of 55 /55
UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA ODSEK:SAOBRAĆAJNI SMER: PTT STUDENT: VIDOVIĆ DALIBOR DNEVNIK PRAKSE 1

Dnevnik prakse

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Dnevnik prakse

UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIČKIH NAUKAODSEK:SAOBRAĆAJNISMER: PTTSTUDENT: VIDOVIĆ DALIBOR

DNEVNIK PRAKSE

1

Page 2: Dnevnik prakse

APRIL 2005.

1. Uvod

O pošti 75440 Vlasenica

Stručnu praksu odradio sam u pošti 75440 Vlasenica u periodu od 7. do 28. avgusta 2004. godine .Pošta 15000 Šabac je glavna dostavna pošta sa uslugama telefonskog i telegrafskog saobraćaja.Radno vreme pošte je od 7 do 20 časova, subotom od 8 do 15. Automatizovana je Postnet opremom i obavlja sve vrste poštanskih usluga: pismonosne usluge, paketske usluge, usluge novčanog poslovanja, post ekspres usluge, devizno poslovanje, internet usluge, dopunske i posebne usluge.Posluje na teritoriji grada i prigradskim naseljima, ima 27 dostavnih reona i telegrafsku dostavu.Prispeće pošiljaka iz Beograda je od 01:30 do 02:00 a otprema u 19:00 sem subote. Transport pošiljaka vrši se kamionom.Pošta Šabac takođe predstavlja pretovarnu tačku za pošte nižeg reda na teritoriji opštine (seoske pošte):Prnjavor,Lešnica,JadranskaLešnica,Lipnički šor,Zajača,Loznica,Banja Koviljača,Radalj,D. Borina,Mali Zvornik,Velika reka,Uzovnica,Ljubovija,Drlače,Varna,Metlić,Tekeriš,Draginac,Brezjak, Korenita,Zavlaka,Bela crkva,Krupanj,Drenovac,Mačvanski Pričinović,Glušci,Bogatić,Belo polje,Crna bara,Badovinci,Dobrić,Majur,Štitar,Dublje,Klenje,Zminjak,Petlovača,Ribari,Lipolist,Cerovac,Orid,Provo,Debrc,Vladimirci,Draginje,Koceljeva,Svileuva,Kamenica,Crniljevo. Pošta ima upravnika,dva kontrolora,36 šalterskih radnika koji rade u smenana i dvadeset sedam poštonoša.

O propisima kojima je regulisan rad pošta

Unutrašnji poštanski saobaćaj regulisan je raznim propisima, između ostalog :Zakon o PTT uslugama, Opšti uslovi za vršenje PTT usluga, Pravilnik o vršenju usluga u poštanskom saobraćaju, Zakon o platnom prometu, Pravilnik o blagajničkom i računskom poslovanju jedinica PTT mreže, Propisi za rad pošta po dinarskoj štednji i još mnogi drugi propisi i pravilnici, kao i propisi iz akata Svetskog poštanskog saveza ( Svetska poštanska konvencija, Pravilnik za izvršanje poštanske konvencije i dr.)

2

Page 3: Dnevnik prakse

2.Pojam i vrste poštanskih usluga

Pod poštanskim uslugama podrazumevamo sve usluge koje se vrše u poštama. U zavisnosti od načina vršenja, sadržaja, vrednosti, dimenzija, mase, načina pakovanja i brzine prenosa poštanske usluge se mogu podeliti na:

pismonosne usluge paketske usluge ekspres usluge usluge novčanog poslovanja posebne usluge dopunske usluge usluge po posebnim ugovorima ostale usluge

2.1 Pismonosne usluge

Pismonosne usluge su usluge prenosa zatvorenih ili otorenih pošiljaka čija je sadržina pisano saopštenje. Pismonosnim uslugama smatra se i prenos pošiljaka sa drugim sadržajem, ukoliko odgovaraju uslovima predviđenim za pismonosne pošiljke. U pismomosne usluge spadaju:

pismo dopisnica tiskovina sekogram M vreća elektronsko saopštenje

PismoPismo je zatvorena pošiljka, čija je sadržina zaštićena tako da se u prenosu sadržaj ne može oštetiti ili izvaditi.Može biti najveće mase do 2 kg. Najmanje dimenzije adresne strane pisma su 140mm x 90mm. Ono mora da odgovara sledećim dimenzijama: zbir dužine, širine i visine može biti najviše 900mm, s tim da najveća od tih dimenzija bude najviše 600mm. Ukoliko se radi o pismu oblika valjka, dužina i dva prečnika mogu iznositi najviše 1040mm, a najmanje 170mm, s tim da najveća od tih dimenzija može biti najviše do 900mm, a najmanja dužina pisma 100mm.Standardizovano pismo je kovertirano pismo, čija je masa do 5 g.

3

Page 4: Dnevnik prakse

DopisnicaDopisnica je otvorena pošiljka, bez koverte, najveće mase do 20 g. Najmanje desna polovina prednje strane dopisnice mora biti namenjena za adresu, a poleđina i leva polovina prednje strane namenjeni su za saopštenje.Najveće dimenzije dopisnice su 150mm x 105mm, a najmanje 140mm x 90mm. Dopisnicama se smatraju sve vrste razglednica koje odgovaraju dimenzijama predviđenim za dopisnice. Dopisnica koja ne ispunjava date uslove prilikom plaćanja poštarine smatra se pismom.

Tiskovina Tiskovina je otvorena pošiljka, koja sadrži knjige, novine, časopise, štampane kataloge, brošure, prospekte, reklame, cenovnike, redove vožnji, imenike, plakete, kalendare, statističke izveštaje i druge štampane stvari.Tiskovina može da sadrži i porudžbenicu, otpremnicu, uplatnicu, magnetni medij, kompakt disk i sl. koji se odnose na sadržinu pošiljke i čine njen sastavni deo. Tiskovina može biti mase do 5 kg, ako je sadržina nedeljiva, a u unutrašnjem poštanskom saobraćaju do 10 kg, uz posebnu saglasnost nadležnog preduzeća poštanskog saobraćaja. Na adresnoj strani tiskovine, u gornjem levom uglu, pošiljalac je dužan da stavi oznaku ''Tiskovina'' ili ''Imprime''. SekogramOtvorena pošiljka koja sadrži tiskovine sa znacima namenjenim slepim licima naziva se sekogram. Ti znaci sastoje se od slova otisnutih na čvrstoj hartiji ili nekom drugom sličnom materijalu bušenjem ili otiskivanjem, tako da hartija ili materijal na kome su slova utisnuta dobije odgovarajuće ispupčenje.Sekogramom se smatra:

kliše sa znacima sekografije zvučni snimak ili naročita hartija namenjena slepim licima, pod uslovom

da ga predaje na prenos neka ustanova za slepe ili da je upućen toj ustanovi.

Sekogram može biti mase do 7 kg i dimenzija koje odgovaraju dimenzijama predviđenim za pismo. Na adresnoj strani sekograma, u gornjem desnom uglu, pošiljalac je dužan da stavi oznaku Sekogram.

M vrećaM vreća je pismonosna pošiljka u međunarodnom saobraćaju koju isti pošiljalac šalje istom primaocu i sadrži tiskovine. Najmanja masa M vreće iznosi 2 kg, a najveća 30 kg. Naziv primaoca mora biti napisan na adresnici napravljenoj od kartona ili odgovarajućeg materijala dimenzija 140 x 90mm. Na svaki svežanj tiskovina koje su stavljene u posebnu vreću, označava se adresa primaoca.Pošiljalac je dužan da radniku pošte omogući uvid u sadržaj vreće.

4

Page 5: Dnevnik prakse

Elektronsko saopštenjeElektronsko saopštenje je pismonosna pošiljka čiji se prenos u određenim fazama vrši elektronskim putem.

2.2 Paketske usluge

Paketske usluge su usluge prenosa zatvorenih pošiljaka tj. paketa sa označenom vrednošću i registrovanim brojem prijema, koje po pravilu, sadrže robu i druge predmete.Najveća masa paketa je 31,5 kg s tim što se paket mase veće od 20 kg po pravilu, predaje u određenim poštama ili poslovnim prostorijama korisnika po ugovorenim uslovima.Paket mora da odgovara sledećim dimenzijama: zbir dužine i obima paketa na najširem mestu poprečno može biti najviše do 3000 mm, s tim da najveća dimenzija može biti do 1500 mm.Paketi ne smeju biti manjih dimezija od najmanjih dimenzija predviđenih za pismo.

2.3 Ekspres usluge

Ekspres usluge su usluge kojima je obezbeđen najkraći i garantovani rok prenosa pošiljaka u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju.

Post ekspres pošiljke u unutrašnjem saobraćajuTo je pošiljka sa registrovanim prijemnim brojem, može se predati kao pošiljka sa označenom vrednošću i bez označene vrednosti, i kao otkupna pošiljka.Post-ekspres pošiljka može sadržavati novac, robu i druge predmete, kao i pisano saopštenje. Najmanja dimenzija post ekspres pošiljke je 150mm x 105mm, a najveća masa 100 kg, ako je sadržaj pošiljke nedeljiv.Za adresovanje post ekspres pošiljke koristi se posebna adresnica, a za pakovanje se koristi ambalaža koja na karakterističan način obeležava ovu uslugu.Datumom i vremenom prijema post ekspres pošiljke smatra se dan i vreme prijema koji su naznačeni na adresnici.

Ekspres pošiljka u međunarodnom saobraćaju Za ekspres usluge u međunarodnom saobraćaju primenjuju se propisi iz međunarodnog poštanskog saobraćaja, kao i uslovi predviđeni posebnim

5

Page 6: Dnevnik prakse

ugovorima zaključenim između određenih poštanskih uprava, odnosno međunarodnih operatora.

2.4 Usluge novčanog poslovanja

Pod uslugama novčanog poslovanja podrazumevaju se blagajnički poslovi, koji se obavljaju za fizička i pravna lica direktno, preko novčanih dokumenata iposredno preko žiro računa.U usluge novčanog poslovanja spadaju:

uplate i isplate opštim instrumentima plaćanja po platnom prometu uplate i isplate uputnicama uplate i isplate posebnim instrumentima plaćanja za posebne komitente po

ugovorenim uslovima

2.5 Posebne usluge

Posebne usluge kojima pošiljalac, prilikom predaje pošijke zahteva posebni postupak u toku prenosa ili u pojedinim fazama prenosa su:

preporučena pošiljka vrednosna pošiljka uputnica otkupna pošiljka avionska pošiljka pošiljka sa povratnicom sudsko pismo i pismo po upravnom i prekršajnom postupku izdvojeni paket pošiljka sa ličnim uručenjem primaocu prijem pošiljaka sa posebnim uslugama i obavljanje usluga novčanog

poslovanja noću, nedeljom, danima državnih i verskih praznika i drugim neradnim danima.

Za sve pošiljke sa posebnim uslugama, kao i za post ekspres pošiljke pošiljaocu se izdaje potvrda o prijemu, a primalac prilikom uručenja, potvrđuje prijem pošiljke, osim za avionske pošiljke, ako nemaju istovremeno i drugu posebnu uslugu.

