A U T O R : G O R A N B O Ž I Ć

T E M A P O G L A V L J A

Dokumenta, kontni plan, osnovna sredstva

Dokumenta

Jedan od osnovnih principa u računovodstvu je princip dokumentarnosti. On označava pravilo da se svaki poslovni događaj koji se evidentira u knjigovodstvu mora potkrepiti ili dokazati odgovarajućim dokumentom, bilo da se radi o pisanom dokumentu ili njegovoj elektronskoj varijanti. Za verifikaciju poslovnog događaja i njegovo evidentiranje u poslovnim knjigama, neophodno je postojanje odgovarajućih dokumenata na osnovu kojih je moguće kvantitativno i kvalitativno opredeliti karakter poslovnog događaja. Kao što je već napomenuto dokumentacija je bitan element sistema dvojnog knjigovodstva. To proizilazi iz činjenice da se nijedana promena ne može priznati niti proknjižiti kroz dnevnik i glavnu knjigu ako nije dokumetnovana. Usmena uveravanja o nastanku promene su za knjigovodstvo nevažna. Pošto knjigovodstvena dokumetacija sadrži ili obuhvata samo nastale promene na imovini, ona čini knjigovodstvene informacije verodostojnim i istinitim. Obrađujući temu poreza na dodatnu vrednost, izložili smo propisani sadržaj fakture, tj elemete koje mora da sadrži faktura obveznika PDV da bi se priznalo pravo na preneti PDV i iskazani PDV bio pravilno obračunat. Bitni elementi knjigovodstvenog dokumenta su:

Mesto i datum izdavanja;

Naziv i broj dokunenta;

Sadržina promene (naziv imovine, količina, cena i vrednost);

Razlog promene;

Potpis odgovornih lica za nastalu promenu.

Da se podsetimo još jednom uslova koje mora da zadovolji faktura po Zakono o porezu na dodatnu vrednost:

Naziv, adresu i PIB izdavaoca računa;

Mesto, datum izdavanja i redni broj računa;

Naziv, adresu i PIB primaoca računa;

Vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

Datum prometa dobara i usluga i visinu avansnog plaćanja;

Iznos osnovice PDV-a;

Poresku stopu koja se primenjuje;

Iznos PDV-a koji je obračunat na osnovicu;

Napomena o poreskom oslobađenju. Dokumenta mogu biti primljena od strane drugih lica, izvan privrednog subjekta, kada se radi o eksternoj dokumetaciji, a mogu biti i sopstvena (interna) dokumenta. Eksterna dokumenta moraju biti adresirana na privredni subjekat koji ih prima i mora se odnositi na poslovne promene između privrednog subjekta koji izdaje dokument i privrednog subjekta koji prima dokument. Interna dokumentacija može da prati poslovne

