БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Проф. Др Драган Јеринић Студент: Марија Атанасковић

Београд2008

Одсек: Порези и царине

Смер: Царине

ДИПЛОМСКИ РАД

СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ

Комисија:

1. , председник(потпис)

2. , ментор(потпис)

3. , члан(потпис)

Датум одбране рада: ___________________ Студент: Атанасковић Марија

Оцена: _______________________________ Број досијеа: 2Е1/224/05

Садржај:

I Уводне напомене:

1. Историјат царинске службе

2. Цариински поступци

3. Посебни царински поступци

- Транзит

- Царинско складиштење

- Активно оплемењивање

- Прерада под царинском контролом

- Привремени увоз

- Пасивно оплемењивање

- Извоз

4. Други облици царински дозвољеног поступања са робом

- Слободне зоне

- Поновни извоз, уништење и уступање робе

II Редован поступак царињења робе

1. Подношење Јединствене царинске исправе и прописаних исправа

2. Пријем Јединствене царинске исправе

3. Преглед робе

4. Сврставање робе по Царинској тарифи

5. Утврђивање царинске основице

6. Царински дуг и обрачун увозних дажбина и такси

7. Обрачунавање и наплата царине

III Савремене тенденције и закључна разматрања

1. Савремене тенденције

2. Мисија и улога службе

3. Интеграција са ЕУ

IV Литература

Историјат царинске службе

Почеци царинске службе у Србији датирају од маја месеца 1804. године, када је Карађорђе Петровић на Остружници код Београда установио царинарницу (ђумрукану) са скелом. Приход од ове царинарнице ишао је команданту топчидерске војске који га је користио за плаћање војних потреба обезбеђиваних из Срема. У септембру 1805. године отварају се нови царински прелази: забреcки, шабачки и митровачки, а у децембру исте године послати су цариници на нове прелазе дунавске и моравске. Значи, царина као инструмент наплате за увоз, извоз и превоз робе позната је још од оснивања државе и са њом је у нераскидивој вези до данашњег дана. Један од пионира царинске службе код нас био је и Вук Стефановић Караџић. Он је у пролеће 1811. године постављен за управника царинарнице у Кладову.

Према подацима са којима располажемо, царина је била једна од првих Државних служби успостављених у Србији после Другог српског устанка. Дана 21. децембра 1833. године (2. јануара 1834. године по новом календару), београдски везир у присуству турске војске, лично је предао београдску царинарницу кнезу Милошу Обреновићу. После предаје српској страни ове највеће царинарнице, преведена је на српски језик цела турска ђумручка (царинска) тарифа, по којој су се наплаћивале царинске таксе и остале дажбине.

    Царинска служба развијала се у складу са потребама и могућностима актуелних власти и режима, ширења и развоја трговинских односа у међународним оквирима, као и у зависности од укупних светских царинских трендова.

    У југословенској држави створеној после Првог светског рата 1. децембра 1918. године, због унутрашњих противуречности и криза на унутрашњем и међународном плану, као и због заоштравања међународних односа, царинска служба је била у доста подређеном положају и није имала потребан развој.

    После Другог светског рата, царински прописи, а првенствено царинска тарифа Југославије између два светска рата, нису одговарали интересима и потребама ратом порушене и уништене Југославије, мада су се у првом послератном периоду примењивала одређена правила Царинског закона претходне Југославије. У ствари, то је био Царински закон Краљевине Србије од 23. јануара 1899. године, са изменама и допунама из 1904. године. Сто се тиче номенклатуре за класификацију робе у царинским тарифама, у

периоду пред Други светски рат примењивала се тзв. “Женевска номенклатура” и она се код нас користила и једно време и после Другог светског рата.

    Национални комитет ослобођења Југославије, Одклуком о организацији државно – финансијске управе од 30. децембра 1944. године, формирао је у оквиру Државног повереништва финансија Одељење царине са 4 одсека као унутрашњим организационим јединицама, царинарницама као првостепеним царинским органима и инспекторатима у седиштима појединих република, при чему се привремено обављање ових послова, са укупно 54 службеника, вршило у Одељењу царина још од 15. новембра 1944. године.

    Односи у новој држави захтевали су и нова законодавна акта са прописима који ће регулисати надлежност и овлашћења царинске службе. Дана 19. октобра 1948. године ступио је на снагу нови Царински закон који је поставио правни основ за рад царинских органа, док је Царинска тарифа претходне Југославије и даље остала на снази. Царински закон из 1959. године потпуно регулише основне институте царинског система, а због насталих промена у друштвено – политичком систему, као и наглом порасту спољнотрговинске размене наше земље 1973. године доноси се нови Царински закон. Следећи Царински закон донет је 1976. године, а његове измене и допуне вршене су у више наврата, а ради његовог побољшања у смислу даљег усавршавања основних института царинског система и усклађивања са другим законима, односно променама које су у међувремену настале у нашем привредном систему. После распада СФРЈ, први нови Царински закон у Савезној Републици Југославији донет је 1992. године, да би такође био мењан и допуњаван у више наврата у складу са потребама и развојем укупне ситуације у земљи.

    У периоду до 1966. године, када су извршене значајне промене у царинском, спољнотрговинском и девизном систему, наша земља је приступила већем броју међународних конвенција и споразума, чиме су створени услови за шире укључивање наше привреде у међународну поделу рада. Наша земља је приступила Конвенцији о оснивању Савета за царинску сарадњу, Конвенцији о царинској вредности и Конвенцији о номенклатури за класификацију робе у царинским тарифама. У овом периоду Југославија је постала и пуноправни члан Општег споразума о царинама и трговини (ГАТТ).

    Царинска тарифа је основни инструмент царинске политике. Њена улога и значај у регулисању спољнотрговинске размене и заштите домаће производње, зависе од степена привредног развоја и општих услова привређивања. 1952. године донета је Привремена царинска тарифа, а 1959. године доноси се Уредба о царинској тарифи за робу коју грађани уносе, односно примају из иностранства. Дана 15. марта 1961. године донета је Уредба о привременој општој царинској тарифи, да би 1. јула 1965. године био донет и Закон о Царинској тарифи. У циљу усклађивања царинске политике са другим

системским законима из области друштвене репродукције, 1. јула 1978. године ступио је на снагу нови Закон о Царинској тарифи. Практично од 1961. године наша земља примењује тзв. “Бриселску номенклатуру” сврставања робе у царинским тарифама из 1950. године. Пошто је 1987. године Југославија прихватила и потписала Конвенцију о хармонизованом систему наименовања и шифрирања робе, 1988. године уграђена је ова хармонизована номенклатура у постојећи Закон о Царинској тарифи, доносењем Закона о изменама и допунама Закона о Царинској тарифи. У Савезној Републици Југославији Закон о Царинској тарифи донет је 1994. године, а следећи 1997. године, када је југословенска царинска тарифа у већој мери номенклатурно усклађена са царинском тарифом Европске уније, чиме је прилагођена светским стандардима.

    У складу са развојем царинске службе и са добијањем све значајнијих функција у држави и друштву, њу је стално пратио и одговарајући организациони развој са потребним кадровским оспособљавањем. Првобитно Одељење царина, почетком 1947. године трансформисано је у Управу царина у саставу Министарства за спољну трговину. Од фебруара 1967. године, царинска служба делује као самоста-лни савезни орган управе, непосредно подређен тадашњем Савезном извршном већу.

    До 01.01.2002. године Савезна управа царина је самостални орган управе, директно одговоран југословенској Савезној влади. Од 01.01.2002. године Савезна управа царина је у саставу Савезног министарства финансија.