Preporučena pošiljkaPreporučena pošiljka je pošiljka bez označene vrednosti i sa registrovanim brojem prijema.Kao preporučena pošiljka može se predati pismo, dopisnica, tiskovina i sekogram.

Vrednosna pošiljka

6

Page 7: Dnevnik prakse

Vrednosna pošiljka je pošiljka sa označenom vrednošću i registrovanim brojem prijema i može se predati kao pismo i kao paket.Vrednost pošiljke mora biti označena brojkama i slovima na levom donjem delu adresne strane.Označena vrednost mora odgovarati vrednosti sadržaja pošiljke. Uputnice Uputnica je pošiljka kojom pošiljalac doznačava određeni novčani iznos primaocu i može se prenositi poštansko-saobraćajnim vezama, telegrafskim i elektronskim putem.

Otkupna pošiljkaOtkupna pošiljka je pošiljka, koja se uručuje primaocu uz prethodu naplatu otkupnog iznosa u korist pošiljaoca te pošiljke.Otkupna pošiljka može se predati samo kao vrednosna pošiljka, s tim što otkupni iznos predstavlja vrednost pošiljke. Sa otkupnom pošiljkom pošiljalac je dužan da preda i uputnicu, uplatnicu ili nalog po kome će mu biti doznačen otkupni iznos.

Avionska pošiljkaKao avinska pošiljka može se predati svaka pošiljka, sem ekspres pošiljaka, pod uslovom da na datoj relaciji postoji poštanska avionska veza za prevoz takve pošiljke.

Pošiljka sa povratnicomTo je pošiljka čije se uručenje potvrđuje, na posebnom obrascu ''Povratnica'' koji se uručuje pošiljaocu. Kao pošiljka sa povratnicom može se primiti svaka pošiljka sa posebnom uslugom, osim avionskih pošiljaka ako nemaju istovremeno neku drugu posebnu uslugu. Sudsko pismo i pismo po upravnom i prekršajnom postupkuTo je pismo sa posebnom uslugom koje predaje na prenos nadležni organ. Sudsko pismo uvek sadrži, kao sastavni deo, povratnicu iste veličine i boje, koja je po gornjoj ivici perforirana.U pogledu mase i dimenzija važe isti uslovi kao kod običnog pisma.

Izdvojeni paketIzdvojeni paket je pošiljka čiji sadržaj zahteva posebnu pažnju u prenosu i nosi odgovarajućiu oznaku ''lomljivo'' ili ''staklo'' i dr.

Pošiljka sa ličnim uručenjem primaocuLično uručenje primaocu je posebna usluga, kod koje se uručenje pošiljke vrši isključivo primaocu na adresu stanovanja i nosi oznaku ''Lično''. Kao pošiljke sa ličnim uručenjem mogu se predati sve pošiljke sa posebnom uslugom sem avionskih.

7

Page 8: Dnevnik prakse

Prijem pošiljaka sa posebnom uslugom i obavljanje usluga novčanog poslovanja noću, nedeljom, u dane državnih i verskih praznika i drugim neradnim danima .Ove usluge vrše se u poštama u radnom vremenu koje određuje preduzeće poštanskog saobraćaja.

2.6 Dopunske uslugeTo su usluge koje vrše na zahtev pošiljaoca, na zahtev primaoca ili po službenoj dužnosti.Dopunske usluge po zahtevu pošiljaocaKorisnik, odnosno pošiljalac može zahtevati da se :

pošiljka sa posebnom uslugom nadošalje na novu adresu pošiljka vrati iz prijemne pošte pre otpreme pošiljka sa posebnom uslugom potražuje pošiljka primi sa reklamnom porukom izda naknadna potvrda o prijemu vrednosne i otkupne pošiljke izda na uvid isplaćena uputnica pošiljka primi sa plaćenim odgovorom izmeni adresa za pošiljke u međunarodnom saobraćaju primi pošiljka u prostorijama korisnika pakuje i adresuje pošiljka i popunjavaju obrasci pošiljka uputi na post-restant dostavi paket obavi posredovanje telefonskih razgovora

Dopunske usluge po zahtevu primaocaPrimalac može zahtevati:

pošiljka sa posebnom uslugom čuva u pošti duže od propisanih rokova, ali ne duže od 30 dana

preporučena pošiljka uruči ubacivanjem u kućni kovčežić dostavi paket omogući korišćenje poštanskog pregradka post-restant pošiljka dostavi pošiljka dostavi u određeni dan, odnosno vreme pošiljke nadošalju na novu adresu

Dopunske usluge po službenoj dužnostiPošta, po službenoj dužnosti, vrši sledeće dopunske usluge:

vraća pošiljaocu neuručene pošiljke prima i evidentira punomoćja prepakuje oštećene pošiljke i sačinjava zapisnik o neispravnosti pošiljke čuva pošiljke radi isporuke

8

Page 9: Dnevnik prakse

podnosi pošiljke na carinski pregled u uvozu i izvozu obaveštava primaoca ili pošiljaoca pošiljke da donese potrebna

dokumenta za carinski pregled

2.7 Usluge po posebnim ugovorima i Ostale usluge

To su usluge koje se obavljaju u poštama na osnovu ugovora zaključenih sa korisnicima poštanskih usluga.Ostale usluge su usluge koje nisu obuhvaćene Nomenklaturom poštanskih usluga, a za koje preduzeće poštanskog saobraćaja proceni da je uvođenje neophodno radi proširenja asortimana i zadovoljavanja potreba korisnika.

3. Adresovanje poštanskih pošiljaka

Na svakoj pošiljci mora biti označena čitko i jasno adresa primaoca koja sadrži sve podatke potrebne za brzu i tačnu otpremu i uručenje pošiljke. Podaci moraju da budu naznačeni jedan ispod drugog i to na sledeći način:

1) ime i prezime ili naziv primaoca2) ulica, kućni broj ulaza, sprat, broj stana ili poštanski pregradak sa brojem,

vojna pošta sa brojem, selo, naselje, zaseok ili oznaka post-restant3) poštanski broj i naziv odredišne pošte4) odredišna zemlja u međunarodnom saobraćaju

Poštanski broj i naziv odredišne pošte moraju biti ispisani prema zvaničnom nazivu pošte.U unutrašnjem saobraćaju pošiljke se adresuju ćirilicom ili latinicom, a u međunarodnom poštanskom saobraćaju samo latinicom. Pošiljka za inostranstvo može biti aresovana i pismom zemlje odredišta, pod uslovom da su latinicom ispisani odredišna pošta i naziv odredišne pošte. Adresa i ostali podaci na pošiljci ne mogu se popunjavati grafitnom olovkom.Na svim pošiljkama sa posebnom uslugom obavezna je i adresa pošiljaoca. Ako na pošiljci nije označeno mesto za adresu pošiljaoca, adresa se ispisuje na poleđini omota, odnosno kovertu pošijke ili na levom gornjem delu adresne strane.

4. Plaćanje poštarine

Poštansku uslugu korisnik plaća prema cenovniku koji donosi preduzeće poštanskog saobraćaja ili u skladu sa ugovorom zakonskom sredtvima plaćanjana mestu prijema pošiljke gde ostvaruje zahtevanu uslugu.

9

Page 10: Dnevnik prakse

Izvod iz cenovnika mora biti istaknut na vidnom mestu u prostorijama pošte za korisnike poštanskih usluga.Dokazi da je poštarina plaćena u pošti su : poštanska marka, otisak mašine za frankiranje, otisak mašinskog žiga i odgovarajuće oznake u skladu sa ugovorom između preduzeća poštanskog saobraćaja i korisnika poštanskih usluga.Za pisma i dopisnice za koje poštarina nije plaćena ili je nedovoljno plaćena, poštarinu plaća primalac, odnosno pošilljalac prilikom vraćanja takve pošiljke.Poštarinu za uplatu otkupnih iznosa u korist pošiljaoca plaća primalac otkupne pošiljke prilikom njenog uručenja. Ležarina se naplaćuje za sve pošiljke sa posebnom uslugom i pakete, osim za uputnice i avionske pošiljke.Sve pošiljke sa posebnom uslugom, osim sudskih pisama, kao i paketi podložni su plaćanju povratne poštarine, ako za njihovo uručenje nije odgovorna pošta.Poštarina se ne plaća za prenos sekograma.Za pošiljke koje glase na poštanski pregradak ne naplaćuje se ležarina.

5. Sredstva za rad u poštanskom saobraćaju

Poštanski žig

Poštanski žig je sredstvo rada svake pošte, čiji je oblik, presek, način izrade i materijal od kojeg se izrađuje, kao i obavezni podaci koje treba da sadrži utvrđeni su Tehničkim uslovima za izradu poštanskih žigova, koje donosi zajednica JPTT.

Svaka pošta ima najmanje jedan, a po potrebi i više poštanskih žigova, koji joj služe za žigosanje (označavanje) poštanskih pošiljaka, dokumenata uplata i isplata, kao i za žigosanje poštanskih isprava.

Za razlikovanje žigova na radnim mestima jedne pošte, svaki žig nosi oznaku malog slova u abecedi. Ova oznaka je ugravirana na sredini, ispod naziva pošte.

Poštanski žigovi se mogu podeliti na : redovne poštanske žigove, prigodne poštanske žigove, poštanske žigove za novčani promet, mašinske poštanske žigove, terminalne poštanske žigove, ostale žigove.

Redovni poštanski žigovi su okruglog oblika, izrađeni od čelika ili drugog materijala, na kojima je ugraviran naziv pošte i njen poštanski broj. U sredini žiga se nalaze potrebne brojke, koje označavaju datum (čas, mesec i godina) upotrebe. Pokretne brojke se podešavaju pomoću igle sa zavrtnjem.

10

Page 11: Dnevnik prakse

Prigodni poštanski žigovi su žigovi kojima se obeležava neki prigodan događaj. Služe za žigosanje samo pismonosnih pošiljaka, prigodnih koverata i poštanskih maraka, onog dana kada se obeležava taj događaj.

Za potrebe novčanog prometa u poštama, pored žigova okruglog oblika, koriste se i žigovi u obliku pravougaonika, podesni za korišćenje u novčanom prometu.

Mašinski žigovi su oni koji se ugrađuju u mašine za frankiranje, mašine za žigosanje i druge mašine koje se upotrebljavaju u PTT saobraćaju. Veličina ovih žigova može biti manja od predviđene veličine redovnog poštanskog žiga, što zavisi od tipa same mašine.

Terminalni poštanski žigovi su određeni skup brojki, u kome svaki broj ima svoje značenje, a služe za označavanje prijema uplate,isplate novčanih dokumenata pomoću štampanja na terminalima za novčani promet.

