AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

DJELA KNJIGA XXX

CENTAR ZA BALKANOLOKA ISPITIVANJA Knjiga l.

FANULA PAPAZOGLU

SREDNJOBALKANSKA PLEMENA U PREDRIMSKO DOBA

(TRIBALI, AUTARIJATI, DARDANCI, SKORDISCI l MEll)

Redakcioni odbor: ALOJZ BENAC i BORIVOJE OVI

Urednik A L O J Z B E N A C,

redovni lan Akademij e nauka i umj etnosti Bosne i H ercegov in e

SARAJEVO l 9 6 9

ACADEMIE DES SCIENCES ET DES ARTS DE BOSNIE- HERZEGOV!NE

MONOGRAPHIES TOME XXX

CENTRE D'ETUDES BALKANIQUES Li v re l.

FANOULA PAPAZOGLOU

LES TRIBUS INDIGENES DE L'INTERIEUR BALKANIQUE A L'EPOQUE PREROMAINE

Comite de Redaction : ALOJZ BENAC et BORIVOJ OVI

Redacteur en chef A L O J Z B E N A C,

membre de !'Academie des sciences et des arts de Bosni e- Herzegovine

SARAJE V O 19 6 9

SADRAJ

Uvod S

11RIBALI ll J. Politika istorija . . . . . . . . . . . . ll

Odnosi s ocLriskom kraljevinom. Pohod na Abderu 1.2 - Tri-ba:li u doba FiliJpa II 16 - AleNsaiJJdrov pohod na Tnilbale 2B -Tribali pod ma>kedonskom viau 3S - O tobo~joj ,seobi Tri-bala 38 - Sla~bljeiJJje i postepeno izUJIDiranje triba~Esike zajed-nice u helenistiko doba 43

JI. Teritorija . . . . . 47 Teritorija Tribala u rimsko doba Sl

liJ. Etnika pripadnost 54 IV. O rei TPIBAAA02: kod Atinjana 64

AUTAIRIJATI 69 I. Politika istorija . . . . . . . . . . . . . 71

Domovina Autarijata i problem njihove seobe 71 - Autarijati izmeu 335. i 279. godine 86

li. Etnika pripadnost i ime 97 DARDANOI 101

I. Politika istorija 104 Darda~Di:ja u :senci Makedonije 104 Darda~Dija u doba velike keiitske najezde .106 - Odnosi s Ann~gonidima . Da11dania tgens in-festissima Macedoniae 111 - Dardanija -rimski saveznik protiv Fi>Hrpa H9 - .Basta~rni ugroavaju Dardani

MEZl

II. Etnika pripadnost i ime III. Teritorija

I. Evropski i azijski Mysoi II. Ime i etnika pripa,dnost III. Politika istorija . Mezi ulaze u interesnu sferu RimljaJila 312 Krasa 3116

Pohod Marka

265 272 299 299 307 3112

IV. Teritorija 328 POLITiKO UREENJE, DRUTVENI I EKONOMSKI ODNOSI SREDNJOBALKAINSKIH PLEMENA 334 OBiAJI I VEROVANJA SREDNJOBALKANSKIH PLEMENA 373 ZAKLJUAK 395 REZIME: LES TIRIBUS INDIGENES DE L'INTERIBUR BALKANI-QUE A L'EPOQUE PREROMAINE 399 IZVORI . . . . . . . . .. , . . . . . . . . 407

Tdbali (T l - T 88) - 409, Autarijati (A l -A 26) - 422, Dar-danci (D l - D 108) - 426, Skordisci (S 1- S 53) - 442, Mezi (M l - M 55) - 454

Spisak izvora . 464 l. Antiki 1p~sci 464 - 2. Natpisi 470

BIBLIOGRAFIJA . . . . . . . . . . . . . . . . 472 Skraenice 472 - Td bali 473 A utarijati 475 - DandalllCi 476 - Skorotscri 47,8 - Mezi 481 - Poliri&o ureooje, drutveni ivof i obiruji 482

REGISTAR 4&5 KARTA: GeografiS'ki pmstor na kome .se odvijala i.storija srednjobrul-krunskirh rplemena

UVOD

Dva osnovna elementa opredeljuju karakter srednjohalkanskog podruja: njegov centmlni poloaj, koji ga ini sponom izmeu grkomakedonskog juga, ilirskog zapada i trakog istoka, i velika transver-zala koja ga, spajajui Podunavlje sa jugom Balkanskog poluostrva, preseca upravo po sredini. Po svom poloaju srednjobalkansko podruje moglo je postati kolevka jediinstvene etniko-kulturne zajednice, kao to je to bilo docnije u srednjem veku. Meutim, geografski uslovi de-luju u raznim epohama razliito u zavisnosti od ekonomskog razvtitka. u ranoistorijsko i antiko doba konfiguracija terena i mrea vodenih piUJtova uinih su od srednjobalkansikog prostora koridor kojJm su se sputale seobe i kretali ratniki i pljakaki pohodi. Prirodni putovi olakavali su, naravno, ,j miroljubiv saobraaj meu narodima i njihovo meanje. Meutim, poto nije bilo uslova za obrazovanje drave koja bi bila u stanju da zagospodari celom oblau i da izvlai koristi od takve saobraajnice kao to je bio put od Dunava ka Egejskom moru, plemena su se na srednjebalkanskom prostoru potiskivala, mea1a su se sa staDincima i preslojavala jedna preko drugih, tako da je, uprkos svom centralnom poloaju, ovo uvek nemirno podruje postalo u stvan

granina sfera ilirskih i trakih zemalja. Tribali, Autarijatri., Dardanoi, Skordisci i Mezi nisu inili jednu ce-

linu ni u etnikom ni u politikom srr..islu. Zajednikli su im bili samo geografska sredina u kojoj su iveli i privredni i istorijski uslovi pod kojima su se mzv,ijali. Tribali su bili bUi Traanima nego Ilirima, ilir-skli Dardanci su obuhvatali jake trake elemente, a Skordisci su bili keltski doljaci. Meutim, nj,ihove sudbine bile su tako isprepletene da se moraju pmuiti zajedno. Autarijati upadaju u srednjobalkanski pro-stor dolazei s ,ilirskog zapada i za kratko vreme njihova se istorija mea s istorijom ostalih tamonjih naroda. Mezi, s druge strane, pripadaju

trakoj porodici naroda i uglavnom izlaze iz okvira srednjobalkanskog podruja. Ali oni su bili u takvom teritorijalnom odnosu prema Triba-Uma da je teko povui gralllicu izmeu njih. Njihovo ukljuivanje u istoriju srednjobalkansJ:dh plemena bilo je utoliko nuruije to su oni dali ime provincij:i koja je u rimsko doba obuhvatala naj;ve6i deo zema-lja tih plemena. Blisko susedstvo, siini uslovi materijalnog ivota, sa-vezi i neprijateljstva, zajedniki pohodi i meusobne otimaine, najzad, ratovi protiv Makedonaca i Rimljana, povezal1i su sudbine Tribala, Dar-

5

danaca, Autar;ijata, Skordiska i Meza. Iako etniki raznorodni, oni su bili blii jedni drugima nego narodima koji su ih okruavali. I njihov odnos prema grko-makedonskom svetu bio je slian: nasupmt juno-ilirskim plemenima i Peoncima, koji su vrlo rano osetili uticaje helenske kulture, srednjobalkanska plemena nisu podlegla privlanosti vie civi-lizacije i ostala su van dometa heleniziranja.

Uzeta u celini, istorija s.rednjobalkansk.ih plemene obuhvata period od V do I veka pre n . e Na istorijsku pozornicu ovi narodi ne stupaju istovtremeno. Najranije ulaze u horizont Grka, ve tokom V veka, Tri-bali, vemvatno putem trake obale. Sredinom IV veka ratovi Filipa II Makedonskog sa sevemim susedima, Ilirima, Peonoima i Traanima, do-vode Tribale, a isto tako i Dardance, u neposredan dodir sa grko-makedonskim svetom. Iz tog vremena potiu i nae najstarije vesti o Autari-jatima, kojrr ptred kraj IV veka ulaze u srednjobalkanski prostor. Za Tri-bale i Autanijate to je doba najveeg uspona. Oba ta Imroda gube pol:i-

tiki znaaj u vremenu posie Aleksandra Vel:ikog, a Autarijati uskoro i sasVIim nestaju. Keltska seoba poetkom III veka izbacuje na povrinu Dardance i dovodi u srednjobalkansku oblast Skordiske. U III i II veku ova plemena gospodare zemljama izmeu Makedonije i Dunava. Utvr~

ivanje R~mlj,ana u Makedondji, sredinom II veka, i njihovo nadiranje na sev:er, tokom I, prekida slobodan razvitak s.rednjobalkanskih plemena. Tek poetkom I veka, u vezi s rimskim osvajanjima, pojavljuju se u na im izvonima Mezi, za koje je ve Homer znao. Njihova istorija traje najkrae.

Prostorni okviri [stonije srednjobalkanskih plemena ne mogu se blie odrediti. U toku nelmliko vekova, koliko je proteklo od prvih vesti s kojima oni izlaze iz mraka bezimene prolosti do njihovog pada pod rimsku vlast, TDibali, Auta:djati, Dardanci, Skordisci i Mezi bili su izlo-eni estim ri ponekad vrlo dubokim promenama, tako da nismo u sta-nju da odredimo ta se u datom trenutku krije iza njihovih imena. Pita-nje je da li su ikada imali jasno omeene teritonije. Grubo uzevi mogli bismo re6i da su se njihove zemlje podudarale sa teritorijom poznije rimske provincije Gornje Mezije. Ali ova podudarnost ne samo da je nepotpuna (Autar;ijati se prvobitno nalaze izvan ove oblasti, a Mezi ula-Zie u nju samo svojim zapadnim delom) ve njeno naglaavanje moglo bd navesti na to da se istorija srednjobalkanskih plemena posmatra kao predistorija te rimske provincije. A to bi bilo sutinski pogreno, jer rim-ska provincija nije bila rezultat slobodnog razv:itka srednjobalkanskih plemena, ve je stvorena onda kada je rimska o~kupaaija uinila kraj tom razvitku.

Narodi, kao i pojedinci, nadivljuju svoj fiziki nestanak u delima i seanjima koja ostave za sobom. Tribali, Autarijati, Dardanci, Skor-disoi i Mezi nisu imali ni velikih gradova ni trajnih graevina, koji bi odoleli zubu vremena, ni umetnik:ih tvorevina u kojima bi bili utisnuti njihovi LikoVIi, izraene njihove misli i verovanja. Oni nisu stvorili dela koja bi mogla da privuku panju radoznalih suseda i namernika i da se na taj nain sauvaju od zaborava. Nisu imali ni knjievnost koja bi s pokolenja na pokolenje prenosila njihova predanja, njihova iskustva i ivotne poglede. Za razliku od mediteranskih naroda, oni nisu klesati

6

kamen, nisu vajaLi, nisu slikali. Nisu ostavili za sobom nijednu svoju lilwvnu predstavu, nijednu ispisanu re.

to ta plemena ipak n:isu ostala anonimna za sva vremena, za to se ima zahvaliti okolnosti to njihove zemlje nisu bHe jako udaljene od arita klasine civilizacije i to su prilino rano ule u horizont gr kih !istoriara i geografa. Meutim, na nivou na kome su se nalazila sred-njobalkanska plemena ratni pohodi bili su jediJnidogaaj ,i koji su mogli da ostave trajniji ilstorijski trag, Mirna vremena protiu u takvim dru-tvima neujno i bezbojno. Stoga, ogromna veina podataka koje su nam ant~ki pisci sauvali o Tribalima, Dardanoima, Autarijatima, Skor-discima i Mezima odnosi se na njihovu spoljnu istoriju, njihove meusobne odnose i sukobe, ratove s Makedoncima i Rimljanima, dok je sasv;im malen broj onih koj,i osvetljavaju njlihove institucije, privredni, drutveni ivot i obiaje. U tom pogledu nema izgleda da e se naa dokumentacija ikada znatnije izmeniti.

Jedini domen u kome se moemo nadati prolirenju naih znanja o srednobalkanskim plemeruima je materijalna kultura. Arheologija e, svakako, novim nalazima i sistematskim studi,jama jasnije osvetliti eko-nomske usJove ivota ovih plemena. Zasada, meutim, arheoloki mate-rijal je tako oskudan- o eposi koja nas interesuje- i tako nedovoljno obraen da je, obino, nemogue utvrditi kome etnikom elementu su pripadali pojedini objekti. Novine i iznenaenja mogu se u tom pogledu oe~ivati svake godine, sa svakom novom arheolokom kampanjom. Moda e se jednog dana otkriti i neki umetniki spome.ruik koji bi se mogao pripisati Dardancima ili Skordisdma. Takvo otkrie otvorilo bi nove vidike, jer ono to nam najvrie nedostaje, tlo su upravo podaci o duhoWloj kulturi srednjobalkanskih plemena. Danas 1jedva moemo da vidimo opti nivo njtihovog razvitka, a ono to ini bit jed11-og naroda, njegovu .individualnost, to ostaje skoro sasvtm izvan naeg domaaja. Poneto znamo o tome kako su, na primer, Atinjani gledali na Tribale i ta su Makedonci i Rimljani mislili o Skordiscima i Dardancima, ali ta su ti narodi misliLi o sebi, o svojim susedima, o svetu koji ih je okrua-vao, o tome jedva da moemo neto sigurno rei. Ponekad nam se ini da u nekom obiaju ili ritualu otkrivamo divljake, koji, moda, nisu ni imali ta da kau o sebi; drugi put, opet, susrreemo se sa jakom vojnikom organizacijom, koja je mogla da prkosi i Makedoncima i RJmlja-nima. Pitanje je da Li e se u tom pogledu .iJkad moi jasnije sagledati stvari.

