DISTRIBUIRANA OBRADA I RELACIONE BAZE PODATAKA

mr Duan Markovisoba 237 ponedeljak od 12-14h

TA JE BAZA PODATA?

Izraz baza podatakakoristi se za opisivanje svaega od obine grupe podataka, do sloenog skupa alatki.

Izraz baza podatakakoristi se za opisivanje svaega od obine grupe podataka, do sloenog skupa alatki.

TERMINOLOGIJA RELACIONIH BAZA TERMINOLOGIJA RELACIONIH BAZA PODATAKPODATAK

Prostor problema neki dobro definisan deo stvarnog sveta-

Model podataka

ema baze

podataka -opisuje model-

Aplikacija

-se sastoji iz obrazaca-

Maina baze podataka

nije sastavni deo baze podataka-

Baza podataka

-sadri fiziki oblik eme i podataka-

Sistem koji radi s bazom podataka

PROSTOR PROBLEMA (problem space)

Po svojoj prirodi je zbrkan i sloPo svojoj prirodi je zbrkan i sloen.en.

Meutim za uspeh projekta je vrlo vano da sistem za koji projektujete bazu podataka bude ogranien na tano definisani skup objekata i njihovih odnosa.

MODEL PODATAKAMODEL PODATAKA(data model)(data model)

Model podataka obuhvata opis veza ili odnosa izmeu pojedinih entiteta kao i ogranienja.

Model podataka nita ne govori o fizikoj strukturi sistema

EMA BAZE PODATAKA(database shema)

To je preslikavanje pojmovnog modela u fiziki oblik, koji se moe realizovati.

BAZA PODATAKABAZA PODATAKA

Sadri fizike tabele u kojima se uvaju podaci, upiti i uskladitene procedure.

MAMAINA BAZE PODATAKAINA BAZE PODATAKA(database engine)(database engine)

Prepoznaje tabele, okidae i slinih elemenata.

Na ovom nivou ne morate da se bavite fizikim oblikom baze podataka

APLIKACIJAAPLIKACIJA

Sastoji se od obrazaca i izvetaja sa kojima radi korisnik

Ovde spada i posredniki sloj ili IIS ija je namena da povezuje eonu i pozadinsku

komponentu sistema

ALATKE ZA RAD SA BAZAMA

Zadatak maine baze podataka je da fiziki manipulie podacima kao to su smetanje na disk i uitavanje s njega na zahtev

Zadatak maine baze podataka je da fiziki manipulie podacima kao to su smetanje na disk i uitavanje s njega na zahtev

MICROSOFT JET

Microsoft Jet je stona maina baze podataka, namenjena sistemima koji se po veliini mogu svrstati u opseg od malih do srednjih

SQL SERVERSQL SERVER

SQL Server koristi klijent/server arhitekturu i namenjen je od srednjih do ogromnih sistema.

Objektni modeli za pristupanje Objektni modeli za pristupanje podacimapodacima

Microsoft (zasad) stavlja na raspolaganje tri objektna modela za pristupanje podacima.

Data Access Objects (DAO), koji postoji u dve varijante (DAO/Jet i DAO/ODBC Direct)

Microsoft ActiveX Data Objects (ADO) ADO.NET

Data Access Objects (DAO), koji postoji u dve varijante (DAO/Jet i DAO/ODBC Direct)

Microsoft ActiveX Data Objects (ADO) ADO.NET

DAODAO

DAO je najefikasniji objektni model za rad sa Jetovim bazama podataka u Access-u

DAO je najefikasniji DAO je najefikasniji objektni model za rad sa objektni model za rad sa Jetovim bazama podataka u Jetovim bazama podataka u AccessAccess--uu

ADOADO

ADO je jednostavniji od DAO i donosi poboljanje u vidu podrke za rad s nepovezanim hijerarhijskim skupovima podataka

ADO je jednostavniji ADO je jednostavniji od DAO i donosi od DAO i donosi poboljpoboljanje u vidu anje u vidu podrpodrke za rad s ke za rad s nepovezanim nepovezanim hijerarhijskim hijerarhijskim skupovima podatakaskupovima podataka

OkruOkruenje za definisanje podatakaenje za definisanje podataka

Ovo okruenje je Access i SQL Server Enterprise Manager i slue nam kao nain za opisivanje struktuiranje podataka

