U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D UFakultet sporta i fizikog vaspitanja Beograd

RELACIJE SITUACIONO-MOTORIKE PRECIZNOSTI ODBOJKAA UTAKMIARSKIM USLOVIMA

doktorska disertacija

Kandidat Mentor Mr Vladan MILI Doc. dr Goran NEI

BEOGRAD, 2010.

SADRAJ:

4618222226404041424242434545464648484849495050511.UVOD...................................................................................................................................4 1.1Krai istorijat odbojke kao sporta.............................................................................6 1.2 Definisanje osnovnih pojmova u odbojci................................................................18 2.DOSADANJA ISTRAIVANJA..........................................................................................22 2.1 Istraivanja opte i situaciono-motorike preciznosti............................................22 2.2 Istraivanja situaciono-motorike preciznosti u odbojci........................................253. DEFINISANJE PROBLEMA I PREDMETA ISTRAIVANJA............................................40 3.1 Problem istraivanja...............................................................................................40 3.2 Predmet istraivanja...............................................................................................414. CILJEVI I ZADACI ISTRAIVANJA....................................................................................42 4.1 Ciljevi istraivanja...................................................................................................42 4.2.Zadaci istraivanja..................................................................................................425. HIPOTEZE ISTRAIVANJA................................................................................................436. METODOLOGIJA RADA....................................................................................................45 6.1 Uzorak ispitanika...................................................................................................45 6.2 Uzorak varijabli......................................................................................................46 6.2.1Situaciono-motoriki testovi preciznosti u odbojkakim elementima....................46 6.2.2 Opis situaciono-motorikih testova u odbojkakim elementima............................48 6.2.2.1SERVIS.......................................................................................................48 1.Pogaanje cilja u zone I, II, III, IV, V i VI.....................................................48 6.2.2.2 PRIJEM SERVISA......................................................................................49 2. Pogaanje horizontalnog cilja prstima iz zone VI u poziciju III sa dodavanjem lopti iz zone VI, sa iste strane terena...............................49 3. Pogaanje horizontalnog cilja spojenim podlakticama (ekiem) iz zone VI u poziciju III, sa dodavanjem lopti iz zone VI, sa iste strane terena.............................................................................................50 4. Pogaanje vertikalnog cilja prstima iz zone VI u poziciju III sa dodavanjem lopti iz zone VI, sa iste strane terena...............................50 5. Pogaanje vertikalnog cilja spojenim podlakticama (ekiem) iz zone VI u poziciju III, sa dodavanjem lopti iz zone VI, sa iste strane terena.............................................................................................51

5353545555565758636868707272747580848599 6.2.2.3 DIZANJE....................................................................................................53 6. Pogaanje horizontalnog cilja prstima ispred glave iz zone III u poziciju IV sa dodavanjem lopti iz zone VI, sa iste strane terena..............53 7. Pogaanje horizontalnog cilja prstima iza glave iz zone III u pozicuju II, sa dodavanjem lopti iz zone VI, sa iste strane terena.............54 6.2.2.4 SME........................................................................................................54 8. Pogaanje horizontalnog cilja smeovanjem iz skoka iz zone IV u poziciju V, sa druge strane terena..........................................................55 9. Pogaanje horizontalnog cilja smeovanjem iz skoka iz zone IV u poziciju VI, sa druge strane terena.........................................................56 10. Pogaanje horizontalnog cilja smeovanjem iz skoka iz zone IV u poziciju I, sa druge strane terena...........................................................57 6.2.2.5 Varijable za praenje igre odbojkake ekipe na utakmicama i analiza efikasnosti igraa i ekipe.............................................................58 6.3 Metode obrade podataka......................................................................................63 7. PRIKAZ, INTERPRETACIJA I DISKUSIJA REZULTATA....................................................68 7.1Prikaz, interpretacija i diskusija osnovnih statistikih parametara varijabli za procenu situaciono-motorikih sposobnosti (SMS) odbojkaa Druge i Prve lige..................................................................................................................68 7.2 Prikaz, interpretacija i diskusija osnovnih statistikih parametara varijabli za procenu efikasnosti u igri odbojkaa Druge i Prve lige.......................................70 7.3 Analiza razlika izmeu odbojkaa Prve i Druge lige................................................72 7.3.1Razlike u situaciono-motorikim sposobnostima (preciznosti) izmeu odbojkaa Prve i Druge lige....................................................................................72 7.3.2 Razlike u efikasnosti u igri izmeu odbojkaa Prve i Druge lige.............................74 7.4 Relacije situaciono-motorike preciznosti (SMP) i efikasnosti u igri ekipa Druge lige...............................................................................................................75 7.5 Relacije situaciono-motorike preciznosti (SMP) i efikasnosti u igri ekipa Prve lige..................................................................................................................80 7.5.1 Pojedinane relacije kriterijumskih varijabli i sistema prediktorskih varijabli...................................................................................................................84 7.5.1.1 Relacije izmeu situaciono-motorike preciznosti i efikasnosti u igri ekipa Druge lige................................................................................85 7.5.1.2 Relacije izmeu situaciono-motorike preciznosti i efikasnosti u igri ekipa Prve lige...................................................................................97

1111161191221221221231241251251251261271281281281291301311311321321321348. ZAKLJUAK......................................................................................................................1099. TEORIJSKA I PRAKTINA PRIMENLJIVOST REZULTATA ISTRAIVANJA..................11410. LITERATURA....................................................................................................................117

PRILOG 1.........................................................................................................................................0 SPISKOVI ISPITANIKA KLUBOVA PRVE LIGE U TAKMIARSKOJ SEZONI 2008/2009., SA OSNOVNIM PODACIMA................................................................................................120 OK VGSK - Veliko Gradite........................................120 OK PROTENT - Obrenovac.................................................................................121 OK SPARTAK - Ljig..............................................................................................122 PRILOG 2.........................................................................................................................................3SPISKOVI ISPITANIKA KLUBOVA DRUGE LIGE UTAKMIARSKOJ SEZONI 2008/2009., SA OSNOVNIM PODACIMA................................................................................................123 OK TOPLIANIN - Prokuplje123 OK PIROT - Pirot............................................................................124 OK NI - Ni....................................................................................................125PRILOG 3.....................................................126OBRASCI ZA UPISIVANJE PODATAKA SA TESTIRANJA SITUACIONO-MOTORIKIH SPOSOBNOSTI ISPITANIKA..................................................................126 Obrazac 1. Dizanje i sme.......................................126 Obrazac 2. Prijem servisa prstima i prijem servisa ekiem...................127 Obrazac 3. Servis.........................................128OBRAZAC ZA UPISIVANJE PODATAKA VARIJABLI ZA PRAENJE IGRE ODBOJKAKE EKIPE NA UTAKMICAMA I ANALIZE EFIKASNOSTI IGRAA (statistika sa utakmica)........129 Obrazac 4. Servis, dizanje, prijem servisa i sme.........................129PRILOG 4.....................................................130REZULTATI TESTIRANIH KLUBOVA PRVE I DRUGE LIGE U JESENJEM DELU PRVENSTVA I KONAAN PLASMAN U TAKMIARSKOJ SEZONI 2008/2009...........................................130Klubovi Prve lige.......................................Klubovi Druge lige.......................................132

1. UVOD

Odbojka je u Srbiji vrlo rasprostranjen sport kojim se mladi ljudi masovno bave. Odbojka se u svetu, u poslednjih sto godina, od relativno jednostavne igre razvila u veoma interesantan i atraktivan sport. U novije vreme kada je, prvo Jugoslavija, a sada Srbija, uestvovala na svetskim takmienjima, na kvalitet odbojke bio je superioran u odnosu na mnoge druge drave, ukljuujui, ak i SAD, iako su kolevka ove popularne igre. Zlatna medalja na Olimpijskim igrama 2001. godine u Sidneju, bronzana medalja na Olimpijskim igrama 1996. godine u Atlanti, Evropski prvaci 2001. godine u Ostravi itd. samo su potvrda superiornosti reprezentacije Srbije u odbojci.Odbojka je danas, posle vie od jednog veka postojanja, moderan sport originalne koncepcije sa milionima registrovanih igraa oba pola, celom armijom rekreativaca, vrhunske sportske organizovanosti, bogatom mreom takmiarskih formi, sa preko 220 zemalja lanica FIVB, sa oko petnaestak ekipa, nacionalnih reprezentacija oba pola povremenih lanica Svetske lige. Svetska odbojkaka federacija (FIVB) danas broji 220 nacionalnih federacija, koje funkcioniu na kontinentalnom nivou kroz pet konfederacija sa seditem u Africi, Aziji, Evropi, Severnoj i Centralnoj Americi i Junoj Americi. Po podacima FIVB danas se u svetu oko 500 miliona ljudi na neki nain bavi odbojkom, 33 miliona registrovanih odbojkaa u svetu se aktivno bavi odbojkom, sa godinjim prosekom od 5,4 milijardi televizijske publike, samo su neki pokazatelji popularnosti odbojke u svetu. U poslednjih nekoliko izdanja Svetske lige, 16 reprezentacija je odigralo vie od 106 utakmica u vie od 40 gradova irom sveta, sa nagradnim fondom od 20 miliona dolara. Svetsku ligu 2008. pratilo je 665.516 hiljada ljudi. Bilo je vie od 2.200 sati televizijskih prenosa a Zlatni finalni meevi prenosili su se u 100 zemalja irom sveta. Brazil je u finalu jubilarnog XX Finalnog turnira Svetske lige savladao Srbiju sa 3:2, po setovima 23:25, 25:23, 25:22, 23:25 i 15:12, posle 124 minuta igre. Utakmicu u Beogradskoj Areni posmatralo je 22 680 gledalaca. Tom prilikom oborena su dva rekorda. Ostalo je zabeleeno da nikad vei broj ljudi nije pratio jedan sportski dogaaj u naoj najveoj sportskoj hali - Beogradskoj areni, kao i to da je postavljen novi rekord posete na Finalnim turnirima Svetske lige. Finale je odigrano 26. jula 2009. godine. U poslednjih stotinu godina, odbojka je prela ogroman put razvoja i postala jedna od najdinaminijih sportskih igara sa dovoljno sloenim pravilima. U cilju sauvanja duha odbojke, njena dinaminost i preciznost serviranja i smeovanja (odbojkaka pravila), permanentno se osavremenjuju i prilagoavaju novim zahtevima tehnike odbojke i igrakim mogunostima, uvek pratei sam napredak tehnike odbojke.Odbojka je veoma atraktivna, interesantna, kompleksna i dinamina sportska igra, sa neprekidnim brzim prenoenjima akcija sa jedne na drugu polovinu terena, u kojoj ekipe nastoje da pobede postizanjem veeg broja asova, uspenih smeeva i kuvanja od protivnike ekipe. Odbojka je izrazito sloena sportska aktivnost u kojoj se igra odvija na relativno skuenom terenu ( teren je pravougaonik 18 x 9 m, sa visinom mree za mukarce 2,43 cm, i za ene 2,24 cm), bez kontakata igraa protivnikih ekipa.Za savremenu sportsku praksu, nauku i teoriju sistematskog sportskog treninga u odbojci, neophodno je determinisati to vie inilaca koji su odgovorni za strukturu jednaine specifikacije uspeha u odbojci, pod uslovom da sadri minimum nepoznatog, ili greke. Drugim reima, treba utvrditi dimenzije linosti koje su relevantne za uspeh u odbojci. Postoji rasprostranjeno laiko uverenje da su za odbojku najvanije antropometrijske karakteristike, a posebno longitudinalne dimenzionalnosti skeleta. Pored antropometrijskih dimenzija i motorike sposobnosti, isto tako, od izuzetne vanosti za uspeh u ovom dinaminom sportu su, izmeu ostalih, i preciznost, fleksibilnost, koordinacija, brzina i eksplozivna snaga.Najkvalitetniji odbojkai, finalisti Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava u odbojci, moraju da raspolau visokim stepenom situaciono-motorikih sposobnosti (SMS), preciznosti sudara ekstremiteta igraa sa loptom u svim moguim situacijama, to je uglavnom i odlika svih vrhunskih igraa u odbojci.Psldnjih gdina, ppulrnst odbojk, u svtskim rzmrm, mng je prsl. Odbojka je tako pstla nrstui trnd. Nprstn s uvv br, n sm tkmir i kip, v i njihvih ptvlaca, privrnika i gldlaca. Gldnst s vremenom sn pvval, d bi konano dstigla najveu razmeru za vrm susrt Brzil i SSSR-a n poznatom stdinu Mrkni, 1984. gd. Tu utakmicu je psmtrlo neverovatnih 100 000 gldlac. (OSSRB).Prsl sprtsk mstrstv i vlik knkurnci nacionalnih reprezentacija koje se takmie dprinl nir rsprstrnjnsti odbojk u svtu. Trdicinln kim odbojkakim drvm u Evrpi Rusiji (SSSR), Srbiji (Jugoslavija), Italiji, Pljskoj, Bugrskoj, z kratko vreme su se pribliile i Frncusk, vedsk, Hlndi, zatim prdstvnici zi (pn i Kina), kao i drave mrikg kntinnta ( Brzil, Kub, SD, Pru), sa primm ustrli z lnicu Munrdn odbojkak fdrci (International Volleyball Federation FIVB), ggrfi rsprostrnjnsti odbojk buhvt sv krav n plnti. Prdstvnici tih drv su vdili n sm rvnprvn brb s prizntim fvritim, v su ih nkd i pbivli.

