na ulici u Nejiu, blizu Pariza, desio mu se nekakav nesrećan slučaj, koji je izazvao kod njega pojavu halucinacija. O njima njegov brat piše: „Od tog slučaja javljala su mu se priviđenja od 10V2 časova uveče do 12V2 noću", a isto tako „pored nervnih bolova stradao je danonoćno od priviđanja strašne provalije, koja se naglo rastvarala pred njim s desne i leve strane". Isti nesrećan slučaj izazvalo je kod njega još i versko raspoloženje, zbog čega se pokaluđerio i živeo u manastiru asketski kao jansenista i kao ogorčeni protivnik jezuita. (NjutnjfSir Isaac Newton, 1642—1727), matematičar, fizičar, astronom i filozof, patio je od raznih oblika neu- ropatije i psihopatije. Obuzet fobijom od vožnje kolima, pridržavao se pri vožnji grčevito rukama za vratanca ko- la, prestrašena izraza lica; zazirući od ljudi bezrazložno, poziva, iznenada na dvoboj svog dobrog prijatelja Vilara bez ikakvog povoda i izražava želju da dvoboj bude u Sevenima. U_^2.godiniživota_^od njega otvorenojzbija stanje neuračunljivosti. U gostima kod arhiepiskopa_u Kembridžu drži^zaručkom besmislen govorTzbogj^g ga prijatelji odvode lekaru. Pošto se' za držao na granici

zdravlja i bolesti duha, ostao je na slobodi- ~ " Ali, znaci, manije gonjenja ispoljavaju se sve jasnije. Sam onjriše o tome svome prijatelju Džonu Loku: „Pošto sam uobrazioda mj^spremate zamku, jajedno_s_nekim ženama, pomoću raznij^sablaMii^j^pjJšto^am zagazio da niste zdravi_duhom, počgo_sam_da želimjvašu jmrt". — „Molim vas da mi oprostite što sam to mislio i što sam govorio". Albreht Haler (Albrecht von Haller, 1708—1777), švajcarski lekar iz bernske patricijske porodice, čuven toliko da je dobio naziv „Veliki", istakao se kao profesor fiziologije na fakultetima u Bernu, Bazelu i Getingenu. Uz to, bio je pesnik i viši državni činovnik, u svojstvu člana švajcarskog federalnog veća i predsednika bern- skog kantona. Svestrano obrazovan i načitan, istakao se naročito kao neumoran eksperimentator i žrtvovao vivi- sekcijama, po svom priznanju, „čitave hekatombe* živo- tinja". Bavio se još i terapijom, hirurgijom, botanikom, anatomijom, matematikom, numizmatikom, teologijom, filozofijom, istočnim jezicima. Njegova umna darovitost pokazala se još i u detinjstvu: u svojoj četvrtoj godini držao je u crkvi propovedi, a u petoj je pročitao velik broj knjiga. U zrelim godinama patio je od manije gonjenja i sa- mookrivljavanja. Verovao je da ga „svi ljudi proganjaju" i da ga je „bog prokleo zbog njegove grešne duše i zbog * Hekatombe (grčki): velika gomila žrtvovanih ljudi ili stoke. 414 njegovih jeretiSkih spisa". U svom dnevniku piše da je „glup, duševno bolestan, gonjen od boga i ljudi, koji mu se smeju i preziru ga". Bio je narkoman i uzimao velike doze opijuma. Karl Line (Čari von Linne — Linneaus Carolus, 1707—1778), švedski botaničar i lekar, prvi predsednik švedske Akademije nauka, bio je strasno zaljubljen u svo- je biljne studije, svoju dobro uređenu botaničku baštu i u branje biljaka po bilo kakvom terenu. Kada mu je po- morski kapetan Egberg doneo iz Indonezije, u saksiji, tropski primerak davno priželjkivanog drvceta, on je us- hićeno i radosno kao dete uzviknuo: „Živo čajno drvo"! a zauzimljivog donosioca nazvao Aleksandrom Velikim. Njegovo ushićenje moglo je naglo i da splasne, da se izgu- bi i pretvori u suprotno stanje, u tugu i potištenost, pri najmanjoj neprijatnosti. Raščlanjujući to povremeno cr- no raspoloženje, govorio je: „Kad su misli prikovane sa- mo za jednu stvar i kad se izgubi ukus za druge, učinjen je početak melanholije". Oko njegove 40. godine to nje- govo povremeno melanholičko stanje prešlo je „u klinič- ki izraženo stanje unutrašnje krize, sa zamorom, dugim natmurenim raspoloženjem, crnim mislima, što je sve ostavilo dubok trag na njegovom temperamentu", kako piše njegov biograf. U pismima svom lekaru i prijatelju Beku „pokazuje se nestalan, detinjast, lako ganutljiv i nepoverljiv. Kod njega sve više preovlađuje depresivno i paranoidno raspo- loženje a u međuvremenu izbijaju impulsivni uzleti s pesničkim raspoloženjem, s ushitljivim druželjubljem, s

duhovitom nadmoćnošću nad realnošću i poznavanjem 415 *^x "**W * S' ^ 55 ^ ljudi". Svestan kao lekar tog svog unutrašnjeg patološ- kog stanja, koje potanko opisuje njegov biograf, i naklo- njen teškoj melanholiji, uprkos postignutog uspeha, sla- ve i imućnog stanja — bio je srećan što mu je naučnički duh još uvek očuvan i pripisivao to svojstvu svog srca govoreći: „Superbissima bulla et spumentis libidinis bulla" („Prekrasan sud, sud iz koga izbijaju naslade"). Engels je visoko cenio njegov doprinos razvoju biološke misli i o tome pisao: „Radovi Linea označili su gotovo završni oblik u oblasti sistematike dotad prikupljenog botaničkog i zoološkog materijala". Kant (Imanuel Kant, 1724—1804), filozof, poreklom Skotlanđanin, bio je slabunjavog telesnog sastava, rahi- tičnog, uzanog grudnog koša, frigidnog seksualnog ose- ćaja i osećanja zbog čega se nije ženio. Ograničen na naj- uži krug opštenja (njegov sluga Lampe i studenti na času), patio je od melanholije i hipohondrije. Pedantan kao automat, odlazio je od kuće na predavanja i natrag tačno u određeno vreme, i trgovci iz trgovačkih radnji pored kojih je prolazio doterivali su po njemu svoje ča- sovnike. Amper (Andre-Marie Ampere, 1775—1836), fizičar i matematičar, već u svojoj 13. godini bio je poznat mate- matičar. Pokazao je rano i izvanredne sposobnosti za sli- karstvo, muziku, lingvistiku i prirodne nauke. Unosio se strasno u naučna ispitivanja i, u zanosu, uveravao svet da je pronašao i kvadraturu kruga, pošto je prethodno bio pronašao zakone električne telegrafije i elektrodina- mike. Ushićavao se prirodnim lepotama tako snažno, da ,yuinalo nije umro od razdraganosti kad je došao i video 416 Ženevsko jezero",, kako sam kaže. Slabih živaca, nije mo- gao govoriti drukčije nego podrhtavajući svim delovima tela. Patio je i od manije gonjenja i uobražavao da mu zavidijivci pletu zamke i vrebaju ga na svakom koraku. Kont (Auguste Comte, 1798—1857), filozof i matema- tičar, osnivač filozofskog pozitivizma, po oceni svog bio- grafa lekara, „imao je psihopatski karakter i raznovrsne halucinacije i ekstaze". Prilikom jedne šetnje spopao ga je iznenada neodoljiv nagon za samoubistvom i pokušao da se udavi u jezeru zajedno sa svojom ženom. Smešten u duševnu bolnicu, on tamo napada bolničkog čuvara i zabada mu viljušku u obraz. Isti njegov biograf kaže: „Bio je polulud kad nije bio sasvim lud". Robert Majer (Julius Robert von Mayer, 1814—1878), lekar u Hajlbronu i pronalazač zakona o održanju ener- gije, još kao desetogodišnji dečak zagledao se u stalno okretanje vodeničnog točka pa mu je ostala u glavi misao o „perpetuum mobile". U zrelim godinama ta mu se mi- sao probudila zahvaljujući jednom slučaju. Putujući la-

