Prilog 5 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od 1-11-1963. DNEVNO I ELEKTRINO OSVETLJENJE PROSTORIJA U ZGRADAMA JUS U.C9.100 Xl-1962.

Reenje br. 17-7188 od 21-XI-1962; Slubeni list FNRJ br. 48/1962.

1 1.1 1.2

PREDMET STANDARDA Ovaj standard sadri odredbe iija priimena treba da omogui dobro vienje, tj. tano i brzo opaanje uz to manji zamor oiju. Standard slui za ocenu, projektovanje, odravanje i ispitivanje dnevnog i elektrinog osvetljenja prostorija.

2 2.01

DEFIFNFICIJE Bletanje nelagodnost ili smanjenje sposobnosti vienja predmeta, ili istovremeno i jedno i drugo, to nastaje usled vrlo jakih luminacija ili kontrasta u vidnom polju. Bletanje moe biti direktno, indirektno i kontrastno. Boja je oseaj izazvan posmatranjem predmeta osvetljenih svetlou jedne ili vie talasnih frekvencija. Boja posmatranog predmeta zavisi prvenstveno od spektralne refleksije njegove povrine i od spektra svetlosti. Difuzor je naprava kojom se menja smer svetlosnog fluksa izvora, prvenstveno difuzne transmisije, pri kojoj je deo upadnog fluksa sa izlazne strane naprave zraen na takav nain, da je slika izvora nejasna. Svetlosna povrina (fenestracija) prolazu dnevne svetlosti. je zbir otvora u zidu, tavanici ili krovu, namenjenih dvaju podruja vidnog polja vienih

2.02

2.03

2.04 2.05

Kontrast je subjektivni oseaj razlike luminacije istovremeno ili jedno za drugim. Kontrast luminacije vidnog polja je odnos BiB2 Ni Bi gde je: B2 luminacija predmeta, Bi luminacija njegove pozadine. Bi BsBI

2.06 2.07 2.08 2.09 2.10 2.11

Kolebanje

svetlosti

je osetna promena jaine i frekvencije svetlosnog izvora.

Kritino radno mesto je ono mesto koje je zbog svog poloaja u projektovanoj prostoriji najnepovoljnije osvetljeno. Opte osvetljenje je osvetljenje kojim se to ravnomernije osvetljava cela prostorija.

Dopunsko osvetljenje je dopuna optem osvetljenju nekog prostora da bi se postigla bolja osvetljenost nekih delova tog prostora. Direktno osvetljenje je osvetljenje kod koga 90 do 100%> svetlosnog fluksa nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni. Indirektno osvetljenje je osvetljenje kod koga najvie 10/ svetlosnog fluksa nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni.

180 2.12 2.13 2.14 2.15 2.16 2.17 2.18 2.19 2.20 2.21 Preteno direktno osvetljenje je osvetljenje kod koga 60 do 90% svetlosnog fluksa nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni. Preteno indirektno osvetljenje je osvetljenje kod koga samo 10 do 40/ svetlosnog fluksa nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni. Difuzno osvetljenje je osvetljenje pri kome 40 do 60/o svetlosnog fluksa dopire neposredno do osvetljene ravni. Osvetljenost je kolinik upadnog svetlosnog fluksa na element povrine i povrine tog elementa. Prosena osvetljenost je algebarska srednja vrednost osvetljenosti neke ravni. neke ravni je kolinik najmanjeg osvetljenja i prosenog

Ravnomernost osvetljenja osvetljenja te ravni.

Refleksija je odbijanje svetlosti od neke povrine, bez promene frekvencije monohromatskih komponenata koje sainjavaiju tu svetlost. Faktor refleksije je kolinik reflektovanog i upadnog svetlosnog fluksa. Luminacija je kolinik svetlosne jaine infinitezimalnog elementa povrine u datom pravcu ii ortogonalne projekcije povrine tog elementa na ravan upravnu na dati pravac. Stroboskopski efekt je prividno kretanje nekog predmeta, koje se razlikuje od njegovog stvarnog kretanja, ili prividno zaustavljanje kretanja predmeta kada se on osvetljava svetlou ija jaina koleba odreenom frekvencijom. Faktor transmisije fluksa. je kolinik proputenog svetlosnog fluksa i upadnog svetlosnog

2.22 2.24 2.25 2.26

Svetlosna jaina u datom pravcu je kolinik svetlosnog fluksa u infinitezimalnoj maloj kupi oko datog pravca i prostornog ugla te kupe. V7c/nq polje je podruje koje u datom trenutku vide oba oka ili samo jedno. Temperatura boje 'izvora svetlosti je ona temperatura idealnog crnog tela u K, na kojoj ono zrai svetlost istog ili priblino istog spektra kao i uporeivani izvor svetlosti. Prirodna boja predmeta je ona boja koju predmeti imaju pri svetlosti crvenog, lako naoblaenog neba (temperatura boje 6700 K). Istu, odnosno skoro istu boju imaju predmeti i pri elektrinom osvetljenju istog ili priblino istog spektra. Faktor dnevne osvetljenosti u posimatranoj taki prostorije je odnos izmeu osvetljenosti u toj taki i spoljne osvetljenosti pod otvorenim nebom iu istom trenutku. Minimalni upadni ugao dnevne svetlosti je ugao koji sa horizontalom zatvara prava povuena od gornje ivice okna do posmatrane take u prostoriji. ELEKTRINO OSVETLJENJE Osvetljenost Elektrino osvetljenje izvodi se kao: opte osvetljenje i opte sa dopunskim osvetljemjem radnog mesta. Zahtevi koje postavljaju pojedine delatnosti u pogledu osvetljenja su: veoma mali veliki mali veoma veliki srednji izvanredno veliki Pregled ovih zahteva dat je u tabeli 1.

