novo

sads

ki

Novi Sad • II godina • br. 100 • četvrtak, 12. 1. 2017. • 19 dinara

Pokrajinska vlada u 2017. godini

Dok ima Republike Srpske, ima i Srbije

SRećne novogoDišnje pRaznike želi vam ReDakcija našeg neDeljnika

Ledeni dani u Ledenoj šumi

Puna Pažnja socijaLnoj zaštiti

pRoSlava 25 goDina poStojanja najzapaDnije SRpSke DRžave

BeSplatan pRimeRak

2

КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈАДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacija.ns.rs

12. JANUAR 2017.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov

redakcija@nsreporter.rs

FoTo-reporTer Miloš pavkov

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

12. JANUAR 2017.

Briga o trećem detetu, vantelesnoj oplodnji, prevozu učenika...Pokrajinska vlada u 2017. naglašava socijalnu zaštitu, a podsticanje rađanja je trajan prioritetstr. 4/5

čaroBna Bajka na klizaljkama

Ledena šuma u Dunavskom parku razonoda za mališane iz cele Vojvodinestr. 12/13

salašarski divani siriški

Kad je titinka Lela varala titinca Perustr. 14/15

doček pred Budnim okom narodne milicije

Kako su Novosađani proslavljali pravoslavnu Novu godinu za vreme komunizmastr. 20/21

mojkovačka Bitka za krst časni i sloBodu zlatnu

Crnogorska vojska spasla Srbe u povlačenju prema Albanijistr. 24/25

dan repuBlike srpske uz marš na drinuDodik, Nikolić, patrijarh Irinej i princ Karađorđević na proslavi u Banjaluci str. 8/9

sadržaj

znameniti srBi 19. veka u Banatu

str. 16/17

4 12. JANUAR 2017.

Pokrajinska vlada u 2017. naglašava socijalnu zaštitu, podsticanje rađanja trajan prioritet

Hitnom intervencijom Pokrajinske vlade u domovima za decu i omladinu u Beloj Crkvi, Pančevu, Somboru, Sremskoj Kamenici i Subotici finansiraju se građevinski radovi,

remont kupatila, nabavka nameštaja za dečje sobe i uvođenje informacionog sistema

Na sednici Pokrajinske vlade usvojeni su preostali pro-grami rada pokrajinskih institucija, fondova i javnih preduzeća, čime se stvara-ju uslovi da na početku go-dine krene realizacija pro-

grama u svim razvojnim oblastima za koje je zadužena Pokrajinska vlada.

Ova godina je u znaku socijalne zaštite, kaže pokrajinski sekretar za socijalna pita-nja, demografiju i ravnopravnost polova Pre-drag Vuletić. On je naveo da novi sekretari-jat koji vodi ima punu podršku predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i svih čla-nova vlade i da je rezultat te podrške to da su u ovogodišnjem budžetu od 63,6 milijardi dinara znatna sredstva opredeljena za soci-jalnu zaštitu.

Znatno veća izdvajanja nego rani-je. Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, koji je učestvovao u kreiranju ovo-godišnjeg budžeta, kaže da Pokrajinska vlada od svog formiranja veliku pažnju poklanja pitanjima socijalne zaštite, što je i pokazala pre svega time što je formiran Sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnoprav-nost polova iako u ranijim organizacionim strukturama nije postojao poseban sekreta-rijat koji se bavio ovim pitanjima.

– Dakle, to pokazuje koliko pažnje posve-ćujemo pitanjima socijalne zaštite i koliko nam je to važno i već u prvih šest meseci svog rada izdvojili smo znatna sredstva u ovom domenu – naveo je Milićević.

Poređenja radi, u prethodne dve godine iz pokrajinske kase za ustanove socijalne zašti-te izdvojeno je samo oko 50 miliona dinara.

Šeststo miliona za treće dete. Je-dan od trajnih prioriteta Pokrajinske vlade jeste podsticanje rađanja dece. Prema poda-cima Sekretarijata za socijalna pitanja, radi se o 4.100 porodica u Vojvodini koje iz pokra-jinske kase dobijaju po 12.000 dinara meseč-no. Za tu svrhu se, prema ranijim podacima Pokrajinskog sekretarijata za socijalna pita-nja, iz budžeta mesečno izdvaja ukupno oko 50 miliona dinara.

Ta mera je u Vojvodini uvedena 2013. godi-ne, ali bivša Pokrajinska vlada prilikom plani-ranja budžeta za 2016. godinu nije obezbedila kontinuitet do kraja godine, jer je za treće dete opredelila novac samo za prvu polovi-nu godine, tako da je nova Pokrajinska vlada rebalansom budžeta u septembru trebalo da obezbedi 200 miliona dinara za isplatu nov-čane naknade za treće dete do kraja prošle godine. U ovogodišnjoj pokrajinskoj kasi za treće dete je do kraja godine opredeljeno 600 miliona dinara.

Svaki dinar dobrodošao. Ove godine samo je za sanaciju i opremanje 27 ustanova socijalne zaštite u Vojvodini, među kojima su domovi za decu i omladinu, ustanove za duševno obolele osobe i osobe ometene u ra-zvoju, gerontološki centri i penzionerski do-

Autor: Eržebet Marjanov

Briga o trećem detetu, vantelesnoj oplodnji,

prevozu učenika...

nsreporter.rs

512. JANUAR 2017.

movi, opredeljeno oko 60 miliona dinara.Svaki novac je u ustanovama socijalne za-

štite dobrodošao, izjavio je direktor Geronto-loškog centra u Subotici Petar Blažević.

– Drago nam je što u ovoj teškoj godini Po-krajinska vlada misli i na nas. Takođe, imamo i pomoć Republike, koja nam je obezbedila sanitetsko vozilo i 12 miliona dinara za na-bavku opreme. Situacija u socijalnoj zaštiti jeste teška, ali uz njihovu pomoć trudimo se da obezbedimo najbolje uslove za život naših korisnika – rekao je Blažević.

Sredstva za sve medicinske potre-be. Hitnom intervencijom Pokrajinske vlade omogućeno je da se u domovima za decu i omladinu u Beloj Crkvi, Pančevu, Somboru, Sremskoj Kamenici i Subotici finansiraju gra-đevinski radovi, remont kupatila, nabavka nameštaja za dečje sobe i uvođenje informa-cionog sistema.

Sredstva su obezbeđena i za 12 gerontološ-kih centara i tri penzionerska doma, u kojima će, pored građevinskih radova, biti finansira-na i nabavka medicinske opreme, opremanje kuhinja, rekonstrukcija sanitarne i hidran-tne mreže. Ustanovama za duševno obolele osobe i osobe ometene u razvoju sredstva su usmerena između ostalog za troškove građe-vinskih radova, nabavku medicinskih madra-ca, opreme za kuhinje, rekonstrukciju krova i toaleta.

U skladu s projektovanim budže-tom. Glavno opredeljenje pri izradi budžeta AP Vojvodine za ovu godinu bio je program Pokrajinske vlade koji je iznet pred poslani-cima Skupštine AP Vojvodine 20. juna 2016. godine, prilikom izbora ove vlade. U tom pro-gramu je trasirano nekoliko najvažnijih cilje-va, i to pre svega brži privredni i ekonomski razvoj Vojvodine, znatnija ulaganja u zdrav-stveni sistem u Pokrajini, mnogo veća pažnja u segmentu socijalne brige i socijalnih dava-nja, ali svakako i briga za sve institucije čiji je osnivač AP Vojvodina.

U prošlogodišnjem budžetu takođe nije bio obezbeđen novac za regresiranje prevo-za učenika do kraja godine pa je nova Pokra-jinska vlada rebalansom budžeta obezbedila i ta sredstva.

– Veoma važna stavka u budžetu APV za 2017. godinu, u iznosu oko 200 miliona dina-ra, odnosi se na regresiranje troškova učenič-kog prevoza, što je važna pomoć porodicama čija deca putuju od mesta stanovanja do me-sta gde pohađaju školu – ističe Milićević.

Demografski razvoj. Ovogodišnji budžet vodi računa i o sufinansiranju van-telesne oplodnje, što je deo programa demo-grafskog razvoja Vojvodine. Za te namene u budžetu je obezbeđen novac za 160 porodica u iznosu od 25,6 miliona dinara.

– I sva dosadašnja ulaganja u prethodnih šest meseci iz oblasti socijalne zaštite, kao i planirana ulaganja u 2017. godini dobra su potvrda našeg opredeljenja da su socijalna politika i zaštita jedan od glavnih priorite-

ta rada ove Pokrajinske vlade – navodi Mi-lićević.

Kaže i da su budžetom APV za 2017. godinu jasno definisani i generalni prioriteti, među kojima bismo mogli izdvojiti i konkretne i najvažnije projekte koje će Pokrajinska vla-da ove godine realizovati u saradnji s drugim nivoima vlasti – s Vladom Republike Srbije i s lokalnim vlastima.

Kapitalno u zdravstvu. Pre svega mi-sli se na nastavak izgradnje Žeželjevog mo-sta, za čiji su projekat obezbeđena sredstva direktno iz republičkog budžeta u iznosu od 800 miliona dinara. Zatim, veoma značajno ulaganje je raščišćavanje ostataka i izgrad-nja nove zgrade RTV-a. Za ove namene u po-krajinskoj kasi je obezbeđeno blizu milijardu dinara.

U kapitalne projekte spada i nastavak iz-gradnje pozorišta u Subotici, ali tu je i čitav niz drugih projekata koji će se realizovati u gradovima i opštinama u Vojvodini iz oblasti komunalne infrastrukture, kanalizacione i vodovodne mreže, putne infrastrukture, ra-zvoja industrijskih zona – ulaganje u nove i proširivanje postojećih kapaciteta industrij-skih zona – čime se stvaraju uslovi za dodatni privredni razvoj.

Kapitalna su svakako i ulaganja u zdrav-stveni sistem Pokrajine. Tu su predviđena znatno veća sredstva nego ranijih godina, a biće ulagana u rekonstrukciju objekata zdrav-stvenih ustanova i u nabavku nove zdrav-stvene opreme.

Obnova školskih i predškolskih objekata. Posebno je važno istaći da ula-ganje u poljoprivredu i dalje zauzima domi-nantno mesto u pokrajinskom budžetu i to pokazuje budžet Sekretarijata za poljoprivre-du, koji iznosi više od osam milijardi dinara, što u poređenju sa svakom ranijom godinom predstavlja najveća sredstava za razvoj poljo-privrede u Vojvodini dosad.

– U ovoj oblasti će akcenat biti na podsti-caju malih poljoprivrednih gazdinstava i pro-izvođača, dok su znatna sredstva usmerena i politici ruralnog razvoja. Ulaganje u obra-zovanje i kulturu takođe je kapitalno jer je to odnos prema nasleđu i prema budućim generacijama. To konkretno znači obnovu i dogradnju znatnog broja školskih i predškol-skih objekata u Pokrajini, a isto tako znači i da ulažemo u oblast kulture i javnog infor-misanja – rekao je Milićević.

Pokrajinska vlada u 2017. naglašava socijalnu zaštitu, podsticanje rađanja trajan prioritet

Hitnom intervencijom Pokrajinske vlade u domovima za decu i omladinu u Beloj Crkvi, Pančevu, Somboru, Sremskoj Kamenici i Subotici finansiraju se građevinski radovi,

remont kupatila, nabavka nameštaja za dečje sobe i uvođenje informacionog sistema

Novac je obezbeđen i za 12 gerontoloških centara i tri penzionerska doma, u kojima će, pored građevinskih radova, biti finansirana i nabavka medicinske opreme, opremanje kuhinja, rekonstrukcija sanitarne i hidrantne mreže

Briga o trećem detetu, vantelesnoj oplodnji,

prevozu učenika...

6

vesti

12. JANUAR 2017.

četvrtak, 5. januar Vučević čestitao Božić

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je Božić svim građanima koji taj praznik obele-žavaju po julijanskom kalendaru.

– Neka nas i ovaj Božić podseti na najuzvišenije ljud-ske vrednosti kao što su plemenitost, milosrđe i me-đusobno uvažavanje. Da nas u delima vodi želja da po-mognemo drugima jer tako ćemo jedino pomoći i sebi samima. Dragi Novosađani, želim vam srećan Božić i da praznične dane provedete u miru i radosti, okruženi svojim najmilijima. Mir božji, Hristos se rodi – stoji u čestitki gradonačelnika Novog Sada.

petak, 6. januar U Žablju obeležena 75. godišnjica mađarske racije

Povodom 75. godišnjice tog strašnog zločina, u Žablju je održan pomen žrtvama mađarske racije u Južnoj Bačkoj iz 1942. godine. Samo u tom šajkaškom mestu za jedva nedelju dana tada je pobijeno više od 660

nevinih Srba. Pomenu je prisustvovala i delegacija Pokrajinskog sekretarija-ta za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama sa sekre-tarom Miroslavom Štatkićem na čelu, kao i potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar.

Posle liturgije služene u žabaljskoj crkvi, na mestu njihovog stradanja, u dvorištu zgrade žabaljske opštine, pomeni su održani tadašnjem arhijerej-skom namesniku SPC, protoreju Milošu Katiću i jereju Georgiju Živanovu. Živanovu, koji je bio žabaljski paroh, a otkrivena je i spomen-ploča.

subota, 7. januar Božić proslavljen u svim novosadskim pravoslavnim hramovima

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavili su Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Službe su održane u svim novosadskim pravoslavnim hra-movima, kao i u kućama vernika i onih koji drže do tradicije. Održane

su prve božićne liturgije u ponoć, jutrenja, carski časovi i večernje. U kućama su se lomile česnica i pogača, jela mrsna hrana i nazdravljalo vinom.