đom, kao brodski lekar, po raznim predelima Holandske Indije, zapazio je pri pregledu krvi svojih mornara da venska krv nije tamnocrvena kao u severnim krajevima. To ga je navelo na misao da tu biološku regulaciju toplote objasni mehaničkim ekvivalentom toplote. Po povratku u otadžbinu, na osnovu niza izvršenih fizičkih ogleda, objavio je, u toku devet godina, četiri članka o tome, a poslednji i najodređeniji, objavljen 1853. god., nosio je odgovarajući naslov, „Primedbe o mehaničkom ekviva- lentu toplote". 27 Tragedija genija ?-&** > «*^*$» M«Vi,,*!. < itof$ /đft Majera je njegova misao jako uznemirila, i čak ga je izvela iz duševne ravnoteže. Njegova žena govorila je da on čini „male nerazumnosti": ponekad, u ljutnji, „razbije koji deo nameštaja u kući ili iskida odelo na sebi i pravi svakojake detinjarije"; ni o čemu drugom ne misli i samo govori o svom „budućem otkriću", pa stalno ponavlja: „Causa aequat effectum"; ,,ex nihilo nihil fit", „nihil fit ad nihilum" („Uzrok je jednak dejstvu"; „ni iz čega biva ništa"; „ništa čini ništa"). Po objavljivanju svojih člana- ka zapao je u žestoku naučnu polemiku sa svojim supar- nicima, nemačkim fiziologom Helmholcom i engleskim fizičarom Džaulom, kao i u raspravu o prioritetu tog otkrića, i to ga je još više razdražilo i uznemirilo, oduzelo mu apetit i lišilo ga sna. Mučen nesanicom, skočio je jedne sparne noći, na očigled svoje žene, kroz prozor i razbio se na trotoaru. Posle dužeg lečenja i ležanja zapao je u verski misticizam, a kasnije i u umno pomračenje, kada su mu se smenjivali napadi bujnosti s povremenim smirenjima, depresijama i mislima samookrivl javan ja, kao i s čestim pomamno ve- selim raspoloženjem. Teži napadi bujnosti, pojačavani njegovim sve jačim alkoholizmom, ponavljali su se triput, te je u tri maha smeštan u duševnu bolnicu u Kenenbur- gu. Kada su svi njegovi prijatelji već bili izgubili nadu u njegovo ozdravljenje i kada su ga počeli pomalo i zabo- ravljati, on se gotovo sasvim povratio. U to vreme priznat mu je nepravedno osporavan prioritet u otkrivanju zako- na o održanju energije. Presudnu reč o tome izrekao je vodeći engleski fizičar Tindal. Dizel (Rudolf Diesel, 1858—1913), mašinski inženjer i pronalazač di/el-motora, rođen je u Parizu, u nemačkoj 418 zanatlijskoj porodici, bio je proteran s porodicom u Lon- don 1870. god. odakle ga je otac, kao 13-godišnjeg dečaka, poslao rođacima u Augzburg. Iako u oskudici, svršio je industrijsku školu, zatim višu tehničku školu u Minhenu. Po završenom školovanju zapošljavao se u privatnim 'in- dustrijskim preduzećima, i u međuvremenu radio uporno i strasno na svom otkriću, koje je 1893. god. objavio u svom članku „Teorija i konstrukcija racionalnog toplot- nog motora". Rudolfova majka pokazivala je još kao devojka neo- bičnu energiju, poslovnu samostalnost, preduzimliivost i moralnu čvrstinu. Otac je bio fatalista, promašena egzi- stencija, večiti sastavljač besplodnih projekata, neposto-

jan i nedosledan u izvođenju zamisli, čiji su poslovni planovi bili zamagljeni verskim, sanjalačkim i okultistič- kim fantazijama. Rudolfov sin piše o svom ocu: „Papa nikada neće biti reformator i novator, ma koliko on to želeo. Kod njega sve to proističe iz njegove duševne poremećenosti. Po- nekad i ja osetim da sam to nasledio. Osećam vrtlog u glavi koji liči mnogo na ludilo". Rudolf biograf dodaje: „S vremena na vreme Rudolfa je zahvatala melanholija, i jedne noći zagledao se ukoče- nim očima s mosta u reku Senu: vrzmala mu se misao u glavi da učini kraj svom životu, i to u svojoj 18. godini". Svojoj ženi piše 1895. „Moj motor pravi sve veći napre- dak; ja sam sada prevazišao sve što je dosad učinjeno, i mogu reći da sam u toj prvoj i otmenoj grani tehnike, u građi motora, prvi na našoj maloj Zemaljskoj ikugli, vođa celokupne vojske s ove i one strane Okeana. Zar ti se ne nadimaju grudi pri toj reci?" 27« 419 Utonuo je u svoju misao, svoju konstrukciju i svoje poslove, i drugo ga ništa ne zanima. Predan tome kao su- manut, postigao je pun uspeh. Na vrhuncu svetske slave, kao genijalan pronalazač, čiji je izum proizveo revoluciju u saobraćaju, tehnici i privredi, imućan, vlasnik raskoš- nog zamka, koji je sagradio po svom ukusu i planu, živi na visokoj nozi i zarađuje mnoge inilione. Ali, na kraju, jedan pogrešan i rizičan proračun, kada je stavio sve na kocku, odveo ga je u bankrotstvo. Na putovanju brodom u Englesku, „noću 30. septem- bra 1913. god., nestaje taj ponosni i nežni duh, ne kazavši nijednu reč, bez šuma, u nepokretnom, mirnom moru" — završava Dizelov biograf. ) MikelanđeJo. (Michelangelo Buonarroti Simoni, 1475 —1564), slikar, skulptor, arhitekta, pesnik, po Lombrozu bio je težak psihopata i stradao od halucinacija i manije gonjenja. Mučen takvim stanjem, često i bez razloga, napu- štao je, iznenada i potajno, mesto svoga stanovanja i gu- bio se na izvesno vreme ne obaveštavajući o mestu svog novog boravka ni najprisnije prijatelje. Jednom prilikom je pobegao iz Rima zato što mu je tobože ponestao novac. U jednom svom pismu on to bekstvo objašnjava ovako: „Sem novca, nagnala me na bekstvo još jedna okolnost. Dovoljno je kad kažem da sam morao verovati da bi u slučaju mog ostanka u Rimu moj mrtvački sanduk bio sahranjen pre nego papin. To je bio pravi uzrok mog ne- stanka iz Rima". Lombrozo navodi još jedan podatak: „Mikelanđelo je stalno bio obuzet osećanjem straha za svoj žvot. Godi- ne 1494. on iznenada nestaje iz mesta svog boravka jer mu je, tobože, nekakav muzikant Kordijere ispričao mi- 420 steriozan san, koji je on protumačio na osnovu svoga straha. Posle 29 godina pobegao je i iz Firence. Kako sam priznaje, to je učinio „zbog pogleda jednog čoveka koji je bio došao iz mesta Porta San Nikolo, i ne znam da li je bio poslat od boga ili đavola". Bio je poremećen i u polnoj sferi: nije voleo lepi pol, već je bio u prisnom prijateljstvu s mladim rimskim aristokratom Tomazom

deo Kavaljeri. U zrelijim godinama pokazivao je upadlji- vo simptome grandomanije. Veličajući sam svoju darovi- tost, objašnjavao je da vodi visoko poreklo, od grofova od Kanose. VensML<vait^_Gag (Vincent van Gogh, 1853—1890), francuski slikar holandskog porekla, u naponu svog prvog stvaralaštva, kada je kritika progovorila o njegovom ta- lentu i lepoj umetničkoj budućnosti i kada mu je prodata prva veća slika po vrlo visokoj ceni, odjednom izneverava sve nade. On jedne večeri, na redovnoj sedeljci sa svojim prijateljima, bez vidnog povoda, baca u lice čašu svom dobrom drugu slikaru Gogenu. Sutradan, njegovi prija- telji bili su preneraženi još jednim njegovim neuračun- ljivim postupkom: odsekao je sebi jedno uvo, zavio ga u hartiju i poslao jednoj javnoj ženi u burdelju. Zatvoren najpre u azil za duševne bolesnike u San Remiju, smirio se posle izvesnog vremena, te je pušten na slobodu. Tada je prešao u selo Overn, na reci Oazi, četr- desetak kilometara severno od Pariza. Boravak u prirodi, u proleće 1890. god., ubrzao je oporavljanje i slikar je na- stavio svoj rad, uz pohvalne odzive umetničke kritike. S nastupanjem nesnosnih letnjih žega njegovo du- ševno zdravlje ponovo se pogoršalo: zapada u tešku me- lanholiju, spopadaju ga neizdržljive halucinacije, muče ga 421 opsesije i proganjaju ga impulsivni postupci, 'koje savla- đuje teškom mukom. Jedne vrele julske večeri, iste godi- ne, na poljani izvan sela, ispalio je na sebe revolverski metak i posle nekoliko časova izdahnuo u bolnici. ' TujjizjLotrek (Henri de Toulouse-Lautrec, 1964— 1901), znameniti francuski slikar živopisac i grafičar, potomak je stare aristokratske loze „Konta od Tuluze". Njegov raspusni otac, ponosan na svoje poreklo i nastran, pokazivao je to na upadljiv način: odevao se u srednjo- vekovno odelo svojih predaka i šetao ulicama Pariza i svoga rodnog grada Albi sa sokolom u ruci, hraneći ga pri tom komađem sirovog mesa. Umetnikova majka bila je zdrava i razborita i starala se o svom sinu sve do nje- gove smrti. Mali Anri bio je kao dete i dečak slabunjavog sastava, ali vrlo živahan i nestašan. U svojoj 14. godini pao je dvaput nesrećno na stepeništu i slomio obe noge, koje su srasle veoma krivo. U zrelim godinama zastao je na niskom rastu, gotovo patuljastom, imao veliku glavu s kratkom bradom, noge krive u tolikoj meri da se pri hodu klatio i morao poštapati na debelu palicu. Nedote- ran i nebrižan u odevanju, svojom spoljašnošću i celo- kupnom pojavom toliko je privlačio pažnju prolaznika da se svet na ulici i nehotice okretao za injim da bi ga bolje razgledao. Kad je jednom prilikom posetio Holan- diju i šetao ulicom, deca su se skupljala za njim u gomile i zabavljala na svoj način, računajući, svakako, da je to klovn iz cirkusa koji priziva publiku. Njegova unutrašnja duhovna svojstva takođe su bila neobična: imao je veoma izoštrena čula i sve oko sebe brzo zapažao, bio je bistar i duhovit, izražavao se jasno, kratko i uvek odseono, svagda, s primesom humora, 422 satire i ironije. Zanimljiv kozer i druželjubiv, beomska pri-