2.27

2.28 2.29

3 3.1 3.11

3.12

181 3.13 Za izvrenje odreene delatnosti pri samo optem osvetljenju ili pri optem i dopunskom osvetljenju radnog mesta, prosene osvetljenosti u prostorijama moraju biti trajno u skladu sa zahtevima tabele 2. Osvetljenosti u tabeli 2 vae za opte osvetljenje na horizontalnu ravan h = 0,85 m iznad poda, a za osvetljenje radnog mesta na radnu ravan tog mesta. Osvetljenosti navedene u tabeli 2 vae za predmete i povrine sa srednjim faktorom refleksije i kontrastima. Za predmete i povrine sa malim faktorima refleksije i kontrastima treba navedene osvetljenosti poveati da bi vidljivost ostala zadovoljavajua. Osvetljenost zavisi takoe od faktora refleksije tavanice, zidova podova j opreme prostorije. Kontrasti i senke Da bi se predmeti dobro videli potrebne su razlike u lumknaciji i senke (kontrasti). Uopte je potrebno takvo osvetljenje da senke ne budu suvie otre ili tamne. Za ocenjivanje senke slui takozvana senovitost osvetljenja, koja se izraava ovim odnosom: osvetljenost bez zastiranja osvetljenost sa zastiranjem senovitost = osvetljenost bez zastiranja

3.14 3.15

3.16 3.2 3.21 3.22 3.23

Tabela 2 Opte osvetljenje sa dopunskim osvetljenjem radnog mesta Opte osvetljenje Dopunsko osvetljenje radnog mesta

Zahtevi (vidi tabelu 1)

Samo opte osvetljenje

Minimalna prosena osvetljenost luksa tlx) a Veoma mali Mali Srednji Veliki Veoma veliki Izvanredno veliki 30 50 80 150 300 b 50 80 150 300 600 a 30 50 80 150 b a b

50 80 150 300

150 300 600 preko

300 600 1000 1000

Napomena: Vrednost osvetljenosti u stupcu a u tabeli 2 vai za osvetljenje sa sijalicama sa uarenim vlaknom, a vrednost u stupcu b za osvetljenje sa fluorescentnim cevima ili slinim izvorima svetlosti vie temperature boje. 3.24 3.25 3.26 3.3 3.31 Senovitost u prostorijama ne sme biti manja od 0,2, ni vea od 0,8. Po pravilu, svetlosni fluks treba da je usmeren koso odozgo, da bi se sa proizvedenim kontrastima i senkama dobio to prirodniji izgled predmeta. Treba izbegavati senke koje smetaju vienje, naroito senke predmeta koji se kree. Ravnomernost osvetljenja

Dobra prostorna ravnomernost osvetljenja postie se najpovoljnije samo optim osvetljenjem.

182 3.32 Prostorija mora biti u svakom svom delu dovoljno osvetljena. Za samo opte osvetIjenje, odnos izmeu osvetljenosti najslabije osvetljenog mesta u prostoriji prema prosenoj osvetljenosti cele prostorije mora biti u skladu sa tabelom 3.

Tabela 3 Odnos osvetljenosti najslabije osvetljenog mesta prema prosenoj osvetljenosti prostorije 1:6 do 1:3 1:2 1:2,5 1:1,5

Z a h t e v i Veoma mali Mali Srednji i veliki Veoma i izvanredno veliki 3.33 3.4

Razlika osvetljenosti meusobno povezanih prostorija treba da se, prema veliini zahteva, kree u odnosima datim u tabeli 3. Vremenska ravnomernost

Brze vremenske pramene osvetljenosti ometaju vienje i zamaraju oi, a mogu izazvati i strobos'kopske efekte sa tetnim posledicama pri radu i 'kretanju. Stoga ove pojave treba spreavati odgovarajuim merama. 3.5 3.51 3.52 Bletanje Bletanje moe nastati od izvora svetlosti, njegovog refleksa sa glatke povrine i vrlo jakih kontrasta. Bletanje izvora svetlosti velike luminacije spreava se nastojanjem da luminacija svetiljaka u kritinom podruju ne prekorai granice iz tabele 4.

