Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Dona Greenman

Brodovi u noi

~ 2 ~ Foxy

Zvoncica

I

April je bio na izmaku. Jo nije bila sezona, ali se inilo da to niko ne

primeuje. Bilo je kasno uvee i niko nije mario. Bar je vrveo od ljudi. urka je bila u toku.

Muzika je odzvanjala. Masa gostiju se ljuljala na podijumu za igranje, sa spektakularnim prizorom Atlanskog okeana u pozadini.

Sa balkona koji je okruivao prizemlje, jedna koktel salveta se kovitlala nadole preko glava razdragane mase. Leprala je, lagano se kreui nadesno i plovei vazdunom strujom, dok nije kliznula preko stola Vande Rodejl i prizemljila se na pod, kraj nje.

Vanda je posmatrala sputanje salvete i automatski podigla pogled, oekujui i pie koje leti za njom. Tamo se jedna aa lagano klatila meu dugim, tankim prstima oveka koji je, nagnuvi se leerno preko ograde, posmatrao... nju!

Njegov pogled srete njen, kao da je ba to celo vee ekao. Sada, kada se to dogodilo, bilo joj je teko da odvoji pogled.

Njegovo lice joj se inilo poznato, iako je znala da ga nikad nije srela. Imao je tamnu kosu i kou potamnelu od sunca. Imao je i brkove, to mu je davalo dozu nestaluka.

Svialo joj se njegovo telo. Delovalo je jako i zdravo, to je ona, kao neko ko se bavi istraivanjem oblika i forme, mogla zapaziti. Ali, bilo je u njegovom dranju i neega to je ukazivalo da se njegova snaga nalazi vie u intelektu nego u miiima.

Vanda je, budui primorana na to, veliki deo svog ivota provela razvijajui svoju intuiciju u vezi sa ljudima. Imala je oko da prodre kroz sve odbrambene mehanizme do sutine osobe koja se krije unutra. Ali, kod ovog oveka je to bilo nepotrebno. On nita nije krio.

Sudei po veselom drutvu u kome se nalazio, izgledalo je da nema problema sa sklapanjem prijateljstava. Neto su slavili. Bio je okruen ljudima i, oigledno, u centru njihove panje. Tu i tamo, domahnuo bi nekome u znak pozdrava, dok je njegov pogled i dalje ostajao prikovan za Vandu. - Ti ne slavi - mucao je Harli Bokner na uvo svog brata dok se, rame uz rame, naginjao preko ograde pored njega. - Naravno da slavim - ree Korbit. Upravo su bili potpisali ugovor sa novim sponzorom za trke koje su trebale da se odre sledee godine. Bio

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

je to, zaista, veliki povod za slavlje, ali, Korbitov pogled se nije odvajao od ene koja je sedela dole. - Ja slavim u tiini. Oseam se pijan, a jedva da sam i pipnuo ovo - rekao je, pokazujui au u svojoj ruci.

Prebacivi lenjo ruku preko Korbitovog ramena, njegov brat je pratio njegov pogled. - Koja je? Ona smea?

Korbit potvrdno klimnu. Posmatrao ju je ve neko vreme. Otkad je stigla, njenom pogledu nije promaklo nita to se u baru deavalo, ukljuujui i njegov trik sa salvetom. inilo se da je svesna svega to se oko nje deava, ali da ne uiva. Nije bila deo svega ovoga. Zato? Boe, kako je samo lepa! - Hmmm, lepo! - komentarisao je. - Ali, njena prijateljica izgleda poput prave napasti. Morau te ostaviti da se sam snae u ovom sluaju, ao mi je.

Korbit klimnu potvrdno, prosto da bi uutkao Harlija. Po krvi, bili su braa. Profesionalno, bili su partneri. Zavisili su jedan od drugog u mnogim stvarima, ali, osvajanje ena nije bila jedna od njih.

eleo je da bude sam, da svi odu... osim ene koja je sedela dole, u parteru. I sve to je eleo od nje, bilo je da mu dopusti da je gleda. Nikada nije video nekog kao to je ona.

Ona ni nije imala drugog izbora, no da se pokori njegovoj odluci. Ve to je bilo udno, jer obino nije podnosila niija nareenja. Ali, njegov pogled je vie liio na neno, uporno dozivanje sa molim na kraju, koje se nije moglo odbiti.

Kada joj se, najzad, nasmeio, itav restoran je zasijao novom svetlou i radou. Smeio se iroko, dok su mu se na obrazima stvarale duboke jamice. Oi su mu sijale uzbuenjem, koje joj je oduzimalo dah. Sala poe da se okree oko nje, odnosei sa sobom svu njenu trezvenost i ozbiljnost.

On mahnu rukom u njenom pravcu, kao da pokuava neto da joj kae.

Vanda pogleda oko sebe. Niko nije primeivao oveka na balkonu. Da bi bila sigurna da se obrae ba njoj, ona stavi ruku na grudi i pogleda ga upitno.

On klimnu glavom, ponavljajui preanju kretnju. Ona se namrti, ne razumevajui poruku. Kada on dodirnu dno svoje ae, ona se seti salvete koja joj je privukla panju ranije te veeri. Njegov pogled je imitirao putanju salvete, da bi se na kraju zaustavio kraj njene stolice. Pratei

~ 4 ~ Foxy

Zvoncica

njegov pogled, ona ugleda salvetu, podie je i ponovo pogleda u njega. arm je izbijao iz njegovog osmeha, kao da ga je njen postupak zadovoljio.

Vanda se i dalje mrtila. Nije, valjda, oekivao da mu vrati salvetu? Ona je prevrnu, ne bi li otkrila bilo ta to bi na njoj bilo neobino. Na pozadini je, razgovetnim, energinim rukopisom, bilo napisano: Veoma ste lepi.

Ona pogleda gore zaueno. Smeio se dobronamerno. Njoj se ponovo uini da ga poznaje, ali je u isto vreme znala da se vara.

Dok joj se vraalo samopouzdanje, ona ga ponovo pogleda. Iako pun razumevanja za njenu nelagodnost, njegov pogled nije odavao saoseanje. Tek kada su je uzbuena oseanja naterala da pocrveni, Vandi se cela situacija uini smenom. Kakva sam samo budala, pomislila je. On je, verovatno, najvei zavodnik severne hemisfere. Pretpostavljala je da alje letee poruke na sve strane, udvarajui se posle svakoj eni koja se pokae dovoljno glupa da je podigne. Okrenula je glavu i usredsredila panju na svoje drutvo za to vee.

Ameli ba i nije bila neko drutvo. Bila je izgubljena u svom svetu i, to je jo gore, zaljubljena!

Ove veeri Ameli, u stanju krajnjeg ushienja, potpuno hipnotisana, posmatrala svaki pokret oveka koji je u orkestru svirao bubnjeve. Kad bi samo on znao, pomisli Vanda, skreui pogled sa Amelinog pegavog lica na oveka za bubnjevima.

Vanda je postajala pomalo nervozna. Dva dana je ve negovala drugaricu bolesnu od ljubavi. Nije na to bila spremna. Bio joj je potreban odmor, poteno ga je zasluila. Kako sam se uplela u sve ovo, upitala se. A opet, kako je mogla odbiti Ameli i ne krenuti sa njom na ovo putovanje?

Devet godina ranije Vanda se uselila u stan, vrata do vrata sa stanom u kome su stanovale Ameli i njena majka. Nije prolo mnogo a Ameli je ve utabala stazu kroz dvorite do Vandinih vrata, oseajui se u njenom stanu kao u svom. Vanda je posmatrala kako ona izrasta u lepu, otvorenu mladu enu kojoj je san bio da se uda za bogatog i uzbudljivog oveka.

Ali, u Vandinim mislima Ameli e zauvek ostati devojica koja ju je iskreno, ne predomiljajui se, primila u svoje srce sa neobinom ljubaznou i potovanjem. Bez mnogo pitanja, prihvatila ju je onakvu kakva jeste. To je razlog zbog kojeg Vanda nijednu njenu molbu nije smatrala suvie zahtevnom.

Ameli je bila suvie nezavisna da bi u trenutnoj situaciji traila podrku. Nije joj to bilo potrebno. Ona je jednostavno, pustila Vandu da poe sa njom jer je znala da ona voli da igra a sama je, negde na marginama svesti, ovu zagluujuu muziku povezivala sa igranjem.

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

Sa Vandine take gledita, sve je bilo malo komplikovanije. Jedno je bilo igrati sa mukarcem na javnom mestu a sasvim drugo igrati sam u sobi, pojaavajui muziku sa stereo ureaja do maksimuma. Nikada ne bi igrala sama pred ljudima.

Vanda se nije oseala spremnom, ni emocionalno, ni ikako drugaije, za kontakte sa strancima. Nije bila u svom elementu u drutvu nepoznatih ljudi i zato je izbegavala line kontakte sa njima kad god je to bilo mogue. Ipak, volela je ljude na svoj nain.

Ispruila je ruke i poloila dlanove na metalnu ipku koja je odvajala stolove od podijuma za igru. Oseala je vibracije muzike kako se pojaavaju kroz metal. Brzi ritam probudio je u njoj elju za igrom. Da ne bi pogledala ka oveku na balkonu ona skrenu svoj pogled u suprotnom pravcu.

Preko skakutave gomile igraa ugledala je mir okeana. Svetlost punog meseca odbijala se od vode, igrajui neku sporu, senzualnu igru. Nijedan izum ovekove najsmelije mate nije mogao da se meri s tim prizorom.

Odjednom, jedna ruka spustila se na njeno rame. Bio je to miran, nean dodir ali se ona, ipak, trgnula. Okrenula se polako, premetajui pogled sa ruke na lice.

Mukarac sa balkona, visok, izgledao jo bolje izbliza, stajao je kraj nje. Njoj zastade dah. Srce joj se stisnulo u grudima, tonuvi sve dublje.

Sretala je mnoge ljude tokom svoje karijere i esto su ta poznanstva prerastala u prijateljstva. Bilo je nekoliko novih poznanika sa kojima je elela da ostvari prisniji kontakt ali je to predstavljalo preveliki rizik, suvie bola, i radije je odustajala. Jedan od njih bio je i mukarac koji je stajao pred njom. irok osmeh, dobroduan pogled u njegovim oima, miiavo telo, sve je to bilo veliko iskuenje ali... - Dobro vee - ree on glasno u pokuaju da nadglasa muziku.

Vanda podie ruku u znak dobrodolice. Smeei se nesigurno, pogledala je Ameli koja nije primetila njegov dolazak. - Jeste li za jednu igru? - upitao je. Brkovi su oteavali itanje sa usana ali pokazivao je prema podijumu za igru sa upitnim izrazom lica to je pomoglo Vandi da shvati njegovo pitanje. Da li zbog naina na koji ju je gledao ili uznemirenosti njenog tela, tek, nije odmah prihvatila ponudu.

Znala je da rizikuje. Mogla je zamisliti izraz neverice kad otkrije istinu o njoj. ok. Oprez. Viala je to i ranije. Ispod oseanja koja su se vrtoglavo kovitlala na povrini krila se stidljivost i potisnuta ljutnja zbog nerazumevanja, dovuena u njene misli iz najranijeg detinjstva. - Igrate li? - ponavljao je, mislei da se zbunila.

~ 6 ~ Foxy

Zvoncica

Nasmeila se. Dodirnula je Ameli po ruci i pokazala joj rukom da odlazi da igra sa strancem. Pogledom preko ramena Ameli je odmerila mukarca kroz stisnute kapke pre nego to je klimnula u znak odobravanja.

Mukarac se obradovao kao da je upravo izvukao neku veliku nagradu. Njegovi prsti se sklopie oko Vandinog zglavka pre nego to se okrenuo i poeo probijati kroz masu ljudi na podijumu.

Vanda se oseala udno, kao da polazi na dugo putovanje. Spakovana, spremna za polazak, jo uvek nesigurna da li je ostavila iza sebe sve u redu, pitajui se da li e sve ispasti prema njenim oekivanjima. A tada, jo uvek puna pitanja i sumnji, vezuje pojas i eka da avion uzleti.

Upravo kada su stupili na podijum muzika je prestala da svira. Ostali igrai su se polako zaustavili i krenuli da se razilaze. U momentu, Vandu poe da obuzima panika. Hoe li mukarac iskoristiti priliku da joj se obrati? Gledala je u njegov potiljak iekujui da se okrene i kae neto.

Napredovali su uz bujicu ljudi koji su se razilazili, proputajui puni potovanja mukarca ispred nje. Po njihovim osmesima punim uzbuenja Vanda je zakljuila da on nije obian gost ovog restorana, ali nije imala vremena za dalje razmiljanje poto se on, doavi do centra podijuma, okrenuo ka njoj. Nasmeio se toplo. Jo uvek drei je za ruku obuhvatio je pogledom celu njenu figuru. Srce joj je ubrzano tuklo u grudima. Oigledno je bio zadovoljan onim to vidi. Pogledi su im se ponovo sreli. - Ne mogu da verujem da nisam morao da se borim sa nekim za ovu igru - rekao je posmatrajui je pomno.