Ovo okruenje je Access i SQL Server Enterprise Manager i slue nam kao nain za opisivanje struktuiranje podataka

Razvoj Razvoj eone komponente aplikacijeeone komponente aplikacije

Alat za korienje izrade obrazaca i izvetaja su Access i Visual Studio .NETAlat za korienje izrade obrazaca i izvetaja su Access i Visual Studio .NET

Relacioni model

Relacioni model se bazira na grupi matematikih principa izvedenih iz teorije skupova i predikatne logike

Pravila relacionog modela definiu:1. oblik u kojem se podaci predstavljaju (struktura), 2. nain na koji se podaci tite (integritet podataka) i 3. operacije koje se mogu izvriti nad podacima (manipulisanje

podacima)

Pravila relacionog modela definiPravila relacionog modela definiu:u:1.1. oblik u kojem se podaci predstavljaju (struktura), oblik u kojem se podaci predstavljaju (struktura), 2.2. nanain na koji se podaci in na koji se podaci tite (integritet podataka) i tite (integritet podataka) i 3.3. operacije koje se mogu izvroperacije koje se mogu izvriti nad podacima (manipulisanje iti nad podacima (manipulisanje

podacima)podacima)

Odlike relacionog sistemaOdlike relacionog sistema

Svi podaci se konceptualno predstavljaju organizovani u redove i kolone; skup tako organizovanih podataka zove se relacija(relation)

Sve vrednosti su skalarne. To znai da se na svakom mestu koje je odreeno datim redom i kolonom, nalazi jedna i samo jedna vrednost

Sve operacije obavljaju se nad celom relacijom, a rezultat je takoe cela relacija. Taj koncept je poznat kao celovitost (closure).

Relaciona terminologijaRelaciona terminologijaAtributi

Zaglavlje

Formalna terminologija

Konceptualna Fizika MS Access SQL Server

relacija tabela tabela ili skup

zapisa

tabela ili skup

zapisa

atributi polje polje kolona

torka zapis zapis red

Model podatakaModel podataka

Model podataka je najapstraktniji nivo projektovanja baza podataka, to predstavlja konceptualni opis prostora problema.

Modeli podataka sastoje se od elemenata:1. entiteta2. atributa3. domena i veze

Entiteti (entity)Entiteti (entity)

Entitet je sve o emu sistem treba da skladiti podatke

Entitet je sve o Entitet je sve o emu sistem emu sistem treba da skladitreba da skladiti podatketi podatke

Primeri entiteta:1.Kupci2.Prodavci3.Studenti itd..

Primeri entiteta:1.Kupci2.Prodavci3.Studenti itd..

AtributiAtributi

Atributi, pobliAtributi, poblie odreuju entitetee odreuju entitete..

Odreivanje atributa koje ete ugraditi u svoj model, morate doneti na osnovu znaenja podataka i naina na koji e se oni koristiti

Odreivanje atributa koje ete ugraditi u svoj model, morate doneti na osnovu znaenja podataka i naina na koji e se oni koristiti

Prva strategija odreivanje atributaPrva strategija odreivanje atributa

Krenite od rezultata i nemojte praviti sloeniju strukturu nego to je zaista potrebno.

Krenite od rezultata i nemojte praviti Krenite od rezultata i nemojte praviti slosloeniju strukturu nego eniju strukturu nego to je zaista to je zaista potrebno.potrebno.

Drugim reima, treba nai odgovor na koja pitanja vaa baza podataka mora dati odgovor

Druga strategija

Otkrijte izuzetkeOtkrijte izuzetke

Prvo Prvo -- morate identifikovati sve izuzetkemorate identifikovati sve izuzetkeDrugo Drugo sistem morate projektovati tako da sistem morate projektovati tako da

obrauje obrauje to veto vei broj izuzetaka ali da pri i broj izuzetaka ali da pri tome ne zbunjuje korisnikatome ne zbunjuje korisnika

Imajte u vidu da morate napraviti kompromis izmeu Imajte u vidu da morate napraviti kompromis izmeu fleksibilnosti i slofleksibilnosti i sloenostienosti

Domen Domen (domain)(domain)

Domen predstavlja skup svih prihvatljivih vrednosti koje atribut moe imati

Domen predstavlja skup svih prihvatljivih vrednosti koje atribut moe imati

Veze/odnosi izmVeze/odnosi izmeu entiteta eu entiteta (relationship)(relationship)

Pod vezom ili odnosom izmeu entiteta podrazumeva se njihova asocijacija

Entiteti izmeu kojih postoji veza ili odnos zovu se uesnici veze (participants)

Broj uesnika odreuje stepen veze

Binarna vezaBinarna veza

Binarna veza predstavlja vezu izmeu dva entiteta.