roda, bio je stalan gost mnogih noćnih lokala i u njima, s društvom, osvanjivao uz prezasićenost alkoholom. Nje- gova rana darovitost pokazala se u mnogim vidovima. Bio je ne samo slikar i crtač nego i pesnik i pripovedač. Ali je bio i izvrstan igrač i zanosan ljubavnik. Njegovi mnogobrojni dobri poznanici obeležili su svoje utiske o njemu karakterističnim nadimcima: ,/kepec Velaskez", „mala nakaza", „nedonošče", „izopačeni Don Žuan". Umetnikovom životu odgovaralo je u potpunosti nje- govo delo. O tom darovitom čoveku i njegovom velikom delu najbolju ocenu dao je umetnikov prijatelj i poznanik iz noćnog lokala „Mulen raž", engleski književnik i eseista Artur Sajmons. On je sažeo svoju povoljnu ocenu o umet- niku i njegovom delu još u samom naslovu svog eseja — „Od Tuluz-Lotreka do Rođena". Biograf je takođe bio kra- tak, i izneo punu podudarnost umetnikove ličnosti i nje- govog dela: „Tuluz-Lotrek, francuski živopisac i grafičar, lođen sa svojom darovitošću, učio se kod četiri francu- ska prvaka učitelja majstora i upoznao s japanskom gra- fikom. Pod uticajem impresionističke škole, slikao je ži- vot pariških večernjih i noćnih zabavnih lokala, pozori- šta, cirkusa, javnih koncerata i balova, kabarea i niz portreta istaknutih glumaca, glumica, operskih pevača i pevačica, balerina, cirkuskih veštaka, umetnika, književ- nika, političara. Objavljivani pojedinačno, ti radovi skup- ljeni su u raznim albumima, u više izdanja, u zemlji i inostranstvu. Njegove radove odlikuju oštar posmatrački dar, ironične i zajedljive karakteristike, živ, gubitak i stili- zovan crtež, interes za nakazne i nastrane strane francus- kog boemstva. Usavršio je litografiju, naročito obojenu, i stvorio niz plakata i ilustracija, koje su zadržale trajnu 423 vrednost. U rodnom umetnikovom gradu, Albiju, uređen je Muzej radova Tuluza-Lotreka". Sudbina umetnikova bila je gorka. Njegov organizam i duh, iscrpljivani noćnim sedeljkama, napornim radom, i još više alkoholom, najzad su popustili. To se izražavalo u nastupima alkoholičarskog delirijuma praćenim sta- njem neuračunljivosti. Majka ga je smestila u azil u Nejiu, blizu Pariza. Usamljenički i zatvorenički život, uz izvesno poboljšanje zdravstvenog stanja, stvorili su kod umetnika detinje raspoloženje, koje je bilo katkad i tre- zveno. On piše svome ocu: „Papa, ovde je prilika za vas da se predate poslu kao dobar čovek. Ja sam zatvoren, a sve što je zatvoreno umire". Umetniku se povratila i spo- sobnost stvaranja. Izrađuje svoj čuveni album slika „Cirkus", a lekari azila ga na osnovu toga puštaju na slo- bodu. Ohrabren, radosno saopštava svojim prijateljima: „Otkupio sam svoju slobodu svojim crtežima". Po izlasku na slobodu umetnik poštuje savete svojih lekara i preklinjanja svoje brižne majke. Izbegava noćne sedeljke i alkohol i napušta svoje kafansko, boemsko dru- štvo. Ali to je trajalo kratko vremene. Nemajući snage da se odupre svojoj strasti i nagonu, on se vraća svom sta- rom i dugogodišnjem načinu života. Posle nekoliko me- seci doživeo je nov slom, još sudbonosniji. Majka ga je prevela na poljsko dobro u rodnoj provinciji, ali su ga, posle nekoliko nedelja, tu izdale i poslednje telesne i du- ševne snage. Prerana smrt presekla je njegov rad u jeku stvaralaštva.

Arnold Beklin (Arnold Boecklin, 1827—1901), švaj- carski slikar simbolista, započeo je slikarski rad kao darovit pejzažista, a ubrzo zatim je prešao na slikanje 424 fantastičnih prizora, morskih čudovišta, nimfi i drugih neobičnih bića, sve s mističkim simbolističkim smislom. Bio je osobenjak još od rane mladosti, patio od opsesija i fobija, od nesanice i somnambulizma. U njemu su se naglo smenjivala suprotna raspoloženja, zazirao je od ljudi i imao neobjašnjivu odvratnost prema pisanju. Nje- gov prijatelj Majsner, koji je izneo mnoga svojstva nje- govog osobenjaštva i nastranosti, ističe još i njegovo čud- no ponašanje kad bi s njim ušao u kafanu. On bi tu uvek tražio i zauzeo mesto pored zida, pa bi zlovoljno zagledao levo i desno od sebe i neprestano zapitkivao da li je ovaj ili onaj od prisutnih jači od njega fizički. 217

Doniceti (Gaeto.no Donizetti, 1797—1848), kompozi- tor dramatičnih i melodičnih opera, patio je od teške neurastenije s povremenim nastupima neuračunljivog du- ševnog stanja. U takvom stanju lako je padao u neobuz- danu jarost i bes, te je bio bič za porodicu. Jednom prili- kom u takvom stanju tukao je svoju ženu, a zatim je, gušeći se u suzama i grčeći se od jecanja, komponovao čuvenu ariju Tu che a Dio spiegasti. Umro je od opšte paralize, i pre toga zapao je u tešku melanholiju i zazirao od ljudi. Šuman (Robert Schumann, 1810—1856), kompozi- tor i pijanista, patio je još u mladim godinama od fobija, halucinacija, fiksnih ideja i manije gonjenja: uobražavao je da ga proganjaju tajanstveni „stočići koji se okreću" i koji „znaju sve". Uobražavao je i tvrdo verovao da mu Šubert i Mendelson diktiraju iz groba muzikalne kombi- nacije, i njegov biograf piše o tome: „Pri izbijanju nje- gove čudne bolesti verovao je da mu muzički motivi koje 426 je stvarao njegov prenadraženi mozak dolaze ozgo od anđeoskih glasova i od Šuberta i Mendelsona. Danima je sedeo za pisaćim stolom i piljio u notni papir pred sobom, osluškujući, s puno blaženstva, šta će mu oni došanuti". Mučen stalno osećanjem neizdržljivog straha i pritisnut neprekidnim osećanjem nemira, pokušavao je nekoliko puta da oduzme sebi život, a jednom se davio u Rajni, kojom prilikom ga je spasao jedan slučajno prisutan ri- bar. Umro je u duševnoj bolnici u varošici Endenahu bli- zu Bona. Bedžih Smetana (1824—1884), kompozitor, pijanista, dirigent, javni kulturni i nacionalni radnik, tvorac češke nacionalne opere i muzičke klasike, sin je pivara, ljubite- lja muzike. Muzički dar pokazao je još u detinjstvu: u petoj godini svirao je na violini u kvartetu, u šestoj godi- ni na klaviru na koncertu, a u osmoj godini sastavio je omanji komad za fortepijano. Po završetku muzičke škole u Pragu postigao je velik uspeh sviranjem na fortepijanu na javnim koncertima. Zahvaćen revolucionarno-nacional- nim duhom 1848. god., napisao je „Pesmu slobode", za hor i „Svečanu uvertiru" za simfonijski koncert. Otvorio je muzičku školu u Pragu, koju je posle osam godina morao zatvoriti i, iz političkih razloga, preći u inostran- stvo, u Švedsku, a potoni kratko vreme u Vajmar. Po povratku u Prag nastavio je rad i njime stekao svetsko ime i slavu, naročito svojom operom „Prodana nevesta". U svojoj 50. godini izgubio je sluh i osetio du- ševni umor, te se preselio na selo, u kome je proveo po- slednjih deset godina života. Iako ogluveo, nastavio je rad i dao niz krupnih muzičkih dela. Na vrhuncu muzičke 427 slave i pred pripremljenu proslavu šezdesetogodišnjice života zapao je u sumračno duševno stanje. Bio je sme- šten u duševnu bolnicu i u njoj umro. Šopen Frederik (Fryderik Chopin, 1810—1849), sin francuskog seljaka emigranta u Varšavi i poljske aristo- kratkinje, pokazao je rano mu-

zički dar: u svojoj 15. godini putuje po poljskim gradovima i priređuje koncerte na klaviru, a sledeće dve godine pojavljuje se sa svojim koncertima i kom- pozicijama u Berlinu i Beču; u 20. godini priređuje tri klavir- ska koncerta i izvodi svoje kompozicije u Varšavi, posle čega se njegova slava pronosi ne samo širom njegove otadž- bine već i u inostranstvu. Odla- zi u Austriju i Nemačku i pri- ređuje niz koncerata u raznim gradovima, pa se nasta- njuje u Parizu, gde ga zatiče vest o poljskom oslobodilač- kom ustanku protiv ruske carske vlasti 1830. godine. U društvu s mnogobrojnim poljskim emigrantima, na čelu s Mickijevičem, i s prvim francuskim kompozitorima i književnicima, na čelu sa Žorž Sandovom, on je svoje snažno rodoljubivo osećanje izrazio u mnogim kompozi- cijama, a naročito u čuvenoj „Revolucionarnoj polonezi". Neuropatske i psihopatske konstitucije, on je, po sve- dočanstvu najprisnije njegove poznanice, Žorž Sondove, bio toliko slabih živaca da su ga „ništavne sitnice, presa- vijen list ruže ili senka muve, dovodile do besa". 428 Naklonjen tuberkulozi, imao je jako probuđeno erotičko osećanje, koje se izrazilo kroz dve plamene i neuspele ljubavi u Varšavi i jednu u Parizu, takođe neuspelu, sa Žorž Sandovom. Bolan kraj te poslednje ljubavi uzdrmao je kobno njegovo krhko zdravlje i doprineo njegovoj pre- ranoj smrti od tuberkuloze. Musorgski Modest Petrovič (1839—1881), rođen i odrastao na selu, kao sin pomješčika, još kao dete slušao je sa zanosom ruske narodne pesme i melodije koje mu je pevušila njegova dadilja — seljanka. Obdaren muzički, počeo je rano svirati na klaviru, i to je učinilo da su se te narodne pesme urezale još dublje u njegovo pamćenje i dale podstreka njegovom kompozitorskom stilu i du- hu rada. Po završetku oficirske škole u Petrogradu, a uporedo i muzičke škole, stupio je u vojnu službu kao gardijski oficir, nastavljajući da svira na klaviru na koncertima i da komponuje. Bio je u prisnom prijateljstvu s najistak- nutijom „petorkom" ondašnjih kompozitora, koju su sačinjavali Dorogomišski, Balakirev, Borodin, Rimski-Kor- sakov i Cezar Kjui, i koja je stvorila „Novu rusku muzič- ku školu", s ciljem da neguje rusku nacionalnu muziku po uzoru na muziku Glinke. Po napuštanju vojne službe objavio je niz romansi na tekstove ruskih i stranih pesnika. Poslednju godinu svog sumračnog života, uz staranje svojih prijatelja, izvučen je iz bede u koju je zapao i pro- veo na odeljenju za lečenje alkoholičara pri Nikolajev- skom soldatskom hospitalu u Petrogradu. 429 •,»<*.. Svift (Jonathan Swift, 1667—1745), sveštenik i knji-