Tabela 4 S v e t i Opte osvetljercje prostorija Granica luminancije Kritino podruje zraenja 3 000 cd/m 2 45 do 90 I j k e za

Dopunsko osvetljenje radnog mesta 2 000 cd/m 2 60 do 180

183 3.53 Refleksno bletanje spreava se: smanjenjem luminacije izvora svetlosti, obradom refleksnih povrina da budu bez sjaja [mat), razmetanjem izvora svetlosti i refleksnih povrina tako da se pravci gledanja i refleksije ne podudaraju. Radi to boljeg vienja i to manjeg bletanja usled jakih kontrasta u vidnom treba: da su kontrasti to jai u glavnom vidnom polju koje posmatrani predmet zuje sa pozadinom, da ostala podruja vidnog polja nemaju veu luminanci'ju od glavnog vidnog da luminancija ukupnog vidnog polja bude to ravnomernija, tj. da odnosi nanci'ja ne prekorae granice navedene u tabeli 5. polju, obrapolja, hrmi-

3.54

Tabela 5 Najvei doputeni odnosi luminacije Izmeu glavnog vidnog polja i blie okoline vidnog polja Izmeu glavnog vidnog polja < daljnje okoline vidnog polja i Izmeu izvora svetlosti i susednih povrina unutar vidnog polja Bilo gde u prostoriji 3:1 do 5:1

10:1 do 20:1 20:1 do 40:1 40:1 do 80:1

Manji odnosi vae za kole, crtaonice, kancelarije i si., a vei za industriju, zanate, trgovine i si. 3.55 Bletanje velikih svetlih povrina u okolini radnih mesta spreava se na taj nain to se pojaa osvetljenost ili se izabere povrina sa veim faktorom refleksije na radnom mestu ili, pak, oslabi refleksija u okolini. Isto dejstvo se postie 'i primenom indirektnog osvetljenja.

3.6 3.61 3.62 3.63

Boja svetlosti Boja predmeta zavisi prvenstveno od sastava spektra svetlosti, a osim toga i od spektralne refleksije povrina samog predmeta. Kad je potrebno tano raspoznavanje boja predmeta, treba primetniti specijalne izvore svetlosti kojima predmeti imaju priblino prirodnu boju. U prostorijama koje se istovremeno osvetljavaju dnevnom i elektrinom svetlou, treba p rime niti izvore ija je boja svetlosti to priblinija dnevnoj svetlosti. Pri svetlosti izvora sa niom temperaturom boje, npr. svetlosti sijalica sa uarenim vlaknom i sijalica sa natrijumovom parom, istiu se tople boje predmeta (uta, narandasta i crvena). Pri svetlosti izvora sa viom temperaturom boje, npr. svetlosti sijalica sa ivinom parom i fluorescentnih cevi sa viom temperaturom boje, istiu se hladne boje predmeta (plava i zelena). Kad je temperatura boje svetlosti ili njen spektralni sastav razliit od spektralnog sastava prirodne svetlosti, menja se ton pojedinih boja posmatranih predmeta. Eletkrino osvetljenje sa izvorima koji daju boju svetlosti priblinu dnevnoj je samo onda ugodno, ako je i osvetljenost priblina dnevnoj. Osvetljenje mora biti takvo da predmeti sa raznih strana ne budu osvetljeni svetlou raznih boja.

3.64

3.65 3.66

184 UREAJI ZA ELEKTRINO OSVETLJENJE 4.1 Elektrino osvetljenje treba da ispuni ove uslove: da odgovara svojoj nameni, da zadovolji estetske uslove, da je ekonomino. da zadovolji odredbe sigurnosti, da ima svojstva prema odredbama ovog standarda. Elektrino osvetljenje mora da odgovara svojoj nameni. Ono treba da omogui olakan rad, sigurnost komunikacija, ugodan boravak u prostoriji, dekorativan ili reklaman efekat itd., a sto se od osvetljenja zahteva da istovremeno zadovolji dva ili vie od navedenih zahteva. Za pojedine namene potrebna svojstva osvetljenja, kao to su osvetljenost, kontrasti, senke, prostorna i vremenski ravnomernost, bletanej i boja svetlosti, propisani su u taki 3. Estetski zahtevi odnose se na prilagoenje osvetljenja stilu osvetljenih prostorija ili objekata, a u nekim sluajevima odnose se na svetlosne efekte kojima se eli istai arhitektonski oblik ili postii odreeni utisak. Ekonominost osvetljenja treba osigurati uzimanjem u obzir svih elemenata koji utiu na trokove osvetljenja. Elektrini ureaji za osvetljenje moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima i drugim tehnikmi propisima sigurnosti koji se primenjuju na podruju FNRJ. KORIENJE I ODRAVANJE UREAJA ZA ELEKTRINO OSVETLJENJE Ureaje za osvetljenje treba nadzirati i odravati tako da stalno budu u skladu sa odredbama ovog standarda i da zadovolje svojoj nameni. Izvori svetlosti, svetiljke, zidovi, tavanice i zavese ne smeju biti toliko zaprljani da osvetljenost opadne ispod vrednosti propisanih u tabeli 2. Stoga treba u odgovarajuim vrmenskim razmacima oistiti izvore svetlosti i svetiljke. Po potrebi zidove i tavanice treba prebojiti, pri emu dati prednost svetlim bojama. Proizvedeni svetlosni fluks sijalica smanjuje se sve vie u toku upotrebe svetlosnog izvora. Kada je ovo smanjenje i pored preduzetih mera po taki 5.2 dovelo do slabijih osvetljenosti no to je propisano u tabeli 2, ili dovede do visokih specifinih trokova osvetljavanja, onda treba izvore svetlosti zameniti i pre isteka roka njihove normalne trajnosti. Za lako, efikasno i bezopasno ienje ili za zamenu dotrajalih sijalica i opreme svetiljaka treba ve graevinskim projektom predvideti odgovarajua pomona sredstva (pomine lestve, rasklopne lake skele i si.). Za svaki objekt potrebno je izraditi program pregleda i ienja svetlosnih izvora sa njihovim ureajima u vremenskim razmacima koje zahtevaju pojedine vrste svetlosnih izvora, ali tako da faktor osvetljenosti ne padne ispod vrednosti propisanih ovim standardom. ISPITIVANJE I OCENA OSVETLJENJA Odredbe ove take odnose se na praktina merenja za koja se ne zahteva vea tenost od 10%>. 6.1 6.11 Merni aparati