Specijalan sluaj binarne veze je entitet koju uestvuje u vezi sa samim sobom. To se esto zove veza tipa sastavnice i najee se koristi za predstavljanje hijerahijskih struktura.

Specijalan sluaj binarne veze je entitet koju uestvuje u vezi sa samim sobom. To se esto zove veza tipa sastavnice i najee se koristi za predstavljanje hijerahijskih struktura.

Vrsta veza izmeu entiteta

Jedan prema jedan Jedan prema vie Vie prema vie

Veza tipa jedan prema jedanVeza tipa jedan prema jedan

Veze tipa jedan prema jedan su retke, ali mogu biti korisne u nekim okolnostima

Veza tipa jedan prema viVeza tipa jedan prema viee

Veze tipa jedan prema vie su verovatno najuobiajenija vrsta.

Veza tipa viVeza tipa vie prema vie prema viee

Veze tipa vie prema vie nisu neoubiajene i mogu se nai brojni primeri

Struktura modela objekti-veze MOV

U okviru MOV sistema, vri se opisivanje objekata i njihovih veza

ta su objekti?

Objekat u modelu predstavlja bilo neki fiziki objekat ili koncept realnog sistema (konkretan proizvod , konkretnog radnika, vremenski trenutak ili period, smer studija i slino)

Student Studiranje Fakultet

studira pohaa

Objekat ObjekatVeza

Veze u modelu opisuju nain povezivanja (uzajamna dejstva) objekata

U MOV-u se direktno predstavljaju samo binarne veze, veze izmeu dva objekata

Struktura modela objekti-veze MOV

Svaki tip binarne veze tipova objekata E1 i E2 definie dva tipa preslikavanja E1--->E2 i inverzno preslikavanje, E2-->E1

U prethodnom primeru:1. Studira: Student Fakultet (Student studira fakultet)2. Pohaa: Fakultet Student (Fakultet pohaa studenti)

Konvencije za koncept veza

Nazivi veza se uvek zadaju Nazivi preslikavanja se obavezno zadaju u

rekurzivnim vezama (binarna veza nad jednom klasom)

Nazivi preslikavanja u ostalim vezama su opcioni i zadaju se samo kada je neophodno istai ulogu objekata u vezi, odnosno kada se uloga oba objekta u vezi ne moe dedukovati iz naziva veza.

Nazivi veza se uvek zadaju Nazivi preslikavanja se obavezno zadaju u

rekurzivnim vezama (binarna veza nad jednom klasom)

Nazivi preslikavanja u ostalim vezama su opcioni i zadaju se samo kada je neophodno istai ulogu objekata u vezi, odnosno kada se uloga oba objekta u vezi ne moe dedukovati iz naziva veza.

Kardinalnost veza

Kardinalnost veza E1 E2 definie se parom (DG, GG)

DG donja granica, daje najmanji mogui

GG gornja granica, daje najvei mogui broj pojavljivanja objekta E2 DG =

Atribut i domenAtribut i domen

Objekti se opisuju preko svojih atributa

Atributi uzimaju vrednost iz skupa moguih vrednosti, koji se nazivaju domeni

Student

Ime

brIndexa

datRodjenja

jezici Adrese

Fakultet

Naziv

Adresa

studiranje

(1,1)

(1,1)

(1,1)

(1,1)

(1,1)(1,M) (1,M)

Atributi i domeniAtributi i domeni

Jednoznani atributi objekta su atributi sa kardinalnou DG=1 i GG=1 nazivaju se indetifikatori objekta

Vieznani atributi su atributi sa GG=M

Ako domen vieznanog atributa ima unapred zadat, semantiki skup vrednosti, tada se on modelira kao objekat.

Ako domen vieznanog atributa nema unapred zadat semantiki znaajan skup vrednosti, tada se predstavlja preko novog koncepta (identifikaciono zavisnog slabog objekta).