ževnik, još od mladosti mizantrop i pesimista, izlivao je to raspoloženje u nizu pamfleta i satira književne, poli- tičke i verske sadržine i u njima ismevao sve, a naročito književnike i hrišćanske sekte. Njegova dela odaju snaž- nog pisca, punog duha, ali nadahnutog mržnjom i prezi- ranjem čovečanstva, što se ogleda u njegovom stalnom slikanju svega društveno ružnog i odvratnog, začinjenog čas zajedljivom ironijom, čas olrovanom satirom. Njego- vo neprekidno mračno raspoloženje učinilo je da je odra- na počeo uobražavati da će zavržiti život ludilom, pa je, u punoj duševnoj poremećenosti napisao testament i nji- me „zaveštao 10.000 sterlinga luđacima". Na njegovoj nadgrobnoj ploči ispisan je epitaf koji je sam sastavio: „Ovde leži Svift, čije se srce više ne razdire od ponosnog preziranja". Još pre nego što je zapao u puno umno pomračenje odavao je poremećen duh čudnim ponašanjem, osobenja- štvom i nastranostima. Njegov biograf o tome piše: „Svift provodi ćelu godinu ne govoreći ni s kim ništa. Nije po- znavao nikog, šetao je po 10 sati dnevno, jeo je uvek stojeći ili je odbijao svaku ponuđenu hramu čim bi neko ušao u njegovu sobu ili čim bi pao u razjareno stanje, koje ga je često hvatalo". Seli Persi Bis (Shelley Percy Bysshe, 1792—1822), veliki engleski lirski pesnik, revolucionarni romantičar i predstavnik utopijskog socijalizma, vodi poreklo po ocu od stare aristokratske loze. Slično Bajronu, još u mlado- sti je ispoljavao svoju unutrašnju neusklađenost i 430 neuravnoteženost, bujan i neobuzdan temperament i dru- štvenu neprilagodljivost. Opterećen nastranostima i pro- tivdruštvenim sklonostima, kao i moralnim slepilom, zbog svog rđavog vladanja bio je isteran iz srednje škole i s univerzite- ta u Oksfordu. Imao je nesre- ćan prvi brak i, na zahtev cr- kvenih vlasti, bio lišen prava vaspitanja svoje dece. Otac ga se javno odrekao a dnevna štampa ga je ogorčeno napada- la. Pošto mu je bio onemogu- ćen opstanak u Engleskoj, pro- veo je poslednje četiri godine svog kratkog života sa svojom drugom ženom nešto u Švajcarskoj a nešto u Italiji, i uspostavio u inostranstvu čvrsto prijateljstvo sa svojim sapatnikom i jednomišljenikom Bajronom. Seli je svoju unutrašnju neusklađenost i protivreč- nost pokazivao na upadljiv način: on je ateist i zbog toga je isteran iz srednje i više škole, ali je u isto vreme spino- zovac i ispoveda svoju prirodnu mističnu veru; on je vatreni revolucionarni socijalista, ali njegov sovjetski bio- graf piše da se u njegovim spisima na svakom mestu nailazi „na naivne predstave o socijalizmu"; veličao je slobodnu ljubav i osuđivao ustanovu braka kao zlo „ko- me nema mesta u savremenom društvu", a ženio se dva- put. Njegova poezija je takođe neujednačena: dok mu je lirika iskrena i uzbudljiva, a stihovi uglađeni i muzikalni,

protkani dubokim filozofskim mislima, dotle su mu 431 prozni spisi nejasni i protivrečni, a publicistički su zači- njeni pamfletskom i jetkom satirom. Njegov buran i kra- tak život od 30 godina završio se bajronovski: izgubio je život u brodolomu, usred bure na moru, u blizini Livorna. Nikolaus Lenau (Nikolaus Lenau Franz Niembsch Edler von Strehlenau, 1802—1850) rođen je u Mađarskoj od oca neuravnoteženog duha i majke koja je za vreme trudnoće obolela od živčanog rastrojstva. Živeo je u Beču, upisivao se na razne fakultete, ali nijedan nije završio. Imao je čudne navike, neobično ponašanje i različite na- stranosti. Još od detinjstva voleo je da sluša zastrašujuće priče i da se u svojoj mašti predaje mračnim 'košmarima. Imao je više nesrećnih ljubavnih doživljaja, putovao če- sto poslom u daleke zemlje. Voleo je da izigrava luđaka, bio stalan kafanski gost i trošio mnogo alkohola. Jednom prijatelju je rekao: „Osećam da je u meni demon kome se ne mogu protiviti i koji vodi nesreći". Njegova poezija u skladu je s njegovim životom, i to pokazuju i mnogi naslovi njegovih pesama: „Luđak", „Bolesne duše", „Nasilje sna", „Mesec melanholičara". Poslednjih godina svog kratkog života zapadao je sve više u duševni mrak: muče ga hipohondrija i melanholija; pritiskuju ga halucinacije, fobije, opsesije; steže ga ma- nija gonjenja, od koje se spašava bežanjem od ljudi: nes- taje po čitave dane i luta besciljno ulicama; pali svoje ru- kopise da mu ih ne bi ko ukrao. Pronađen i doveden kući, uzima svoju violinu i, uz svirku, igra pomamno, a iste večeri pokušava da se obesi. Sklonjen u zasebnu sobu, s navučenom luđačkom košuljom, udaljio je svog čuvara upućujući ga da mu donese čašu vode i, dok se ovaj bavio van sobe, hitro je otvorio prozor i bacio se na trotoar. 432 Pri padu oborio je, pukim slučajem, slugu engleske am- basade koji je bio upućen da se raspita o stanju njegovog zdravlja. Pojurivši na istog slugu povikao je iz sveg glasa: „Sloboda! Pobuna! U pomoć! Vatra!" Prenet u duševnu bolnicu Vinental, posle nekoliko meseci umro je od pe- rikarditisa. Alfred Mise (Alfred de Musset, 1810—1857), čije je pesništvo „čudesno iziažavalo moralno stanje razdoblja u kome je pisano" i „čije su duhovitosti, draži i elegancija bili darovi proistekli iz njegove paćeničke prirode", bio je težak r{, toksikoman. Njegov patograf dr Kabanes piše: u kafani De la Regence kelner bi mu donosio pun tanjir cigara i strahovit melanž piva i apsinta, koji bi on iskapio nadušak, mršteći se po ispijanju kao kad bi čovek popio odveć gorak lek. Pošto bi se dobro podnapio, namestio bi se ugodno na divanu, pušio bi cigaru za cigarom dok ne bi ispraznio tanjir. U pola dvana- est uveče kelner bi dovodio fijaker, uzimao pesnika ispod

ruke i nameštao ga u fijaker. Bio je miran za sve vreme dok bi ga odvozili kući, a tamo bi ga primila gazdarica njegovog stana i namestila u postelju kao malo dete". Imao je česte halucinacije i Zori Sandova, njegova prijateljica, a jedno vreme i ljubavnica, piše: „Pošto je legao jednom prilikom na travu, čuo je da neko peva, i refren te pesme bio je nepristojan. Pošto se pridigao na ruke da vidi ko je to, spazio je pred sobom čoveka 28 Tragedija genija koji je trčao, bled, pocepanog odela i razbarušen". O tom istom slučaju dao je svoje objašnjenje i sam Mise: „Video sam tog čoveka tako dobro da sam imao još i vremena da razmislim i zaključim da je to zakasneli šetač, iznenađen i gonjen od lopova. Brzo sam potražio štap, u nameri da mu pritrčim u pomoć, ali štapa ne bese nigde u travi, a čovek mi trčaše sve bliže u susret. Kad mi se sasvim približio, primetio sam da je bio pijan, a ne gonjen. Pro- đe pored mene, baci na mene glup i odvratan pogled i iskezi se na mene s puno mržnje i prezira. Uplaših se i zabodoh brzo lice u travu, jer taj čovek bio sam ja". Miseova gazdarica, jedna inteligentna žena, rekla je o njegovom poremećenom duševnom stanju: „Miseova nervoza graničila se ponekad s natprirodnošću, i često sam se pitala da nije obdaren i šestim čulom". Dr Kaba- nes u svojoj lekarskoj studiji o njemu piše: „Rođen je nemirnog duha, vizionar, pomalo manijak i podložan kri- zama epilepsije, a od svoje 20. godine još i alkoholičar". Umro je rano, od iscrpenosti. Gustav Flober (Gustave Flaubert, 1821—1880), jedan od tvoraca realističkog romana, koji je, prema oceni knji- ževne kritike, „prvi uneo u roman prilježan i skrupulo- zan posao, štrastan kult za stil, neprekidnu brigu da bude tačan i savestan", bio je, prema dijagnozi dra Bine San- glea, epileptičar, odnosno histeroepileptičar prema dijag- nozi dra Feliksa Renjoa. Piščev najbolji prijatelj i pozna- valac, Maksim de Kamp, ovako opisuje Floberovo pore- mećeno duševno stanje, za koje kaže da je započelo još od njegove 22. godine: Nemoćan da mu pomognem, sav prestravljen, često sam bio prisutan napadima bolesti, koji su bili zaista strašni. Ponavljali su se uvek na isti 434 način i sa istim prethodnim pojavama. Odjednom, bez vidnog uzroka, on bi podigao glavu i sav prebledeo; ose- ćao je da nailazi aura ... pogled bi mu postao tužan ... progovorio bi: ,Imam plamen u levom oku'. Posle neko- liko trenutaka bi dodao: ,Imam plamen u desnom oku; sve mi se čini zlatno i sve vidim u zlatnoj boji'. Takvo neobično stanje produžavalo bi se više minuta, pa bi mu za to vreme lice još više prebledilo i dobilo izraz oča- janja. Zatim bi brzo otkoračao do kreveta i bacio se na njega, sumoran, nesrećan, kao da živ leže u mrtvački san- duk. Kroz kratko vreme bi zavikao: ,Ja držim vodice, ču- jem praporce! Ah, vidim fenjer pred krčmom!' Posle bi jauknuo tako žalosno da mi taj bolan krik zvuči još ne- prestano u ušima. Najzad, nastupaju grčevi. Posle napada i grčenja svih delića tela, nailazi dubok san i zamor, što traje više dana". Isti biograf dodaje i to da je Flober pri pisanju svo-