    Веома обимне и сложене послове и задатке царинске службе, данас обавља 3.129 царинских радника у 15 царинарница, 149 царинских испостава, 21 царинском реферату, 78 међународних граничних прелаза и 7 прелаза за погранични саобраћај.

    Нови, сложенији и одговорнији задаци царинске службе, а тиме и већа улога, значај и одговорност према држави и друштву за извршавање задатака, захтевали су и нормативно регулисање низа значајних питања рада царинске службе. Зато је 1970. године донет први Закон о царинској служби, а десет година касније и нови Закон о царинској служби, који је нека питања уредио на новији, односно савременији начин, да би 1987. године било извршено даље осавремењавање и усклађивање рада царинске службе, доносењем Закона о изменама и допунама Закона о царинској служби.

   Из делокруга Управе царина са царинарницама, као подручним организацио-ним јединицама, може се закљуцити да царинска служба извршава више значајних функција: фискалну, заштитну, безбедоносну и информатичку. Фискална функција је везана за наплату царине и других увозних дажбина и представља основну компоненту у раду, због које је царинска служба и формирана. Међутим, развојем службе кроз извршавање овог основног задатка,

све је већа присутност и других наведених функција. Заштитном функцијом штити се домаћа производња, а фискална и заштитна функција остварују се ефикасном и једнообразном применом савезних прописа из области спољнотрговинског, царинског, девизног и пореског система, а нарошито применом утврђених резима увоза и извоза робе и ефикасном наплатом прописане царине, других увозних дажбина, акцизе и пореза на промет. Безбедносна функција се остварује константним активностима у откривању елемената царинских кривичних дела, привредних преступа и царинских и девизних прекршаја. Ова функција је нарочито дошла до пуног изражаја у последње време. Аутоматизацијом царинског пословања све је више присутна и све више добија на значају и информатичка функција царинске службе. Користећи најсавременију технику и најновије технологије у компјутеризацији послова, царинска служба располаже са систематизованим подацима везаним за царинско пословање, а који су потребни не само у раду царинске службе, већ и највишим државним органима у креирању економске политике земље и у вођењу политике спољнотрговинске робне размене.

    Врло битна компонента у развоју југословенске царинске службе је и њена аутоматизација, односно компјутеризација већине послова основне царинске делатности, чиме је добијена већа ефикасност и сигурност у раду, већа могућност контроле рада и надзора над робом и путницима и чиме је смањен број извршилаца, тако да би потребан број радника царинске службе данас био сигурно знатно већи, да се не користи ова моћна алатка у реализацији царинских послова. По доносењу Закона о финансирању програма модернизације царинске службе од 1971. до 1975. године, почеле су интензивне припреме за прелазак на аутоматску обраду података. Пуштање у рад Електронског рачунског центра Савезне управе царина обављено је 24. децембра 1974. године. За даљи развој аутоматизације царинских послова и царинске службе уопште, посебно је важан 1. јануар 1995. године. Тада је почела да се примењује нова царинска тарифа донета 1994. године, нова царинска документација усклађена је са европским трендовима и уведен је нови информациони систем царинске службе са најсавременијом рачунарском опремом, уз коришћење најновијих технологија рада. Број царинских докумената сведен је на најмању могућу меру (Јединствена царинска исправа, Царинска исправа за пријављивање робе, Спецификација за раздужење привремено увезене – извезене робе, Лист промене података), а обезбеђени су на највишем нивоу и јединствена и истовремена примена свих прописа који су битни за рад царинске оперативе, обједињена наплата царине и других увозних дажбина и статистика спољне трговине. Наравно, у складу са сталним развојем рачунарства и информационих система уопште, а који стално прати и аутоматизација царинских послова, ове функције се стално надграђују и унапређују. Данас информациони систем царинске службе располаже са моћним централним рачунаром и са 111 периферних рачунарских система повезаних у јединствену

информациону мрежу, који у свом окружењу укупно имају 780 терминала и 304 штампача.

    У укупном функционисању југословенске царинске службе, стручном оспособљавању и усавршавању царинских радника, одувек је придаван адекватан значај. У прошлости стручно образовање царинских радника одвијало се преко разлишитих институција и кроз различите видове, сходно тренутним потребама и могућностима царинске службе. Од 1968. године, после потпуног сагледавања потреба царинске службе на овом плану, Савезна управа царина дефинисала је образовну кадровску политику и овај посао поверила својој организационој јединици Центру за стручно образовање. Стручна обука приправника и новопримљених радника царинске службе, обавезна је за све раднике царинске оперативе и стручних служби Савезне управе царина и царинарница, који раде на пословима основне царинске делатности, а састоји се из теоријске стручне обуке, практичне стручне обуке и полагања стручног царинског испита. Просечно годишње, уверења о положеном стручном испиту царинске струке, добија око 250 царинских радника средње, висе и високе стручне спреме. У складу са новом ситуацијом, посебна пажња у овом сегменту царинских активности посвећује се информатичкој обуци царинских радника.

ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ

У новом царинском систему за разлику од досадашњег система предвиђена је категорија царинских поступака, односно свако царинско дозвољено поступање и употреба робе, где учесници у поступку стичу права и обавезе у вези са робом представљају царинске поступке. У члану 5. став 1. тачка 15. царински поступак је дефинисан као појам као и његове врсте, али ради даљег објашњавања врсте поступка ћемо сада набројати:· стављање робе у слободан промет;· транзит (спољни и унутрашњи);· царинско складиштење;· активно оплемењивање;· прерада под царинском контролом;· привремени увоз;· пасивно оплемењивање;· извоз;

· привремени извоз.Ради спровођења ових поступака, за сваки поступак, осим стављања робе у слободан промет, потребно је одобрење надлежног царинског органа (члан 111. став 1. Царинског закона), што значи да декларант ради спровођења поступака предвиђеним члан 110. овог закона, мора поднети захтев царинарници за добијање одобрења за његово спровођење.

ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

Нови Царински закон потпуно другачије поставља одређена поступања са робом, која су до сада сматрана и као фазе царинског надзора или као различити спољнотрговински послови у оквиру поступка царињења.У новом Царинском закону предвиђени су у члановима 110.-183., посебни царински поступци који царински орган одобрава под прописаним условима и који се морају завршити на прописани начин пре започињања новог царинског поступка као посебни поступци нови Царински закон у члану 110. предвиђа следеће поступке:· транзит;· царинско складиштење;· активно оплемењивање;· пасивно оплемењивање;· прерада под царинском контролом;· привремени увоз. У даљем излагању биће обрађен сваки од посебних поступака. Њихова заједничка карактеристика је да су то царински дозвољени поступци, а не врсте царињења или фазе царинског надзора, како је било предвиђено у досадашњем законодавству.Посебно треба имати у виду, као заједнички услов за ове поступке да се они могу водити само на основу одобрења царинског органа (чл.111. Царинског закона), које мора да садржи услове прописане за његову примену. Влада може прописати услове за спровођење ових поступака.Лице коме је одобрено спровођење неко од ових поступака, које закон познаје као носиоца одобрења, дужно је да се придржава услова из добијеног одобрења и да положи одговарајуће обезбеђење за плаћање царинског дуга, који би могао настати у вези са робом стављеном у неки од ових поступака. Нови царински дозвољени поступак наведен у чл. 87. и 110. Царинског закона, може започети само ако се оконча претходно дозвољени царински поступак. То значи нпр. да се поступак прераде под царинским надзором може започети само ако се оконча поступак царинског складиштења. Поступак се сматра окончаним кад се одобри нови царински дозвољени поступак за робу која је била предмет претходног поступка или која је добијена прерадом, односно оплемењивањем, и када се подношењем нове исправе раздужи декларација, поднета за претходни поступак.