Atributi i domeniAtributi i domeni

Student

Ime

brIndexa

datRodjenja

Naziv

Ulica

Fakultet

Naziv

Adresa

studiranje

1,M

1,M

Adrese

Broj

Jezici

Zna

ZnaJezik

0,M

studira pohaa

(0,1) (0,M)

Slabi objekatSlabi objekat

Slabi objekat u modelu ne moSlabi objekat u modelu ne moe da e da postoji (egzistencijalno je zavisan) i postoji (egzistencijalno je zavisan) i ne mone moe da se identifikuje bez veze e da se identifikuje bez veze sa njemu nadreenim objektomsa njemu nadreenim objektom

OgraniOgranienjaenja

konstanta (>,

Generalizacija i specijalizacijaGeneralizacija i specijalizacija

Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup slinih tipova objekata tretira kao generiki tip (nadtip). Slini tipovi su tipovi koji imaju neka zajednika svojstva ili veze.

Specijalizacija je inverzni postupak u kome se za neki tip objekata, definiu njegovi podtipovi, koji imaju neka njima specifina svojstva.

PrimerPrimer

Zaposleni

Profesor Tehniko osoblje Odravanje

s

JMDGPrezime

predmet plata

IMe

vrsta (0,1)

OznaOznaavanje generalizacijeavanje generalizacije

Generalizacija, odnosno specijalizacija se u MOV predstavljaju specijalnom oznakom S(potie od Subtype) vezom, koja se esto naziva i ISA

Generalizacija, odnosno specijalizacija se u MOV predstavljaju specijalnom oznakom S(potie od Subtype) vezom, koja se esto naziva i ISA

Ekskluzivna specijalizacijaEkskluzivna specijalizacija

Eksluzivna specijalizacija je da kada se jedno pojavljivanje tipa moe specijalizovati u samo jedan podtip. GG=1

Eksluzivna specijalizacija je da kada se jedno pojavljivanje tipa moe specijalizovati u samo jedan podtip. GG=1

Neekskluzivna specijalizacijaNeekskluzivna specijalizacija

Kada se jedno pojavljivanje tipa moe specijalizovati u pojavljivanju razliitih podtipova GG>1

Obavezna specijalizacijaObavezna specijalizacija

Obavezna specijalizacija je kada pojavljivanje tipa mora specijalizovati neki podtip (unija podtipova je jednaka nadtipu) DG=1

Neobavezna specijalizacijaNeobavezna specijalizacija

Neobavezna specijalizacija je kada je DG=0

Agregacija i dekompozicijaAgregacija i dekompozicija

Agregacija je apstrakcija u kojoj se skup povezanih objekata tretira kao jedinstveni objekat na viem nivou apstrakcije. Zbog toga to istovremeno predstavlja i jedinstveni objekat i vezu objekata koje ga ine agregacija se esto zove i meovit tip objekata-veza

Dekompozicija je inverzna agregaciji

SpecifiSpecifinost agregacijenost agregacije

Agregacija je egzistencialno zavisna od svojih komponenti

Agregirani objekat se razlikuje od ostalih objekata u sistemu po tome to nema svoj sopstveni identifikator, ve ga identifikuju objekti koje on agregira.

PrijavaStudent Predmet

Profesor

overa

brIndexa

imejmbg datum

ocena sifrapred.

naziv

Ime Zvanje

(1,1)

(0,M)

Primer

Potrebno je voditi evidenciju o svim lekovima sa sledeim osnovnim atributima. Komercijalni naziv, Hemijski naziv, Doziranje, Dejstvo, Neeljeni efekti. Svaki lek se koristi za leenje najmanje jedne vrste bolesti. S druge strane, za svaki lek potrebno je dati kontraindikacije kojih moe biti vie. Svaki lek pripada samo jednoj primarnoj grupi lekova (antibiotici, analgetici, antipiretici). Lek proizvodi jedan i samo jedan proizvoa. Lek se pakuje u vie oblika (tableta, sirup, injekcijaprasak. Za svaku vrstu pakovanja leka potrebno je voditi evidenciju o koliini i sastavu.