Nije razumela ali se svejedno nasmeila. Teko je podnosila njegov pogled. I pre su ljudi zurili u nju ali nikad na nain na koji je on to inio. Kao da sakuplja informacije. Nije smatrala sebe za neto izuzetno lepo za gledanje. Upravo u trenutku kad je htela neto da kae, muzika je ponovo zasvirala.

Pod nogama je osetila kako je pod poeo da vibrira u ritmu. Bacila je pogled na ostale igrae. Pesma je bila u sporijem ritmu...

Mukarac je obgrlio Vandu. Ona je poloila ruke na njegove grudi i tako zagrljeni oni zaplovie laganim ritmom. Vandina oseanja su bila u previranju. Nekoliko puta je pogledala nagore pitajui se da li su se ikada pre sreli. Nemogue. Sigurno bi zapamtila oveka koji joj ovako oduzima dah!

Korbit Bokner nije bio oputen kao to je izgledao. Stotine ena sputale su svoje glave pune mekih kovrda na njegove grudi i priljubljivale svoja tela uz njegovo u toku igre ali zbog nijedne se nije oseao ovako nespretno, kao da ima dve leve noge. One nisu imale velike, svetle oi, gusto oiviene tamnim trepavicama i pogled koji je izgledao

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

kao da kroz neke daleke prostore i vreme putuje da bi se sreo sa njegovim. Nijedna nije imala pune, sone usne, uvek spremne na poljupce, ni kou glatku i miriljavu poput bebe. inilo mu se da po prvi put plee sa ovako lepom enom.

Vanda je volela da igra. Oseala je muziku celim biem, svim njegovim elijama. Ona ju je ispunjavala i Vanda joj se potpuno preputala.

Uinilo joj se da je on neto rekao. Zakljuila je to po izrazu iekivanja na njegovom licu. Upitno ga je pogledala. Muzika je tretala i zato on ponovi svoje rei razgovetnije. Ponovo se namrtila. Nije ga mogla uti, a sa usana mu nije mogla itati zbog brkova koji su bacali senku na njih. Nagnuo se prema njoj i jo jednom ponovio svoje rei. Bezuspeno. Mora da je imao neto vano da joj kae poto ju je uhvatio za ruku i privukao sasvim blizu.

Njegov dah i strujanja vazduha dok je ponavljao svoje rei zagolicali su njen vrat i ona se nasmeja, mahinalno se odmiui od njega. Korbit se nasmejao, odmahnuo glavom i odustao od ideje da joj bilo ta kae dok muzika svira.

Pogledao je i nasmeio se. Svetlost je zraila iz njegovih oiju. Dopadala joj se izraajnost njegovog lica, inila je govor skoro nepotrebnim. Osetila je toplotu kako se razhva po njenom telu shvativi ponovo da je on smatra lepom. - Jeste li odavde? Ili ste samo na odmoru? - pitao je.

Namrtila se. On pokaza na pod. - ivite li ovde? Khmnula je glavom potvrdno i ponovo proklela njegove brkove. Nije

razumela pitanje ali inilo se da ga je njen potvrdan odgovor zadovoljio. Igrali su, komunicirajui osmesima i oima. Bilo je neke prisnosti

meu njima, kao da su se ve dugo poznavali. Tela su im skladno prianjala jedno uz drugo, kao da su bila samo polovine jedne iste celine.

Vanda nije znala veruje li u ljubav na prvi pogled ali je oseala da e ovaj ovek izmeniti deo nje zauvek. On je izneo na povrinu jedan deo nje koji je bio duboko sakriven. Uzdahnula je razoarano kad je muzika prestala.

Mukarac je nije odmah pustio. Neno, ali ipak odluno, vratio je njenu glavu na svoje rame i nastavio da igra.

Kada je uspostavio kontrolu nad njenim telom i bio siguran da ona nee pobei, Korbit ju je odvojio od sebe i pogledao. Uivao je.

Vanda se unervozila. Stalno je traio neto duboko u njenim oima. Nije izgledao razoaran, jedino radoznao. - Ko si ti? - upitao je.

~ 8 ~ Foxy

Zvoncica

Vanda je mogla jedino da se nasmeje, suvie opinjena da bi razmiljala. - Misteriozna ena, hm? Sama od sebe, njena ruka se polako podigla i njeni prsti dodirnue

njegov obraz sputajui se prema bradi. Videla je kako on teko guta i shvatila da se osea isto kao ona. - Ja sam Korbit - rekao je.

U tom trenutku muzika je ponovo zapulsirala kroz dvoranu. - Korbit Bokner - vikao je u blizini njenog uveta. Vanda je dodirnula svoje uvo, pokazujui da ne uje. Korbit je

zatvorio oi bespomono i naslonio svoje elo na njeno kao da pokuava da komunicira sa njom samo mislima. Kada je podigao glavu i poeo da gleda po sali spazio je stakleni zid koji je gledao na okean. Uhvatio je za ruku i poveo do njega.

Usled toplote prostorije i hladnoe kasnog aprila napolju, staklo je bio zamagljeno. Ispruio je ruku i napisao svoje ime. Nasmeila se. Svialo joj se. Pristajalo mu je. Jednim prstom ona napisa svoje ime ispod njegovog. Pogledala ga je i spazila kako se ono oblikuje na njegovim usnama. Klimnuo je, zadovoljan. Zatim ga je jo jednom izgovorio, kruei pogledom po njenom licu.

Vandu je hipnotisao njegov pogled. Bila je paralisana na momenat, ne oseajui, ne razmiljajui. Da su se nalazili bilo gde u svemira ne bi se bojala. Imala je poverenja u njega.

Nije znala kada su se njegove ruke sklopile oko nje, niti kada je poela da se nada da e je poljubili. Odjednom, bila je u njegovom zagrljaju sa eljom da se to dogodi. U njegovim oima videla je bujicu strasti dok joj se polako pribliavao. Ona oseti blagu nesvesticu.

Njegove usne bile su meke i nene ispoetka, istraujui eksperimentiui. Priljubila se uz njega, elei vie. On je vrsto zagrli i produbi svoj poljubac.

Vandi se inilo da vreme stoji i da oko nje nema nieg osim Korbita i ogromne udnje celog njenog bia. Razdvojih su se, ostajui spojeni vezom dubljom od rei. Oboje su izgledali zadovoljni. Znali su da su doiveli neto suvie snano da bi ga mogli objasniti reima. Zato nisu ni pokuavali.

Korbit nije mogao da se naudi svojoj srei. Bih su sami. Muzika je prestala. Gosti su se razili.

Ispruio je ruku i dotaknuo duge kovrde na svom ramenu. Palcem je pomilovao po obrazu. Ona je pratila svaki njegov pokret. Panja joj je bila usmerena samo na njega i on je eleo da tako i ostane.

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

Vanda je disala teko i brzo. Kroz kou su joj prolazili marci. Bila je uzbuena i tiha. Trgnula se na iznenadni dodir koji nije bio njegov. - ao mi je to moram da vas prekinem - izvinjavala se Ameli, gledajui ih naizmenino, tuna to ih ometa - ali, restoran se zatvara.

Oni preletee oima po sali pre nego to su im se pogledi ponovo sreli. Nasmeili su se tuno, puni nespokojstva. Nisu eleli da se rastanu a opet, sve drago bilo je nemogue. - Hvala za igra - progovorila je Vanda najzad, - bilo je predivno. - Saekaj - uhvatio je za ruku. - Mora li odmah da ide? Mislim... ja sam vlasnik ovog restorana, moemo jo ostati. Ili, moemo otii negde i jo malo razgovarati. - Razgovarati? - upita ona dubokim glasom. - O emu?

Korbit se trgnuo. Zar ona nije osetila to i on? - Pa, samo... razgovarati - objanjavao je. - Ne znam ak ni tvoje prezime. Evo, sada e, pomislila je Vanda. Taj momenat koji ju je uvek plaio. Momenat u kome se odluuje da li e biti prihvaena ili, ipak,

odbaena. Gledala ga je kolebajui se izmeu poverenja koje je prema njemu osetila i bola doivljenog ve mnogo puta. Ko je on, ustalom, pomisli.

Verovatno se vie nikada neemo sresli. Mogu li bar jednom bili poteena tog pogleda?

Instinktivno, odluila je da zatiti sebe. Okrenula se polako i krenula da se udaljava. - Hej, stani! - povikao je Korbit. - ta nije u redu? - Sve je u redu - ree Ameli, spremna da zatiti Vandu. - Rekla vam je da je igra bila predivna.

Korbit je napola primeivao Ameli ali je ton njenog glasa upozori da ne navaljuje vie. Posmatrao je Vandu kako odlunim koracima grabi napred. - elim ponovo da te vidim - rekao je kad se ona zaustavila kraj svog stola da uzme tanu, ni ne pogledavi ga. - Preziva se Rodejl. Vanda Rodejl - objanjavala je Ameli osetivi na trenutak saaljenje prema njemu. - Vanda! Da li me uje? elim da te vidim ponovo!

Sa tanom u rukama Vanda je grabila prema izlazu. U emu je pogreio? Njegov glas odzvanjao je kroz prazan lokal. Zovnuo je jo jednom, ali nje vie nije bilo. Ljut, u strahu da je vie nee videti, pourio je za njom prema izlazu.

~ 10 ~ Foxy

Zvoncica

- ta je to s njom? Zar je gluva? Kada je stigao do ivice podijuma, stravina realnost poe da prodire u

njegovu svest. Polako, drhtei, okrenuo se prema Ameli. Ona se smeila, puna razumevanja. - Da, upravo tako, ona i jeste gluva - ree.

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

II

- Zar si zaboravila da obavesti sve ove ljude da danas ja idem u grad? - upitala je Vanda Ameli u ali, pokuavajui da odri koncentraciju u izuzetno gustom saobraaju. - Dokle e razmiljali o onom oveku? Prolo je ve dve nedelje! - pokazivala je Ameli znakove prstima. - Bih ste dva broda koja su se sudarila u mraku. Dogodilo se i sad je gotovo! Osvesti se i zaboravi ga ve jednom. - Uopte ne razmiljam o njemu - odgovorila je Vanda zlovoljno - jer nema o emu da se razmilja. Zakasniu na sastanak!

Odmahnula je rukama ljutito kad su kola ispred njenih skliznula na prvi slobodni parking koji vidi ovog jutra. - Poto si ve loe raspoloena, mogu li rei da je Liland zvao - dodala je Ameli, kao usput. - ta je hteo? - Isto to i uvek. Hteo je da zna kada e mu pokazati ostatak radova koje si spremila za Kejtlin Larsen. - Rekla sam mu da u ih doneti kad budem spremna. Jo uvek nisam. Zato me ne ostavi na miru? - Zato to je tvoj agent i plaa ga upravo zato da te ne ostavi na miru. Uostalom, izloba u galeriji Larsen... nije makar ta, zna!

Iznervirana, Vanda je zaustavila kola u krajnjoj desnoj traci, ispred kancelarije Gila Grejsija i okrenula se prema Ameli. - Parkiraj ti ova glupa kola. Ako u ovom momentu ne krenem, sastanak e se zavriti pre nego to budem stigla.

Otvorila je vrata i zgrabila svoju tanu i fasciklu. - Ponekad poelim da me svi ostave na miru! - zastade. - I ako sam loe raspoloena, to je zato to mi stalno spominje tog oveka, brodove, sudare i... Da nisi tako uporna ve bih ga odavno zaboravila!

Zalupila je vrata od kola, pourila uz stepenice i kroz debela staklena vrata ula u zgradu. Mrzela je kanjenje! Naroito kada su u pitanju novi klijenti. Pritisnula je dugme lifta i poela nestrpljivo da kucka po njemu.

Nije mogla da podnese podseanje na to vee. Pobei kao kukavica! alila je to nikada nee imati prilike da se iskupi. Ameli joj je rekla da je Korbit bio uznemiren i tuan kad je otila. Uzdahnula je. ta je, tu je!

~ 12 ~ Foxy

Zvoncica

Ameli je bila u pravu. Misli o njemu muile su je ve dve nedelje. Ljutito lupnu po dugmetu.

Slavnim fotografima nije se uzimalo za zlo ako kasne. Kanjenje se smatralo eksentrinou pre nego nepristojnou. Ali, jo uvek nepoznati fotografi morali su da nau dobar razlog za svoja, i najmanja zakanjenja. A nepoznati, i uz to jo i gluvi fotografi morali su da izbegavaju svaki nesporazum, ak i tada kada bi im bila ponuena izloba u slavnoj galeriji Larsen.

Vanda se uvek trudila da se pred novim klijentom prikae u najboljem svetlu. Kao ovek imala je telesnu manu - bila je gluva. Ali, kao fotograf bila je bez mane. Nekim klijentima je njen ljudski hendikep bio vaniji od profesionalnih kvalileta. Ali, to je bio njihov, a ne njen problem. Nauila je da ivi s tim.

Nosila je svoju omiljenu plavu svilenu bluzu i crnu suknju dobrog kroja. Znala je da joj to odlino stoji i ukoliko bude smirila nervozu i podrhtavanje ruku, dobie posao. Mora ga dobiti. Kakav je to, uostalom, posao? Fotografisati nekog vozaa auto trka! Nita lake, mislila je, posmatrajui osvetljene brojeve iznad liftova. Nijedan se jo nije sputao.

