of 14/14
Zeleni Zeleni brodovi brodovi za za plavi plavi Dunav Dunav Neki ekološki aspekti brodova za dunavski plovni put Prof. dr Dejan Radojčić Prof. dr Dejan Radojčić Mašinski fakultet u Beogradu Mašinski fakultet u Beogradu DUNAV DUNAV – NAJJAČA VEZA SA EVROPSKOM UNIJOM NAJJAČA VEZA SA EVROPSKOM UNIJOM (Dunavska strategija Evropske unije i doprinosi – Srbije) Ekonomija i transport Privredna komora Srbije, 7. maj 2010.

Dr Dejan Radojčić - Zeleni brodovi za plavi Dunav

  • View
    241

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of Dr Dejan Radojčić - Zeleni brodovi za plavi Dunav

  • ZeleniZeleni brodovibrodovi zaza plaviplavi DunavDunavNeki ekoloki aspekti brodova za dunavski plovni put

    Prof. dr Dejan RadojiProf. dr Dejan RadojiMainski fakultet u Beogradu Mainski fakultet u Beogradu

    DUNAVDUNAV NAJJAA VEZA SA EVROPSKOM UNIJOMNAJJAA VEZA SA EVROPSKOM UNIJOM

    (Dunavska strategija Evropske unije i doprinosi Srbije)

    Ekonomija i transport

    Privredna komora Srbije, 7. maj 2010.

  • SADRSADRAJAJ

    Uvod Statistika UPP EU za neupuene

    Zagaivanje okoline(od brodova)

    CONTENTSCONTENTS

    Introduction IWW EU statistics for dummies

    Ship polution of the environment

    Kontroverze - Propisi koji se odnose na izduvne gasove brodskih motora

    Posredan uticaj drugih ekolokih zahteva

    Controversy - Legislation regarding the ship engine

    emissions

    Indirect influence of other ecological requirements

  • UvodUvod -- Statistika Statistika UPP UPP EU EU zaza neupuneupueneene

    U odnosu na druge (grejanje, industriju, drumski transport),reni transport je zanemarljivo mali potroa goriva, a to znai i da relativno malo zagauje okolinu. Unutar ukupnog transporta,na reni otpada svega 1.5%

    Within total traffic energy consumption Road+Rail+IWT,

    IWTs share is only about 1.5 %

    Source: EEA

  • UvodUvod -- Statistika Statistika UPP UPP EU EU za neupuza neupueneene

    Priblian odnos 5 : 3 : 1 : 0.2

    Sa 5 lit/t se moe prei ovoliko km

    Energy consumption in inland navigation

    Source: EEA

    Transport distance per mode

    with fuel consumption of 5 lit/ton

    Source: EC DG for energy & transport

    Oekuje se da e 2030. efektivnost renog transporta porasti za oko 30%, dok e potronja goriva opasti za oko 15%(u odnosu na 1990)

  • Source: INE & Planco

    Eksterni trokovi za brod, voz i kamionEksterni trokovi za brod, voz i kamion Source: INE & Planco

    Eksterni trokovi za brod su najmanji

    Brodski transport je najprihvatljiviji i po pitanju CO2 emisija

    Indirektno se zakljuuje da je brodski transport i ekoloki najprihvatljiviji

  • Road

    Source: Eurostattkm

    (x bilion)

    UvodUvod -- Statistika Statistika UPP UPP EU EU zaza neupuneupueneene

    Reni transport praktino nema ogranienja u pogledu rasta. Na Rajni je mogue poveati obim transporta 4x, a na Dunavu ak 10x!

    Jedino je reni transport u

    EU27 transport

    performance by

    modality

    Inland shipping

    Rail

    Drumski transport nedopustivo raste!

    Jedino je reni transport u mogunosti da rastereti puteve.

  • Ko je ko u EU Ko je ko u EU Who is who in EUWho is who in EU

    50% flote pripada Holandiji!50% flote pripada Holandiji!

    Source: BVB

  • Ko je ko na DunavuKo je ko na Dunavu Who is who on the DanubeWho is who on the Danube

    Export

    Import

    Transit

    Domestic

    miliona tona

    Bili smo i bolji!

    TRANSPORT NA DUNAVU 2007. Kontejnerizacija: Luka Beograd je u

    SFRJ prekrcavala cca 6000 kont/godinje!

    Duizburg 2 mil/god., Roterdam 10 mil/god.

    Najuspenija kont. linija Bgd-Konstanca,danas se preveze oko 300 kont/godinje!

    Savremen morski brod nosi 12000 kont. i prekrca ih za 3 dana!