Kontraindikacije

Lek

KomNaziv

HemNaziv

Doziranje

Dejstvo

NeEfekat Bolest

1,M

0,M

ProizvoaProizvodi1,1 1,M

Pakovanje

Pakuje

oblik

koliinasastav

1,M

1,1

Grupa NazivGrupe

Pripadnost

0,M

0,M

Naziv

Primer za vebu

Nacrtati dijagram objekti-veze za video klub. Potrebno je obezbediti pretraivanje po nazivu filma, anru, reiseru, glumcima, scenaristi i muzici. Voditi evidenciju o lanu video kluba (osnovni atributi: JMBG, Ime, Prezime, Status). Video klub poseduje vie kaseta (kopija) istog filma. Potrebno je obezbediti praenje istorijata izdavanja i vraanja svake kasete. Jedan lan kluba moe dnevno zaduiti vie kaseta.

OgraniOgranienjaenja

MOV najveu panju posveuje strukturi modela, ogranienja, operacije i na dinamika pravila integriteta (ali samo ovla)

Ogranienja se klasifikuju na sledee klase:

Strukturna ogranienja To su jeziki iskazi koji su bitni samo u onim delovima u kojima je mogue da operacije auriranja baze narue strukturu modela

Vrednosna ogranienja, definiu dozvoljene vrednosti atributa i dozvoljene promene ovih vrednosti.

OperacijeOperacije

Ubacivanje (Insert) Izbacivanje (Delete) Auriranje (Update)

DinamiDinamika pravila integritetaka pravila integriteta

Dinamiko pravilo integriteta ini trojka preko koga se iskazuje koje se akcija preduzima kada neka operacija narui definisano ogranienje.

Postoje :1.Prosta ogranienja2.Sloena vrednosna pravila integriteta

Postoje :1.Prosta ogranienja2.Sloena vrednosna pravila integriteta

Prosta ograniProsta ogranienjaenja

Prostim ogranienjima nazivamo ogranienjima na pojedinanim vrednostima atributa koji mogu da se narue prilikom operacija ubacivanja i auriranja. Zato se formira tabela ATRIBUT, DOMEN, OGRANIENJE, AKCIJA

Poruka:Jezik ne postoji

In (Ruski, Engleski, Nemaki, panski)

stringNazivJ

Poruka: Starost van opsega

Between 15,65tinyintStarost

AkcijaOgranienjeDomenAtribut

SloSloena vrednosna pravila ena vrednosna pravila integritetaintegriteta

Uobiajeno je da je akcija koja se definie jedinstvena za sva mogua naruavanja posmatranog ogranienja

Strukturna dinamiStrukturna dinamika pravila ka pravila integriteta i fiziintegriteta i fiziki MOVki MOV

Strukturna dinamika pravila integriteta, nad MOV strukturom su veoma sloena. Zato je potrebno da se MOV transformie u FMOV (fiziki model objekat veze).

U FMOV-u ne postoje veze u kojima oba preslikavanja imaju gornju granicu kardinalnosti M a takoe i donju granicu kardinalnosti 0. Obe ove veze se transformiu u agregaciju.

Strukturna dinamiStrukturna dinamika pravila ka pravila integriteta i fiziintegriteta i fiziki MOVki MOV

U strukturnim dinamikim pravilima integriteta, definiu se akcije koje se preduzimaju prilikom naruavanja kardinalnosti preslikavanja i to preko sledeih kljunih rei:

Restrict Cascade SetNull SetDefault

RestrictRestrict CascadeCascade SetNullSetNull SetDefaultSetDefault

RestrictRestrict

Operacija se ne izvrava ako naruava odgovarajui strukturni integritet. Npr. nedozvoljava se brisanje nekog pojavljivanja ako postoji njegov preslikani deo.

Operacija se ne izvrava ako naruava odgovarajui strukturni integritet. Npr. nedozvoljava se brisanje nekog pojavljivanja ako postoji njegov preslikani deo.

CascadeCascade

Operacija se prenosi na objekat kodomen da bi se zadovoljio strukturni model.

Operacija se prenosi na objekat kodomen da bi se zadovoljio strukturni model.

SetNullSetNull

Uspostavlja se veza sa nepoznatim objektomobjektom (nula objektom)Uspostavlja se veza sa nepoznatim objektomobjektom (nula objektom)

SetDefaultSetDefault

Uspostavlja se veza sa default objektom kodomena, pod pretpostavkom da je defaultpojavljivanje klase kodomena definisano.

Uspostavlja se veza sa default objektom kodomena, pod pretpostavkom da je defaultpojavljivanje klase kodomena definisano.