Panju joj privue kretanje kod glavnog ulaza. Mislila je da je to Ameli i okrenula se da joj se poali na sporost hftova. Rei su joj zapele u grlu. ovek iz restorana... sa balkona... Korbit, upravo je ulazio u predvorje.

Zastao je kad je ugledao. U misli mu se odjednom, sasvim jasno, vratio svaki detalj. No, muzika, igra, oseanja, dodir, poljubac... Jedva je ekao da je vidi ali nije bio spreman da se to dogodi ve u samom predvorju.

Proveo je jadne dve nedelje u nastojanju da je pronae. Znao je samo njeno ime i profesiju. Pretraio je sve imenike pre nego to mu je palo na pamet da obie sve fotografske ateljee raspitujui se za nju. Bezuspeno. Obeshrabren, vratio se kui, svome poslu. Nadao se da e uspomene vremenom izbledeti. Ali, dan za danom, nije mogao misliti na druge stvari, sve dok se nije desilo udo i dok tokom poslovnog razgovora sa svojim starim prijateljem Gilom Grejsijem nije uinio poslednji, oajniki pokuaj i upitao ga da li je ikada uo za nju. Bilo je lako nagovoriti Gila da mu ugovori sastanak.

Oklevajui za trenutak, krenuo je polako prema njoj. Nisu odvajali pogled jedno od drugog. Sanjali su isti san te noi. Ali, to je bio samo san. Bih su to neki drugi ljudi. Samo fantazija... Bilo ih je sramota. inilo se da je jedino to mogu da urade da krenu ispoetka, pretvarajui se da su samo stranci koji su se jednom nakratko sreli.

Vanda se blago nasmeila u znak raspoznavanja. On joj je uzvratio jednim mekim zdravo koje je proitala sa njegovih usana. - Zdravo - uzvratila je izmiui se njegovom pogledu.

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

Odakle se samo stvorio? Da li je to zaista on? - Zdravo - ponovio je Korbit oseajui se glupo. Zbunjeni, oni se okrenue liftovima koji su se polako sputali. Korbit

nije mogao a da je ne pogleda jo jednom. Posle njihovog prvog susreta odmah je otiao u biblioteku i potraio neke knjige o gluvoi. Oseao se kao idiot. Kako nije primetio da ne uje? Posle nekoliko proitanih knjiga pripisao je to muzici i injenici da niko ne izgleda gluv. Bilo je lako pogreiti. Kasnije je shvatio i zato je onako reagovala. Bio je to preveliki rizik za nju. Bilo je teko premostiti ponor izmeu tiine i zvuka.

Pogledao je Vandu ponovo sa nekom teinom u grudima. Gluva ili ne, ona je jo uvek bila najlepa ena koju je u svom ivotu video. Nikada pre u svom ivotu nije vie eleo da zna neki strani jezik kao to je sada eznuo da zna njen jezik znakova.

Zvono iznad jednog od liftova upozorilo ih je da se jedan spustio na prizemlje. Korbit se okrenuo i uao ali Vanda je i dalje stajala i posmatrala brojeve iznad drugog lifta.

Korbit je skupio obrve. Zar ona ne eli gore? Ili ne eli sa njim u lift? Moda je ljuta? eleo jo neto da joj kae ali...

Iznenada je shvatio da ona nije ula dolazak lifta. Procenjivao je situaciju. Da li e se uvrediti ako joj nekako privue panju? Ili je to neto najprirodnije to bi trebalo uiniti kada znamo da osoba kraj nas ne uje? Zbunio se.

Odluivi naglo, pritisnuo je dugme za deseti sprat, iunjao se iz lifta i saekao da se vrata ponovo zatvore. Tada je ponovo pritisnuo dugme za poziv. U tom momentu, bilo je to jedino prihvatljivo reenje. Kada se Vanda okrenula ka njemu, lift je ve bio otiao. - Spori liftovi - rekao je kao da se izvinjava. Bezazleno je klimnula glavom i nasmeila u znak odobravanja. Korbit je preturao po glavi pokuavajui da nastavi razgovor. - Lepo vreme, hm? - oseao se najgluplje na svetu. - Molim?

Znao je da bi trebalo da joj govori direktno u lice, to je mogue normalnije. Sporije, moda, da bi mogla da mu ita sa usana. Ponovio je svoje rei pokazujui na ulazna vrata kroz koja se probijala suneva svetlost. - Pravo majsko vreme - sloila se ona. Tri cele rei. Fantastine su, pomisli Korbit. Govorila je dubokim, grlenim glasom. Bilo ju je lako razumeti. Samo je trebalo paljivo sluati. Glas joj je veoma seksi, pomisli on.

~ 14 ~ Foxy

Zvoncica

Kada su, najzad, uli u lift koji su oboje mogli videti pokuao je da nastavi razgovor. eleo je da je slua. - Doli ste poslom? - rekao je predstavljajui ovaj susret kao puku sluajnost.

Za Vandu, brkovi su sakrili sve sem poslom. Pokuala je da pogodi pitanje. - Ja sam fotograf - odgovorila je. - ivite ovde, znai? - zakljuio je.

ta u vezi ovde, pitala se. Pretpostavljala je da bi trebalo da odgovori sa da. Tako je i uinila. - Odlino! I ja sam odavde... - preznojavao se ne znajui kako da nastavi. - Moda... moda bismo mogli ponekad izai na veeru.

Uh! Koliko je samo rei izgovorio. I najvetiji ila sa usana ne bi mogao uhvatiti svaku. I jo ti brkovi! Odlino... odavde... ponekad... Nije mogla uhvatiti smisao ali nije htela da razgovor prestane. - Ne moete biti sigurni - ree s osmehom - svet je zaista mali, ljudi se sreu u najudnijim okolnostima.

Okrenula se ka vratima, uznemirena. Zurila je u njih ukoeno. Pogreno je odgovorila. Znala je to po izrazu na njegovom licu. Pokvarila je ansu da se iskupi za ono vee. Zato ljudi jednostavno ne izmenjuju misli a ne rei? Zato je sve tako komplikovano?

Iznenadilo je kada se on okrenuo ka njoj i stavio ruku na svoje grudi. Progovorio je naglaavajui svaku re. - Veerajte sa mnom!

Zurila je u njega dok su se vrata od lifta ve polako otvarala. Sav bes ju je napustio. Pokuavala je da smiri brze otkucaje svoga srca. A mislila je da ga vie nikada nee videti!

Blagi naklon bio je sve to je uspela da pokae. Njegov osmeh, rupice na obrazima, sjaj u oima uinili su da oseti slabost u nogama dok je brzo izlazila iz lifta. - ao mi je to... to sam otila onako ono vee. Bilo je to zaista nepristojno. Ja sam samo... - U redu je - odmahnuo je glavom. - Razumem. Zaista.

Zbunjena, ne znajui ta da izabere izmeu posla i ovog neoekivanog susreta, pokazala je u pravcu Gilove kancelarije. - Kakva sluajnost - izgledao je prijatno iznenaen. - Radite sa Gilom? - Da, dosta poslova obavljam za njega.

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

Gilova sekretarica nasmeila se blagonaklono na Vandu pre nego to se sa profesionalnim osmehom okrenula prema Korbitu. - Dobro jutro, gospodine Bokner. Drago mi je da vas vidim ponovo. - Hvala. Da li je Gil dobar prema vama? Posmatrao je kako crveni. Nekoliko puta se naalio da e je ukrasti od Gila. - Da, naravno. Moete odmah ui. Gospodin Grejsi vas oekuje. I ti moe ui - prijateljski se nasmeila Vandi.

Gil se ponaao izvanredno. ini se da ima jo bolji plan, primetio je Korbit iznenaeno. Propustio je Vandu posmatrajui je. - Zdravo, Gile - pozdravila ga je. - Vanda! Tu si... ah, vidim da si se ve srela sa Korbitom - ree Gil ljubei je u obraz. - Korbite, drago mi je to te vidim.

Izmenili su nekoliko rei pre nego Gil sede za svoj sto. Poeo je da govori koristei se pritom i jezikom gluvonemih. Korbit je primetio da mu to ne predstavlja potekou i oseti zavist to Gil tako lako komunicira sa njom. Njih dvojica bili su prijatelji ve godinama. Kako to da nikada nisu u razgovoru spomenuli ovu njegovu vetinu? - Da li ste se zvanino upoznali? Ne? Vanda Rodejl, dozvoli da ti predstavim Korbita Boknera.

Oni se stidljivo nasmeie jedno na drugo. Klimnula su utivo glavama preputajui Gilu dalje vostvo. - Vanda, veoma mi je drago to si mogla doi na ovaj sastanak. Pala mi je na pamet ova ideja... mislim da e ispasti odhno...

Promekoljio se uzbueno u svojoj stolici. - Korbit eli da napravi detaljnu promotivnu brouru o svom timu i kolima koja e se takmiiti ove i sledee godine. To je fantastina prilika za tebe... ta nije u redu?

Vanda je bila zbunjena. - Mislila sam da ti... da vi posedujete onaj restoran na plai - izgovorila je polako, shvatajui postepeno da je on osoba koju treba da fotografie. - Da, ali posedujem i jedan trkaki auto - odgovorio je ne znajui kakve veze ima njegova broura sa njenim prisustvom ovde, ali ako Gil misli isto to i on... - Korbitov tim pobedie na kupu Brendon sledee godine - hvalio se Gil. - Velika trka, velika imena i ogroman publicitet. I Vanda, mislim da si upravo ti osoba koja nam je potrebna da napravi glavne snimke za ovu kampanju!

~ 16 ~ Foxy

Zvoncica

- Gile!? - progovorio je Korbit, ne verujui svojim uima. - Planira da Vanda napravi snimke za brouru? - Naravno. Nije to je moja ideja, ali mislim da je genijalna, ali... - pogledao ih oboje. - Zato? Ima li problema?

Do avola, ima, pomisli Korbit. Nijednom za vreme razgovora o njoj Gil nije spomenuo ideju da je profesionalno angauje. - Nisam tako planirao i ako on misli... - Pa... mislio sam da porazgovaramo o snimcima na terenu - pokuavao je da bude to taktiniji. - eleli bismo da snimamo i u Darmutu. Moj brat, Harli, postigao je zaista dobre razultate na prolim trkama i mislim da je ovo dobra prilika da pokaemo dostignua svog tima. - Snimci na terenu nisu problem, zar ne, Vanda? - prekinuo ga je Gil. - Snimci staza, boksova i slino? - Da, nema problema.

Videla je da Korbit ima problema sa prihvatanjem ideje da ena uzme uea u fotografisanju preteno mukog sporta.

Nema problema!? Korbit ju je gledao kao da je poludela. Oseao je ludu zaljubljenost ali je, ipak, bio poslovan ovek.

eleo je upeatljive slike, napravljene na samoj stazi a ne umetnike doivljaje i ako ona misli... Bila je gluva, a trkaka staza bila je dovoljno opasna ak i za ljude sa normalnim sluhom. Ona jednostavno nije svesna opasnosti. - Ne znam, Gile... - rekao je izbegavajui njen pogled. - Misli li da je to mudro? Mislim, zbog Vande?

Vanda nije razumela njegove rei jer je okretao svoje lice od nje dok je govorio. Videla je da jo uvek sumnja, ali je poela da osea da to to je ensko ne predstavlja osnovni problem. Okrenula se Gilu. - Korbit se pita da li je najmudrije izabrati te za ovaj posao - protumaio joj je. - Zato? - okrenula se prema Korbitu u borbenom stavu. - Zato to sam ensko?

Molim te, reci da je zato, preklinjala je u sebi. - Da, to je jedan od razloga. Pogledala je u Gila. elela je da joj bude sasvim jasno sve to Korbit govori. Teko mu je itala sa usana a za nagaanje vie nije bilo vremena. - Koji je drugi razlog? - pitala je uporno iako je znala pravi odgovor. Bila je sve vie ljuta.

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

Korbit je napeto razmiljao. Ako joj kae istinu, vie nikakve anse nee imali za bliskiji konlakt. Ali, eleo je da bude sasvim iskren prema njoj, bez obzira na njihov odnos. - Trkake staze su opasne i pod idealnim uslovima, Vanda - rekao je. - To je grub sport. Mislim da bi to to ne uje bio problem. Veliki problem. - Zato je potrebno da ujem da bih fotografisala trkake automobile? - Vanda, zaista. Ne elim da te uvrediin, ali opasno je. Bilo bi to kao kad bi zavezanih oiju stajala na ivici provalije.