U pisanju istorije, kao i u umetnosti, materijal diktira oblik koji e se dati jednom delu. Ova knj~iga treba da bude sinteza naih znanja o srednobaJkanskim plemenima. Meutim, stepen razvitka tih plemena i karakter izvora koj>ima raspolaemo ne pruaju osnove za stvaranje jed-ne prave stinteze.

Istorija nije bila podjednako naklonjena svim narodima. Plemena iju prolost izlaemo u ovoj knjizi nisu uspela da se razviju neometano l da izrastu u narode sa samosvojnom kulturom. Kratkotrajna nit nji-hova istorijskog ivota preseena je ekspanzijom Makedonaca i Riim-ljana. S izuzetkom Dardanaca, ona ruiJsu stvonila trajniju politiku orga-nizaciju, te nisu ni imala pravu politiku istoriju .. Prouavanje primiti v-

7

nih naroda spada pre u sociologiju i etnologiju nego u istoriju, i kada bismo mogli da posmatramo naa plemena neposredno, iznutra, na prikaz hi bio, svakako, pre socioloko-etnoloke nego istorijske prirode. Meutim, poto smo upuerui na tradiciju sauvanu kod antikih pisaca, naa obavetenja o ureenju i drutvenim odnosima ~SrednjobalkaJnshh plemena, o njihovom nainu ivota i mentalitetu, su vie nego oskudna. S druge strane, i ono to se u ovoj knjizi pojavljuje kao politika istorija, i to su u stvanivesti napabirene iz dela o makedonskoj m rimskoj isto-riji, podaai iz izvetaja o borbama koje su Makedonci i Rimljani vodili s nJima, bilo da su se branili od njihovih upada ili da su sami nadirali i osvajali njihove zemlje.

Ovakvo stanje izvora dalo je mojoj knjdzi izrazito istraivaki ka-rakter. Ne gubei iiZ v.ida krajnji cilj svakog istorijskog rada, morala sam da stavim teite na minuciozno filoloko i istorijsko p1etresanje izvorne gme. Tek na sigurno ustanovljenim i hrono1oki pouzdano raz-vrstanim i[ljeriioama mogu se iskonstruisati osnovne crte razvitka naH1 plemena. Literarna t'ra.dicija o srednjobalkanskim plemenima odavno je poznata a o pojedinim njenim podacima :raspravljano je mnogo puta u nauci. Ali ona dosada nije bila obraena u celini i zato nije ni bila isko-

riena u potpunosti. Interpretirajui grko-rimske izvore, nastojala sam da ne podlegnem njihovom uticaju u ocenjivanju karaktera i znaaja srednjobalkanskih naroda i da ne zaboravim da mi njih vidimo oima kojima su tih videli njihovi kulturniji susedi.

U nastojanju da sauvam i istaknem to jae individualnost poje-dinih srednjobalkanskih plemena, posvetila sam svakome od njih po-seban odeljak. Zajedniki sam obradila u zasebnom poglavlju, rukovo-dem se, opet, kako stanjem izvora, tako i samim predmetom, politiko ur,eenje, drutveni ivot i obiaje ovih naroda. Na tom planu najvie dolazi do izraza srodnost koju raa ivot u istoj eposi, na istom tlu i pod istim uslovima. Malobrojni podaci kojima raspolaemo o tim pro-bLemima meusobno se dopunjuju i osvetljavaju. U tom poglavlju naj-bolje e se videti ta je vezivalo i ta razdvajalo srednjobalkam'ka plemena.

Drugi deo knj1ige sadri Zbornik izvora. U njemu su data u origi-nalnom tekstu, na grkom, odnosno latinskom, sva mesta iz antikih pisaca i s antikih natpisa u kojima se pominju naih pet naroda. Te-ila sam da ne samo obuhvatlim doista sve to je zabeleeno o ovim narodima, do najmanj!ih i najpovrnijih pomena, ve i da tu grau ra-sporedim tako kako bi to bolje dola do izraza genetska veza izmeu pojedinih podataka. Po tome se moja zbirka razlikuje od drugih slinih zbirki. Ona nije obian dodatak knjizi, ve njen organski deo.

Obraujui svedoanstva o srednjobalkanskim plemenima i piui na toj osnovi njihovu istoriju, uvidela sam od kakve je vanosti da ta

svedoanstva budu rasporeena po sadraju, a ne po nekom spolja-njem, siuajnom i za samu stvar i1relevantnom naelu, kao to je, na primer, azbuni red imena autora, koji se obino prtimenjuje u takvim zbirkama. Sadrinski raspored nametao se utoiiko pre to, u ogromnoj veini sluajeva, vesti kojima raspolaemo ne poLiu od savremenika, ve ;su uze te iz dela poznijih pisaca, i to se kod tih pisac a esto nala-ze, jedan pored drugog, podaci koji se odnose na razna v1remena i odraa-8

vaju razna stanja. U toku rada potvrdila se ispravnost ovog naela. esto sam morala da premetam u zborniku pojedine podatke, bilo zato to sam bolje shvatila njihovu sadrinu, bilo zato to mi se, upravo nji-hoV1im poreenjem, time to sam im dala njihovo pravo mesto, jasnije pokazalo njihovo poreklo.

Raspored gradiva u Zborniku odgovara u osnovnim linijama redu izlaganja u prvom delu knjige. Najpre dolaze, za svaki narod posebno, istorijske vesti, datirane kad god je to mogue ~ sreene hronoloki. Zatim slede svedoanstva ~oja se odnose na teritor,iju, na ime i poreklo plemena, na njegove obiaje i druge strane njegova ivota. U svakoj gru-pi podaci su rasporeeni prema unutranjoj vezi. Naravno, sprovoenje ovog loginog principa grupisanja nije bilo uvek i svuda mogue. Po-nekad, naroito u sluaju geografsko-topografskih podataka koji se vre-menski ne mogu razvrstati, pretpostavila sam da ih grupiem po auto-rima. Nwstojala sam da ne bude ponavljanja, ali je u izvesnim sluajevima to bilo neizbeno: podaci koji se odnose na dva ili vie naroda po-javljuju se na odgovcurajuem mestu kod oba naroda, bHo u celini bilo na taj nain to je na jednom mestu dat ceo tekst, a na drugom samo odlomak od neposrednog interesa za ta j narod.

Po praVJilu, svedoanstva koja se tiu srednjobalkanskih plemena u doba cwrstva nisu ula u ovaj Zbornik, sem ukoliko nisam smatrala da mogu biti korisna za reavanje problema iz predrimske prolosti. To je, na primer, sluaj sa nekim geografsko-topografskim podacima. Bilo bi, naravno, sasvim nesvrsishodno da sam skupila sve pomene Dardanaca i Dardantje u rimsko vreme, aLi u sluaju naroda koji nestaju sa rimskim osvajanjima, kao na primer Tribali, zanimljivo je bilo pratiti svaki n ji-hov trag, pa je i u tom pogledu cilj diktirao izbor.

Fragmenti su obeleellli poetnim slovom imena plemena i tekuom numeracijom za svako pleme posebno. Tako su citirani u prvom delu knjige. Doslovni prevodi, odnosno parafraze i .interpretacije ovih tek-stova, mogu se nai na stranicama koje su !ispod svakog fragmenta ozna-ene u uglastim zagradama. Na kraju odeljka dat je alfabetni spisak autora i natpisa odakle je uzeta izvorna graa, uz naznaku brojeva datih fnagmenata, ta~o da je i sa te strane omoguen uv.id u dokumen-taciju.

U toku rada na istoriji srednjobalkanskih ,plemena uverila sam se u to kolilm je vano .imcut i stalno pod rukom tekstove na kojima se za-sniva izlaganje. To me je navelo na misao da sakupim ovu grau i da je uinim dostupnom sva~ome. Kombinacija sinteze i zbornika iJZvora moe, po mom miljenju, dati bolje rezultate nego eksce,rpiranje i ko-mentarisanje vesti o pojedinim narodima kod svakog pisca posebno. Jer. sve u 'Sivemu, podatcuka o srednjobalkanskim plemenima ima tako malo i oilli imaju tako uzgredno mesto u optem izlaganju antikjh dela iz kojih su uzeti da se samo njihovim pribliavanjem i usporeivanjem moe stei jasna predstava o njihovoj pravoj vrednosti. Prirodno je da se pri tome ne srne gubiti iz vida karakter izvora. Sinteza nas primorava da o tome stalno vodimo rauna .

Nisu sva razdoblja ljudskog razvitka podjednako zahvalan materi-jal za istoriara. Radei na ovoj knjtizi nekolii~o godina, esto sa m se pita la da li e njena konisnost odgovarati uloenom trudu. U pogledu

9

jedne stvani se nisam nikad dvoumila, a to je da samo iscrpno, temeljno istraiv.anje itavog raspoloivog materijala moe uroditi dobrim plo-dom. Pregledi u kojima se proizvoljno bira graa i nekritiki ponavljaju poznate stvari - a takvih pregleda ima u poslednje vreme sve vie u naoj struci - ne samo da ne unapreuju nauku ve su esto i tetni, jer doprinose ukorenjivartju i daljem irenju starih zabluda. Sakupivi na jednom mestu i pretresavi iznova sve to je o srednjobalkanskim plemenima zapisano od antike do danas, zapazmla sam mnoge stvari koje ne vidi oko neupuenog. Na kraju dugog i mukotrpnog puta ini mi se da su likovi naih Tribala, Dardanaca i nJihovih suseda postali mnogo jasnJj,i nego to su bili dosada, mnogo opiplJiviji i ivlji. Nadam se da to nije samo iluzija.

TRIBALI

Tribali su iveli duboko u unutranjosti Balkanskog poluost,rva, izmeu donjeg toka June Morave i Iskerat, daleko od oivliLizatorsldh uticaja heleniziranih obala Egejskog i Crnog mora. Pa ipak svedoanstva o nj1ima iz druge polovine V veka pokazuju da su ve tada oni bili prilino dobro poznati Grcima. Nije jasno koj!im su putevima Grai doli u dodir s ovim udaljenim narodom, a1i, svakako, ne treba pripisati slu-aju to su najranijti pomeni o njima vezani za Aninu. Sredrinom V veka moralo je u At.ini biti dosta robova-Tribala da bi u oima Atinjana Tribal postao olienje primitivnosti, divljatva, nastranih obiaj

nekolilw dogaaja iz tribalske prolosti. To su prilino krupni i zanim-ljivi dogaajri, ali svaki od njih stoji izolovana. Ipak u sklopu optih priLika na Balkanskom poluostrvu u V i IV veku, naroHo u njegovom srednjem i istonom delu, moe se briljivom analizom sauvanih izvor nih podataka baciti neto svetlosti na mesto i ulogu koju su u istoriji toga vremena imaLi Tuiba1i.

ODNOSI S ODRISKOM KRAUEVINOM - POHOD NA ABDERU

Prva !istorijska vest o Tribalima, sauvana kod Tukidida, odnosi se na doba pe1oponeskog rata. U njoj se TribaU pojavljuju kao susedi odri-ske k.raljevine. Za vlade monog Sitalka, Odf'izi su ujedinili sva traka plemena na severu do planine Balkana, na zapadu do gornjeg toka Strume. Kao pi"ijatelj i saveznik Atine, odrisk:Ji kralj se i sam direktno umeao u veliki rat koji je Grku podelio u dva tabora. To je dalo po-voda Tukididu da govori o njemu i njegovoj dravi. Opisujui granice te drave, Tukidid pominje Tribale kao narod sa kojim se na reci Iskeru dodiruju Tre:ni i Tilataji, najzapadnija plemena koja su ulazmla u sastav odriske kraljevine2. U vreme Sitalkova pohoda na Makedoniju ( 429) Tribali su bili nezavisni aur6vop.ot. Nekoliko godina docnije Sitalk je u ratu s njima. TukJidid kae da je Sitalk, zaratio na Tribale i bio pobe-

en u bici, a da je umm otprilike u ono vreme kada se dogodio sukob kod DeLiona ( 424 )3. Osnovna injenica koju moemo izvui iz ove kratke vesti o odrisko-tribalskom ratu jeste to da su se Tribali za Sitalkove vlade nalazili u defanzivi prema svom jugoistonom susedu. To ne znaoi,

meutim, da je tako moralo biti i pre toga, a znamo da se uskoro posle toga Sltanje izmenilo u korist Tribala.

Sledei dogaaj iz tribalske istorije o kome ujemo pada oko pola veka docntije. To je znameniti pohod T11ibala protiv Abdere 376/5. godine. Ova ekspedicija, koja je Tribale dovela do pod zidine bogate grke kolo-nije na obalama Egejskog mom, nije, svakako, bila ni prvi ni jedini nji-hov poduhvat takve vrste. Ako imamo u vidu rasulo koje je zahvatilo odrisku kraljevinu u vreme Sitalkovih naslednika, naroito posle smrti njegovog sinovca Seuthesa,4 moemo sa dosta uverenosti pretpostavitti da su Tribali, koristei se takvim stanjem, preduzimali pljakake po-hode u zemlje svojrih suseda i pre 376, pa su, po svoj prilici, i sami do-pnineli slabljenju odniske kraljeV1ine. Napad na Abderu imao je vei odj.ek i ostav;io trajniji trag nego ostale njihove najezde zbog toga to su, )zmeu ostalih, i Atinjani bili njime pogoeni. Tri decenije kasnije na-

2 Ibid. 3 T h u k. II, 101, 5 (T 3). Tukididov tekst mogao bi se shvatiti i tako

da je Sitalk poginuo u ratu s Tribalima; cf. Beloch. III. l, 218. Pretpostavila sam drukiju interpretaciju zbog toga to se sukob kod Deliona odigrao u prvim zimskim mesecima (cf. A. W. Comme, A Historical Commentary on Thucydides, Oxford 1956, 558), pa mi se uinilo malo verovatnim da je u to vreme Sitalk zaratio na Tribale, jer su ti meseci u severnim predelima Bal kana nepovoljni za ratovanje. Da pomenemo uzgred da je u Filipovom pismu Atinjanima, koje nam je sauvano meu Demostenovim govorima (D e m. XII, 9) , zabeleena verzija prema kojoj je Sitalk pao kao rtva atentata.