jih dela iživljavao izvesna osećanja i osećaje, pa to ilu- struje ovim primerom: „Kad je opisivao trovanje Madam Bovari, sam on osećao je svojim jezikom ukus arsenika u tolikoj meri da mu se od toga povraćalo". O toj svojoj osobini Flober i sam piše: „Kad pišem roman, mislim na to da stvorim nekakvu boju ili nijansu. U kartaginskom romanu hoće mi se da stvorim nešto purpurno. U ,Madam Bovari' imam samo ideju boje budi na kojoj žive stonoge. ] storija, avantura romana, to mi je svejedno". Floberov lični lekar, Forten, piše da je „Flober pri pisanju zapadao u drugo stanje, vanzemaljsko". Ivan Sergejevič Turgenjev (1818—1883), književnik i esteta/ialčo tihe naravi i naizgled uravnoteženog duha, pokazivao je jaku unutrašnju neusklađenost, te je u M' 435 njemu plamtela borba unutrašnjih protivrečnosti, koja ga je činila osobenjakom i paćenikom. Tihe naravi, miran i neborbene prirode, povremeno je padao u jarosno i pla- hovito stanje i bio napasnik kao ris, pa je po svedočan- stvu Dostojevskog, tukao i svo- ju majku i bio u oštrim suko- bima i svađi sa svojim prijate- ljima — Bjelinskim, Bakunji- nom, Černiševskim. Bio je plaš- ljiv, slabe volje i povodljiv, ali je umeo pokazati i gvozdenu volju, upornost i prkos, što ga je otuđilo od otadžbine i osudi- lo na samoću u tuđem svetu, na „hladnoću starosti", i dove- lo do raskida sa svima vršnja- cima i zemljacima. Iako je bio patriota i zaljubljen u „veliki i moćni ruski jezik", koji je, po njegovim recima „dat ve- likom narodu", on je, u oštroj svađi i prepirci s Dostojev- skim, rekao: „ Kad bi propala Rusija, ne bi bilo nikakvog ni gubitka ni uzbuđenja u čovečanstvu!" Privezan celog svog života, gotovo kao član porodice, za pevačicu Viardo i njene dve ćerke, književnik i esteta koji je s puno nežnog i čežnjivog lirizma slikao idealne likove žena i dočaravao ljubav, nije se ženio niti je bio poznat ljubavnik. Umro je u tuđini, u svojoj vili u Bur- ženvilu kraj Pariza, tihom smrću. Igo)(Victor Hugo, 1802—1885), veliki pesnik i borbeni, slobodoljubivi novinar, tvorac francuske roman- tičarske škole, „najslavnije književno ime Evrope", 436 „popularno ime koje izuzev Volterovog nema ravnog", ispoljavao je i svoje unutrašnje protivrečnosti. Njegov pesnički dar izbio je još u njegovoj desetoj godini, a prevelika književna ambicija dobila je obeležje grandomanije još u njegovoj 15. godini. On je onda pisao u jednom pismu: „Želim da budem Šatobrijan ili ništa". Primamijen i zainteresovan tom stranom njegovog duha, koja ga je nagonila na oštar opozicionarski stav i osudila na 18-godišnje izgnanstvo u Englesku, Dr Kabanes je na- pisao iscrpnu i dokumentovanu patografiju „Megalomani-

ja Viktora Iga". Drugi njegov patograf, dr Luj Vejo, piše o njemu da je „patio od intelektualnog egoizma, apsolut- nog i jako razdražljivog", pa zaključuje: „To je bolesno Ja". Njegov najprisniji poznavalac dodao je još i to da je „Igo bio besprimerni zlobnik i rđav prijatelj". Artur Rembo (Jean Nicolas Artur Rimbaud, 1854— 1891) bio je, po recima svog biografa, „prvi" među „pro- kletim pesnicima", ali i prosjak, sojtarija, vojnik revolu- cionar, istovarivač robe, fabrikant, konstruktor, arhitek- ta, zidar, geolog, zemljoradnik, komisioner i istraživač. Rođen u malom provincijskom gradu Šarlvilu, u građan- skoj porodici, skučenog obrazovanja, još u srednjoj školi pokazao je svoje neobične sklonosti, koje su otkrivale prastaro atavističke poreklo nomada: imao je džinovski stas, zapuštenu spoljašnost, neobuzdanu i nestalnu narav, i bio uvek nezadovoljan svojom sadašnjicom, žudeći za stalnim promenama i uživanjima na svoj način. Čim je napunio 16 godina, otresao je sa sebe jaram roditeljske i školske stege i nadzora i izleteo kao okriljena ptičica iz svog skučenog gnezda u najširi prostor, ne ka- zujući o tome nikom ništa. Stigao je u Pariz. Pošto nije 437 imao putne isprave i pošto nije hteo da kaže svoje ime, našao se u zatvoru, a potom je sproveden u mesto rođe- nja. Posle nekoliko dana krenuo je ponovo na put, pešice, lutajući drumovima bez određenog cilja. Ali, bio je uhva- ćen i ponovo vraćen u rodno mesto. Razljućen na sve to, on u svojim prvim, snažnim pesmama peva o mržnji, bun- tovništvu i svirepoj osveti. Kroz neko vreme ponovo beži u svet, pošto je prethodno prodao svoj sat i tako došao do novca za putni trošak. Gladovao je po Parizu, lutao je po ardenskim šumama. Kad je buknula Pariška komuna našao se, s puškom u ruci, u redovima revolucionara. Podstaknut i nadahnut krupnim društvenim događajima, u kratkom razmaku od tri godine ispevao je izvestan broj pesama. Njegove pes- me su nove i smele kako po idejama tako i po obliku, ali teške za razumevanje. Pa ipak, one su ostavile traga u francuskoj književnosti. U to vreme našao je srodnu dušu u Verlenu i sklopio s njim prisno i nežno prijateljstvo, ali je i ono, kao i sve drugo kod njega, bilo kratkog veka. Po isteku te tri godine započinje nov život. Njegov biograf kaže da je „pesnik Rembo umro, ali je čovek Rembo nastavio da živi". Daje se u skitnju, krstari po celoj Evropi, Sredozemlju i Levantu, preduzima i napušta najraznovrsnije poslove i stalno ima posla s policijom. On je u Parizu, Londonu, Štutgartu i Naksosu (u Grčkoj); prelazi pešice preko Gotharda u Italiju, radi kao obal- ski radnik u Marselju, boravi u Beču i nemačkim gradovi- ma, da bi najzad završio lutanje na jednom holandskom brodu po Maleziji. Po povratku u Francusku bio je krat- ko vreme u Dijepu, zatim u Stokholmu i Kopenhagenu i, 438 najzad, na Kipru, u Egiptu i Abisiniji, gde nudi Meneliku svoje usluge da naoruža abisinsku vojsku evropskim oru- žjem. Zamoren dugim lutanjima, kao i zbog otoka u kole- nima usled dugih pešačenja, primljen je kao puki siro- mah u marseljsku bolnicu i u njoj našao smrt.