4.2

4.3

4.4

4.5 4.6

5 5.1 5.2

5.3

5.31

5.32

6

Zbog svoje jednostavnosti, za praktina merenja, najpodesniji je mera osvetljenosti (luksmetar) sa fotoelementom i skalom na kojoj se osvetljenost ita direktno u luksima.

185 6.12 6.2 6.21 S meraem osvetljenosti treba postupati paljivo i ne izlagati ga bez potrebe jakoj svetlosti i povienoj temperaturi. Priprema za merenje Pre merenja treba nabaviti plan ispitivanog ureaja za osvetljenje, a ako ga nema treba snimiti objekat. U plan treba uneti poloaj nametaja i radnih mesta, a za osvetljenje komunikacionih povrina treba u planu oznaiti i smerove kretanja. Osim toga plan mora sadrati ove podatke: refleksiju tavanica, zidova, podova, vanijeg nametaja, prozorskih povrina i zavesa, kao i komunikacionih povrina; namenu prostorija, vrstu rada i zadatak osvetljenja; plan elektrine instalacije sa razmetajem svetiljaka i prekidaa, kao i plan razvoda po strujnim kolima; vrste svetiljaka i izvore svetlosti sa nazivnim naponom; starost i stanje ureaja za osvetljenje. Na podu treba oznaiti merna mesta koja treba ravnomerno rasporediti. Merna ravan je 0,85 m iznad poda, ukoliko nije merna ravan uslovljena stvarnim radnim mestom. Merenje Osvetljenosti od opteg osvetljenja, ili osvetljenja radnog mesta na odabranim mernim mestima, utvruju se itanjem na skali instrumenta direktno u luksima. Ove izmerene vrednosti unose se u plan osvetljenja, a zatim uporeuju sa vrednostima tabele 2. S obzirom da se svetlosni fluks znatno menja usled promene napona, potrebno je voltmetrom meriti i napon u odgovarajuem strujnom kolu i itati ga istovremeno sa jainom osvetljenosti. Vrednosti proitane na merau osvetljenosti treba korigovati korekcionim faktorom. Korekcija se odnosi na netanost mernog instrumenta i na uticaj spektra merene svetlosti. Osim toga, treba uzeti u obzir i promene radnog napona. Promena radnog napona za 1/o od nazivnog napona, u granicama do 5 % , izaziva sledee pribline promene svetlosnog fluksa: 3,0/o za sijalice sa ivinom parom visokog pritiska i fluorescentne sijalice visokog pritiska; 3,8% za sijalice sa uarenim vlaknom i za sijalice sa ivinom parom i uarenim vlaknom (meana svetlost); 1,70/0 za fluorescentne cevi; 0,6% za sijalice sa natrijumovom parom. Meraem osvetljenosti moe se odrediti i fatkor transmisije na taj nain to se prvo izmeri osvetljenost, a zatim fotoelement pokrije materijom iji faktor transmisije treba odrediti i ponovo proita osvetljenost. Ova vrednost podeljena sa prvo proitanom daje faktor transmisije. Faktor refleksije neke povrine moe se odrediti meraem osvetljenosti priblino tako, to se prvo izmeri osvetljenost te povrine, a zatim se fotoelement meraa okrene prema povrini i polako od nje odmie do udaljenosti na kojoj se skretanje kazaljke meraa vie ne poveava. Proitana vrednost na skali meraa podeljena sa prvo izmerenom vrednou daje faktor refleksije. Ovaj se nain moe primeniti samo na povrinama koje su vee od 12 cm X 12 cm. Ocena ureaja za osvetljenje

6.22

6.3 6.31

6.32

6.33

6.34

6.4 6.41

Na osnovi pregleda i izmerenih vrednosti, za ocenu nekog ureaja za osvetljenje treba utvrditi, odnosno izraunati, sledee: prosenu osvetljenost od opteg osvetljenja, maksimalnu osvetljenost od opteg osvetljenja, minimalnu osvetljenost od opteg osvetljenja, osvetljenosti radnih mesta, kontraste i senke, prostornu ravnomernost, vremensku ravnomernost, veliine i odnose luminancija,