1.1 Krai istorijat odbojke kao sportaOdbojka je sportska igra koja je nastala pre vie od sto deset godina. Kao ni druge sportske igre, ni ona nije nastala odjednom, ve se vremenom usavravala i transformisala u jednu originalnu i autentinu sportsku igru. Odbojka je jedna od retkih sportskih igara za koju se zna njen tvorac, kao i vreme nastanka. Tvorcem odbojke (Inventor of Volleyball) smatra se Amerikanac Morgan, William G. Morgan je bio pedagog i direktor Odseka za fiziko vaspitanje na hrianskom YMCA koledu grada Holyoke u dravi Masausets (Massachusetts), Wellsville, Ohayo, USA. Prvobitno nastala kao sredstvo za zabavu i rekreaciju, nova aktivnost prvobitno je nazvana mnt (mintonette), a kasnije odbojka (volleyball). Popularan timski (kolektivni) sport spontano je nastao proizvoljnim odbijanjem koarkake lopte koja je tada bila isuvie teka, pa se prelo na naduvanu unutranju gumu za odbojku. Takva sportska aktivnost je nastala iz razonode, kao i elje da se uesnici ne izlau maksimalnom fizikom naprezanju, kao ni kontaktima sa protivnicima. Od tih i takvih zabavnih dodavanja i odbijanja jedne naduvane unutranje gume (lopte), sa ciljem da se ona to vie zadri u vazduhu, pa do koliko-toliko organizovane igre sa prebacivanjem lopte napred-nazad iznad visoko izdignute teniske mree, nastaje odbojka. Na terenu u igri, svaki tim ima est igraa, dok u odbojci na plai, koja se igra na otvorenom terenu, van zgrade, na peanoj plai, svaki tim se sastoji od po dva, a kasnije i etiri igraa. Poeni su rezultati uspenog padanja lopte na povrinu protivnikog terena, ili njenog neuspenog vraanja. William G. Morgan First volleyball Team

Igra je u poetku bila izmiljena kao rekreativna razonoda, jo 1895. od strane Amerikanca William G. Morgan-a, koji je bio nastavnik i direktor Odseka za fiziko obrazovanje u Hrianskom udruenju mladih ljudi (YMCA) (Young Mens Christian Association) u Holyoke, u dravi Massachusetts, USA. On je prepoznao elju mnogih da se posle redovnih profesionalnih aktivnosti, punih kompeticija, oputenije zabavljaju i rekreiraju, bez takmiarskog naboja i miinih naprezanja veeg inteziteta.Njegova igra, koju je on prvobitno nazvao mnt (mintonette), nakon kratkog vremena, postala je popularna, ne samo u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ve se interesovanje za nju proirilo i izvan Sjedinjenih Amerikih Drava-po celom svetu. Sada se smatra da ima vie od 220 nacionalnih federacija ulanjenih u Meunarodnu odbojkaku federaciju (Fdration Internacionala de Volejball- FIVB - francuski naziv), sa Internacionalnim Upravnim odborom za sport, koji je lociran u Lozani (Lausanne), vajcarska. Prema nekoj proceni, 800 miliona ljudi, svih uzrasta i oba pola, u nekoj formi, bavi se odbojkom u svetu. Taj broj se permanentno, iz dana u dan, poveava.Za Istorijat odbojke na ovim prostorima karakteristino je da je odbojka dola sa zakanjenjem od dve-tri decenije.Odbojka se u svetu irila prvenstveno preko lanova koleda YMCA - Hrianskog udruenja mladih ljudi (Young Mens Christian Association), koji su, po zavretku svog kolovanja, putovali u mnoge drave, na svim kontinentima, delujui kao pastori. Poto su za vreme svog kolovanja upoznali i zavoleli odbojku, sa najveim zadovoljstvom su je irili i u druge krajeve sveta. Tako je YMCA sa odbojkom jo 1893. godine stigla u Pariz. Ista organizacija, pri kraju Drugog svetskog rata je pobedila na konkursu za Program fizike spremnosti A.E.F. (Amerike ekspedicione snage) generala Peringa i ekspedicioni korpus kod Sent Nazera u Francuskoj, u delti Loare, gde se on stacionirao 1917. godine. Po prvi put u Evropi, kod saveznika u Prvom svetskom ratu, igra se turnir u odbojci, a izmeu ostalih sportskih terena, podiu se i brojna odbojkaka igralita. Kasnije, po zavretku rata, 1919. godine, Sjedinjene Amerike Drave, u predgrau Pariza, podiu veliki Peringov stadion, na kome su u znak pobede trijumfalno odrane Meusaveznike sportske igre, naravno, sa turnirom iz odbojke, na kome su pobedili Amerikanci. Kao to je ve navedeno, drugi inilac irenja odbojke u Evropi su Amerike ekspedicione trupe (American Expeditionary Force - AEF), u Prvom svetskom ratu, koje su bile stacionirane u Francuskoj 1917. godine. Komandant Amerikih ekspedicionih trupa, general Don Pering (John Joseph Pershing 1860-1948), nabavio je tada i podelio ak 16.000 odbojkakih lopti za igru i takmienja svojih vojnika i armiju saveznika. Odbojka je tada bila u programu vojnog fizikog vaspitanja AEF. Ovaj gest je bio definisan kao snaan podstrek i razvoj odbojke u saveznikim zemljama.Trei faktor irenja odbojke bila je Organizacija Crvenog krsta. Ona je, u nae krajeve, preko programa Organizacije Soko uvodila istovremeno amerike (YMCA) izvorne sportove i odbojku, tzv. male sportove, u tadanjoj Jugoslaviji.Poznato je i to, da je Vilim Vilnd, izaslanik Crvenog krsta Sjedinjenih Amerikih Drava u ugslvii (Krljvin SHS) jo 1924. g., pored izuvnja naeg flklra, n tvim Crvng krst i sklskim prdnjcim, pokazao i prikazao uitljim u Bgrdu, Zgrbu i Ljubljni i novu igru-dbku. Izmeu dva svetska rata odbojka je igrana samo u okviru Organizacije Soko. Program Sokolske organizacije ukljuivao je obuku svojih lanova i prednjaka putem prigodnih seminara. Ovaj program, pored trenerskog sadraja, koji je izvoen po strogoj sokolskoj metodici, podrazumevao je i publikovanje strune literature, gde je najznaajnija bila Odbojka, Hazena in kanj (Keber). Posle Drugog svetskog rata, Stevan olovi-Stevica, kao tipian eksponent i primer dravnog dirigovanog kadra" sokolske" provenijencije, u funkciji rukovodioca uvenog Odbora za igre pri FISAJ", i instruktora" za odbojku i male sportove, organizuje 1945. godine u Subotici prvo zajedniko posleratno prvenstvo drave u oba sporta. Neto kasnije definitivno se opredeljuje samo za odbojku, postaje ak i trener dravne reprezentacije, kao i sudija. Vaniji datumi u nastanku i razvoju svetske i nae odbojke:1895. - William G. Morgan, uitelj i direktor Odseka za fiziko vaspitanje na koledu Hrianskog udruenja mladih ljudi (YMCA) (Young Mens Christian Association) u Holyoke, u dravi Massachusetts, USA-izmisli je i konstruisao igru odbojku, tada nazvanu mnt (mintonette). Odbojka je u Sjedinjenim Amerikim Dravama uvedena kao sportska igra meavine bezbola, tenisa i vrste igre runom loptom (ameriki rukomet); 1896. - Odbojka je prvi put demonstrirana 7. jula na Springfield koledu. Za vreme demonstracije igre, prfsr H.T. Hlstd je dao primedbu Morganu da ta igra izgleda kao puana vatra, jer lopta leti napred-nazad i iznad mree, te je moda paljba odbojka (Volleyball) opisnije i prikladnije ime za taj sport; 1897. - U oficijelnm priruniku YMCA z sprtist tmpni su: Krtk pis igr i Prv prvil Odbojke, a 1900. je uvedena specijalna lopta namenjena za tada ve dovoljno popularnu odbojku; 1917. - Pravila: igra je izmenjena tako to se set zavravao ne sa 21. nego sa 15. poenom; 1924. - U ugslvii (Krljvin SHS), Vilim Vilnd izuv je na flklr i n tvim Crvng krst, sklskim prdnjcim i uitljim, dmnstrir dbku u Bgrdu, Zgrbu i Ljubljni; 1930. - Odigrana je prva utakmica odbojke na pesku (Beach Volleyball) sa dva igraa (CBVA); 1931. - Prvil: igr ki ulzi mr zuzti mst igr ki izlzi iz igr, visin mr 2.30 cm, ukid s zmn iskljung igr;1940. - Pravila: podlaktica-dodir je odobren u igri (kao igra po svaku cenu). Pre toga je najvei deo lopte udaran akom iznad ramena; 1945. - U Subtici (Srbi): drn prv turnirsk drvn prvnstv FNR z mukrc i n;1946. - Fiskulturni svz ugslvi tmp publikciu dpng frmt Prvil dbk. Knjig iml 14 pglvlj;1947. - U Parizu je formirana Internacionalna odbojkaka federacija (FIVB);1949.- Prg: I svtski mpint z mukrc (Prvk SSSR) i Prvi vrpski mpint z n (prvkinj SSSR); 1949.- Bgrd: snvn dbkki svz ugslvi S, (dns SS), k knstitutivni ln Svz z fiziku kulturu ugslvi;1952.- Priz: III vrpski mpint, ugslvi-tr. U Bukurtu 1955: vrpski ampionat z mukrc-ugslvi pt, ne sdm;1957. - Internacionalni olimpijski komitet (IOC) imenovao je odbojku kao jedan od olimpijskih timskih sportova, koji e biti zastupljen 1964.na Olimpijskim igrama; 1960. - Novi elementi tehnike su dodati u igri. Obuhvaeni su: mek sme (dink), odbijanje podlakticom, blokiranje preko mree i odbrambeni skokovi-ronjenje i upija; 1964. - Odbojka je bila predstavljena na Olimpijskim igrama u Tokiju; 1969. - Izvrni komitet NCAA predloio je ukljuivanje odbojke u svoj program; 1987.- FIVB-u je uvrstila Svetski ampionat u Odbojci na pesku (Beach Volleyball);1990. - Oformljena je Svetska liga u odbojci; 1995.- Sport-odbojka slavio je jubilej stogodinjicu postojanja;