Patrijarh Irinej je pozvao svu duhovnu decu u otadžbini i rasejanju da žive u bratskoj ljubavi.

Posebno se molimo za raspeto Kosovo i Metohiju, našu duhovnu i nacional-nu kolevku, koju je veliki Njegoš nazvao grdnim sudilištem – rekao je Irinej i poželeo da od ovog Božića oživi Srbija i porodice ispuni radost i dečja igra.

Sedam

nSdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

nsreporter.rs

712. JANUAR 2017.

nedelja, 8. januar

Labudovi slobodni na keju

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da labudovi na keju u Novom Sadu nisu zarobljeni u ledu koji je okovao Dunav i da su ekipe ovog i drugih udruženja na terenu.

– Ptice su slobodne. Labudovi su dobili hranu, šetaju ili spavaju na ledu. To je potpuno normalno ponašanje – objavili su u Društvu nakon što su mediji preneli vest da su ptice zarobljene ledom.

Društvo je upozorilo i da su državne službe koje se bave zaštitom prirode i životne sredine, kao i veterinarske ustanove i korisnici lovišta nadležni da reaguju u ovakvim slučajevima i pozvalo građene i nadležne službe da pomognu divljim pticama tokom hladnog perioda koji će se u Srbiji zadr-žati još neko vreme.

ponedeljak, 9. januar Braća Teofilović u Sinagogi

Jedinstveni izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike Braća Te-ofilović nastupiće posle četiri godine ponovo u Novom Sadu. Koncert je zakazan u Sinagogi u četvrtak u 20 sati. Glasovima stoleća i umetničkim

ikonama nazivaju ih širom sveta jer njihovi živi nastupi, u kojima se najin-tenzivnije mogu osetiti melodijska vrludanja, lelujanja glasa i snaga zanosa, nude jedinstveno muzičko iskustvo koje se ne zaboravlja.

S našom publikom Braća Teofilović će podeliti kompozicije sa svog najno-vijeg tonskog izdanja pod nazivom „Teofilovići”. Reč je mahom o pesmama s Kosova i Metohije i iz Makedonije, koje Ratko i Radiša znaju dugo, ali je, prema njihovim rečima, za neke od njih trebalo sazreti. Kao gost programa nastupiće i pijanista i kompozitor Marko Marić, s kojim će Teofilovići otpe-vati nekoliko pesama.

utorak, 10. januarProbijeni ledeni čepovi kod Novog Sada

Zbog ekstremno niskih temperatura i ledenih dana u punoj pripravnosti su svi sektori koji su uključeni u sistem spasavanja ljudi i zaštitu imo-

vine u vanrednim okolnostima, u skladu s upozorenji-ma Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

– Na rekama i drugim vodotocima 9. januara uve-dena je redovna odbrana od poplava i zagušenja le-dom. Svi akteri iz operativnog plana redovne odbra-ne od poplava i zagušenja ledom su u pripravnosti i dežurstvu. Prati se situacija na 735 kilometara na svim vodotocima: Dunavu, Savi, Tisi i na kanalima sistema Dunav–Tisa–Dunav. Na snazi je mera zabrane plovidbe. U utorak su probijeni ledeni čepovi na Savi kod Sremske Mitrovice i na Dunavu kod Novog Sada – rekao je komandant Pokrajinskog štaba za vanred-ne situacije i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević.

sreda, 11. januarMirović: Da što više kineskih privrednika dođe u Srbiju

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović razgova-rao je s delegacijom Udruženja kineskih privred-nika u Vojvodini o unapređenju saradnje između

Kine i Srbije, a u okviru toga i Pokrajine. Oni su ukazali na značaj prijateljstva i saradnje koja

postoji između dve zemlje i istakli uverenje da će se ti odnosi još više razviti u budućnosti i doprineti realizaciji konkretnih projekata.

Mirović je istakao da očekuje da saradnja između dve zemlje jača u svim oblastima i ukazao na to da su prio-ritetne aktivnosti Pokrajinske vlade usmerene na pri-vlačenje investicija, dolazak poslovnih partnera i zapo-šljavanje.

– Kina je naš značajan partner, što je dokazano važnim poslovnim rezultatima za obe zemlje. To je podsticajna činjenica i važno je da što više kineskih privrednika dođe u Srbiju – rekao je Mirović dodajući da imamo gotove in-frastrukturne projekte, a posebno je ukazao na potencijal koji leži u turizmu.

8 12. JANUAR 2017.

Dodik, Nikolić, patrijarh Irinej i princ Karađorđević na proslavi u Banjaluci

Dan Republike Srpske uz Marš na Drinu

Uz taktove numere “Marš na Drinu” krenula je para-da “Dvadeset pet godina Republike Srpske” kroz cen-tar Banjaluke. Uli-

com Kralja Petra Prvog Karađor-đevića do Trga Republike Srpske u svečanom defileu kretali su se pri-padnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, Borač-ke organizacije Republike Srpske a studenti su nosili zastavu Repu-blike Srpske dužine 12 i širine šest metara. S njima su bili i pripadnici Republičke uprave Civilne zaštite, Odseka za poslove civilne zaštite i profesionalne teritorijalne vatroga-

sne jedinice Banjaluka, Saveza na-cionalnih manjina Republike Srp-ske...

Bez države nema slobode. Pri-padnici Policijske akademije Repu-blike Srpske i ostali učesnici parade iznenadili su hiljade građana otpe-vavši pesmu “Pukni, zoro”. Banjaluka je odmah zapevala s njima, atmosferu na Trgu Krajine ispunilo je osećanje snažnog nacionalnog ponosa, eufo-rije i sreće.

– Republika Srpska danas je ujedi-njena u želji da živi u miru i slobodi, zajedno s drugima, ali i da čuva svoje. Radi se o danu na koji se dugo čekalo u istoriji, to je poseban dan našeg je-dinstva i odnosa prema RSp, načinu

nsreporter.rs

912. JANUAR 2017.

života i onoga što želimo da budemo. Republika Srpska je stvorena jer je to bio odgovor naroda na dešavanja i že-lju da se pravi država, jer bez države nema slobode. Nikada nismo imali namjeru drugima da ukinemo slo-bodu, kao što smo i danas ujedinjeni u želji za mirom i slobodom – poručio je predsednik RSp Milorad Dodik.

Na svečanoj tribini pored njega bio je i predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić, srpski prestolo-naslednik Aleksandar Karađorđević i mnoge druge visoke zvanice.

Nakon parade Dodik je u Palati Republike primio predsednika Sr-bije Tomislava Nikolića, patrijarha srpskog Irineja i princa Aleksandra Karađorđevića i zahvalio im što su svojim prisustvom uveličali proslavu Dana Republike Srpske.

Jedinstvena želja naroda. Ni-kolić je izjavio da poštuje BiH i želi njen napredak, te da je taj uspeh ne-zamisliv bez uspeha RSp, kao što i ona ne može dobro da napreduje ako ne napreduje celokupna BiH. Patri-jarh Irinej poručio je da je Republika Srpska nastala jedinstvenom željom naroda s nadom da su, kako je rekao, velika stradanja iza nas, dok je Dodik na svečanom prijemu istakao da Srp-ska ne radi nikome iz inata.

– RSp je na referendumu donela od-luku koji će dan slaviti. Kakve to veze ima s Ustavnim sudom BiH ili s ose-ćanjima nekog drugog naroda, koji takođe mogu da slave šta god žele. RSp je multietnička država, što drugi delovi nisu uspeli da ostvare, i u njoj se poštuje svačija volja. BiH više ni-kada ne može da utiče na to da li će postojati RSp i zato njeni građani ne treba da strahuju da će biti poništena – rekao je Nikolić.

Svečana akademija povodom Dana Republike Srpske održana je u Sport-skoj dvorani Borik. Uz Dodika su bili Nikolić i Ivanić, patrijarh srpski Iri-nej, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubri-lović, premijer Srpske Željka Cvija-nović, ministri u vladama Republike Srpske i Srbije.

Ljiljani su hrišćanski. Prvi se prisutnima obratio Emir Kusturica.

– Volimo Republiku Srpsku jer je-dino je ovde prisutan eho slobode, istine i pravde. Srpski narod je je-dini narod kod koga sloboda stvar-no nema cenu. Srbi su u posljednjih 200 godina najviše stradali. Umesto Benjamina Kalaja ovde je Valentin Incko, umesto ilegalnog austrijskog suda i procesa Mladoj Bosni postav-ljen je Haški tribunal, subjektivni sud koji je isto kažnjavao Srbe i ponekog

Hrvata. U povelji 1382. godine Stefan Tvrtko Kotromanić, koji sebe nazi-va kraljem Srbalja, Bosne, Pomorja, Humske zemlje, Donjih kraja, Zapad-nih strana, Usore i Soli, u tek postav-ljenom Svetom Stefanu (današnjem Herceg Novom) proslavlja Svetog arhiđakona Prvomučenika Stefana, a nakon krunisanja na grb Kotro-manića stavlja ljiljane, koji su u hri-šćanskoj Evropi simbolizovali čistotu Presvete Bogorodice! Sveti Stefan je bio patron države kojom su vladali Kotromanić, kojeg Tvrtko preuzima od Nemanjića činom svog krunisa-nja u manastiru Mileševa – rekao je Kusturica.

Tradicija patrona Svetog Stefana. Naša nevolja je što se da-nas prošlost uvažava samo kod onih koji imaju atomsku bombu, i ovih ma-lih čija se elita bogati bezuslovno iz-vršavajući naredbe.

– Pretvaraju se tako u Luciferove šegrte, a ja sve češće gledam u nebo pošto ono zna, i tiho da me niko ne čuje govorim: Bože, daj i meni jednu onako malu zgodnu bombicu da je strpam u džep, ne da je bacim neko-me, ne daj bože, ne treba mi to, nego da je vide dok viri iz džepa, a ja da se pravim lud. Kao, nije važno. Neka je, nek stoji. Ne jede hleba – poručio je režiser.

Sve je moguće, ali Republiku Srp-sku i tradiciju patrona Svetog Stefana neće biti moguće poništiti.

– Ne samo zbog toga što je pokra-deno naše cveće pa ugrađeno u gra-đevinu kojoj mi ne pripadamo. To je tradicija, koliko god izgleda kako je 1.300 godina daleko, ipak – to je samo 11 mojih života koji nas dele od dubrovačke povelje Tvrtka Ko-tromanića. To je suviše blizu i sve-že u kolektivnom pamćenju našeg naroda da bi nam neko neometano ispred nosa opljačkao nama toliko važnu tradiciju. Republiko Srpska, srećno ti 25 godina postojanja i ži-vela još dugo i dugo – rekao je Ku-sturica.

Državnopravni okvir. Potom je govorio Tomislav Nikolić.

– Smeta Republika Srpska, smeta Stefan Prvomučenik i smeta što su Srbi ostali u BiH i što imaju speci-jalne veze sa Srbijom. RSp je nastala zato što su drugi hteli da razbiju Ju-goslaviju. Sada kada je stvorena, naša je obaveza da je štitimo. Srbi se 25 go-dina bore za Republiku Srpsku, a da-nas joj znamo snagu i da joj niko ništa ne može. Dok ima Republike Srpske, ima i Srbije. Možda bi bilo prirodnije da kažem dok ima Srbije, ima i Srp-ske, ali ja znam da su vaš ulog i mera

mnogo veći i zato vam čestitam na svemu što ste uradili – rekao je Ni-kolić na svečanoj akademiji.

Komentarišući govor predsednika Srbije Tomislava Nikolića, predsed-nik Republike Srpske Milorad Dodik kaže da je njihov san da budu još spe-cijalnije veze između Republike Srp-ske i Srbije.

– Ovo je godišnjica koju mnogi nisu želeli, ali koju smo želeli mi i koja nam se, evo, i dogodila. Prije 25 godina osnovana je Republika Srp-ska. Ona je državnopravni okvir za narod koji je u svežem pamćenju no-sio stradanja iz Prvog i Drugog svet-skog rata – rekao je Dodik.

Visoke zvanice. Akadamiji su prisustvovali i princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, po-slanici u Narodnoj skupštini Repu-blike Srpske, predstavnici Republike Srpske u institucijama BiH, lideri po-litičkih partija iz Republike Srpske, ambasador Rusije u BiH Petar Ivan-cov i ambasador Srbije u BiH Stani-mir Vukićević, direktor Jevrejskog kulturnog centra u Banjaluci Arie Livne, predstavnici diplomatskog kora i zvanice iz javnog, društvenog i političkog života, a svečanost je za-vršena prigodnim kulturno-umet-ničkim programom.

Proslava 9. januara počela je dan ranije kad su najviši zvaničnici Re-publike Srpske položili vence palim borcima RSp, a za tu priliku postro-jen je Treći pešadijski puk Oružanih snaga BiH po naređenju predseda-vajućeg Predsedništva BiH Mlade-na Ivanića. Na dan Svetog Stefana patrijarh srpski Irinej predvodio je službu u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci.