6. Tehnološki postupak prenosa poštanskih pošiljaka

Tehnološki postupak prenosa poštanskih pošiljaka može se podeliti u pet osnovnih faza:

prijem pošiljaka otprema pošiljaka transport pošiljaka prispeće pošiljaka isporuka-dostava pošiljaka

6.1 Prijem pošiljaka

Prijem pošiljaka predstavlja prvu fazu tehnološkog postupka prenosa pošiljaka i može se vršiti neposredano u poštama i posredno preko poštanskih kovčežića i putem poštonoša .S tim što se:

u poštama se vrši prijem svih vrsta poštanskih pošiljaka preko poštanskih kovčežića primaju se samo pošiljke bez posebnih usluga na reonu poštonoša može vršiti prijem onih vrsta pošiljaka koje propiše

preduzeće poštanskog saobraćajaTakođe, preduzeća poštanskog saobraćaja mogu odrediti da se pojedine pošiljke moraju primiti otvorene zbog bezbednosti.Prilikom prijema poštanske pošiljke mogu se grupisati u tri osnovne kategorije, i to :

obične pošiljke knjižene pošiljke pošiljke sa označenom vrednošću

Prijem običnih pošiljaka

11

Page 12: Dnevnik prakse

Prilikom prijema pošiljke radnik pošte u obavezi je da: proveri ispravnost pošiljke - dimenzije, masu, pakovanje, zatvaranje i

adresu utvrdi masu pošiljke lepi na pošiljku nalepnice, eventualno zatraženih posebnih usluga npr.

avionom obračunava osnovnu poštarinu prema masi i poštarinu za posebne usluge

Prijem običnih pošiljaka vrši se na šalteru 11. Pošiljke se primaju preko terminala i u retkim slučajevima ručno(u slučaju prijema pošiljke sa frankiranom vrednošću).Pošiljke za koje se poštarina plaća u gotovom, čekovima, ili na osnovu ugovora, primaju uz popunjen obrazac ''Prijemna knjiga – list'' koja se vodi u duplikatu. Original se nakon prijema i overe vraća pošiljaocu, a kopija prilaže odgovarajućem računu. Na kraju radnog vremena radi se završno stanje i štampa se pregled terminalski primljenih običnih pošiljaka koje sadrži ukupan broj primljenih pošiljaka i naplaćenu poštarinu.

Prijem knjiženih pošiljakaPrijem knjiženih pošiljaka vrši se takođe na šalteru 11.Kod prijema preporučene pošiljke u unutrašnjem saobraćaju radnik pošte preuzima od pošiljaoca pored pošiljke i popunjenu ''Potvrdu o prijemu pošiljke'' i pri tom proverava da li pošiljka ispunjava propisane uslove, proverava da li je pravilno popunjena potvrda, utvrđuje masu pošiljke i ukoliko je veća od 20g, ista se mora naznačiti na samoj pošiljci, obračunava se poštarina i stavlja otisak žiga. S obzirom da je pošta automatizovana, ceo ovaj postupak je automatizovan i koristi se otisak terminalskog žiga na odgovarajućoj nalepnici u ovom slučaju R .Kod prijema preporučenih pošiljaka po ''Prijemnoj knjizi-listu'' radnik prvo upoređuje podatke upisane u knjizi sa podatcima na pošiljkama i proverava masu svake pošiljke. Zatim na svaku pošiljku lepi R nalepnice a u odgovarajuću rubriku ''Prijemne knjige-lista'' upisuju se prijemni brojevi pošiljaka. Na kraju se upisuje ukupan broj pošiljaka i iznos poštarine i potvrđuje prijem svojim potpisom i otiskom žiga pošte. U neautomatizovanim poštama o primljenim preporučenim pošiljkama vodi se očevidnik u ''Knjizi primljenih preporučenih pošiljaka'' mesečno, u jednom primerku. Knjiga se vodi za pošiljke primljene po ''Prijemnoj knjizi-listu'' i poslednjeg dana u mesecu listovi knjige primljenih preporučenih pisama sređeni po datumima vežu i odlažu na čuvanje. U neautomatizovanim poštama na isti način se evidentiraju i preporučene pošiljke primljene pojedinačno, dok se u automatizovanim poštama na kraju radnog vremena štampa pregled primljenih preporučenih pošiljaka koji sadrži podatke o ukupnom broju primljenih pošiljaka preko terminala, ukupnnom broju pošiljaka primljenih preko ''Prijemne knjige-lista'', obračunatoj poštarini i naplaćenoj

12

Page 13: Dnevnik prakse

poštarini, poštanski broj i šifru radnika. Ovi dokumenti overeni od strane radnika potpisom i otiskom žiga odlažu se na čuvanje.

Prijem preporučenih pošiljaka u međunarodnom poštanskom saobraćajuPošiljke mase veće od 20g u međunarodnom poštanskom saobraćaju mogu se primiti samo kao preporučene pošiljke. Ovakva pošiljka mora se predati na šalteru otvorena zbog uvida u njen sadržaj i devizne kontrole. Nakon toga pošiljka se u prisustvu pošiljaoca zatvara. Sam prijem preporučene pošiljke za inostranstvo vrši se na isti način kao i u unutrašnjem poštanskom saobraćaju. Evidentiranje preporučenih pošiljaka za inostranstvo vrši se na isti način kao i evidentiranje pojedinačno primljenih pošiljaka u unutrašnjem pošanskom saobraćaju.

Prijem vrednosnih pisama u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom saobraćaju

Prijem vrednosnih pošiljaka vrši se na šalteru 14.Prilikom pojedinačnog prijema vrednosnih pošiljaka radnik pošte

preuzima od pošiljaoca zajedno sa pošiljkom i ''Potvrdu o prijemu pošiljke'' i pri tom proverava da li pošiljka ispunjava propisane uslove i upoređuje podatke sa potvrde sa podacima na pošiljci, utvrđuje masu pošiljke, obračunava i naplaćuje i poštarinu upisuje u potvrdu broj vrednosnog pisma i stavlja otisak žiga.

U automatizovanim poštama ovaj postupak je jednostavniji: nakon utvrđivanja mase korišćenjem određene softverske aplikacije, unose se traženi podaci i štampa prvo V nalepnica, a zatim i potvrda o prijemu pošiljke, otiskom terminalskog žiga.

Prilikom prijema vrednosnih pošiljaka po ''Prijemnoj knjizi-listu'' radnik pošte postupa isto kao kod prijema preporučene pošiljke po Prijemnoj knjizi-listu'', s tim što se jedan primerak prilaže ''Knjizi prispelih vrednosnih pisama'', a korisniku se na originalu ''Prijemne knjige-lista'' overava prijem vrednosnih pisama. Pored toga radnik pošte u obavezi je da proveri da li se pošiljalac potpisao u ''Prijemnoj knjizi-listu''.

O primljenim vrednosnim pismima vodi se očevidnik na obrascu ''Knjiga primljenih vrednosnih pisama'' koji se vodi mesečno u jednom primerku. Knjiga se vodi kako za pojedinačno primljena vrednosna pisma, tako i za vrednosna pisma primljena po ''Prijemnoj knjizi-listu''. Pojedinačno primljena pisma upisuju se pojedinačno prema štampanom tekstu obrasca, dok se pisma primljena po ''Prijemnoj knjizi-listu'' upisuju brojno na sledeći način: u stubac ''Prijemni broj'' upisuje se (u vidu razlomka) prvi i poslednji broj vrednosnih pisama (npr.1245/1254), u stubac ''Adresa pošiljaoca'' ukupan broj vrednosnih pisama i naziv-ime pošiljaoca, u stubac ''Napomena'' upisuje se reč ''popis'' i

13

Page 14: Dnevnik prakse

redni broj popisa. Redni broj popisa upisuje se u desni gornji ugao ''Prijemne knjige-lista''. U automatizovanim poštama, na kraju radnog vremena štampa se elektronski izveštaj i overava potpisom i otiskom žiga. Poslednjeg dana u mesecu listovi se spajaju u knjigu i odlažu u arhivu na čuvanje.

Prijem paketa u unutrašnjem poštanskom saobraćajuPrijem paketa vrši se na šalteru 14.Prijem paketa se vrši pojedinačno i po ''Prijemnoj knjizi-listu''.Prilikom pojedinačnog prijema paketa, radnik pošte preuzima od

pošiljaoca, zajedno sa paketom, i popunjene prijemne isprave ''Prijemni list'' odnosno ''Prijemni list sa sprovodnicom'' i pri tom proverava da li paket odgovara propisanim uslovima, da li je pravilno popunjena ''Sprovodnica'', utvrđuje tačnu masu paketa, utvrđenu masu upisuje i na paket i u obrazac, i stavlja otisak žiga na paket i sprovodnicu. Deo obrasca ''Sprovodnica'' otprema se sa paketom, ''Potvrda o prijemu paketa'' vraća pošiljaocu, a ''Prijemni list'' ostaje pošti.

Prilikom prijema po ''Prijemnoj knjizi-listu'' radnik pošte postupa kao i kod pojedinačnog prijema. U određene stupce ''Prijemne knjige-lista'' upisuje se prijemni broj, masa i iznos poštarine za svaki paket. Ispod poslednjeg upisanog paketa brojkama ispisuje se ukupan iznos naplaćene poštarine. Prijem paketa radnik pošte potvrđuje svojim potpisom i otiskom žiga na originalu ''Prijemne knjige-lista'', koji predaje pošiljaocu.

Na kraju radnog vremena prijemni listovi se slažu po prijemnim brojevima paketa i vežu u knjigu prispelih paketa.

Kod prijema paketa sa izdvojenim rukovanjem, radnik pošte lepi na paket nalepnicu ''Lomljivo'' ispod paketske nalepnice.

Prijem paketa u međunarodnom poštanskom saobraćaju Pošiljalac paketa za inostranstvo predaje sa paketom, pored

''Sprovodnice'' i ''Carinske deklaracije'', koje su predviđene međunarodnim poštanskim propisima. Prijem paketa u međunarodnom saobraćaju vrši se na način predviđen za prijem paketa u unutrašnjem saobraćaju, s tom razlikom što radnik pošte vrši sledeće radnje:

sravnjuje adrese sa paketa i svih obrazaca, utvrđuje da li je sprovodnici priključena carinska deklaracija u broju koji

je predviđen za određenu zemlju, proverava da li sadržaj podleže zabrani i da li su sva dokumenta pravilno

popunjena, merenjem utvrđuje tačnu masu i upisuje istu na paket, u ''Sprovodnicu'' i

''Prijemni list'' vrednost paketa datu u dinarima preračunava u novčanu jedinicu (DTS) na pakete sa izdvojenim rukovanjem lepi nalepnice ''lomljivo'' obračunava i naplaćuje poštarinu

14

Page 15: Dnevnik prakse

Potvrda prijema paketa kao i evidentiranje primljenih paketa vrši se na isti način kao kod prijema paketa u unutrašnjem poštanskom saobraćaju.

6.2 Otprema pošiljaka

Pod otpremom poštanskih pošiljaka podrazumeva se priprema primljenih pošiljaka za prevoz iz pošte u pravcu odredišta. Pošiljke se smatraju pripremljenim za prevoz kada su sačinjeni predviđeni zaključci za otpremu. Prijemna pošta dužna je da otpremi sve primljene pošiljke do određenih rokova koji su utvrđeni Pravilnikom o vršenju usluga u poštanskom saobraćaju.