186 boju izvora svetlosti. Na kraju se dobiveni podaci uporeuju sa odredbama ovog standarda. 6.42 Pri oceni ekonominosti osvetljenja treba uzeti u obzir ne samo trokove celokupne instalacije, amortizacije i trokove korienja, nego i poveanu proizvodnost, smanjenje proizvodnih trokova i bolji kvalitet izrade kao posledicu dobrog osvetljenja. Ekonominost osvetljenja moe se do izvesne mere zanemariti da bi se postigli estetski i dekorativni efekti, s tim da oni ne smeju nepovoljno uticati na osobine dobrog osvetljenja. DNEVNO OSVETLJENJE Osvetljenost Odredbe u takama 3.12, 3.14, 3.15 i 3.16 ovog standarda vae i za dnevno osvetljenje. Osvetljenost od dnevne svetlosti nee uvek i na svakom mestu biti dovoljna za obavljanje odreene vrste rada i to iz dva razloga: osvetljenost od dnevne svetlosti menja se u irokim granicama u toku dana i godinjeg doba, geografskim poloajem i vremenskim prilikama. dnevna osvetljenost na nekom mestu u zgradi zavisi od upadnog ugla svetlosti i udaljenosti tog mesta od svetlosne povrine (fenestracija), kao i od poloaja, smetaja, oblika, veliine i konstrukcije svetlosne povrine, faktora transmisije okana i odravanja, a zavisi i od faktora refleksije tavanice, zidova, nametaja i ostalih predmeta. Pri proraunu dnevne osvetljenosti, kao izvor svetlosti uzimaju se svetlosne povrine Za odreene svetlosne povrine, osvetljenost dnvnom svetlou izraunava se utvrenim metodom unapred za svako mesto u prostoriji. S obzirom na promenljivost dnevne svetlosti, potrebne osvetljenosti u prostorijama moraju se odrediti kako brojem luksa, tako i faktorom dnevne osvetljenosti. Potrebne osvetljenosti na radnim mestima za razliite zahtve date su u tabeli 6, u luksima i faktorima dnevne osvetljenosti. Vrednosti faktora dnevne osvetljenosti sraunate su na prosenu horizontalnu dnevnu osvetljenost od 5000 luksa i izraene u procentima. Tabela 6 Z a h t e v i Osvetljenost 1x 30 do 50 do 80 do 150 do 300 do preko 50 80 150 300 600 600 Faktor dnevne osvetljenosti /o 0,6 do 1,0 1,0 do 1,6 1,6 do 3,0 3,0 do 6,0 6,0 do 12,0 preko 12,0

6.43

7 ' 7.1 7.11 712.

7.13 7.14 7.15 7.16

Veoma mali Mali Srednji Veliki Veoma veliki Izvanredno veliki 7.17

Vrednosti tabele 6 odnose se na radnu ravan kritinog radnog mesta. Ukoliko projektovana prostorija nema odreenih radnih mesta (komunikacione povrine, dvorane za skupove i si.), zahtevane vrednosti za dnevnu osvetljenost odnose se na zamiljenu horizontalnu ravan 0,85 m iznad poda, a mere se: na sredini prostorije, za prostorije sa svetlosnim povrinama u tavanici ili krovu, na mestu koje je upravno udaljeno dva metra od vertikalne simetrale svetlosti povrina. Ako se osvetljenosti iz tabele 6 ne mogu proizvesti samo dnevnim osvetljenjem, treba postaviti elektrino osvetljenje koje e ih dopuniti do propisanih vrednosti.

7.18

187 7.2 7.21 Prostorna ravnomernost

Najboljim dnevnim osvetljenjem, smatra se osvetljenje sa ravnomernom i difuznom osvetljenou. Pri projetkovanju treba nastojati da se takvo osvetljenje stvarno i postigne. Prilikom projektovanja, svetlosne povrine treba rasporeivati tako da se po mogustvu sprei upadanje direktne suneve svetlosti ti prostoriju ili na radna mesta. Ako se iz ma kojih razloga u radnim prostorijama ne moe spreiti upad direktne suneve svetlosti, onda treba primeniti neku poznatu metodu zasenjivanja (zastori, premazivanje okana itd.), ili rasipanja koncentrisane svetlosti (difuzori itd.). Bletanje Odredbe ta. 3.5 ovog standarda vae i za dnevno osvetljenje. Bletanje svetlosnih povrina treba spreiti oodesnim sredstvima i metodama pomenutim u ta. 7.23. Senke Odredbe ta. 3.2 ovog standarda vae i za dnevno osvetljenje.