Devedesetih godina XX. veka Srbija, postaje jedna od odbojkakih velesila i u poslednjih dvadesetak godina osvaja sva najvia balkanska, evropska, svetska i olimpijska odlija[footnoteRef:2]. [2: Podaci su preuzeti sa zvaninog sajta Odbojkakog saveza Srbije.www.ossrb.org.rs]

Osvajanjem bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine, odbojkaka reprezentacija ostvarila je jedan od najveih uspeha u svojoj istoriji. etiri godine kasnije, nai odbojkaki reprezentativci odlaze korak dalje. Nain na koji osvajaju zlatnu medalju na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine ostae upamen u istoriji svetske odbojke: u poslednje tri utakmice redom su savladani Holandija, dotadanji Olimpijski pobednik (3:2), pa Italija-u to vreme Svetski prvak (3:0), i u finalu-Rusija (3:0).U takmienju Svetske lige prvi put smo uestvovali 1997. godine i tada smo zavrili kao esti. Sledee godine, 1998, bili smo sedmi. Od 2000. rezultati se znaajno popravljaju, a finale koje smo odigrali u Madridu 2003. godine protiv Brazila (2:3), od strane Svetske odbojkake federacije (FIVB), proglaeno je za jednu od najboljih odbojkakih utakmica u istoriji ovog sporta. Beograd je bio domain Finalnog turnira 2005. godine, po svim ocenama najboljeg u istoriji ovog takmienja, kada je naa selekcija osvojila drugo mesto. Pred nama je jubilarno XX izdanje Svetske lige 2009, a finalni turnir Svetske lige odigrae se od 22. do 26. jula 2009. u Beogradskoj Areni.Muka seniorska reprezentacija dva puta uzastopno je osvajala osmo mesto na Svetskim ampionatima -u Moskvi 1962. godine, i u Pragu 1966. godine, dok je enska seniorska reprezentacija prvi put uestvovala na Svetskom ampionatu 1978. godine u tadanjem SSSR-u , kada je zavrila na 16. mestu. Najvei uspeh zabeleili su seniori osvajanjem srebrne medalje 1998. godine u Japanu. Na poslednjem Svetskom prvenstvu odigranom u Japanu, nae devojke su uzele bronzanu medalju.Najvei uspeh na Evropskim prvenstvima muka seniorska reprezentacija je ostvarila osvajanjem zlatne medalje 2001. godine u Ostravi (eka republika), dok su seniorke najbolji plasman ostvarile 2007. godine u Belgiji i Luksemburgu, osvojivi drugo mesto. Na poslednjem Evropskom prvenstvu organizovanom u Rusiji, naa muka seniorska reprezentacija osvojila je bronzanu medalju.Situaciono-motorike sposobnosti u odbojci[footnoteRef:3]. Prilikom analize pokreta, ili kretanja igraa na odbojkakoj utakmici, na prvi pogled, moe se uoiti kako se radi o vrlo kompleksnim motorikim aktivnostima sa "polistrukturalnom" bazom, za iji su uspeh odgovorne razliite ljudske osobine i sposobnosti, ali se moe tvrditi da se pokreti i kretanja igraa temelje i na motorikim sposobnostima i na motorikim informacijama. [3: Meu stunjacima i onima koji se bave naunim istraivanjima postoji i alternativni naziv za ovaj pojam- motorike vetine, ali zbog tradicije i struno-naune literature u ovom radu je prihvaen termin Situaciono-motorike sposobnosti (SMS). ]