Vrste zaključakaZaključak je jednokkratno otpremanje poštanskih pošiljaka.S obzirom na redovitost otpreme zaključci se mogu podeliti na redovne i vanredne .Redovni su oni koji su predviđeni opštim redom prevoza poštanskih pošiljaka i pregledom kartovanja , a vanredni su oni koji se sačinjavaju u slučaju poremećaja redovnih poštanskih veza i u slučaju velikih količina pošiljaka.S obzirom na vrste pošiljaka koje se u zaključcima otpremaju zaključci se dele na :

sjedinjeni ''S '' - u sjedinjenom zaključku otpremaju se sve vrste pošiljaka vrednosni ''V ''- u vrednosnom zaključku otpremaju se vrednosna pisma i

vrednosni paketi u međunarodnom saobraćaju paketsko-vrednosni ''PV ''- vrednosni paketi preporučeni ''R '' -u preporučenom zaključku otpremaju preporučene

pošiljke i poštanske uputnice pismonosni ''Z '' - preporučene i obične pismonosne pošiljke pismonosni ''z '' - obične pismonosne pošiljke paketski ''P '' – otpremaju se obični paketi

Kartovanje knjiženih pošiljakaPod kartovanjem se podrazumeva upisivanje podataka knjiženih pošiljaka u poseban obrazac ''Karta''. Cilj ove operacije je da otpremna pošta ima pismeni dokaz o tome kome je i kakve pošiljke otpremila određenog dana, a pošta ili centar na koje karta glasi dokument o prijemu određenih vrsta i količina knjiženih pošiljaka od otpremnih pošta. ''Karta'' se sačinjava u duplikatu, original prati pošiljku, a kopija ostaje otpremnoj pošti. Kartovanje može biti pojedinačno i brojno. Pojedinačno se kartuju vrednosna pisma i vrednosni paketi, dok se ostale knižene pošiljke kartuju brojno. U kartu se upisuju knjižene pošiljke koje se kartuju pojedinačno, dok se one koje se kartuju brojno upisuju u

15

Page 16: Dnevnik prakse

napomeni. Zaključivanje karte vrši se tako što se ispod poslednje upisane pošiljke povuče vodoravna crta ispod koje se upisuje ukupan broj pojedinačno kartovanih pošiljaka po vrstama, a u slučaju kada se otprema prazan zaključak u kartu se upisuje ''prazno''. Nakon sravnjenja slažu se pošiljke redom kojim su kartovane, pošiljke koje se po obliku mogu složiti povezuju se u svežnjeve zavisno od broja pošiljaka, a svežnjevi se obavijaju ''Svežanjskom nazivnicom'' (obr.-50) crvene boje, ukoliko se radi o običnim pošiljkama na svežanj se stavlja svežanjska nazivnica bele boje. U zaglavlje karte upisuju se podaci o broju svežnjeva i o broju kartovanih knjiženih pošiljaka izvan svežnja. Nakon toga radnik odvaja original, presavija ga tako da se vidi žig otpremne pošte i podaci o broju svežnjeva i stavlja u jedan od svežnjeva.

Sačinjavanje zaključakaZaključak se može sačiniti u jednoj ili više vreća, u zavisnosti od količine

pošiljaka. Pre sačinjavanja zaključka radnik je dužan da proveri ispravnost vreća koje će upotrebiti. Za sačinjavanje S i V zaključaka po pravilu se koriste vreće sa katancem, a ukoliko pošta ne raspolaže takvom vrećom može se upotrebiti i pismonosna vreća. Zaključak se sačinjava tako što se u vreću prvo ubacuju pošiljke koje su van svežnjeva, zatim svežnjevi, a poslednji se ubacuje svežanj koji sadži ''Kartu zaključka''. Paketi se otpremaju van vreća.

Prilikom zatvaranja vreća, grlo vreće se nabere, stavi ''Vrećna nazivnica'' zatim se kaiš pritegne i pre zatvaranja katanca stavlja se ''Zatvornica'' preko koje se katanac zatvori tako da se onemogući otvaranje vreće bez vidljivih tragova. Na ''Vrećnu nazivnicu'' i ''Zatvornicu'' predhodno se stavlja otisak žiga i upisuje se naziv pošte.

Razmena zaključakaRazmena se vrši preko ''Spiska razmene''. Spisak razmene je dokument koji otpremnoj pošti služi kao dokaz o otpremi zaključaka, a prijemnoj pošti kao isprava o preuzetim zaključcima. Radnik pošte koja vrši otpremanje popunjava zaglavlje odgovarajućeg stupca ''Spiska razmene'' upisujući poštu od koje i za koju zaključak glasi i broj vreća prema vrsti zaključka. Nakon upisa ''Spisak razmene'' se zaključuje tako što se ispod poslednjeg upisa podvlači vodoravna crta, sabiraju upisi po stupcima i zbirovi se upisuju brojevima. Radnik pošte koji je sačinio ''Spisak razmene'' potpisuje se na levoj strani obrasca ispod zbira.Sačinjeni zaključci predaju se sa originalnim ''Spiskom razmene''' radniku koji vrši razmenu, uz potpis na desnoj strani kopije. Radnik koji vrši razmenu dužan je da proveri ispravnost zaključaka koje preuzima i odgovoran je za njihovu ispravnost od trenutka preuzimanja do njihove ponovne predaje. Pregled rada

16

Page 17: Dnevnik prakse

Svaka pošta vodi ''Pregled rada''. To je poštanska isprava na kojoj pošta vodi očevidnost o broju primljenih i otpremljeih, prispelih i uručenih pošiljaka, kao i o zaključcima koje je posredovala.Pregled rada mora se unapred ispuniti, tako što se upisuju sve pošte za koje se otprema i od kojih stižu zaključci. U ''Pregled rada'' se unose podaci o knjiženim pošijkama i to:

na strani primanja - broj pošiljaka i vreća od prethodnog dana, odnosno smene (ostatak), pošiljke prispele od pošta i poštanskih centara i broj pošiljaka primljenih na šalteru.

na strani izdavanja - broj pošiljaka otpremljenih poštama i poštanskim centrima, broj isporučenih i dostavljenih pošiljaka i broj pošiljaka u ostatku.

Da bi pregled rada bio ispravan, strana primanja mora se slagati sa stranom izdavanja.

6.3 Transport pošiljaka

Prevoz pošiljaka je faza koja obuhvata proces rada od otpreme do prispeća, kojom se obezbeđuje na svim nivoima međusobno povezan i sinhronizovan saobraćajno-tehnološki proces prenosa poštanskih pošiljaka.Prevoz pošiljaka obavlja se svim prevoznim sredstvima, koja mogu biti vlasništvo PTT organizacije (sopstveni prevoz) i sredstva drugih transportnih organizacija.Pratnju zaključaka obavljaju PTT radnici ili radnici javnih transportnih organizacija.Linije-nastavne veze, prevozna sredstva kapaciteti i broj radnika određeni su redom prevoza poštanskih pošiljaka i moraju obezbediti kontinuirani prevoz poštanskih pošiljaka.Organizacija poštanskog transporta deli se na unutrašnji, međumesni i međunarodni transport.Unutrašnji transport predstavlja sve transportne veze na području jedne pošte tj. prevoz pošiljaka u užem, širem i najširem području pošte uključujući transport unutar zgrade. Međumesni obuhvata veze na nacionalnoj teritoriji, dok međunarodni obuhvata veze sa celim svetom.

6.4 Prispeće pošiljaka

Pod prispećem poštanskih pošiljaka podrazumeva se preuzimanje i otvaranje zaključak od strane jedinice poštanske mreže u cilju otpreme i uručenja.

Preuzimanje zaključaka, nepravilnosti prilikom preuzimanja i ZapisnikPrispeli zaključci preuzimaju se na onovu ''Spiska razmene''.

17

Page 18: Dnevnik prakse

Ukoliko ''Spisak razmene'' izostane, preuzete vreće se upisuju u ''Spisak razmene'', na kome će se iznad obrasca upisati ''Nalazni spisak''. Radnik pošte koji je vreće doneo, mora potvrditi svojim potpisom nalazni spisak. Od pošte od koje spisak nedostaje, tražiće se telegrafskim putem potvrđenje ''Nalaznog spiska''.

Ukoliko propisani redovan zaključak ne prispe i nije upisan u ''Spisak razmene'', a nema obaveštenja o tome zašto je izostao, odmah se mora postaviti telegrafski upit o tome pošti od koje zaključak potiče.

Ako prispe više vreća i paketa nego što je upisano u ''Spisak razmene'', višak će se dopisati ispod ukupnog zbira razmene i overava se otiskom poštansog žiga i potpisom, i šalje se telegram pošti od koje je preuzet zaključak. Takođe, ako stigne manje paketa ili vreća, manjak se upiše ispod ukupnog zbira razmene i obaveštava se pošta otpreme. Pošta koja je primila telegram o manjku paketa, treba odmah da odgovori.

Može se desiti da u poštu prispe neispravna ili pogrešno usmerena vreća. Pod neispravnom vrećom podrazumeva se povređena ili nepropisno opremljena vreća, dok se pogrešno usmerenom poštanskom vrećom smatra ona vreća koja ne glasi na poštu kojoj je prispela, niti je ta pošta posreduje poprema propisanim kartovnim vezama. Pošta je dužna da od radnika koji je izvršio razmenu preuzme i neispravne vreće zaključka, pod uslovom da taj radnik prisustvuje komisijskom otvaranju tih vreća i sačinjavanju ''Zapisnika o neispravnosti vreća'' .Svaka preuzeta neispravna vreća, bez obzira da li glasi za poštu koja preuzima zaključak ili neku drugu, mora se komisijski otvoriti i njena sadržina sravniti sa upisom u ''Kartu''. Izuzetno, ukoliko neispravnoj vreći koja glasi za neku drugu poštu povredom nije ugrožena sadržina ili nema vremena za njeno komisijsko otvaranje, vreća se neće otvarati, već samo prepakovati u drugu ispravnu vreću, a u stupcu ''Napomena'' ''Spiska razmene'' upisaće se ''Prepakovano_____vreća''.

Otvaranje zaključaka i preuzimanje pošiljakaČim su zaključci preuzeti, pristupa se otvaranju vreća i preuzimanju prispelih vreća. Prilikom otvaranja vreća i preuzimanja sadržine mora se postupati sa najvećom pažnjom. Otvaranje vreća koje prati karta mora se vršiti komisijski. Zaključci se otvaraju jedan za drugim. Dok sadržina jednog nije u potpunosti preuzeta ne sme se otvoriti drugi. Ambalažu (vreću, zatvornicu, sigurnosnu zalepnicu, vrećnu nazivnicu, pečatni vosak, olovnu plombu i kanap) treba sačuvati dok se ne utvrdi da je sadržina u ispravnom stanju. Posle otvaranja svežnja sa ''Kartom'', vrši se sravnjenje podataka upisanih u Kartu sa podacima pošiljaka. Ispod poslednje upisane pošiljke u donji desni ugao stavlja se potpis radnika koji su otvorili i preuzeli pošiljke kao dokaz da je sadržina zaključka preuzeta ispravna.