Pravljenje problema. Zvanič-nici BiH i EU uglavnom su negativno govorili o obeležavanju dana Repu-blike Srpske, pozivajući se na odlu-ku Ustavnog suda BiH kojom je taj datum poništen. Međutim, hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čo-vić rekao je da se u toj državi bez po-trebe stalno dižu tenzije

– Celu godinu smo posvetili obele-žavanju Dana Republike Srpske, na koji do juče niko nije obraćao pažnju. Treba da se okrenemo životnim pita-njima, bez obzira na to ko kakve ose-ćaje ima prema bilo kojem datumu, pa i prema 9. januaru. Ne vidim za-što bi dolazak Tomislava Nikolića u Banjaluku bio problem, posebno ako će mu domaćin biti predsedavajući Predsedništva BiH. Pa, pre godinu i po poslali samo poruku Nikoliću da je dobrodošao i u Sarajevo – rekao je Čović.

Volimo Re-publiku Srp-

sku jer je-dino je ovde prisutan eho slobode, isti-

ne i pravdeEmir

Kusturica

10 12. JANUAR 2017.

Korisnici i kvalitet na prvom mestuOd 1. januara počela je primena novog Pravilnika o merilima za čiju je potpunu primenu neophodno modernizovati i prilagoditi uređaje za ispitivanje vodomera i usaglasiti ih sa standardom OIML R 49-2 :2004.

Uvođenjem siste-ma menadžmenta kvalitetom (QMS) cilj JKP „Vodovod i kanalizacija” jasno je vidljiv. To je pr-venstveno prepo-

znavanje potreba, zahteva i očeki-vanja svih potencijalnih korisnika. Na ovaj način preduzeće pokazuje da ima mogućnost i sposobnost stalnog pružanja usluga koji pored očekiva-nja klijenata zadovoljavaju i propise i zakonsku regulativu.

Briga o potrošaču. Sertifi-kaciono telo „Pan Cert” Novi Sad obavilo je sertifikaciju po SRPS ISO 9001:2008 u JKP „Vodovod i kana-lizacija„ Novi Sad 2008. godine kao i resertifikaciju ovog sistema 2011. godine.

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

SerTIfIkaTI JkP VodoVod I kanalIzacIJa U korak Sa SVeTSkIM STandardIMa

1112. JANUAR 2017.

– NASSR sistem uveli smo 2011. godine dok je SRPS ISO IEC 17020 uveden 2013. u pri Službi baždare-nja i overavanja vodomera. Nakon toga sertifikovani smo za SRPS ISO 14001:2005 Sistem upravljanja zašti-tom životne sredine i SRPS OHSAS 18001:2007 Sistem upravljanja zdrav-ljem i bezbednošću na radu 2014. Akreditovali smo i Službe laborato-rije po SRPS ISO IEC 17025, a u po-stupku je uvođenje standarda SRPS EN ISO 50001 Sistemi menadžmenta energijom – kažu u JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Prema njihovim rečima, prime-nom principa i zahteva SRPS ISO 9001 umnogome je olakšano poslo-vanje, zahvaljujući jasnom definisa-nju odgovornosti. Takođe u ovom preduzeću napominju da se defini-sanjem ulaznih i izlaznih elemenata svih procesa i definisanjem potreb-nih resursa stvorila polazna osno-va za planiranje, kao i povratna in-formacija o ispunjenosti očekivanja klijenata.

– Ovakav model je uticao na pove-ćanje poverenja klijenata u proizvod odnosno uslugu. Uspostavljeni i ser-tifikovani sistem upravljanja menad-žmenta kvalitetom po ISO 9001 uka-zuje na to da su proizvodnja, procesi i radne metode preduzeća definisani tako da se omogućava isporuka do-brog kvaliteta proizvoda – objašnja-vaju u Vodovodu.

Zahtevi za nove standarde. Svi standardi koje publikuje ISO or-ganizacija podležu povremenom pre-ispitivanju, što za posledicu može da ima potvrđivanje, menjanje ili povla-čenje određene verzije standarda.

– Trenutno je u primeni četvrto izdanje standarda ISO 9001 koje je objavljeno 15. novembra 2008. go-dine i koje nosi oznaku SRPS ISO 9001:2008. U međuvremenu, sep-tembra 2015. godine, urađena je re-vizija SRPS ISO 9001 I SRPS ISO 14001. U obavezi smo da do kraja 2017. godine implementiramo nove zahteve ovih standarda u poslovanju preduzeća – kažu nadležni u Vodo-vodu.

Sistem menadžmenta zaštitom ži-votne sredine, SRPS ISO 14001:2005, doprinosi proširenju poslovanja na područjima koja nisu vezana samo za kupca i kvalitet proizvoda i uslu-ga već i za uticaje prema okruženju, smanjenju zagađenja, pravilnom upravljanju otpada, racionalnoj po-trošnji energije i obnovljivim izvo-rima energije.

Briga o životnoj sredini. Obim sertifikacije sistema upravlja-nja zaštitom životne sredine odnosi

se na proizvodnju i distribuciju vode za piće.

– Prednost JKP „Vodovod i kana-lizacija” nakon uvođenja ISO 14001 jeste postojanje upravljačkog ala-ta koji omogućava organizaciji da identifikuje i kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na ži-votnu sredinu, kao i da istovremeno poboljša odnos prema životnoj sre-dini. Briga o životnoj sredini se po-sredno odražava na kvalitet resursa i kvalitet proizvoda, a samim tim i na zdravlje, kvalitet usluge i zado-voljstvo potrošača – rekli su u Vo-dovodu.

Obim sertifikacije sistema upravlja-nja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, SRPS OHSAS 18001:2007, odnosi se na proizvodnju i distribu-ciju vode za piće i odvođenje atmos-ferskih i otpadnih voda.

– Što se tiče ovog sistema, značajno je istaći da je formiran Odbor za bez-bednost i zdravlje na radu na osnovu sporazuma koji su sklopili posloda-vac i sindikati. U prvoj polovini 2016. godine bilo je 14 povreda na radu, i to lakih. S obzirom na to da su postav-ljeni ciljevi: broj povreda u procesi-ma koji su pod kontrolom poslodavca – nula i povećanje nivoa svesti zapo-slenih o zaštiti zdravlja i bezbedno-sti na radu, pored redovnih obuka i provera znanja koje su zakonska oba-veza, planirane su dodatne obuke iz ove oblasti za sve organizatore po-slova na radnim mestima s poveća-nim rizikom, koje će se organizovati u narednom periodu – navode u Vo-dovodu.

Bezbedni proizvodi. HACCP sistem rada za cilj ima proizvodnju što je moguće bezbednijeg proizvo-da. HACCP je široko rasprostranjen u Evropskoj uniji, a u našoj zemlji za-konski obavezujući od 2009. godine Zakonom o bezbednosti hrane.

– Za JKP „Vodovod i kanalizacija” značajno je da se pod pojmom hrane podrazumeva i voda za piće. HACCP tim je oformljen 2009. godine. Po-četkom 2016. urađena je velika pro-mena u sistemu procesa proizvodnje dogradnjom tehnologije. Usled toga HACCP tim je izvršio reviziju HA-CCP studije i potpuno sagledao sve nove rizike tehnološkog procesa do-građenog dela postrojenja i definisao dodatne mere za prevenciju i kontro-lu – rekli su nadležni.

U Službi servisiranje i overavanje vodomera početkom 2012. započeta je priprema za realizaciju nadzornog ocenjivanja Akreditacionog tela Sr-bije u svrhu dobijanja ovlašćenja od Ministarstva privrede Republike Sr-bije za obavljanje poverenih poslova državne uprave po nalogu Direkci-

je za mere i dragocene metale. Od prvog januara 2017. godine počinje primena novog Pravilnika o merili-ma, za čiju je potpunu primenu ne-ophodno modernizovati i prilagodi-ti uređaje za ispitivanje vodomera i usaglasiti ih sa standardom OIML R 49-2 :2004.

Lanac odgovornosti. Služba laboratorije je tokom 2011. počela da se priprema za akreditaciju prema zahtevima standarda ISO/IEC 17025 – Opšti zahtevi za kompetentnost la-boratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje.

– Nadzor nad implementacijom i sprovođenjem zahteva standarda sprovodi Akreditaciono telo Srbije. U skladu sa zahtevima ovog standarda ISO/IEC 17025 laboratorije za ispiti-vanje, između ostalog, moraju imati utvrđen postupak za praćenje kvali-teta rezultata ispitivanja dobijenih iz interne i eksterne kontrole kvaliteta – objašnjavaju u Vodovodu.

Prema njihovim rečima, interno, laboratorija mora da uspostavi lanac odgovornosti za ključne poslove, kao što su: uzrokovanje, metode određi-vanja parametara, korišćena oprema, edukacija osoblja, izveštavanje o re-zultatima analiza i sl. Eksterno, labo-ratorija navedeno potvrđuje učešćem u programima za ispitivanje osposo-bljenosti tzv. PT šemama i međula-boratorijskim poređenjima .

Usavršavanje u kontinuite-tu. Od 2011. do 2015.kontinuirano je rađeno na različitim vrstama eduka-cija za ključno osoblje hemijskih la-boratorija (laboratorija za analizu vode za piće, otpadnih voda, pogon-ske laboratorije), kao i laboratorija za mikrobiološku i biološku analizu.

– Od jula 2012. laboratorija re-dovno učestvuje u šemama potvrde stručnosti, na međunarodnom nivou i dosad je bilo 15 učešća u PT šema-mat. Tokom 2015. godine podneta je prijava za akreditaciju kod Akredita-cionog tela Srbije, čiji dolazak u preli-minarnu posetu očekujemo do kraja leta – rekli su u Vodovodu.

U toku 2015. u JKP „Vodovod i ka-nalizacija„ Novi Sad u Sektoru za kontrolu kvaliteta i zaštitu životne sredine počeo je rad na prikuplja-nju informacija za implementaciju SRPS EN ISO 50001 Sistemi me-nadžmenta energijom, koji je nastao kao odgovor na zahteve za očuva-nje životne sredine, energetsku efi-kasnost i odživi razvoj. ISO 50001 zahteva da organizacija utvrdi za koje sve potrebe koristi energiju i u kojim količinama, iz kojih je izvora obezbeđuje, kao i da definiše mere za smanjenje energije.

Primenom principa i zahte-va SRPS ISO 9001

umnogo-me je olak-

šano po-slovanje, zahvalju-

jući ja-snom de-finisanju odgovor-

nosti

12 12. JANUAR 2017.

Ledena šuma u dunavskom parku razonoda za maLišane iz ceLe vojvodine

Čarobna bajka na kLizaLjkamaZa dvadesetak dana prodato 30.000 karata, na ledenoj stazi uživaju sve generacije

dunavski park ove zime postao je naj-omiljenije mesto dece i mladih za-hvaljujući zimskim radostima. Sneg je prekrio svako drvo,

sve staze, svaku klupu, a iz centra najlepšeg novosadskog parka čuje se graja i smeh dok se mališani i nešto stariji kližu pod otvorenim nebom. Poseban ugođaj je u predvečerje kad se popale lampice i kad zaista mala šuma u centru grada sija kao da je čarobna.

U Ledenoj šumi dočekana je i dečja Nova godina kada je u nebo poletelo 1.500 balona. Sponzor ovog događaja bila je kompanija Soko Štark, a Deda Mraz i maskota Smokić, krstareći po Ledenoj šumi, delili su mališanima slatkiše. Oživeli su i saletlu, gde će se program s mnogim poznatim umet-nicima nastaviti čim temperatura to dozvoli. Jasno je svima da je Lede-na šuma očarala sve Novosađane, a i mnoge posetioce iz drugih grado-va Vojvodine. Novosađani kažu da su čekali i po dva sata da dođu do karte jer je interesovanje bilo veliko.

Rezervacija karata. Za vreme raspusta posetilaca je najviše.

– Dolazili su iz obližnjih gradova. Kako bi bili sigurni da će biti mesta na klizalištu, kontaktirali su s nama preko imejl adrese ledenasuma@gmail.com i rezervisali mesto na ledu. Organizovanim prevozom po-setile su nas grupe iz Subotice, Som-bora, Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Kikinde, a u velikom broju dolazili su i posetioci iz Bečeja, Bačkog Petrov-ca, Temerina i drugih okolnih me-sta – kaže projekt menadžer „Ledena šuma” Dušica Ljubojević.

Prema njenim rečima, od 17. de-cembra do posle božićnih praznika klizalište je posetilo više od 30.000 klizača jer je toliko karata prodato.

– Ovo je broj klizača, dok se broj posetilaca manifestacije Ledena šuma odnosno Dunavskog parka, sigurna sam, može utrostručiti. Bo-gata ugostiteljska ponuda po pristu-pačnim cenama jedan su od razlo-ga velike posete Dunavskog parka.

Autor: marija magdalena idei Trifunović

1312. JANUAR 2017.

Tokom praznika i raspusta mnogi su ovu lokaciju uvrstili u svoj spisak prazničnih destinacija – objašnjava Dušica.

Na ledu s pingvinima. Klizali-šte radi svakodnevno u sedam sme-na. Limitiran je broj klizača na mak-simalnih 300 da bi svako mogao i da uživa. Petkom i subotom pravi fanovi sličuganja mogu da uživaju i u noćnoj smeni koja počinje sat vremena posle ponoći. Ipak, najposećenije smene to-kom raspusta i praznika bile su, kaže Dušica, jutarnja koja je besplatna za decu do 15 godina. Radnim danima najviše klizača ima u popodnevnim smenama od 15.30, 17.30 i 19.30 sati.