Gil je prestao da tumai i prasnuo u neobuzdani smeh. - ta? - zbunio se Korbit. Oseao se neprijatno. Gil se, najzad, smirio. - Sea li se onih folografija Brejdija Ratgera koje su ti se toliko

dopale? Vanda ih je snimila! Korbit je oseao kako mu krv nestaje sa lica. Seao se fotografija

svetski poznatog planinara koje su ga prikazivale kako visi na strmoj steni, visoko iznad dubokog klanca. Sudei po njegovom izrazu lica i grakama znoja na elu, fotografija nije mogla biti snimljena drugaije nego iz najvee blizine. Poeleo je da vrisne zamiljajui Vandu iznad klanca, zatienu samo tankim uetom. Zato joj je Gil to dozvolio? - Ti si napravila te fotografije? - pitao je pokuavajui da kontrolie svoj glas. - Popela si se uz tu planinu i napravila ih? - Da - odgovorila je Vanda uivajui u izrazu neverice i uasa na njegovom licu. - I ti si joj to dozvolio? - pogledao je na Gila dok mu je brada podrhtavala. Gil bespomono slegnu ramenima. - Nisam je tada poznavao. Zbog njih sam je i upoznao... preko moje sestre. Ile su zajedno u kolu. - Gospodin Ratger je bio veoma zadovoljan mojim radom, gospodine Bokner! - rekla je Vanda ne obraajui panju na Gila.

Korbit je poeleo da skoi i da je protrese da bi je urazumio. - Nikad nisam sumnjao u tvoj talenat, Vanda! - rekao je. - On nikad nije dolazio u pitanje.

U tom trenutku, vrata kancelarije polako su se otvorila i Ameli ue unutra, sklanjajui sa lica nestane uvojke kose. - Izvinite to kasnim - ree zatvarajui vrata. - Morala sam da se parkiram daleko odavde.

Ameli nije marila za uobiajene kodekse lepog ponaanja, ali bila je uvek spremna da pomogne Vandi kao prijatelj i kao asistent na poslu. Korbit je klimnuo glavom i kiselo se nasmeio.

~ 18 ~ Foxy

Zvoncica

- Seas se gospodina Boknera, Ameli? - prva se snala Vanda. - Sluaj je hteo da on bude nas novi klijent. Ali, ini mi se da on misli da ja nisam u stanju da se izborim sa tim poslom? Ameli zavrte glavom, puna razumevanja dok se okretala da uzme stolicu mrmljajui sebi u bradu. - Dakle - nastavila je Vanda - poto ni moj talenat, ni moj pol nisu u pitanju, tada je injenica da sam gluva vaa najvea primedba, zar ne, gospodine Bokner?

Pokuavala je da zvui mirno. - Da li bi vam pomogla injenica da je Ameli ne samo moja prijateljica ve i veoma dobar tuma? - To nije vano. Ja... - U redu, gospodine Bokner! - ponovo ga je prekinula. Bila je povreena, ljuta. Oajno je elela taj posao. - Rei u vam ta emo da uradimo. Napraviu nekoliko snimaka gde god zaelite, besplatno! Ako vam se slike ne dopadnu moete...

ta, mislila je brzo. ta je bilo najgore to joj moe uiniti osim da je potpuno odbaci? - Moete uzeti moj najomiljeniji fotoaparat!

Iako su Korbitove misli bile u haosu do tog momenta, ne bi ni za ta na svetu propustio ovaj temperamentni izliv oseanja. Da nisam ve zaljubljen, sad bih se sigurno zaljubio, pomislio je. Shvatio je da su njegovi strahovi neopravdani i da e Vanda odbiti svaku pomo koju joj ponudi.

Bila je neodoljiva. Nije mogao da je odbije. Vanda je posmatrala njegovo ozbiljno lice i oseala odbijanje kako joj

poput noa para utrobu. Kada je najzad progovorio, sa strahom se priljubila uz naslon stolice. Posmatrala je njegove brkove kako se pomeraju.

Pogledala je u Gila i Ameli oekujui pomo. - to se tie tvog predloga, prihvatam ga i budi uverena da u ti uzeti fotoaparat ako mi se slike na budu svidele. Zato se potrudi da budu dobre! - rekao je Korbit. - Ali, pod jednim uslovom. - Kojim? - gledala ga je sumnjiavo. - Da me zove Korbit! - Pristajem na vas uslov, gospodine Bokner - rekla je posle nekoliko trenutaka.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

- Kada napravim slike, zvau vas Korbit. Dok se lagano udaljavao od nje Korbit se oseao poraeno. alio je to je svojom glupou upropastio priliku da izgradi bliskiji odnos sa njom. Gledao je kako privlanost koju je prema njemu oseala bledi i vene pred njegovim oima. Da sam bar drao jezik za zubima, pomisli.

Ostatak vremena je proveo prekorevajui sebe dok su Gil i Vanda razgovarali o Gilovoj sestri koja je, takoe, bila gluva to je nateralo Gila da naui jezik gluvo-nemih. Oseao se zapostavljen.

A Vanda? Razmiljala je, razoarana, kako on nije vitez na belom konju kako je to mislila one veeri. Provela je dve nedelje sanjarei o njemu, o nainu na koji je uao u njen ivot, ruei sve pred sobom, nosei je u svet lepote i mira. Bolelo je saznanje da je on samo jedan od mnogih staromodnih budala koje hendikepiranost poistoveuju sa nefunkcionalnou. Skoro da je osetila olakanje kada je ustao i polako izaao.

~ 20 ~ Foxy

Zvoncica

III

Tekog srca je Korbit tog dana izaao iz Gilove kancelarije. Tek kad je

doao do glavnog ulaza poeo je ponovo da razmilja racionalno. Imao je jednu ansu sa Vandom, upropastio je, ali to ne znai da je sve gotovo, zar ne?

Korbit je znao ta je poraz. Upoznao ga je nekoliko godina ranije i jo uvek mu su deavalo da se u pola noi probudi sav u znoju. Pre toga, mislio je da ima sve. Novac, mo, presti, sve to je eleo, ali...

Osetio je miris poraza sa Vandom. Ali, bio je u njoj neto to mu je bilo odavno potrebno. Ako sada samo lako ode, ne izborivi se za nju, postae to jo jedan poraz koji e ga muiti do kraja njegovog ivota. Brzo se vratio do liftova. Nee joj to dopustiti! Pourio je nazad u Gilovu kancelariju. - Da li je Vanda ve otila? - upitao je sekretaricu odmah sa vrata. - Mora da ste se negde mimoili, gospodine Boknere. Ona je...

Nije saekao da zavri. Okrenuo se i potrao nazad. Liftovi su previe spori, zakljuio je, i utrao u prostor sa stepenicama. trao je dole i izleteo iz zgrade. Vande nije bilo na vidiku.

Tada ugleda preko puta Amelinu upavu glavu, punu plavih, nestanih kovrda. Srce mu je zaigralo kad je video Vandu kraj nje. Potrao je preko ulice, ni sam jo ne znajui ta e rei. - Vanda! - viknuo je na par koraka od njih. - Vanda!

Naravno, ona ga nije ula ali se zato Ameli polako okrenula, stala i zatim upozorila Vandu na njegovo prisustvo. Na njenom licu pojavio se izraz bola kad ga je ugledala. Povredio ju je. Naljutio. Ipak je duboko u sebi osetila neku toplinu. Nije htela to da mu pokae. Posegla je za ponosom i instinktom odranja i jednostavno nastavila da hoda.

Korbit proe kraj Ameli. Najzad je mogao da dohvati Vandu rukom i zaustavi je. - Vanda, molim te. - Jedva je dolazio do vazduha. - Moram da govorim s tobom. Potrebno mi je... do avola!

Zatvorio je oi pokuavajui da se smiri. Ne sme pogreiti sada, ovo je suvie vano. Pogledao je u njene oi i znao da je vredna borbe. Okrenuo se ka Ameli, progutavi sve to je jo ostalo od njegovog ega. - Potrebna mi je tvoja pomo. Moram biti siguran da e me razumeti.

Ameli se nasmeila. Bila je za ljubav i bila spremna da pomogne. ~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

- Izvoli. Stojim ti na usluzi - rekla je oduevljeno. Korbit je neno poloio svoje ruke na Vandina ramena. Osetila je kako

drhti. Njegov pogled bio je pun straha ali i nade. - Vanda, ao mi je! - progovorio je naglo. - Sve sam upropastio. Napravio sam pravi haos a to je bilo poslednje to sam eleo.

Napravio je pauzu da bi dao vremena Ameli da prevede. - Ona stvar sa Brejdijem Ratgerom? Do avola, ne bih mario da moj najgori neprijatelj visi nad onim ponorom, iako bih mislio da je poludeo. I dalje mislim da je Brejdi otkaen. Ali pomisao na tebe... tebe, tamo gore, prestraila me je! Pomislio sam ta bi bilo da ti se tada desilo neto. Nikada ne bih imao ansu da te upoznam! Brinem za tebe! Ne zato to si gluva, ve zato to si smrtna. Jesi, zar ne?

Vanda blago klimnu glavom. - Dobro. - Smeio se. - Pokuaj da shvati onda da je moja jedina briga u vezi mog posla, kada si ti u pitanju, tvoj ivot. Suvie je opasno. ak i svojoj majci doputam da gleda trke samo na televiziji!

Vanda odmahnu glavom. - ta? - upitao je? - Da li ene koje uju idu na trke? - Da. - Da li neke od njih silaze do boksova i fotografiu ih? Znao je na ta cilja i poele da je slae.. - Reci mi istinu. - Pomno ga je posmatrala. - Da. - Onda u i ja uiniti tako. - Ali, sa tobom je drugaije! Nee moi da uje kola i... Vanda se okrenula i nastavila da hoda. Dopadao joj se ali je bilo

oigledno da je ne slua. - Vanda, ekaj! Budi razumna. Oseam se odgovornim za tebe. Ako ti se bilo ta desi, ja... - zastao je, shvatajui da govori sam sa sobom. Ona je veoma spretno prekinula svaki razgovor.

Dotrao je do nje, uhvatio je za ruku i okrenuo. - Bori se poteno! - rekao je. - Ako ene koje uju mogu da idu na trke, i ja to mogu. - Bila je mirna. Gledao je u nju kao da je vidi po prvi put. eleo je da se zatiti ali bilo

je oigledno da mu ona to nee dopuslili. - Vanda, ja sam u potpunom mraku. Znam da je neznanje bedan izgovor ali je jedini koji imam. Ne znam kako da razgovaram sa tobom,

~ 22 ~ Foxy

Zvoncica

niti ta da kaem. Ali, elim da nauim. elim da te upoznam. - Njegove oi su je preklinjale. - Naui me. Naui me kako da kaem: ao mi je. Vanda je jasno osetila da on nije navikao na izvinjavanje. Izbegavao je

situacije koje bi se tako zavravale. Znala je da nije imao nameru da je povredi ni uvredi. Reagovao bi onako da zatiti svaku enu, gluvu ili ne.

Nije bilo teko doneli odluku. Bie njegov uitelj. Nadala se da e vremenom postati i neto vie. Za sada, prvo to mora da naui je to da nema dovoljno pamuka na svetu koji bi zatitio gluvu osobu, jer im zatvori oi ona gubi vezu sa okolinom. Ali, i gluva osoba se mora boriti u ivotu. Sve ostalo je ravno smrti.

Ona polako podie mali prst desne ruke. Poloila ga je na grudi, zatim stisnula aku u pesnicu i napravila kruni pokret u predelu srca. - Ovako se kae: ao mi je. A ovo - nastavljala je da pokazuje, stavljajui kaiprst i srednji prst na slepoonicu a zatim na dlan leve ruke - je moje ime.

Na licu mu se pojavio irok, armantan osmeh. Izgledao je kao one veeri. Moda ipak nije kao drugi, pomisli Vanda. - Vanda, ao mi je. - Ponavljao je njene pokrete a zatim dodao jo jedan, kao da jede. - Izai e sa mnom na veeru? - Ovo su znaci za obroke - pokazivala je strpljivo. - A ovo - ona otro skupi palac i dva sledea prsta - znak za ne. - Ne? Zato ne? - Imam druge planove - slagala je. Korbit je sagnuo glavu i promrmljao neto. Vanda ga uhvati za ruku, zaustavivi ga i pogleda u Ameli. On odmahnu glavom. - Nita nisi propustila. Razmiljam kada bismo se mogli ponovo videti. - Smeio se. - Takmiimo se u Dindamu ovog vikenda... - Zastao je. Gledao je paljivo pre nego to je nastavio. - Ali, izmeu dve sledee trke imamo dve slobodne nedelje, i mogli bismo... - ta? - Vanda se namrtila. - Pa, mogao bih doi jedan dan posle ovog vikenda i povesti te do naih radionica. Pravimo kola kakva ne moe ni da zamisli! - objanjavao je. - A mogli bismo da obiemo i jednu manju trkaku stazu da bi stekla utisak o onome to te oekuje u toku posla. Kako ti ovo zvui? - Zvui dobro. Samo, ne mora dolaziti po mene. Mogu i sama doi! - Dobro, dobro - podigao je ruke kao da se brani. - Mislio sam samo, poto ve idem... verovatno u prespavali tamo. Mogli smo poi zajedno... utedeti benzin...To je sve.