Kontraindikacije

Lek

KomNaziv

HemNaziv

Doziranje

Dejstvo

NeEfekat Bolest

1,M

0,M

ProizvoaProizvodi1,1 1,M

Pakovanje

Pakuje

oblik

koliinasastav

1,M

1,1

Grupa NazivGrupe

Pripadnost

0,M

0,M

Naziv

Operacije Preslikavanje Opcija

Lek -->Grupa SetDefault

Lek -->Proizvoa SetDefault

Lek -->Pakuje Cascade

Lek -->Bolest Cascade

Insert Lek

Lek -->Kontaindikacije Cascade

Lek -->Grupa -

Lek -->Proizvoa -

Lek -->Pakuje Cascade

Lek -->Bolest Cascade

Delete Lek

Lek -->Kontaindikacije Cascade

Insert Grupa Grupa -->Lek --

Delete Grupa Grupa -->Lek Restrict

Insert Proizvoa Proizvoa -->Lek -

Delete Proizvoa Proizvoa -->Lek Cascade

Insert Pakovanje Pakovanje -->Pakuje -

Delete Pakovanje Pakovanje -->Pakuje Restrict

Insert Bolest Bolest -->Lek Restrict

Delete Bolest Bolest -->Lek -

Insert Kontraindikacije Kontraindikacije -->Lek Restrict

Delete Kontraindikacije Kontraindikacije -->Lek -

IDEF1X standard za modelovanje IDEF1X standard za modelovanje podatakapodataka

U IDEF1X definiu se dve vrste klasa

Klasa nezavisnih (jakih) objekata Klasa zavisnih (slabih) objekata

Klasa nezavisnih (jakih) objekataKlasa nezavisnih (jakih) objekata

To su objekti koji se mogu identifikovati i mogu da postoje bez veze sa drugim objektima u sistemu i nisu ni slabi, ni agregacija ni podtip.

Deo za atribute primarnog kljua

Deo za ostale atribute

Klasa nezavisnih (jakih) objekataKlasa nezavisnih (jakih) objekata

Klasa zavisnih (slabih) objekataKlasa zavisnih (slabih) objekata

To su objekti koji se ne mogu identifikovati niti postojati u modelu bez veze sa njima nadreenim objektima. Klasa zavisnih objekata u IDEF1X verziji odgovaraju klase slabih objekata, agregacije i podtipovi u verziji MOV

Atributi primarnog kljua

Ostali atributi

Klasa zavisnih (slabih) objekataKlasa zavisnih (slabih) objekata

Kategorije klase objektaKategorije klase objekta

Jedna kategorija neke klase objekata predstavlja podskup pojavljivanja njoj nadreene generike klase i nasleuje sve atribute i veze svoje generike klase. On je ekvivalenat pojmu generalizacije, odnosno generalizacije, odnosno specijalizacijespecijalizacije.

Kompletna kategorija Nekompletna kategorija

Kompletne kategorijeKompletne kategorije

A

BC

Odgovara ranije definisanom pojmu obavezne specijalizacije

Nekompletne kategorijeNekompletne kategorije

A

BC

Odgovara ranije definisanom pojmu neobavezne specijalizacije

KljuKljuevievi

Po definiciji svaki pripadnik skupa ntorki je jedinstven.

PoslediPosledino je da u svakoj relaciji mora postojati no je da u svakoj relaciji mora postojati odreena kombinacija atributa koja na odreena kombinacija atributa koja na nedvosmislen nanedvosmislen nain identifikuje svaku torku.in identifikuje svaku torku.

Taj skup ili kombinacija jednog ili vie atributa zove se kandidat za klju (candidate key)

Taj skup ili kombinacija jednog ili vie atributa zove se kandidat za klju (candidate key)

Kandidat za kljuKandidat za klju

Kandidat za klju moe se sastojati od samo jednog atributa (prost klju simple key)

Ili od vie njih (sloeni klju composite key)

Uslove koje mora da ispuni kandidat Uslove koje mora da ispuni kandidat za kljuza klju

Osim jedinstvenosti koje mora klju da obezbedi, neophodno je da klju ne moe da se razbije na prostije delove; pa iz toga sledi da skup atributa relacije ne mora obavezno biti kandidat za klju

Kada je jedini mogui kandidat suvie nezgrapan na primer, zato to zahteva previe atributa ili je preveliki moete dodati polje s vetakim kljuevima iji je tip podataka takav da sistem automatski generie vrednosti kljua.