7.22 7.23

7.3 7.31 7.32 7.4

7.5 7.51

Suneva

svetlost

Mada je, po pravilu, najbolje ravnomerno i difuzno dnevno osvetljenje, ipak je iz zdravstvenih razloga potrebno da stambene, bolnike i kolske prostorije budu obasjane direktnom sunevom svetlou. Radi spreavanja toplotnog dejstva direktne suneve svetlosti treba odgovarajua sredstva (zastori, zasloni i druga podesna sredstva). Boja svetlosti primenjivati

7.52 7.6 7.61 7.62

Boja dnevne svetlosti menja se u toku dana i zavisi naroito od toga da li je sunce zaklonjeno ili zrai direktno. Kada je potrebno smanjiti uticaj promenljivosti boje dnevne svetlosti, kao npr. pri ocenjivanju ili uporeivanju boja predmeta, onda treba svetlosne povrine orijentisati tako da u prostoriju upada samo svetlost severne strane nebeskog svoda. SVETLOSNE POVRINE I NJIHOV RASPORED Opte odredbe _

8 8.1 8.11 8.12 8.2 8.21 8.22

Prilikom projektovanja nekog objekta i odreivanja razmetaja svetlosnih povrina, kao i njihovih veliina i oblika, treba u prvom redu voditi rauna o zahtvima osvetljenosti pojedinih prostorija s obzirom na njihovu namenu. Prethodno treba prikupiti potrebne podatke o raspoloivim uslovima za osvtljavanje dnevnom svetlou. Postavljanje zgrade Zgradu treba postaviti tako da dnevna svetlost moe bez smetnji da dopre do svih svetlosnih povrina. Za osvetljenje prostorija u zgradi sa vertikalno postavljenim svetlosnim povrinama koje su okrenute prema drugim objektima ili zaklonima, od velike je vanost udaljenost i boja tih naspramnih objekata i zaklona. Ta udaljenost treba da je, po mogunosti, najmanje dva puta vea od njihove visine. Povrine naspramnih objekata ili zaklona treba obojiti svetlim bojama sa to veim faktorom refleksije, gde za to postoji potreba. Na zgradama sa horizontalno ili koso postavljenim svetlosnim povrinama u krovu ili ili tavanici treba, isto tako, nastojati da svetlost moe nesmetano kroz njih da prodre u prostorije.

8.23 8.24

188 8.3 Osveti jenje prostorija

Minimalni upadni ugao dnevne svetlosti 24.

i n

n

rU otvor upadnog ugla dnevne svetlosti ne srne se postaviti nikakva prepreka (isturena ploa, nastrenica, i si.), jer se u tom sluaju smanjuje efektivna visina otvora svetlosne povrine. 8.4 Razmetaj radnih mesta Prilikom razmetaja radnih mesta u prostoriji treba paziti: da se telom ili predmetom ne oseni radno mesto; da se svetlost od povrina ne zaklanja predmetima, mainama ili naslaganim materijalom; da pri osmatranju radnog zadatka nema bletanja od svetlosnih i glatkih povrina refleksa ili od jakih kontrasta u vidnom polju; da se ispred radnog mesta ne nalazi bletava svetlosna povrina, ukoliko radno mesto to izriito ne zahteva. 8.5 8.51 8.52 8.53 Svetlosne povrine

Svetlosne povrine treba da imaju to manje konstruktivnih elemenata i da ovi budu to ui, tako da ne zaklanjaju vie od 25% povrine otvora. Udaljenost donje ivice natprozornika od tavanice treba da je to manja, a po mogunosti najvie 30 cm. Sputanje visine prozorskog parapeta ispod radne ravni neznatno doprinosi poboljanju osvetljenja radnog mesta, a u izvesnim sluajevima moe izazvati refleksno bletanje. Iz psiholokih i fiziolokih razloga, prozorske parapete ne treba postaviti iznad normalnog vidnog horizonta (1,60 m), ukoliko bona svetlost povrina nije tako visoka da se moe smatrati kao nadsvetlo. Visina eventualne atike (nazidka) oko staklenih krovova treba da je to manja, da ne ometa upad svetlosti i da bude sa unutranje strane svetle boje sa velikim faktorom refleksije. Pri izboru vrste stakla za svetlosne povrine treba voditi rauna o njegovim osobinama i o nameni prostorije.

8.54

8.55

8.56

189 8.57 Za lako, efikasno i bezopasno ienje spoljnih i unutranjih povrina vertikalnih i horizontalnih svetlosnih povrina, treba ve graevinskim projektom predvideti odgovarajua pomona sredstva (pomine lestve ili platforme, pomine staze itd.). Difuzori Da se sprei upad direktne suneve svetlosti u prostoriju, treba primeniti sredstva kao to su zastori, zavese, brisoleji, nastrenice, podesne vrste stakla, stakleni blokovi itd. 9 9.1 9.2 ODRAVANJE UREAJA DNEVNOG OSVETLJENJA Praina i druga neistoa na svetlosnim povrinama smanjuje njihov fatkor transmisije, usled ega se smanjuje i osvetljenost prostorije. Smanjenje fakora transmisije zavisi od: svojstva upotrebljenog stakla i naina zastavljivanja, nagiba i poloaja svetlosne povrine, zagaenja atmosfere, stepena zaprljanosti stakala. Za svaki objekt potrebno je izraditi program ienja prozora, sredstava pomnutih u t. 8.6, tavanica i zidova, u eko'enomski i higijnski opravdanim vremenskim razmacima ali tako da faktor dnevne osvetljnosti ne padne ispod vrednosti navedenih u tabeli 6.