Radnim danima od 9.30 do 11.00 besplatan je ulaz na klizalište za decu do 15 godina.

– Možemo sa sigurnošću reći da je ova starosna grupa najprisutnija na ledu. Naši najmlađi klizači imaju svega dve i po godine i oni, kao i sva druga deca do šest godina starosti, na klizalište ulaze isključivo u prat-nji roditelja ili staratelja. Mi smo za njih pripremili pomagala za klizanje u obliku pingvina i oni ih obožavaju. Roditelji su, zahvaljujući pingvinima, bezbrižniji i ostavljaju decu na ledu i čekaju ih u našem kafe-baru odakle imaju odličan pregled na klizalište – ispričala je Dušica.

Ledeni dani na ledu. Najmlađi su najzainteresovaniji za igre na ledu, ali ne znaju svi da se kližu. Problem je ako i roditelji ne umeju da se sliču-gaju, pa je neophodno da ih neko toj veštini nauči.

– Škola klizanja nije organizovana kao klasična školica koja ima određen broj časova i strukturiran program. Naši instruktori su tu da deci pomo-gnu da stanu na klizaljke, da načine prve pokrete i da ih oslobode poma-gala kao sto je pingvin ili još češće ograda. Trudimo se da što većem broju dece posvetimo pažnju i ško-licu svakodnevno prolazi od 10 do 20 dece. Tokom praznika, zbog ve-like posećenosti i manjka slobodnog prostora za učenje, školica je funk-cionisala u vidu nadzora i pomoći, a od ponedeljka, 9. januara nastavljen

je uobičajeni način rada jer su gužve manje zbog velikog minusa – rekla je Dušica.

Protekli dani bili su ledeni, ali to nije omelo uporne klizače da se nađu u Ledenoj šumi. Iako je posećenost opala, što je i realno zbog hladnoće, dnevno je bilo i preko 800 klizača.

– Većina aktivnih klizača tvrdi da na klizalište dolaze kako bi se ugre-jali. Nisam jedna od njih te mi ostaje da im verujem na reč. Mi koji ne spa-damo u ovu grupu upornih uglavnom uživamo u zagrejanom kafe-baru uz toplu čokoladu ili kuvano vino, punč, čaj...– ispričala je svoje utiske Duši-ca.

Imena odmilja. Ona kaže da su za nepunih mesec dana rada Ledene šume utisci više nego zadovoljavajući i da nije zabuna kada je zovu drugim imenima jer to samo govori o odu-ševljenju posetilaca.

– Ledena šuma je odavno dobila svoje druge nazive od samih poseti-laca, preimenovana je u Ledenu baj-ku ili Čarobnu šumu. Ovi epiteti go-vore dovoljno o utisku posetilaca i o tome da smo uspeli da postignemo našu misiju – da Dunavski park pre-tvorimo u mesto gde bajke postaju realnost, u mesto koje će biti centar zimskih dešavanja u gradu. Sad slo-bodno možemo reći i celoj Vojvodini a nadamo se i šire – zadovoljno kaže Dušica.

Tačno je da je bilo i nezadovoljnih posetilaca koji su imali primedbe, ne krije ona.

– Bilo je i negativnih reakcija pose-tilaca koji nisu došli na vreme i nisu uspeli da uđu u željenom terminu na klizalište, ali mi se držimo bezbedno-snih pravila bez obzira na velik priti-sak posetilaca. Nismo proširili kapa-citete. Takve gužve trajale su samo nekoliko dana, i to za vreme novo-godišnjih praznika – napomenula je Dušica.

Novi termini. Moglo bi se zaklju-čiti da je Ledena šuma ne samo pun pogodak organizatora ove manifesta-cije nego da je zaista čarobna bajka koja se može doživeti u srcu Novog Sada. Zadovoljni su i organizatori

Ledena šuma u dunavskom parku razonoda za maLišane iz ceLe vojvodine

Čarobna bajka na kLizaLjkamaZa dvadesetak dana prodato 30.000 karata, na ledenoj stazi uživaju sve generacije

tom činjenicom, a kažu da su to lič-no čuli od posetilaca i sugrađana.

– Naša očekivanja prevaziđena su već prve nedelje rada klizališta. Prvi put u Novom Sadu organizujemo ne-što poput ovoga i nismo imali jasne prediktore u toku priprema. Reakcije posetilaca jasno pokazuju da je gra-du nedostajalo zimskih manifestaci-ja, da našoj deci fali mesta za zabavu i razonodu. Prvih nedelju dana svi smo se uigravali te je bilo i promene termina kada smo shvatili da sa šest termina nećemo zadovoljiti potrebe klizača te smo uveli dodatni termin. Sada imamo iskustva kao ekipa i upr-kos hladnom vremenu i virusima, zadovoljstvo je svaki dan provoditi u Ledenoj šumi – napominje zado-voljno Dušica i najavljuje da se nada da su opravdali poverenje građana i grada te da će i naredne zime Lede-nu šumu učiniti još boljom, većom, bajkovitijom jer sada imaju s čime da uporede.

Radnim danima od 9.30 do 11 besplatan je ulaz na klizalište za decu do 15 godina, a petkom i subotom sličuganje je moguće i u noćnoj smeni koja počinje sat posle ponoći

14 12. JANUAR 2017.

SalašarSki divani Siriški

kad je titinka lela varala titinca Peru

S paradajzom ide baš dobro, dosta se proda i od kuće, tu je i marketing moje Ljilje, ume moja žena na tržištu. Tu prid našom kućom u varoši proda kô na dve pijace – kaže Vasa Filipendin

1512. JANUAR 2017.

I prošle jeseni je, kaže Vasa, do-sta uparložene zemlje bilo, a biće je još više.

– Neko misli da paor nikad neće ostavit zemlju u parlogu, al’ ne zna da nema više ni pravih paora. Ne-kada sam gubio na bikovima, pro-dam rogonje za jednu cenu, a ondak sve se promeni i za desetak dana iz-gubim novac kô za jednog juga. E, neću više tako, odlučio sam. I bikovi su postali prošlost.

Sad sam se bacio na povrtarstvo i kao da je malo bolje, priča dalje Vasa.

– S paradajzom ide baš dobro, do-sta se proda i od kuće, tu je i marke-ting moje Ljilje, ume moja žena na tržištu. Tu prid našom kućom u va-roši proda kô na dve pijace. A i vide ljudi šta je kvalitet, šta je domaće. Čim je sa salaša roba, ima dobru prođu – veli Vasa Filipendin.

I oma nastavlja s hvalom. – Imam dvojcu sinova. Marko je

na četvrtoj godini Filozofskog fa-kulteta u Novom Sadu, uči istoriju, a Danilo na drugoj Poljoprivrednog... I već zna koju da dobaci o gazdin-stvu, šta bi i kako trebalo raditi, šta posejati, šta uzgajati. Zato i postoje škole. Paor dosta zna, al’ nauka je nauka. Tako smo Ljilja i ja ponosni na njih, a tek baba Lenka! I ne samo to. Pored svih obaveza na fakulte-tu, oni pomažu i na salašu. Ništa im nije teško, valjda videli od starijih.

S kolena na koleno. Znaš kako je divanio moj baba Danilo, pita nas Vasa.

– Berber je bio u Sirigu na glav-nom sokaku. Jel’ treba još da kažem šta je to nekad značilo u selu? Dola-zili kod njega i učeni ljudi, oni što su proputovali sveta. I uvek mi je govorio:

– Pa, za koga treba da radim? Za decu našu!

Tako i mi sad divanimo, mudrosti se prenose s kolena na koleno.

Izučio je Vasa Srednju građevin-sku školu.

– Malko sam i studirao na Višoj građevinskoj, izgledalo mi je da će mi to biti struka. Zidati kuće, sta-nove... Doprinositi nečijoj sreći, kud ćeš lepše. Al’ onda mi stric kaže – dođi na salaš. I ja sam došô i ostô. I ne želim se. Vidite kako su se nekad slušali stariji, tako je tad bilo.

Voće neće pa neće. Vasa Fili-pendin je ugledni domaćin, pravi salašar. Posed mu se razbokorio. I seje i žanje, al’ kad se povela priča o voću, kao da je pokisô malo. Žali nam se. Kad je divan o voću, žali nam se:

– Kajsije su se osušile, vrag će ih znati zašto. Svima nam je žao zbog toga, ukusne su bile i za letnju žegu i za marmeladu. Posadili smo i 84 stabla šljiva. Uvalili nam neki Srbi-janci te sadnice stabla, zalevali smo kako treba, al’ bolest šarka ih za-hvatila i sve se osušile. Znaš, nije to neka srbijanska igranka, pa žena Lji-lja mi je iz Blaca. Al’ da nije sa šlji-vom išlo – istina je. Moj kum Mile Bujda je maher za sadnice, al’ ni on nije umeo da izleči šljive. Video sam tad da s voćkama nisam vičan i la-tio sam se povrća. I isplatio se. Ide super, da kucnem o drvo!

Disnotor od tri dana. U ovom ataru lubenicom se paori nisu hvali-li, al’ Vasa ima drugačije isukstvo.

– Prošla godina je bila loša s lube-nicama, neka sparina ih je sušila već krajem jula. Al’ ne popuštam i moje iskustvo me uči da sejem lubenice na godinu i znam da će biti asne.

U nedelju Vasa planira disno-tor. Ima tri ranjenika, kô sa sajma. U proseku su više od 200 kila, al’ neće se oteti. Ni Vasi ni njegovim komšijama.

– Odvajkada koljemo ovako. Tu su moji sinovi i pomognu Marko i Danilo, ali bez komšija ne ide. Ra-dimo po tri dana. Prvog dana one prljavije poslove, treba zaklati tolike grdosije pa izvaditi sve, očistiti cre-va... Sutradan nadevamo kobasice, hurke, pravimo i kulen, a tek trećeg dana topimo čvarke i mast. Dabo-me, u sva tri dana se paprikaš jede, sprema ga moja mama Lenka, popije se špricera akov, al’ posô se odradi. Tako je to u nas salašara.

Gde je sreća? I krenu divani opet porodični. Danilo, otac Vasin, kako rekosmo, bio ugledni berber si-riški, mama Lenka bila modiskinja kod koje su dolazile gospođe novo-sadske. Želja im je bila da nji’ov Vasa visoke škole izuči, al’ nije im se dalo jer Vasa je i kod izbora: na more ili salaš kod dede, odabirao – salaš. Al’ starina njegove umô je to da ceni i salaš na međunarodnom drumu pi-san je Vasi.

– Možda sam i pogrešio jer mi je išla škola, al’ ko zna da l’ bi’ bio sreć-niji kao građevinski inženjer il’ što sam salašar. Ovaj salaš je i zidô moj pradeda po majci Petar Kaćanski iz Srbobrana, dobrovoljac i solunac, na-stavio sam tradiciju. Njegovu i svih Kaćanskih. Berber nisam kô moj baba Danilo, nisam ni građevinac, al’ sam srećan u ovoj ravnici našoj. Kad je reč o nauci, moj sinovi će na-staviti tamo gde im je baba započeo. Treba li više u jednom veku?

Majka Len ka nas dočekuje na salašu u si-riškom ataru broj devet. To vam je na in-ternacional-

nom putu od Novog Sada ka Srbo-branu i dalje sve do Pešte. Mnogo vozila tuda prođe, al’ ne svraća baš svako na salaš.

Tajna na tavanu. Majka Lenkin sin Vasa Filipendin potvrđuje divan koji je salašarski, al’ nije ‘nako obi-čan.

– Jeste li videli onog petlića – ti-tinca Peru? Niste, eno ga kod čarda-ka. divani sedamdestosmogodišnja al’ držeća majka Lenka.

– E, taj naš titinac Perica je izvan-redan petlić patuljaste rase, ali ga je privarila Lelica – titinka. Znate li kako je to bilo? Lelica se najedared izgubila, nema je i – bog! Tražimo je i moj Vasa i ja svuda po salašu, nije to selo pa da nekud odluta, zna-mo da mora biti tu negde. I konač-no je nađemo na tavanu. Vidimo, izlegla Lelica piliće, al’ nit su titin-ci nit lekhorni, niti mali niti veliki. I odma’ nam bi jasno – naša Lelica varala Pericu. Snela devet jaja, al’ na tavanu da je niko ne vidi. I odle-žala ih sve dok se nisu pilići izlegli. Zato i nismo mogli da je nađemo. A pilići lepi, kô namolovani. Rakoli se Lelica iza neke gvožđurije, pilići pijuču za njom. Od tada su Perica i Lelica u par – al’ za slikanje.

Isplativi poslovi i oni drugi. Tako je baš bilo, potvrđuje reči svo-je majke sin Vasa i dodaje:

– Vidite i sami, nije na salašu sve idila, mada se slažemo inače. Upu-ćeni smo jedni na druge, i ljudi i ži-vina, i svinje i krave. I kerovi i mač-ke. A živine imamo, videli ste, ćurke kô ćurke, a tek ćurkovi! Murke kô murke, lete kô bez glave, kô da je neko ludo vreme. Nedavno nam je ćurka snela jaja tu prid kućom, nije to nikad radila. A kokoške se razle-tele kô da je sudnji dan. Ipak, volem živinu, a imali smo nekad i junice i bikove, a sad ih nemamo.