Objektivnih kriterijuma za analizu odbojke ima vie vrsta: na osnovu tehnike igre, na bazi fizike spremnosti, stepena uvebanosti ili "tehniko-taktikog majstorstva" (TTM), uspenosti faze napada, ili faze odbrane ekipe, i niza drugih. Fond aktuelnih raspoloivih naunih informacija omoguuje da se strukturalnom analizom optimalno reavaju problemi ove vrste. Pomou ovakve analize potvruju se pretpostavke da su u odbojci specifine motorike sposobnosti od posebnog znaaja, nezavisno od toga da li su te specifine sposobnosti dostignute u funkciji treninga ili su genetski determinisane, tj. zavisne od naslea. Na osnovu strukture kretne analize igre u odbojci, pretpostavlja se da su sva kretanja rezultat nivoa razvijenosti kretnih, odnosno motorikih sposobnosti, koje se razliito manifestuju, pa se i igra u odbojci sastoji iz dve bitne strukture situaciono-motorikih sposobnosti. Uslovno se dele na:a) elementarnu motoriku-motorike sposobnosti koje odgovaraju svim kretanjima igraa bez lopte ib) odbojkaku (specifinu) motoriku - motorike sposobnosti koje odgovaraju svim kretanjima igraa pre dodira i u kontaktu sa loptom. Izmeu navedenih kategorija SMS sposobnosti oigledno postoji pozitivna korelacija. Manifestacija igraa u kretanju sa loptom je viestruko zavisna od nivoa elementarne motorike. Stoga, moe se istai da stepen odbojkake motorike direktno zavisi od stepena razvijenosti odreene elementarne motorike. Uprkos iznesenoj tvrdnji da uspeh u igranju odbojke, kada se posmatra sa aspekta kretanja igraa, zavisi preteno od stepena razvijenosti motorike, oigledno je da, isto tako, znaajno zavisi i od usvojenosti odbojkake tehnike.Specifine sposobnosti koje su relevantne za uspeno igranje odbojke, kao to smo videli, nazivaju se situaciono-motorike sposobnosti (SMS) zbog toga to su, u stvari, svojim najveim delom "sainjene od tano odreenih kombinacija bazinih motorikih sposobnosti i manjim delom od kognitivnih i funkcionalnih sposobnosti, kao i konativnih karakteristika.Reavanje prostorno-vremenskih problema, koje imperativno namee igranje odbojke, na motorikom nivou zavisi od stepena razvijenosti i plastinosti motorikih sposobnosti. Potpuno je oigledno da motorike sposobnosti nisu jedini faktori koji determiniu odbojkaku igru, ali su svakako vrlo znaajni. Pojedine motorike osobine nisu sasvim samostalne i nisu izmeu sebe jednake po vrednosti. Stepen naune misli i rezultati naunih istraivanja ukazuju na to da postoji izvestan hijerarhijski odnos i odreeni transfer izmeu pojedinih psihomotornih sposobnosti relevantnih za sklopove situaciono-motorikih sposobnosti u odbojci. Prihvaeno je pravilo da se zadaci motorikih sposobnosti: brzine, repetitivne snage, eksplozivne snage i agilnosti svrstavaju u motorika kretanja koja se dalje, obino i najee, svrstavaju u jednostavne, dok se zadaci iz: preciznosti, ravnotee, fleksibilnosti i koordinacije svrstavaju u kompleksne situaciono-motorike strukture.Motorika sposobnost i psihomotorna brzina, kao znaajne sposobnosti koje su stalno prisutne, pored preciznosti, u specifinoj motorici odbojkaa, manifestuju se kao brzine kretanja ekstremiteta gde dolazi do izraaja frekvencija pokreta sa varijabilnom amplitudom. Osim pomenutih sposobnosti, u strukturi SMS prisutni su, uglavnom, u umerenijem obimu jo i motorike sposobnosti-fleksibilnost, ravnotea, faktor agilnosti i preciznosti. Zadnje navedene sposobnosti nisu u znatnijem obimu idetifikovane u naunim istraivanjima o odbojci, zato to verovatno imaju umeren znaaj u strukturi motorike odbojkake igre.Za odbojku su od posebnog znaaja informacije koje obrauju preciznost i koordinaciju. Meutim, ova podruja su i najkompleksnija za istraivanje, a i najmanje su ispitana, jer jo uvek ne postoje pouzdani validni -"isti" testovi kojima koordinacija moe egzaktno da se procenjuje, kao to to moe kod nekih motorikih sposobnosti, npr: brzine, snage, gipkosti i drugih.Svakako da problem preciznosti, kao sloene motorike sposobnosti, kod strunjaka i praktiara pobuuje najvie interesovanja (Strahonja). Meutim, sa aspekta nauno istraivakog rada, nema pouzdanih rezultata, jer su testovi, isto kao i kod koordinacije nedovoljno valjani. Rezultati koji se dobijaju vrlo su promenljivi, jer na njih utie i stanje raspoloenja ispitivanih igraa. Iako postoji vie vidova preciznosti, za odbojku je primarno znaajan samo jedan-precizno lansiranje projektila, odnosno odbojkake lopte pri sudaru sa ekstremitetom. Poto se zna da je osnovni cilj igre prebacivanje lopte preko mree na protivniki deo terena tako da ona dodirne povrinu protivnike teritorije i da je najbitniji to vei broj uspenih akcija u odnosu na broj pokuaja, kao i da protivniki igrai naprave to vei broj greaka, postaje jasno da je ova kompleksna sposobnost, preciznost, najvanija u strukturi motorike odbojkaa.U odbojci su uspeni igrai, po pravilu, veoma pokretljivi, naravno individualno manje ili vie uspeno, to zavisi od nivoa razvijenosti njihovih motorikih sposobnosti. One se manifestuju u kretanjima igraa bez dodira lopte i u kretanjima pri kontaktu sa loptom. Prilikom analize i procene motorike kod odbojkaa, mora se istraivati struktura kretanja igraa. Zato je, po svemu sudei, i prihvatljiva predloena podela na kretanja bez lopte ili, uslovno, u fazi odbrane i kretanja sa loptom, ili u fazi napada, pod uslovom da se uzme u obzir i kakva su kretanja po smeru, brzini i vremenu trajanja. Ovome se jo moe dodati i konstatacija da su veina kretanja u odbojci preteno lokomotornog i manipulativnog karaktera. U kretanja igraa bez lopte spadaju sposobnosti pomou kojih igra brzo tri, naglo menja pravac kretanja, skae vertikalno pored mree, menja smer kretanja, kree se u odbrani povlaei se nazad i dr. Ta kretanja su, uglavnom, prinudna i odreuju igranje odbojke u svim situacijama kada ekipa i igra nisu u posedu lopte, i u zavisnosti su od stepena razvijenosti, brzine, ravnotee, agilnosti, eksplozivne snage i dr. Prema tome, u kretanja igraa bez lopte ulaze:1. Tranje-moe biti raznovrsno: u odnosu na tempo (lagano, brzo, kratki sprintevi ili ubrzanje); u svim pravcima (napred, nazad, bono, pravolinijski, ili krivolinijski). Poloaj tela je uvek sa manjim ili veim nagibom, u zavisnosti od brzine tranja, zatim u odbojkakom stavu, sa primicanjem stopala, ili ukrtanjem nogu; 2. Skokovi-u odbojci su skokovi veoma uestali, a skae se uglavnom uvis, ali i udalj. Skae se i kombinovano udalj i uvis, zatim se skae sa odrazom jedne noge i sunono, sa okretom u vazduhu i vertikalno postavljenim telom, kao i postavljenim telom u drugim razliitim poloajima i 3. Nagla zaustavljanja i nagli polasci-sastavni su delovi odbojkake motorike. Stepen vladanja ovim elementima kretanja u mnogome odreuje ulogu igraa u ekipi. Njihovo izvoenje je veliko optereenje za zglobove nogu, kao i za kimu. U kretanja igraa pri kontaktu sa loptom ubrajaju se kretanja prilikom kojih igrai serviraju, diu, primaju, ili smeuju loptu. Navedena kretanja su rezultat, pre svega, motorikih sposobnosti, ali njihov uspeh uvek zavisi i od sportskog majstorstva. Uprkos tvrdnji da uspeh u igranju odbojke, kada se posmatra sa aspekta kretanja igraa, zavisi preteno od stepena razvijenosti bazinih motorikih sposobnosti, oigledno je da, isto tako, znaajno zavisi i od usvojenosti odbojkake tehnike i taktike u fazi napada i u fazi odbrane. Pri klasifikaciji motorikih sposobnosti, psiholog Gilford (Guilford, 1954) prvi uvodi pojam psihomotorne preciznosti, uz koju egzistiraju i motoriki faktori psihomotorne brzine i koordinacije. Preciznost je utvrena i u radu Gabrijelia (1968) uz faktore koordinacije, eksplozivne snage i opte snage. Psihomotorna preciznost podrazumeva da se odreeni cilj pogodi baenim ili voenim, predmetom ili ekstremitetom (McCloy, 1946). To znai da se preciznost, prema akcionom kriterijumu, deli na preciznost gaanjem i preciznost ciljanjem. Kod gaanja, prvo se izraunava optimalna putanja lopte (trajektorija projektila), poto, nakon prestanka kontakta izmeu lopte i nekog dela tela, na putanju lansiranog projektila ne moe se nikako delovati. Kod ciljanja, uticaj na putanju mogu je do kraja procesa ciljanja.Za podruje preciznosti se opravdano smatra da je najmanje istraeno podruje motorikog prostora, iako je to oblast od najvee vanosti za uspeh u mnogim sportskim aktivnostima. Ta je pojava verovatno u direktnoj vezi sa karakteristikama zadatka preciznosti koji predstavljaju zahtev za finom regulacijom pokreta potrebnom prilikom pogaanja perceptiranog cilja. Zbog toga zadaci ovog tipa emituju znatnu koliinu uma, to bitno oteava utvrivanje njihovog poloaja u faktorskom prostoru. Pojam preciznosti se relativno rano javlja u literaturi, bilo kao jedan aspekt koordinacije, bilo u vezi sa neuromiinom kontrolom.Meutim, iznesena klasifikacija da se preciznost, prema akcionom kriterijumu, deli na preciznost gaanjem i preciznost ciljanjem, ne moe se smatrati kompletnom i potpunom, posebno ne u odbojci, jer ne obuhvata sve modalitete realizacije akta preciznosti. Naime, u odbojci se, osim jednog sluaja, kada dva igraa istovremeno dodiruju loptu potiskujui je da pree na deo terena protivnika, uvek radi o kratkotrajnom dodiru lopte, sudaru sa loptom, bilo da se njeno kretenje ubrzava, ili joj se menja ili koriguje smer i pravac. Najvee finese su, prilikom udara ili dodira, razne rotacije koje se saoptavaju lopti kako bi omele protivnike da prihvate loptu ili utiu na njenu putanju. Pored mehanikih elemenata (intenziteta impulsa izbaaja, rotacija, brzine kretanja lopte i dr.) preciznost bacanja zavisi i od veliine ishodnog elevacionog ugla prilikom sudara ekstremiteta i lopte. Optimalna preciznost se postie kada je ishodni ugao neto vei od 450, jer su tom prilikom ukljuene i vertikalna i horizontalna komponenta kretanja lopte, ali je tada putanja lopte lako branjiva. Zbog toga se najmanji efekti kod serviranja pri prebacivanju lopte na protivnikovu povrinu terena postiu kada je upadni ugao aproksimativno ortogonalan (900) u odnosu na povrinu podloge. Vea visina temena parabole poveava trajanje putanje lopte to poveava mogunost za intervenciju odbrambenih igraa i olakava prijem lopte. Veliina upadnog ugla zavisi od visine parabole leta lopte. Zbog toga se, prilikom serviranja, izbaaj lopte vri sa uglovima dosta manjim od 450, sa velikom rotacijom i maksimalno visokim skokom, skoro kao kod smeovanja.Preciznost zavisi i od drugih obeleja cilja: kvalitetno branjeni-nebranjeni, blii-dalji i sl. Varijabilitet ove sposobnosti zavisi od duine koncentracije, sloenosti motorikog zadatka, kao i od stepena konfliktnosti situacije na terenu. Situaciono-motorika preciznost pogaanja povrine protivnike teritorije je, kao dimenzija linosti, genetski determinisane u znaajnom obimu. To dokazuje razliita efikasnost (procenat) uspenih pogaanja cilja od strane kvalitetnih igraa na odbojkakim utakmicama u svetu i kod nas, iako svi treniraju pod istim uslovima, tj. koliko smatraju optimalno potrebnim.Za razvoj SMS preciznosti odgovorni su najvii delovi CNS-a, a smatra se da se na taj razvoj moe uticati samo u najranijoj mladosti (od 5-6 god.). Problem prakse sastoji se u tome to je veoma komplikovano za navedeni uzrast optimalno planirati i realizovati proces treninga. Sve u svemu, realizacija zadataka SMS preciznosti lansiranja lopte da dodirne povrinu protivnike teritorije je vrlo sloena operacija iji uspeh zavisi od efikasnosti centra za analizu motorikog podruja kore velikog mozga. Praktino, ona zavisi od sposobnosti centra za analizu da u kratkom vremenskom periodu obradi informacije koje su dobijene pomou kinestetikih, vidnih, akustinih i ostalih receptora, a takoe i informacije za koje su odgovorne kognitivne sposobnosti u domenu specijalizacije (snalaenja u prostoru) i perceptivnog rezonovanja.Pretpostavlja se da je i ritam, takoe, znaajan u odbojkakoj situacionoj motorici. Meutim, isto tako se pretpostavlja i da je to jedan od vidova koordinacije kretanja celog tela, kao i brzina izvoenja kompleksnih motorikih zadataka. Stoga, i ritam, svakako, predstavlja predmet interesovanja strunjaka. Naalost, jo uvek o svemu tome ima malo podataka sa aspekata naunih istraivanja. Van svake je sumnje da aktivnost igraa zavisi od njegovih sposobnosti i karakteristika. Igrai koji imaju homogeniju strukturu i vii stepen motorikih sposobnosti, imaju u igri vee mogunosti i znaajniju ulogu. Razumljivo je i to da se pod uticajem planskog i sistematskog treniranja neke osobine i sposobnosti transformiu, menjaju i usmeravaju u eljenom pravcu. Isto tako se zna da neke osobine mogu vie, a neke manje, da se menjaju jer su u direktnoj zavisnosti od koeficijenta naslea, i obrnuto. Praktino, preciznost zavisi od sposobnosti centra za analizu da u kratkom vremenu obradi informacije koje su dobijene pomou kinestetikih, vidnih, akustinih i ostalih receptora, a takoe i informacije za koje su odgovorne kognitivne sposobnosti u domenu specijalizacije i perceptivnog rezonovanja.Od izuzetnog je znaaja prepoznati situaciono-motorike sposobnosti koje uestvuju u stvaranju karakteristinog psihosomatskog statusa odbojkaa, jer se iz toga saznaje koje sposobnosti neposredno utiu na uspeh igranja u odbojci (istraivanja Jankiovia i dr.).Opta motorika preciznost, koja se inae, vrlo teko definie, nema efikasan transfer. Treningom se utie samo na tipinu preciznost do odreene mere, jer postoje limiti. Ne postoje osobe koje u svim sportskim motorikim zadacima postiu natprosenu preciznost.U odbojci je specifina preciznost definisana razliitim ciljevima, u svim odigravanjima lopte prilikom pripreme napada (prijem servisa-dizanje-sme). U savremenom trenanom procesu, velika panja pridaje se razvoju preciznosti u situacionim uslovima, tj. u igri.

1.2 Definisanje osnovnih pojmova u odbojci

Prilikom definisanje osnovnih pojmova treba imati u vidu da model uspenosti vrhunske odbojke koji se, uglavnom, ekstrahuje iz analize meunarodnih najkvalitetnijih takmienja, sasvim sigurno pokazuje da je ova sportska igra u stanju konstantnog progresa u tehniko-taktikom smislu i psihofizike osposobljenosti u poslednje dve-tri decenije XX i prve decenije XXI veka. Poto razvoj odbojke nije limitiran, ve napreduje i dalje, navedeni se model ne moe posmatrati statiki, tj. kao konani model tehniko-taktike strukture igre, vredi samo za aktuelno razdoblje.Elementi tehnike igre, koje je operacionalno u slubenim materijalima definisala Meunarodna odbojkaka federacija (International Volleyball Federation - FIVB) posluili su kao osnova ove sistematizacije.

Servis To je poetni udarac kojim poinje svaki poen, izvodi se na poetku seta i posle svake greke. Igra mora udariti loptu tako da lopta pree mreu i pogodi unutar terena podlogu, ili protivnika. Postoje dve vrste servisa -gornji i donji, ali danas u vrhunskoj odbojci skoro vie niko ne servira donji servis. Najpopularniji servis je servis u skoku, koji moe biti jako teak za prijem ako ima veliku brzinu i potrebnu rotaciju.Sa tehniko-taktikog aspekta servis ima za cilj da otea prijem lopte protivnikoj ekipi sa intencijom da preko jedne treine, ili vie servisa, rival u jednoj utakmici neprecizno, ili nesigurno primi loptu. Pojedini autori su prilikom raspava o efikasnosti servisa odreivali verovatni procenat uspenih servisa to je vailo za pojedina takmienja, ili pojedine vremenske periode.

Prijem servisa - odbijanje podlakticama (odbrana polja) Elemenat tehnike odbojke-odbijanje lopte spojenim podlakticama primjenjuje se kod primanja protivnikog servisa, a i kod odbrane polja i prijema odbijenih lopti od bloka. Ruke se spajaju u tzv. eki, podlaktice su paralelne i unutarnji deo podlaktica je okrenut prema gore. Ovaj nain odbijanja se obino koristi za prvi dodir s loptom kod prijema servisa i za efikasnu odbranu polja i od smeovanja protivnikih napadaa. U dananje vreme, kada je uveden, libero kao igra specijalizovan za ovu tehniku, preuzima glavni deo odbrane terena, kako u prijemu servisa, tako i u obrani. Prijem servisa podlakticama ima za cilj da precizno uputi loptu dizau kako bi on imao optimalne uslove za organizaciju brzog i raznovrsnog napada. Optimalan pokazatelj takvog prijema u vie od dve treine sluajeva stabilnost i sigurnost prijema servisa po utakmici za dostizanje visokog kvalitete igr.