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

- Prespavati tamo? - Pa - paljivo je birao rei - treba dva dana voziti. A moram i puno toga obii. Moja porodica poseduje veliku kuu u blizini radionica. Ima dovoljno mesta. A povee i... - pogledao je u Ameli, pokuavajui da se seti njenog imena - Ameli! - Da. udno je kako smo se zbliili a nismo se jo ni upoznali. - Pruila mu je ruku. - Ja sam Ameli Amerson. - Tako se zove? - Izgledao je iznenaeno. - Da, ali ako hoe da mi bude prijatelj i ako eli da nastavim da ti tumaim i prevodim, zovi me samo Ameli! - Poteno - sloio se brzo, videvi da joj to mnogo znai, pre nego to se ponovo okrenuo prema Vandi. - Dakle, ta si odluila? Mogu doi po vas u utorak i vratiti vas u sredu, ili etvrtak ako eli da ostane due. - Dobro - rekla je Vanda. inilo joj se da se gui od sree. - Da li to znai da mi poklanja svoje poverenje u vezi sa poslom? - Da. - Da li je to zato to osea saaljenje? - Ne. Znam da u poludeti od brige gledajui te na stazi, ali znam isto tako da e napraviti odline snimke, a to je... jedna od stvari koje elim da dobijem od tebe. - Gledao je.

Njegov odgovor je zadovoljio i zaintrigirao. - Znam ta jo eli od mene - rekla je, gledajui ga provokativno kroz svoje guste trepavice.

Korbit poele da su sami. Iskuavala ga je. On radoznalo podie svoje obrve. - Kladim se da zna. Dakle, poto nam je to oboma jasno, bilo bi bolje da mi kae ta je to to elim od tebe.

Vanda je saekala da mata uzavri u njemu. Prolo je nekoliko trenutaka pre nego to je ponovo progovorila. - eli moj omiljeni fotoaparat.

Zurio je u nju za momenat ne shvatajui. Zatim primeti u njenim oima smeh.

Korbit je posmatrao u novom svetlu. Koliko je samo linosti bilo u njoj sakriveno! Ova prelepa, zgodna ena, usana slatkih kao med, sanjivog pogleda koja ga je opinila one noi krila je u sebi hiljade tajni o kojima nije znao nita. Imala je svoje snove, svoje ideje. Svoje misli i vetine koje mu jo nije otkrila. Vanda je bila ena koju je ekao celog ivota. - Ako ste se vas dvoje dogovorili - prekinula je Ameli tiinu - volela bih da mi neto vie kae o svom bratu, Korbite.

~ 24 ~ Foxy

Zvoncica

On se isto takmii? Da li je oenjen? Reci mi da li...

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

IV

- Ti si lud - rekao je Harli, urei za Korbitom. Pratio ga je kroz guvu na aerodromu. Glava ga je strahovito bolela. eznuo je za jednim piem i toplim telom kraj svog. Bio bi to njegov jedini lek. - Potpuno si poludeo, zna li? - Da - odgovorio je Korbit, ne usporavajui korak. - Nadam se da je ta devojka vredna sveg ovog truda.

Harli nije stigao ni da se istuira posle trke. Ostavio je na proslavi mnotvo lepih devojaka i udio da je to pre vrati. - Jeste, vredna je - odgovorio je Korbit. - Jo uvek ne shvatam zato je jedan dan toliko vaan!

Korbit je kupovao kartu, potpuno ga ignoriui. Harli se zabavljao gledajui ga kako nestrpljivo lupka po pultu. Za poslednja dva dana morao je dobro da se potrudi svaki put kad je eleo Korbitovu panju. Bio je prisutan samo fiziki dok su mu misli lutale ko zna gde.

Korbit uze svoju kartu od slubenika i krenu prema terminalima. Razmiljao je da li uopte da raspravlja s bratom o Vandi. - Ova je drugaija, Harli. Jedino na ta mislim je da budem sa njom.

Harli odmahnu glavom. Korbit nije bio raspoloen za alu. Nije trebalo biti veliki strunjak pa da se vidi da je do uiju zaljubljen. - Ona nije kao ostale. Drugaija je - ponavljao je Korbit. - Naravno! I ne zna da pravi kola za trke vredna milion dolara, ni da poseduje polovinu novca investiranog u trgovinu automobilima u ovom kraju, ni da sedi u upravnim odborima tri banke i jedne privatne kole, zar ne? - Ne, verovatno ne zna. - Hm... i misli da joj to nee predstavljati problem? - Do avola! Otkud ja znam? Nisam o tome razmiljao. - Trebalo je. I... uspori malo. Ovo je nova staza za tebe. - Proao sam je milion puta u svojim mislima - odmahnuo je Korbit glavom - i siguran sam da u pobediti. - Bio si i tada siguran, u Klermontu. Korbitovo lice se ukoi, u bolu. Uspomene su jo uvek bile suvie ive.

~ 26 ~ Foxy

Zvoncica

* - Ti si luda - rekla je Ameli, gurkajui nogom Vandu koja je leala

ispod kola. - Zna to, zar ne? - Samo momenat - odgovorila je Vanda, iznervirana njenim nestrpljenjem. - Ima ovde jedan deo koji nije u knjizi. Moda je povezan sa... ovim ovde. ta ti misli? - Otkud ja znam! - Morau da saekam tatu da se vrati. Pitau njega - smejala se Vanda. - Dopae mu se ovo. Najzad e dobiti sina koga je uvek eleo.

Izala je ispod kola, sva umrljana. Sklonila je kosu sa lica, ostavivi na njemu crni trag od ulja. - Kad bih bar imala vie vremena. Neu stii da nauim sve pre utorka. Korbit e mislili da sam glupa. - Mislie da si ena, to je sve - usprotivila se Ameli. - Mukarce nervira kad ene znaju previe o kolima. Ona bi trebalo da budu njihove misteriozne maine o kojima priaju u iframa i zagonetkama kad su zajedno, zbunjujui ene koje se zateknu u blizini. Ali, promeni ifre, i ta knjiga koju dri u ruci pretvorie se u - kuvar!

Pogledala je niz ulicu, namrtena. - Kad smo ve kod kuvanja, ta li je sa mojom majkom? Trebalo je ve da se vrati.

U odnosu sa svojom majkom Ameli je oduvek zadravala ulogu roditelja, brinui o njoj kao o detetu. - ta tvoja majka spaava danas - upitala je Vanda. - Groblje za kune ljubimce. - ta? - Vlasti ele da izgrade put preko starog groblja za kune ljubimce. Zato e se moja majka sa jo nekolicinom ljudi okupiti pred spomenikom psu pod imenom Rik i ekati da... - pogledala je preko Vandinog ramena kola koja su se zaustavljala pred kuom. - Oho! Vidi ko dolazi kao odgovor na moje pitanje!

Beli sportski automobil zaustavio se blizu Vande i Korbit polako izae iz njih, smeei se iroko. Kad je ugledao Vandu on se namrti. Izgledala je pomalo kao neko od njegovih mehaniara. - ta je ovo? Problemi sa kolima? Dok je posmatrala kako joj se polako pribliava Vanda je imala utisak da neto sa njegovim izgledom

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

nije u redu. Stajala je skoncentrisana na njegov izgled, dok se on pozdravljao sa Ameli. - Iznenaena si to me vidi? - upitao je. - Brkovi! Obrijao si ih! - uzviknula je Vanda odjednom. - Pa, ta misli? - Iekivao je njenu ocenu. - Svia mi se. - Zaista, izgledao je mnogo lepe nego pre. Ali, jo vie joj se dopadao to je to uinio zbog nje. - Pogledaj ovo - rekao je poevi da obrazuje znake rukama. - Kako... si... - pokazao je a zatim se ponosno nasmeio. - Vrlo dobro - odgovorila je, duboko dirnuta njegovim trudom. - Znam i ovaj - ree Korbit pokazujui znak za hranu - ali jo uvek ne znam kako se kae: sva si uprljana!

Ona se kratko nasmeja, prelazei rukom preko obraza i ostavljajui jo vie prljavtine na njemu. - ta si to radila? - Uzeo je njene ruke u svoje i okrenuo dlanove tako da je mogla videti na ta aludira. - Pokuavala sam da nauim poneto o kolima - odgovorila je. - Zato? - Zato da ne bi mislio da sam glupa. Klimnuo je glavom dok je pokuavao da sakrije osmeh. Sve to ga je veoma zabavljalo. - Moram da upoznam materiju koju treba da fotografiem. A ini mi se da ne znam mnogo o automobilskim motorima ni auto trkama. - Nema veze - umirio je. - Naui me tvom jeziku i ja u ti pokazati sve to treba da zna. - Vai - odgovori Vanda, uzimajui ga za ruku i drmajui je kao da se rukuje. Zatim se nasmejae i stiskom ruke dogovorie da udu unutra. - Izvinite - zaustavila ih je Ameli. Oseala se kao peti toak ali je, ipak, htela da pomogne. - Moete li sami? Ili elite da vam pomognem?

Gledajui se u tiini, bez rei su odluili da bi, bez obzira ta e se dogodili meu njima, trebalo da budu sami. - Hvala ti, Ameli. Pravi si prijatelj, ali nije potrebno - odgovorila je Vanda. Znala je da je Ameli srena zbog nje. - Vanda, umalo da zaboravim da ti kaem... Liland je zvao ponovo. Opet u vezi radova za galeriju Larsen...

Zato me ne ostavi na miru, pomisli Vanda. Znala je da, ako sad propusti ovakvu priliku, nikad je vie nee shvatiti ozbiljno, ali... - Reci mu da jo nisam odluila - odgovorila je.

~ 28 ~ Foxy

Zvoncica

* Vandina kua nalazila se u blizini jedne od najprometnijih ulica u

mestu. Korbitu nije bilo teko da je pronae, s obzirom na reklamu koja je ispred nje stajala a na kojoj je pisalo: fotografski atelje Rodejl. Ali, i pored toga, nije se mnogo razlikovala od ostalih kua u ulici.

Nije razmiljao o svim ureajima koji su omoguavali gluvoj osobi da ivi sama u kui. Dok je Vanda prala ruke, jo jednom je poeleo da zna mnogo vie o njoj i svetu u kome ivi. - Jesi li za kafu? - Stajala je na vratima kuhinje i posmatrala ga kako prouava kolekciju fotografija koje su visile na zidu njenog ateljea. - Da. Hvala - pokazao je. Bili su to znaci koje je znao najbolje. - Uskoro e biti pravi profesionalac - pohvalila ga je. U svojim matanjima najvie je eznuo da to bre naui kako da kae: eli li da me poljubi? Da, hvala, glasio bi odgovor. Ih: misli li da je pravo vreme da otkrije moje telo? Da, hvala, podrazumevao se odgovor. - Ko je Liland? - izletelo je iz njega. Umirao je da to sazna. - Moj agent. - A, tako. - eleo je da pita i da li je njihov odnos samo poslovan ali nije hteo da pouruje situaciju.

Vanda se nasmeila i krenula nazad u kuhinju. Pratio je. - Pokazuj mi dok govori - rekao je, posmatrajui je kako sipa vodu za kafu. - U knjizi pie da moram to vie vebati ili u ubrzo sve zaboraviti. - To je tano - sloila se, shvatajui da su lekcije poele i da e on imati mnogo pitanja. - I ja ponekad zakaem kad razgovaram sa svojim prijateljima koji ne uju zato to ne vebam.

Korbit je posmatrao kako priprema kafu. Nikad je se neu nagledati, pomislio je. Imala je pokrete graciozne i meke poput balerine. Sad razumem ljude koji uivaju gledajui balet. - Zato si doao? - Otkad je stigao, bila je nestrpljiva da to sazna. - Zar si se predomislio u vezi sa utorkom? - Ne. Samo sam eleo da te vidim - pokazao je.

Ona oseti kako se toplina razliva njenim telom dok je njegov pogled prelazio preko njenog lica da bi se zaustavio na njenim usnama. - Ovo je znak za: elim - pokazala je da bi prikrila zbunjenost - i... ne elim, takoe, ako usput odmahne glavom.

Jo uvek gledajui je, kao izgladneli ovek pred stolom na kome stoji carska trpeza, polako je podigao ruku.

~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

- elim te - pokazao je tiho. Zaista brzo ui, pomislila je Vanda dok ga je posmatrala kako joj se

pribliava za jedan korak. inilo joj se da e joj srce iskoiti iz grudi koliko je brzo udaralo.

Stajala je, prikovana za pod, nesposobna da misli ili se pokrene, preputena njegovoj milosti. Osetila je kako duboko u njoj neka nova ivotna energija poinje da tee njenim venama, menjajui nju i njen ivot zauvek.

Pomilovao je po obrazu i ona utonu u njegov zagrljaj pun topline i strasti. Njegove usne dotaknue njene, neno, sveinom jutarnje rose. Pila je sa njih udno. Obasuo je njeno lice poljupcima, pre nego to se vratio na usne da bi se nahranio strau i udnjom koje je krila u sebi.

Duboko je uzdahnula kada se odvojio od nje. Otkopao je koulju i polako je izvukao iz pantalona. Ispod nje, Vanda ugleda preplanulu, glatku kou, prekrivenu maljama. Njegove snane grudi ukazivale su na snagu koja se u njemu krila ali je to nije ni najmanje uplailo.

Korbit isprui ruke prema njoj. Zatim zastade na trenulak, pre nego to je uhvatio ivicu njene bluze. Ona ga je gledala traei u njegovim oima potvrdu da se on osea kao i ona. Ali jedino ega je bila svesna bilo je njeno ubrzano disanje.