A zašto, pitanje se samo nameće.– Pa, valjda nisu isplativi. A ko je

salašaru isplativ? Niko, brašo moj! Možeš da umreš radeći na salašu, al’ s ovim cenama nema koristi od posla. Govorio sam još 1999. godina za jedne novine i sad slično mislim. Ne žalim se, al’ tako je. Bojim se da nam predstoji dublja kriza. Paor obrtnog kapitala nema, a ako se nešto brzo ne promeni, ova godina može da bude katastrofalna.

Autor: Jovan Tanurdžić

Kad je reč o nauci, moji

sinovi će nastaviti tamo gde im je baba započeo. Treba li

više u jed-nom veku?

16 12. JANUAR 2017.

Jovan Sterija Popović (Vršac, 1806 – Vršac, 1856) književnik, smatra se osnivačem srpske drame. Kao ministar pro-svete doneo je 10. maja 1844. godine ukaz o osnivanju Muzeuma ser-bskog u Beogradu (Laža i paralaža, Kir Janja, Rodoljupci, Pokondirena tikva, Džandrljivi muž).

Đura Jakšić, imenom Georgije (Srpska Crnja, 1832 – Beograd, 1878)slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem (slike: Noćna straža, Knez Lazar, Devojka u pla-vom; pesme: Mila, Padajte, braćo, Na liparu, Otadžbina, Putnik; dra-ma Seoba Srbalja

Uroš Predić (Orlovat, 1857 – Beograd, 1953) uz Paju Jovanovića najveći srpski slikar realizma (Kosovka devojka, Vesela braća, jadna im majka, Siro-če na majčinom grobu, Sveti Sava blagosilja Srpčad; portreti Đorđa Vajferta, Živojina Mišića, Sloboda-na Jovanovića; ikonostasi u Bečeju, Orlovatu, Libertvilu, Grgetegu...).

Mihajlo Pupin (Idvor, 1854 – Njujork, 1935) naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, dobitnik Pulicerove nagrade za autobiogra-fiju Od pašnjaka do naučenjaka. U januaru 1915. Njujork tajms preneo je Pupinovu izjavu: “Bežični tele-foni će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razu-mno bliskoj budućnosti” (patenti: Pupinovi kalemovi, višestruka te-legrafija, zvučni generator...).

Pavle Paja Jovanović (Vršac, 1859 – Beč, 1957) uz Uroša Predića najveći srpski sli-kar realizma (kompozicije Seoba Srba, Vršački triptihon, Takovski ustanak, Krunisanje cara Dušana, Ženidba cara Dušana, Borba petlo-va, Čas mačevanja; potreti kralja Aleksandra I, Mihajla Pupina, Milu-tina Milankovića, Dunđerskih...).

Hadži Pavle Riđički (Mokrin, 1805 – Mokrin, 1893) graditelj crkava, pisac Ustava ne-suđene Srpske Vojvodine, intimus dinastije Obrenović, prvi Srbin na Severnom polu, darodavac egipat-ske mumije Narodnom muzeju u Beogradu.

Dimitrije Mita Topalović (Pančevo, 1849 – Pančevo, 1912) kompozitor, učitelj i horovođa (kompozicije Žežulinka, Potpuri, Kolo...).

Vasa Živković (Pančevo, 1819 – Pančevo, 1891) srpski pesnik i sveštenik. Između ostalog, napisao je i tekstove na-rodnih pesama „Rado ide Srbin u vojnike” i „Orao klikće s visine”.

Đorđe Vajfert (Pančevo, 1850 – Beograd, 1937) srpski industrijalac nemačkog po-rekla, guverner Narodne banke Srbije, vlasnik pivare u Beogradu, rudnika mrkog uglja kod Kostolca, rudnika bakra u Boru, tvorac tvo-rac modernog rudarstva u Srbiji.

Arsenije Stojković (Mokrin, 1804 – Mokrin, 1892) pravnik, profesor Bogoslovije od 1830. do 1842. godine, 1852. godi-ne izabran za vladiku budimskog. Dvaput biran (1874. i 1881. godine) za srpskog patrijarha, ali nikad nije ustoličen jer ga nije potvrdio ugar-ski kralj.

Arsenije Teodorović (Perlez, 1767 – Novi Sad, 1826) slikar, autor prvog građanskog portret kod Srba, 26 ikonostasa od Futoga do Budima, od Pakraca do Velikog Bečkereka; istorijske kom-pozicije “Stevan Štiljanović deli hranu sirotinji”.

Stevan Šupljikac (Petrinja, 1786 – Pančevo, 1848) austrijski general-major, služio u Banatu, Lici i Italiji. Na Majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima proglašen za prvog vojvodu Srpske Vojvodine. Vrhov-ni komandant srpskih narodnih odreda postao 6. oktobra, a 15. de-cembra umro u Pančevu.

Stevan Petrović Knićanin (Knić, 1807 – Beograd, 1855) vojvoda i komandant srpskih dobrovoljaca u Vojvodstvu Srbi-ji za vreme Mađarske revolucije 1848/49. Istakao se u bitkama kod Pančeva i Vršca. Dobio titulu voj-vode od kneza Aleksandra Kara-đorđevića, bio je i vitez krsta Marije Terezije, najvećeg austrijskog voj-ničkog zvanja.

12. JANUAR 2017. 17

Znameniti Srbi Banata

u 19. veku

18 12. JANUAR 2017.

Januar je mesec velikih pra-znika, Nova godina i Božić su prošli, ali su pred nama još srpska Nova godina, Sveti Sava i slava Jovanjdan, koja se slavi gotovo kao i Ni-koljdan.

Pravoslavna, srpska ili julijanska Nova godina ipak nema tu težinu i ne proslavlja se bučno kao ona od 1. ja-nuara, pogotovo što nije neradan dan. Međutim, i ovaj put u Novom Sadu se organizuje veliki doček u centru gra-da, a tako će biti i u drugim gradovi-ma u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Sudar hrišćanskih sfera. Da-tumi proslave svih hrišćanskih pra-znika, kao i proslavljanje Nove godi-ne bili su uređeni prema julijanskom kalendaru, ustanovljeni. Međutim, u 16. veku papa Grigorije VIII reformi-sao je kalendar tako što je iz njega iz-bacio 11 dana koji su se nakupili zbog nepodudarnosti kalendarske i astro-nomske godine. Kalendar je nazvan grigorijanski i prihvaćen je na rimo-katoličkom zapadu, mada ne baš po-svuda, dok na pravoslavni istok nije uopšte uticao i tamo se zadržao stari, julijanski. Tada je razlika između dva kalendara bila tih 11 dana, a sad je već narasla na 13.

Stotinama godina to uglavnom ni-kome nije smetalo jer su dodiri dve hrišćanske sfere bili neznatni. Teš-koće nastaju naročito od početka 19. veka zbog jačih ekonomskih i politič-kih veza širom sveta. Komunikacija gotovo nije moguća ako se različito shvataju datumi na pismima. Zbog toga se dogodilo da su ne samo drža-ve nego i neke pravoslavne crkve, kao što su Vaseljenska patrijaršija, Grčka, Rumunska... početkom 20. veka prešle na grigorijanski kalendar. To je u po-četku izazvalo veliki haos ne samo unutar svake crkve nego i u njihovim međusobnim odnosima.

Kalendari smutnje. Slično je bilo i kod nas. Dok je u Kraljevini Sr-biji i u službenoj i u crkvenoj upotrebi bio julijanski kalendar, nakon osniva-nja Kraljevine SHS prešlo se na grigo-rijanski, ali je SPC ostala na starom. Zbog toga su rimokatolici Božić slavili 25. decembra, a pravoslavci 7. janua-ra, a tako je bilo i s Novom godinom – 1. odnosno 14. januara. Kako su ovu Novu godinu u Kraljevini Jugoslaviji slavili isključivo Srbi, vremenom je na-rod počeo da je tako zove. A kad nešto uđe u narod, svejedno da li je ispravno ili pogrešno, teško izlazi.

Da ne bi bilo zabune, zvanična i srp-ska Nova slave se u različite dane, ali istog datuma – 1. januara, samo prva

Zbrka s kalendarima na ZadovolJstvo ugostitelJa i turističkih radnika

Inat srpske nove godIne

Visoki katolički krugovi u Zagrebu, stari prozeliti, osećaju opasnost i dvadesetih godina prošlog veka traže od kralja

Aleksandra da zabrani slavljenje pravoslavne Nove godine

Autori: miloš dukić i isidora Filipov

1912. JANUAR 2017.

po grigorijanskom, a druga po julijan-skom kalendaru. Osim toga, insistira-nje na starom kalendaru u Kraljevini SHS izazivalo je pomutnju kod Srba – datum rođenja upisivan je u crkve-nim knjigama po julijanskom, a u dr-žavnim knjigama vođeni su po grigo-rijanskom.

Ratni protivnici. Božić je kod Srba, uz Vaskrs i slavu, oduvek bio centralni verski događaj. Zimi je sva pažnja bila posvećena Badnjem danu i Božiću, dok je doček Nove godine, pogotovo uz glamur bez kog danas ne može da se zamisli, bio prava retkost. Ipak, nakon Prvog svetskog rata i to je počelo da se menja. Srbija je 1919. godi-ne prešla na računanje vremena po gri-gorijanskom kalendaru. Kako Srpska pravoslavna crkva nikad nije priznala ovaj kalendar, nastavila je da obeležava praznike na dotadašnji način. I tako je vremenom rođena pravoslavna pa po-tom srpska Nova godina.

Čak se navodi da je prva zvanična proslava pravoslavne Nove godine u Kraljevini SHS bila 1923. godine, i to kao vid prkosa katolicima. Naime, srp-skom ratniku i oficiru, heroju s Cera, Kolubare i Solunskog fronta nikako nije bilo pravo da njegovi poraženi ratni protivnici, Hrvati i Slovenci pr-venstveno, napreduju u službi brže od pobednika, da dobijaju činove i polo-žaje koje ničim nisu zaslužili. Naoko paradoksalno, ali u stvari ne toliko ako se zna da Karađorđevići više nisu bili srpska dinastija, već srpsko-hrvatsko-slovenačka i da je kralj Aleksandar sve više forsirao integralno jugoslovenstvo nauštrb nacionalnih vrednosti.

Pritisak na kralja Aleksan-dra. Zbog toga su Srbi sve više sla-vili pravoslavnu Novu godinu kao ja-san znak da ne prihvataju promenjene društvene okolnosti. I time su došli na udar katolika. Naime, da je ovaj obi-čaj ostao samo u Srbiji, ni po jada, što se tiče zapadnih krajeve nove države. Međutim, proslavljanje Nove godine po julijanskom kalendaru sve više se širilo i među Srbima preko Drine, na-ravno, uz podršku Srpske pravoslav-ne crkve.

To nikako nije odgovaralo vlastima u Zagrebu, kako svetovnim tako ni cr-kvenim. Visoki katolički krugovi, stari prozeliti, osećaju opasnost i okuplje-

ni oko zagrebačkog Kaptola traže od kralja Aleksandra da zabrani slavljenje pravoslavne Nove godine. Ali bezus-pešno. Niti je Aleksandar išao toliko daleko da svojim podanicima brani tako nešto, niti bi oni na to pristali. Štaviše, u narodu pravoslavna Nova godina ubrzo počinje da se naziva srpska.

Napuštena pravila. Kako se pro-slavlja srpska Nova godina? Bučno i ve-selo, kao i ona redovnu što je došla pre dve nedelje. Već je uobičajeno da 13. januara na trgovima nastupaju muzi-čari, najčešće trubači, da neki kafići i restorani priređuju večere s prigod-nim programom, ali sve je to još uvek znatno skromnije nego 31. decembra. Pošto je januar i tako mesec praznika i slavlja, a stranci vole da se provode u našoj zemlji, verovatno se dosta toga može učiniti da doček srpske Nove go-dine postane regionalni događaj, da ne kažemo – brend.

Što se tradicionalnih pravoslavnih običaja tiče, srpska Nova godina pro-slavlja se molitveno i svečano kao i svaki veliki hrišćanski praznik. Ne jede se previše, alkohol se pije umere-no, nema harmonike ni urlanja, kako 13. januara tako i dan kasnije kad se ujedno slavi i sveti Vasilije Veliki. Ali šta je u stvarnosti ostalo od nekadaš-njeg načina slavlja ne samo Nove go-dine nego i Božića, slave...

Javna tajna. Osim u Srbiji, juli-janska Nova godina proslavlja se i u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, delo-vima Hrvatske, u Makedoniji, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Molda-viji, Gruziji... U vreme socijalizma pro-slavljenje srpske Nove godine donekle je utihnulo iako nije zamrlo, uz velike razlike u istočnim i zapadnim delovi-ma države.

Dok se u Srbiji 14. januar, makar i pod maskom kelnerske Nove godine, dočekivao i u velikim gradovima, u Hrvatskoj i BiH među Srbima zadržao se uglavnom u starim selima, dakle u onima gde je od davnina bio sveštenik. Slavilo se naročito u srpskim selima oko Knina, Vukovara i Belog Mana-stira, a na dočeke su dolazili i njihovi hrvatski prijatelji i kumovi.

Švajcarci i Škoti. Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja julijan-

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУПравни факултет за привреду и

правосуђе у Новом Саду Број: 1/1

Дана: 10.01.2017.г.