ТРАНЗИТ

Царински закон у чл. 118. дефинише транзит као кретање робе под царинским надзором или царинском контролом између два места унутар царинског подручја и то стране робе која није национализована и домаће робе намењене извозу. Поступак транзита почиње пријављивањем робе улазној граничној царинарници или царинарници где је роба претходно пријављена, а завршава се предајом робе и прописаних исправа одредишној царинарници. Декларант који је поднео транзитну декларацију одговоран је за предају робе одредишној царинарници у непромењеном стању и дужан је да положи обезбеђење за плаћање царинског дуга, који може бити појединачно (за један царински поступак) или генерално (за више транзитних поступака) уз одобрење директора. Обезбеђење се не полаже у случају превоза робе поштом, у ваздушном или железничком саобраћају и превозом цевоводом или далеководом. Домаћа роба након извозног царињења се под царинским надзором и царинском контролом заједно са прописаним исправама упућује извозној царинарници ради извоза у иностранство. Домаћа роба се може упутити под царинским надзором између два места на домаћој територији преко страног подручја у оквиру транзитног поступка.

ЦАРИНСКО СКЛАДИШТЕЊЕ

Царинско складиштење је посебан царински дозвољени поступак, ради смештаја робе у царинско складиште.  Царински орган одобрава смештај робе у царинско складиште након чега се подноси декларација за смештај робе. За разлику од досадашњег законодавства, нови Царински закон прописује две врсте царинских складишта – јавна и приватна. Јавно царинско складиште је складиште у коме држалац царинског складишта пружа услуге складиштења за своју или туђу робу, док је приватно царинско складиште складиште у коме држалац складишта може да држи само своју робу. При томе, закон прави разлику између држаоца складишта и корисника складишта, с тиме што је корисник складишта лице које је дужно да стави робу у поступак царинског складиштења или лице на коме су пренета та права.  Држалац царинског складишта је дужан да води евиденцију о роби смештеној у царинско складиште и одговоран је за испуњавање свих услова прописаних Царинским законом и другим прописима.  За разлику од досадашњег прописа, нови Царински закон дозвољава да се у царинском складишту, сем складиштења и чувања робе спроводи поступак активног оплемењивања или поступак прераде под царинским надзором у складу са условима прописаним

за ове поступке. Да би неки од ових поступака започео, претходно се мора окончати поступак царинског складиштења без обзира што роба остаје у царинском складишту.

АКТИВНО ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ

Основна каратеристика активног оплемењивања је да се ради о процесу вршења радњи над увезеном робом које мењају њен првобитан изглед, односно каквоћу, с тим што нови Царински закон дефинише те радње као обраду (укључујући монтажу, склапање и уградњу), оправку укључујући и њену рестаурацију да уђе у њено првобитно стање и употребу одређене робе која не улази у добијени производ, али која олакшава производњу добијених производа, чак и када је у целини или делимично искоришћена у производњи.  Нови Царински закон даје могућност употребе, уз одобрење царинског органа, еквивалентне робе, што значи робе са домаћим статусом, исте врсте, исте каквоће и истих осталих својстава као и увезена роба. То значи да се одређена роба може користити у процесу оплемењивања уместо увезене робе, ради постизања бољих економских ефеката (благовремено испуњавање уговора, употреба робе уговореног квалитета, итд.), а над увезеном робом се мора спровести одговарајући царински поступак ради пуштања у слободан промет. Пошто се ради о роби са економским ефектом, царински орган може одобрити процес оплемењивања, при чему се за увезену робу не плаћа царина, нити подлеже мерама комерцијалне политике, а намењена је поновном извозу у облику добијених производа (систем одлагања). Ово значи да увезена роба подлеже плаћању царине, с тим што се царина не наплаћује ако се испуни услов из добијеног одобрења, то јест у одобреном року се добијени производи извезу у иностранству. Царински орган такође може одобрити да се увезена роба стави у слободан промет уз плаћање царине, с тим што се након добијеног производа може одобрити повраћај царинског дуга (систем повраћаја).Као и остали поступци са економским ефектом, за поступак активног оплемењивања мора се прибавити одобрење царинског органа, с тим што више није одређен законски рок за спровођење поступка оплемењивања, већ царински орган, након упознавања са процесом производње, уговореним условима, и осталим, битним чињеницама, сам одређује рок за извоз добијених производа. Приликом давања одобрења, царински орган одређује норматив, а у одређеним случајевима може одредити и стандардне нормативе.Роба увезена ради активног оплемењивања може се ставити у слободан промет (ранији термин: дефинитивно оцаринити) с тим што је носилац одобрења дужан да плати компезаторну камату за период

од дана прихватања декларације за поступак активног оплемењивања до дана стављања робе у слободан промет. Стопу компезаторне камате утврђује Влада. Добијени производи и роба у непромењеном стању се морају поново извести. Међутим, закон дозвољава да се добијени производи и роба у непромењеном стању могу сместити у слободну зону, да се ставе у поступак царинског складиштења или да се стави у слободан промет. Стављање робе у слободан промет се може дозволити само ако носилац одобрења докаже да није у стању да робу стави у друго царинско поступање за које не би било потребно плаћање увозних дажбина. Добијени производи који се стављају у слободан промет подлежу примени повољнијих царинских стопа, због употребе у посебне сврхе (хуманитарне, научне итд.), ако је такав третман предвиђен за идентичну увозну робу или се могу ослободити од плаћања царине по прописима предвиђеним за увоз идентичне робе.

Нови Царински закон предвиђа новину у односу на досадашњи поступак привременог увоза ради оплемењивања, а то је да се добијени производи или роба у непромењеном стању делимично или у целини могу привремено извозити ради даљег оплемењивања у иностранству на основу одобрења царинског органа уз примену услова предвиђених за оплемењивање изван царинског подручја. Приликом враћања из иностранства, у случају да настане царински дуг, царина се наплаћује по стопама предвиђеним за увоз такве робе односно без плаћања царине ако је предвиђен преференцијалан третман, или се дажбине обрачунавају на начин предвиђен за враћање и добијање производа у случају пасивног оплемењивања. 

Као што смо напред навели, роба се може ставити у поступак активног оплемењивања и уз примену система повраћаја. Ово значи, да у моменту увоза робе, која ће се ставити у поступак активног оплемењивања, обрачунавају се увозне дажбине и настаје царински дуг, који се наплаћује стављањем такве робе у слободан промет, али се може остварити повраћај плаћених дажбина извозом добијених производа под условима и у року датим одобрењем царинског органа. Повраћај се може извршити најкасније у року од годину дана од момента настанка царинског дуга. Сматраће се да су испуњени услови за повраћај плаћеног царинског дуга, ако је роба извезена, стављена у транзитни поступак, поступак царинског складиштења, поступак привременог увоза или смештена у слободну зону. 

ПРЕРАДА ПОД ЦАРИНСКОМ КОНТРОЛОМ

Прерада под царинском контролом је потпуно нов институт који до сада наше царинско законодавство није познавало и које практично представља начин подстицања домаће производње и усмеравање ка увозу сировина, репродукционог материјала, полуфабриката итд., а не готових производа у оним случајевима када домаћа прерађивачка индустрија може пружити одговарајући квалитет како тржиште

тражи, не ограничавајући при том могућност увоза и готових производа.