Privukavi je blie sebi, polako joj je skinuo bluzu. Bleda koa blesnu pred njegovim oima. Upijala je svaki njegov dodir. Zaueno je posmatrao kako joj se enice ire i koa postaje rumena od uzbuenja. Njegovo telo udelo je da upozna njeno ali u mislima... ne, vie u srcu, borio se da se obuzda. eleo je da je zaista upozna. Njeno telo, misli, duu. Znao je da je za to potrebno vreme. eleo je da naui da je poljubi ili dodirne da bi joj priutio najvie zadovoljstva. eleo je da je uje kako uzdie u ekstazi. Najvie od svega, eleo je da uje svoje ime kako klizi sa njenih usana, dok ga privlai blie k sebi elei jo. On spusti svoje usne na njene, oduzimajui joj dah.

Vanda sklopi oi, predajui mu se sasvim. Drhtala je. Bila je vrua i oseala se veoma slabom. Zagrlila ga je oko vrata, privlaei ga blie. elela je da postane deo njega.

Odjednom, Korbit se sagnuo i sakrio svoje lice u toplo udubljenje njenog vrata. Vanda oseti kako se smeje. Odmaknuvi se, ugledala je na njegovom licu pobedonosni osmeh. Ona uzdrhta uzbueno.

Zagrljeni, krenuli su prema stepenicama koje su vodile do sprata na kome se nalazila njena spavaa soba. Kad su stigli do prve stepenice on se nasloni na zid. Skliznu niz njega, povlaei i nju sa sobom. Nasmejali su se, leei na stepenicama. Korbit je bio sreniji nego ikad u svom ivotu. eleo ju je vie od vazduha koji udie.

~ 30 ~ Foxy

Zvoncica

Vanda je posmatrala izraz enje na njegovom licu. Znala je da osea isto to i ona. Nije razmiljala da li je ovo to rade dobro ili loe, mudro ili ne. Oseala je samo svoje telo koje je udelo za njegovim. Polako ustajui, ona ga uhvati za ruku i ne okreui se da ga pogleda, povede ga u svoju sobu.

Putajui ga da je gleda, stala je kraj svog kreveta i drhtavim, nespretnim prstima otkopala pantalone i pustila ih da skliznu na pod. Njegov pogled bio je pun ljubavi. Neno ju je obuhvatio u svoj zagrljaj i spustio svoje usne na njene, odnosei je svojim poljupcem u magini svet dodira i strasti.

Leali su jedno pored drugog, odmarajui se. Korbit je bio suvie srean, suvie zadovoljan da bi razmiljao. Napolju se uo cvrkut ptica. Sputalo se toplo, lenjo majsko vee. Lampa je bacala blagu, toplu svetlost po sobi. Bio je to svet koji je pripadao samo njima. ivot je predivan, pomislio je Korbit i zadovoljno uzdannuo. - Rekao si neto? - upitala je Vanda.

Leala je na njegovim grudima i osetila vibracije koje je proizveo njegov uzdah. Izvukao je ruku ispod njene glave i rukama joj obuhvatio lice. - Rekao sam da si prelepa - proaputao je neno.

Zbunjeno je spustila pogled i slegla ramenima. - Moda ne izgledam loe ali nisam lepa. U svakom sluaju... nikom ne bi zastao dah pri pogledu na mene - ponovila je frazu koju je proitala u nekom asopisu. - Ti, ipak, ne moe uti sve one glave koje se okreu za tobom na ulici - odgovorio je.

Po njegovim oima videla je da je zadirkuje. Nasmeena, naslonila se ponovo na njegove grudi, oseajui otkucaje njegovog srca na svom obrazu.

Korbit je zatvorio oi, razmiljajui o njenom ivotu. Bilo je nekoliko stvari u kojima nisu mogh zajedno uivati. On oseti saaljenje i blago stisnu njena ramena. - Kako je to biti gluv? - upitao je. - Veoma tiho - rekla je. Bio je to uobiajeni odgovor koji je zavravao svaki razgovor ali videla je da on eli da sazna vie. - Nije to nita strano. I ne nervira me vie od mnogih drugih stvari u ivotu, zaista. - Da li si se rodila gluva? - Ne - rekla je kao da se prisea. - Preleala sam boginje kad sam imala est godina. Imala sam veoma visoku temperaturu.

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

- To znai da si ila u kolu za gluvu decu, zar ne? - rekao je pokuavajui da zamisli kakvo je bilo njeno detinjstvo. - Ne. Moja majka se trudila da prikae kako je sve u najboljem redu, kao i pre - seala se.

Nikada nije rekla svojoj majci kako je bilo teko ii u tu kolu. Dugo o tome nije mogla sa njom razgovarati. Bila je odvojena od ostale dece. A deca su esto okrutna. Zato je, a i da bi udovoljila svojim roditeljima, to bre nauila da ita sa usana. Ali, svakako, nije mogla da ita sa vie njih u isto vreme. Prava nona mora bilo je sedeti okruena mladima koji razgovaraju i truditi se da bude u toku. Bilo je jako teko pratiti grupnu konverzaciju. Tada je otkrila da i adolescenti mogu biti isto tako okrutni.

Raslaje usamljena, uvek se oseajui pomalo udno. Ipak, doivela je mnoge lepe trenutke, uglavnom zahvaljujui svom ocu. On nije oseao krivicu zbog Vandinog hendikepa, kao njena majka. Kada su bih sami pisao bi joj svoja razmiljanja. Nije je kritikovao, niti ispravljao. I uvek bi joj veselo namignuo iza majinih leda dok bi je ova grdila za neto to jeste ili nije uradila.

Njena baka je, takoe, bila puna razumevanja. I ona je, najzad, bila ta koja je otvorila nova vrata u Vandinom tihom svetu. - Znai, baka ti je kupila prvi fotoaparat - traio je Korbit smisao izmeu redova. - Ba sam to hteo da te pitam. - Bio je to specijalan dan za mene - odgovorila je. - Moji roditelji su otih u grad poslom. Tata je bio otputen sa posla i traio je novi. Morali smo da se selimo. Bilo je teko.

Vanda se seala straha koji je oseala pri pomisli da mora da upozna nove ljude, pohaa novu kolu, izgradi novi svet. - Uglavnom - nastavila je - baka i ja smo bile same. Bio je moj roendan. Napravile smo malo slavlje i ona mi je tada dala taj fotoaparat. Jako sam je volela. - A jezik gluvonemih? Kada si to nauila? - Kada sam imala petnaest godina. Bilo je to nedugo poto smo se preselili ovamo i tada je, zapravo, poelo moje obrazovanje. Pronala sam biblioteku i proitala mnotvo knjiga o gluvima. Shvatila sam da nas ima na milione i da postoji i fakultet za gluve. Ali, tada su poeli problemi sa mojom majkom... - Kakvi problemi? - Pa, ona je uvek pokuavala da me zatiti od svega. Uila me je kako da se ponaam kako niko ne bi primetio da sam gluva, da me ne bi povredilo. Kada sam otkrila da nisam jedina gluva osoba, krenula sam u

~ 32 ~ Foxy

Zvoncica

srednju kolu za gluve i od tada smo moj otac, baka i ja bih u stalnom sukobu sa njom. Jesi li gladan?

Klimnuo je glavom. Vanda prebaci preko sebe kratki kuni ogrta i krenu u kuhinju. Korbit je polako krenuo za njom. Posmatrala je kako otvara friider i zaviruje u njega. Nagnula se da bi izvadila sve to je bilo potrebno za sendvie. Korbit kroz rastvoreni ogrta ugleda bledu kou njenih grudi i uzbueno uzdahnu. - Posle srednje kole odluila sam da studiram fotografiju - nastavila je. - Ali, ni na fakultetu me nije ostavljala na miru. Stalno me je proveravala. Smatrala je da ak i posle studija ne mogu uiniti nita drugo nego se vratiti kui. Ali, ni to nije bilo tako lako kako sam se nadala. - Zato? - Pokazivao joj je da stavi majoneza na njegov sendvi. - Zato to sam pokuavala da uspem u svetu ljudi koji uju. Bilo bi mnogo lake da sam ostala u svetu gluvih. Oni razumeju jedni druge. Bilo je teko nositi se sa ljudima koji uju jer oni ne mogu ili ne ele da odvoje vreme da bi te razumeli.

Trgnuvi se, Korbit pokua da se seti da li je ikada bio u takvoj situaciji. Ali, ako sam se i ponaao tako, bilo je to iz istog neznanja, teio se. - Pogledaj - pokazala je kroz prozor prema kolima koja su stajala pred kuom. - Podseaju me da bi mi pametnije bilo da se malo pozabavim njima nego to se ovde igram sa tobom! - Ima vremena za to. Uostalom, ta bi vie volela: da lei prljava pod tim kolima ili da se igra sa mnom? - Polako je zavlaio svoju ruku ispod njenog ogrtaa.

Zaista, bila je to topla, lenja majska no. Kroz razgovor upoznavali su se sve bolje. On joj je priao o svom ocu i odrastanju u jednom selu u Virdiniji. Njegov otac je, takoe, bio zaljubljenik u automobilske motore i trke i Korbit se seao kako je uvek bio zagnjuren ispod haube motora, do kolena zatrpan rezervnim delovima. Ali, dok se njegov otac takmiio iz uivanja, Korbit se takmiio da bi pobedio. Do svoje osamnaeste godine postigao je ve znaajne rezultate ali uvek vozei sporska kola.

Korbitov veliki uspon poeo je kad je upoznao Dvejna Lotrana, koji je posedovao tri automobila modifikovana za auto trke. U narednih est godina Dvejn, Korbit i Harli su bili redovni na svim trkama. Korbit je uvek bio meu pobednicima. Imena Lotran i Bokner postala su nerazdvojiva kako na stazi, tako i van nje. Razdvajali su se jedino kada su bile u pitanju ene. Tada je svako iao sam... - Da li su te trke ikada plaile? - pitala je Vanda. - Ne takmiim se vie - rekao je sputajui noge sa kreveta.

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

- Zato? - Posmatrala je kako odlazi do prozora. Gledao je u mrak napolju. Vanda oseti kako je postao napet. - Neko je morao da preuzme posao - odgovorio je. - Harli nije bio zainteresovan. Radije je vozio kola i jurio devojke. - Da li ti nedostaju trke? Odmahnuo je glavom ali nije delovao iskreno. - Praviti pobedniki tim isto je tako uzbudljivo. - Priaj mi o tvom poslu. - Pa... - nije znao odakle da pone. - Posedujem nekoliko radnji sa automobilima, lanac restorana brze ishrane... onaj restoran na plai i jo neke ojekte. Posao mi je, uglavnom, da jurim okolo i brinem da sve bude u najboljem redu. - Znai... bogat si? - Uvek imam ta da jedem, ako to misli - rekao je pruajui ruku ka suprotnoj strani kreveta na kojoj je Vanda sedela. - Ali, sa desertima sam uvek paljiv. Brinem se o svom zdravlju. Mada, u poslednje vreme, organizam mi stalno trai... - gledao je neto slatko. - Mo volje, to ti je potrebno - rekla je milujui ga po grudima. On duboko uzdahnu i nasmei se s puno arma. Razvezao je pojas koji je drao njen ogrta i blago ga rastvorio. Spustio je dlanove na njene grudi i neno je gurnuo na jastuk. - Pokazau ti ja mo volje... - proaputao je dok su se njegove usne sputale na njene.

~ 34 ~ Foxy

Zvoncica

V

- Zar ne mora danas na posao? Bio je ponedeljak. Jutro. Oboje su se udih kako je vreme brzo prolo.

Proveli su poslednja dva dana potpuno odvojeni od sveta. - Ne moe se to ba nazvati poslom - odgovorio je Korbit - Uostalom, ja sam gazda i nemam odreeno radno vreme. - Ja imam - odgovorila je Vanda. - I, ako uskoro ne ustanemo, Ameli e nas zatei u krevetu. - Videe moja kola pred kuom i saekati da odem! - Misli? - Znala je Ameli bolje od njega i uvek bila spremna na iznenaenje. - Naravno - odgovorio je sigurno. - Jeste da joj je frizura potpuno aava ali ipak zna kad nije poeljna.

Priljubio je svoje telo uz njeno. Podigao joj je ruke iznad glave i drei ih, poeo da klizi usnama po njenom vratu... - Hej! Nadam se da ste pristojno obueni tamo gore, jer se ve penjem!

Vanda poele da se nasmeje brzini kojom se Korbit odvojio od nje, prebacio na drugi kraj kreveta i umotao u pokriva pre nego to se Ameli pojavila. - Nisam bila sigurna da li da doem - gledala ih je naizmenino a zatim se obratila Vandi. - Ali... pola osam je. U deset poinje snimanje u parku. - Znam, znam. Ve urim - odgovorila je Vanda ustajui. - ta se deava u parku u deset? - pitao je Korbit. - Snimamo neku decu za deju robnu kuu. - A decu ne moe ostaviti da ekaju - dodala je Ameli - jer tada postaju zaista nemogua!