    Source: via donau, 2009

    Straubing/Vilshofen

    Melk/Drnstein

    Downstream Vienna

    Gabcikovo/Budapest

    Iron Gates

    Batin Sector

    Bala Arm

    Najkvalitetniji sektor Dunava (irok, dubok, praktino nema uskih grla)

    Srbija

    prekrca ih za 3 dana!

  • Zagaivanje okoline Zagaivanje okoline ((odod brodovabrodova) ) Regulisano meunarodnim, evropskim i nacionalnim propisima

    Sledei slajd

    Source: Highlights 3/2003, SSPA

    IMO (Marine Environment Protection Committee - MEPC) uvodi:

    Energy Efficiency Design Index (EEDI) for new ships

    Energy Efficiency Operational Index (EEOI) of an existing ship

    Ship Energy Management Plan (SEMP) voyage planning, power optimization...

    Convention on ship recycling regulations for recycling activities

    . . .

    Propisi se permanentno pootravaju

  • Kontroverze u vezi propisa koji se odnose Kontroverze u vezi propisa koji se odnose na izduvne gasove dizel motorena izduvne gasove dizel motore

    Kontrolie se:

    Ugljendioksid CO2 Ugljenmonoksid CO Oksidi azota NOX Oksidi sumpora SOX Ugljovodonici HCX a PM

    tetne emisije gornjih komponenti se ne umanjuju na isti nain!

    Brodski motori su istiji od kamionskih samo u pogledu CO2 (zbog manje potronje goriva)

    Brodski motori su vrlo problematini u pogledu NOX, SOX i PM

    Razlog: propisi za drumska vozila su i drukiji i stroiji!

    Zakljuak:

    Zbog neuporedivo blaih propisa i dueg veka trajanja (brodski 20, kamionski 5 godina), brodski motori e postati relativno znaajni zagaivai!

  • Kontroverze u vezi propisa koji se odnose Kontroverze u vezi propisa koji se odnose na izduvne gasove dizel motorena izduvne gasove dizel motore Brodski motor danas emituje vie SOX, NOX i PM supstanci no vei broj

    kamiona koji treba da prevezu istu koliinu tereta.

    Da bi brodski motor bio na nivou kamionskog, neophodno je:1) Koristiti daleko istije gorivo u EU se oekuje LSF tek 2011. (LSF e imati

    100x vie sumpora od uobiajenog za drumska vozila!) smanjuje SOX2) Koristiti ERT (Emission Reduction Techniques), tj. a) katalizator (SCR), b)

    filter (PMF) i c) tempomat (ATM) smanjuje NOX, PM i potronju goriva

    Za EURO VI emisije neophodni su:

    a) Brodski motori i goriva slini kamionskim, ili

    b) Potpuno nova tehno-logija (gor. elije i sl.)

    a) i b) donosi nove probleme

    Ovo ima svoju cenu!

  • Posredan uticaj drugih ekolokih zahtevaPosredan uticaj drugih ekolokih zahtevaDa bi se ostvarila neometana plovidba tokom cele (veeg dela) godine potrebno je obezbediti dubinu vode od 2.5 m (preporuka Dunavske komisije), to zahteva da se preduzmu vei infrastrukturni radovi, uglavnom na Gornjem i Donjem Dunavu

    Na Gornjem Dunavu kritian je sektor traubing Filshofen (hW-LNRL < 2 m (1.7 m))

    Na Donjem Dunavu kritian je sektor Kalarasi Brajla (hW-LNRL < 2.3 m (1.5 m))

    Kada je niska voda, plovidba se esto produava za oko 110 km, kad se plovi ka/od Konstance (zbog kritinih sektora -prikazano kruiima)

  • Posredan uticaj drugih ekolokih zahtevaPosredan uticaj drugih ekolokih zahteva

    Vei infrastrukturni radovi obino negativno utiu na ekologiju i mogu nepovratno da poremete eko-ravnoteu Dunava (to se ve delimino desilo na Gornjem Dunavu)

    Planirani infrastrukturni radovi su pokrenuli vie zelenih nevladinih organizacija, koje se, s jedne strane zalau za manje i kontrolisane infrastrukturne zahvate, a s druge, da se brodovi prilagode reci, a ne reka brodovima

    Ovo drugo, znai da dunavski brodovi treba da imaju (ili da se projektuju za) manji gaz

    Manji gaz u znaajnoj meri umanjuje i nosivost broda i njegovu i brzinu,tj. efikasnost

    Brod projektovan za mali gaz ne moe da bude efikasan i kada je voda dovoljno duboka

    Neefikasan brodski transport (i do sada slabo pozicioniran) ne moe da konkurie drumskom, koji je, opet, viestruko neprihvatljiv

    . . .NEOPHODAN JE KOMPROMIS!

  • Hvala na panjiHvala na panji