8.6

9.3

Z A H T E V I Red. broj Veoma mali Delatnosti R a d o v i 1 1 Prostorije bez posebno odreenih radnih mesta, odnosno prostorije za opte slube svih grana privrednih delatnosti Sporedne i podrumske prostorije i nuzprostorije bez posebne namene. Spremita i skladita nekurentne robe i ambalae. Sporedni prolazi i hodnici. Kolnice Glavni prolazi i hodnici stepenita, skladita, garae, zahodi, garderobe, umivaonice, kupaonice, teretni 1 osobni liftovi, kotlarnice. ekaonice. Radionice za obine radove na koje se ne stavljaju nikakvi naroiti zahtevi u pogledu preciznosti. Prostorije za grubo sortiranje. o t p r e m a r o b e 2 i p r o s t 4 Sortiranje robe, itanja instrumenata. Laboratorijski radovi o r i j e 5 6 Mali j Srednji Veliki Veoma veliki Izvanredno veliki

3

P a k o v a n j e

i

Kontrola

proizvoda

i

robe

Revizija

2

Metalurgija i obrada metala (kovina) uopte

Livenje velikih i grubih odlivaka. ienje odllvaka. Valjanje i vuenje grubih i velikih profila. Kovanje na nakovnju 1 i ukovnju. Kotlarski radovi. Peskarenje i gruba obrada uopte.

Tlani l i v , livenje ma- Izrada sloenijih kalupa njih komada. Jednostav- i jezgra; kontrola odlivanije kalupljenje. Valja- nja; valjanje, odnosno nje i vuenje srednjih vuenje finih profila i profila. Obini radovi limova. Finiji radovi na na svim vrstama stroje- svim vrstama strojeva va za obradu metala za obradu metala (kovi(kovina). Rezanje cevi na). Priprema i udeavai limova i njihova obra- nje svih vrsta strojeva. da. Bravarski radovi i Fina montaa, mehanigruba montaa. Autoge- arski radovi, poliranje. no i elektrino varenje.

Izrada merila i instrumenata. Fino-mehaniarski radovi. asovniarstvo.

Izrada preciznih mernih instrumenata. Graviranje, cizeliranje, zlatarski radovi.

3 Elektroindustrija elektroprivreda i Rasklopne stanice bez Strojarnice, izrada kabemernih instrumenata 1 la i drugih sprovodnika. spojnih ema Nametanje svitaka grubom icom. Lakiranje i natapanje svitaka. Galvanizacija, montaa veih strojeva i ureaja. Rasklopne stanice sa mernim instrumentima i spojnim emama. Montaa manjih motora i finije aparature za sva postrojenja slabe struje i malog napona. Namatanje f i n i j i h svitaka. Bruenje i poliranje stakla i njegova obrada kiselinama. Finiji keramiarski i staklarski radovi uopte. Oblikovanje ukraavanje i slikanje f i n i j i h predmeta. Montaa finih mernih instrumenata i njihovo ispitivanje i podeavanje. Izrada topljivih osiguraa.

4

Keramika, cementna i staklarska industrija

Mlevenje 1 meanje materijala uopte. Radovi u prostorijama uz pei i u peima. Nadgledanje rada strojeva.

Izrada jednostavnijih modela. Valjanje, presovanje i oblikovanje jednostavnijih delova. Duvanje stakla. Glaziranje.

Izrada i bruenje optikih stakala i sastavljanje optikih instrumenata. Runo bruenje kristalnog stakla i sa t i m vezana obrada.

Graviranje. Posebna povrinska i umetnika obrada stakla.

.1 5 i Hemijska industrija 2 3 4 Popravka unutranjih i spoljnih guma vozila. Analize. Izrada recepata. Ispitivanje 5 boja. 6 Radovi uz pei, kotlove, Elektroliza. Centrifugiraautomatske destilatore, nje. Punjenje. Oblikovamealice, valjke drobi li- nje gumenih predmeta. ce, mlinove i pulveriza- Vulkaniziranje. Izrada i tore. Mehanika suila i presovanje predmeta od plastinih masa. Vagakristalizatori. | nje i obina merenja. i Pilenje drveta gaterima Jednostavniji radovi na svim vrstama strojeva za obradu drveta

6

Drvna industrija obrada drveta

Radovi na svim vrstama strojeva za f i n i j u obradu drveta. Izrada modela. Politiranje, lakiranje, izrada sita, sastav f i n i j i h

Intarzija, rezbarenje i tome slina fina obrada drveta. Umetniki ukras i lakiranje bojama.

7

Tekstilna industrija

Radovi panja.

moenja i nata-

Grebenanje, eljanje, Predenje, konanje, napranje, bojadisanje. Top- matanje, krojenje, ivelo i hladno glaanje. nje svetle robe. Fino glaanje, sukanje. Predenje jute. Tkanje,

Krojenje i ivenje tamne robe, prihvatanje petlji. pletenje,

Umetniko krpljenje.

i p k a nje,

i s p i t i v a n j e

boja

8

Prehrambena strija

indu-

Pranje i inje baava i ostalih sudova, ienje, reetanje, Ijutenje i kuvanje u tvornicama konzervi i okolade. Radovi u hladnjaama. Prerada mesa. Prerada repe u eeranama. Suenje i fermentisanje duvana.