Saekala je nekoliko trenutaka a zatim joj se lice razvue u vragolast osmeh. - Taj tvoj brat... - gledala je u Korbita - da li i on dri asove iz popularne mehanike na isti nain?

* ~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

Poto se nisu nita dogovorili u vezi sa sledeim susretom, Korbit se

jo istog popodneva vratio do Vandinog stana. Zatekao ju je kako, zajedno sa Ameli, aranira deju odeu na dva velika stola u ateljeu. - Mislio sam - objanjavao je, oseajui se pomalo neprijatno - da bih mogao da te povedem negde na veeru kada odlui da napravi pauzu. Bilo bi dobro da ti objasnim poneto o trkama pre utorka. Da li ti, uopte, pravi pauzu? - spetljao se. - Drago mi je to te vidim - rekla je Vanda. Popela se na merdevine sa fotoaparatom u rukama. - Nadala sam se da e se vratiti i spasiti me od ovog.

To je bilo sve to je eleo da uje. On se umiri. - Mrzim ovaj deo posla - rekla je silazei i ostavljajui aparat na sto. - Stalno isto! Zanimljivo je samo prvih par puta. - Znai, tako se rade slike za katalog - razgledao je Korbit po stolovima. - Zato ne radi neto drugo ako ti se ovo ne svia? Portrete, na primer? - Zato to volim da jedem a neko mora da plaa i stanarinu - pogledala je u Ameli. - Trebalo bi da radim i vie jer svog asistenta ne plaam koliko zaista vredi. - Dovoljno je - promrmlja Ameli, sputajui pogled. Po prvi put, Korbit je paljivo pogleda. - Da li ti je rekla da ja plaam dovoljno? - pitala je Vanda uhvativi njen pogled. Korbit klimnu. - Mora stalno misliti na nju, jer neprestano neto izmilja. - Uh, nervira me vie od moje majke - ree Ameli. - Zna da volim da radim s tobom. Ne elim na tamo neki fakultet gde e me smlaviti pre nego napunim tridesetu. I uostalom, mrzim da popunjavam one formulare za upis. - Naglo se okrenuvi prema njima ona uzviknu. - Zato ve jednom ne odete na tu veeru i prestanete da me zadirkujete!

Korbit je posmatrao Ameli sa novim interesovanjem i polako je poinjala da mu se svia. Shvatio je da je ona rasla u zaista neobinoj atmosferi i zbog toga mu se jo vie dopadala. - Zato ne poe s nama? - Predlog je doao iznenada. Ona odmahnu rukom. - Molim te, ne znam dovoljno znakova da bih mogao Vandi da objasnim sve detalje. A mora i jesti, zar ne?

Vanda se, takoe, nasmeja ohrabrujue, iako je na svoje iznenaenje shvatila da bi radije da bude nasamo sa Korbitom. Ceo dan je mislila samo

~ 36 ~ Foxy

Zvoncica

na njega. One noi kada ga je prvi put ugledala, njeno srce je prepoznalo oveka koga je ekala celog ivota. Ljubaznog, tolerantnog, hrabrog, punog dobrote i strasti. I nasuprot njemu, koji nije bio sebian i pohlepan, ona ga je elela samo za sebe. elela je njegovu nepodeljenu panju. Iskra ljubomore probudi se u njoj ali joj je razum govorio da Ameli nije nikakva pretnja.

Oni krenue u tihi restoran koji se nalazio u blizini. Bilo je to jednostavno mesto, sa jednostavnom hranom, prijateljskom atmosferom. Tu se mogla voditi sasvim jednostavna konverzacija.

Jednostavna? Moda za Korbita. Ali za Vandu i Ameli, njegova objanjenja u vezi sa trkama, limom i automobilima bila su vie nego komplikovana. No, neke stvari su im, ipak, postale jasne. Cilj trke je zaobii sve rivale na stazi. To, uglavnom, uspeva vozau koji ima najbolja kola. Meutim, nita se unapred ne moe predvideti jer se u toku trke mogu desiti mnoge nezgode. Govorio im je o delovima automobila, naima kako se ona pripremaju za trke, o tipovima trkakih staza, njihovim duinama, broju krugova i mnogim drugim detaljima. Nekoliko puta njih dve su se sapatniki pogledale. Sve je to bilo suvie zamreno.

Vanda se zaista trudila da shvati ta joj govori, ali to je vie gledala u njega i u Ameline uurbane pokrete rukama sve je manje razumela. - Molim te - ajeala je Ameli najzad. - Ne mogu vie. Ruke me ve bole - rekla je trljajui ih. - Izvini, ini mi se da sam hteo malo previe. - Nije vano - odgovorila je - znam da ima puno toga ali, da li bismo mogli da zavrimo neki drugi put? - Bez obzira na njegov odgovor znala je da mu vie nee dopustiti da je ovako zaposli.

Neko vreme su jo razgovarali o svakodnevnim temama. Tada Korbit plati raun i isprati devojke do kola. Pred Vandinom kuom njih dvoje poelee Ameli laku no, i utkajui kamenie sa staze koja je vodila prema kui, dooe do zadnjeg trema. Bio je osvetljen. alili su se i smejali. Uivali su u prohladnoj prolenoj noi. Najzad, sedoe na stepenice. - Zna, sve ono to sam ispriao za veerom ima malo veze sa samim trkama - rekao je Korbit iznenada. - Saekaj - govorila je dovlaei batensku stolicu i postavljajui je nasuprot njemu. - Sedi na svetio da mogu da te vidim. - Oprosti. Nisam razmiljao.

Ona se nasmeila. - Nije lako lako biti u drutvu gluve osobe, zar ne? - Naviknuu se na to. - Gledao je sa oiglednim uivanjem i Vanda oseti kako joj disanje ubrzava od uzbuenja.

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

- ta si hteo da kae? - Rekao sam da je, u stvari, sama trka ono to sve uzbuuje. - U njegovim oima zasja entuzijazam. - Sve ostalo je manje vano. I pre su se ljudi takmiili samo da bi pobedili, da bi bili najbolji. Novac je bio manje vaan. - Nita se, u sutini, nije promenilo do danas - nostalgino je nastavio. - Ulae se vei novac. Vozila su bolja, sigurnija. Ali jo uvek je najvanije znati ta misli voza u kolima ispred tebe. ispitivati svoje mogunosti. Prevazii ak i svoju matu... - Dati srcu krila - ree Vanda, vie za sebe. Korbit je upitno pogledao. - Tako se to zove. To osea Brejdi Ratger dok se penje do najvieg vrha, to oseam ja kad u ruci drim fotoaparat, neku duboku elju koja izvire ravno iz srca bez obzira na uspeh. To mi je rekla moja baka. Volela bih kada bi je upoznao jednog dana, sigurno bi ti se dopala. - Mora da mnogo lii na nju. - Trudim se. Seam se kako bi me uhvatila za ramena i prodrmala govorei: Vanda, ti si samo gluva. Moe leteti ako to stvarno eli ali mora dati svom srcu krila. Mora izboriti svoje bitke jer ih niko nee izboriti umesto tebe. Nikad nemoj kriti ta ti je u srcu, bez obzira ta kau drugi. Ako ne da svom srcu krila - nikad nee poleteli! Njene rei odzvanjale su u njegovim mislima, zabadajui se u njegovo srce poput miliona sitnih maeva. U njegovo bolno srce puno krivice, tajni i strahova. U njegovo srce sa poseenim krilima. On je obgrli, sakrivajui lice u njenu kosu. Ostao je tako dugo, ne elei da ona vidi bol na njegovom licu. ta ako joj poveri svoju tajnu a ona oseti saaljenje prema njemu? ta ako se razoara u njega? Imao je potrebu da to podeli sa nekim ko zna za poraz, ko je kukavica kao on. Ali, ona je bila borac, bila je hrabra. eleo je da ima njenu snagu. Odluio je da uti. Nije eleo da je izgubi. - ta je bilo posle borbe koju ste vodili sa tvojom majkom? - Majka je odustala od borbe. Ali, znala sam da joj je to slomilo srce. To, to moj otac vie nije bio na njenoj strani. Nisu vie bili jedno - rekla je tuno. - To bi se svakako dogodilo, Vanda. Ti si roena da leti!

Bilo joj je drago to tako misli o njoj. Moda e jednog dana otkriti da ju je precenio. Moda sasvim uskoro... Za sada je bila zadovoljna to je ovako. - A ima li tvoje srce krila, Korbite Boknere? - Neno mu je rukom obuhvatila vrat. - Sa tobom u mom zagrljaju, ini mi se da zaista lebdim.

~ 38 ~ Foxy

Zvoncica

- Ma, ozbiljno - bila je uporna - ima li neto to eli vie od svega na svetu a to jo nema? - Ima - rekao je veoma ozbiljno. - ta je to? - Ti.

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

VI

Od svega to je ivot mogao da mu ponudi Harli Bokner je najvie

voleo trke i ene. I jedne i druge bile su rizine i opasne - i nezamenljive. - Dobro, hoe li se ti drati programa - vikao je na svog brata. - Ostavio si me da se sam snalazim sa svim tim sponzorima! Zaboravio si na sve svoje obaveze zbog te ene! A meni govori da ene i biznis ne treba meati!?

Korbit je znao da je njegov brat u pravu, ali nije eleo da se svaa jer su bili potpuno razliiti. Nasuprot svom ozbiljnom, poslovnom bratu Harli je iveo svaki dan kao da mu je poslednji.

Kada je Korbit prestao da vozi trke, svi zalitevi sponzora o buduem imidu tima pali su na njega. Meutim, njegova priroda slabo se slagala sa idejama postarijih ljudi koji su ulagali novac i eleli da im se on dobro isplati. Posle mnogih diskusija, Korbit i Harli su se dogovorili da prvi bude onaj koji e preuzeti na sebe sav posao dok e drugi paziti i razvijati samo svoje trkake kvalitete.

I zaista, preko noi Harli se pretvorio u san svih sponzora. Bio je mlad, dobro je izgledao, u javnosti nije pio, uvek je pazio na svoje rei, a na stazi je bio sve bolji iz trke u trku. Malo je bilo takvih kao on. - I sad nas izvuci u utorak - rekao je brzo. - Ja ne idem bez tebe na taj sastanak! - Utorak!? - Korbit je panino prevrtao svoj stoni kalendar. - Mora da ide, Harli. Imam druge planove za utorak! - E, pa da zna, imam i ja! Idem na farmu. - Zato? - upitao je Korbit ve pomalo nemiran. - Zato to elim da je sretnem. - Koga nju? - Kako koga? Tu enu zbog koje ve danima lebdi u oblacima. - Zar ba mora? - Korbite, ja sam tvoj brat. - Znam, znam. - Korbit je pokuavao da nae rei kojima bi Harliju rekao istinu o Vandi. Mora da postoji neki put da mu to bezbolno saoptim, mislio je, ali koji? - Ona je gluva - rekao je naglo, bez suvinih rei. - Dobro - sloio se Ameli mirno. - I veoma je neobina.

~ 40 ~ Foxy

Zvoncica

- Dobro. - I... ja je volim, i ne elim da mi to upropasti! - Dobro. *

Utorak je osvanuo sunan, tako da je dvoasovna vonja do farme bila veoma prijatna. Predeli kroz koje su prolazili bili su bujni zelenilom, a visoka dnevna temperatura podseala je pre na rani avgust nego na prolee.

Dan je poeo dosta dobro. Korbit i Harli su doli veoma rano jer je Vanda elela jako dnevno svetio za svoje fotografije a i njih dvojica su imali dosta stvari o kojima je trebalo da se pobrinu. Bilo je oigledno da su svi pomalo nervozni. Vanda se plaila susreta sa Korbitovim bratom i majkom. Smatrala je to krupnim korakom u njihovom odnosu, naroito zato to Vanda nee biti u stanju da je uje. Korbita su muili isti strahovi. Ameli, kao ena koja tano zna ta eli u ivotu, bila je nervozna to dva dana mora da provede sa pustolovom kakav je bio Harli koji je, opet, sve prihvatao zdravo za gotovo. - Zdravo. Kako si? - pozdravio je Harli Vandu jezikom gluvonemih. Nasmeio se armantno.

Korbit je bio zapanjen trenutnom simpatijom koja se stvorila meu njima. Harli nije mnogo komplikovao kada su ljudi bili u pitanju. Prihvatao ih je onakvim kakvi jesu smatrajui za gubljenje vremena svaki pokuaj da ih menja. - Zdravo - odgovorila mu je Vanda. - Drago mi je to mogu da te upoznam. Korbit mi je mnogo priao o tebi. - Onda ve zna da sam super tip - nasmejao se. Kad je Vanda potvrdila, on nastavi. - Iznenaen sam. Obino pria lai o meni i svim enama koje upozna savetuje da me se klone. - Rekao je i meni - nasmeila se Korbitu, koga je oigledno pogaalo Harlijevo spontano flertovanje - ali ja volim da sama formiram svoje miljenje o ljudima. - A ovo je Ameli - upao je Korbit da bi skrenuo bratovu panju sa Vande. Harli pogleda u Ameli i namrti se iznenaeno. - Sad se seam... - pogledao je ponovo Vandu, zatim Korbita. - Ono vee... ona je sedela dole. - Pogledao je u Ameli. - Seam se tvoje kose.