4 Za odrisko kraljevstvo v. B. Lenk, Thrake, RE, Zw. R., Vl (1936) 421 i d. 12

lazimo aluziju na ovaj dogaaj u Isokratovim reima da su Tribali uni, tavali ne samo svoje susede nego i sve one do kojih su mogli stii.5

Iscrpan izvetaj o pohodu Tribala protiv Abdere sauvan nam je kod Diodora. Dosta op9irno govori o ovom dogaaju i Ajneja, pisac Tak-tikona iz II veka n .e., navodei ga kao primer taktike greke Abderi-

ana. Sem ova dva izvora, koji se, kao to emo videti, razl.ilkuju u pane-emu, rat Tribala s Abderom pominje i beleka jednog sholijaste. Evo kako se, prema Diodoru, odigrao ovaj napad:

U to vreme, gonjeni nerodioom, Tribali krenue u masama (:rra.v

atinskog stratega Habrije, koji je, prema Diodoru, spasao grad od pot-pune propasti. Meutim, jedna beleka sholijaste Aristida retora (Pan-athen. p. 275) potvruje ovaj Diodorov podatak.s Iz nje saznajemo da je Habrija pritekao u pomo Abderianima kada su ih napali TJ:'Iibali i Ma-roneja. Ona nam je sauvala i ime tadanjeg tribalskog poglavice: zvao se Hales.

Razlike izmeu Driodorova ii Ajnejina teksta nisu takve prirode da bi, sa stanovita tnibalske istonije, vredelo na njima se naroito zadr-ati. ini mi se da Diodorova verzija zasluuje potpuno poverenje. Neka odstupanja kod Ajneje - npr., izostavljanje posebne okolnosti u kojoj su Abderiani odneli pobedu nad Tribalima - mogu se objasniti skra-

ivanjem prvobitnog izvora. Da su pak Tribali doista naili na podrku nekih od suseda Abdere, gov;od nam, kao to smo videli, i sholijast. Oba naa izvora, Diodor i Ajne ja, slau se u tome da je poraz koj:i su Tribali naneli Abderi u drugom naletu bio katastrofalan. Numizmati!

posle Aleksandmva pohoda na Tribale. Ostaje, dakle, da se prihvati ob-janjenje koje nam daje Diodor. Nema nieg neobinog u tome to su Tribali, bez namere da se sele, preli veliko rastojanje koje razdvaja njtihovu zemlju od Abdere. Znamo iz poznijeg vremena da je takvih po-hoda bilo i da oni nisu predstavljaU nita nemogue. SkoTdisci su esto prelazili,. iskljuOi.vo u pljakake svrhe, daleki put od Dunava do Make-donije i Grke. A da je na primit,ivnom stupnju ra.zVIitka pmizvodnih snaga na kome su se nalaziLi Tribali moglo doi do nerodke i gladi koje su stanoVlliitvo gonile da trai hrane izvalll svojih granrl.ca, to ni je po-trebno naroito objanjavati. Ne vidim, dakle, ra:zJloga da se cnroosia ne prihvati kao uzrok tribalske ekspedicije. Iako Diodor kae da su Tribali krenuli Tiavol']p.Ei,njihov napad na Abderu nije bio nita drugo do obian

pljakaki pohod.n Re :rravol']~Ei ne treba shvatiti u bukvalnom smislu i na osnovi nje zaklju.iti da su sVIi Tribali napustiLi svoju zemlju. Diodor je njome, sva-kako, eleo da podvue masovnost ovog pokreta. Teko je rei da li su i porodice ile za vojskom, ali to nije iskljueno s obzirom na to cj.a je nj.ihovo izdravanje u zemlji bilo oteano. ini mi se, meutim, da broj zabeleen kod Diodora moe da se odnosi samo na triba:lske ratnike, bez obzira na to da li e se on smatrati za verodostojan ili ne. U svakom sluaju on nije nemogu, ne odudara od slinih podataka kojima raspo-laemo. Da:ndalllci su, na primer, 2'80. godine ponudili Ptolemeju Keraunu

pomo od 20 000 vojnika,12 a odriski kralj Sitalk podigao je protiv Make-donije vojsku od 150 000 ljudi.18 Naroito je znaajno da nam je ovu po-slednju cifru zabeleio Tukidiid, pisac koj.i je dobro poznavao prilike u T rakiji i bio izuzetno oprezan u davanju brojnih podataka. Nismo u mo-gunosti da proverimo dra H je njegov podatak o trakoj vojsci taan. Moda je i preuvelian, ali je vano to da ga Tukidid nije smatrao za

nemogu. U toj svetlosti i podatak Diodorov o 30 000 Tribala izgleda sasv'im p!I"ihvatljiv.

Da to nije bila mala vojska, ve doista masovni pokret, moe se indirektno zakljui,ti i po pos,tignutom uspehu. S obzirom na nadmonost hop1ita nad svakom varvarskom vojskom, tribalske snage su morale daleko premaati grke da bi ih mogle savladati. Znamo, meutim, da je Abdera bila jedan od najveih gradova u Trakiji: u V veku, kao lan Atinskog pomorskog saveza, ona je plaala najpre 15, a docnije 10 tale-nata farosa. Mogla je, prema tome, imati dvadeset, pa i vie hiljada gra-

ana.14 I sa te strane posmatran, broj od 30 000 Tribala, kojii nam daje D1odor, ne izgleda nemogu. Moe li se na osnovi njega izvui kakav

zakljuak o veliini tribalskog naroda? Ne verujem. Jer ni.ti znamo niti moemo znati koji je procenat ukupnog stanovnitva predstavljaLo onih trideset hiljada.

11 Neredi u odriskoj kraljevini mogli su takoe namamiti Tribale na preduzimanje pljakakih pohoda. U svakom sluaju, nepostojanje vrste vla-sti u Trakiji olakavalo je njihovo kretanje do Abdere; of. Beloch, III, l, 218,

t z I u s t. XXIV, 9-11, v. str. 107. 13 T h u k II, 98; cf. J. Beloch, Die .Bevolkerung der griechisch-romischen

Welt (1886), 214. 14 Diodor (XIII, 72) za nju kae: 7tALV liv 't"()(Ls auvo.-rw-rO:-ro:Ls oticrcxv -r6-re TWV

E1ti 0p'*X1Js , cf. Beloch, n. d., 214. Beloch pretpostavlja da je Milet, koji je plaao 10. talenata farosa, imao nekoliko desetina hiljada graana (n.d., str. 229), a Efes, iji je doprinos iznosio samo 6-7112 talenata, oko 25 000 gra- .

ana (ib., 231).

TRIBALI U DOBA FILIPA II

PosLe Abdere ponovo nastaje nekoliko decenija potpw1og mraka u istonijli T11ibala. Treba se spus titi do vlade Filipa II pa da ponovo ujemo o njima.

Filip Ma,kedonski imao je, kako se ini, vie dodira s Tribalima. Najpre su ovi vrili upade u Makedoniju, a zattim ih je Filip primorao da priznaju njegovu vlast. Na alost, o ovim dogaajima nemamo kon-kretnih podataka- s izuzetkom jedne epi:zJode s kraja Filipove vlade--ve samo alu:zlije koje mogu vie da zagolicaju nego da zadovoJje nau radoznalost.

U znameni1lim govonima koje je odrao, najpre na reci Hifazisu, kada mu je iscrpena vojska odrekla poslunost i odbila da krene dalje u Indiju, a zatim u Opisu, kada su makedonski veterani dali oduka svome ogorenju to ih njihov voa otputa i eli da vrati u domovdnu, Aleksandar Veliki, predoavajui vojnicima ta su sve njegov otac i om uinili za njih ~ nainiH od njih, evocira sliku Makedonije pre F'ili-pova vremena: to je bila zaostala i siromana zemlja, koja se s mukom branila od ~agres~vnih suseda, ILira, Tribala i Tmana.

>>Filip vas je zatekao- kae Aleksandar u drugom govoru- kao bedne nomade koji, zaodenuti veinom u koe, pasu po planinama svoje malobrojne ovce i bore se oko njih, bez mnogo uspeha, s Ilirima, Tri-ba1ima 'i susednim Traanima. Filip vam je dao da nosi,te hlanlide mesto koa, on vas je s planina spustio u ravnJce i uoinro da u boju budete ravni susednim varvanima. . . Od robova i podanika on vas je uinio gospodarima onih isttih varvatra koji su vas ranije odvodili u ropstvo i plenili vae blago, ,i on je veLiki deo Trakije pripojio Makedoniji.15

U govoru odranom na reci Hifazisu Aleksandar, bodrei svoje voj-nike, ,istie da je vredno uloiti i najvee napore ako oni vode slavi. ta bi bilo od Makedonaca da ih FiLip i on nriJSu poveli putom, istina na-pornim i punim pogibli, ali jedinim putom kojim se moglo doi do go-spodstva nad celim svetom? ta bismo lepog i dostojnog slave izvr-ili da smo ostali u Makedoniji i zadovoljilti se time da bez napora bra-nimo svoja ognjita, odbijajui trake susede, ili Ilire, ili Tribale, ili one Grke koji nam nisu nak1onjeni?16

Kao to se vidi, na oba mesta TI'Iibali se pominju kao narod koji je ugroava:o bezbednost i opstanak Makedonije, nita manje nego Iliri ili Traani. Ne vidim razloga da se posumnja u rei koje Arijan stavlja

1s Arr. VII 9, 2 -3 (T 7). 16 Ar r. V, 26, 6 (T 8) . Odjek uverenja da su Tribali u rana vremena bili

jedan od glavnih varvarskih neprijatelja Makedonije nalazimo u iz \'esnom smislu u reima koje retor Dion Hrisostom stavlja u usta mladog Aleksan-dra u jednoj fingiranoj diskusiji s Filipom o vrednosti Homerova i Heziodova pesnitva (D i o n. Ch r y s., or. II, 9): pesme o pastirima i teacima ne mogu biti od koristi, kae Aleksandar, ni nama (tj. Filipu i njemu) ni sadanjim Makedoncima, ve onim nekadanjim, koji su obraujui njive i pasui stoku robovali Ilirima i Tribalima (T 9). U istu vrstu svedoanstava spada pseudo-Euripidova pismo (P s. E ur i p. epist. V) u kome tragiar kae: jer niko nee rei da smo u elji da dobijemo purpur i ezlo ili da se, preuzevi koman-du nad utvrenjima kod Tribala, nazovemo komandantima, prevalili put do Arhelaj a, ve jasno (da e nam prebaciti) da smo to uinili radi obogaenja

u usi:a Aleksandru, iako drugi izvod (Diodor, Justin) navode samo hire i Traane kao neprijatelje od koj.ih je Filip morao da brani svoju zemlju. Ovu razliku nije teko objasniti. Prema DiodOIIU, Iliri su drali Make-doniju porobljenu u vreme kad je Filip doao na makedcmski presto, a nekoliko godina docnije, kako nam pokazuje ii jedan ati.lci natpis, stvo-rena je protiv Filipa koalidja Ilira, P.eonaca i Traana, koju su podra-valJ i AtinjanJ.17 Tnibali se u to vreme ne pominju zato to tada, na po-etku Filipove vlade, nisu imali zajednike granice sa Makedonijom. Tek pokorenjem Peonije i Dardanije oni postaju susedi Makedonacals i tek tada je mog1o doi i do onih upada Tnibala u makedonske zemlje koje Aleksandar pominje u svoj1im govorima. Karakter ovih tribalskih akcija ne podlee sumnji. Kao i u sluaju napada na Abderu, to nisu bili osvajaki ratovi, ve obini pljakaki pohodi, u kojima su Tribali odvodili iz Makedonije ljude, stoku i razno drugo blago.

F1ilip je ne samo u6i:nio kraj ovim upadima ve je TnibaLima, kao i ostalim bliim i daljim susedima Makedonije, nametnuo svoju vlast. O tome kako se >i kada to dogodilo nema direktnih podataka u izvorima. Na osnoVi Demostenove reenice u kojoj se kae da je Ei1ip idui tamo-amo pokoravao Ilire, Tribale, ka:o i neke Grke, i na taj nain sticao veli-ku mo>pokorenj!U TribaLa. U jednom fragmentu koji se pripisuje PorfJriju Tirskom (III vek n.e.), a sauvan je kod viza:ntijskog hr.onografa Sinkela (IX vek), stoji da je Filip pokorio i Tr.ibale. U retorskoj vebi Poku-da Hlipa ('l:royo~

Na osnovi Demostenova podatka efer je zakljuio da je Filip za-ratio na Tribale 344/ 3, kada je, prema Diodom (XVI, 69,7), voen rat s Ilirima. Ed. Majer smatra ovaj zakljuak pogrenim. On misli da se ne moe oekivati potpuna preciznos t kod Demostena i da je govornik pomenuo Tribale, pored Hira, zato to su mu oni bili na umu u vezi s pohodom 339. Svedoanstvu Porfinija Tirskog Majer ne pripisuje ni-kakav znaaj. Polaeku, naprotiv, eferova pretpostavka se ini v.rlo verovatna. Reenje ovog hmnolokog problema moemo, moda, nai u pomenu Tribala u !sokratovoj Panatenajskoj besedi. Ovaj je govor napisan izmeu godine 342. i 339, a nain na koji stari retor govori o Tribalima kao o slonom i monom narodu doputa da se nasluti da oll!i u to vreme jo nisu priznavali makedonsku vlast2o.