Овај царински поступак се може под одређеним условима комбиновати са другим царински дозвољеним поступцима као што је, царинско складиштење при чему треба бити изузетно пажљив и одобравати овакве захтеве веома рестриктивно. 

Поступак прераде под царинском контролом спроводи се на основу одобрења царинског органа по поступку предвиђеним за активно оплемењивање, с тиме што се царинска контрола као институт мора схватити на правилан начин, а то је да се роба налази под царинском контролом на основу исправа уз могућност њене физичке контроле кад год царински орган то сматра за сходно, и она се може премештати без одобрења царинског органа само на основу обавештавања. Ако у поступку прераде под царинском контролом настане царински дуг, његов износ утврђују према прописима који су важили у време прихватања декларације за стављање робе у овај поступак. 

Након окончања поступка прераде робе под царинском контролом, роба се ставља у слободан промет на основу декларације за стављање робе у овај поступак.

ПРИВРЕМЕНИ УВОЗ

Привремени увоз као царински дозвољени поступак се потпуно одвојено регулише од активног оплемењивања и треба га разликовати тако што се ради о царински одобреном поступку у оквиру кога се страна роба користи у земљи уз обавезу поновног извоза у неизмењеном стању, осим због уобичајеног смањења вредности због њене употребе.

На робу која се привремено увози не плаћа се царина или се плаћа по сниженој стопи и на њу се не примењују мере комерцијалне политике (спољнотрговинска ограничења), осим ако посебним прописима није другачије регулисано.

Као и код осталих посебних поступака, привремени увоз се може обавити само на основу поднетог захтева и добијеног одобрења од стране царинског органа, с тим што се привремени увоз може одобрити само ако је могуће утврдити истоветност увезене робе. 

Нови Царински закон не прописује рок за привремени увоз, већ оставља царинском органу да у одобрењу сам утврди овај рок, полазећи од уговорених услова и испуњавања сврхе привременог увоза.  За разлику од досадашњег обрачунавања царинских дажбина,

у новом Царинском закону је прописано, да се увозне дажбине плаћају у висини од 3% од износа увозних дажбина које би се платиле да је роба стављена у слободан промет, и то од дана прихватања декларације за привремени увоз за сваки месец докле тај привремени увоз траје. 

Ако се привремено увезена роба стави у слободан промет, а плаћен је укупан износ увозних дажбина сматраће се да је измирен царински дуг, а у случају да није наплаћен укупан износ, царински орган наплаћује разлику до укупног износа.

ПАСИВНО ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ

Пасивно оплемењивање је царински поступак, у коме се роба привремено извози из царинског подручја, ради оплемењивања у иностранство. Производи добијени у поступку пасивног оплемењивања се могу ставити у слободан промет са потпуним или делимичним ослобођењем од увозних дажбина. Овде треба имати у виду да се на робу која се привремено извози ради пасивног оплемењивања примењују мере комерцијалне политике и друга спољнотрговинска ограничења. Општа карактеристика свих посебних царинских поступака важи и у овом случају, односно на основу поднетог захтева царински орган издаје одобрење за пасивно оплемењивање. 

Пасивно оплемењивање се мора одобрити и извршити поновни увоз добијених производа у року који одобри царински орган, с тиме што се овај рок може изузетно продужити, али не дуже од 12 месеци од дана извоза.Износ увозних дажбина се утврђује тако што се од износа увозних дажбина обрачунатих за добијени производ који се стављају у слободан промет одбије износ увозних дажбина које би биле обрачунате истог дана за привремено извезену робу, ако би се она увозила из државе у којој је обављено оплемењивање и то по прописима који важе на дан прихватања декларације за пасивно оплемењивање. 

У оквиру поступка пасивног оплемењивања закон предвиђа посебни институт пасивног оплемењивања уз употребу система стандардне замене, што практично значи да се у поступку пасивног оплемењивања добијени производ може заменити за увозни производ који се мора сврставати у исту тарифну ознаку, бити истог квалитета и имати исте техничке карактеристике као и добијени производ. 

Овај посебни институт царински орган може одобрити, ако се ради о поправци домаће робе у иностранству, па се утврди да се таква роба не може оправити. При томе ради потребе убрзања поступка и омогућавања несметаних привредних токова, царински орган може одобрити да се производ за замену увезе пре привременог извоза робе. При томе није дозвољен привремени извоз ради пасивног оплемењивања нове робе, већ она мора пре тога бити коришћена, а и производ за замену такође мора бити коришћен. 

При томе наглашавамо да се у случају стандардне замене роба мора привремено извести најкасније у року од 2 месеца, од момента прихватања декларације за стављање у слободан промет производа за замену. Кад се ради о претходном увозу производа за замену, ради утврђивања царинског дуга примењује се исти механизам као и у

осталим случајевима пасивног оплемењивања, с тиме што се износ који се одбија утврђује на основу елемената за обрачун који за привремено извезену робу важе на дан прихватања декларације којом се роба ставља у поступак пасивног оплемењивања.

ИЗВОЗ

Као главна новина у новом Царинском закону, предвиђено је давање одобрења од стране царинског органа за изношење робе из царинског подручја. Ово значи да се домаћа роба ставља у поступак извоза након издатог одобрења, с тим што овај поступак не важи за пасивно оплемењивање или транзит домаће робе од једног места на домаћем подручју до другог места на домаћем подручју преко стране територије.

Такође је и новина да се извозна декларација може поднети царинском органу не само према месту где се роба налази или пакује, већ и према седишту или пребивалишту извозника.

Стављање робе у поступак извоза ствара обавезу извознику да робу извезе из царинског подручја у стању у каквом је била у моменту прихватања извозне декларације.

ДРУГИ ОБЛИЦИ ЦАРИНСКОГ ДОЗВОЉЕНОГ ПОСТУПАЊА

СЛОБОДНЕ ЗОНЕ

Новим Царинским законом је такође предвиђено да се оснивање слободних зона, управљање у њима и обављање привредних активности у слободним зонама утврђује посебним законом. Царинским законом се само прецизира које су дозвољене активности са страном робом која се смешта у слободну зону. Ове активности су: стављање у слободан промет робе претходно смештене у слободну зону, њено подвргавање уобичајном руковању, активно оплемењивање, производња под царинском контролом, уступање у корист државе и уништење под царинском контролом.

Царински закон такође предвиђа да царински орган може, имајући у виду конкретне околности везане за одређену слободну зону, да прилагоди мере царинске контроле и царинског надзора овим околностима. До евентуалног доношења новог Закона о слободним зонама, треба имати у виду одредбе важећег закона који регулише ову материју. 

Слободна зона Нови Сад

ПОНОВНИ ИЗВОЗ, УНИШТЕЊЕ И УСТУПАЊЕ РОБЕ

Страна роба у складу са одредбама новог Царинског закона, може се поново извести у царинско подручје (нпр. после царинског складиштења, активног оплемењивања и привременог увоза), уништити или уступити у корист државе. Поновни извоз и уништење стране робе могу се спровести само на основу одобрења царинског органа, при чему не могу настати никакви трошкови на терет државе.

Отпад и остаци настали уништењем робе стављају се у царински дозвољено поступање у складу са царинским прописима.

РЕДОВАН ПОСТУПАК ЦАРИЊЕЊА РОБЕ

Поред скраћеног поступка царињења робе, где је технологија рада максимално поједностављена, примењује се Редовни поступак царињења на роби чија се врста, количина, каквоћа и вредност не могу утврдити у скраћеном поступку.