transakcije sa spoljnim svetom ili da prati promene na imovini unutar privrednog subjekta. Ako dokumeta pratimo kroz funkcije ili faze u poslovnanju privrednog subjekta možemo uočiti sledeće vrste: Prilikom nabavke: Ulazne fakture za materijalne vrednosti (oprema, materijal, roba), dostavnice za primeljene materijalne vrednosti, prijemnice za materijalne vrednosti. Prilikom proizvodnje: trebovanja materijala, radne liste, računi za usluge, predajnice gotovih proizvoda i drugo. Prilikom prodaje: izlazne fakture, otpremnice gotovih proizvoda i razni računi o zavisnim troškovima prodaje. U finansijskoj funkciji se javlja razna dokumentacija vezana za plaćanja i naplatu preko tekućeg računa, blagajnička dokumentacija i drugo. Pored navedenih dokumenata treba istaći da je u okviru poslovanja u različitim delatnostima propisano vođenje evidencija (kao u slučaju Zakona o PDV-u), i da se te evidencije takođe moraju generisati na bazi relevantne dokumentacije. Svu dokumentaciju, na osnovu koje se vrši unos u poslovne knjige, neophodno je čuvati na način lakog pristupa u slučju potrebe, pri čemu se može uspostaviti veza između knjiženja i dokumenta. Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zaposlenih, a dokumentacija na osnovu koje se unose podaci u poslovne knjige se čuva najmanje pet godina. Godina se računa od prve naredne cele godine po nastanku poslovne promene. Lica koja sastavljaju ili primaju dokumeta, moraju, po Zakonu o računovodstvu, ista da dostave knjigovodstvu u roku od tri dana od nastanka poslovne promene ili prijema dokumeta. Lica koja vode poslovne knjige, posle provere primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema. Sam tok primanja dokumentacije u proces obrade u knjigovodstvu, zavisi od obima dokumentacije, raznovrsnosti dokumentracije, njenog porekla i organizacije rada u poslovnom entitetu. Uobičajeno je da se, počevši od prijema, kontrole, verifikacije, prosleđivanja i na kraju obrade i odlaganja, teži tome da propratne evidencije obuhvate sve ulaze i alociraju trenutnu lokaciju na kojoj se dokumentacija nalazi, to jest u kojoj je trenutnoj fazi obrade. U većim organizacijama sa masovnom korespondencijom postoje izdvojena odeljenja prijema pošte, gde se vrši zavođenje svakog prijemljenog dokumenta (u knjigu primljene pošte) i njegovo prosleđivanje službi kojoj je namenjen (uz potpis predaje odgovornom licu). U manjim organizacijama ovu funkciju obično obavlja lice - poslovni sekretar ili drugo lice koje zaduži direktor, koje usmerava dokumenta na uvid, kontrolu, verifikaciju i dalje prosleđuje adresatu. Primopredaja dokumentacije između delova privrednog subjekta se obavlja uz paraf o prijemu, čime se izbegava situacija gubljenja dokumentacije i prebacivanje odgovornosti između zaposlenih. Za elektronsku dokumentaciju neophodno je obezbediti adekvatno i bezbedno čuvanje u memoriji računara.

Po prijemu dokumentacije u knjigovodstvo, neophodno je, takođe, istu zavesti po vrsti i datumu prijema, i po izvršenoj obadi, izvršiti njeno odlaganje na način da je uvek dostupna. Za prijem dokumentacije organizuje se posebna evidencija u zavisnosti od oranizacionih potreba. Za ulazne fakture (račune dobavljača) imamo sledeću situaciju: Prijem se vrši parafom na spisak računa dostavljenih od strane odgovornih lica. Prilikom prijema vršimo uvid u to da li je svaki račun parafiran od strane odgovornog lica (najčešće komercijaliste) ili, drugim rečima, da li sadržaj dokumenta odražava prirodu i vrstu poslovne transakcije na koju se odnosi. Po pravilu, faktura za nabavljeni materijal ili robu se dostavlja, uz odgovarajuću dostavnicu i prijemnicu, kao dokaz da je transakcija sprovedena do kraja. Moguće je da se spajanje ovih dokumenata organizuje i kroz obradu u knjigovodstvu. Po prijemu, ulazne fakture se unose u knjigu ulaznih faktura (KUF). Fakture se unose po neprekinutom nizu, dodelom rednog broja ulaza, unosom datuma prijema i podataka sadržanih u samom dokumentu: naziv dobavljača, adresa dobavljača, broj i datum izdavanja dokumenta, valuta dospeća, vrsta robe ili usluga, vrednost robe ili usuga, datum izmirenja i drugo. Nakon evidentiranja prijema fakture, izvršene kontrole formalne i računske ispravnosti, ulazna dokumentacija se kontira. Kontiranje podrazumeva utvrđivanje vrste poslovne promene, kao i vrste imovine, obaveza ili prihoda i rashoda koje poslovna promena menja kao i obim te promene i davanje naloga da se uočene promene unesu u poslovne knjige. Unos promena, na koje se dokumentacija odnosi, se vrši pomoću naloga za knjiženje, čime se obezbeđuje očuvanje ravnoteže u poslovnim knjigama i stvara pretpostavka za rekonstrukciju knjiženja.