Pored ovih optih ukazivanja na veze TDibala i Filipa, sauvan nam je i jedan konkretan podatak o njihovom sukobu. Kada se Filip vraao od Skita - itamo kod Justina - pres.retnu ga Tribali :i stave mu do znanja da mu nee dati slobodan prolaz ako im ne ustupi deo plena. Nastade svaa i uskoro doe do bitke u kojoj je Filip bio tako ranjen u bedro da je kmz njegovo telo ubijen konj. Svi su mislili da je poginuo i pien je izgubljen. Tako skitska pljaka, kao neko prokletstvo, umalo nije postala kobna za Makedonce.,,21

Ovaj incident dogodio se 339. godine. Justin ga nadovezuje na izla-ganje o sukobu Filipa II ,j skitskog kralja Ateje u oblasti ua Dunava, sukobu koji se zavrio sjajnom pobedom Makedonaca. Predistorija ovog skitsku-makedonskog rata interesantna je i sa stanovista Tribala. Ona e nam pomoi da utvrdimo mesto gde su Tribali mogli da zaustave make-donsku vojsku i da joj oduzmu plen.

Prema Justinu, do rata je dolo s ovih razloga. Pritenjen od ne-kakvih Histrijana, Ateja zatrai pomo od Filipa obeavi mu da e ga uzeti sebi za nas.Jednika. FiLip je u to vreme ( 340/ 339) uzalud pokuavao da opsadom osvojti Bizant i stoga se rado odazvao poziJVu , ele,i da novim uspeslima popravi rav utisak nesrenog poduhvata. U meuvremenu umro je kralj Histrijana i Skiti su se oslobodili opasnosti. Ateja je javio Fil.ipu da mu pomo nije v;ie potrebna, a ni naslednik, poto ima Slina. Filipa je to uvredilo i on zatrai naknadu za izigrava1nje, na to mu Ateja odgovori novim u vredam a i podsmehom. Makedonski kralj tada povede \'Oj.sku du Crnomorskog primorja i negde oko ua Dunava pobedi Skite i odnese im sllilan pien. U boju pogibe sam Ateja, kome je tada bilo preko devedeset godina.22

Telw je, kada se raspolae samo takvim treerazrednim izvorom kao to je Justin, pmzreti prave motive zbog kojih je Filip krenuo u

20 I s o er. Panath. 227 (T 78); v. dalje ~s tr. 374, Ovo svedoanstvo nije uzimano u obzir u diskusiji o ovom pitanju, cf. Schafer, Il, 346. l. Ed. Meyer, Isokrates' zweiter Brief an Philipp und Demosthenes' zweite Philippika, Sitz-ungsber. d. Preuss. Akad., Berlin 1909, 760, nap. 2; P o l a s e h e k, Triballi, 2396 i d.

2' I u s t. IX, 3, 1-3 (T 17) . 22 I u s t . IX, 2. L u e i a n. Makrob., lO (215), ed. C. Jaeobitz (1913 ) : 'AT~ac:; IlE: I:xu6wv ~

pohod na Skite.23 Uostalom, u naem sluaju motiv,i i nisu vani. U Justi-novom iz1aganju ima dve stvari koje zadravaju nau panju. To je pomen Histlijana .i njihova kralja (rex lfistrianorwn), s jedne strane, i okolnost da Justin ne pominje tribalska-skitski rat, koji nam je iz dru-gih izvora poznat, s druge. Najzad, iz njegovog teksta se ne vidi zato su Tribali ~traili od Filipa da tim ustupi deo plena.

Odavno je ,izraz rex Histrianorum izazivao podozrenje naunika. Grka kolonija Histria, juno od ua Dunava, na koju se moe odnositi etlliikon Histriani, nije imala kralja. Tri reenja su predloena za razu-mevanje ovog mesta kod Justina: l. umesto Histriani i Histrianorum rex treba itati Triballi i Triballorum rex;N 2. Histrijani nisu biH stanovnici grkog grada, ve poluhelend.zovano getsko domorodako stanovnitvo u dananjoj Dobrudi, koje je svoje ime dobilo bilo po reci Istru, bi1o po gradu Histriji;25 3. Histriani su bili stanovnici grlmg grada, a njima su pritekld. u pomo TDibali, koje j,e predvodio kmlj.26

Nije lako odlui,ti se za bilo koju od ovih kombinacija. Svaka od njih ima svoje slabe take. Druga ima prednost pred ostalim dvema po tome to zadrava neizmenjen tekst izvora, ali ona stavlja u igru jedno nama inae nepoznato pleme i ostavlja neobjanjen zahtev Tr:iba1a da dobiju deo plena iz rata u kome nisu uestvovali. S druge strane, isprav-ku Triballi i Triballorum rex, umesto Histriani i Hislria,norum rex, teko je odbraniti sa paleografske strane, ako se misli na greku prepisivaa, jer se obrino nepoznata imena zamenjuju poznatJim, a ime Tribala je bilo poznato prepisivau poto ga sam malo dalje pominje. Ako se pak pretpostavi da je na prvom mestu stajalo Histriani, a na drugom Tribal-lorum rex, dobija se tekst kome nedostaje unutranja veza: Ateja je bio p r itenjen od st.r~ane Histrijana, a kad je uskoro posle toga umro kralj Tribala, Skiti su osloboenri. opasnosti! Oigledno je da je epitomator

skraivanjem iskvario prvobitnu opi,rn:iju verziju, u kojoj je moralo hiti rei i o Histrijanima i o TnibaLima, i da ju je rsada nemogue rekon-struisati.

23 O ratu Filipa sa Skitima v. A. Momigliano, Dalla spedizione scitica di Filippo alla spedizione scitica di Dario, Athenaeum N. S. XI, 1933, 4, 336 sqq. Momiljano tumai skitsku ekspediciju kao neeljenu posledicu borbe make-donskog kralja i grkih gradova na elu sa Bizantom oko prevlast! nacrno-morskoj obali. Prema P. Alexandrescu, Ataias, Studii Clasice IX, 1967, 85 sqq., novac s natpisom ATAlA~ pokazuje da je Ateja, ija se kraljevina prosti-rala juno od Dunava, dra:o jedno vreme Kalatis pod svojom vlau.

24 Prvi je na to pomislio ve Thirwall, History of Greece (1839) 52; nje-govu ispravku prihvatili su, izmeu ostalih, Droysen, Hellenjsmus I, 12 , 116, pr. 1; Schaefer, II, 488; Zippel, 34; Beloch, III-22 354 (unter den Histriani doch offenbar die Triballer zu verstehen sind).

25 Ovo je reenje predloio V. Parvan, Getica (1926), 52. Histriani su, po njemu, bili neki ML~s)J:IJw:

Jedna stvar ipak izgleda sigurna, a to je da su Tribali morali imati vanu ulogu u ovom sukobu. Ako je Ateja ;i bio zauzet mtovanjem sa Histrijanima, Tribali su bi!li ti koji su ga, upavi u njegovu zemlju, kao saveznici Histrijana27 ili za svoj raun, doveLi u takvu situaciju da je morao da se obrati za pomo Filipu. Smrt njihova kiralja primorala ih je da se povuku a da n!isu zavrili preduzeti poduhvat. Kada se uskoro posle toga pojaVIio FHip i razbio Skite, Tribali su s pravom mogli da smatraju da im pripada jedan deo Filipova plena, jer bi oni i sami do njega doli da su mogli rat da privedu kraju. Ne treba gubiti iz vida da Tribali n:isu izvrili napad na makedonsku vojsku, ve su je zausta-vili i zatraili da im se ustupi deo opljakanog blaga. Ova injenica po-kazuje da su oni smatrali da imaju pravo na to,2s a to se moe objasniti samo pretpostavkom da su pre toga i sami ratovali s Atejom.

No pored ove okolnosti, koja govori u prilog tome da su upravo Tribali, svojim pritiskom na Skite, primorali Ateju da se obrati Filipu, za pomo, postoje i druga direktna svPdoanstva o nJihovom ratovanju sa Skitima za vlade Atej:ine, to je i pobudilo naunike da ime Histrijana u Justlinovom tekstu zamene imenom Tribala. U Pol,ijenovoj i Frontino-voj zbirci ratnih lukavstava sauvane su nam beleke o jednom sukobu Tribala i Skita. Prema Polijenu, >>Skiiti su, spremajui se za bitku, nare-dili svojim ratarima i od~rujrivaima konja da se, im pr,imete da poinje okraj s neprijateljem, pojave izdaleka terajui ispred sebe krda konja. Ovi to uine, a Tribali, videi ogromno mnotvo ljudi i konja kako u daljini die prainu i graju, pomisle da onostrani Skiti p~istiu u po-mo i, u strahu, dadu se u bekstvo.29 Neto drukije stoji kod Fronti-na: >>Ratujui sa brojnijom vojskom Tribala, skitski kralj Ateja naredi da ene, deca i svo neborako stanovnitvo izau i, drei ispred sebe uzdignuta koplja, poteraju krda magaraca i goveda do zaelja neprija-teljskih redova; zatim pustJi da se pronese glas da mu toboe pristie pomo od onostranih Sk,ita. Neprijatelj je u to poverovao i povu-kao se.so

Ne ulazei u mzl:ike u prikazivanju ove strategeme u nas.1m izvo-rima, pokuaemo da iz nj

mogu bitri od interesa za istoriju Tribala.31 Pre svega, prilino je jasno da se Slllkob odigrao u skitskoj zemlji i da su Tnibali bili napadai. U prilog tome govori angaovanje neborakog stanovnitva, mogunost s kojom se rauna da susedni Ski

skitsku vojsku i odnese velik pien. Na povratku saekaju ga Tribali i zatrae od njega da im ustupi deo opljakanog blaga. U okraju koji je usledio Filip je ranjen, a Tribali su se doepali traenog plena.

Ostaje nam jo da raspravimo o pitanju da li se ovaj prepad Tri-bala na makedonsku vojsku odigrao u njihovoj zemlji, kako :se obino uzima. Put od Donje Skitije ka Makedoniji nije vodio kroz tribalsku 21emlju, a kako se Filip kretao s velikim plenom, koji se uglavnom sa-stojao od robova i stoke/l3 bilo bi pr.irodno pretpostaviti da je izabrao najkrai put i da se, prema tome, i sukob s Tribalima odigrao van nji-hove zemlje, bilo da su oni, znajui za njegov povratak, krenuli njemu u susret i doekali ga negde u tuinslmj zemlji, bilo da su se i oni jo uvek nalazili u Skitiji, iii na granici Skitije, i tu presreli makedonsku vojsku i oteLi joj plen. Postoje, meutim, indicije koje navode na misao da je Filip, vraajui se iz Skitije, proao kmz teritoriju Tribala. Govo-rei o trima tekim povredama koje je makedonski kralj zadobio u ra tavima, Demostenov komentator Didim kae da je on trei put ranjen sa-risom u desno bedro, od ega je ostao hrom, Za vreme upada u tdbalsku zemlju>Vie bih voleo da imam kraj sebe oveka (kao to je Demosten) za koga mo ube-

ivanja i snaga miljenja nisu manje vane od sile oruja, nego konjani-

33 Usp. I u s t. IX, 2, 15-16: >>XX milia puerorum ac feminarum capta, pecoris magna vis, auri argentique nihil ... XX milia nobilium equarum ad genus faciendum in Macedoniam missa.

34 D i d y m i de Demosth. comm. 13, 3-7 (T 20). 35 P l u t . de Alex. virt. I, 9 (T21) 36 Cf. I or d. Get. X , 65: Philippus quoque, pater Alexandri M agni, cum

Gothis amicitias copulans Medopam Gudilae regis filiam accepit uxorem, ut tali affinitate roboratus Macedonum regna firmaret.

ke odrede Hira i Tribala i svu ostalu najamniku vojsku.

rom, uzgredni pomeni tribalskog pohoda kod Plutarha, Strabona i Dio-dora izgledaju vrlo mravi U njima neemo nai nita naroito novo.to Od interpretacije Arijanova teksta zavise uglavnom odgovori na neka sporna pitanja koja i do danas, iako se o njima mnogo raspravljalo, nisu dobila zadovoljavajue reenje, kao to je, na pnimer, pitanje o pravcu kretanja Aleksandrove vojske, mesto gde su Tribali iveli u njegovo vreme, mesto gde je Aleksandar izbio na Dunav. Stoga emo po-etii nae izlaganje s njegovim izvcetajem.41

Poto je ukratko objasn~o kako se od igrala promena na makedon-skom prestolu posle Filipove smrti, Arijan nastavlja:

Cim je granulo prolee, krenu Aleksandar u Trakiju protiv Tribala i lUra, jer je uo da su se Iliri i Tribali pobunHi, a i zbog toga to mu se Oimlo da ih kao susede ne srne ostaviti a da \ih sasvim ne pokori, s obzi!Tom na to da mu je predstojao put koji e ga odvesti tako daleko od domovine. Krenuo je iz Amfipolja i upao u Trakiju takozvanih auto-nomnih Traana imajui s leve strane grad Filipi i planinu Orbel. Poto je preao reku Nest, kau da je desetog dana stigao do planine Rema.