Blok Blok je prva linija obrane u odbojci i najefikasnija obrana od smea. Za blokiranje su zaduena tri igraa koja se nalaze pored mree. Oni mogu postaviti blok tako da prate protivnikog tehniara i njegovo dizanje, pa se ravnaju po njemu, ili da pre same akcije protivnika odlue da li e pokuati blokirati brzi napad sa sredine mree-prvi tempo Glavna odlika dobrog bloka je prelazak rukama na drugu stranu mree u trenutku skoka, jer ako ruke blokera stoje ravno na bloku dobar smeer e to znati iskoristiti tako da e bloker na kraju izblokirati sme, ali na svoju stranu, najee sam sebi pod noge.Blokiranje, kao osnovno sredstvo odbrane, ima za cilj da pravovremeno zaustavi protivniki napad na sledee naine: odravajui (pasivni), kod kojeg bloker korisno smeovanu loptu uuu n sopstveno polje i omoguuje svojoj ekipi brzi i raznovrsni kontranapad, a zaheva se od takvog sredstva obrane efikasnost oko jedne polovine od ukupnog broja blokiranja; pobedniki (aktivni), kod koga bloker smeovanu loptu direktno upuu n protivniku stranu terena tako da protivnik ne moe takvu loptu da odbrani, to bi trebalo da se dogodi u oko 15% sluajeva i neuspeni blok kod kojeg se lopta od bloka odbije tako da sopstvena ekipa ne moe nita da uini. Podatak da se oekuje samo 5% takvog blokiranja pokazuje da s razvoj dnan vrhunske odbojke kree u dva pravca, ne sm u pravcu poveanja efikasnosti pojedinih elemenata, v i u pravcu smanjenja broja greaka.

Dizanje Dizanje je, po pravilu, odbijanje lopte iznad glave koje se koristi da bi se promenio smer lopte od prihvaenog servisa i to bolje uputila lopta napadau. Tehniar najee odigrava drugu loptu u akciji-pripremi za napad. Dizanje je najvaniji deo taktike odbojke, jer tehniar mora da bude toliko dobar da svojim napadaima omogui napad na mestima gde je blok protivnika najslabiji. Zbog toga mora, uz svoje igrae neprestano da prati i protivnike, pogotovo njihovo kretanje pored mree. Uobiajeno je da danas u postavi igra jedan diza, ali postoje taktike varijante da pojedine ekipe igraju sa dva dizaa (najee kolske ekipe,sistem 4:2).Dizanje, kao jedna od najodgovornijih tehniko-taktikih akcija za uspenost igre odbojkake ekipe, ima za cilj fintiranje protivnikog grupnog bloka (u sluaju da je diza u optimalnoj poziciji, tj. kada e prijem lopte dizau iznad glave, ili najvie do 1,5 m udaljenosti od njega). Najvei uspesi se postiu kada se na utakmici ostvari oko polovine uspenog fintiranja grupnog bloka protivnika od ukupnog broja ostvarenih dizanja.Organizovano dizanje lopte se relizuje na dva naina:Dizanje prstima je tehniko-taktiki element odbojke koji omoguuje da se optimalno kontrolie lopta prilikom izvoenja, tj. da se najdue mogue ne otkrije namera tehniara i stvore uslovi za uspenost fintiranja grupnog bloka protivnika i Dizanje podlakticama je specifina odbojkaka, i specifina tehnika dizanja. Koristi se u situaciji najee posle loijeg prijema servisa kada je lopta izvan zone dizanja, ili je u niskom letu pa tehniar nije u situaciji da die prstima ve mora to uiniti podlakticama. Prijem lopte je ispod nivoa glave dizaa, najee u nivou karlice i kolena. Kod vrhunskih dizaa takav specifian nain dizanja je polovino efikasan u odnosu na dizanje prstima.

Smeovanje (pucanje) Ovo je najefikasniji i najatraktivniji oblik upuivanja lopte u protivniko polje, a time i postizanja poena. Samo loptom dignutom iznad nivoa mree uspeno se smeuje, tj. hvata se u skoku u najvioj moguoj taki i to veom brzinom i to vertikalnije lopta se upuuje u protivniko polje.Sme ima za cilj zvravan napada sopstvene ekipe n takav nain da protivnika ekipa ne moe postaviti pravovremenu odbranu iznad mree ni u zadnjem delu podloge terena. Kod vrhunskih nda takav uspean nain smea moe da dostigne vie od 50% uspenosti.

Prijem smea Prijem smea, tj. igra u fazi obrane, ima za il da sve lopte u napadu protivnika, koje su prole pored sopstvenog bloka, ili su od njega odbijene, odri u igri, tj. da omogui svojoj ekipi optimalne uslove za organizaciju uspenog kontranapada. Moe da se oekuje da se desi optimalan pokazatelj uspenosti igre u odbrani ako su vrednosti oko polovine od tako izvedenih akcija odbrane takve da lopta ostane i dalje u igri.

2. DSADANJA ISTRAIVANJA

Nauna istraivanja sa primenom naunih metoda koja su identina ovom radu, kao to je moglo realno da se oekuje, nisu pronaena u strunoj i naunoj literaturi. Utvreno je da postoje istraivanja koja su korespodentna sa pojedinim delovima problema i predmeta ovoga rada, od kojih se pojedini radovi sa pravom mogu da smatraju fundamentalnim i veoma korisnim za struni i nauni razvoj teorije i prakse odbojkakog sporta.2.1 Istraivanja pt i situaciono-motorike prciznstiU oblasti motorikog prostora psihosomatskog statusa pojedinaca smatra se da je pdruj prciznsti najslabij istran sgmnt. Ta j pjava, vrvatno, u vzi sa karaktristikama motorikih zadataka prciznsti kji, izmeu ostalog, zahtvaju najfiniju rgulaciju pkrta prilikm akta pgaanja prifrng cilja. To je i razlog to zadaci vg tipa mituju znatnu kliinu smetnji, ili uma, a to bitn doprinosi nesigurnosti u utvrdjivanju njihve pzicije u multivarijantnom prstru psihosomatskog statusa odbojkaa. Iak je pstjanj dimnzij motorike prciznsti ksprimntaln vie puta ptvrn i ne postoji problem da se taj pojam intuitivno prihvati, pjam prciznsti nij nauno potvren i dokazan na zadovoljavajuem nivou, bez obzira to se rlativn ran javlja i u strunoj litraturi ka jdan aspkt krdinacij, a isto tako, i u vzi sa nurmiinm kntrlm pokreta i kretanja. Ova tvrdnja se posebno odnosi na operacionalnu definiciju koja moe da se primeni u golfu, bejzbolu, ili to je ovde najinteresantnije, u odbojci, gde se pojam gaanja koristi samo u pripremi za servis. Takoe, nije precizno i jasno definisan fenomen sudara ekstremiteta sa loptom najvanijeg mehanikog elementa i igri odbojci.U prgldu istraivanja su navdna sva nama dstupna istraivanja kja su trtirala prblm motorikog prostora psihosomatskog statusa pojedinaca, koji se bave odbojkom u domenu prciznsti na trningu i takminju. Gaanj ili bacanj, ka jdan d snvnih pkrta, analizira j u mngim svojim studijama Wild (1938). n j prepoznao i pisa tiri stadijuma razvja prciznsti. O stadijumima raspravlja i Galluhe (1982), kji j na snvu lngitudinalng istraivanja kj j izvri Mc Clenaghan (1976), pisa tri stadijuma: (2-3 gdine), lmntrani (4-5 gdina) i zrli stadijum (6-7 gdina).Roberton (1978) upzrava da nisu u pravu ni kji smatraju da dca od este i sedme gdine imaju v formirane spsbnsti gaanja, ili bacanja, odreenih predmeta. McCloy (1946) daje osnovu razliitim aspektima prciznsti: O prciznsti pgaanja cilja izbanim prjktilm (gaanj) i O prciznsti vnja prdmta prma cilju (ciljanj).Fleischman (1954) j prciznst, vrvatn, najir ispitiva i najvi dprin njnm upznavanju. U svjim istraivanjima n j izdvji dva faktra na snvu kjih bi s mgli bjasniti prcizni pkrti; Jdan faktr s dnsi na spsbnst optimalne kntrle ruk prilikm ciljanja, i njega j nazva vtina ruk, a drugi j vrstina ruk i ak i odnosi se na minimum snag i brzin izvnja sigurng pkrta ruk.U klasifikaciji mtrikih spsbnsti,ameriki psiholog Guilford (1954) prvi uvdi pjam psihmtrn prciznsti, uz kju gzistiraju i faktri brzin i krdinacij.Gaji (1966) je ispitivala psihomotornu prciznst kd 457 unika i 411 unica starosti d 11 do 15 gdina Fleischman-vim tstm za kntrlu viziranja. Rzultati su sldi:- niv prciznsti blj i lij ruk j razliit,- prciznst j zavisila d fizikg vbanja, ali j razvjna linija prciznsti bila slina kd daka i kd dvjica,- prciznst starijih unica, kj su sistmatski vbal, bila je blja,- Kd nih kd kjih j vbanj bil nsistmatsk, prciznst j bila nia, izmu 12-13 gdina za liju, a psl 12. gdine za blju ruku,- Kd unika kji su sistmatski vbali, pad rzultata j un psl 14. gdin, a kd nih kji nisu vbali, pgranj j br nakon 13. gdin,- Srdnj vrdnsti izmu daka i dvjica nisu s bitn razlikval, iak su unic d 14-15 gdina, kj su sistmatski vbal, bil prciznij d unika i- Pd uticajm fizikg vbanja dl j d pvanja asimtrinsti ruku. Na osnovu svega toga, autr zakljuuj da j prciznst, u znatnj mri, vea pd uticajm spljanjih inilaca, t s ptvruj i nalazm da j prciznst lij ruk unika kji su sistmatski vbali, bila blja d prciznsti dminantn ruk nih kji nisu vbali.Gabrijli (1966) j izmu stalih mtrikih dimnzija, tj. spsbnsti, izdvji i psban faktr prciznsti. Isti autr (1969) j na uzrku d 54 vrhunskih karkaa primni tstv za prcnu mtrikih (ukljuivi i tri situacin-mtrika tsta), kgnitivnih i knativnih dimnzija. Na snvu koeficijenta multipl krlacij izmu batrij tstva i kritrijuma (.83) autr zakljuuj da s batrija tstva m primniti i u prcsu slkcij. Isti autr, tak, (1977) rgrsinm analizm izmu skupa d st latntnih dimnzija (gnralni nurtizam, primarna intligncija, rptitivna snaga i transplatrna gibanja sa prcnm pravca, ksplzivna snaga ruku, brzina, situacina prciznst i pt cn uspnsti u karci), nij dbi znaajnu multiplu krlaciju.Pirn (1973) j pdvrga istraivanju prciznsti 279 daka i 186 dvjica starsti d 6 d 12 gdina da bi ptvrdi razlik u uzrastu i plu za vu mtriku spsbnst. Zadatak j bi gaanj lptm d 20 cm dijamtra u mtu kja j 1 m u dijamtru. Mta j bila pstavljna na 3 m d tla. Udaljnst d mt j bila 2,5 m za ispitanik d est do osam gdina i 3,5 m za ispitanik d 9 do 12 gdina. Pirn j ustanvi da pstji nka vrsta vlucij u zavisnsti d uzrasta. U uzrastu d devet gdina kd daka nij pstjala nikakva razlika, dk j kd dvjica utvna slaba razlika u uzrastu d 9-11 gdina.Strahnja i Jankvi (1975) su utvrdili l mtrijsk karaktristik svih est tstva prciznsti ciljanjm, tj. l su bila dfinisana dva faktra prciznsti (ciljanj pkrtn i npkrtn mt).Dobbins i Rarick (1977) su istraivali prciznst smgdinjaka na taj nain t su im pstavili mtu d 182 cm, kja j bila vrtikaln pdljna na 15 sgmnata. Cntralni pdljak j bio bjn crvnm bjm. Ispitanici su imali prav na 28 pkuaja. Ptm j mta bila krnuta tak da cntralni pdljak vi ne bude vrtikalan, v hrizntalan. Ispitanici su imali 28 pkuaja. Srdnja dvijacija za vrtikalnu i hrizntalnu mtu bila j 5,5 i 5,7 cm.Mtik i saradnici (1979) istiu da j prciznst najslabij izran sgmnt mtrikih spsbnsti. Karaktristika zadataka prciznsti j zahtv za finm rgulacijm pkrta kja j ptrbna u prcpciji pgaanja cilja. Tstvi prciznsti mituju vliku kliinu uma t bitn tava utvrivanj njihvg plaja u faktrskm prstru.Bala i Krsmanvi (1982) su na uzrku dc, starsti d 11 d 15 gdina, pdljnih p plu i mstu stanvanja, ispitivali prciznst gaanja hrizntalng cilja lpticm. Unici iz sla su imali blj rzultat u prciznsti gaanja hrizntalng cilja lpticm d unika iz grada.Dman (1982) j ispitiva rlacij nkih mrflkih karaktristika i spcifinih mtrikih spsbnsti karkaa pinirskg uzrasta od 11 do 14 gdina. Na snvu struktur kannikih faktra zakljui j da tlsna visina i tina imaju znaajan pzitivan uticaj na rzultat u tstvima prciznsti iz npsrdn blizin bacanja u k.Sudgen, Cholewa, Cunnel i Walder (1983) su dkazali da pstji kliina vidljivg vrmna kj j ptrbni da bi s drdili uslvi ambijnta pr ng s pn sa pkrtm. drdili su razliku izmu vidljivg vrmna i intrvala izvnja zadataka kji su mrili prciznst gaanjm kd ispitanika starosti od 8, 12, i 16 gdina.