Редован поступак царињења састоји се из следећих фаза:

1) Подношење јединствене царинске исправе и прописаних исправа

2) Пријем ЈЦИ-ја3) Преглед робе4) Сврставање робе по царинској тарифи5) Утврдјивање царинске основице6) Обрачунавање и наплата царине.

ПОДНОШЕЊЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ЦАРИНСКЕ ИСПРАВЕ И ПРОПИСАНИХ ИСПРАВА

Подношење Јединствене царинске исправе је обавеза увозника или овлашћеног лица. Законом о спољнотрговинском пословању прописано је да предузеце или друго правно лице регистровано за послове међународне шпедиције може организовати отпремање и допремање робе у међународном саобраћају у своје име, а по налогу и за рачун комитента, као и заступати и обављати послове у вези са царињењем робе.

Царински обвезник или овлашћени шпедитер је одговоран за правилност предузетих радњи у царинском поступку, као и за тачност података који су унети у ЈЦИ и друге исправе.

Због значаја послова које обавља царински обвезник или шпедитер, прописима је утврдјена обавеза да подносилац ЈЦИ мора бити уписан у Регистар подносилаца декларације у Управи царина, која о томе води евиденцију.

Директор Управе царина подноси Правилник о садржини и коришћењу исправа у царинском поступку, којим се прописују:

- садржина и облик царинских исправа,- начин подношења и коришћења исправа,

- подаци које обавезно уписује подносилац царинске исправе,

- исправе које се обавезно подносе, као и

- остале исправе у царинском поступку.

Јединствена царинска исправа, као најзначајнији документ за обрачун царине, попуњава се на строго прописан начин. Садржај сваке од 54 рубрика прописан је Правилником о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку који доноси директор Управе царина.

Поред ЈЦИ, постоји и ЈЦИ БИС, образац који је саставни део ЈЦИ и који се користи када се једном ЈЦИ пријављује роба која се сврстава у више тарифних ознака, као што је овде случај. Рубрике ЈЦИ и ЈЦИ БИС се попуњавају писаћом машином или штампачем. Подаци унети у ЈЦИ и ЈЦИ БИС не могу се прецртавати ни преправљати. Рубрике означене бројем попуњава подносилац декларације, а рубрике означене великим словом попуњава царинарница. Шифре које се уписују у поједине рубрике дате су у Кодексу шифара за попуњавање исправа у царинском поступку.

У конкретном случају, у прву поделу рубрике 1 уписано је УВ, а у другој стоји 4, што је шифра за стављање робе у слободан промет. Рубрике 2, 8 и 14 попуњавају се подацима о посиљаоцу, примаоцу и подносиоцу исправе. У рубрици 3 (Обрасци) уписан је у првој подели редни број обрасца, а у другој укупан број обрасца.

У рубрици 5 уписује се укупан број наименовања, у овом случају 32.

У рубрици 6 уписан је укупан број палета која се пријављују по исправи без наводјења њихове врсте, у овом случају 1.

У рубрици 7 стоји референтни број из евиденције закључених спољнотрговиских уговора и последње две цифре текуће године (483/08).

У рубрици 15 уписана је земља из које се роба прима, Мађарска, а у рубрици 15а, шифра земље која је уписана у 15, HU.

Рубрика 20 је веома битна, у њој се уносе услови испоруке, у првој подели паритет, у другој место паритета испоруке, у трећој шифра места паритета испоруке. У овом слуцају паритет је DDU Нови Сад, сто значи да пошиљалац плаћа све трошкове сем износа царине и да је примаоцу плаћен превоз робе до његовог складишта.

У рубрици 22 се уноси у прву поделу- шифру валуте из Кодекса шифара, у другу поделу –укупан износ из фактуре без одузетих попуста. Вредност уписана у ову рубрику, једнака је збиру вредности уписаних у рубрику 42, у свим наименовањима.

У рубрици 23 се налази званични курс динара за страну валуту из прве поделе рубрике 22, који важи на дан утврђивања износа увозних дажбина.

Рубрика 24 – Врста спољнотговинског посла – се попуњава тако што се у прву поделу уписује шифра врсте спољнотрговинског посла из колоне А Кодекса шифара, у овом случају 1 што је шифра за послове са стварним или планираним преносом власништва са плаћањем или другом надокнадом. У другу поделу се уноси шифра врсте спољнотрговиснког посла из колоне Б Кодекса шифара. Овде је шифра 1 – Куповина/продаја.

У рубрици 29 уписује се шифра граничне царинске испоставе, односно царинског реферата коме је роба пријављена приликом уласка у царинско подручје. У овом случају то је 25011 - Царинска испостава Хоргош.

Рубрика 31, попуњава се на следећи начин: у први ред, одвојено косим цртама, укупан број, врста и ознаке колета. У други и остале редове ове рубрике уписује се наименовање робе из Царинске тарифе и, одвојено косом цртом, уобичајени трговачки назив робе, као и подаци потребни за идентификацију и сврставање робе по другим тарифама и прописима који се примењују при увозу робе.

У рубрику 32 уписује се редни број наименовања под којим се роба пријављује у ЈЦИ (овде 1).

У рубрику 33 уписује се: у прву поделу првих осам цифара тарифне ознаке Царинске тарифе у коју се роба сврстава, у другу поделу уписују се последње две цифре те тарифне ознаке и две нуле. У трећу поделу уписује се шифра прописане јединице мере из Кодекса шифара. У случају подношења ЈЦИ за стављање робе у слободан промет експресних пошиљки на основу члана 202. став 2. тачка 4. И став 3. Уредбе о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга, у ову поделу уписује се шифра јединице мере КД (што је овде случај-комад).

У четврту поделу уписује се шифра облика увоза из Кодекса шифара и, одвојена косом цртом, шифра намене увоза из Кодекса шифара. (ЛБ- слободан увоз, 03-широка потрошња)

Пета подела ове рубрике попуњава се тако што се уписује шифра законског основа за ослобађање, односно плаћање пореза на додату вредност из Кодекса шифара и, одвојено косом цртом, шифра законског основа за ослобођење од плаћања акцизе из Кодекса шифара (2320 – Члан 23. Закона о порезу на додату вредност – општа пореска стопа 18%)

У првој подели Рубрике 34 уписује се шифра земље порекла робе из Кодекса шифара – DE- Република Немачка. Друга рубрика се не попуњава.

У рубрику 35 уписује се бруто маса робе у килограмима, заокружена на два децимална места.

У рубрику 37 уписује се шифра поступка из Кодекса шифара – 40 – Стављање робе у слободан промет. У рубрику 38 се уноси нето маса робе у килограмима, заокружена на два децимална места.

У рубрици 40 се уноси, одвојено косим цртама, шифра царинске испоставе (11029 – Лука Београд), шифра претходне исправе (СД-Сажета декларација), број претходне исправе, година прихватања претходне исправе и број наименовања.

У рубрици 41 се уноси количина робе и јединице мере из треће поделе рубрике 33

У рубрици 42 се уноси цена робе заокружена на два децимална места.

43- Метод вредновања, уноси се шифра из Кодекса шифара.

У рубрику 44 се уписују подаци о врсти и броју приложених исправа, подаци о траженим дозволама и подаци који се захтевају другим прописима. Подаци се уписују у шифарском облику, F-фактурна документа, V65-попусти и снижавања цене, износ у валути, I- изјаве и захтеви.

Рубрика 46 представља статистичку вредност робе тј. вредност робе у динарима на паритету франко граница Србије. Износ из рубрике 42 прерачунава се у динаре по курсу из рубрике 23.