U tesnacu koji vodi kroz planinu pokuali su autonomni Traani da mu prepree put. Spremili su se da na mestu gde je put bio najstrmiji sjure kolima sa neke UZViiice na makedonsku falangu ,j razbiju je. Alek-sandar je, meutim, video da drugi prolaz ne postoji i da mora riziko-vati. Naredio je vojnicima da, ukoliko je to prostor dozvoljavao, skau naglo u stranu i proputaju neprijateljska kola. A tamo gde je to bilo

nemogue, da brzo legnu na zemlju i pokriju se titovima, tako da koJa projure preko njih. Uspeh je b1o neverovatan. Nijedan Makedonac nije nastradao pod kolima. Aleksandar je preao u protivnapad i naneo Tra-

anima velike gubitke, pohvatao im ene i deou i odneo velik pien. Aleksandar odasla pien natrag u gradove na moru, predavi ga n a

rukovanje Lisaniji i Filoti. A sam, prevalivi vrh, nastavi put po planini Rernu do zemlje Tribala i stigne na reku Ligin, koja je udaljena tri dana hoda kada se od Istra ide ka Rernu. Kmlj Tribala, Si,rmo, koji je ve odavno uo za Aleksandrov pohod, poalje ene i d ecu Tribala na Is.tar i naredi im da preu preko reke na neku dunavsku adu (ta se ada zove Peuke) . Na to ostrvo prebegoe, kada se ve Aleksandar pribLiavao, i Traani, susedi Tribala, i sam Sirmo pobegne tuda sa svojom pratnjom. A mnotvo T11ibala pobegne natrag na reku, odakle je prethodnog dana bio krenuo Aleksandar. Kad u za nj,ihov pokiret, Aleksandar se i sam vrati i povede vojSJku na Tnibale. Zatekne ih kako podiu logor. Iznena-

eni, oni se postJroje ispred ume koja se prua uz reku. Rasporedivi falangu u dubokim redovima, Aleksandar krenu s njom, a strelcima i

prakaima naredi da istre napred i da iz lukova i praki gaaju var-vare ne bi li ih nekako izmamilii iz ume na istinu. Kad se naoe pod

koji ive na njegovoj desnoj obali, 3, 1-2, koji je Arijanov - uzet iz Ptole-meja, naravno, u jako skraenom vidu. Jacoby, F.Gr.H.IIB, Nr. 138,. prihvata ta-

koe tu mogunost i unosi u svoju zbirku kao fr. l, odlomak Arijanov I, 2-3, 4. Meutim, Korneman je svakako, u pravu kad smatra da je ptolemejevsko i ono to prethodi ovom odlomku, kao i ono to sledi (rat s Getima, napad na ostrvo gde su se sklonili Tribali,. poslanstva ). Poreklo podatka o poslanstvima

potvreno je i Strabonovim svedoanstvorn, v. prim. 42.

24

o S tr. VII, 3, 8 (e. 301) (T 24) ; D i o d. XVII, 8, l (T 25) . Arr. I, 1,4'--'1, 7 (T 23).

udarcima strela, o~i istre i napadnu strelce da bi ih navukli na borbu izbliza, jer su strelci bili nenaoruani. Aleksandar pak, poto tih je izma-mio iz ume, naredi Filoti da sa gornjomakedonskim konjanicima na-padne desno krilo, koj:e je naj~ie izbilo napred. Heraklidu i Sopolisu naredi da povedu botijej:s.ke i amfipoljske konjanike protiv levog krila. A sam udari sa falangom peaka i ostalom konjicom koju je bio raspo redio ispred falange na centar. Sve dotle dok se gaalo izdaleka, Tribali nisu bili gori od Makedonaca. Ali kada je zbijena falanga snano udarila na njih, a konjanici nisu vie bacali koplja, ve su na konjima navaljlivali gurajui se tamo i amo, Tribali pobegoe kroz umu na reku. U bekstvu ih je poginulo tri hiljade, a ivih je ovog puta malo pohvat-ano, jer je uma ispred reke bila gusta i no koja se spustila oduzela je Makedon-cima mogunost uspenog proganjanja. Makedonaca je poginulo, po re-

ima Ptolemeja, jedanaest konjanika i oko etiri stotine peaka. Treeg dana posle ove bitke Aleksandar stigne na Istar. Tu preuz-

me duge lae koje su mu rekom stigle iz Bizanta preko Crnog mora. Napunivi ih strelcima i hoplitima, doplovi do ostrva gde su se bili sklonili Tribali i Traani i pokua da se iskrca. VarvaDi su presretali makedonske lae na reci gde god bi se one pribHile. Laa je bilo malo, vojska u njima nije bila veLika, a :i obale ostrva bile s.u uglavnom strme za napad, struja vode uz ostrvo, kako to biva ru kanalu, brza i nezgodna za plovidbu. Stoga Aleksandar povue lae i odlui da pree Istar i udari na Gete.

Kada se vratio na Dunav, >>st,ignu mu poslanstva od ostalih slobod-nih plemena koja ive u bLizini Istra i od Strma, kralja Tribala. Tom prilikom dolo je i do poznatog susreta Aleksa ndra s "Keltima koji i;ve oko Jonskog mora .42

Ovim se zavrava Arijanov izvetaj o tr:ibalskom pohodu. Na po-vratku Aleksandar prolazi kroz zemlju Agri'ana i Peonaca, idui u pravcu Ilirije, gde je u meuvremenu takoe bilo dolo do odmetanja od make donske vlasti. Na putu stigne mu vest da Autarijati imaju nameru da ga

napadnu.4~

... -: *

Najrazliitije pretpostavke iznete su o tome kojim se putovima kre-tao Aleksandar u ovom svom pohodu, na kome je mestu preao preko Balkana i na kome mestu izbio na Dunav. Uzeti su u kombinaciju svi pre-voji (Sv. Nikola, Trojanova vrata, ipka, Gvozdena vrata) ii ceo tok Du-nava od ua Mor ave do samog njegovog ua (ue Morave, Vidin, Oescus, Svitov, Ruuk, Silistrija, ue Dunava).44 Ve sama okolnost

42 Poslanstvo Kelta pominje, kao to smo rekli, i Strabon, VII, 3, 8 (e. 301); usp. (T 24): tp'!) ai i>e TI-roAEfLOCloc; prp Ke:hour;; -rour;; ne:pi 't'OV Ai>piocv tp'/,iocc; xoc( ~e;viocc; xu p,v. Usp. 1i dalje odeljak o Skordiscima, str. 210 i pr. 6 i 8.

43 Ar r. I, 5, 1-4: ocu-roc; 1>1: 6rr' 'Ayp,uvwv xoci lloc,6vwv npotlxwpe:' ... Oi 1>8 xoct -rm\c; Ail-rocp,

da je toliko pisano o ovom problemu i sa tako oprenim miljenjima po-kazuje da nedostaju elementi za njegovo s1igurno reenje. Ipak broj mo-gunosti nije tako neogranieno velik. Neke od iznetih pretpostavki oigledno se zasnivaju na ravo interpretiranom tekstu i nedovoljnom po-znavanju etnikih odnosa u Podunavlju u vreme Aleksandrovog pohoda.

Naroito su dva podatka navela naunike na pogrean put prili kom reavanja ovog problema: pomen grada Q)t),_[rr:rrou~ :rr6:Atv koji je, pre-ma Arijanu, bio Aleksandru s leve strane kada je iz Amfipolja iao u zem-lju takozvanih autonomnih Traana

ski put od Amfipolja do Neapolja, svakako, ne dolazi u obzir - on bi proao kroz same Filipe, a ne bi grad imao s leve strane.4s Meutim, sve postaje jasno kada se zna da je sem znamenitlih Fi11pa i dalekog FWpo-polja postojao jo jedan grad koji je nosio Filipovo ime. Taj se . grad nalazio u Parorbeliji, na podnoju planine Orbela, tj. u oblasti zapadno od Strimona, juno od Belasice.49 Ovaj parorbelijski Filipopolj posve-

doen nam je, istina, samo kod Strabona, a1i u vreme kada je Ptolemej pisao istoriju Aleksandrovih ratova, vreme vrlo blisko vremenu osniva-nja svih Filipovih gradova, nije moglo biti neke razlike u veHini i zna-

aju tlih tek stvorenih naselja. Niko nije tada mogao da predv:idi da e Filipi na Pangajskoj goli zaseniti istoimeni grad u Parorbeliji. P.rema tome, ako se odustane od identifikovanja Arijanove ClltA(:rr:rrouc;- :rr6At v s poznatim Filipima, interpretacija njegovog teksta postaje vrlo laka i kretanje Aleksandrove vojske u prvoj etapi sasvim logino. Iz Amf.ipolja Aleksandar je nastavio put doLinom Strimona u pravcu severa, imajui s leve strane grad F11ipopolj (u Parorbelijti) i planinu Orbel. Zatim je preao preko Nesta.

Nije jasno kada Aleksandar dolazi u zemlju autonomnih Traana, da li pre- ili posle prelaza preko reke.5o Arijan kae da je on upao u Trak,iju takozvan,ih autonomnih Traana imajuci s leve strane grad Filipi i planinu Orbel

Strumi. Ove Traane, ini mi se, ima u vidu i Ptolemej. Prema tome, Aleksandar je mogao naii na njih i pre prelaska preko Nesta, a i na svom putu od Nesta do Hema. Time se, moda, 'i objanjava ne tako precizno izraavanje Arijanovo. U svakom sluaju, podatak o tome da je Aleksandar na poetku svog puta upao u zemlju autonomnih Traana go-vori takoe protiv identifikovanja

lem jer je i sama zasnovana na podatku o ostrvu Peuke.so Parvan je skrenuo panju na jednu okolnost koja nedvosmisleno pokazuje neodr-ivost miljenja da je Aleksandar izbio na Dunav u blizini ua. Iz Arija-na, a narooito iz Strabona (v. gore), vidi se da Aleksandar nije naiao na Gete s ove strane Istra. Meutim, sasvim je sigurno da je istoni deo prostora izmeu Balkana i Dunava, bio nastanjen Getima,57 kao to je. s druge strane, sigurno da su s one strane Dunava, u blizini ua, ivela ne getska, ve skitska plemena.5~

Odbacujui, s pravom, hipotezu o preselje nju Tribala na ue Du-nava, Vuli je pokuao da spase autentinost pomena ostrva Peuke na taj nain to je pretpostavio da je Aleksandar izbr~o na Dunav negde zapadno o d Iskera, u zemlji Tribala, a docnije se spustio do :ua i tamo pokuao da se iskrca na ostrvo Peuke.59 U diskusiji o ovom pitanju za-boravlja se, meutim, jedan vaan podatak. Dok je neborako stanovni-tvo, ili bar jedan njegov deo, smeteno na ostrvo, kae Arijan, mase Tr.i-bala vra:trile su se natrag na reku odakle je prethodnog dana bio kre-nuo Aleksandar.Go Prema tome, ostrvo nije moglo biti daleko od reke Ligina, na koju je Aleksandar izbio kada je preao planinu Balkan, a ta reka, kao to smo videli, bila je udaljena tni dana hoda od Dunava. Ostr-vo se, dakle, moralo nala:z;iti u blizini puta koj1i sa te reke vodd na Dunav. Identifikovanje Ligina sa nekom od reka koje se u Crno more ulivaju juno od Dunava nalo je, dodue, pristalica, aM se ono mora odbaciti s obzirom na ono to smo malopre rekli o Getima i poloaju njihove zemlje61, a to znai da ni ostrvo na koje su prebegli Tribali ne moe biti Peuke.

56 O tobonjem preseljenju Tribala u oblast oko ua Dunava v. nie, odeljak o teritoriji.

57 Pdrvan, Getica, 45, pr. l. - Sudei po Teopompovom fragmentu, A t h e n. XIV, 627e, Filip je doao u dodir s Getima prilikom svog ratovanja kod Odesosa (J or d. Getica X, 65, govori o Getima i tamo gde je re, oigledno, o Traanima, a ne o Getima; kralj Gudila hio je, prema A t h e n. XIII, 557 d, o nuv 0pcpdiiv ~l)(crL'Ae:0c;) . To su, naravno, Geti s ove strane Dunava. Usp. napred pr. 36.

58 Skiti se uopte ne pominju u vezi s Aleksandrovim pohodom na Du-nav, sem kod PI u t. de fort. Alex. II, ll (T 28) . Ne verujem, meutim, da iko moe pridati znaaja ovom podatku iz jednog retorskog spisa, tim pre to Plutarh u Aleksandrovoj biografiji kae da je doao do Istra, ali ne i do Skita .