NALOG ZA KNJIŽENJE Broj Datum

KONTO OPIS DUGUJE POTRAŽUJE

UKUPNO:

Po unosu naloga u poslovne knjige (dnevnik knjiženja, glavna knjiga), dokumentacija se odlaže u registrator po redosledu kako je obrađivana i po vrsti poslovnih promena na koje se odnosi. Ulazne fakture se odlažu u posebne registratore, po redosledu knjiženja na način da ih uz pomoć naloga za knjiženje možemo naći bez problema.

Sličan tok imamo i za izlazne račune, s tim što za njih otvaramo knjigu izlaznih računa i obezbeđujemo odlaganje u odvojene registre. Isti je princip i za ostalu dokumentaciju, u zavisnosti od prirode delatnosti, obima i vrsta dokumentacije koje je prate. Dakle, opšta šema je sledeća DOKUMENT PRIJEM I ZAVOĐENJE VERIFIKACIJA PRIJEM U KNJIGOVODSTVO

FORMALNA I RAČUNSKA KONTROLA KONTIRANJE NALOG ZA KNJIŽENJE

UNOS U KNJIGE

DNEVNIK GLAVNA KNJIGA ODLAGANJE DOKUMENTACIJE

Već smo navodili neke rokove za čuvanje računovodstvenih dokumentata (pet godina za dokumentaciju na osnovu koje se vrši unos u glavnu knjigu, deset za glavnu knjigu i dnevnik, dvadeset godina za završne račune, neograničeno za dokumentaciju vezanu za isplatu zarada, nadoknada zaposlenih). Redovno se dešava da u slučaju kontrole od strane nadležnih organa ili sporova sa poslovnim partnerima, moramo da dokazujemo ispravnost naših knjiženja ili osnovanost naših potraživanja što je nemoguće bez uvida u relevantnu dokumentaciju. Stoga, pravilno odlaganje i čuvanje dokumentacije čini pretpostavku urednog knjigovodstva.

Kontni okvir, kontni plan

Prema Zakonu o računovodstvu privredni subjekti (pravna lica i preduzetnici) su dužni da vode poslovne knjige uz primenu propisanog kontnog okvira. Sadržaj kontnog okvira propisuje ministar nadležan za poslove finansija i Narodna banka Srbije. Kontni okvir predstavlja pregled konta (računa) pri čemu su računi sistematizovani, raspoređeni po određenim kriterijumima koji proizlaze iz ciljeva računovodstva. Drugim rečima, da bi se postigla uporedivost poslovnih knjiga različitih poslovnih subjekata, preciznost knjiženja i uporedivost različitih perioda, uveden je obavezujući kontni okvir, na osnovu koga svako preduzeće, u skladu sa prirodom poslovanja i organizacijom računovodstva, donosi svoj individuali kontni plan. Zahvaljujući tako koncipiranom kontnom okviru, korisnici informacija dvojnog knjigovodstva mogu mnogo lakše da dođu do traženih informacija, imaju adekvatan osnov za poređenje poslovnih knjiga različitih preduzeća, državni organi lakše obavljaju

kontrolu, lica koja su zadužena za sastavljanje poslovnih izveštaja, lakše prelaze iz jednog preduzeća u drugo itd. Kontnim okvirom su propisane osnovne klase, grupe i računi do trocifrene analitike. Svako preduzeće koristi samo one klase, grupe i konta (do trocifrene analalitike) koje se odnose na vrste imovine, prava, obaveze i poslovne promene vezane za sopstveno poslovanje. Pri tome u skladu sa potrebama, može vršiti i dublju analitiku u okviru propisane trocifrene. Ovako prilagođen kontni okvir, za primenu u konkretnom preduzeću predstavlla kontni plan tog preduzeća. Klasa predstavlja najuopšteniju grupu računa, i prema važećem kontnom okviru propisane su sledeće klase: Klasa 0 Upisan a neuplaćen kapital i stalna imovina; Klasa 1 Zalihe i stalna stredstva namenjena prodaji; Klasa 2 Kratkoročna potraživanja i plasmani, novčana sredstva i aktivna