На основу члана 122. Статута Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду (у даљем тексту:

Факултет), декан Факултета, расписује

КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НАСТАВНИКА

за: а) 2 наставника за Грађанскоправну ужу научну област

- са пуним или непуним радним временом 2 извршиоцаб) 3 наставника за Кривичноправну ужу научну област

- са пуним или непуним радним временом 3 извршиоцав) 3 наставника за Привредноправну ужу научну област

- са пуним или непуним радним временом 3 извршиоцаг) 3 наставника за Међународноправну ужу научну област- са пуним или непуним радним времено 3 извршиоца

д) 3 наставника за Јавноправну ужу научну област- са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца

ђ) 3 наставника за ужу научну област Општа и теоријска- са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца

е) 1 наставник за Мултидисциплинарну економску ужу научну област

- са пуним или непуним радним временом 1 извршилац

Радни однос се заснива на одређено време (са реизбором на 5 година) за доцента и ванредног професора и страни

језик, а за редовног професора на неодређено време. Рок за подношење молби је 15 дана од дана објављивања

конкурса. Услови: услови конскурса су предвиђени чланом 121. -123. Статута Факултета и чланом 63., 64. и 65. Закона

о високом образовању („Службени гласник РС“ бр. 76/05, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012,

89/2013, 99/2014, 45/2015-аут.тум. и 68/2015).Пријаве са комплетном документацијом доставити на

адресу:Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, ул.

Гери Кароља бр. 1е-mail: sanja@pravni-fakultet.info

ske Nove godine postoji i u nekim ne-mačkim kantonima u Švajcarskoj kao što je Alpencer te u delovima Galske zajednice u Škotskoj zvane edinbur-ški Am Botan. U Švajcarskoj se taj praznik zove Staro Silvestrovo (Alter Silvester) i već vekovima ga slave u Urnašu, Valdštatu, Hundvilu, Štajnu, Švelbrunu, Šenengrundu...

Ti krajevi visoko u švajcarskim Alpi-ma dugo su se opirali nameri papa da se i ovde uvede grigorijanski kalendar, ali je on krajem 18. veka ipak prevla-dao. Međutim, u znak počasti genera-cijama sunarodnika koji su se odupi-rali papskim zahtevima, ti brđani su i dalje iz inata nastavili da Novu godinu dočekuju 13. januara. Pošto je na taj dan katolički svetac Silvester, doček je ostao znan kao Alter Silvester.

Zbrka s kalendarima na Zadovoljstvo ugostitelja i turističkih radnika

Inat srpske nove godIneZvanič-

na i srpska Nova go-

dina slave se u razli-čite dane,

ali istog datuma

– 1. januara, samo prva po grigori-janskom,

a druga po julijanskom kalendaru

12. JANUAR 2017.20

KaKo su NovosađaNi proslavljali pravoslavNu Novu godiNu za vreme KomuNizma

doček pred budnim okom

narodne milicijeKad bi se dosta popilo, oni hrabriji, rizikujući

pritvor, zapevali bi strogo zabranjene pesme „Oj, vojvodo Sinđeliću” i „Srpska se truba s Kosova

čuje”. Naravno, odmah su reagovali ljudi u plavom

godine za muzičare koji 31. decem-bra nisu mogli da se vesele i doče-kuju Novu godinu jer su radili, ali ta muzička Nova godina zapravo je bila organizovana za doček srpske Nove godine.

Priča da je Panonija koncert, kao organizator muzičke Nove godine, uglavnom sklapala ugovor s hotelima Park, Vojvodina i Putnik, i te ugovo-re je obavezno davala na uvid policiji da se tačno vidi koja je svrha organi-zovanja muzičke Nove godine, ko sve nastupa i šta je na programu. Uprav-nik hotela i narodna milicija bili su dužni da budno prate događaj. Te ne-kadašnje muzičke nove godine bile su veoma posećene, često posećenije od dočeka 31. decembra. Dolazili su ne samo Novosađani nego i ljudi iz okolnih mesta.

Estradni velikani. Sve što je zabranjeno slađe je, navodi Velkov-ski.

– Narod se veselio do zore u hote-lu Park uglavnom uz muziku benda „Lira šou“ Saše Popovića, koji je bio ekskluzivna muzička grupa Panonija koncerta. Imao je dobar repertoar i dobru pevačicu iz Smedereva, ne se-ćam se više kako se zvala, ali ona po-sle udaje više nije nastupala pa je na njeno mesto ubrzo došla Lepa Brena. Orkestar „Lira šou“ posle pesme Mi-lutina Popovića Zahara „Čačak, Ča-čak“ koju je komponovao za Brenu, promenio je ime u „Slatki greh“.

Na tadašnjim proslavama srpske Nove godine u Novom Sadu su po-red „Lira šoua“ nastupali Marinko Rokvić, Bora Drljača, Vera Ivković, Gordana Lazarević, Anđelka Gove-darević, Snežana Đurišić, koje su po-nikle iz ženskog ansambla „Đerdan“ Mire Vasiljević. Veselilo se isključi-vo uz narodnjake. Tamburaši su u to vreme, prema sećanju Veklovskog, zabavljali goste uglavnom u manjim kafanama na periferiji grada ili u čar-dama van Novog Sada.

S braćom Karić. Osamdesete godine u hotelu Vojvodina svirao je i orkestar braće Karić iz Peći, priseća se Velkovski.

– Oni su imali ugovor s Redžom Ibrahimom, koji je bio direktor Pa-nonija koncerta pre mene i rodom je bio iz Peći. Sve u svemu, atmosfera za doček srpske Nove godine uvek je bila vrlo vesela. U ponoć bi se oba-vezno svi hvatali u Užičko kolo, a na trpezu se iznosila sarma i praseti-na. Popilo se dosta vina, piva i raki-je, muzičarima su veseli gosti lepili za čelo crvenog konja, tadašnju stot-ku. Bilo je to zlatno doba... Kad bi se dosta popilo, oni hrabriji, rizikujući pritvor, zapevali bi strogo zabranje-

Narod je dovitljiv. Se-damdesetih godina prošlog veka 13. ja-nuara su organi-zovane takozvane muzičke nove go-dine za muzičare

koji 31. decembra nisu mogli da se vesele i dočekuju Novu godinu jer su radili, ali ona je zapravo bila orga-nizovana da se dočeka srpska Nova godina – priča za Novosadski repor-ter nekadašnji direktor Udruženja

ugostiteljskih i koncertnih muzičara Vojvodine „Panonija koncert“ Dra-gan Velkovski.

Posećenije nego 31. decemba-ra. Narod je dovitljiv, ne predaje se tako lako – priča Velkovski, koji je 25 godina bio na čelu Udruženja ugosti-teljskih i koncertnih muzičara Vojvo-dine „Panonija koncert”.

– U Novom Sadu sedamdesetih go-dina prošlog veka 13. januara su or-ganizovane takozvane muzičke nove

Autor: eržebet marjanov

2112. JANUAR 2017.

ne pesme „Oj, vojvodo Sinđeliću“ i „Srpska se truba s Kosova čuje“. Na-ravno, odmah je reagovala narodna milicija, a organizator je odmah su-tradan pozvan u komitet na ribanje. S tim stvarima nije bilo šale. Jedan moj prijatelj je zbog vica koji je imao naci-onalistički prizvuk odležao tri mese-ca u zatvoru – navodi Velkovski.

Tuča zbog novogodišnje misi-ce. Seća se da je jedne godine u ho-telu Park izbila i tuča zbog izbora za Mis muzičke Nove godine.

– Za tu laskavu titulu borila se i ćerka novosadskog političara. Otac je hteo da ona pobedi, valjda da bi se bolje udala, ko će već znati, pa je na-govarao članove žirija, među kojima sam bio i ja, da glasamo za broj šest koji je nosila njegova ćerka. Složili smo se da joj damo glas i kovertira-li glasove. Onda je nastupilo pravo iznenađenje – seća se naš sagovor-nik.

Među takmičarkama je devojka koja je nosila broj šest bila najneu-glednija, dok je devojka s brojem de-vet, i danas pamtim te brojeve, bila neverovatno lepa!

– Ali nismo imali kud. Što bi se re-klo, taknuto – maknuto. Kad su go-sti čuli za našu nepravednu odluku, počeli da zvižde, mnogi su odmah i poskakali spremni da zgrabe članove žirija za gušu i da isteraju pravdu. Ko

zna kako bi završilo da se nije umeša-la narodna milicija, koja je bila uvek spremna da reaguje. Te noći je više osoba privedeno, a članovi žirija su sutradan morali u komitet da polo-že račune.

Pola miliona na dočeku. Srp-sku Novu godinu od sredine 20. veka nekako je uvek pratila senka politi-ke.

– Od devedesetih godina počinju da se priređuju i javni dočeci, ali ne bez političke konotacije. Tako su 1997. godine za vreme protesta zbog krađe glasova na lokalnim izborima, studenti i opozicione stranke organi-zovali veliki skup 13. januara. Prema pisanju štampe, na njemu se okupilo oko pola miliona građana da doče-ka srpsku Novu godinu. Danas je taj broj, naravno, nezamisliv.

Sutra, 13. januara u ponoć stiže pravoslavna Nova godina prema sta-rom, julijanskom kalendaru, kojeg se drži Srpska pravoslavna crkva. Ona se proslavlja ne samo u Srbiji nego u većini pravoslavnih zemalja ravno-pravno s Novom godinom koja se do-čekuje prema grigorijanskom kalen-daru 31. decembra.

U doba Kneževine odnosno Kra-ljevine u Srbiji je Nova godina obe-ležavana zvanično na dvorovima, ali i u bogatijim i onim manje bogatim kućama, po vojničkim garnizonima,

po kafanama… Priređivani su balovi, proslave i ljudi su na taj način odr-žavali tradiciju pravoslavlja. Kralje-vina Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. godine za vancrkvene svrhe usvojila je nov, gregorijanski kalendar, dok je Srpska pravoslavna crkva nastavi-la da svoje praznike slavi po julijan-skom kalendaru pa su i Srbi nasta-vili po tradiciji da slave svoju novu godinu.

Fajront u 22 sata. Posle zavr-šetka Drugog svetskog rata, sve ide u prilog proslavi standardne Nove godine. Komunisti su verovali da je „religija opijum za narod” pa su se trudili da otuđe ljude od praznovanja bilo kog verskog praznika, naročito Božića, Nove godine i Uskrsa. Zbog toga je učinjeno sve da ljudi 13. janua-ra rade do kasno kako ne bi mogli na doček, a oni koji su rođeni 13. januara bili su sumnjivi ako slave rođendan.

U arhivi nekadašnje Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno na-ređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić jer je prethodio međunarodnoj proslavi Nove godine, nego samo za pravoslavni Božić i Mali Božić – srp-sku Novu godinu. Postojala je strik-tna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata.

Ugovo-re orga-

nizatora s hotelima obavezno

je provera-vala poli-cija jer je htela da

tačno vidi koja je svr-

ha orga-nizovanja muzičke

Nove godi-ne, ko sve nastupa i šta je na

programu

22 12. JANUAR 2017.

Драги суграђани!

Искрено желимо вама и вашим најближима

много среће, здравља и успеха у новој 2017.

години. Нека ваша срца буду испуњена

радошћу, а домови топлином, љубављу и

добрим расположењем!

Срећни новогодишњи и божићни празници!

Ваша Новосадска топлана

2312. JANUAR 2017.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

Šta su Kjoto protoKol, ugljenični otisaK...

ekoloških pojmova

Mali rečnik

Efekat staklene bašteIzraz za zagrevanje planete nastalo poremećajem energetske ravnoteže iz-među količine zračenja, koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina povr-šina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja količine zračenja koje se s površine Zemlje ne može emitovati u svemir, već ga atmosfera upije i postaje toplija. Naime, Zemljina atmosfera upi-ja oko 30 odsto energije koju Sunce di-rektno emituje, dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infra-crvene zrake koji, u normalnim okol-nostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim, ukoliko u atmosferi posto-je gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, temperatura atmosfere će porasti.

Kjoto protokolOd 1. do 11. decembra 1997. godine u Kjotu sastali su se lideri 160 naci-ja kako bi se dogovorili da se smanji emitovanje gasova. Tom prilikom pot-pisan je Kjoto protokol, prema kome su se razvijene nacije obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa CO2 za 5,2 odsto do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Pri-tom je smanjenje emisije raspodeljeno samo na 34 zemlje koje godišnje zajed-no emituju 13,7 miliona tona ugljen-di-oksida, ali u procentualnim iznosima koji odgovaraju njihovom ukupnom učešću u toj količini. Evropska unija, prema protokolu iz Kjota, ima obave-zu da smanji emisiju za osam odsto, SAD za sedam, Japan za šest...

Klimatske promeneEkstremni događaji poput velikih po-žara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pa-žnju medija i sveopšte javnosti. Stati-stičke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena. Do početka industrijske re-volucije klima se menjala kao rezul-tat drugačijih prirodnih okolnosti. Od 1990. godine svet je iskusio 12 najto-plijih godina. U ovom trenutku pro-sečna temperatura na Zemlji je za 0,8 stepeni C viša nego pre industrijske revolucije. Smatra se da će današnji trendovi uzrokovati porast prosečne Zemljine temperature za 1,4–6,4 ste-peni do kraja veka. Veruje se da će ako temperatura bude porasla za više od dva stepena to razorno uticati na bilj-ne i životinjske zajednice.