2.2 Istraivanja situacin-mtrik prciznsti u dbjciGabrijli i saradnici (1969) prvravali su nvknstruisan tstv, kj su trbali imati visku vrdnst u prcni osam spsbnsti pstizanja sprtskih rzulatata u sprtskim disciplinama mu kjima s nalazila i dbjka. Na subuzrku d 58 dbjkaa primnjna su tri situacina tsta spcifina za dbjku, i pta batrija testova sastavljna d devet tstva bazinih mtrikih spsbnsti, etiri tsta kgnitivnih spsbnsti i etiri tsta knativnih sbina. Kritrijumsku varijablu prdstavljal su cn 14-oro nzavisnih cnjivaa kvalittu dbjkak igr. Dbijni rzultati pkazali su visku prdiktivnu valjanst batrij za uspnst u dbjci (kficijnt multipl krlacij d .87). Najvi dprins prgnstikj spsobnsti batrij imali su situacini tstvi (52%), manji - primarna snaga (17%), a najmanji - prcnat kgnitivnih spsbnsti (6%). Gabrijli (1977) j na istm uzrku ispitanika i varijabli, ka i u prthdnm istraivanju, ispita pvzanst manifstnih i latntnih varijabli i uspha u igri, lanva igraa sprtskih igara: karka (54), fudbal (52), dbjka (58) i rukmt (58). Na subuzrku dbjkaa izlva j pt faktra: gnralni nurtizam, intlignciju, rptitivnu snagu, situacinu prciznst, ksplzivnu snagu i brzinu. Utvrdi j psbn karaktristik vrhunskih dbjkaa u dnsu na pripadnik stalih sprtskih igara. dbjkai su bili suprirni u ksplzivnj snazi, a infrirni u brzini tranja, a pkazali su i manj izrani gnralni nurtizam. Latntn dimnzij u mtrikm prstru, za razliku d stalih igara, jasn su pkazale gzistnciju situacin prciznsti ddavanja lpt, kao i lvacin i udarn-sm prciznsti. Na kraju se zakljuuje da su za usph u dbjci, u najvj mri, dgvrn situacin prciznsti i ksplzivna snaga.Filin, Kasatkin i Maksimenko (1977) su bili autri koji su, na uzrku d 179-oro dbjkaa, starosti d 22 d 29 gdina, (29-oro vrhunskih sprtista, 50-oro dbjkaa III razrda, 50-oro dbjkaa II razrda i 50-oro dbjkaa I razrda), primnili 26 primarnih mtrikih tstva i est situacin-mtrikih tstva (lmnata thnik dbijanja lpt). Tstirali su razlik izmu aritmtikih srdina pjdinih kvalittnih grupa i analizirali intrkrlacij tstvnih rzultata unutar pjdinih kvalittnih grupa ispitanika. Na snvu dbijnih rzultata autri su bili zakljuili da u trnanm prcsu, prd usavravanja thnik i taktik igr, trba psvtiti punu panju ptj i spcijalnj fizikj priprmi, kao i to da s kvalittni nivi igraa u dbjci razlikuju u manifstacijama brzin, ksplzivn snag, skn izdrljivsti i rlativn snag grnjih i dnjih kstrmitta. Nij una zavisnst kvalittng niva d stpna pkrtljivsti u zglbvima. U primnjnim tstvima krdinacij nisu nan sistmsk razlik izmu kvalittnih grupa. Vii niv kvalitta takminja prpran j vrl znaajnim pbljanjm u thnikm izvnju svih lmnata iz dbjkak igr. fikasnst u smu i blku, na svim nivima kvalitta, bila j visk pvzana sa stpnm razvja brzin, rlativn snag, ksplzivn snag i skn izdrljivsti sprtista. Thnika srviranja i prijma srvisa bila j znaajn pzitivn pvzana sa rlativnm i ksplzivnm snagm sam na subuzrku vrhunskih sprtista. Autri zakljuuju da dbijni pdaci mgu psluiti za rijntaciju pri razvju spcifinih sbina na drnm nivu kvalitta igr. Strahnja i Matkvi (1978) su, na uzrku d 189-oro dbjkaa iz ppulacij kvalittnih dbjkaa, lanva I i II Savzn lig biv SFRJ, starosti izmu 18 i 22 gdin, primnili 16 antrpmtrijskih mra (mr transvrzaln dimnzinalnsti sklta nisu uptrbljn) i est situacin-mtrikih tstva prciznsti za kj j prtpstavljan da dbr pkrivaju snvna dbijanja lpt iz thnik-taktik struktur igr (srvis, ddavanj, dizanj, sm i blk). Kristi manifstni antrpmtrijski prstr, ka skup prdiktrskih varijabli, dbijn su znaajn multipl krlacij sa svim tstvima prciznsti, sim sa tstm prciznsti srviranja. Latntni antrpmtrijski prstr bi j pvzan znaajnm multiplm krlacijm d 0.47 sa prvm glavnm kmpnntm situacinih varijabli. Zakljuili su da j za prciznst lmnata thnik, kje s izvd u skku ptrban maksimaln viski procenat (69% zajdnik varijans prvg para kannikih faktra). Za prciznst dbijanja lpt, kada j igra u kntaktu s pdlgm, ptrbna j aktivna miina masa (srvis), vlika pvrina ak i dugi prsti za dbr buhvatanj lpt (grnj dbijanj lpt), i t manji razmak izmu spjnih laktva (dbijanj pdlakticama (21% zajdnik varijans drugg para kannikih faktra)). Strahnja (1983), u svm istraivakm radu Rlacij situacin-mtrikih faktra i cna uspnsti u dbjci j ka cilj rada pstavi utvrivanj rlacija situacin-mtorikih faktra i prcn fikasnsti igraa u ralnim situacijama dbjkak igr, odnosno utvrivanje prdiktivne vrdnsti situacin-mtrikih spsbnsti za uspnst igranja dbjk. Uspnst igraa u igri bila j drna ka prcna kvalitta pjdinih lmnata igr, kju j da skup kmptntnih cnjivaa. Istraivanj j sprvdn na 54 studnta Fakultta za fiziku kulturu II i III gdin studija, kji su sa bljm cnm plili prdmt-dbjka. Skup prdiktra sainjavali su rzultati ispitanika u situacin-mtrikim faktrima, utvrni knfirmativnm analizm prma prgramu KOCHIKI-DAOSHI, na tmlju rzultata ispitanika u 24 situacin-mtrika tsta. Dbijn j vih sdam situacin-mtrikih faktra:1. prciznst dbijanja i ddavanja lpt prstima (PPR), sa puzdanu d .71;2. prciznst dbijanja i ddavanja lpt pdlakticama (PPD), sa puzdanu d .77;3. prciznst srviranja (PSR), sa puzdanu d .71;4. prciznst smiranja (PSM), sa puzdanu d .70 i5. snaga dbijanja i udaraca p lpti (SD), sa puzdanu d .75a. brzinska izdrljivst dbjkaa (IZD), sa puzdanu d .47.b. brzinska krtanja dbjkaa (BKR), sa puzdanu d .69.