^Aleksandar J)ima/(Alexandre Dumas, 1824—1895), sin romansijera i švalje i unuk Francuza meleza i crnkinje iz San Dominga, bio je zakon- ski priznat od oca kad mu je bilo sedam godina. Oko njega su se otimali i svađali roditelji, čak i na sudu i preko javnosti. To se utisnulo duboko u njego- vu svest, kao i kasnija zadirki- vanja drugova i šaputanja sve- ta da je vanbračno dete. Ta du- ševna trauma ogleda se i u nje- govom književnom stvaralaštvu — raspravljanjem tog socijal- nog pitanja i njegovih posledi- ca. Neuropatske i psihopatske konstitucije, on se još od mladosti počeo povremeno gubiti duševno. To mu se is- poljilo u jačoj meri kad mu je bilo 35 godina. Njegov otac o tome piše da „Aleksandar, već, dva dana kleči u sobi na kolenima i niko ga nije mogao umoliti da ustane". Dva dana pre toga čuo je hrkanje svog oca u susednoj sobi, i to ga je toliko razdražilo da ga je bila spopala mi- 439 sao da skoči i ubije oca. Da bi se odupro tom impulsiv- nom nagonu, resio se na klečanje dok ga ne napusti ta misao. Ostao je ćelu godinu u stanju takve poremećeno- sti. Po završetku tog napada obuzima ga mistično raspo- loženje i želi da se posveti. Posle 14 godina ponavlja mu se isti napad. » —^ JLmil Zola)(Emile Zola, 1840—1920), tvorac naturali- stičkog romana, pokazivao je različite simptome poreme- ćenog duha. Najviše mu je bilo poremećeno, upravo pre- komerno razvijeno, čulo miri- sa: iz svog radnog kabineta ras- poznavao je po mirisu jela koja se spremaju u kuhinji, veoma udaljenoj od njega; umeo je tačno da odredi da li su to bila jela s patlidžanom, piletina, te- letina, pržena riba, sardine, ha- ringe i drugo. Javljale su mu se često halucinacije najrazličitije vrste: viđao je svetlosne pojave u mraku; često je čuo zvuke zvona ili pištaljke. Spopadale su ga različite opsesije, fobije i pritiskivale mučne misli i praznoverice: na ulici je stalno brojao sijalice i zagledao u kućne i fijaker- ske brojeve, pa je pročitane brojeve neprekidno množio ili sabirao. Njegov biograf dodaje da „mu je dugo vreme bilo dobro množenje sa trojkom a posle sa sedmicom". Broj 17 bio je, po njegovom, sujevernom shvatanju, rđav: kad ga je jednom, utonulog u misli, oborio fijaker na uli- 440

ci, brzo je pogledao njegov broj, dodao tome jedinicu i zbir je izneo 17. Biograf dodaje još i ova njegova suje- verna osećanja i postupke: „Dugo vreme živeo je u tvr- dom uverenju da mu nijedna stvar neće poći za rukom danju ako je tog istog dana izišao iz kuće levom nogom". — Često je više puta opipavao poneke predmete ili je za- tvarao po nekoliko puta vrata". Njegov biograf lekar, dr Tuluz, u svojoj opsežnoj studiji „Neuropatija i psiho- logija Emila Zole" izneo je niz sličnih primera.

OBJAŠNJENJA POJMOVA Afazija — nemogućnost govora ascites — vodena bolest s oti- ili razumevanja govora pri ocu- canjem nogu i trbuha vanoj svesti i očuvanom priboru atletski telesni tip — osoba dži- za govor i sluh novskog stasa i građe afekt — trenutna, munjevita i atrofija — smanjenje obima će- jaka emocija s gubitkom priseb- Uja, organa ili celog tela nosti („kratko ludilo") aura _ predznaci nastupa pa- amoralnost — urođeno odsus- davice tvo moralnog osećanja, zbog čega opterećeno lice ne razlikuje dobro Biologija — nauka o životu bilj- od zla (sinonimi „moralno slepi- nog i životinjskog sveta (bios — ži- lo", „moral insanitv") vot) anatomija — nauka o građi tela biološki — koji se odnosi na bi- i odnosima između pojedinih delo- ologiju va tela anemija — malokrvnost, stanje Centralni nervni sistem — sre- kad u krvnim sudovima nema do- dišni deo živčanog tkiva, mozak i voljno krvi, što izaziva bledilo kičmena moždina kože cerebralni tip konstitucije — antropologija — nauka o čove- osoba u koje su veoma razvijeni ku kao jedinki i vrsti u telesnom mozak i lobanja, a posebno čelo i duševnom pogledu ciklička psihoza — jedna od apopleksija — iznenadni pre- dveju osnovnih vrsta pravih du- stanak rada izvesnog dela mozga ševnih bolesti (unutrašnjeg po- usled zapušenja moždanog krvnog stanka), pri kojoj bolest ima suda ili njegovog prskan ja, zbog kružni tok, s povremenim pobolj- čega nastaje poremećaj krvotoka šanjima i pogoršanjima u tom delu mozga, te nastupa cikloid — blaži oblik duševne oduzetost jedne polovine tela bolesti iz vrste ciklofrenije 443 ciklotim — oblik psihopatije na displazijski telesni tip — osoba granici zdravlja i bolesti, s naiz- koja je nepotpuno i slabo razvije- meničnim poboljšavanjem i po- na goršavanjem stanja duševna trauma — duševni bol ciklotimički — koji se odnosi duboko urezan, koji se pamti i na ciklotimično raspoloženje muči čoveka kroz ceo život, koji podsvesno utiče na njegove po- ciklotimija — lakši psihopatski stupke( tezeći da se iživi oblik promenljivog raspoloženja, s povremenim poboljšanjima i po- _ goršanjima stanja, u vezi s radom Egotista - koji preterano ističe endokrinih žlezda sebe egotizam — preterano osećanje i isticanje sebe (ego=ja) Degeneracija — izrođavanje, izopačavanje normalnog duševnog egzaltacija — razdraganost, bo- ili moralnog svojstva i lika lesno vesel° raspoloženje s pove- ćanim samopouzdanjem

degenere superieur — viši izrod, ekstaza — trenutno blaženo sta- darovita ličnost opterećena poro- nje pri kome se gubi prisebnost i cima ne obraća pažnja na okolinu i ko- demonizam - verovanje u zle Je Je.vezano sa seksualnim i reli- duhove giozmm doživljavanjem embriologija — nauka o raz- demonotnanija — oblik manije voju organizma počev od jajeta pri kojoj sumanuti uobražava da do pojave osnove pojedinih organa je zahvaćen demonom emocija — osećanje praćeno te- demonopat — osoba za koju se lesnim pojavama: promene izraza verovalo da se u nju uselio đavo, lica- bledilo, crvenilo, znojenje, po- da usled toga pati i pričinjuje pat- J3^ rad creva' ubrzan rad srca nje i drugima ltd> , .. , , .... . encefalitis — zapaljenje mozga, depresija- bolesna potištenost, koje k'Qd prezdravelih ostavlja stanje povišenog afekta tuge s us- neurasteniiu porenim mišljenjem i kretanjem, J neodređenim strahom, opadanjem endokrine zlezde - zlezde koje volje i hipohondrijom izlučuju sokove u krvotok ,. . . .. , ... .. epilepsija — padavica, hronična digestivm tip konstitucije - %v£na\^est % povremenim na- osoba u koje je veoma razvijen dim bitkoi£ svesti { grče. pribor za varenje ^jem ^ mišića penom na eusti. dijetetika — nauka o uslovima ma, kao i s promenom karaktera i zdrave ishrane slabljenjem umne moći 444 epileptički ekvivalenti — niz fiziognomija — tumačenje duše povremenih kratkotrajnih poreme- po izrazu lica ćaja koji se javljaju grupno umes- fiziologija — nauka o funkcija- to pravog epileptičkog napada: ma organa glavobolja i nervni bolovi, drhta- fizionomija _ Uk> crte i izraz nje i mucanje, osecanje osobitog ^ca ukusa ili mirisa, osećaj hladnoće ' . .. . ., Ui toplote, znojenje, suzenje ili lu- f°bl'a ~ P«alan strah pri ne- čenje pljuvačke, nezadržavanje urozama; nameće se bolesniku mokraće ili izmeta, prisilne misli, Proflv njegove volje iako uviđa sumračna stanja, spopadanje srne- da Je taj strah besmislen; strah bi- ha, halucinacije, somnambulizam i va različite vrste i od različitih drugi slični duševni i moralni po- predmeta, prilika i okolnosti remećaji -frigidan — pobio hladan i ne- epileptički napad, mali — (pe- J1 tit mal, absence) trenutni gubitak svesti, prekid misli, govora, rada, Gen ~ nasledna klicina jedini- ukočen pogled ca> nasledni činilac izvesne teles- ne i duševne osobine u vidu os- epileptički napad, veliki — novne sićušne klicine čestice (grand mal, ictus epilepticus) po- činje aurom, za kojom sleduje genealogija — rodoslovlje krik, pad, grčevi svih mišića, uje- genetika — nauka o nasleđu danje jezika, pena na ustima, mo- ., . , krenje poda se, dubok san, bude- fht~ nagomilavanje mokrac- nje bez pamćenja svega što se zbi- ne kiseline i njenih soli u tkivima lo za vreme napada 4 krvi *• usled to?a' žiganja a seva- nja na tim mestima erotomanija — ludilo ljubavi, . , prisilno ljubavno osecanje gihttcki — što se odnosi na giht