59 Vuli, Alexandre, 200 sqq. 6o Arr. I, 2, 3 (T 23). 61 Kao osnovni razlog zato bi Ligin morao biti crnomorska pritoka na-

vodi se obino to da reka od koje se rauna odstojanje do Dunava ne bi mog-la da bude pritoka Dunava, ve bi morala biti paralelna s njim. Razlog nije bogzna kako jak, jer je odstojanje dato od mesta gde je Aleksandar izbio na reku i ne mora znaiti da je ova celim svojim tokom bila podjednako ucla ljena od Dunava. Ali, ak ako se i dopusti da reka za koju se kae &.rrsxe:L rlrro -roii '' Icr-rpou ne moe da tee u pravcu Istra, nigde ne stoji da to mora blti neka od velikih dunavskih pritoka. To je mogla biti neka manja reka koja se uliva u neku od tih pritoka. Naravno, sve kombinacije sa crnomorskim pritokama su u krajnjoj liniji posledica uverenja da je Aleksandar iao u pravcu ua Dunava, gde se nalazilo ostrvo Peuke. Meutim, B eloch, III, 22,. 352, zalaui se za idcntifikovanje Ligina s Kamikom, primeuje da nijedna crnol_llorska pritoka nije tako blizu ua da bi se to odstojanje moglo prei za tn dana hoda. Stoga smatra ela je Aleksandar od Kamika krenuo u prav-cu Ruuka, ~oj~ je _udaljen oko 100 km. Na taj nain se, meutim, odustaje od Peukc, koJa Je bila, kao to smo videli, glavni razlog to se ue Dunava

29

Protiv traenja tog ostrva kod usca Dunava govod jo nekoliko stvari. Pre svega, da je Aleksandar doao do ua, to bi, ver;ovatno, bilo istaknuto u na,im izvorima. Zatim, Makedonci su na povratku proli kroz zemlju Agrijana i Peonaca, koji su :hiveli oko gomje i srednje Stru-me. Ne vidim zato bi s ua Dunava Aleksandar potegao ak do gornje Strume i, da je to uin~o, zato to ne bi posebno bilo naglaeno tim pre to je njegov povrata:k bio uurban zbog dogaaja u Ilirijoi. Najzad, poslednji, ali, svakako, ne i najslabiji, argumenat koji se moe navesti protiv identifikovanja tribalskog ostrva s ostrvom Peuke jeste neslaga-nje opisa koji nam daje Arijan -Kal. T~S' vt'1crou nJ. rro1.1.&. arr6wp.a E; rrpocr~OAr]V, Kal. ro pe.lip.a TOU rrorcwou ro rrap' fXtlTI']V, o[a Oi] Es crrcv6v cruyKcK1.cLcrp.8vov, ou Kal i::rropov :n:pocrpccr9m - s izgledom ostrva Peuke u peskovitoj dunavskoj delti. Zbog toga ne preostaje nam drugo do da podatak Arijana i Strabona o tome da se ostrvo na koje su pre-begli Tribali zvalo Peuke smatramo grekom. Kad bi bHa u pitanju samo Arijanova kratka, umetnuta reenica, mogli bismo pomisliti da je po-sredi glosa, ali je ta mogunost iskljuena s obzirom na Strabonov tekst. Moramo priznati da je teko objasniti kada je i kako dolo do te greke.G3

Isto tako treba odbaciti i one kombinacije koje dovode Aleksandra do ua Timoka, ili ak do ua Morave. ldentitikovanje Ligina s Nia-vom je isto tako neprihvatljivo kao i njegovo identifiikovanje s nekom crnomorskom pritikom.64 Kako je to Vuli lepo pokazao, Ligin ne moe biti juno od Hema i on se mora nalaziti na teritorij1i Tribala.65 Izlino je ovde ponoviti svu diskusiju oko ove inae nepoznate reke. Nema do-voljno elemenata za njeno .identifikovanje, ali je jasno da se ona ne srne traiti ni na krajnjem istoku ni na krajnjem zapadu. Pominjanje prela-za preko Nesta Oini nunom pretpostavku da je Aleksa1.1.dar preavi ovu reklU nastav,io put u pravcu sever-severoistok. Ali kada se probio kroz klanac, on se kretao >>po planini Hemu do zemlje Tribala, to znai da je sada iao u pravcu zapada.66 Prema tome, i reka Ligin se morala nala-ziti u istonom delu tribalske zemlje. Opti zakljuak do koga je doao uzima kao krajnja taka Aleksandrovog pohoda. - Smatram izlinim da ovde nabrojim razliite identifikacije koje su predloene za Ligin, s obzirom na to da nema dovoljno elemenata da se doe do sigurnog miljenja ( Polaschek, Triballi, 2 397, s pravom smatra da je poloaj Ligina i Peuke unbestimmbar

Vul

uopte imali, ali ona, oigledno, nije kod njih imala onu ulogu koju ima konjica kod Sk:ita i nekih trakih plemena. To je utoliko udnije to nam je postojanje trihalske konjice direktno posvedoeno kod Nikole iz Damaska. U njegovoj zbirci >>Zanimljivi obiaji zabeleeno je da su Tribali u bitkama postrojavali svoje snage u etini bojna reda ( >>falan-ge): napred su ili oni najslabiji, za njima najsilniji, potom konjanici i na kraju ene, koje su grdnjama i proklinjanjima spreavale bekstvo voj-nika. n Pod >>slabima i >>jak.ima podrazumevaju se po svoj prilici, lako i teko naoruani vojnioi, mada se iz opisa bitke s Aleksandrom ne vidi da su postojalli razni rodovi peadije, pa bi se izrazi acr6Evcl~ i Kpancrrm mogli uzeti i u pravom, a ne prenesenom sm1slu. Alrijan kae da su Tri-bali kad su ih napali makedonski strelci i praka.i izali iz ume da se s njima bore prsa u prsa (\;rw~ f--S' XE!pa~ ~uvp.tEtaV yup.vo'~ oucrt roi~ roQrat~), a kada je na njih navalila falanga 'i konjica, sve dotle dok se borba vodila izdaleka (i'crrc p.f:v axpo~oAtcrp.o~ rro.p' f: Karspwv !1v), oni nisu bili nita gori od Makedonaca. Tek kada su konji pmvalili u njihove re-dove i zbijena falanga udar:ila na njih, oni su se dali u bekstvo.72 Oigledno, ni:su bili dorasli za borbu sa teko naomanim i odlino uvebanim makedonskim hoplitima. Nikola iz Damaska govori, dodue, o tribalskoj falangi, ali to, verovatno, ne zna6i nita vie do da su se postrojavali u borbene redove, a da nisu nastupali kao nepovezana, slobodna masa, kako to obino ine varvari. Sem strela i kopalja za bacanje morali su imati i oruje za borbu izbliza. Arijan nam je sauvao (prema Ptolemeju) i brojke o gubicima na jednoj i drugoi strani: 3 000 palih Tribala, ll ko-njanika i oko 40 peaka makedonskih. Velika nesrazmera objanjava se

delimino injenioom da je tribal,ska vojska bila razbijena i primorana na bekstvo. Preuveliavanje neprijateljskih gubitaka u cilju isticanja ju-natva Makedonaca nije, meutim, retko kod Ptolemeja, tako da ovi bro-jevi ne moraju biti tani.

Za prelaz preko Dunava i pokuaj iskrcavanja na ostrvo gde su se Tribali bili sklonili Aleksandar je upotrebio ratne brodove koje su mu iz BiZaJnta poslati Crnim morem i Dunavom. Ova okolnost ne moe se upotrebiti kao argumenat u prilog tezi da je Aleksanda.r izbio na Dunav blizu njegovog ua. Vreme potrebno da lae doplove iz Bizanta je irele-vantno, jer je jasno da je Aleksandar morao dati nalog za njihovo odaJi-ljanje jo dok je bio u Makedoniji, pa su one mogle da krenu u isto vre-me kad i on, pa i ranije.n Sem toga, susret s makedonskom vojskom na Dunavu nije morao da se odigra odmah po njenom dolasku. Aleksandar je krenuo iz Amfipolja u prolee, a kad je ratovao s Getima, etva je bila stasala () .. l;Jlov !1v cr ir ou f3a96) .74 On se, dakle, morao zadrati due vre-mena u tribalskoj zemlji, a i put do Tribala nije se, svakako, sastojao samo od mareva i kraih odmora. Posle pobede nad autonomnim Tra-

71 Nicol. Damasc. mar. mirab. fr. 116 J (T 84). 12 Arr. I, 3, 3-4. 73 Prema Arijanu, Aleksandar je treeg dana posle bitke kod Ligina sti-

gao na Dunav. Iako se na to nadovezuje reenica 8vm680( )(O('t"I):AIX[J.~tXVE~ IXDT

anlma, koji su pokuali da mu prepree put kroz baikanski kiana, Aleksandar je, kae Arijan, pien poslao natrag u pnimorske gradoveJ5 Iz Arijanova teksta dobija se utisak da je re o plenu sa bojita; meutim, sama injenica o njegovom odailjanju pokazuje da je to moralo biti pozamano blago. Stoga, iako se nigde ne govori o pljakanju naselja i polja, prirodno je pretpostaviti da se i u ovom ratu postupalo kao i obino . Pobeda na bojnom polju otvarala je vrata u nezatienu zemlju i pruala mogunost ot~manja robova, stoke i druge pokretne imovine. U datim uslovima to je bio jedini nain da se nametne tuinska vlast i da se obezbedi pozadina za dalji pokret. Zato mislim da put od Amfipo-lja do Dunava ne treba svesti na one dane hoda koje su nam izvori zabelei1i.

Za prebacivanje vojske preko Dunava Aleksandar je upotrebio, po-red ratnih laa, i amce (p.ov6~uAa :rrJcoia) koje je rekvirirao od okolnog stanovnitva.76 Arijan kae da je tih amaca bilo mnogo, jer su se varvari sluili njima kako za ribolov, tako i za prelaenje na drugu obalu u cilju pljake, to se, oevidno, nije retko deavalo. Ova vest p okaruje da su Tribah raspolagali renom flotilom. Da je prelaenja preko reke, u jed-nom i drugom pravcu, bilo mnogo, i esto u velikim razmerama, sazna-jemo ~ iz drugih svedoanstava, o kojima e biti rei dalje.

U Arijanovom izvetaju operacijama prottv Tribala nije dato vie mesta nego borban1a s trakim plemenima i prekodunavskim Getima. tavie, u zavrnom delu izvetaja, epizoda s keltslcim poslanstvom poti-skuje u zasenak zakljuenje m~ra s Tribalima. Iz drugih izvora, meutim, viili se da je Aleksandrov pohod na Dunav srna tran u prvom redu pohodom protiv Tribala. Tako je kod Atinjana, koji su iskoristili Alek-sandrova udaljavanje iz Makedonije da zajedno s Tebancima pokuaju da zbace makedonsku vlast, rat na Dunavu b~o vezan za ime Tribala . Prema Plutarhu, kada se spremao da krene u Grku i ugui ovu pobunu, makedonskJi kralj je izjavio da eli da se pred Demostenom, koji ga je nazvao deakom dok je bio kod Ilira i Tnibala i mladiem dok je hio u TesalijiDemosten i Likurg, bijui boj reima pobe-dili Makedonce u tribalskoj zemlji i samo to nisu izloili Aleksandra mrtvog na tnibinu da ga svi vide.77 Ovi podaci anegdotskog karaktera

75 Ar r. I, 2, 1: 'AM~ocvl'>poc; 36 T~V !J.EV Ae:iocv 61ticrw am)7te:[J.

pokazuju da su savremenici u Tribalima videli glavnog Aleksandrovog protivnika na Dunavu.

Iako pokuaj i-skrcavanja na ostrvo nije uspeo, iako tribalski kralj i snage koje su ga pratile nisu bili poraeni, prela:z na levu obalu reke i ratovanje s Getima uinhli su takav utisak na sva okolna plemena da su

SL l. Granice Aleksandrova carstva (odseak) i Helenistiki svet oko 185. godine pre n.e. (odseak), prema Bengtson-Miloji, Grasser historischer Weltatlas, br. 17 i 22. Na prvoj skici Tribali se nalaze izmeu Morave i Iskera, izvan gra-nice Aleksandrove drave. Na drugoj oni su pomereni (verovatno omakom)

daleroo na zapad. Up. nap. 81.

ona pohitala da zatrae Aleksandrova prijateljstvo. Shl-mo je takoe po-slao mladom makedonskom kralju darove, to jezikom primitivnih naro-da znai da mu je formalno izr~io pokornost. Arijan kae da je Aleksan-dar izmenjao izjave vernost.i sa svim plemenima koja su mu uputila poslanr1ke.7S Reenica kojom se zavrava izlaganje o keltskom poslan-stvu - >>li njih je nazvao pr.ijateljima i uimo saveznicima - pokazuje da je o dnos prijateljstva i saveznitva sklopljen i s drugim narodima,

34

pa prema t?~e i s Tr~bali~a. Stra~on govor_i takoe o sklapanju _prija-teljstva i vrdr u tom sto Srrmo IliJe dozvolio Aleksandru da se Iskrca na ostrvo, a sam rnu je poslao dm,ove i zatraio njegovo pdjateljstvo79 znak primitivnosti tribalskog kralja. Meunim, iako su Arijan i Strabon saglasni (oboJica su podatke ~rpeli iz Ptolemeja), ne smemo zakljuiti da je poloaj Tribala b io slian poloaju onih naroda u Podunavlju sa kojima Aleksandar nije ratovao, ili pak poloaju dalekih Kelta. Ostali izvor i pokazuju da je Aleksandar Tribale smatrao pokorenim narodima, a stanje u kome ih je zatekla njegova smrt to potvruje. Aleksandar re-dovno navodi i Tribale meu balkanskim narodima koje je potin1o kad god govori o svoj.im vojnikim uspesima i dometu svoje vlasti. ,.pokorio ISam TraNiju i Ilire, gospodarim Tribalima i Medtima, kae on na jednom mestu u Kurc:ija Rufa. A na drugom: da ,j ne govorim o

Hi.~ima, Tribalima, Beotiji, Sparti, Ahajoima, Peloponezu, koje sam pokorio, neke sftm, povevi na njih vojsku, druge pomou svojih vojsko-voda .so Kad bi tribalsrwi pohod bio zavren samo sklapanjem pvijatelj-stva, ova m esta se ne bi mogla objasniti. Pri tome nije, naravno, vano da li emo govor Aleksandmv, iz koga su uzeta ova mesta, smatrati auten-

tinim Hi ne. Vano je da su Tlibali vaili kao pokoren narod. Zato mi-slim da bi na kartama Aleksandrova carstva severna granica morala da obuhvati i tribalsku teritoriju.s1

TRIBALI POD MAKEDONSKOM VLAU

Dok su novoosvojeni posedi u Trakiji stavljeni jo za Filipa pod komandu posebnog stratega, TribaLi su, kako se vidi iz podele upravnih podruja posle Aleksandrove smrti, neposredno potinjeni makedon-skom kralju, odnosno, posle njegovog odlaska na Istok, njegovom name-sniku. Ova znaajna 6injen.ica pokazuje izmeu ostalog, jasnije nego bilo koji drugi podatak, da su Tribali iveli zapadno od Iskera, u susedstvu Agrijana, Peonaca i Dardanaca, koji su takoe bili neposredno vezani za Makedo[]riju. Palaek je pokuao da objasni pvu okolnost na nain koji je vrlo karakte,ristian za upornost kojom se izvesne zablude odravaju

79 S tr. VII, 3, 8 (T 24) . 8 Curt. IX, 6, 30 (T 34) ; VI, 3, 2 (T 35). 81 Na karti Aleksandrova carstva koju donosi Bengtson u svojoj Grie-

chische Geschichte, str. 326 (isto Bengtson-Miloji, Grosser historischer Welt-atlas I, Vorgeschichte u. Altertum, str. 17), granica ide Dunavom od njegova ua do Nikopolja (ad Istrum), zatim skree jugozapadno obuhvatajui teri-toriju Meda i Peonaca, ostavlJ ajui izvan carstva najvei deo Tr ibala (koji su zabeleeni s jedne i druge strane I sk era), Agri jane i Dardance ( ija se te-ritorija protee na istok do Iskera!). Na ovoj karti Geti i Skiti zabeleeni su samo severno od Dunava. Meutim, na karti koja prikazuje porast Makedo-nije za vlade Filipa II Geti zauzimaju oblast izmeu Balkana i Dunava istono od Iskera, a Tribali su najveim delom zapadno od ove reke. Ako Filip nije trajno pokorio oblast ovostranih Skita i Geta, Aleksandar to, svakako, nije uinio. Stoga ne vidim na osnovi ega granica njegovog carstva moe dopirati do ua Dunava, naroito ako Tribali ostanu van nje (sl. 1). Sve je pogreno na prostoru koji nas interesuje na karti G. Glotz-R. Cohen, Alexandre et le de-membrement de son Empire, Paris, 1945, str. 64: Tribali su zabeleeni izmeu Balkana i Dunava prema Crnom moru; Taulanti na Moravi, severno od Dar-danaca; Autarijati u Panoniji; Peonci na Rodopima; Agrijani istono od Am-fipolja do Hebra!