Рубрика 47 се састоји из више подела, у прву поделу се уписује шифра врсте дажбине

01 – Царина,

07 – Накнада за процесну обраду ЈЦИ,

08 – Републичка административна такса,

09 – ПДВ,

12- Накнада стварних трошкова царинског органа у вези са царинским поступком.

У другу поделу се уноси основица за обрачунавање, у трeћу поделу стопа за обрачунавање дажбина наведених у првој подели. Четврта подела је износ дажбине сведен на две децимале и пети је шифра начина плаћања W – Обезбедјење плаћања дуга са заједничком гаранцијом, банкарска гаранција.

У рубрици 48 се уноси, одвојено косим цртама, шифра врсте гаранције, ПИБ подносиоца, шифра царинског органа и број гаранције и година.

Рубрика 49 је индентификација складишта, одвојено косим цртама, шифра царинске испоставе, шифра складишта, број из евиденције држаоца (магацински број) и датум смештаја.

У рубрици 54 се уноси место издавања ЈЦИ и датум, као и ако је подносилац декларације царински агент, индентификациони број царинског агента и печат.

ПРИЈЕМ ЈЕДИНСТВЕНЕ ЦАРИНСКЕ ИСПРАВЕ

Прва фаза у поступку царињења робе коју обављају царински органи, а на основу поднете ЈЦИ и прописаних исправа, јесте пријем декларације.

По пријему ЈЦИ са прописаним исправама царинарница утврђује да ли је ЈЦИ правилно и уредно попуњена, да ли су уз ЈЦИ приложене све прописане исправе, да ли су те исправе издали надлежни органи и да ли садрже све податке везане за царињење робе, да ли је увоз, односно извоз робе забрањен и да ли се подаци из приложених исправа слажу са подацима унетим у ЈЦИ.

Ради сигурнијег вођења поступка царињења робе, подносилац ЈЦИ има право да пре подношења ЈЦИ под надзором царинарнице обави претходни преглед робе и утврди количину, врсту и каквоћу робе, као и да узме узорке робе у потребној количини.

Ако је у овој фази царињења утврђено да је све у складу са прописаном процедуром, царински органи настављају поступак царињења.

Ако се утврди да постоје недостаци и неисправности у ЈЦИ, царинарница ће ЈЦИ са прилозима вратити подносиоцу, назначујући на њој у чему се састоји пропуст.

Дан подношења ЈЦИ је изузетно важан у царинском поступку и сматра се даном када је царинарница примила исправну ЈЦИ. После пријема ЈЦИ и њеног евидентирања од стране царинских органа, подаци у ЈЦИ се не могу исправљати.

ПРЕГЛЕД РОБЕ

Прегледом робе треба да се утврди фактичко стање робе према подацима из ЈЦИ приложених исправа. Том приликом царинарница утврђује да ли подаци наведени у ЈЦИ и другим приложеним исправама одговарају стварном стању у погледу врсте, количине, каквоће, вредности и порекла робе.

Преглед робе од стране царинских органа обавља се у утврђеним роковима и у присуству подносиоца ЈЦИ, који је дужан да покаже робу. Ако се он удаљи пре завршетка прегледа, царинарница о томе саставља службену забелешку на ЈЦИ и завршава започети преглед без његовог присуства. Царинарница предузима све мере потребне за утврђивање стварног стања робе, узима узорке, мери робу и др.

Ако царинарница приликом прегледа робе закључи да стање робе у погледу врсте, количине, каквоће, вредности и порекла одговара подацима из ЈЦИ и других исправа, прихвата податке унете у ЈЦИ и оверава их као свој налаз. Ако утврди да подаци у ЈЦИ не одговарају стварном стању робе, царинарница је дужна да то записнички утврди и један примерак записника уручи подносиоцу ЈЦИ.

Царинским законом је предвиђено у случајевима да се приликом прегледа робе подносиоцу декларације нанесе штета, а да притом нису нађене скривене ствари, подносилац има право на накнаду штете.

Да би се правилно примениле стопе царине из Царинске тарифе, односно ниже или више царинске стопе, важно је утврдити земљу порекла робе. Ако се уверењем о пореклу робе докаже да је роба произведена у земљи са којом су ратификовани споразуми, примениће се тако утврђене бенефициране стопе. Принципе и правила за утврђивање порекла робе у међународној робној размени разрадила је Европска Унија у виду Правила за издавање уверења о пореклу робе. Такође је утврђено правило да Уверење о пореклу робе (ЕУР1) издаје државни орган, а наша Влада је за то овластила Управу царина.

СВРСТАВАЊЕ РОБЕ ПО ЦАРИНСКОЈ ТАРИФИ

Најчешће органи царинске службе контролу свpставања робе обављају паралелно са прегледом робе, јер је сврставање робе у одређен тарифни број, односно ознаку, логичан наставак прегледа робе. Сврставање робе по Царинској тарифи је сложен поступак, потребно је познавати робу, њене техничке карактеристике и намену, такође и основна правила за примењивање Царинске тарифе као и коментаре о сврставању робе у Царинској тарифи.

Циљ сврставања и контроле сврставања робе по Царинској тарифи јесте да се тачно утврди коју стопу царине из Царинске тарифе треба применити. Царинска служба мора правилно и једнообразно да примењује прописе из своје надлежности, што значи да се иста роба коју увози више увозника за исту намену мора сврстати у исти тарифни број и на њу применити иста стопа царине.

Распон царинских стопа у Царинској тарифи је од 1 до 30%, па висина царинске стопе која се примењује доста утиче на материјалне трошкове предузећа, а тиме и на услове привређивања. Такође, царинска служба је од стране надлежних државних органа овлашћена да у поступку царињења робе која се увози у Републику Србију обрачунава и наплаћује и акцизу и порез на додату вредност.

УТВРЂИВАЊЕ ЦАРИНСКЕ ОСНОВИЦЕ

Царинска основица је вредност робе на коју се примењују стопе царине из Царинске тарифе и друге увозне дажбине. Царинска основица се најчешће утврђује на основу уговорене, односно трансакцијске цене. Уговореном ценом сматра се стварно плаћена цена за робу која се увози.

Поред фактурне вредности робе која се увози, царинску основицу чини и низ додатних трошкова насталих у вези са куповином до српске границе: трошкови превоза, трошкови осигурања, провизије посредницима у продаји робе, трошкови паковања и коришћења контејнера, трошкови утовара, претовара и истовара настали у

иностранству, итд. Трошкови који се укључују у царинску основицу називају се прибитне ставке.

Ставке које не оптерећују царинску основицу су: камате на кредит, сва снижења цена уговорена и остварена пре увоза, трошкови превоза, осигурања, утовара, претовара и истовара робе настали у Србији.

Наша држава је прихватила за царинску основицу систем царине по вредности или ад валорем. Царинска служба је овлашћени државни орган који на основу царинских и других исправа које подноси обвезник утврђује да ли је царинска основица реално исказана или су у питању злоупотребе у циљу избегавања плаћања износа царине.

Робна документа на основу којих се утврђује царинска основица су: фактура (рачун), спецификација робе, листа паковања робе и складишница. Транспортна документа на основу којих се утврђују транспортни трошкови као део царинске основице су: товарни лист ЦИМ (за превоз железницом), ваздухопловни товарни лист, коносман (теретница – морски и прекоокеански превоз) , речни товарни лист, међународни товарни лист за друмски превоз ЦМР и поштанска признаница.