vremenska razgraničenja; Klasa 3 Kapital; Klasa 4 Dugoročna rezervisanja, obaveze i pasivna vremenska razgraničenja; Klasa 5 Rashodi; Klasa 6 Prihodi; Klasa 7 Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha; Klasa 8 Vanbilansna evidencija; Klasa 9 Obračun troškova i učinaka. Vidimo da su klasama obuhvaćene vrste imovine, potraživanja i obaveza, a da za precizniji uvid moramo ići u dublje raščlanjivanje, što se sprovodi uvođenjem grupa (dvocifrene analitike) u okviru propisanih klasa. Svaka grupa je logički vezana za klasu, na primer, daćemo raščlanjivanje klase 1 na odgovarajuće grupe: Klasa 1 Zalihe i stalna stredstva namenjena prodaji Grupa 10 zalihe materijala; Grupa 11 nedovršena proizvodnja i usluge; Grupa 12 gotovi proizvodi; Grupa 13 roba; Grupa 14 stalna sredstva namenjena prodaji; Grupa 15 dati avansi za zalihe i usluge. Dakle, u okviru klase 1 imamo šest grupa kojima se preciziraju vrste zaliha. Grupe su dvocifreni računi i prva cifra uvek daje pripadnost klasi. Naravno, za potrebe daljeg preciziranja vrsta imovine, obaveza ili prihoda i rashoda, propisana je trocifrena analitika. Trocifrenu analitiku čine trocifreno obeleženi računi (konta) preko kojih pratimo stanje i promene na posmatranoj imovini.

Daćemo primer daljeg raščlanjivanja kroz grupu 11 - nedovršena proizvodnja i usluge Klasa 1 Zalihe i stalna stredstva namenjena prodaji;

Grupa 11 nedovršena proizvodnja i usluge; Račun 110 nedovršena proizvodnja; Račun 111 nedovršene usluge.

Ovo je nivo do koga je propisan važeći kontni okvir. Ukoliko imamo potrebu da preciznije pratimo, po vrstama, imovinu, potraživanja, obaveze, prihode i rashode, možemo ići u dalje raščlanjivanje s tim što ono mora pratiti osnovnu logiku (podelu) klasa, grupa i trocifrenih računa. Dakle, kontni plan, koji, kako smo videli, proizlazi iz propisanog kontnog okvira, predstavlja spisak računa iz naše glavne knjige ili, preciznije rečeno, mi na osnovu kontnog plana imenujemo svaki pojedinačni račun u glavnoj knjizi. Samim tim, pošto sada imamo brojeve koji imenuju svaki račun (propisani trocifreni) mi ih možemo koristiti prilikom davanja naloga za knjiženje u našu glavnu knjigu. Kada dajemo nalog za unos poslovne promene, mi kroz brojeve računa, na nedvosmislen i praktičan način usmeravamo knjiženje iznosa na odgovarajući račun koji se odnosi na imovinu, obaveze, prihode ili rashode obuhvaćene promenom koju knjižimo. Na primer, po fakturi dobavljača treba izvršiti knjiženje poslovne promene nabavke robe u iznosu od 100 dinara. Nalog za knjiženje 00 /datum

Konto opis dug pot. 130 Roba na zalihama 100 434 Dobavljači 100 Po fakturi xxx 100 100