3* 35

u nauci. Umesto da iz nje izvue nuan zakljuak da je tobonja tribal-ska seoba izmiljotina savremene nauke, on istupa sa pretpostavkom da su se Tuibali prilikom sklapanja ugovora o miru s Aleksandrom mo-rali odrei hegemonije nad svojim istonim posedima (drugim reima da su se vratili tamo gde su oduvek bili! )82 Nije nimalo verovatno da je posle Aleksandrove pooede dolo do tenitorijalnih promena kcod Tribala s obzirom na oblik zavisnosti u koju su pali. Ratovanje FiUpa i Alek-sandra na severnim granicama Makedonije nije imalo za cilj proirenje drave, ve jaanje njene vlasti i sticanje bogatstva. Pokorena plemena - Tribali, Iliri, DaJrdanci, Peonci, Agrijani - sauvala su svoje domae vladare i neizmenjen:o politiko ureenje. Njihova potinjenost make-donskom kralju izraavala se u p!l"euzimanju raznih obaveza (davanje vojske, plaanje danka i sl.), to je, uz pien koji su joj sami ratovi dono-sili, za Makedoniju predstavljalo znaajan izvor materijalnih blaga.

Tnibali su uestvovali s jednim kont~ngentom peaka u Aleksand-rovom pohodu na Istok. Kod Diodora je zabeleeno da je u vojsoi s ko-jom je Aleksandar preao u Aziju bilo, pored 12 000 Makedonaca, 7 000 grkih hoplita i 5 000 najamnika, i 7 000 Odriza, Tribala i Ilira, l 000 strelaca i takozvanih Agrijana, tako da je ukupno bilo trideset (.i dve) hiljade peaka .s3 Ostahl izvo11i, ukljuujui Arijana, daju samo ukupan broj peaka i konjanika tako da D~odorove podatke moemo proveriti je-dino indirektnim putem.84 Drojzen im je ospotl.""io svaku vrednost, ne veru-jui da Diodorov sp[sak moe poticati iz nekog vojnikog izvora. Na sum-nju ga je navela i injenica da se u tom spisku vojska nabraja po narod-nostima, a ne po vojnim rodovima. Meutim, Beloh je zapaz,io da se vojni rodovi u stvari podudaraju sa narodnostima: grki saveznici bili su hop-liti, najamnici su bili lakonaoruan.i peaci, Agrijani strelci, a Odrizi, Tri-bali i Iliri bili su, po svoj prilici, takoe jednako naoruani, najverovat-nije kratkim kopljima za bacanje.ss Sa nekim manjim izmenama Diodo-rov spisak se danas prihvata kao taan.sa Jedna od :ilspravki odnosi se na broj Odniza, Tribala i Ilira: njihov se broj smanjuje na 5 000, da bi se broj najamnika mogao podii na 7 000, jer se iz drugih izvora v>idi da je

82 Polaschek, Triballi 2398: Ethnisch und politisch sind daraus gewis-se Schliisse zu ziehen, ethnisch insofern, als die Triballer damals als Illyrier gegolten zu haben scheinen, politisch hinwiederum in dem Sinne, dass sie durch ihren Vertrag mit Alexander gegen Osten hin Einblissen ihrer Oberho-heit erlitten haben diirften. Slino i B. Lenk, Thrake, 431, . .. sie (sc. die Tri-baUer) sind nach einer voriibergehender Ausbreitung nach Osten durch das makedonische Vordringen wohl zuri.ickgedrangt worden. Za etniku stranu problema v. :str. 61 i d.

sa D i o d. XVII" 17, 3-4 (T 36) . 84 Kod Arijana (I, ll, 3) stoji da je Aleksandar poveo neto preko 30 000

peaka i preko 5 000 konjanika; kod Justina (XI, 6, 2) -- 32 000 peaka i 4 SOO konjanika. Za ostale izvore v. Berve, Alexanderreich l, 178 sq. Diodor daje kao ukupnu cifru Aleksandrove peadije 30 000. Meutim kad se saberu broj-ke pojedinih kontingenata kako ih on navodi, dobija se 32 000. Zbog toga su neki naunici mislili da treba smanjiti od 7 000 na 5 000 broj Odriza, Tribala i Ilira (Griffith, Mercenaries, 13). Mnogo je prihvatljivija pretpostavka da su na kraju Diodorova teksta ispale rei xrx.i lhcrxtt.iou

ve na poetku pohoda bilo vie najamnikih trupa.87 Nemamo nikakvih indicija na osnovi kojih bismo mogli odrediti veliinu tribalskog kontin-gen ta. Ako pretpostavimo jednako uee tri plemena, onda je iznosio oko l 500 vojnika. Mogao je, naravno, biti i manji i vei.

Sem na ovom mestu, tribalski vojnici se vie nigde ne pominju u izvetaj:irna o Aleksandrovom ratu. Ali to nije razlog da dovedemo u sumnju Diodorov podatak, jer, kako je pDirnetio Berve, i Iliri su samo jednom, uzgred, pomenuti kod Arijana, a iz Kurcijeva izlaganja znamo da su uestvovaLi u bitkama kod Ise i Gaugamele i ela je 330/ 29. godine stigao u Areju nov kontigent od 3 000 ilirskih peaka.ss Treba li Tribale, Odrize i Iliire smatrati najamnicima ili su to bile saveznike trupe koje w pokorene varvarske poglavice bile obavezne ela alju makedonskom kraju? Berve naginje miljenju ela su Tribali i Iliri bil,i prav.i najamnici zbog toga to su njihove zemlje, kako on rnisli, sa formalne strane bile rnanje potinjene Makedoniji nego Oclrizi ili Agrijani.S9 Grifit misli da su se oni vremenom pretvorili u najamnike ak 'iako su iz poetka bili mobil.isani kao saveznici.90 Ne bih rekla ela se u izvoDima vidi neka raz-lika u pogledu stepena potinjenosti Agrijana i Odriza, s jedne strane, Ilira i Tribala, s druge. Tribali su, kao i Iliri i i\gvijani, smatrarui delom makedonskog carstva i posle Aleksandrove smrti. Stoga mi izgleda vero-vatnije da su Tribali bili obavezni na slanje odreenih kontingenata. injenica da ih Diodor odvaja, zajedno s Odrizima i Ilirima, od najamni-ka govori takoe u prilog ovom miljenju.

O sudbini Tribala posle 323. ostala nam je samo jedna jedina vest. Prilikom prve podele satrapd.ja i strategija, izvrene uskoro posle smrti velikog kralja u Vavilonu, odlueno je da se evropski deloV'i carstva dadu na upravu Lizimahu i Antipa tru.9t U poveem fragmentu Anijanova spisa ro. p.Ert 'AA.-uvopov, koji je na osnovni izvor za ovo pitanje, itamo : . nad oblastima Europe, Trak,ije i Her sonesa i onih naroda koji gra-nie s Traanima sve do Salmidesa i Crnog mora, vlast je predata Lizi-mahu; zemlje s one stJrane Trakije sve do Ili,ra, Tribala i Agrijana, kao i sama Makedonija i Eptir i Grci . . . , dodeljeni su pak Krateru i Anti-patru. To isto, u neto kraooj i jzmenjenoj formi, kae i Deksip, crpei informacije, oigledno, iz Arijana: U E vropi postavljen je za stratega autokratora Trakije i Hersonesa Lizimah; a (za stratega au.tokratora)

s1 Ibid., 178 88 Ibid., 139. 89 Ibid. 136: >>Anders diirfte es mit den gelegentlich genannten Illyriern

und Triballern sein, deren Uinder kamn unterworfen, jedenfalls nicht wie die eigentlich thrakischen Geb'ete Makedoniens in Form der Strategic angeglie-clert waren: hier wird hi::ichst wahrscheinlich an Soldner gedacht und dement-sprechend mit einer lockeren Organisation gerechnet werden miissen. Usp. i str . 139: >>man darf vermuten, dass sie (sc. die Tribailer) als Soldner, nicht als pflichtmassiges Kontingent ihrer Heimat dem makedonischen 1-Ieere ange-horten. Ovo miljenje prihvata kao verovatno i Bengtson, Strategic I, 29, nap. l.

"0 Griffith, l. e., Polaschek, Triballi, 2398, misli da se na ovo pitanje ne moe odgovoriti .

"1 U stvari Antipa tar je jo za Aleksandrova ivota, kao njegov name-

snik u Evropi, imao nadzor kako nad Makedonijom, tako i nad Trakijom. Pri-likom podele 323. godine, Perdika se pobrinuo da ogranii njegovu vlast time to je odvojio Trakiju u posebnu strategiju koja je dodeljena Lizimahu, usp. Bengtson, Strategic l, 24 i 40 i d.

37

svtih Makedonaca, Grka, Ilira, Tribala, Agrijana i naroda Epira- Antipa-tar.n2

Formulacija dJ~ f::rd 'lllupwu~ KO: t Tpt~al)cou~ l

IV veka. Izlaui pomenute dogaaje pokazala sam kako se oni mogu objasniti a da se ne pribegne pretpostavci o seobi. Meutim, zbog vano-5 ti koja se ovom pitanju pridaje u naunoj literaturi o Tribalima ne bi bilo izlino da se jo jednom pretrese ova teza u ceEni i da se pojedi-

nano preispitaju argumenti koji su izloeni u njenu korist. Navedena ve kod Nibura' (koji je napad na Abderu smatrao eta-

pom u kretanju T11:ibala ka novim stanitima u oblasti izmeu Balkana, mora i Dunava) ,38 pretpostavka o iseljenju Tribala postala je, tako rei, opte mesto u nauoi. Naroito se za nju zalagao i u dvema raspravama te-meljno je obrazloio Gaetano Kolumba.9,B Jedini istoriar koji se suprot-stavio prihvatanju ove teze bio je N. Vuli. On se u vie navrata bavio mim pitanjem i uporno branio miljenje da nije bilo nikakve seobe Tri-bala u vreme pre Filipa i Aleksandra, i da su Tr ibali ostali u starom kraju sve do rimskog vremena.1oo U lancima koje je napisao kao odgovor na Kolumbinu tezu dola je do izraza njegova uvek otroumna analiza iz-vornih podataka i kritinost kojom je nepogre,ivo pogaao slabe take svojih protivnika. Kao to e se vtideti iz narednih izlaganja, malo ta ima da se doda onome to je on rekao o pitanju tribalske seobe. U novije vreme pojav,ila se druga varijanta teze o seobi: govoni se ne tolik,o o pre-scljavanju koliko o irenju hegemonije Tribala do Male Skitije i o nji-hovoj vlasti nad celom desnom obalom donjeg Dunava u vremenu izmeu Atej ine smrti 339. i Aleksandrova pohoda 335.lOOa Vremensko ogranienje ove hegemonije na 4 godine samo po sebi je dovoljno da se uvidi na kakvim je krhkim nogama stajala teorija o seobi T11ibala na ue Duna-va. Ono predstavlja pokuaj da se spase osnovna premisa ove teorije, a to je uverenje da su se Filip i Aleksandar sukobili s Tribalima u obla-sti ua. Nova varijanta dovodi, meutim, do novih neloginosti. Zemlja kojom su Tnibali gospodarili svega nekoliko godina ne moe da se smat-ra tribalskom zemljom, pa se pitamo zato bi makedonski kraljevi na-pali Tribale u oblasti koju su oni tek bili osvoji1i? I da li je uopte pri-hvatljiv pojam hegemonije

niki pohod na Skite, iako nisu s njima graniili.102 Istina, Kolumba i ostali branioci teze o tribalskoj seobi dovode napad na Abderu u vezu s tom seo-bom.tOa Ali to nije nikakav dokaz. Kao to smo videli, p ohod na Abderu se moe odlino objasniti i na drugi nain .