Ако се из исправа приложених уз ЈЦИ не може утврдити царинска основица, царински орган може затражити допунске исправе од царинског обвезника. Стварна царинска основица за одређену робу утврђује се како провером коју обавља цариник преко базе података у Информационом систему царинске службе (ИСЦС), тако и путем Интернета, у који је укључен Информациони систем Управе царина.

Царинска основица за употребљавану робу утврђује се на исти начин као и за нову робу, с тим што се као вредност узима њена реална вредност у тренутку царињења. Царинска вредност за робу која је оштећена у току превоза или док се налазила под царинским надзором умањује за проценат оштећења.

ЦАРИНСКИ ДУГ И ОБРАЧУН УВОЗНИХ ДАЖБИНА И ТАКСИ

Посебно значајно место у новом Царинском закону заузимају одредбе о цари-нском дугу и обрачуну увозних дажбина (чл. 201. до 239.). Ова материја је подељена у 5 поглавља и то:- обезбеђење за наплату царинског дуга;- настанак царинског дуга;- обрачун и наплата царинског дуга;- гашење царинског дуга;- повраћај наплаћеног царинског дуга.

Обезбеђење за наплату царинског дуга

Ако царински орган у складу са царинским прописима, захтева полагање обезбеђења за наплату царинског дуга, обезбеђење полаже царински дужник или лице које може постати царински дужник. За један царински дуг, царински орган може тражити полагање једног обезбеђења, с тим што може одобрити да и друго лице положи обезбеђење уместо лица чија је то обавеза. На захтев лица које је царински дужник или лица које би могло постати царински дужник, царински орган може одобрити да се за два или више поступака у вези са којима је царински дуг настао или би могао настати, положи једно обезбеђење.

Обезбеђење се утврђује у износу који одговара: тачном износу царинског дуга или дугова, ако се тај износ у тренутку давања обезбеђења може одредити на неспоран начин, односно у највишем износу царинског дуга или дугова који су настали или би могли настати. Обезбеђење за наплату царинског дуга садржи и обезбеђење за наплату других обавеза које царински орган наплаћује приликом увоза или извоза робе.

Обезбеђење се полаже депоновањем готовине или јемством.Јемац се у писаној форми обавезује да ће у року доспелости, солидарно са царинским дужником, платити износ царинског дуга обухваћеног јемством, укључујући камате и трошкове настале у поступку наплате неплаћеног царинског дуга.

Ако царински орган утврди да положено обезбеђење не осигурава наплату царинског дуга благовремено и у потпуности, може захтевати да царински дужник положи додатно обезбеђење или да раније обезбеђење замени новим. Обезбеђење за наплату царинског дуга важи док царински дуг не буде наплаћен или док не наступе околности због којих царински дуг

више не може настати. У овом случају враћа се обезбеђење за наплату тог царинског дуга.

Настанак царинског дуга

Одредбама чл. 212. до 224. Царинског закона регулисана су питања настанка царинског дуга. Царински дуг приликом увоза настаје стављањем робе која подлеже плаћању увозних дажбина у слободан промет или стављањем те робе у поступак привременог увоза са делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина.

Царински дуг настаје у тренутку прихватања декларације, с тим што је царински дужник декларант или посредни заступник. Царински дуг може да настане и незаконитим уношењем робе у царинско подручје или незаконитим изношењем робе из слободне зоне у други део царинског подручја, с тим што царински дуг настаје у тренутку незаконитог уношења, односно изношења.Поред изнетог, царински дуг настаје и незаконитим узимањем робе испод царинског надзора и то у тренутку узимања робе. Царински дуг може настати и неиспуњавањем обавеза које произилазе из привременог смештаја или другог царинског поступка у који је роба стављена, односно неиспуњењем неких од услова за стављање робе у одговарајући царински поступак или за одобравање повољнијег третмана под условом употребе робе у сврхе ради којих је одобрен повољнији третман.

Ако је више лица у обавези да плате исти царински дуг, она су обавезна да тај дуг плате појединачно, односно солидарно.Износ увозних дажбина које се за одређену робу требају обрачунати утврђује се према прописима који су за ту робу важили на дан настанка царинског дуга, ако законом није друкчије одређено. Ако се не може тачно одредити када је царински дуг настао, сматраће се да је дуг настао у време када је овлашћени царински орган утврдио да се роба налази у статусу који има за последицу настанак царинског дуга. 

ОБРАЧУНАВАЊЕ И НАПЛАТА ЦАРИНЕ

Основни принцип у нашем царинском систему је „плати па носи“. На основу стварне (реалне) царинске основице примењује се одговарајућа стопа царине и других увозних дажбина, при чему органи царинске службе обрачунавају и наплаћују и акцизу и порез на робу која се увози на подручје Србије. Пореску основицу за обрачун пореза чине: царинска основица, износ царине, царинске дажбине и износ акцизе.

Царинска основица се изражава у динарима, па се вредност робе која је изражена на фактури у страној валути прерачунава у динаре по званичном курсу Народне банке Србије на дан израде ЈЦИ.

Обрачунату царину и увозне дажбине царински обвезник је дужан да плати у року од осам дана од дана пријема Обрачуна царинског дуга. Роба се не може подићи испод царинског надзора пре него што обвезник плати све увозне дажбине.

Ипак, Влада је донела Уредбу о условима подизања робе испод царинског надзора пре уплате царине и других увозних дажбина. Уредбом је регулисано право царинског обвезника да робу може подићи испод царинског надзора после обављеног царинског прегледа, а пре уплате царине, ако надлежној служби Управе царина поднесе гаранцију банке којом се покривају све обавезе.

На износ царине и увозних дажбина које нису плаћене у прописаном року, обрачунава се камата за сваки дан закашњења.

САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ

Задатак царинске службе је да помири своје две, у суштини супротстављене улоге: да омогући максимално брз проток робе и путника, а да притом спречи све облике прекограничног криминала: међународни тероризам, кријумчарење људи и илегалне миграције, кријумчарење оружја, кријумчарење наркотика, кријумчарење комерцијалне робе...

Овај задатак је могуће испунити само уз: интегрисано управљање границом, накнадне контроле, анализу ризика, као и уз примену савремених царинских процедура.

Интегрисано управљање границом има за циљ да обезбеди отворене и максимално безбедне границе. За остварење овог циља неопходно је обезбедити: бољу сарадњу и координацију свих служби на граничним прелазима, сарадњу са другим службама у земљи, као и сарадњу са царинским администрацијама других земаља. Другим речима, неопходно је ревидирати застареле споразуме и закључити нове са царинским администрацијама од стратешког значаја и обезбедити међународну размену информација.

Накнадна контрола подразумева проверу исправности декларације и после пуштања робе. Главна промена у новом поступку накнадне контроле (екстерне ревизије) је померање места на коме се врши контрола царинске робе и документације. Сада је могуће контролу обавити у просторијама декларанта или у просторијама другог привредног субјекта укљученог у пословни однос. Поред осталог, накнадна контрола предвиђа могућност да се, и после пуштања робе, а ради провере тачности података у декларацији, изврши контрола комерцијалних докумената и података у вези са увозом и извозом те робе или у вези са накнадним комерцијалним пословима са том робом.

Електронско подношење докумената омогућава увозницима и шпедитерима да поднесу документацију путем Интернета, чиме се постиже:о убрзање поступка,о уштеда средстава,о смањење броја грешака,о прихватање и прослеђивање података пре приспећа робе,о размена докумената са другим царинским службама.

У периоду од 01.01. до 31.12.2007. године поднето је 1.531.686 декларација електронским путем, што чини 66,71% од укупног броја декларација (2.296.091).