euforija - preterano veselo ra- grafomanija - bolesni nagon spoloženje bez vidnog povoda za neprekidnim pisanjem (škra- balo, grafoman) eugenika - nauka o uslovima grandomanija - ludilo velići- zdravog začeća ne(Sisto Jto . megalomanija evnuh — uškopljenik Hemofilija — nasledno krvno Fiksna ideja — sumanuta i pre- oboljenje pri kome se krvarenje cenjena misao kod duševnih bo- teško zaustavlja lesnika („buba u glavi" „uvrteo hermafrodit — dvopolna osoba sebi u mozak") higijena — nauka o čuvanju i •filantrop — čovekoljubac unapređivanju zdravlja 445 hiperemija — mesna prepunje- impulsivan — nagao, plahovit, nost krvnih sudova krvlju koja neuzdržljiv, koji deluje pod utica- izaziva crvenilo tog mesta jem nekontrolisanog nagona ili hipertrofija — povećanje obi- osećanja, bez učešća razuma volje ma ćelija, tkiva organa ili celog inspiracija — nadahnuće, stva- tela ralački entuzijazam, napeto sta- hipohondrički — što se odnosi nje duše u trenutku originalnog na hipohondriju duhovnog stvaranja hipohondrija — bolestan strah intoksikacija — trovanje, sta- za svoje zdravlje ili za rad kojeg nJe organizma prouzrokovano dej- organa i uobražavanje bolesti stvom otrova histerija — vrsta neuroze pri kojoj se javlja niz poremećaja Katalepsija — duža zakočenost motornog, senzitivnog, vegetativ- i zategnutost glave i udova nog, psihičkog i motornog apara- kleptomanija — jedan od mo- ta, s preobražavanjem karaktera u gućnih znakova neuroze u vidu na- „histerički karakter" (lažljivost, te- gona za potajnim prisvajanjem atralnost, sebičnost) i s povreme- tua-e svojine nim „histeričkim napadima", kada UMČka kamistika _ slučajevi bolesna osoba izvije na podu svo- . ^^ yrsta Qblika bolestiJ je telo u vidu duge, držeći se pe- tama i potiljkom, ispušta krikove, konstitucija - telesna urođe- izvodi „klovnovske", „teatralne" i na osobenost „koitusne" gestove i po završenom konvulzija — trzaji mišića napadu posmatra začuđeno oko konvulzivan — grčevit, koji se sebe šta se oko njega dešavalo, trza ah' ne sećajući se ničega kosmar — jeziv prizor u snu homoseksualnost — polni na- kreten — lice koje pati od uro- gon i polno uživanje s licem istog đene telesne i duševne zaostalosti pola (lezbijstvo kod žena) prouzrokovane nedostatkom luče- nja od strane štitaste žlezde Idiot — lice koje pati od naj- težeg oblika urođene maloumnosti Leptosomni ili astenički tip iluzija — poremećaj opažanja konstitucije — uzak, tanak, vitak, pri kome je predmet opažanja izo- nežan telesni sastav bličen i daje pogrešnu sliku zbog nepažnje ili zbog nekog afekta Manija — hronično duševno straha, želje, iščekivanja oboljenje koje čine jako duševno imbe.cil — lice zaostalo u svom uzbuđenje, preterana veselost i umnom razvoju samopouzdanje, ubrzano mišljenje impuls — podstrek s nestabilni ji sumanutim idejama, 446 ;to se svodi na egzaltaciju, beks- podsticaje iz centralnog nervnog

•o ideja i stalnu pokretljivost s sistema za pokretanje mišića [ovorljivošću; u težim slučajevi- muskularni tip konstitucije — .a: besnilo s bezumnom uzbude- osoba u koje je veoma razvijen mi- ";ću i pometenošću šićni pribor manija gonjenja — bezrazložno |i sumanuto uobraženje da je neko Neuralgičan — koji se odnosi gonjen na neuralgiju manijak - sumanut, koji bo- neuralgija — bol u oblasti gra- luje od manije nanja nekog nerya na perifernom mazohizam — vrsta izopačenog delu tela polnog nagona i uživanja pri ko- neurastenija — opšta živčana me pojedinac oseća uživanje kad siabost, razdražljiva slabost, s mu druga strana nanosi telesno glavoboljom, nesanicom, gubitkom mučenje ili pričinjava duševne apetita i sposobnosti za rad patnje neurologija — nauka o nervnim masturbacija — draženje svog bolestima polnog organa u cilju izazivanja neuropata _ lice rastrojenih polne naslade; kod psihopata — živaca perverzna zamena polnog opšte- nja (isto što i onanija) neuropatija — urođena slabost nervnog sistema megalomanija — sumanute ide- , ,. -. A je o svojoj vrednosti i veličini (is- neuropatskt - sto se odnosi na to Što i grandomanija) neuropatiju , . ... , .. . . neuroza — živčano rastrojstvo melankoličan — koji pati od melanholije nostalgija — čežnja melankolija — teška bolesna _ . .,. , .. tuga i strah, uz sumanute ideje o Onanija - vidi masturbacija sopstvenoj propasti i krivici, o sa- opsesija — prisilna pojava, mi- moubistvu itd. sao ili radnja kod psihopata, ko- mizantrop - čovekomrzac Je se bolesnik ne može otresti (namćor) mizantropija — mržnja prema Paranoičar — lice koje boluje ljudima . °d paranoje monomanija — jedan izopačen paranoidan — sličan paranoji nagon (na primar, kradljivost - paranoja _ hronična duševna kleptomamja) ^^ koja ge odnkuje obrazova. motorni živci — vrsta živaca njem sumanutih ideja, koje vre- koja oživčava mišiće i sprovodi menom sve više obuzimaju boles- 447 nika; ideje se odnose na visoko psihijatrija — grana medicine sopstveno poreklo, na pripisivanje koja se bavi proučavanjem, spre- sebi velike važnosti i misije, na davanjem i lečenjem duševnih bo- svoju pronalazačku moć, na neos- lesti novanu ljubomoru, na neobičnu psihoanaliza — metod udublji- pobožnost itd. vanja j ispitivanja psihičkih rad- paroksizam — iznenadno, na- "Ji traženjem porekla u nesvesnoj glo i ponovno izbijanje jednog suprotnosti i borbi instinkata i simptoma bolesti moralne ličnosti patografija - lekarska biogra- P^ogen - psihičkog porekla, fija s podacima o nasleđu i raž- naltanak nekak.ve telesne P°Jave voju bolesti psihičkim uticajem psihopatija — urođeno ili u ra- patologija — nauka o bolesnim noj mladosti stečeno stanje dušev- promenama u telesnoj građi i nje- ne siabosti i osobenjaštva koje je noj funkciji na granjoi zdravlja i duševne bo- periferni živci — deo živčanog lesti sistema koji se grana po ćelom te- psihopatologija — grana psiho-

lu vezujući organe s centralnim logije koja se bavi oboljenjima nervnim sistemom duše perikarditis — zapaljenje srca- psihopatski — koji se odnosi ne kesice na psihopatiju piknički telesni tip — (ruk- psihoza — težak duševni pore- nos=nabijen) osoba srednjeg ras- mećaj koji menja prvobitnu du- ta i čvrste građe („tokmak") ševnu ličnost (ludilo) plazma — ćelijski i krvni sok, svojstven posebno i specifično za Recidiv — povraćaj bolesti svakog čoveka refleks — automatski i mimo progresivna atrofija mišića — naše volJe odgovor organizma na živčana nasledna neizlečiva bolest spoljni nadražaj stezanjem mišića muške dece prenošena preko maj- iH grupe mišića, lučenjem žlezda, ki; odlikuje se pretvaranjem mi- m obustavljanjem tih radnji šićnog tkiva u salo refleksni — koji se odnosi na progresivna paraliza — napre- refleks dujuća hronična duševna bolest, respiratorni tip konstitucije — posledica zaraženja sifilisom; za- osoba u koje je veoma razvijen vršava se mršavljenjem, gublje- grudni koš i pribor za disanje njem moći kretanja i umnim slab- ljenjem Sekretorni živci — vrsta živaca psiha — duša, duh koja sprovodi podstreke iz central- 448 nog nervnog sistema za lučenje simptom — znak bolesti žlezda somnambul — mesečar, psiho- seks — pol patska osoba koja pati od mese- seksualna psihopatija — pore- carstva mećaj seksualne funkcije usled du- somnambulizam — mesečar- ševnog poremećaja stvo, kretanje u snu, pri čemu us- seksualni — koji se odnosi na pavana osoba izvodi razne radnje pol ili pripada polu služeći se čulima, a posle buđenja .»,. ... j . ne zna šta se zbivalo u takvom senzonckt — koji se odnosi na čula ili na čulna zapažanja senzorički živci - vrsta živaca . su^ute. ***** ~ F0*"*"? za osećaj koji oživčavaju kožu i shvatanja misli i pojmovi, nastali sluznicu i sprovodi u centralni na bolestan način, koji se ne mo- nervni sistem osećaje dodira, to- gu ispraviti logikom i ubeđavanjem plote i bola senzorijum — svest, stanje pri Tabes — hronično i neizlečivo kome se oseća i shvata okolno oboljenje kičmene moždine, po- zbivanje sledica zaraženja sifilisom; zapo- shizofrenija — jedna od dveju činJe .sapetim hodom i kratkim osnovnih vrsta pravih (unutraš- koracima njeg porekla) duševnih bolesti, ko- testikuli — muške polne žlezde ja je uporna i stalna; rasceplje- smeštene u mesnicama nost duševnih funkcija, pri čemu tik — trzaj, povremeni kratak, su poremećeni mišljenje (pojava automatski grč izvesnog mišića ili sumanutih ideja), afekti (tupa ose- grupe mišića, bez naše volje ćanja), delatnosti (nepokretnost ili toksički delirijum — bunilo pomamnost) i opažanja (haluci- izazvano trovanjem alkoholom, nacije) urejom, toksinima zaraznih klica, shizoid — psihopatska ličnost volebiljem ili bunikom ili kao po svom duševnom sklopu srod- simptom duševnih bolesti, i obe- na blagom obliku shizofrenije leženo pomućenjem svesti, pore- shizotim — oblik shizofrenije mećajem čulnih opažanja (iluzije na granici zdravlja i bolesti i halucinacije), uznemirenošću, shizotimičan — onaj čije raspo- strahovanjem, pojačanim impul- loženje ima obeležje shizotimije som za govor, a ponekad i poja-