Kolumba uzima kao utvrenu injenicu identifil,wvanje Peu ke s p ozna-tim ostrvom u dunavskoj delti. On, oigledno, ne polae mnogo na razlike u opisima ostrva na uu Dunava i ostrva na koje su se povukli Tribali, jer samo uzgred napominje da su Tribali svakako morali izabrati onaj deo ostrva koji se najlake mogao braniti.104 Njemu i ne pada na pamet da se pita da li je uopte mogue da su se Tribali, beei ispred Aleksandra, sklonili na jedno skitsko ostrvo. Naprotiv, on istie da je ostrvo Peuke moralo biti skitska, a ne tribalska, kako se moe zakljuiti iz Strabonova teksta. Poto se tribalska teritorija dodirivala sa skitskom du zapadne ivice Dobrude , a ostrvo bilo udaljeno tri dana hoda od reke Ligina, na kojoj se odigrala glavna bitka iz-meu Tribala i Makedonaca, Kolumbo zakljuuje da se ova reka morala na-laziti na granici Dobrude, jer bi se inae moralo pretpostaviti da je re o nekom drugom ostrvu istog imena, a takvo ostrvo, kae Kolumba, nije bilo poznato antikim piscima.lo5

Vuli takoe smatra da.je Peuke ostrvo u delti i da je Aleksandar doao do ua. Ali se on nikako ne slae s tim da je Ligin mogao biti pritoka Crnog mora. Za problem prostiranja Tribala pomen ostrva Peuka nema, po Vuliu, nikakvog znaaj a, jer se ono nije nalazilo u tribalskoj zemlji, dok je Ligin bio tribalska reka i prem a tome ga moramo traiti zapadno od lskera. Za vreme ovog boravka u Tribaliji Aleksandar je imao dovoljno vremena, misli Vuli, da preduzme pohod niz Dunav do njegove delte i da se ponovo vrati.106 Ni Vu-liu, zaudo, ne izgleda neobino povlaenje Tribala na teritoriju Skita, (sa kojima su nekoliko godina pre toga bili u ratu!) Meutim, kao ni veina naunika, ni Vuli nije obratio panju na injenicu da odeljak u kome se govori o Liginu i ostrvu predstavlja zaokruenu celinu: Ligin je udaljen tri dana hoda od Istra, kae Arijan: Sirmo je ve ranije bio sklonio ene i decu na dunavsku adu i sam tamo prebegao kad se Aleksandar pribliio; a ostalo mnotvo Tribala vra tilo se na reku odakle je prethodnog dana bio krenuo Alek-sandar.107 Dakle, Lig'n i ostrvo ne mogu biti daleko jedno od drugoga. Da nije imena Peuke, svako bi r ekao da se ostrvo na koje su se povukli Tribali na la-zilo otprilike na onom mestu gde je izbijao trodnevni put od Ligina do Duna-va. Vulieva kombinacija o posebnom pohodu na deltu mora se, dakle, od-bacili .

Kao poseban ar gumenat Kolumba navodi rtve koje je Aleksandar pri-neo Heraklu, Zevsu i Istru. Po njegovom miljenju, one se mogu shvatiti samo ako se ima u vidu tradicija prema kojoj je Filip imao nameru da podig-ne spomenik Heraklu na uu Dunava (J u s t . IX, 2, 10: vovisse se statuam Herculi ad quam in ostio Histri ponendam se venisse ... ). Ova tradicija , kae Kolumba, morala je proistei iz vest i o Aleksandrovim rtvama legendarnom

rodonaelniku makedonske dinastije. Drugim reima, ona dokazuje da je Alek-102 Vuli, Le sedi, 234; Alexandre, 193 sq.; usp. i REB 2 (1936), 118 i d . 103 Columba, Le sedi. 214. V. o tome napred str. 14 i d. tM Columba, ibid., 209 pr. l. too Columba, Le sedi, 210-212. 106 Tluli, ibid., 202-3. Izvesnu ulogu u diskusij i o ostrvu Peuke igra tumaenje podatka o tome da su na ostrvo sklonili yuvor.lxc((:; vf..v xcx i rror.iax

;;andar doao do ua Dunava.18 lako je i sam verovao da je tradicija o ostrvu i'eukc autentina i da je Aleksandar doao do ua Dunava, Vuli je s pravom ~)dbacio ovo Kolumbino miljenje i ukazao na injenicu da rei f.rri Tl} ox&'IJ Tou 'hr?ou nikako ne mogu znaiti >ma uu Istra 109 Kako smo ve ranije nagla-sili ini nam se da bi Aleksandar, da je doao cio ua Dunava, istakao i obe-lczio jedan takav dogaaj tako ela bi to moralo ostaviti jasne tragove u naoj !radiciji. . .

U prilog miljenju da je Aleksandar preao preko istonog elela Balkana ri da su, prema tome, i Tribali iveli istono od Iskera) Kolumba navodi i;,jenicu da. se 1~a tom delu puta mak.edonskiv kralj nije mora?: ol?ezbt;djti od Autarijata 1 da JC tek na povratku prv1 put dosao u dod1r s AgnJanuna 1 cuo za n;nnenl Autarijata da napadnu njegovu vojsku.11 Kolumba misli da se moe dokazati da su Autarijati 335. zauzimali zemlje zapadno od Jonjeg toka Iske-raY' Ali, niti on pokuava da to dokae niti se to, naravno, moe dokazati.

"./uli, naprotiv, podvlai da su. prema Strabonu, Autarijati pokorili, ali ne i istcrali, Tribale i da su Tribali koje su Autarijati pokorili morali biti zapadno od Iskera. S pravom istie da nije verovatno da je sva tribalska zemlja bila pokorena i da nemamo razloga da mislimo da su Autarijati bili na Iskeru kada se Aleksandar vraao sa Dunava. tavie, poto Apijan kae da su Skor-disci istrebili Tribale, moralo je biti Tribala u staroj domovini i posle autari-jatske seobe.m

Izvestan "iskrivljen i izmenjen odjek tradicije o tribalskoj seobi prema Ul:u Istra Kolumba vidi u Apijanovim reima w~ TpL~a)J,tiiv d n 6rc6t.omov ~~~ :;e; l'lho:>Ko misli da su se Tribali preselili do

Dobmde morae da dopusti da su se i Autarijati rairili dotle, to je nedo-pustivo).

lJ:l A p p . Ill. (T 42). Kolumba (Le sedi 214) je traio u ovom podatku samo potvrdu o nestanku Tribala, a nije se pitao kako su Skordisci mogli da pokre i istrebe Tribale ako su se ovi iselili jo pre Aleksandrovog vreme-na . Vuh (Le sedi, 239), kome je bilo stalo da dokae da je Tr.bala bilo i u rim.sko vreme. nije takoe obratio panju na ovaj hronoloki raskorak i Ko-lumbi odgovara primedbom da je Apijan nebriljiv pisac i da sc nj ,~gov poda-tak ne moe uze ti kao ta('an , jer bismo inae mor ali pretpostaviti da su Skor-disci doli do Dobrude.

114 Columba, Le sedi, 214-215.

41

Vrlo ubedljiv dokaz da su se Tribali u FiLipovo i Aleksandrova doba nalazili na istom mestu gde i ranije, predstavlja po mom miljenju injenica da se oni u to vreme uvek pojavljuju kao susedi Makedonaca, susedi koj1i, kao i Ihri, stalno uznemiravaju Makedoniju. Da su Tribali iveli blizu dunavskog ua, zar bi Aleksandar govocio svoj,im vojnici-ma da ih je njegov otac zatekao K

Antipatrovu vlast. Upravo je neshvatljivo da niko nije dosada ovu jasnu i sigurlliU vest upotreb~o u reavanju problema tobonje tribalske seobe. Da su Tribaii bili bHzu Dobrude, oni bi, svakako, uli u Lizimahovo, a ne u Antipatrovo podruje. Pomen Agrijana pored njih pokazuje kako otprilike treba zamisliti granicu ova dva podruja: ona se morala kre-tati linijom Isker-Nest.

Podaci iz helenistikog vremena o kojima e biti rei u sledeem poglavlju potkrepljuju ovaj presudnri dokaz protiv teze o seobi Tribala. Sukobi Tdbala s Autarljatima 'i Keltima na poetku III veka, istreblji-vaoki ratoVIi sa Skordisoima tokom III i II veka, pohod Minucija Rufa protiv njih 109/8. godine i prodor Bastarna 29. u zemlju T!iibala i Dar-danaca ne mogu se shvatiti ako se dopusti da su Tribaii 7iveli u oblasti istono od Iskera.

SLABLJENJE I POSTEPENO IZUMIRANJE TRIBALSKE ZAJEDNICE U HELENISTiKO DOBA

Doba f ,ilipa i Aleksandra odgovara vremenu najveeg rascvata tri-balske moi. to su i oni, kao toliki narodi, podlegli makedonskoj vla-sti, to ne treba uzeti kao znak slabosti. Naprotiv, injenica da je Alek-sandar smatrao nunim da, pre nego to se udalji 1iz Evrope, jo jednom demons.trira snagu makedonske falange i uvrsti svoj suverenitet nad nj,ima govori jasno o tome da su oni vie nego 1ijedan drug.i narod sever-nog Balkana predstavljaM ozbiljnu opasnost za Makedoniju.

Opadanje tribalske zajednice poinje tek u 1sledeoj eposi. Najezda drugih plemena, sa zapada, severa i istoka, prouzrokovala je njeno po-stepena slabljenje i izum~ranje tribalskih plemena. Zauzeti mnogo zna-

ajnijim poslovima, odmeravanjem svo}ih snaga u borbi oko Aleksan-drova naslea, dijadosi nisu bil:i u stanju da prue potrebnu zat-itu sevemim delovima carstva. Pobune i odmetanja ~~bm 6U u Tra:kiji jo za Aleksandrova ivota, a uskoro posle njegove sm!iti Tribali su se nali pod udarcima Autarijata. Beei iz svoje zemlje u pravcu istoka, Autari-jati su pregazili tribalsku zemlju i pokoriLi Tr.ibale, koji su, prema ne sasvim jasnim Strabonovim reima, dopirali od Agrijana do Istra, na duini od petnaest dana hoda.12s Ne zadirui zasada u tedtor.ijalni prob-lem koji pokree ovaj podatak, pot.rebno je ukazati na veoma uslovno

znaenj1e koje u ovom sluaju moe 'imati glagol pokoriti. Jer, suprot-no onome to bi se oekivalo, niti Tribali iezavaju posle autar~jatske seobe niti se Autarijani nakon toga porr:uinju. Kalm e se videti iz dalje navedenih svedoanstava, u vreme velike keltske najezde poetkom III veka, Tribali vae jo uvek kao jedan od poznatijih naroda srednjeg Balkana.

Prema Pauzaniji, Kelti su se polazei na jug (oko 280) podelili u tri skupine: Keretrije je trebalo da povede jedan deo na Traane i tribalski narod; oni koji su poii u pravcu Peoifl!ije imali su za voe Brena i A:kihoi'ija; a Bolgije je krenuo na Makedonce i Hire ... 124 Ovaj citat pokazuje da su 80-ih godina III veka Tll}bali predstavljali jo uvek narod

12a S tr. VII, 5, ll, e. 318 (T 39); usp. str. 50. t24 p a u s. X, 19, 7 (T 41).

43

dostojan pomena. Na isti zakljuak navode nas i Justinove rec1: Gali koje je poglavica Bren polazei u Grku ostavio da uvaju granice ple-mena, da ne bi izgledalo da samo oni sede skrtenih ruku, naoruae petnaest hiljada peaka i tr'i hiljade konjanika i, razbivi vojske Geta i Tribala, zapre.tie i Makedonijj .. ,,,12:; Tribali su, prema tome, bili meu prvim narodima ko}i su osetiti udarce Kelta. Iz toga sledi da ih Autari-jati nisu sasv,im podvrglti Svojoj vlasti, inae se ne hi pominjala njihova vojska i njihova zemlja. Treba li zakljuiti da su Autarijati pregaziLi tri-balsku teritoniju ne ostavljajui trrajnijih politi~ih tragova svog pro-laza?

Izvesnu sumnju u ovo mogu izazvati sledee Strabonove rei, koje se nadovezuju na pomenuti podatak o irenju Autanijata na raun Tri-bala, Traana i Ilira: >> ... Pokoreni su pak najpre od strane Skordiska, a potom od Rimljana, kojti su i same Skord:i'Ske potinm posle jednog dueg perioda u kome su ovi bili moni. Reenica >>pokoreni su ... (KmE'A6911

Govorei o Mezima i njihovom meanju s Getima, koj1i su esto prei.a-;;;ili preko Dunava, Strabon kae da se to isto dogodilo i s trakim ple-menom Tribala. I k njemu su se doseljavali drugi na.rodi, jer se oblinja plemena redovno sele na zemlju slabijih suseda: oni s one strane Dunava inili su to stoga to su Skiti, Bastarni i Sauromati esto bili tako nad-moni da su zajedno s potisnutim stanovnitvom i sami prelazili reku pa su se neki od njih i nastanili na ostrvima ili u Trakiji; a ovostrana plemena prelazila su (na drugu obalu) pod pritiskom Ilira.12s Prema tome, tribalska teritorija postala je sklonite Geta, koji su beali ispred Skita, Bastarna i Sauromata, dok su sami Tribali, potiskivani od Ilira. traili uto-ite severno od Dunava. Koje Ilire ima u vidu Strabon? Svako e pomisliti najpre na Autarijate, mada se vremenski teko moe dovesti u sklad Strabonov podatak, koji se, oigledno, odnosi na III, a, moda, i na II vek, s autarijatskom seobom koja se odigrala krajem IV veka. Pod imenom Ilira mogu