~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

- Zato sada ne pokae devojkama kakav si dentlmen i ne natovari lepo sve stvari u auto? - Korbit je pokazivao na dva kofera i opremu za fotografisanje.

Harli je nemarno slegnuo ramenima. - Dobro. - Saekajte sa formiranjem miljenja o naoj porodici - okrenuo se Korbit prema devojkama. - Harlija smatramo samo nesrenim sluajem. Crnom ovcom, ako tako vie volite. - Kladim se da je tako - odvratila je Ameli, posmatrajui Harlija kako otvara prtljanik. - Runo je to to si rekao - uzvratila je Vanda. - Meni se on ba dopada. - I ti njemu - odvratio je Korbit, srean to se upoznavanje zavrilo bez incidenta. - Samo mu nemoj dopustiti da ti se previe priblii. - Zagrlio ju je s ljubavlju.

Ameli je posmatrala Harlija kako pokuava da ih impresionira svojom snagom nosei to vie tereta u isto vreme. Delom ju je to zabavljalo, ali je jednim okom motrila na Vandine aparate. Oni su joj, ipak, plaali stanarinu! Nije znala zato je njegovo izigravanje mao-tipa toliko iritira.

Odluno je odmarirala do njega i strgla mu Vandin aparat sa ramena a zatim pruila ruku prema koferu. - ekaj malo! - uzviknuo je iznenaeno. Instinkt mu je govorio da njen postupak nije bio usmeren toliko na stvari koliko na njega i nije shvatao ime joj se zamerio. - Ako si ba toliko nestrpljiva da pomogne, uzmi ovaj hladnjak.

okirana njegovom grubom ponudom, ona zgrabi hladnjak i urno se udalji prema Korbitovim kolima. Harli krenu za njom. - Kakvi su sve ovo aparati? - upitao je Korbita. - Vandina oprema za fotografisanje i razvijanje filmova. - Vanda je fotograf? - Ona je gluva, nije slepa! - odvratila je Ameli besno osetivi blagi sarkazam u njegovom tonu. - I odlian je fotograf!

Harli je zurio u nju krajnje zauen. Nije mogao da pronae razlog to se ovako ponaa prema njemu. Imala je najplavlje oi koje je ikada video, ija je boja postajala jo intenzivnija kad se ljutila. A i voleo je ene sa pegicama na licu. - Ko je ona? - upitao je Korbita pribliivi mu se. - Ameli Amerson. Vandina prijateljica, uvar i asistent. Budi dobar prema njoj! - Pomno je posmatrao bratovo lice.

~ 42 ~ Foxy

Zvoncica

Harli je bio zbunjen. U toku vonje vie puta se setio bratovog saveta iako mu je Ameli upuivala ljute poglede svaki put kad bi otvorio usta. U njenim oima bilo je pretnje i opasnosti kojima nije mogao da odoli. Bilo bi to kao odustati od najuzbudljivije trke svog ivota.

Posle dva sata vonje oni ugledae belu ogradu koja je okruivala farmu. Na potaniskom sanduetu pored kapije pisalo je: Bokner. Vanda je odmah shvatila da se predstava koju je ona imala u glavi ne slae sa stvarnou. Velika, bela kua okruena tremom sa sve etiri strane nije ba liila na obinu farmu. Bilo je oigledno da odavno nije videla teka vremena. - Koliko radnji sa kolima ti u stvari, ima? - Vanda je bila ne malo iznenaena.

Korbit se smejao. Bio je ponosan na lepotu i mir kojim je odisao dom u kome je odrastao. Objasnio joj je da ovde dolaze kada ele da se sakriju i odmore od svega. I kada ele da se najedu jabuka. Iza kue bio je veliki vonjak. - Da - potvrdio je Harli. - Kad smo bili mali jabuke su bile sve to smo jeli. Jabuke na hiljadu naina!

Nastavljao je da se ali dok se izvlaio iz kola. - Ah, a evo i jabuke mog ivota! Korbitova majka stajala je na tremu. Obojica je buno zagrlie i obasue poljupcima. - Potrebno ti je ianje - ree ona Harliju. - Ali, mama, devojke vole moju kosu. Vole da provlae prste kroz nju - smejao se on. Gospoa Bokner se takoe smejala a zatim se okrenula Vandi. Korbit

ju je prethodno obavestio telefonom o njenom hendikepu i vetini itanja sa usana. - Ti si Vanda - rekla je pre nego to ju je srdano zagrlila. - Znala sam da e mi Korbit dovesti ovako lepu devojku.

Tim reima potpuno je zbunila Vandu i pomalo se postidela. Ali, iako se oseala udno bila je i zadovoljna. Ona se okrete prema Ameli i predstavi je. - Korbit mi je priao i o tebi, duo - ree gospoa Bokner. - Da li ti je to pravo ime? - Da...jeste, gospoo - brzo je odgovorila Ameli. - Mama ti je dala to ime? - ubaci se Harli sumnjiavo.

Ameli ga je samo prostrelila pogledom, ne odgovorivi mu. Posle ovako toplog pozdravljanja gospoa Bokner se okrenula prema

svojim sinovima. Objasnila im je gde e smestiti prtljag dok joj devojke

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

budu pomagale oko spremanja veere. Zatim im je naredila da donesu iz podruma jabuke za kolae.

Vanda se zabavljala dok je gledala kako gunaju zbog majinih zahteva ali ipak, namigivajui joj i smejui se, odlaze. Sviala joj se atmosfera ljubavi koju je osetila u Korbitovom domu. U njoj su Korbit i Harli nauili da pravilno vrednuju ljude i da ih vole bez rezerve. Oseala se prihvaenom i voljenom u potpunosti upravo takvom kakva jeste. elela je da im tu ljubav nekako uzvrati i da se uklopi u njihovo drutvo.

Poto je uvidela da su joj sinovi postali veoma nestrpljivi, gospoa Bokner je, najzad, dozvolila da povedu Vandu i Ameli do radionice koje su se nalazile iza kue.

Ali, kao i kua pre toga, i radionice su bile sasvim neobine i u neskladu sa onim to je Vanda zamiljala. Videlo se na prvi pogled da je u njih bilo uloeno mnogo novca. Bile su daleko od prljave, prirune garae izgraene u zadnjem dvoritu.

Prvo to je Vanda osetila kad je ula unutra bila je velika buka. Zakljuila je to po vibracijama kojima su podrhtavala vrata kada ih je otvorila.

Prostor je bio ogroman. Devedeset automobila koje je ugledala bilo je u raznim fazama popravke. Radnici su urno poslovali oko njih. Bilo je tu i mnotvo kompjuterizovanih maina. Alat je leao svuda okolo. Radionice su delovale veoma moderno.

U prvih mah, zbog velike buke, niko nije primetio da je Vanda gluva. Shvatili su to tek kada je Ameli poela da koristi znake rukama da bi joj objasnila kako se ko od radnika zove. Reagovali su na razliite naine ali je Vanda na sve to ve bila navikla. I sada je, kao mnogo puta u ivotu, poelela da se uklopi meu te ljude i postane deo njih.

Ameli, naprotiv, nije imala nikakvih problema. Priala je sa mehaniarima i postavljala mnoga pitanja. Njen pravi problem bio je Harli. Pratio ju je u stopu, motrei na svaki njen korak. Svaki put kad bi pruila ruku da dodirne neto to ju je interesovalo osetila bi njegove prste kako joj sklanjaju kosu sa uha i zatim bi zaula njegov apat: ti ne eli to da dodirne, zar ne? Ne eli da stvara nered.

Vanda je posmatrala Korbita kako, uz Amelinu pomo, pokuava da joj objasni neke komplikovane operacije. Bilo bi mnogo lake da nisam gluva, pomislila je. Tada svi ovi ljudi ne bi zurili u njega i pitali se zato je unajmio gluvog fotografa pored tolikih drugih. To ju je malo rastuilo.

Posle nekog vremena Korbit joj predstavi jednog krupnog, starijeg oveka. Bio je to Dejvid Brigel, glavni ef. Korbit ga veoma voleo, primetila je Vanda dok joj je Ameli objanjavala njegovo ime.

~ 44 ~ Foxy

Zvoncica

- Ah, ti si gluva! - uzviknuo je. - Saekaj samo sekund! Da razmislim... aha! Drago... mi... je to te vidim - pokazao je, dok je njegov osmeh postajao jo iri. - Drago mi je to sam vas upoznala - odgovorila je Vanda na ivici da zaplae. Poelela je da ga zagrli. - A, ti i govori. Dobro. To jo vie olakava stvari. Imam neaku koja je gluva, ali ona ne govori. Ti bar moe da vriti kada ti je svega dosta a i ne mora da prestane da razgovara kada ti se ruke umore.

Vanda se nasmejala njegovom zakljuku. Bio je potpuno u pravu. Ostatak vremena provela je slikajui tu i tamo stvari koje su joj se

inile zanimljivima. Bilo je stvari koje nisu bile za slikanje, osetila je to po pogledima mehaniara, ali ih je Korbit umirio da on ima krajnju re kada je u pitanju izbor foto-granja koje e ui u brouru.

Dejvid im se, zajedno sa konstruktorom automobila Vilijamom Oldenom, pridruio za rukom. Korbit je bio jako srean zbog toga to se Vanda oseala prijatno medu svim tim ljudima. Dovoljno prijatno i oputeno da bi ih zamolila da ne priaju svi u isto vreme ako ele da ih ona razume. Zamolila je Ameli da joj tumai sve to joj kau da ne bi bilo nesporazuma.

Niko nije imao nita proliv. - Idem u Klermont danas posle podne - iznenada je rekao Harli. Delovao je nemarno ali je paljivo posmatrao Korbita. - Nee sa mnom?

Vanda je bila svesna napetosti koja se stvorila izmeu njih dvojice. Nije mogla odgonetnuti izraz na Korbitovom licu. - Ne. Imam jo posla ovde - odmahnuo je glavom a zatim pogledao Vandu. - Harli ide da isproba nova kola na stazi u Klermontu. eli li da poe s njim? - Da, volela bih. Mogu li sutra da snimim jo nekoliko fotografija u radionicama? Mislim, ako bude nekoga u njima? - Mehaniari rade sedam dana u nedelji - nasmejao se Dejvid. I to dvadeset etiri asa u danu. Inae ne rade ovde! - A ti, srce? - upitao je Harli Ameli iskoristivi situaciju. - Da li bi volela da me vidi u akciji? - Ne. - odbrusila je Ameli i okrenula se prema Vandi. - Nee ti trebati moja pomo? - Ne. Ali da li si sigurna da ne eli s nama? Bie zabavno. - Radije bih kod zubara da mi izvadi zub - mrmljala je Ameli.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

- Jao! Prestani - jauknuo je Harli stavljajui ruku na svoje srce. - Moj ego ovo ne moe da izdri. Mama, Ameli je zlobna prema meni - alio se. - Sigurna sam da ona ima svoje razloge - rekla je gospoda Bokner tapui Ameli po ramenu i terajui je da pocrveni.

~ 46 ~ Foxy

Zvoncica

VII

Kasnije tog popodneva Vanda se sa Harlijem i jo nekoliko

mehaniara odvezla do Klermonta, gde su Boknerovi zakupili trkaku stazu za to popodne. Vandu je impresionirala veliina staze. Bila je mnogo vea nego to je to mogla ocenili gledajui trke na televiziji. Moda je to bilo zato to se njeno gledanje svodilo na nekoliko sekundi pre nego to bi promenila program.

Harli je vozio modifikovani najnoviji model pontijaka ostavljajui za sobom rep crnih izduvnih gasova. Njegova brzina poveavala se drastino sa svakim novim krugom, ostavljajui Vandu skoro bez daha. Tlo je drhtalo pod njenim nogama.

Posmatrajui Harlija kako poput munje promie kraj nje shvatila je da se on igra sa svojim ivotom, izazivajui smrt sa svakim novim krugom, ali nikada ne prelazei granicu. Vanda mu pozavidi na ivcima koji su za to bili potrebni. - Pa, kako ti se ini? - upitao je kada se, najzad, zaustavio. - Fantastino je. Zastraujue ali predivno. A ti si naisto lud - dodala je, znajui da e on to shvatiti kao komphment. - Ipak ne - rekao je ozbiljno. - Veoma sam paljiv. Trke pri ovim brzinama jo uvek su bezopasnije nego tvoja vonja na autoputu. Mi se ovde ne ubijamo, Vanda. Samo se trkamo. - Moe li startovati auto ponovo? elela bih da ih osetim.

Bez ijednog pitanja on startova monu mainu. Vanda oprezno spusti dlanove na haubu. Vibracije su potresale njena ramena. Ona se nasmei Harliju. Pitala se kako to izgleda kontrolisati ovako snaan motor, osetiti njegovu mo u rukama, upravljati njime... ugrizla se za usnu kad se misao poela formirati u njenoj glavi.

Harli kao da joj je itao misli. Stajali su zurei jedno u drugo nekoliko beskonanih sekundi pre nego to joj je on uputio svoj oaravajui osmeh i klimnuo glavom. Odmakao se od vozila i izdao naree