Vrdnvani su sldi lmnti uspnsti dbjkaa u igri: 1. cna thnik, 2. cna taktik napada, 3. cna taktik u dbrani, 4. cna stvaralatva, 5. cna dgvrnsti, 6. cna angavansti, 7. cna pnaanja i 8. pta cna uspnsti u igri. Strahonja je u istraivanju kristi mdl kvazikannik krlacijsk analiz (QCR) i kvazirgrsijsk analiz. Tako j dobio jdan jdini par kvazikannikih faktra sa rlativn viskm (.77) kvazikannikm krlacijm, a tak i rlativn visk kvazimultipl krlacij izmu skupa situacin-mtrikih faktra i pjdinih cna uspnsti u igri (u raspnu d .58 d .79).Rzultati pkazuju da bjanjnju uspnsti u igri najvi dprins snaga dbijanja, kao i snaga udaraca p lpti (intrprtirana ka bazina usvjnst thnik), zatim prciznst dbijanja lpt pdlakticama i prciznst srviranja. Znatn nii dprins bjanjnju uspnsti ima faktr brzinskg krtanja dbjkaa i faktr njihove brzinsk izdrljivsti.Najvi su bjanjni situacin-mtrikim spsbnstima-pta cna uspnsti u igri, stvaralatv, cna taktik u napadu i dbrani, cna dgvrnsti, a znatn manj angavanst i cna pnaanja igraa u igri. Strahnja (1983) j, na uzrku d 54 studnta Fakultta za fiziku kulturu kji su bljm cnm plili ispit iz prdmta-dbjka, istraiva vzu izmu lngitudinaln dimnzinalnsti sklta (transvrzaln dimnzinalnsti sklta, vlumna i mas tla i ptkng masng tkiva (prdiktrski sistm) i dva skupa varijabli na snvu kjih s m prcniti uspnst u dbjkakj igri (kritrijumsk varijabl).Prvi skup varijabli pmu kjg j prcnjn usph ispitanika u dbjci sainjav j sdam jasn dfinisanih faktra izlvanih iz 24 situacin-mtrika tsta:1. prciznst dbijanja i ddavanja lpt prstima,2. prciznst dbijanja i ddavanja lpt pdlakticama,3. prciznst srviranja,4. prciznst smiranja,5. snaga dbijanja i udaraca p lpti,6. brzinska izdrljivst dbjkaa i7. brzinska krtanja dbjkaa.Drugi skup kritrijumskih varijabli bi j sastavljn d cna sam lmnata uspnsti ispitanika, prcnjnih na drnm uzrku utakmica, kj j dal st nzavisnih cnjivaa:1. cna thnik,2. cna taktik u napadu,3. cna taktik u dbrani,4. cna stvaralatva,5. cna dgvrnsti,6. cna angavansti,7. cna pnaanja i8. pta cna uspnsti u igri.Rlacij j drdi kvazikannikm krlacijm QCR (Mmirvi, Dbri i Karaman, 1983) i stupidnm rgrsijskm analizm SRA (talc i Mmirvi, 1983).Dobijeni rezultati pkazuju da izmu latntnih antrpmtrijskih dimnzija i situacin-mtrikih faktra pstji vlika znaajnst, ali n i viska pvzanst. Dobijene su i dve znaajn kvazikannik krlacij (.31 i .53.) Prva j bila dgvrna za gnratr ndmzmrfn tlsn gra, kji ngativn utiu na analiziran situacin-mtrik spsobnsti dbjkaa, dok j druga bila dgvrna za gnratr skltmrfn gra tla, kji favrizuju sv situacin-mtrik spsbnsti kj dlaz d izraaja u skku (sm, prciznst, brzinska skna izdrljivst, prciznst dbijanja i ddavanja lpt prstima), a mtaju prciznst srviranja i snagu dbijanja i udaraca p lpti. Stupidnm rgrsijskm analizm utvrna j sam jdna znaajna kvazimultipla krlacija ngativng prdznaka izmu prciznsti dbijanja lpt pdlakticama i antrpmtrijsakih dimnzija, a one s mgu pripisati i ndmzmrfnj grai tla.Izmu antrpmtrijskih dimnzija i cna uspnsti u dbjkakj igri nij utvrna statistiki znaajna pvzanst, niti kvazikannika krlacija. Kvazimultipla krlacija izmu pjdinih cna uspnsti u igri i antrpmtrijskih dimnzija, tako, nije bila statistiki znaajna.Strahnja i Prt (1983) su sprvli istraivanj na uzrku d 52 studnta Fakultta za fiziku kulturu, sa najmanj dvgdinjim trtmanm na studijama u tku kjg su dsluali 75 sati nastav iz prdmta-dbjka, a izabranim i prma kritrijumima uspha u praktinm dlu ispita iz dbjk, ili lanstvu u nkj dbjkakj kipi. Pd mdlm maksimizacij kvarijansi uspstavljn su rlacij jdanast primarnih mtrikih spsbnsti (krdinacija, ralizacija ritmikih struktura, ravnta frkvncije pkrta, brzina pkrta, flksibilnst, sila, ksplzivna snaga, snaga i izdrljivst) sa dva skupa dimnzija situacin fikasnsti u dbjci. Prvi skup situacin fikasnsti u dbjci inil j sdam situacin-mtrikih faktra (prciznst dbijanja i ddavanja lpt prstima, prciznst dbijanja i ddavanja lpt pdlakticama, prciznst srviranja, prciznst smiranja, snaga dbijanja i udaraca p lpti, kao brzinska izdrljivst dbjkaa), dok je drugi skup mra uspnsti u igri inil sam varijabli (thnika, napad, dbrana, stvaralatv, dgvrnst, angavanst, pnaanj i pta cna uspnsti) dbijnih prcnm kmptntnih cnjivaa u tku dbjkakih utakmica. Na vm subuzrku, ocenjivai nisu zablili bitn razliit dns bazinih mtrikih dimnzija d musbng dnsa dbijng na snvnm uzrku (Mtik, Prt, Hrvat, Kul i Hfman, 1982). To dlimin graniava kstnziju rzultata na ppulaciju dbjkaa.Dimnzij situacin-mtrikih faktra grad hmgn, rlativn nzavisan skup mra situacin fikasnsti. Dobijene su i nkivan visk intrkrlacij cna igr kj znatn suavaju prstr infrmacija prikupljnih prcdurm cnjivanja nke pte mre fikasnsti u igri, zasnvane na thnikm nivu igraa. Zakljuak je da s dprins prgnzi i jdng i drugg kritrijumskg skupa, pgtvu svih pjdinanih kritrijuma, zasniva na sistmatskm uu sldih bazinih mtrikih dimnzija: krdinacij, ksplzivn snag, prciznsti, frkvncij pkrta, ravnt, brzin pkrta, sil i snag. Isto tako se smatra da su v dimnzij, vrvatn, i dgvrn za situacin-mtriku fikasnst dbjkaa. Tma (1982) j, na uzrku d 184 kandidata za upis na Fakultt za fiziku kulturu, starosti d 18 d 27 gdina, analizira vz izmu sdam mtrikih tstva i pt tstva za prcnu usvjnsti nkih bazinih lmnata dbjk, rgistrvanih na klasifikacijskm pstupku. Rgrsijskm analizm j utvrdi znaajnu, ali n i suvi visku prdiktivnu vrdnst tri mtrika tsta: skk udalj s msta, stajanj na klupici za ravntu i kraci u stranu za usph u izvnju bazinih lmnata dbijanja lpt. Kinri (1982) j, na uzrku d 64 kandidatkinje za upis na Fakultt za fiziku kulturu, starosti d 18 d 20 gdina, analizirala rlacij izmu sdam mtrikih tstva i pt tstva za prcnu usvjnsti bazinih mtrikih infrmacija iz dbjk, primnjnih na klasifikacijskm pstupku. Vz su utvrn kannikm i rgrsijskm analizm. Prvi par kannikih faktra dfinisan j mrama za prcnu flksibilnsti, ksplzivn snag, agilnsti i rptitivn snag u prstru mtrikih tstva, a nda i usvjnu thnik dbijanja prstima u prstru dbjkakih lmnata. Drugi par kannikih faktra dfinisan j mrm krdinacij u prstru mtrik i usvjnu thnik dbijanja pdlakticama u prstru dbjkakih mra. Rgrsijskm analizm j utvrn da s usvjnst grnjg dbijanja najblj prdvia mrama flksibilnsti i agilnsti, a usvjnst grnjg srvisa tstm za prcnu ravnt. Strahnja, Jankvi i najdr (1982) su, na uzrku d 54 studnta Fakultta za fiziku kulturu, analizirali mtrijsk karaktristik i faktrsku valjanst 24 situacin-mtrika mrna instrumnta. Vi d tstva pkaza j zadvljavaju mtrijsk karaktristik. Niska puzdanst zablna j kd jdnsrijskih tstva prciznsti. Ptvrna j hiptza sdam situacin-mtrikih faktra dgvrnih za usph u dbjci, intrprtiranih ka: prciznst dbijanja i ddavanja lpt prstima, prciznst dbijanja i ddavanja lpt pdlakticama, prciznst srviranja, prciznst smiranja, snaga dbijanja i udaraca p lpti, brzinska izdrljivst dbjkaa i brzina krtanja dbjkaa. Bsnar i najdr (1983) su istraivali rlacij kgnitivnih faktra i uspha u dbjci. Naim, ni su, na uzrku d 53 mukaraca, pzitivn slkcinisanih u odnosu na kgnitivn spsbnsti i prosenog pznavanja dbjkak igr, istraivali rlacij kgnitivnih faktra i uspha u dbjci, koji su drni subjktivnim cnama sudija za pjdin aspkt igr na utakmicama, kao i rzultatima na situacin-mtrikim faktrima izvdnim iz bjktivnih tstva. Pdaci su brani kvazikannikm analizm pd (QCR) mdlm i rgrsinm analizm pd (SRA) mdlm. Rzultati su pkazali da nij ustanvljna znaajna vza kgnitivnih faktra, dfinisanih ka fikasnst prcptivng, parallng i srijskg prcsa i uspha u igri drng subjktivnim cnama sudija za thniku igr, za igru u napadu, igru u dbrani, stvaralatv, dgvrn pnaanj, angavanst, kntrlu pnaanja u incidntnim situacijama i za pti usph u igri. Bznaajnm s pkazala i najva kvazikannika krlacija i multipl krlacija pri prdvianju pjdin sudijsk cn skupm kgnitivnih faktra. Kvazikannikm analizm rlacija kgnitivnih faktra i situacin-mtrikih faktra izvdnih iz bjktivnih tstva kji su sadrajm uglavnm slini lmntima dbjkak igr nana j niska, ali znaajna vza izmu kgnitivnih spsbnsti i vak dfinisanih dbjkakih spsbnsti. snvni nsilac v vz iz skupa kgnitivnih faktra j faktr srijalng prcsiranja, a iz skupa situacin-mtrikih faktra-faktr prcizng ddavanja i dbijanja lpt pdlakticama. Zapaniji pzitivni dprns vzi pkazali su j i situacin-mtriki faktri prciznsti smiranja, snag dbijanja i udaraca p lpti.Hrga, Mmirvi i Jankvi (1983) su utvrivali uticaj struktur linsti igraa na uspnst u dbjci, i to na uzrku d 54 studnta Fakultta za fiziku kulturu -dbjkaa ptinsk lig. U tu svrhu, skupv kritrijumskih varijabli dbjkak uspnsti utvrdili su na dva naina. Prvi skup kritrijumskih varijabli sainjaval j sdam situacin-mtrikih spsbnsti dbjkaa i t:1. prciznst dbijanja i ddavanja lpt prstima,2. prciznst dbijanja i ddavanja lpt pdlakticama,3. prciznst srviranja,4. prciznst smiranja,5. snaga dbijanja i udarca p lpti,6. brzinska izdrljivst dbjkaa i7. brzinsk krtanj dbjkaaDrugi skup kritrijumskih varijabli sastja s d cna sam karaktristika igr:1. fikasnst thnik,2. uspnst u napadu,3. uspnst u dbrani,4. stvaralatva,5. dgvrnsti,6. angavansti,7. pnaanja i8. ptg uspha u igri.Prdiktrski skup varijabli linsti ukljui j prcnu sldih faktra linsti:1. fikasnst sistma za rgulaciju i kntrlu dbrambnih rakcija,2. fikasnst sistma za rgulaciju i kntrlu rakcija napada,3. fikasnst sistma za rgulaciju i kntrlu rganskih funkcija,4. fikasnst sistma za hmstatiku rgulaciju,5. fikasnst sistma za intgraciju rgulativnih funkcija i6. fikasnst sistma za rgulaciju aktivitta.Pvzanst faktra linsti sa prvim, a psbn sa drugim kritrijumskim skupm varijabli, utvrdili su kvazikannikm analizm i SRA rgrsijskm analizm.Zakljuili su da je sklp linsti, psbn pgdan za vid prciznsti i krdinacij pkrta pri izvravanju mtrikih zadataka tipinih za dbjku, dfinisan dbrm rgulacijm svih knativnih mhanizama, a psbn sistma za rgulaciju i kntrlu rakcija dbran, sistema za hmstatiku rgulaciju i sistema za rgulaciju i kntrlu rganskih funkcija, ka i da j knativni sklp vaan z rgulaciju sil pri izvnju mtrikih zadataka tipinih za dbjku dfinisan krtikalnm kntrlm aktivitta. Zakljuili su j i da j knativni mhanizam kji s dminantn javlja ka znaajan za uspnst u igranju dbjk, bz bzira kak na bila prcnjna, mhanizam za rgulaciju ksitacijsk-inhibicijskih prcsa, dnsn mhanizam za rgulaciju aktivitta.Pdvalj i Mati (1986) su, na uzrku ispitanika iz ppulacij kvalittnih igraa dbjk biv SFRJ, mukg pla, starosti izmu 18 i 22 gdin, kji su bili igrai I i II savzn dbjkak lig, istraivali nk knativn karaktristik i situacinu prciznst dbjkaa. Uzrak varijabli sastja s d tri ptskupa mrnih instrumnata: knativnih tstva (prdiktrsk varijabl), instrumnata za prcnu situacin prciznsti u dbjci (kritrijumsk varijabl) i antrpmtrijskih mra (kntrln varijabl). Uzrak prdiktrskih varijabli sainjavali su rzultati dbijni primnm tiri mrna instrumnta iz batrij tstva za prcnu funkcinisanja knativnih rgulacinih mhanizama 18 PF Konstantina Mmirvia (1971) i t: anksiznst, agrsivnst, inhibitrna knvrzija i izidnst. Tstvi za prcnu situacin prciznsti dbjkaa bili su sldi:1. dbijanj lpt zid-dirktna prciznst, grnj dbijanj,2. lvacina prciznst-grnj dbijanj,3. prciznst srviranja,4. prciznst dbijanja pdlakticama i5. blkrska mgunst.Uzrak antrpmtrijskih varijabli su sainjaval tri antrpmtrijsk dmnzij:1. lingitudinalna dimnzinalnst tla,2. cirkularna dimnzinalnst tla i 3. ptkn masn tkiv.