Nalog za knjiženje nastaje postupkom koji se naziva kontiranje. Ovde smo na osnovu dokumenta (račun dobavljača + otpremnica + prijemnica), uvideli o kakvoj promeni se radi i na kojoj imovini ili obavezama imamo promenu. Konkretno, kupovinom robe za 100 dinara na odloženo plaćanje, uvećava se naša imovina (zalihe) i uvećava se dug dobavljačima. Po našem kontnom planu, zalihe robe se vode na računu 120, a dugovanja prema dobavljačima na računu 434 i mi kroz naš nalog dajemo uputstvo za unos ove promene u glavnu knjigu i dnevnik knjiženja. Nalog za knjiženje uvek mora biti u ravnoteži, što nam garantuje da će ravnoteža celog knjigovodstva biti sačuvana. Takođe, dokumentacija na osnovu koje se vrši knjiženje u glavnoj knjizi i dnevniku, se odlažu uz nalog po kome su knjižena, čime se obezbeđuje mogućnost lakše dostupnosti u slučaju potrebe dokumentovanja sprovedenih knjiženja. Osim sadržine,

izgled naloga za knjiženje nije propisan pa u praksi često imamo slučaj da se kontiranje vrši direktno ispisivanjem konta na dokument koji se knjiži. Prema Zakonu svaki unos bi trebao da bude odobren od strane lica zaduženog za vođenje poslovnih knjiga, što se obezbeđuje njegovim potpisom na nalogu za knjiženje.

Oprema

U aktivi bilansa privrednog subjekta smo videli da je iskazana imovina po oblicima, načinu angažovanja u poslovnom procesu. Naveli smo neke vrste kao što su zgrade, mašine, zalihe, gotovina. Sve ove vrste imovine se mogu posmatrati i sa stanovišta vremena za koje se vezuju u poslovnom procesu preduzeća, i načinu upotrebe (da li se troše odjednom ili sukcesivono prenosom vrednosti na proizvode). Tako razlikujemo sredstva koja su namenjena trošenju ili realizaciji u toku obračunskog perioda i sredstva čije angažovanje se vezuje za rokove duže od godinu dana. Dakle, podela može biti na dugoročno vezana sredstva i kratkoročno vezana sredstva. Klasa 0 - upisan a neuplaćen kapital i stalna imovina obuhvata dugoročno vezanu imovinu. U okviru klase 0, na grupi 02 - nekretnine, postrojenja i oprema, predviđeni su računi na kojima se prati stanje i promene na nekretninama, postrojenjima i opremi preduzeća. Pošto se radi o sredstvima koja su po pravilu veće pojedinačne vrednosti, koja utiču na rezultat poslovanja u više obračunskih perioda i imaju drugačiji tretman u zakonskoj regulativi, sada ćemo podrobnije analizirati deo tih sredstava u knjigovodstvu. Oprema kao deo dugoročnih sredstava se uobičajeno nabavja tokom poslovanja sa namerom da se duži niz godina koristi u poslovne svrhe ili kako je to definisano u međunarodnim standardima od kojih se očekuju priticanje buduće ekonomske koristi u preduzeće. Da bi neko sredstvo bilo priznato u poslovnim knjigama kao oprema neophodno je da se njegova cena može pouzdano izmeriti. Nabavka opreme ponekad iziskuje duži vremenski period, period ugradnje, montaže ili instaliranja, za koji se navedena oprema izdvojeno iskazuje na računu 026 nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi. Uobičajeno je da se svaka nabavka opreme knjiži preko ovog računa jer na taj način imamo dostupnu informaciju o ukupnim nabavkama opreme u toku godine. Pretpostavimo da je preduzeće nabavilo kombi za prevoz robe u vrednosti od 100.000,00 dinara od dobavljača uz odloženo plaćanje. Daje se se sledeći nalog za knjižnje:

Konto opis dug pot. 026 kombi za prevoz robe 120.000 434 Dobavljači 120.000 Po fakturi XXX 120.000 120.000