Ugljenični otisakUkupna količinu GHG emisija (engle-ski: greenhouse gases – gasovi s efek-tom staklene bašte) proizvedenih u nekoj državi ili na kontinentu. Ugljenični otisak je mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske prome-ne, a izražava se u tonama (ili kilogra-mima) ekvivalenata ugljen-dioksida.Postoji nacionalni ugljenični otisak, ali možemo govoriti i o ugljeničnom otisku preduzeća pa čak i domaćin-stva. Dakle, ugljenični otisak je zbir svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivate svojim ak-tivnostima u određenom vremenskom periodu, a najčešće se uzima godina.

Održivi razvojVeza zaštite životne sredine s planira-njem društvenog razvoja, ekološkim, ekonomskim i političkim pitanjima. Održivi razvoj spaja ujedno brigu za živi svet na planeti Zemlji i za očuva-nje prirodnih resursa s društvenim i ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čove-čanstvom kao celinom. Izazovi održi-vom razvoju su smanjivanje ozonskog omotača, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, kisele kiše, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta...

Globalno zagrevanjeNaziv za povećanje prosečne tempera-ture Zemljine atmosfere i okeana naro-čito u 20. i 21. veku. O uzrocima i kraj-njim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni konsenzus. Najzastu-pljenija je teorija prema kojoj je global-no zagrevanje posledica ugljen-dioksi-da i metana poreklom iz industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. To-plija Zemlja može uzrokovati promene u količini padavina, rastu nivoa mora i može imati mnoštvo drugih uticaja na biljke, životinje i čovečanstvo.

24 12. JANUAR 2017.

historia magistra vitae est

Da ne beše onog krvavog Bo-žića na Mojkovcu, ne bi bilo ni našeg vaskrsenja na Kaj-makčalanu, reči su svetog vladike žičkog i ohridskog Nikolaja Velimirovića, koje su se odnosile na uzročno-

posledičnu vezu u istorijskim nitima ispre-pletenoj sudbonosnoj relaciji između dve stradalne pobede, opet dve, srpske vojske nad zločinačkim agresorima tokom pakle-nog grotla Velikog rata.

Obruč na kosmetu. Nakon odlučnog i uspešnog otpora srpskog naroda, kao i njegovih slobodarskih država Srbije i Crne Gore u prve dve godine rata, krajem 1915. godine, Vrhovna komanda Nemačke carske armije preuzima sudbinu fronta Centralnih sila prema Srbiji i na Balkanu u svoje ruke.

– Planovi neprijateljskih snaga sastojali su se u strategiji jednovremenog i koncen-tričnog udara na srpske oružane snage s tri strane. U skladu s planiranom ratnom taktikom, bilo je predviđeno da austrougar-ske snage Srbiju ali i Crnu Goru napadnu sa zapadne strane, dok bi sa severne granice Srbije prema Dvojnoj monarhiji, preko reka Save i Dunava usledio udar najelitnijih ne-mačkih trupa, s osnovnim pravcem prodo-ra duž doline reke Morave, a na istočnim i jugoistočnim srpskim granicama, bugarska vojska imala je zadatak da srpskim armijama preseče odstupnicu duž Vardarske doline, a prema granicama Grčke. Tako bi srpska voj-ska bila uhvaćena u obruč i potpuno unište-na na Kosmetu – kaže istoričar mr Ognjen Karanović.

Bez pomoći saveznika. Za te ciljeve s Istočnog fronta na Balkan su prekomando-vane elitne trupe i divizije nemačkih oruža-nih snaga pod komandom feldmaršala Au-gusta fon Makenzena.

– Ukupno su neprijateljske snage imale 512.000 vojnika, skoro 1.700 topova, deset avionskih eskadrila i grupu rečnih borbenih brodova na Savi i Dunavu. S druge strane, nalazila se srpska vojska, koja je u prethod-nim bitkama u velikoj meri bila iscrpljena, s hroničnim nedostatkom municije, a u nje-nim redovima možda i najveći danak u živo-tima uzeo je tifus. Bez savezničke pomoći, na glavnim pravcima neprijateljskog udara srpske snage stupile su u tragično neravno-pravnu borbu.

Na osnovu detaljno osmišljenih strateških planova Vrhovne komande srpskih oruža-nih snaga, ali i ulaganjem nadljudskih na-pora celokupne vojne sile i najširih slojeva stanovništva u Srbiji, već od oktobra 1915. godine odnosno od početka nove neprija-teljske ofanzive Centralnih sila, Vojska Kra-ljevine Srbije, Vlada, drugi državni organi, nepregledne kolone zabrinutih građana svih uzrasta, zapravo, cela država organizovano se povlačila prema južnim granicama svoje zemlje, neprekidno usporavajući neprijate-lja i razbijajući nekoliko pokušaja opkolja-vanja u Šumadiji, kasnije u reonu Ražnja i

Jastrebca i konačno na prostoru Jablanice i Toplice.

Mišić protiv odstupanja. Posle ne-uspelog pokušaja proboja prema Skoplju i usled neaktivnosti saveznika iz pravca Grč-ke, srpska vojska je odustala od plana povla-čenja putem doline Vardara.

– Zapravo, donela je istorijsku odluku da se preko Kosova i Metohije, bespuća Crne Gore i Albanije, zaobilaznim putem domo-gne grada Skadra, gde bi uspostavila ne-ophodnu vezu sa savezničkim snagama. U krugovima najeminentnijih političkih i voj-nih elita provejavale su i misli o pogubnosti strategije opšteg odstupanja srpske vojske i države prema Crnoj Gori i Albaniji, već su postojali i predlozi da se na Kosovu i Meto-hiji koncentrišu sve snage koje bi se potom upotrebile za veliki kontraofanzivni udar protiv neprijatelja.

U tom smislu, a za slučaj neuspeha te kon-traofanzive, ostavljena je otvorena moguć-nost kapitulacije Srpske kraljevske vojske.

– Nepopularni i na kraju odbačeni predlog zastupao je vojvoda Živojin Mišić. Isticao je sasvim izvesni kolaps celokupnog naciona ukoliko bi se opredelili za povlačenje preko Albanije. Međutim, Vrhovnoj komandi Srp-ske vojske nije preostalo ništa drugo već da svoje trupe usmeri preko Kosova i Metohi-je za Crnu Goru i severnu Albaniju. Preteći srpskim trupama okruženjem i uništenjem, neprijatelj je grupisao sve jače snage prema Crnoj Gori u nameri da znatnim delovima srpskih trupa onemogući odstupnicu – na-vodi Karanović.

Povlačenje preko leda. Na putu od-stupanja preko Crne Gore nalazilo se oko 90.000 srpskih vojnika i nekoliko hiljada civila.

– Najveći deo austrougarskih vojnika, oko 20.000, s blizu sedamdeset topova ugroža-vao je put od Rožaja preko Sjenice prema Bijelom Polju i Mojkovcu. Drugi deo au-strougarskih trupa napadao je položaje iz pravca Pljevalja prema Priboju i dalje pre-

MOJKOVAČKA BITKAza krst časni i slobodu zlatnu

Crnogorska vojska spasla srbe u povlačenju prema albanijiAutor: isidora Filipov

2512. JANUAR 2017.

ma Bijelom Polju i Mojkovcu. Treći deo ne-prijateljevih trupa nastupao je na položaje Gacko–Metaljka i dalje prema Bileći. U Boki Kotorskoj i Krivošijama, međutim, bile su koncentrisane jake neprijateljske snage s mnoštvom topova raznih kalibara, od ko-jih je samo prema Lovćenu bilo usmereno više od 270.

U prvi mah, geopolitički i strateški po-ložaj malene države i njene vojske, kakve su bile Crna Gora i crnogorske odbrambe-ne snage, u odnosu na nadmoćnu nadiruću silu austrougarske soldateske bio je izuzet-no težak.

– Neprijatelj je bio uveren da će u borba-ma i oskudici potpuno iscrpljenu vojsku brzo slomiti, a zajedno s njom i već poraženu srp-sku armiju, koja se preko Crne Gore povla-čila prema Albaniji. Početkom januara 1916. godine načelnik Štaba Vrhovne komande Crnogorske kraljevske vojske serdar Janko Vukotić nalazio se s Vrhovnom komandom u Kolašinu, gde je svakodnevno dobijao izve-štaje o stradalničkom kretanju srpske vojske i naroda u povlačenju preko Crne Gore.

Makenzen napada. Uz neizmernu po-moć svoje ćerke Vasilije Vukotić, zabrinuto je pripremao planove odstupne odbrane za srpsku vojsku, o čijoj sudbini je bio dobro obavešten.

– Imao je informacije da je deo srpske voj-ske već stigao do Skadra, da su drugi delovi nastupali preko Tuza, treći prema Podgo-rici, da se četvrti nalaze na maršu između Andrijevice i Vinicke, a da su pojedini odre-di još uvek ostali zaglavljeni u snegom i le-dom okovanom predelu Rugova – podseća Karanović.

Namere srpske vojske i planove crnogor-ske Vrhovne komande uspešno je predvideo feldmaršal Makenzen, koji je Osmi i 19. kor-pusu austrougarske vojske naredio da bez odlaganja izvrše energičan napad na celo-kupnom frontu.

– Osnovni cilj operacija bio je da se sa za-pada preseče taj novouspostavljeni pravac povlačenja srpske vojske prema Albaniji. Po-red ovog pravca, kritičan je i bio deo na liniji Cetinje–Nikšić–Šavnik, koji je branio Her-cegovački odred od 9.000 boraca naspram 60.000 neprijateljskih vojnika. U ofanzivi protiv crnogorskih snaga ukupno je anga-žovano 90.000 pripadnika austrougarskih vojnih jedinica.

Naređenje kralja Nikole. Snage cr-nogorske odbrane od 43.000 pripadnika bile su zapravo angažovane u završnoj fazi jed-ne veće vojne akcije poznate pod nazivom Mojkovačka operacija.

– Pomenuta operacija podrazumevala je angažman čuvene Sandžačke vojske crno-gorskih trupa, koja je imala zadatak da brani zemlju od Boke Kotorske pa sve do Zlatibora i Užica od oktobra 1915. do januara 1916. go-dine. Zapravo, te snage bile su angažovane u odbrani severoistočnog dela Crne Gore s osnovnim zadatkom zaštite levog boka i pozadine srpske vojske od napada austrou-garskih snaga iz istočne Bosne.

Završna faza ove Mojkovačke operacije bila je u stvari Bitka na Mojkovcu.

– Serdar Janko Vukotić dobio je naređenje od Vrhovne komande i samog kralja Nikole da pod cenu najvećih žrtava obezbedi izvla-čenje srpske vojske preko Crne Gore. Napad austrougarske vojske na sve linije odbram-benih frontova crnogorskih odreda počeo je 5. januara 1916. godine. Austrougarski Osmi korpus pod komandom generala Trolmana napadao je linije odbrane u pravcu Berana, a neprijateljski 19. korpus izvršio je operativ-na dejstva na Lovćen – kaže Karanović.

Silovit kontranapad. Crnogorska Sandžačka vojska u sadejstvu sa srpskim je-dinicama i pod komandom serdara Vukotića branila je front širine 140 kilometara.

– Pod komandom general-majora Vilhel-ma Rajnera, austrougarske snage izvršile su glavni napad na Mojkovac, i to na dan pravoslavne božićne svetkovine, 6. januara 1916. godine. Ujutro na Badnji dan počela je silovita i duga artiljerijska paljba po snež-nim kosinama crnogorskih teško utvrđe-nih položaja Uloševine i Bojine njive kod Mojkovca. Nekoliko neprijateljskih bataljo-na, među kojima i tri mađarsko-honvedska, uspeli su da ovladaju pomenutim položa-jima na Uloševini i Bojinoj njivi, a potom i da crnogorske snage odbace do položaja Razvršje.

Na taj način austrougarske snage su ugro-zile odbranu same odstupnice srpske vojske na čuvenim Mojkovačkim vratima pa je jedi-na mogućnost opstanka labavih linija odbra-ne crnogorske vojske pronađena u naređe-nju Vrhovne komande i serdara Vukotića da silovitim kontranapadom s Razvršja povrate kontrolu nad napuštenim položajima.

– U božićnu zoru 7. januara usledio je kon-tranapad crnogorskih snaga u neposrednom susretu s neprijateljem na snegom zaveja-nim kosinama Razvršja. Strahovito teške borbe prsa u prsa, s pratećom artiljerijskom vatrom, koje su se odigrale u toku dana, omogućile su Kolašinskoj brigadi napad na Bojinu njivu, čime je neprijatelj bio zaustav-ljen, ali po cenu velikih napora i žrtava u redovima crnogorskih branilaca.

Grčevite borbe. Istog dana oko 11.30 sati Drobnjački bataljon je jurišom i uz bor-be bajonetama uspeo da ovlada kotom Bo-jina njiva.

– U ponovnim borbama prsa u prsa lič-no su učestvovali komandanti Drobnjačkog bataljona Nikola Ružić, ali i austrougarski general Rajner. Nakon brojnih međusobnih juriša, oko 15 sati austrougarske snage su odbačene sa svojih položaja u korito reke Le-pešnice, odakle su sve do 10. januara bezu-spešno pokušavale da izvrše napad na Moj-kovac. Međutim, sve austrougarske jedinice na crnogorskom frontu bile su zaustavljene. Time je Bitka na Mojkovcu za crnogorsku stranu pobedonosno završena.