Polja tog tipa, u Microsoftovom Jetu zove se AutoNumber, a u SQL Serveru Identity

Ponekad mada ne esto dogaa se da relacija ima vie od jednog kandidata za kljueve.

U takvim sluajevima, jedan od kandidata se odreuje kao primarni klju (primary key), a drugi kandidati se smatraju alternativnim kljuevima (alternate keys).

U takvim sluajevima, jedan od kandidata se odreuje kao primarni klju (primary key), a drugi kandidati se smatraju alternativnim kljuevima (alternate keys).

Primarni kljuPrimarni klju

Osnovne osobine primarnog kljua

1. Mora da jedinstveno identifikuje svaku ntorku.2. Ni jedan deo primarnog kljua ne moe biti NULL ili prazan

(empty) ili nedostajui (missing)3. Klju treba biti razumno mali4. Treba izbegavati upotrebu inteligentnih kljueva (na

primer gde struktura brojeva identifikuje grupisanje, lociranje, klasifikaciju, datume.

Alternativni i inverzni kljuAlternativni i inverzni kljuevievi

Kandidati za kljuev koji nisu izabrani za primarne kljueve mogu se definisati kao alternativni klju (Akn)

Alternativni klju (Akn) predstavlja atribut ili grupu atributa koji jedinstveno identifikuje ntorke. Ali za razliku od primarnog kljua moe imati i NULLvrednost

Inverzni kljuInverzni klju

Atributi koji nemaju jednoznanost a slue nam za bre pretraivanje, zovu se inverzni kljuevi sa oznakom IE.

Preneseni kljuPreneseni klju

Preneseni klju je kolekcija atributa koji u posmatranom entitetu nisu klju, ali su zato klju u nekom drugom entitetu.

Preneseni klju (Foreign Key) jeste atribut koji povezuje entitet dete sa entitetom roditelj i odreuje se oznakom FKFK

Migracija

Relaciona notacija IDEF1X - notacija

MoguMogua grea grekaka

Osobina prenesenog kljuOsobina prenesenog kljuaa

Preneseni kljuevi mogu imati i drugo ime, to se definie kao uloga atributa u entitetu. Ime uloge (Rolename) predstavlja novo ime za prenesene kljune atribute koji definiu ulogu koju tu atributi igraju u tom entitetu. Ime uloge definie novi atribut, ije ime treba da opie poslovno pravilo.

Veze

Veza u IDEF1X metodologiji se prikazuje kao linija koja povezuje dva entiteta, sa takom na jednom kraju i glagolskom frazom napisanom du te linije

Entitet od koga je uspostavljena veza zove se roditelj (parent), a entitet ka kome je uspostavljena veza zove dete (child)

Tipovi veza

Identifikujua veza Neidentifikujua veza Veza kategorije Neodreujua veza

IdentifikujuIdentifikujua vezaa veza

Veza se zove identifikujua zato to kljuevi entiteta roditelj predstavljaju deo identiteta entiteta dete.

Entitet dete ima sloeni klju

Neidentifikujua veza

Ako se svaka ntorka dete moe jedinstveno identifikovati, bez znanja veze sa primerkom entiteta roditelj, onda se takva veza definie kao neidentifikujua

Neidentifikujua ili slaba veza zavisi od naina definisanja kljueva od roditelj ka detetu na dva naina:

1. kao obavezna neidentifikujua veza2. kao neobavezna neidentifikujua veza

ObaveznaObavezna neidentifikujuneidentifikujuaa vezaveza

Obavezujua veza (No Nulls ili Mandatory) iz perspektive roditelj, onda je dete egzistencijalno zavisno od roditelj. No Nulls ili Mandatory znai da je obavezan unos prenesenog kljua entiteta roditelj u entitet dete

NeobaveznaNeobavezna neidentifikujuneidentifikujuaa vezaveza

Ako je veza neobavezna (Nulls Allowed ili Optional), tada deteniti je egzistencijalno niti identifikaciono zavisno ali potuje vezu.

Imena

id: int

ime: varchar(20)prezime: varchar(20)pol: varchar(10)

deca

id_1: int

ime: varchar(20)id: int