shizotimija - lakši psihopatski vom sumanutih ideja oblik stalnog i nepromenljivog ra- toksin — otrov spoloženja manijakalno-depresivne trofički živci — vrsta živaca ko- psihoze, sličan blagom obliku shi- ja sprovodi impulse iz centralnog zofrenije; potiče od endokrinih nervnog sistema za ishranu ćeli- uzroka ja, tkiva i organa 29 Tragedija genija 449 Vagabondaža — skitnja, bez Ija automatski radom unutrašnjih stalnog me&ta boravka, neprekid- organa u grudnoj i trbušnoj dup- no menjanje mesta boravka, kao lji, bez naše volje, nazvan još i i lako napuštanje jednog posla i simpatički nervni sistem prelaska na drugi (vagabundus: vivisekcija — hirurski poduhvat onaj koji luta) na živim životinjama u naučnom vagabunda — skitnica, onaj koji oilju je naklonjen vagabondaži vizionar — jasnovidac, onaj ko- vegetativni nervni sistem — ji vidi nešto kao priviđenje (visio deo živčanog sistema koji uprav- — viđenje) LITERATURA 1. Dr. A. Cullere: Les frontieres de la Folie, Pariš, 1892. — 2. Dr. Emil Laurent: Mariages consanguines et Dege'nćrescence, Pariš, 1895. — 3. Dr. Emil Laurent: Sadisme et Masochisme, Pariš, 1903. — 4. Dr. Bajenov: Dostoievsky et Maupassant, Conference, 1903. — 5. Dr. Gaston Loygue: Th. M. Dostoievsky, Pariš—Lyon, 1904. — 6. Dr. Emile Laurent; Fetichistes et Erotomanes, Pariš, 1905. — 7. Prof. Dr. /. Vires: L'Heredite de la Tuberculose, Pariš— —Montpellier, 1905. — 8. Dr. Anteaume et Dr. Dromard: Poesie et Folie, Pariš, 1906. — 9. Dr. Emile Laurent: La Poesie decadente devant la science psichiatrique, Pariš, 1907. 10. Dr Fabien Girardet: La mort de Jean-Jacques Rousseau, Pariš, 1909. — 11. Dr. Binet-Sanglet: La Folie de Jesus, 3 tomes, Pariš, 1912. — 12. Prof. Dr. J. Grasset: Demifous et Demirespon- sables, Pariš, 1914. — 13. Dr. /. Hericourt: Les Frontieres de la Maladie, Pariš, 1916. — 14. Dr. /. Hericourt: Les Maladies des Societes, Pariš, 1918. — 15. Dr. G. J. Witkowsky: Comment j'ai apris L'Histoire de France, Pariš, 1918. — 16. Dr. Apert: L'Heredite morbide. Pariš 1919. — 17. Dr. Cabanes: L'Historie eclairee par la Clinique, Pariš, 1920. — 18. Dr. Cabanes et Dr. Nass: La Neurose revolutionaire, 2 volumes, Pariš, 1924. — 19. Dr. A. Hisnard; Les Psychoses et les frontieres de la Folie, Pariš, 1924. 20. Jean Vinchon: Les Desequilibres et la vie sociale, Pariš, 1926. — 21. Dr. Cabanes: Esculap chez les Artistes, Pariš, 1928. — 22. Dr. Dide et Dr. Guiraud: Psychiatrie, Pariš, 1929. — 23. Dr. Tar- gowla et Dr. Dublineau: L'Intuition delirente, Pariš, 1931. — 24. Dr. Cabanes: Le Cabinet secret de L'Histoire, 4 volumes, Pariš. — 25. Dr. Cabanes: Les Indiscretions de L'Historie, 6 volumes, Pariš. — 26. Dr. Cabanes: Legendes et Curiosites, 4 volumes, Pariš. — 27. Dr. Cabanes: Moeurs intimes du passe, 6 volumes, Pariš. — 28. Dr. Cabanes: Fous couronnćs, Pariš. — 29. Dr. Ca- banes: Balzac ignorć, Pariš. 451 30. Dr. Cabanes: Marat inconnu, Pariš. — 31. Dr. Maurice Page: La Toxemie neurastenique, Pariš. — 32. Andrč Maurois: Voltaire, Pariš, 1935. — 33. Johannes Scherr: Menschliche Tragi- komedie, 12 knjiga, Leipzig, 1884. — 34. Dr. M. Friedmann: Uber Wahnideen im Volkerliben, Wiesbaden, 1901. — 35. P. Ndcke: Uber die sogenante Moral Insanity, Wiesbaden, 1901. — 36.

Loewenfeld: Ober die geniale Geistesthatigkeit, Wiesbaden, 1903. — 37. Dr. Gustav Wolf: Psychiatrie und Dichtkunst, Wiesbaden, 1903. — 38. Prof. Dr. W. Bechterev: Die Bedeutung der Sug- gestion im socialen Leben, Wiesbaden, 1905. — 39. Dr. Willy Helpach: Nervenleben und Weltanschauung, Wiesbaden, 1906. 40. Dr. W. Weygands: Die abnorme Charaktere bei Ibsen, Wiesbaden, 1907. — 41. Dr. Ferdinand Probst: Edgar Allan Poe, Munchen, 1908. — 42. Dr. Gaston Forberg: Guy de Maupassants Krankheit, Wiesbaden, 1908. — 43. Kraft-Ebing: Psychopatia sexualis, Stuttgart, 1908. — 44. Dr. S. Rahmer: Grenzfragen der Literatur und Medizin, serija monografija, Berlin, 1908. — 45. Dr. Albert Reibmayer: Entwicklungsgeschichte des Talentes und Genies, Munchen, 1908. — 46. Dr. Wilhelm Stekel: Dichtung und Neurose, Wiesbaden, 1909. — 47. Dr. Richard Adolf Hoffmann: Kant und Swedenborg, Wisbaden, 1909. — 48. Dr. Čari Birnbaum: t)ber psychopathische Personlichkeiten, Wiesbaden, 1909. — 49. Dr. L. Loevoenfeld: Grenzfragen der Nerven- und Seelenleben, se- rija monografija, Munchen, 1909. 50. Dr. Albert Moli: Berumte Homosexuelle, Wisbaden, 1910. — 51. Dr. H. Rohleder: Die Zeugung unter Blutsverwandten, Leipzig, 1912. — 52. Dr. Hans Freimark: Robespierre, Wiesbaden, 1913. — 53. Dr. Vfilhelm Schallmayer: Vererbung und Auslese, Jena, 1918. — 54. Dr. W. Jakobi: Die Ekstase der Alttestamentlicher Propheten, Munchen, 1920. — 55. Friedrich Nietzsche: Gesamelte Werke, Munchen, 1922. — 56. Lange-Eichbaum: Genie, Irrsin und Ruhm, Munchen, 1928. — 57. Dr. Josef Hoffmiilher: Friedrich Nietzsche, Liibeck, 1933. — 58. Prof. Dr. Paul Haake: Friedrich der Grosse, Liibeck, 1933. — 59. Prof. Dr. Ernst Kretschmer: Koerperbau und Karakter, Berlin, 1955. 60. Prof. Dr. Ernst Kretschmer: Geniale Menschen, Berlin, 1958. — 61. Hawelock Ellis: Studies in the Psychologie of Sex, Sexual Inversion, Philadelphia, 1901. — 62. Stanley Kunitz: British Authors of the Nineteen Centrury, New York, 1936. — 63. Herman Vfechsler: Lives of Famoas French Painters, Printend in the U. S. A., 1952. — 64. U. AoMČpoao: FeHHaAbHOCTi, H noMimaTCAB- stvo, prevod, 1885. — 65. npo<J>. H. OpuiancKuu: POA& 452 CTBCHHOCTH BI, nepeAaHi, SoA'bSHeH, C. IleTepcSvpn,, 1893. — 66. M.OKC Hapčay: Bupo>KAeHHe, KHCBL, 1901. — 67. IIpocp. ^uoK-b: AOCTOCBCKHH ncusonaTOAorb, 1903. — 68. Fpacp-b A. H. TOJICTOU: HcnoBtAt, MocKBa, 1906. — 69. B. CaeoČHUK-b: OnepiCH no HCTO- PHH PVCCKOH AHTepaivpbi XIX Btica, MocKBa, 1910. 70. ¥. B-bTpuHCKUti: <J>. M. AOCTOCBCKHH BT> BocnoMHHaHHHKi, coBpeMCHHHKOBi MocKBa, 1912. — 71. 77. H. EupiOKoet,: KpaTKan 6Horpa4>Ha ToACioro, MocKBa, 1912. — 72. A- H. OecsiHUKO-Kyjiu- KoecKuu: Co6paHHe COHHHCHHH, C. HeTepcSvprB, 1912. — 73. IIpocJ). Ap CuKopcKuii: BceoSmaa ncHxoAorHH ct <J)H3HorHHMHKOH, RHCBI,, 1912. — 74. IIpo4>. AP E. Bleuler: PVKOBOACTBO no IIcHXHaTpHH, npesoA, BepAHHi 1920. — 75. IIpo<|>. F. S. TpouiUHT>: HVIIIKHHI, H ncHXOAorHH TBOpiecTBa, Ilpara, 1937. — 76. K. Kopena,: Hosue aaKOHbi HacAtAcrBCHOCTH, nepeBOAi> ct HT>M. H3A. MocKBa, 1913. — 77. A. AoHKacrep-b: HacAiACTBeHHOCTb, nepesoAt ci, anrA.-HSA. MocKBa, 1913. — 78. Dr. phil. prof. Svetomir Ristić: Duševni pokreti u narodnom pesništvu, Beograd, 1920. — 79. Dr. Dragu- tin Prohaska: Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Zagreb, 1921. 80. Prof. Vol Van Tigem: Istorija svetske književnosti, Beo- grad, 1932. — 81. Dr. Hugo Klajn: Abnormalnosti normalnih, Beograd, 1936. — 82. Benedeto Kroče: Estetika, Kosmos,

Beograd, 1936. — 83. Egod Friedel: Kultura novog vremena, prevod Hergešića, Zagreb, 1940. — 84. Dr. Dušan E. Milačić: Balzak, izdanje SKZ, Beograd, 1949. — 85. Dragoslav Smiljanić: Pore- klo genija, Beograd, 1926. 453 Za izdavača: Direktor i odgovorni urednik: Jovan Duletić Glavni urednik: Anka Dapčevič Lektor: Jovana Jeremić Tehnički urednik: Zivadinka Đorđević Korektori: Ljiljana Jevtić, Dobrinka Mikašinović, Olivera Milosavljević i Branka Pavlović t- *<