18

Page 19: Dnevnik prakse

Prekartovanje zaključka

Pod prekartovanjem zaključaka podrazumeva se otvaranje zaključaka i preuzimanje pošiljaka u pošti za koju ne glasi zaključak. Zaključak se mora prekartovati u sledećim slučajevima:

kada se pretpostavlja da pošiljke ili deo pošiljaka iz zaključka koji je izgubio vezu prekartovanjem mogu brže prispeti u odredište

ako se za neispravne vreće zaključka, koji glasi na drugu poštu sačijava komisijski ''Zapisnik o neispravnosti vreće'' Pošta, PC ili GPC koja prekartuje zaključak, preuzima pošiljke iz

prekartovanog zaključka, na kartu prekartovanog zaključka ispisuje se ''prepakovano'', što radnik pošte koji je prekartovao zaključak overava svojim potpisom i otiskom poštanskog žiga. Ova ''Karta'' se zadržava kao poštanska isprava u pošti koja je prekartovala zaključak.

Priprema pošiljaka za uručenje

Posle preuzimanja pošiljaka iz zaključka, pristupa se otvaranju svežnjeva koji su namenjeni dostavi i isporuci. Pošiljke se zatim dele po grupama i to za: dostavu, isporuku u pošti, vojne ekspedicije i post-restant.Obične pismonosne pošiljke namenjene za isporuku predaju se određenim radnim mestima koja vrše isporuku pošiljaka. Obične pismonosne pošiljke adresovane za korisnike pregradka dele se po pregradcima. Obične pismonosne pošiljke adresovane za korisnika pregradka za koju nije plaćena dovoljna poštarina od pošiljaoca predaju se radnom mestu koje vrši isporuku u cilju naplate poštarine. Obične pismonosne pošiljke namenjene dostavi dele se po dostavnim reonima.Posle preuzimanja knjiženih pošiljaka iz zaključaka vrši se deoba pošiljaka po radnim mestima koja ih pripremaju za dostavu i isporuku. Prilikom deobe proverava se da li su pošiljke ispravne. Predaja se vrši preko ''Karte'' ili ''Spiska razmene'' i ta radna mesta moraju voditi ''Pregled rada''. Knjižene pošiljke namenjene dostavi moraju se upisati u ''Dostavnu knjižicu poštonoše'' .Upravnik pošte može odrediti da se za preporučene i vrednosne pošiljke imaju posebne dostavne knjižice. ''Dostavna knjižica'' vodi se u jednom primerku kao knjiga ili u odvojenim listovima i služi za zaduženje poštonoša pošiljkama, potvrdu uručenja pošiljke primaocu i razduženje poštonoše pošiljkama i novčanim iznosima. Vodi se posebno za svaki dostavni reon. Prvog dana u mesecu u gornji desni ugao stavlja se otisak žiga. Upis pošiljaka u knjižicu obavlja za to određeni radnik. Posle upisa u ''Dostavnu knjižicu'', radnik pristupa popunjavanju

19

Page 20: Dnevnik prakse

''Pregledu zaduženja i razduženja knjiženih pošiljaka''.Pregled zaduženja vodi se u jednom primerku, prema tekstu obrasca. Preuzimanje pošiljaka poštonoša potvrđuje svojim potpisom na određenom mestu pregleda, istovremeno poštonoši se daju ''Izveštaji o prispeću'' onih pošiljaka koje se isporučuju u pošti .

Prispele knjižene pošiljke koje se isporučuju u pošti upisuju se u ''Isporučni spisak'' ili ''Dostavnu knjižicu''. Prispele knjižene pošiljke koje se isporučuju preko pregratka dele se po pregracima korisnika. Posle deljenja, obavlja se upis pošiljaka u isporučne spiskove. Isporučni spisak vodi se u jednom primeku. Prispele post-restant pošiljke upisuju se u dostavnu knjižicu za isporuku post-restant pošiljaka koja se vodi mesečno. U dostavnu knjižicu za isporuku u pošti upisuju se i one knjižene pošiljke za koje poštonoša ostavlja samo izveštaj o prispeću pošiljke (povređene pošiljke, pošiljke veće mase).

Svi prispeli paketi upisuju se u ''Knjigu prispelih paketa''. Knjiga prispelih paketa vodi se mesečno. Svakog dana, pre početka upisa, upisuje se datum u sledećoj slobodnoj stavci, a redni broj teče mesečno. Izveštaji o prispeću paketa ili sprovodnice predaju se poštonoši radi uručenja ili se upisuju u isporučni spisak.

6.5 Uručenje pošiljaka

Sve prispele pošiljke odnosno sve vrste uputnica uručuju se, odnosno isplaćuju, putem dostave ili isporuke u pošti.Pod dostavom se podrazumeva uručenje pošiljaka, odnosno isplata uputnica na naznačenoj adresi primaoca.Pod isporukom pošiljaka podrazumeva se uručenje pošiljaka, odnosno isplata uputnica u pošti, koje glase na pregradak, post-restant, odnosno pošiljka za koju je ostavljen Izveštaj o prispeću. Pošiljke se po pravilu uručuju lično primaocu ili u zamenu licima ovlašćenim za prijem pošiljaka.

Dostava pošiljaka Prilikom preuzimanja pošiljaka, poštonoša je dužan da se uveri da li su pošiljke koje preuzima u ispravnom stanju. Poštonoša je dužan da pokuša uručenje svih pošiljaka. Obične pismonosne pošiljke mogu se uručiti i ubacivanjem u kućne kovčežiće, dok se za preporučane pošiljke, ukoliko uručenje nije moguće, ostavlja Izveštaj o prispeću pošiljke. Ukoliko je poštonoša izvršio uručenje preporučene pošiljke ubacivanjem u kovčežić, u stupcu ''Potpis primaoca'' upisuje ''Kovčežić''.Knjižene pošiljke uručuju se primaocu lično ili ovlašćenom licu uz potpis. Pošiljke sa ''Povratnicom'' poštonoša uručuje uz potvrdu prijema na ''Dostavnoj knjižici'' i na ''Povratnici''. Poštonoša overava ''Povratnice'' uručenih pošiljaka svojim potpisom. Ako se preporučena pošiljka koja je opterećena otkupninom ili drugom dažbinom nije mogla uručiti ostavlja se izveštaj sa obaveštenjem u koje

20

Page 21: Dnevnik prakse

vreme će biti pokušana ponovna dostava te pošiljke, a ukoliko uručenje nije moguće ni prilikom druge dostave ostavlja se ''Izveštaj o prispeću pošiljke'' sa obaveštenjem gde i kada pošiljku može podići. Ako se umesto knjižene pošiljke dostavlja ''Sprovodnica'' ili ''Izveštaj'', ova obaveštenja se uručuju primaocu kao obične pošiljke. Na pošiljkama koje iz nekog razloga nisu uručive, poštonoša upisuje razlog neuručivosti i to overava potpisom i datumom. Po povratku sa dostave poštonoša je dužan da sve neuručene pošiljke, ''Sprovodnice'' i ''Povratnice'' sredi i preda radniku pošte sa kojim vrši obračun po ''Dostavnoj knjižici'', ''Pregledu zaduženja i razduženja'' i ''Pregledu rada''.

Isporuka preko pregradakaPoštanski pregradci mogu biti sa ključem i bez ključa. Poštanski

pregradak bez ključa prazni se sa unutrašnje strane, a do pošiljaka iz pregradka primalac dolazi uz posredovanje radnika pošte. Pregradak sa ključem korisnik prazni sam sa spoljašnje strane. O korisnicima pregradaka pošta vodi evidenciju na način koji propiše PTT organizacija. Preporučene pošiljke i vrednosna pisma isporučuju se uz potvrdu prijema na ''Isporučnom spisku'', odnosno ''Dostavnoj knjižici''. Ostale knjižene pošiljke (vrednosna pisma i pošiljke sa opterećem, paketi i uputnice) isporučuju se, odnosno isplaćuju se na odgovarajućem radnom mestu uz potvdu prijema na isporučnim ispravama, izveštajima o prispeću pošiljaka, sprovodnicama, odnosno uputnicama i uz naplatu iznosa kojim je pošiljka opterećena. Pošiljke sa povratnicom isporučuju se uz potvrdu prijema na isporučnoj ispravi i na povratnici. Radnik koji je pošiljku isporučio overava povratnicu svojim potpisom i otiskom poštanskog žiga.

Post-restant pošiljke mogu se uručiti lično primaocu ili licu koje je on ovlastio, uz obavezno utvrđivanje identiteta. Vrednosna pisma i preporučene pošiljke uručuju se uz potvrdu prijema na ''Dostavnoj knjižici''. Obične pismonosne pošiljke uručuju se primaocu bez potvrde prijema. Post-restant pošiljka čuva se na isporučnom mestu 30 dana od dana prispeća, a nakon toga se vraća sa nalepnicom C-33/CP-10 sa oznakom ''nije tražio'' i otiskom poštanskog žiga.Neuručene pošiljke koje su prethodno iznete na dostavu, a za koje je ostavljen ''Izveštaj o prispeću pošiljke'', po povratku poštonoše sa reona, upisuju se u posebnu ''Dostavnu knižicu''. Uručenje ovih pošiljaka vrši se kada se primalac javi da podigne pošiljku u propisanom roku, takođe, pošiljka se može uručiti i licu koje je primalac ovlastio

7. Naknadni postupci u vezi sa primljenim pošiljkama Izdavanje naknadne potvrde o prijemu pošiljke Pošiljalac može od pošte kojoj je predao knjiženu pošiljku zahevati naknadno izdavanje ''Potvrde o prijemu pošiljke'' na obrascu ''Zahtev za izdavanje naknadne potvrde o prijemu knjižene pošiljke'' .

21

Page 22: Dnevnik prakse

Kad pošta primi zahtev upisuje ga u delovodni protokol, a na zahtev upisuje broj delovodnog protokola, zatim sravnjuje podatke iz Zahteva sa podacima iz prijemnih isprava i ukoliko se podaci slažu radnik na drugom delu obrasca sačinjava Potvrdu koju daje pošiljaocu uz potpis na poleđini Zahteva. Naknadnu potvrdu radnik pošte overava svojim potpisom i otiskom žiga.

Postupci po zahtevu pošiljaoca i primaocaPošiljalac može ostvariti pravo na dopunske usluge podnošenjem ''Zahteva pošiljaoca za raspolaganje pošiljkom'' .U ovom obrascu nabrojane su sve dopunske usluge koje pošiljalac može koristiti. Obrazac se popunjava prema štampanom tekstu, označavajući dopunsku uslugu koju pošiljalac zahteva.U međunarodnom saobraćaju pošiljalac može zahtevati samo vraćanje pošiljke i izmenu adrese, koji podnosi na obrascu C-7. Navedeni Zahtevi podnose se, po pravilu, prijemnoj pošti, a izuzetno i bilo kojoj pošti. Kada pošta koja nije prijemna primi ovakav zahtev, šalje ga direktno odredišnoj pošti bez ne obaveštavajući o tome prijemnu poštu. Pošiljalac može zahtevati vraćanje pošiljke, promenu adrese, otkupnog iznosa. Ukoliko je pošiljka već otpremljena zahtev se šalje odredišnoj pošti.Pre uručenja primalac može zahtevati dopunske poštanske usluge podnošenjem ''Zahteva primaoca u vezi sa uručenjem pošiljaka''. Na obrascu su nabrojane sve dopunske usluge koje primalac može zahtevati. Popunjava se prema štampanom tekstu.Zahtev u vezi sa uručenjem pošiljke radnik pošte upisuje u posebnu evidenciju koja se vodi godišnje, takođe mora se o tome obavestiti poštonoša datog reona da bi se po Zahtevu moglo postupiti.