Систем црвеног и зеленог контролног пролаза значајно убрзава путнички промет на граничним прелазима, јер омогућава пуницима без робе за царињење да кроз зелени појас пређу границу без царинске контроле. За сада се овај систем користи на аеродрому „Никола Тесла“ и на граничном прелазу Градина. Захваљујући добрим резултатима, постигнутим у претходном периоду, овај систем се уводи и на граничном прелазу Хоргош

МИСИЈА И УЛОГА СЛУЖБЕ

Мисија царинске службе, као једне од основних стубова наше државе, је:

- ефикасно спречавање кршења царинских, спољнотрговинских, пореских и девизних прописа,

- ефикасна наплата увозних дажбина,

- брз и лаган проток робе и путника,

- заштита безбедности и здравља грађана Србије.

Да би испунила своју мисију, царинска служба Србије се непрестано развија и обликује по угледу на најсавременије царинске системе у свету. Већ данас се може рећи да је царинска служба професионална, ефикасна и непристрасна, што доказује све веће поверење грађана. Испуњавањем своје мисије царинска служба омогућава да се:

• обезбеде средства за несметано функционисање државе, одбрану земље, заштиту живота и здравља људи и животне околине,• спречи нелегалан увоз опојних дрога, оружја, муниције, радиоактивних и заражених роба,• спречи изношење културно-историјског блага наше земље• унапреди развој трговине и туризма.

Царинска служба Србије има две подједнако важне улоге, а то су фискална и безбедносна улога.

Фискална улога се огледа кроз обрачун, наплату и принудну наплату царине, ПДВ-а, акциза и других увозних дажбина.

Безбедносна улога се манифестује кроз царински надзор и контролу увоза, извоза и транзита робе за коју је:

• забрањен увоз или провоз,• прописане посебне мере ради сигурности,• потребне мере заштите људи и животне средине,• потребна заштита права интелектуалне или индустријске својине.

Мере царинског надзора и контрола уношења, изношења и транзита спроводе се над робом која представља:

• заштићене биљне и животињске врсте (ЦИТЕС конвенција),• отпад (Базелска конвенција),• национално благо, односно дела историјске, уметничке или археолошке вредности.

Безбедносна улога се огледа и кроз царински надзор и контролу робе коју путници носе са собом, као и кроз контролу уношења и изношења динарских и девизних средстава у међународном путничком и пограничном промету са иностранством.

ИНТЕГРАЦИЈА СА ЕУ

По ступању на снагу Прелазног споразума о трговини и трговинска питања Србија ће укинути царинске дажбине које се примењују у увозу великог броја пољопривредних производа из Европске уније. За неке од њих, царине ће бити одмах укинуте, за неке ће се укидати прогресивно, у складу са динамиком коју је дефинисао Анекс 3 овог споразума, док ће неке царине бити прогресивно смањиване. Тај посао биће обављен у року од шест година, када ће ЕУ и Србија постепено успоставити билатералну зону слободне трговине.У првој групи су производи за које је предвиђена потпуна либерализација.

У другој групи Анекса 3 су производи за које ће царине бити укинуте у шестој години, у складу са динамиком коју предвиђа овај документ, а уколико се примењује и сезонска царина од 20 одсто, она неће важити чим ступи на снагу споразум с европском заједницом

За производе из треће групе царине ће за шест година бити умањене или укинуте, а сезонска царина за ове производе од 20 одсто наставиће да се примењује у току и након транзиционог периода.

У четвртој групи су производи за које ће царине бити укинуте или смањене а сезонска царина се одмах укида

Србија ће у 2009. наплатити 150 милиона евра мање царина због примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ, али ће то надокнадити растом производње.

Cмањење царинских прихода у првој години примене споразума бити око 130 милиона евра за индустријске производе и око 20 милиона евра за пољопривредне.

Укупни губици ће бити три до четири пута мањи од почетних пошто се очекује да ће на основу раста производње и већег увоза сировина бити наплаћено више пореза на додатну вредности (ПДВ) и царине.

Велики број царина на храну и пољопривредне производе, око 23 одсто, остаће и после шесте године примене Споразума. Сама динамика смањења царина у првој години је спора, пошто ће смањене бити у распону од пет до 20 одсто.

Царине на увоз текстилне робе из Европске уније укинуте су 1. јануара 2008. године на основу Споразума о слободној трговини текстилом са ЕУ из јула 2005. године.

У првој години примене, од 1. јануара 2009. године, царине на сировине и репроматеријале бити смањене на 70 одсто постојећих, док ће на производе више фазе прераде царина бити смањена на 80 одсто, односно 85 одсто од царинске стопе у 2008.

Царина на живе животиње за узгој и приплод и на неке пољопривредне производе који се не производе у Србији, као што су тропско воће, зачини и неке врсте семенске робе, биће укинуте.

Царинске стопе на остале пољопривредне и прехрамбене призводе у првој години кретаће се између 80 и 95 одсто од постојеће царине.

На индустријске производе царине ће бити потпуно укинуте након овог периода, док ће на одређене пољопривредне производе остати царине на нивоу од 20 до чак 80 одсто од садашњих царина.

Захваљујући примени Прелазног трговинског споразума са ЕУ, привреда Србије имати јефтиније сировине и опрему за производњу, а биће олакшана и процедура увоза.

То ће повећати конкурентност српске привреде на међународном тржишту, а ризик који постоји јесте да поједине фирме не успеју да подигну конкурентност и буду угрожене доласком иностране конкуренције на тржиште Србије. Међутим, период прилагођавања је довољан да се привреда припреми за долазак конкуренције из ЕУ.

Влада Србије одлучила је да од 1. јануара 2009. почне примену Прелазног трговинског споразума са ЕУ како би скратила период између примене споразума и стицања статуса кандидата за чланство у ЕУ. Oчекује ce да Србија 2009. добије статус кандидата, а 2014. постане пуноправни члан ЕУ.

Прелазним трговинским споразумом Србије и ЕУ предвиђено је да се у периоду од шест година од његовог ступања на снагу, постепено успостави слободна трговина индустријским и пољопривредним производима.

Савет министара ЕУ, због противљења Холандије, није дао сагласност да се примењује Прелазни трговински споразум, али су званичници ЕУ препоручили Србији да једнострано почне примену тог споразума.

Oд 1. јануара 2009. године царине за увоз аутомобила из ЕУ бити снижене на 10 одсто.То значи да би царина за аутомобиле требало да буде смањена са 20 на 17 одсто за ЕУ, па да се од јануара додатно снизи на 14 одсто, при чему постоји чак и могућност снижења царине на 10 одсто.

Влада Србије на тај начин жели да помогне грађанима да јефтиније купују аутомобиле и да тако осете конкретну корист од приближавања Србије Европској унији.

Царина за аутомобиле износиће од 1. јануара 2009. године 10 одсто за земље ЕУ, а видећемо колико ће остати за друге делове света. Истовремено, Србија већ дуги низ година има бесцарински извоз наших производа на тржиште ЕУ и примена овог споразума у економском смислу заправо више погодује самој Унији јер ће Србија почети да снижава царине, што ће олакшати пласман производа из ЕУ у нашу земљу.

Литература:

- Проф. Др Томислав Тодоровић: Царинско пословање,

Београд, 2006

- Проф. Др Томислав Тодоровић: Царински систем и царинско

пословање, Београд, 2002

- Др Миодраг Станковић и Мр Сања Станковић-МихајловићЧ

Царински систем и царински поступак, Београд, 1999

- Званични сајт Управе Царина

- Дневне новине