U slučaju da se radi o obvezniku PDV-a, ako se u fakturi dobavljača (obveznika PDV-a) nalazi iskazan PDV, preduzeće ima pravo, obzirom da kombi vozilo zadovoljava ostale

uslove za priznavanje pava na odbitak prethodnog poreza,može da iskazani PDV koristi kao preneti PDV. Pretpostavimo da je u fakturi za navdeni kombi iskazan PDV od 20%. Kombi vozilo 100.000,00

PDV 20 % 20.000,00

Ukupno 120.000,00

Napomena: nije dozvoljeno koristiti kao preneti PDV, PDV obračunat u fakturama za: Nabavku, proizvodnju i uvoz putničkih automobila, motorcikala, jahti, čamaca i vazduhoplova, objekata za smeštaj, objekata za smeštaj tih dobara, rezervnih delova, goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe, kao i iznajmljivanja, održavanja, popravki i drugih usluga, koje su vezane sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava, zatim navavke i uvoza tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija. Opremom za vršenje delatnosti po propisima o PDV, se smatra dobro pojedinačne najmanje vrednosti 500.000 RSD, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Kada se ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme, ona se mora koristiti najmanje pet godina u vršenju delatnosti ili se u suprotnom mora izvršiti korekcija prethodnog poreza za period kada se izguilo pravo na odbitak po sledećoj formuli:

Iznos odbitka prethodnog poreza ostvarenog za opremu

x

Period za koji ne postoji pravo na odbitak pdv izražen u broju dana

=

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog

poreza

Rok od pet, odnosno deset godina, izražen u broju dana

Nalog za knjiženje nabavke kombija od strane obveznika PDV će izgledati ovako

Konto opis dug pot. 026 kombi za prevoz robe 100.000 434 Dobavljači 120.000 270 pdv u primljenim fak. 20.000 Po fakturi XXX 120.000 120.000

Uvođenjem opreme u redovnu poslovnu upotrebu imamo sledeće knjiženje (kod obveznika PDV)

Konto opis dug pot. 026 kombi za prevoz robe 100.000 023 postrojenja u upotr. 100,000 Po fakturi XXX 100.000 100.000

Ukoliko se radi o privrednom subjektu koji nema pravo da koristi preneti PDV, sredstvo će se voditi po navbavnoj vrednosti sa uračunatim PDV-om (120.000 RSD). Pored računa 026 navavka postrojenja i opreme, i računa 023 oprema u upotrebi, potrebno je otvoriti još i račun 029 ispravka vrednosti postrojenja i opreme. Račun 029 nam služi za sistematsko otpisivanje vrednosti opreme (amortizacija) u skladu sa protekom vremena i intezitetom trošenja konkretne opreme kombija za prevoz robe. Pošto se oprema ne troši direktno prilikom poslovnog procesa, već se njihova vrednost usled fizičkog i moralnog rabaćenja postepeno smanjuje i kako oprema do kraja veka upotrebe zadržama svoj prvobitni oblik, ovaj račun nam omogućava uvid u istrošenost sredstava, tj. deo koji je prenet na teret rezultata u proteklim periodima. Koliko će se svake godine smanjivati vrednost opreme zavisi pre svega od odluke preduzeća o načinu tog smanjivanja tako da tako obračunate rashode što pravilnije rasporedi na vek upotrebe sredstva. Privredni subjekat treba da odabere metod amortizacije koji odražava način očekivanog trošenja sredstva. Mogući metodi amortizacije obuhvataju:

pravolinijski metod;

degresivni metod i

funkcionalni metod. Pravolinijski metod Pravolinijski metod se primenjuje onda kada se pretpostavlja ravnomerno trošenje opreme tokom veka korišćenja. Dakle, nabavnu vrednost sredstva delimo sa brojem godina procenjenog veka trajanja i tako dobijeni iznos knjižimo kao trošak amortizacije svake godine do kraja procenjenog veka trajanja sredstva. Nabavna vrednost kombija 100.000 Procenjeni vek 5 godina Godinšna amortizacija (20 %) 20.000