Nadoslanje pošiljaka Pošiljke se mogu nadoslati:

po službenoj dužnosti na zahtev pošiljaoca na zahtev primaoca

Pošta je dužna po službenoj dužnosti da obične pismonosne pošiljke i knjižene pošiljke, sem paketa i sudskih pisama,nadošalje za primaocem, koji je otputovao ili se preselio u drugo mesto ukoliko je pošti poznata njegova adresa i ukoliko pošiljalac nije stavio zabranu nadoslanja.Na zahtev pošiljaoca, posle predaje pošiljke, a pre njenog uručenja, pošiljka se može nadoslati u novo odredište izmenom odredišne pošte, bez ili sa promenom naziva primaoca.Na zahtev primaoca, pošiljka se može nadoslati: u novo odredište tako da se dostavi u stan ili poslovnu prostoriju primaoca, u stan ili poslovnu prostoriju lica koje je on odredio, ili da se u novom odredištu pošiljka čuva kao post-restant pošiljka, i da se uputnički iznos nadošalje telegrafskim putem u novo odredište.

22

Page 23: Dnevnik prakse

Ne može se nadoslati pošiljka po zahtevu primaoca, ukoliko je pre toga stigla suprotna odredba pošiljaoca.

Neuručive pošiljkeSve neuručive pošiljke, odnosno neisplaćene uputnice vraćaju se prijemnoj pošti, a otkupne uputnice Poštanskoj štedionici. Vraćanje neuručivih pošiljaka vrši se odmah čim se utvrdi neuručivost, odnosno po isteku rokova za preuzimanje pošiljke u pošti. Poštanske i telegrafske uputnice pre vraćanja upisuju se u ''Knjigu vraćenih i nadoslanih uputnica''. Na adresnoj strani neuručive pošiljke mora se staviti nalepnica C-33/CP-10 na kojoj se razlog vraćanja pošiljke ubeležava unošanjem znaka x u odgovarajuću rubriku. Prvobitno odredište se precrtava i upisuje novo odredište.Ne vraćaju se obične dopisnice (razglednice) i obične tiskovine u unutrašnjem saobraćaju na kojima nema adrese pošiljaoca, obične dopisnice i tiskovine u međunarodnom saobraćaju, pošiljke koje sadrže predmet čiji je prenos zabranjen i otkupne uputnice ako se ne mogu isplatiti pošiljaocu otkupne pošiljke.Neispravne pošiljkeSmatra se da je obična pismonosna pošiljka neispravna ako je koverat, omot ili ambalaža pošiljke povređena tako da je sadržina pošiljke ugrožena.Knjižena pošiljka (preporučena pošiljka, vrednosno pismo i paket) se smatra neispravnom ako :

masa označena na pošiljci ne odgovara masi utvrđenoj prilikom uručenja pošiljke

ako na njenom spoljnom omotu postoje vidljivi znaci povrede ili oštećenja

ako je sadržaj pošiljke ukvaren ili u procesu kvarenja ako je paket stigao bez adrese primaoca i pošiljaoca

Kada se utvrdi neispravnost pošiljke, pošta je dužna da pošiljku komisijski otvori i sačini o tome zapisnik na obrascu ''Zapisnik o neispravnosti pošiljke''. Komisija se sastoji od najmanje dva radnika od kojih jedan mora biti upravnik pošte. Zapisnik o neispravnosti sačinjava se u duplikatu prema tekstu obrasca, s tim da se obavezno popunjavaju prvi i drugi deo Zapisnika. Nakon toga pošiljka se prepakuje i na nju ispiše ''prepakovano''. Prilikom uručenja neispravne pošiljke radnik pošte u prisustvu primaoca otvara pošiljku i popunjava treći deo ''Zapisnika o neispravosti pošiljke''. Ukoliko primalac odbije prijem povređene pošiljke, takva pošiljka se sa popunjenim trećim delom zapisnika vraća prijemnoj pošti.

8. Reklamacije i potraživanje pošiljaka

Postupak sa reklamacijom

23

Page 24: Dnevnik prakse

Primalac ili ovlašćeno lice za prijem pošiljaka može da prilikom uručenja ili posle uručenja podnese reklamaciju pošti zbog oštećenja ili umanjenja sadržine pošiljke, u propisanom roku. U takvim slučajevima pošta je dužna da izvrši komisijski pregled pošiljke u prisustvu primaoca i da sačini ''Zapisnik o neispravnosti pošiljke''. Pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice može podneti pošti reklamaciju na obrascu ''Potražnica''u svim slučjevima kada se radi o neuručenju ili prekoračenju roka za prenos pošiljke. Uz ''Potražnicu'' pošiljalac predaje i ''Potvrdu o prijemu pošiljke''. Za podnošenje reklamacije pošiljalac plaća cenu prema cenovniku PTT usluga, osim u slučaju kad se potražuje pošiljka sa povratnicom.O rezultatu reklamacionog postupka u vezi sa neuručenjem pošiljke, pošta je dužna da pisanim putem obavesti pošiljaoca odnosno primaoca u roku od 15 dana od prijema reklamacije,a za post ekspres pošiljke u roku od 48 sati.

Naknada šteteKada korisnik poštanske usluge želi da ostvari naknadu štete i druga

potraživanja, dužan je da pošti podnese pisani zahtev i dokaz na kome se taj zahtev zasniva. Korisnik mora da opredeli visinu potraživanja i da navede činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Po zahtevu za naknadu štete, u slučaju kad je utvrđena odgovornost poštanskog preduzeća, korisniku se isplaćuje:

za gubitak vrednosne, otkupne i post ekspres pošiljke – najviše do iznosa naznačene vrednosti ili otkupnog iznosa, kao i iznos poštarine za prenos i potraživanje

za gubitak ostalih pošiljaka sa posebnom uslugom i post ekspres pošiljaka bez označene vrednosti – petostruki iznos poštarine kao i poštarina za potraživanje

za oštećenje ili umanjenje sadržaja pošiljke – iznos u visini utvrđenog dela oštećenja, ali ne veći od iznosa koji bi se isplatio u slučaju gubitka te pošiljke

za gubitak ili pogrešnu isplatu uputnice – iznos u visini celog uputničkog iznosa, kao i iznos poštarine

za prekoračenje roka za prenos pošiljaka sa posebnim uslugama u unutrašnjem poštanskom saobraćaju – trostruki iznos plaćene poštarine

za prekoračenje rokova prenosa post ekspres pošiljke – iznos plaćene poštarine.

9. Prijem telegrama u unutrašnjem i međunarodnom telegrafskom saobraćaju

24

Page 25: Dnevnik prakse

Telegram je pisano saopštenje koje se prenosi posredstvom jedinica PTT mreže. Prijem telegrama vrši se na tri načina: na šalteru, telefonom i teleprinterom. Pošiljalac telegrama popunjava obrazac ''Polazni telegram'' (obr.T-1) i predaje radniku.

Prilikom prijema telegrama na šalteru radnik vrši sledeće radnje: utvrđuje broj stvarnih i broj reči predviđenih za naplatu i upisuje u

službeni deo telegrama obračunava cenu telegrama i upisuje na određenom mestu telegrama upisuje telegram u ''Račun prihoda od telegrafskih usluga''(obr.R-12)

shodno propisima o blagajničkom poslovaju popunjava službeni deo telegram naplaćuje uslugu i izdaje pošiljaocu potvrdu o prijemu telegram.

Radnik pošte može primiti telegram i telefonom putem službe 96. U tom slučaju on beleži broj telefona pošiljaoca i zatim poziva dati broj da bi primio sadržaj telegrama. Na taj način se onemogućavaju zloupotrebe i proverava se da li broj uopšte postoji. Pored redovne cene pošiljaocu se naplaćuje i usluga za prijem telegrama telefonom prema cenovniku. Naplata se vrši preko telefonskog računa. Radnik zatim vrši iste radnje kao kod prijema telegrama na šalteru, s tim da u rubrici ''Napomena'' upisuje ''telefonom''.

10. Uplate i isplate po platnom prometu

Uplate i isplate po žiro računima, dnevnici uplata i isplata

Uplate u korist žiro i drugih računa obavljaju se korišćenjem obrasca ''Nalog za uplatu''.Iznos koji se uplaćuje nije ograničen, s tim da postoji obaveza prijavljivanja uplata koje prelaze određene iznose. Uplatilac je dužan da obrazac popuni čitko, štampanim slovima prema tekstu. Popunjen nalog zajedno sa novcem predaje radniku pošte, koji proverava njegovu ispravnost. Za primljenu uplatu predaje se uplatiocu overen prvi primerak ''Naloga za uplatu'' na kome mora biti označen uplatni broj, iznos naplaćene poštrine, potpis radnika i otisak žiga, dok kod mašinske obrade može izostati potpis radnika. Primljeni nalozi za uplatu, kao i zbir svih uplata po dnevnicima komiteneta (Telekom, Mobtel, Poštanska štedionica) evidentiraju se u ''Dnevnik naloga za uplatu'' tj. ''Dnevnik uplata''. U automatizovanim poštama dobija se putem softverske aplikacije, štampa se u jednom primerku i sadrži podatke o žiro računu, pozivu na broj, šifri plaćanja i iznos sa naloga za uplatu. Svi primljeni nalozi moraju se sravniti sa ''Dnevnikom''. Uplatilac koji poseduje tekući račun kod neke od banaka može vršiti uplate čekovima umesto gotovim novcem. Nalozi za isplatu formiraju se na kraju dana posebno po svim poslovima isplata za komitente sa kojima je ugovorena isplata (isplata čekova po tekućim

25

Page 26: Dnevnik prakse

računima Poštanske štedionice, isplata TP-10, isplata štednih računa, isplata poštanskih uputnica, isplata Diners kartica, kao i isplate čekova građana kod banaka,Postnet uputnica i druge ugovorene isplate). Ovi nalozi upisuju se u ''Dnevnik isplata' tj.'' Dnevnik naloga za isplatu''. Postupak je isti kao kod ''Dnevnika naloga za uplatu''.