U direktnom sudaru 20.000 neprijatelj-skih vojnika sa 6.500 crnogorskih ratnika austrougarske snage imale su preko 700 lju-di izbačenih iz stroja, od kojih su 224 smrt-no stradali.

– Crnogorske snage imale su 205 pogi-nulih boraca, a njihove snage ostale su na svojim položajima sve do kapitulacije Kra-ljevine Crne Gore i raspuštanja Crnogorske kraljevske vojske 21. januara 1916. godine. Pobedom na Mojkovcu, Crna Gora je spasla srpsku vojsku i izbegli narod od sigurnog poraza i opštenacionalne propasti. Time je ova bitka trajno upisana u memoare najsve-tlijih primera nacionalne solidarnosti i ljud-skog požrtvovanja u istoriji srpskog etnosa – ističe Karanović.

MOJKOVAČKA BITKAza krst časni i slobodu zlatnu

Crnogorska vojska spasla srbe u povlačenju prema albaniji

U sudaru prsa o prsa 20.000 austrougarskih vojnika borilo se sa 6.500 crnogorskih ratnika na Božić 1916. godine

26

Milioni badnjačkih iskrica za milione srećica

12. JANUAR 2017.

27

Koliko iskrica – toliko srećica, koliko var-nica – toliko pari-ca... A bilo ih je mi-lion na Badnje veče širom Novog Sada i okoline i možda nas

sve čeka dobra godina. Ni hladnoća, debelo ispod minus

deset stepeni Celzijusa, nije smetala da se i staro i mlado okupi oko vatri na Limanu, Naselju, u Petrovaradi-nu, na Klisi, Detelinari i dalje u pri-gradskim naseljima i selima. U Kralja Petra na razmaku od samo stotinak metara gorele su dve vatre, ali je ve-rovatno najviše ljudi u celom gradu bilo između zgrada u Pariske komu-ne, gde već 22. godinu podlože bad-njak i čekaju Božić uz riblju čorbu i kuvano vino.

Kako se pali tako velika vatra na Badnje veče? U podnožje se stave palete, zatim se ređaju cepanice od metar u obliku piramide i na kraju se stave velike hrastove grane. Pale-te se poliju naftom, ali tek uoči same potpale, da ne bi neko nepozvan izi-gravao heroja.

– Ne pamtimo kad je bilo ovako hladno pa se ljudi malo kraće zadr-žavaju, naročito oni s malom decom, ali srce nam je puno jer vidimo da su sve komšije ponovo ovde. Lepše je kad bacamo badnjake u zajednič-ku vatru, kad svi čekamo dolazak najradosnijeg hrišćanskog praznika – rekao nam je Petar Bodulić, glavni organizator proslave Badnje večeri u Bloku.

Pošto Petika, kao bankarski služ-benik u penziji, precizno vodi uplate i isplate, lako smo sravnili stanje.

– Nas tridesetak iz organizacije do-govorilo se da svako da po hiljadu di-nara, mada je bilo i izuzetaka – Dane i Marko priložili su ukupno 12.000! Prijava skupa u policiji je najmanja stavka jer košta 345 dinara, ali riba već nije. Za 34 kilograma šarana i jed-nog velikog tolstolobika sa začinima dali smo 17.351 dinar, za vino 13.134 dinara, za hleb hiljadu... – rekao nam je Petika.

Badnjak se tradicionalno palio i ispred seoske crkve u Begeču. Oku-pilo se nekoliko stotina meštana, prvi put uz novog sveštenika protoname-snika Milana Uzurova.

– Zajedno smo ovde uz ljubav, veru i nadu, da nas paljenje badnjaka oto-pi i otkravi, da budemo bolji hrišća-ni. Ovo je i verski i nacionalni običaj, da se ne zaboravi ko smo i šta smo – kaže Uzurov.

Autor: ENR Foto: Miloš Pavkov

12. JANUAR 2017.

28 12. JANUAR 2017.

Ljubica Ivanković s Detelinare verna je čitateljka Novosad-skog reportera iako nije s nama od prvog broja. – Čestitam vam stoti broj i želim da izlazite još mnogo

godina. Počela sam da vas pratim pre godinu dana otprilike. I to sasvim slučajno. Čekala sam u redu na šišanje u našoj Mesnoj zajednici i pogledala na časopise na stolu. Bilo je nekoliko broje-va Novosadskog reportera, uzela sam jedan, pa drugi, pa treći... Prosto nisam znala šta bih pre počela da čitam. Skoro sve mi se dopadalo, izbor tema, fotografije... I baš kad sam se udubila u prvi tekst, došla sam na red za frizersku stolicu pa od čitanja nije bilo ništa – kaže Ljubica.Ali vaše novine su me toliko privukle da sam jedan primerak uzela sa stola, stavila u torbu i ponela ga kući!– Na miru sam pročitala sve tekstove i odlučila da redovno ku-pujem Novosadski reporter. Verujte, otad jedva čekam četvrtak i čim se otvori trafika u komšiluku, tražim novi broj. Čitala sam ranije Građanski list, znam da je izlazio desetak godina, ali ga nisam pratila baš redovno. Povremeno sam kupovala Građanski, i to najviše zbog gradskih i vojvođanski vesti. Te teme su me za-nimale, onako po naški. Ljubica najviše voli da u Novosadskom reporteru pročita repor-taže, ekologiju, sport i – istoriju.– Mnogo mi se sviđa što pišete o salašima, rođena sam u Novom Slankamenu pa znam gde je Stojšićev salaš, o kom je bila reportaža pre nekoliko brojeva. Posebno volim da pročitam o našim manasti-rima na Fruškoj gori, nisam ni znala da je nekad bio velik zamak u Kupinovu i da je u njemu bila mati Angelina Branković. I kod mog rodnog mesta je nekad bilo utvrđenje Brankovića, a sad su osta-le samo razrušene zidine gde sam se igrala kao mala. Pisali ste i o Đorđu Natoševiću, a on je živeo u kući koja je u mom komšiluku...

Sve teme o sportu i ekologiji me privlače, kaže naša sagovor-nica.– Pratim šta se dešava s klimom u svetu, ali i kako zaštititi i oču-vati Frušku goru i životnu sredinu tu oko nas, kako uticati na svest ljudi da čuvaju ono što imaju i da paze šta rade s otpadom. Volim što pišete o novosadskim sportistima kao i o onima iz cele Srbije koji nas često obraduju. Uvek navijam za Ivanu Španović i Novaka Đokovića, drago mi je što je Saša Danilović postao pred-sednik KSS-a, to sam saznala upravo čitajući Novosadski repor-ter.Ljubica je u penziji još od 2003. godine, radila je kao kvalifikova-ni kuvar u DTD u Teodora Mandića.– Suprug mi je umro, u stanu živim s mlađim sinom. On se, na-ravno, najviše informiše putem interneta, a ja računar ne znam ni da upalim. Ne kupujem drugu štampu, samo vaš list i to mi je sasvim dovoljno. U četvrtak pre podne pročitam dva teksta, po-sle podne još dva... I tako da za vikend završim ceo broj. Volela bih da je list malo deblji, ali znam da je to teško. A cena od 19 di-nara je stvarno simbolična, kao da je gratis, kao da nam poklanja-te toliko mnogo zanimljivih tema.Otkako je počela da kupuje Novosadski reporter, Ljubica čuva svaki broj.– Čim pročitam, stavim list po redu na terasu. Neću da ga bacam. Ne pada mi na pamet da preskočim jedan broj, vaš list mi osve-žava mozak. Kad mi dođe sestra u goste, pokažem joj zanimljive tekstove. Njen zet je Grk iz Egejske Makedonije pa mu je bila za-nimljiva priča o Buljkesu odnosno Magliću, u kom su posle Dru-gog svetskog rata živeli njegovi zemljaci. Stvarno se trudite da pišete o raznovrsnim temama, da za svakog bude ponešto – rekla nam je na kraju Ljubica.

Čestitka penzionerke Ljubice Ivanković za stoti broj Novosadskog reportera

Jedva čekam četvrtak zbog vašeg listaAutor: Miloš Dukić

2912. JANUAR 2017.

U OŠ “Jožef Atila” održan je humanitari tur-nir u malom fudbalu “Kup Telepa”, a deo prihoda od kotizacija za učešće namenjen

je Nikoli Mihajloviću, dečaku koji boluje od cere-bralne paralize. Akciji se pridružila i FK “Vojvo-dina” s igračima Nikolom Antićem, Aleksandrom Paločevićem i kapitenom Dejanom Melegom. Po-klonili su dres Vojvodine s potpisima svih fudbalera malom Nikoli.

Posetioci su videli odličan fudbal, a favoriti na pa-piru i pobednici turnira iz prethodnih godina ispali su već u četvrtfinalu. Pobedilo je Vidovdansko na-selje, koje je tek posle penala bilo uspešnije od Ha-ttricka, dok je u utakmici za treće mesto Šašava dru-žina ubedljivo savladala Karantin sa 4 : 0. Najbolji golman bio je Artur Mkrtičijan, strelac Mlađan Sla-dić, igrač Petar Petrović dok je najlepši gol postigao Đorđe Mandić.

Početni udarac na finalnoj utakmici izveo je član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin, a u revijalnom delu turnira učestvovali su petlići škole fudbala Milanelo. Ovo je bio četvrti turnir Kup Telepa, s najviše posetilaca dosad, a orga-nizatori najavljuju da će tako biti i ubuduće.

HUmanitarni tUrnir U malom fUdbalU “KUp telepa”

Pomoć za malog Nikolu

30

sport

12. JANUAR 2017.

Ivana Španović i paraolimpijci vratili su se s olimpijskim odličjima, ostali Novosađani

upisali su samo učešće u Riju

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Ovo je priča o odbojkašicama Futoga, debitantkinjama u Superligi, ponosu svoga mesta i Novog Sada i sve brojnijih navijača. Odboj-kašice u prvom delu držav-nog prvenstva ostvarile su

tri pobede: savladale su suparnice iz subo-tičkog Spartaka, višestruke prvakinje užič-ko Jedinstvo i MD Zrenjanin.

Tako je nekako i bilo planirano, tvrde u klubu, a jedno je tačno – Futožanke su sve dalje od opasne zone ispadanja, a sve bliže plej-ofu. Takođe se tvrdi, a tako kaže i us-pešni trener Spasoja Milićević, da je sa šest pobeda bio izbegnut baraž plej-auta i prva sezona u eliti okončana na najbolji moguć način. S malo novca Futožanke opstaju u eliti. To je i podvig i za pohvalu, a po meni, i dokaz da nije sve baš u veličini budžeta. Mnogi klubovi i u Novom Sadu sve rezultate projektuju u količini dobijenog novca. Na-ravno, o zarađenom niko i ne govori. Tu pre svega mislim na klubove takozvanih malih sportova. Znači, van fudbala i košarke, u ko-jima bi i moglo nešto da se zaradi!

Futožanke treniraju samo jednom na dan, ali zato dobro uče ili rade. Ljubav i odanost sportu su im ispred para. Praktično i ne-maju nadoknade za svoju prilježnost i mar-ljivost. Prva postava – Prišić, Kalman, Mi-hajlović, Reljić, Radulović, Drobac i libero Spasenić iznela je najveći teret nadmetanja, a kad se zna da je kapiten Marija Pilipović povređena, da je pokidala ligamente i skoro izvesno neće moći da zaigra do leta, onda je tek jasno koliki je uspeh odbojkašica iz Futoga. Velike zasluge za ovaj uspeh sva-kako ima i trener Spasoja Milićevića, koji je klub preuzeo u Drugoj ligi sever i dosegao do Superlige.

Ono što zameram ovom klubu to je sva-ko slabiji rad s mlađim kategorijama. Opšte je priznanje nadležih u klubu da rad s naj-mlađima nije na zadovoljavajućem nivou, ali ima tu i objektivnih okolnosti poput termi-na za trening u dvorani, a i finansije su tu

problem, novca nema dovoljno. Ne za neke stipendije, već za elementarne troškove rada s najmlađima. Verujem da će OK Futog ovog proleća nastaviti da pobeduje, da će dvora-na, kada igraju odbojkašice, biti prepuna. Ove devojke to sve zaslužuju i već na prvom ovogodišnjem prvenstvenom meču sa Že-lezničarom iz Lajkovca želim im svu sreću. Zaslužuju je sve ove dame odreda.

Nadam se i da je projektovani gradski budžet Novog Sada prepoznao vrednosti ovog kluba i da će šampionat države biti ra-dost i za odbojkašice i ceo Futog. Nije baš sve u novcu, bitni su uslovi za rad, a igrati se može na radost svih. I pobeđivati.

S malo novca opstaju u elitiOdbojkašice Futoga u svojoj prvoj superligaškoj sezoni s tri pobede u prvom delu takmičenja bliže su plej-ofu nego borbi za opstanak, a igraju i treniraju baš amaterski, bez dinara nadoknade

Prva postava – Prišić, Kalman, Mihajlović, Reljić, Radulović, Drobac i libero Spasenić iznela je najveći teret nadmetanja, svakako uz trenera Spasoja Milićevića, koji je klub preuzeo u Drugoj ligi sever i dosegao do Superlige

3112. JANUAR 2017.

ISSN 2406-2022