Utvrivanju rlacija knativnih dimnzija i mra situacin prciznsti pristupili su na dva naina. Uradili su krskrlaciju pmnutih skupva: kada j prthdn iz mra situacin prciznsti liminisan varijabilitt mrflkih mra, i kada t nij bi sluaj. Plazi d tih dvju krsklracijskih matrica, analizirali su kannik rlacij u kviru standarng birtgnalng kannikg mdla (Hotelelling, 1935, 1936) algritmm i prgramm CAN-CAN (Mmirvi, 1981). Znaajnst kficijnata krlacij tstirali su Bartlettovim H2 tstm, uz dzvljnu grku d 0,01. Dbili su malu ngativnu, ali znaajnu kanniku pvzanst knativnih karaktristika i situacin prciznsti dbjkaa pr (.34) i nakn parcijalizacij mrflkih karaktristika (.32). Mr discijativng pnaanja imal su nagativni uticaj na prciznst smiranja, dirktnu prciznst i lvacinu prciznst.Jankvi (1988) j, na uzrku od tiri jugslvnska dbjkaka tima, kji su ustvvali na finalnm turniru Kupa (1981), izvri rgistraciju pdataka fikasnsti TT lmnata u dbjci sa ciljm da s prvri njihva latntna struktura. Na snvu rzultata i diskusij, intrprtiran su tiri glavn kmpnnt: pta fikasnst u igri, fikasnst dizanja, kao i tra i tvrta kmpnnta-izvnj lmnata u zadnjj liniji i tk igr u kntranapadu ptvruju svj pstjanj u igri. SrafimvaHristva (2001) j u svojoj mngrafiji istraivala thnik-taktik lmnt dizanja. U mngrafiji su iznti rzultati 159 saptnja, tstiranja 164 dbjkaa (d kjih su 87 bili dizai) i rezultati istraivanja fikasnsti dizaa 12 rprzntacija na Svtskm prvnstvu 1998. gdin. Na snvu analiz i diskusij rzultata, mgu j utvrditi trdlnu mu vbi za diza (dizanj prstima): 1 ptbrazvna vbanja (za brzinu, brzinu ragvanja, brzinsku snagu i mii kji ustvuju u akciji dizanja); 2 spcijaln-priprmn vb (imitacija ddavanja, izbacivanj lpt naprd-gr iz stava, izbacivanj i hvatanj lpt iz razliitih stavva i pravaca, udaranj lpt u pd i zid sa hvatanjm); 3 spcijaln vb (dizanj statin (vis) lpt, dizanj dban lpt, dizanj psl krtanja iz razliitih pravaca, dizanj sa razliitim trajktrijama, dizanj prma cilju na zidu, dizanj razliitm brzinm i trajktrijm prd mr, dizanj prd razliitg brja saigraa, dizanj iz skka, i sa padm, kao i jdnm rukm i dizanj u dgvaraju zn i algritmv). Nmcv (2003) j u analizi fizikih kvalitta vka, ka psbn kvalitt, izdvji: brzinu, m, snagu, tanst, izdrljivst, krdinaciju. Zat s nphdnm karaktristikm krtanja (dlatnsti) ivg sistma (za razliku d aktivnsti nivg sistma) pjavljuj stpn usaglansti fizikih paramtara krtanja sa ciljvima dlatnsti. Za takvu karaktristiku psbng akta krtn (mtrik) dlatnsti i dgvarajui fiziki kvalitt vka prdla s naziv-tanst. Za drivanj tansti van j riti, u kjim fizikim vliinama j frmulisan cilj krtanja (p usaglanj trmininlgiji krtni (mtriki) zadatak). U principu krtni zadatak j mgu prdstaviti u bil kjim fizikim vliinama, i nrazumljiv, zat izmu krdinacijskih spsbnsti bin izdvajaju sam tanst prstrnih, snanih i vrmnskih paramtara krtanja. Ali, ipak, uvaajui da u fizici krtanj tak j prmna njnih kordinata, tj. plaja u prstru, igldn, da i u snvi vkvih krtnih zadataka, psldin, i u snvi cn stpna njihv ralizacij, l prstrn karaktristik. Sa prdln pzicij, fiziki kvalitt vka j njgva spsbnst u krtnim dlatnstima, mhaniki d kji ima drn bjktivn kvalitativn karaktristik. Niv fizikg kvalitta n m biti uprav srazmran uvidu nprdljnsti izglda dlatnsti. Psldin n s prdljuj nivm fizikih spsbnsti u knkrtnm bliku krtn aktivnsti, u krtanjima kja pkazuju dgvaraju kvalitativn karaktristik. Na taj nain, fizika spsbnst vka j njgva spsbnst da pka dgvarajui kvalitativni mdl u knkrtnm vidu mtrik aktivnsti putm ralizacij bilkih, psihikih i fizikih svjstava rganizma. Fizika svjstava vijg rganizma njgv fizik karaktristik ka ralng tla: masa, linij, vliin trna, razmr bima, izgld tla i njgvih dlva, lastinst, vrstina, pvzanst itd.Gaji (2005) j, na uzrku d 112 dbijnih i izgubljnih stva najbljih svtskih mukih dbjkakih rprzntacija, primni sistm Data Volley i istraiva fikasnst kvalitta srvisa, prijma, dbran, blka ukupn, pjdinang blka napada psl prijma, napada na jdinani blk i dvjni blk psl prijma napada u kntri. Cilj istraivanja j bi da s utvrdi mdl pranja TT lmnata u dbijnim i izgubljnim stvima. Mdl uspnih kvalitta u dbijnm stu in: as, idalan prijm, idalna dbrana sa jdinanim blkm, napad prvim tmpm, pn iz blka i uspan napad. Mdl nuspng sta frmiraju sldi TT lmnti: pgran srvis, izgubljn pn kd prijma zbg asa, ili srvisa prtivnika, grk u dbrani, grk u blku i grk u sm srvisu. Ljahva i Strljnikva (2005) su, na snvu litralnih pdataka fikasnsti TT lmnata u dbjci, njihvih primna d stran ukrajinsk dbjkak rprzntacij i zakljuaka na snvu analiz rzultata naun-istraivakg prjkta ptimizacija prcsa unja i trniranja u priprmi sprtista razliitg uzrasta i kvalifikacij u sprtskim igrama (2001-2005), ralizval istraivanj sa ciljm da utvrde kji TT lmnti najvi dprins svajanju pna. Ujdn su sainjn i dgvaraju prpruk ptimalnj primni srviranja iz skka, o mdlima blkiranja, igri srdnjg blkra i o saradnji blkra i dbran zadnj linij. Na snvu rzultata utvrn j da s srvis iz skka kristi u 75-85% sluajva, a da j pri tm utvrna grka u 30-40% srviranja. U istraivanju j figuriral 17 mdla blkiranja, a utvrn j da ukrajinska rprzntacija kristi sam 7 mdla. snvna prpruka svdi s na isticanju racinalng sastavljanja sistma igr d svih TT lmnata pri mu n trba ptncirati sam razrnst lmnata srviranja ili blkiranja, v da su dluujui faktri uspha fikasna primna sistma TT u napadu i dbrani. Strjnik (2005) j u istraivanju kndicij sprtista istaka znaajnst tansti krtanja za pbljanj kndicij i fikasnsti sprtista, karkaa i sprintra. Prmna thnik krtanja sprtista trtira s ka kstrmn tak zadatak. U mngim lmntima, bitan dprins zadacima prciznsti ini prmna miin snag. U ksprimntalnm pstupku na uzrku d osam karkaa tstirana j hiptza da vb snag iznad 65% d maksimuma dprinti fikasnsti u pgaanju trjki. Ni (2006) j istraiva strukturu takmiarsk aktivnsti uspnih i manj uspnih vrpskih dbjkakih rprzntacija na Evrpskim prvnstvima za n (2001, 2003 i 2005). snvni cilj istraivanja j bi da s utvrdi razlika izmeu struktura takmiarsk aktivnsti uspnih rprzntacija (plasman d 1. d 4. msta) i struktura takmiarsk aktivnsti manj uspnih reprezentacija (plasman d 5. d 8. msta). Za prikupljanj pdataka krin j sftvr Data Volley. Rzultati i diskusija su istakli da s v dv grup razlikuju p: kficijntu fikasnsti srvisa, kficijntu fikasnsti blka i kficijntu fikasnsti napada. U latntnm prstru takmiarskih aktivnsti izdvjna su i intrprtirana tri faktra: prstrn-vrmnski faktr, faktr situacin prciznsti i faktr thnik-taktik fikasnsti. U ksprimntalnj grupi krin su vb bench press i French-curl u trajanju d st ndlja pri mu j u prv tri ndlj primnjivan spri tmp vbanja, a u poslednje tri ndlj ksplzivni nain vbanja. Trningm ksprimntaln grup pvani su rzultati u bench press-u (49+25.26%, p