Stanje kase

''Stanje kase'' je dokument u kojem pošta vrši obračun i iskazuje sva dnevna primanja i izdvanja u blagajničkoj službi. Neautomatizovane i TIM-100 pošte koriste obrazac -164, dok se u Postnet i Olivetti poštama putem softverske aplikacije vrši štampa ovog obrasca sa neophodnim podacima. Stanje kase se sačinjava svakog dana, po završetku dnevnog rada, u duplikatu. Podaci se moraju upisati čitko i jasno, bez brisanja i prepravljanja. Stanje kase sadrži i specifikaciju novca u blagajni. Radnik koji je sačinio stanje kase isto overava potpisom i otiskom žiga.

Blagajnički maksimum

Blagajnički maksimum je ona količina novca koju pošta može bez predavanja da zadrži u svojoj glavnoj blagajni, kao potebnu za vršenje usluga. Blagajnički maksimum kod pošte određuje Trezor u saradnji sa radnom jedinicom i on iznosi 2500000,00 dinara.

Novčani suvišak i dotacija

Ako se pri zaključivanju dnevnog rada u glavnoj blagajni utvrdi da količina gotovine prelazi određeni blagajnički maksimum, a ne postoji opravdani razlog za prekoračenje maksimuma, mora se sav novac preko maksimuma otpremiti nadležnom Trezoru kao novčani suvišak. Novčani suvišak se otprema po pravilu u vrećicama bez šavova i pošiljka se mora komisijski upakovati. Za svaki novčani suvišak sačinjava se ''Sprovodno pismo za novčani suvišak'' (obr.T-02). Sprovodno pismo sačinjava se u tri primarka: prva dva primerka nazivaju se ''Sprovodno pismo za novčani suvišak'', a treći je ''priznanica''. Prvi primerak i priznanica stavljaju se u pošiljku sa suviškom, a drugi primerak se prilaže kopiji ''Stanja kase''. Pošiljku sa suviškom glavna blagajna predaje radniku pošte koji prima vrednosna pisma, odnosno pakete. Za ovu pošiljku se izdaje ''Potvrda o prijemu pošiljke'', kao i za svako drugo vrednosno pismo, odnosno paket.Ako pošta nema u blagajni dovoljno gotovine za isplatu po isplatnim dokumentima koja su već prispela ili se očekuju, a nema izgleda da će za isplatu

26

Page 27: Dnevnik prakse

svih dokumenata imati dovoljno novca od uplata, zatražiće novćanu dotaciju od nadležnog Trezora.

Dotaciju pošta trebuje, pomoću obrasca ''Trebovanje novčane dotacije'', koji se popunjava u duplikatu prema štampanom tekstu, kopija ostaje u pošti, a original se šalje nadležnom trezoru. Novčana dotacija može se trebovati i faksom direktno od trezora ili telefonom, što prati pisano trebovanje otpremljeno poštom. Novac koji nadležni trezor šalje, upisuje se u ''Sprovodno pismo za novčanu dotaciju''. Sprovodno pismo za dotaciju popunjava se u tri primerka, prema štampanom tekstu obrasca. Prva dva se nazivaju ''Sprovodno pismo za novčanu dotaciju'', a treći deo je ''Priznanica'' koja služi za potvrdu prijema novčane dotacije. Za pakovanje i otpremu dotacije važe propisi koji važe za pakovanje i otpremu suviška.Pošiljka sa dotacijom mora se uvek komisijski otvoriti. Takođe se komisijski mora novac preuzeti, prebrojati i sravniti sa upisom u sprovodnom pismu i priznanici.

Primljena dotacija upisuje se u stanje kase kao primanje. Sprovodno pismo se prilaže duplikatu stanja kase u koje je upisana dotacija. Priznanica uredno potpisana i overena otiskom poštanskog žiga otprema se nadležnom trezoru.Ako pošta utvrdi u dotaciji više ili manje novca nego što je u sprovodnom pismu označeno, telefonskim putem obaveštava trezor o tome. Za propisno utvrđen višak ili manjak u novčanoj dotaciji odgovara pošiljalac novčane dotacije, dok se suprotno ne dokaže.

11. Poštansko štedna služba

Usluge dinarske štednje pošta obavlja isključivo za Poštansku štedionicu.

Otvaranje štedne knjižice

''Štedna knjižica'' je isprava koja se izdaje ulagaču na osnovu zaključenog ugovora o dinarskom štednom ulogu po viđenju ,odnosno oročenom štednom ulogu .

Radnik pošte na osnovu podataka iz lične isprave popunjava ''Ugovor o dinarskom štednom ulogu'', na kome zaokružuje da li se radi o dinarskom ulogu po viđenju ili oročenom dinarskom ulogu. Kada zaključuje ''Ugovor o oročenom štednom ulogu'', radnik pošte na ugovoru upisuje rok oročenja na osnovu opredeljenja ulagača.

27

Page 28: Dnevnik prakse

Ispravno popunjen Ugovor, radnik pošte podnosi licu koje želi da sklopi ugovor, radi potpisa, na mestu određenom za potpis ulagača. Posle potpisivanja Ugovora, radnik pošte u ugovor upisuje broj ''Štedne knjižice'' i ulagaču izdaje listić ''ulažem'' da ga popuni i potpiše.

Nakon provere podataka radnik popunjava ''Štednu knjižicu'' i daje ulagaču na potpis, koju zatim overava.

Popunjenu, potpisanu i overenu štednu knjižicu radnik pošte predaje ulagaču. Štedni listić upisuje i prilaže ''Dnevniku uplata štednih uloga'' i zajedno sa overenim ugovorom otprema Poštanskoj štedionici dnevnom pošiljkom.

Zamena knjižice

Radnik pošte vrši zamenu štedne knjižice po viđenju u sledećim slučajevima:

kada u štednoj knjižici nema slobodnih rubrika za upis promena, kada su iskorišćeni svi štedni listići koji su deo štedne knjižice, kada je štedna knjižica oštećena ili isprljana, a matični podaci i broj

štedne knjižice čitljivi, po službenoj dužnosti.

Kada ulagač zahteva zamenu van ovih razloga, radnik pošte će štednu knjižicu proslediti Poštanskoj štedionici, a ulagaču će izdati ''Potvrdu o prijemu štedne knjižice''. Zamena knjižice vrši se uz prethodno sravnjenje štednog uloga sa stanjem na štednom računu kod Poštanske štedionice. Nakon sravnjenja, radnik uzima štednu knjižicu bez broja i upisuje broj knjižice koja se menja. Prenos stanja sa postojeće na novu knjižicu vrši se tako što se na prvoj strani u koloni ''Datum'' upisuje datum zamene, u koloni ''Uplata-isplata'' upisuje se reč ''zamena'', a u koloni ''Stanje'' upisuje se brojem, preneti saldo štednog uloga. U zamenjenoj knjižici ispod poslednjeg upisa, radnik upisuje reč ''Zamena'' i ulagaču uručuje zamenjenu i novu štednu knjižicu.

Promene stanja u štednoj knjižici Uplatu štednog uloga može vršiti svako lice koje radniku pošte podnese štednu knjižicu, popunjeni štedni listić ''Ulažem'' i iznos novca označen na štednom listiću. Radnik pošte nije dužan da proverava identitet uplatioca. Radnik istovremeno prima knjižicu, listić i novac, proverava i sravnjuje podatke. Kad utvrdi ispravnost štednog listića i novca, radnik vrši upis štednog uloga u štednu knjižicu, ručnim ili terminalskim putem. U stubac ''Datum'' upisuje datum uplate, u stubac ''Uplata'' upisuje brojkama iznos uplate, a u stubac ''Iznos'' upisuje slovima uplaćen iznos, dok se u stubac ''Isplata'' stavlja vodoravna crta. Sabiranjem se utvrđuje novo stanje koje se upisuje u stubac ''Stanje''. Izvršenu promenu radnik pošte overava, a na štednom listiću upisuje broj štedne knjižice,

28

Page 29: Dnevnik prakse

broj dnevnika i novo stanje. Štednu knjižicu vraća uplatiocu, a štedni listić upisuje i prilaže ''Dnevniku uplata štednih uloga''.Ulagač može zahtevati isplatu štednog uloga kod svake pošte na osnovu listića ''podižem'' ili na snovu ''Štedne uputnice'' (obr.-7). Potpis na štednom listiću mora odgovarati potpisu u knjižici. Na štednom listiću popunjavaju se sledeći podaci:

datum isplate, broj štedne knjižice, iznos sredstava koja se podižu, prezime, ime i adresa ulagača, broj lične isparve, naziv i mesto njenog izdavanja.

Kod isplate radnik pošte proverava da li je broj na listiću isti kao u knjižici, da li se podneta knjižica nalazi u ''Spiku ukradenih i falsifikovanih štednih knjižica'', da li je listić pravilno popunjen, da li postoje službene napomene o ograničenju raspolaganja ulogom i utvrđuje identitet ulagača. Ukoliko se radi o oročenoj štednji radnik pošte provrava i da li je istekao ugovoreni rok oročavanja, da li je isplata zatražena u roku od 10 dana po isteku ugovorenog roka i da li je štedni listić ispunjen na puni iznos pojedinačne uplate, odnosno deo ili puni iznos kamate. Radnik zatim sravnjuje podatke kao u slučaju uplate, a štedni listić prilaže ''Dnevniku isplata štednih uloga'' (obr. -14). Na kraju dnevnog rada i utvrđivanja dnevnog iznosa po dnevnicima uplata i isplata štednih uloga, pošta utvrđuje razliku između dnevnog iznosa uplata i isplata, pa za tu razliku sačinjava ''Prijavu uplata po štednim ulozima'', odnosno ''Prijavu isplata po štednim ulozima'', u zavisnosti od toga da li je razlika nastala u korist uplata ili isplata.

12. Uplate i isplate uputnica

Prijem uputnica

Poštanska uputnica je knjižena pošiljka, kojom pošiljalac može da doznači određeni novčani iznos primaocu. Iznos je obavezno ograničen i propisan PTT vesnikom. Kod prijema poštanske uputnice radnik pošte istovremeno prima ''Uputnicu'' (obr.-15) i novac, proverava pravilnost popunjene uputnice i da li su svi podaci vidljivi na svim primercima, obračunava i naplaćuje poštarinu. Radnik zatim overava uputnicu otiskom žiga (terminalskog) i pošiljaocu vraća ''Potvrdu o uplatu'' (prvi primerak obrasca -15). Poštanska uputnica otprema se sa ostalim pošiljkama odredišnoj pošti. Telegrafsku uputnicu (obr.-16) pošiljalac predaje popunjenu prema tekstu obrasca zajedno sa novcem koji uplaćuje. Radnik pošte prima ''Telegrafsku uputnicu'' na način predviđen za prijem Poštanske uputnice, s tim što upisuje posebnu uslugu ako je zahtevana, upisuje broj prijemne pošte, uplatni broj uputnice i naziv odredišnog telegrafa i broji reči za naplatu, nakon čega

29

Page 30: Dnevnik prakse

obračunava i naplaćuje poštarinu i overava uputnicu. Telegrafska uputnica otprema se telegrafom odredišnoj pošti.Primljene telegrafske i poštanske uputnice upisuju se u ''Dnevnik uplaćenih uputnica''. Dnevnik se vodi mesečno, u jenom primerku, posebno za svako radno mesto. Posle završetka dnevnog rada i utvrđivanja dnevnog iznosa po dnevniku uplaćenih uputnica, pošta sačinjava ''Prijavu uplata Poštanskih uputnica''.