Godina Nabavna vredost Otpis Sadašnja vrednost

1 100.000 20.000 80.000

2 100.000 20.000 60.000

3 100.000 20.000 40.000

4. 100.000 20.000 20.000

5. 100.000 20.000 0

Na kraju svake godine daje se sledeći nalog za knjiženje

Konto opis dug pot. 029 ispravka vrednosti 20.000 540 otpis-amortizacija 20,000 Obračun amortizacije 20.000 20.000

Degresivni način otpisivanja Po degresivnom načinu otpisivanja, umesto konstantnog iznosa otpisa, koristimo opadajuće iznose otpisa tokom veka korišćenja sredsta. Pretpostavka za primenu ovog metoda je da se sredstva mnogo više troše u prvim godinama upotrebe. Primenjuju se dve varijante degresivnog metoda. Prvom se utvrđuje kvota degresije koja se dobija množenjem iznosa degresije sa brojem preostalih godina (meseci) upotrebe sredstva. Iznos degresije se utvrđuje po formuli:

Iznos degresije = Nabavna vrednost/ n(n+1) /2

A godišnji iznos degresije (kvota) dobijamo primenom sledeće formule:

Kvota degresije= iznos degresije x godine preostalog veka

U našem primeru, ako bi se odlučili za ovu varijantu degresivnog metoda imali bi: Iznos degresije = 100.000 : 5 (5+1) : 2 = 6.666,66 a godišnji otpisi bi bili

Godina iznos degresije x broj godina amortizacija sadašnja vrednost

1 6.666,66 5 33.333,34 66.666,66

2 6.666,66 4 26.666,65 39.999,99

3 6.666,66 3 19.999,98 20.000,00

4. 6.666,66 2 13.333,33 6.666,67

5. 6.666,66 1 6.666,67 0,00

100,000

Druga varijanta degresivnog metoda je primena iste stope prinosa na preostalu vrednost opreme.

Godina osnovica stopa otpisa iznos amortizacije

1 100.000 36 % 36.000

2 64.000 36 % 23.040

3 40.960 36 % 14.745

4. 26.214 36 % 9.437

5. 16.777 36 % 6.039

Po ovoj varijanti zbog stalnog smanjeja osnovice imamo permanentno smanjenje amortizacije. Funkcionalni metod Funkcionalni metod otpisa uzima u obzir količinu učinaka koji se ostvaruju tokom korišćenja opreme. Vrši se procena količine učinaka koji može određeno sredstvo da ostvari u toku veka, recimo za navedeno kombi vozilo utvrđeno je da može preći ukupno 100.000 km tokom veka eksploatacije, i onda se na kraju svake godine utvrđuje stvarno pređen broj kilometara kao osnov za otpis. 100.000 RSD : 100.000 km = 1 RSD po pređenom kilometru

Godina broj km x otpis po jedinici amortizacija sadašnja vrednost (kraj god)

1 15.000 1,00 15.000,00 85.000,00

2 25,000 1,00 25.000,00 60.000,00

3 20.000 1,00 20.000,00 40.000,00

4. 30.000 1,00 30.000,00 10.000,00

5. 10.000 1,00 10.000,00 0,00

100,000

U slučaju da se sredstvo u potpunosti otpiše, a da je nastavljene njegova dalja upotreba, nemamo pravo da ga ponovo procenjujemo i utvrđujemo novu vrednost godišnjih otpisa. Kroz amortizaciju (otpis) vrednost opreme je raspoređena kroz vek trajanja kao trošak više perioda pri čemu se načinom otpisa direktno utiče na poslovni rezultat društva. Iz tih razloga, prilikom sastavljanja poreskog bilansa, imamo takozvanu poresku amortizaciju (varijanta degresivne metode) koja koriguje naš obračun u svrhu obračuna poreske obaveze.