Meljava, meanje i peenje testenine. ienje i punjenje boca. Rezanje, meanje voa i povra. Radovi u mlekarstvu i izrada mlenih proizvoda. Rafinada eera. Radovi u pivarama i podrumarstvu. Prerada duvana i izrada cigara i cigareta. Struganje, cepanje, bruenje i valjanje koe.

Kontrola boje kod eera. Sortiranje, vaganje i pakovanje. Sortiranje cigara, ukraavanje slatkia.

9

Industrija koe

i prerada

Radovi u jamama cama.

i ka-

Krojenje, rezanje, ivenje. preivanje, presovanje, sortiranje. Sedlarski i remenarski radovi. Izrada obue, bojadisanje koe. Luksuzno povezivanje knjiga. Prirezivanje 1 sortiranje papira. Zlatorez i pozlaivanje.

10

Industrija papira

i prerada

Rezanje i mlevenje veta

dr-

Izrada celuloze i papirnjae. Radovi na strojevima za izradu, preradu papira, lepenke i valovite lepenke. Kartonaa. Obino povezivanje knjiga. Bruenje i pripremanje litografskih ploa, tampanje tapeta. Radovi oko tamparskih strojeva.

11

Grafika

industrija

Radovi na litografskim ploama. Sortiranje papira. Runa tampa, utiskivanje.

Izrada kliea litografija, retuiranje, crtanje, kontrola boja kod viebojne tampe. Runo i strojno slaganje. Doterivanje sloga. Izrada matrica.

Graviranje 4 eliku. Bakrorez.

1 12 Zanatstvo Skladita za privremeni smetaj robe.

2 Obini radovi u radionicama. kao rezanje drveta, prirezivanje, obina gruba obrada metala.

3 Tapetarski i obini stolarski radovi. Izrada ueta. Obini radovi na svim vrstama strojeva za obradu drveta, stakla, metala itd. Koarakl i etkarski radovi. Izrada i popravka obue. Kartonaa i povezivanje knjiga. Sedlarski i remenarskl radovi. Bravarski radovi. Obina obrada koe, papira i tkanina. Prodavnice obinih preraevina od metala, koe, papira, stakla, keramike itd.

4

5

6

Finija obrada drveta, Finomehaniarski radovi. Zlatarski radovi. Gravimetala, stakla, papira, Izrada i popravka mer- ranje. Cizeliranje. instrumenata. Cakoe itd. Finiji sobosli- nih karski radovi. Krojenje ovniarstvo. 1 ivenje. Izrada eira. t Brijaki i frizerski radovi. Radovi na dekorisanju i izradi galanterijske robe. Mehanlarski radovi.

Trgovina 13

Skladita za privremeni smetaj robe.

Skladita robu.

za

sortiranu

Prodavnice f i n i j i h proizvoda svih vrsta materijala i prehranbenih artikala. osvetljenje isticanje Osvetljenje robe u Izloga Izlozima

0 p te

14

Uredi i ustanove

JAule. Gimnastike dvorane. Strojarske laboratorije. Prostorije za muziku obuku.

Posebno prostorije za opte kancelarijske radove. Arhiva. Registratora. Otprema pote. Dvorana za opte konferencije. Uionice, zbornice, itaonice, kabineti, vebaoonice hernije i f i ike. Radionice za sve vrste obinog runog rada. Ordinacije, laboratorije, apoteke.

izloene

Sortiranje pote, f i n i j i kancelarijski poslovi. Stenografisanje i daktilo-radovi. Raunovodstvo i knjigovodstvo. Crtaonice, radionice za sve vrste finijeg i preciznijeg runog rada.

Tehniko crtanje.

15

kole

16

Zdravstvene ve

ustano-

Skladita rublja razne ostave.

1

Bolesnike sobe, prostorije za dnevni boravak. Trpezarije. ekaonice. Prostorija za masau, inhaliranje i obasjavanje. Glavna kuhinja i priprema jela. ajne kuhinje, sobe bolnikog osoblja. Restorani, kuhinje.. istionice. Dvorane za predavanja. Foyer-i. Gimnastike dvorane.

Prostorije za previjal ite i specijalnu negu bolesnika.

Operacione dvorane i prostorije za obdukcije.

17

Prostorije za lokale i za priredbe

javne javne

Garderobe, toalete. Predvorja, kino-dvorane. Prostor za publiku u pozorltu.

Izlobene prostorije. Pozornice i podijumi

Dvor ane

za

opte

priredbe

18

Prostorije vanje

za stano-

Opte osvetljenje sobe za spavanje i kupatila.

Opte osvetljenje dnevne i deje sobe. Iznad radnih povrina u kuhinji.

Iznad ogledala u kupatilu i sobi za spavanje. Iznad postelje u sobi za spavanje. Mesta za itanje i uenje u dnevnoj 1 dejoj sobi.

Biblioteka, atelje. Sobe za runi rad, ivenje i si.