Isplata uputnica

Posle preuzimanja poštanskih uputnica, radnik isplate stavlja na svakoj uputnici na određenom mestu otisak poštanskog žiga prispeća i utvrđuje njegovu ispravnost. Postupak je isti i prilikom preuzimanja telegrafske uputnice. Prispele uputnice mogu se isplatiti u pošti i na domu. Za uputnice koje se isplaćuju u pošti uručuje se primaocu ''Izveštaj o prispeću pošiljke'', dok se uputnice koje se isplaćuju na domu dele po dostavnim reonima. Uputnice se upisuju u ''Knjigu prispelih uputnica'' (obr.-78). Upis u knjigu radi za to predviđeni radnik, a ne poštonoša. Kad se završi unos u knjigu podvlači se vodoravna crta ispod koje se upisuje ukupan broj uputnica i iznos kojim se poštonoša zadužuje. Poštonoša prijem uputnica i novca potvrđuje u samoj knjizi, upisujući slovima iznos koji je primio i svoj potpis. Poštonoša je obavezan da pokuša dostavu svih uputnica. Prilikom isplate, primalac potvrđuje svojim potpisom prijem uputničkog iznosa. Primaocu koji nije bio na datoj adresi u trenutku dostave ostavlja se ''Izveštaj o prispeću pošiljke''. Po povratku sa reona poštonoša se razdužuje radniku koji ga je zadužio.

13. Poslovi po tekućim računima u pošti

Pored poslova po platnom prometu i dinarske štednje pošta, za Poštansku štedionicu, obavlja i poslove po tekućim računima.Vlasnik tekućeg računa, odnosno ovlašćeno lice, može izvršiti uplatu u korist tekućeg računa koji se vodi kod Poštanske štedionice, u pošti, koristeći obrazac ''Uplata u korist tekućeg računa'' (obr.TP-12).Prikikom uplate dužan je da priloži čekovnu kartu, ličnu ispravu i pravilno popunjen obrazac.Radnik pošte nakon provere, obrazac upisuje u ''Dnevnik uplate po tekućim računima'' (obr.TP-3), a na obrazac upisuje uplatni broj, jedan primerak (priznanicu) vraća uplatiocu, dok drugi prilaže ''Dnevniku uplate'' i otprema Poštanskoj štedionici.

30

Page 31: Dnevnik prakse

U automatizovanim poštama uplata se prima preko terminala, tako da se ne vodi Dnevnik ručno na obr. TP-3, već njemu, po sadržini, odgovarajući ''Elektronski dnevnik uplata'', koji se elektronskim putem otprema Poštanskoj štedionici.Sredstva sa tekućeg računa može podići samo vlasnik tekućeg računa ili za to ovlašćeno lice. Sredstva može podići ''limitiranim čekom'' (obr.TR-25), ''Uputnicom Poštanske štedionice'' (obr.TR-10) i ''Nalogom za isplatu'' (obr.-25-a). Pre isplate radnik pošte proverava da li je pravilno popunjen obrazac kojim se sredstva podižu i da li se podatci sa čeka slažu sa podacima iz čekovne karte i lične isprave.Isplaćene čekove i naloge radnik overava i upisuje u ''Dnevnik isplata po tekućim računima'' (obr.TR-15) prema štampanom tekstu obrasca.Takođe, pošta vrši isplatu čekova drugih banaka u sledećim slučajevima:

prijem čeka za naplatu poštarine prijem čeka za uplatu u korist žiro računa honorisanje čekova – isplata u gotovini

O isplatama po tekućim računima banaka pošta takođe vodi ''Dnevnike isplata''. Dnevnik se vodi u duplikatu, za svaku banku posebno. Na kraju dnevnog rada Dnevniku se prilažu čekovi i Dnevnik se otprema banci.

14. Upisivanje i zaključivanje matičnih i zbirnih računa prihoda-Zapisnik o pregledu blagajne

Računi, propisani pravilnikom o računskom i novčanom poslovanju, vode se i zaključuju po odredbama Pravilnika. Računi prihoda su računski dokumenti odnosno isprave u koje se zaračunavaju prihodi za izvršene usluge. Računi prihoda mogu se podeliti u dve grupe:matične i zbirne.Matični računi se dele na račune PTT prihoda i na račune prihoda od ostalih delatnosti.U matične račune upisuju se podaci o pojedinim uslugama i zaračunavaju iznosi cene za izvršene usluge.Za uputničku službu i platni promet ne vode se posebni računi, već se prihodi po tim uslugama evidentiraju u odgovarajućim dnevnicima uplata odnosno isplata.''Zbirni račun prihoda'' (obr.R-16) je račun u koji se unose dnevni iznosi iz matičnih računa. Računi se vode mesečno, u duplikatu. Upis se vrši hemijskom olovkom. Dnevno zaključivanje računa vrši se podvlačenjem crte ispod poslednjeg upisa odnosnog dana i sabiranjem iznosa, zaračunatih po pojedinim kolonama. Dobijeni iznos unosi se u kolonu ''Dnevni iznos'', a zatim i u odgovaraju'u kolonu ''Zbirnog računa prihoda''. Po zaključku dnevnog rada 10-og, 20-og i poslednjeg radnog dana u mesecu, računi se zaključuju tako što se ispod poslednjeg upisa povuče crta isaberu iznosi u kolonama ''Iznos'' i ''Dnevni iznos''. Ovako dobijeni iznosi upisuju se u sledeći prazan red, ispod podvučene crte, bez oznake rednog broja.

31

Page 32: Dnevnik prakse

Pregled blagajne sastoji se u utvrđivanju tačnog, stvarnog i računskog stanja blagajne, i upoređivanju jednog sa drugim stanjem. Stvarno stenje se utvrđuje popisom i sabiranjem vrednosti svih blagajničkih sredstava. Računsko stanje se utvrđuje sabiranjem svih zaduženja i razduženja po računima. Kada se razduženje oduzme od zaduženja konačni zbir se upoređuje sa utvrđenim stvarnim stanjem blagajničkih sredstava. O svakom pregledu bagajne sačinjava se ''Zapisnik o pregledu blagajne'' (obr. R-2). Pre početka pregleda popunjava se zaglavlje obrasca i računopolagač se potpisuje. Zatim se pristipa pregledu blagajne, pri čemu se vrši popunjavanje zapisnika prema tekstu obrasca. Ako se radi o pregledu glavne blagajne, popunjava se i deo obrasca Stanje poštanskih vrednosti. Po završenom pregledu zapisnik potpisuju računopolagač i PTT radnik koji je izvršio pregled , uz overu otiskom poštanskog žiga. Ako se prilikom pregleda poslovanja glavne ili pomoćne blagajne, utvrdi da je stvarno stanje blagajničkih sredstava manje od stanja po računima, u blagajni postoji manjak.Ako je stvarno stanje blagajničkih sredstava veće od stanja po računima, u blagajni postoji višak. Manjak ili višak može biti stvaran ili računski.Stvaran je onaj koji je posledica neispravnog rukovanja blagajničkim sredstvima usleg čega je izdato više ili primljeno manje sredstava nego što je potrebno i obratno. Računski je onaj koji je nastao računskom greškom.

15. Rad u automatizovanim poštama – Postnet

Postnet mreža, je jedinstvena računarska mreža za potrebe poslovanja savremene pošte i njom su pokrivene sledeće oblasti:

transakcije posredničkog tipa ( platni promet, Poštanska štedionica, komunalne organizacije i sl.)

podrška i dopuna pošanskim uslugama operativno poslovanje poštanske mreže ukupno poslovanje poštanskog sistema

Postnet je jedinstvena računarska WAN intranet mreža, bazirana na principima internetworkinga i TCP/IP protokola, tj.Internet-a. Mreža čini celinu spregnutu između četiri funkcionalne podceline:

tehnološki LAN – lokalna mreža unutar jedinice poštanske mreže poslovni LAN – lokalna mreža unutar sedišta radne jedinice serveri tipa A i B u sedištima radnih jedinica poslovni LANdirekcije

Osnovu mreže čine tačke ( Beograd, Novi sad, Niš i Kragujevac) sa još 30 regionalnih centara. Postnet je zatvorena TCP/IP mreža – intranet. Povezana je na Internet. Njeni korisnici vide čitav Internet, a sa svetske mreže postnet je dostupan kroz nekoliko javnih servera.Postnet je projektovan da obezbeđuje:

32

Page 33: Dnevnik prakse

Izvršenje poslova pokrivenih aplikacijom u radu Uvođenje novih tehnologija

poslova novog platnog prometa Postnet uputnica Praćenje pošiljaka – track and trace YUBA kartica Trgovina hartijama od vrednosti IS za praćenje i upravljanje voznim parkom Hibridna pošta Agencijsko poslovanje

Dalju informatizaciju tehnoloških procesa Mrežni pristup dokumentima Evidentiranje ostvarenih prihoda i troškova Statistika izvršenih usluga i poslova Praćenje kvaliteta poštanskog saobraćaja Poslovanje sa Poštanskom štedionicom Opšti red prevoza – Pregled kartovanja Elektronsko kartovanje pošiljaka Praćenje i upravljanje voznim parkom Poslovi poštanskih centara, izmenične pošte, pošte carinjenja i dr.

Poslovni informacioni sistem

33

Page 34: Dnevnik prakse

Sadržaj

1.Uvod.....................................................................................................22.Pojam i vrste poštanskih usluga...........................................................33.Adresovanje poštanskih pošiljaka........................................................94.Plaćanje poštanskih usluga...................................................................95.Sredstva za rad u poštanskom saobraćaju...........................................10

6.Tehnološki postupak prenosa poštanskih pošiljaka............................116.1 Prijem poštanskih pošiljaka

6.2 Otprema poštanskih pošiljaka 6.3 Prevoz pošiljaka 6.4 Prispeće poštanskih pošiljaka

6.5 Uručenje poštanskih pošiljaka7.Naknadni postupci u vezi sa primljenim pošiljkama.........................228.Reklamacije i potraživanje pošiljaka.................................................249.Prijem telegrama u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju .......2510.Uplate i isplate po platnom prometu ...............................................2611.Poštansko štedna služba...................................................................2812.Uplate i isplate uputnica...................................................................3013.Poslovi po tekućim računima u pošti ..............................................3114.Upisivanje i zaključivanje matičnih i zbirnih računa prihoda ........3215.Rad u automatizovanim poštama (POSTNET,TIM-100 i dr.).........3317. Sadržaj.............................................................................................34

18.Litertura............................................................................................35

34

Page 35: Dnevnik prakse

Literatura:

Nikola V.Gulan:Organizacija i eksploatacija poštanskog

saobraćaja,Beograd,1982.Opšti uslovi za vršenje poštanskih usluga i nomenklatura poštanskih usluga,ZJPTT,Beograd,1998.Kujačić Momčilo:skripta Poštanski saobraćaj,Novi Sad,2004.

35