Dinamički opseg čujnosti uva: 10 W/m 1W/m …...Referentna vrednost Anehoična prostorija Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) 2 Intenzitet Tipični izvor zvuka zvuka

Referentna vrednost Anehoična prostorija

Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost)

Tipični izvor zvuka Intenzitet zvuka [W/m2]

10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100

Nivo zvuka – zašto? (1)

Dinamički opseg

čujnosti uva:

10-12W/m2÷1W/m2.

Izražavanje veličina

intenziteta zvuka

sistemom malih brojeva

za uobičajene zvučne

događaje;

npr. normalan razgovor

0.000001W/m2




10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100


Korišćenjem linearne

skale veliki broj

uobičajenih zvučnih

događaja bio bi između

0 i 1W/m2 a mali broj

između 1 i 10W/m2.

Teško uočavanje

zvučnih događaja

između 0 i 1W/m2.




10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100


Otežana komparacija

različitih zvučnih

događaja.

Komparacija

podrazumeva korišćenje

sistema velikih brojeva,

npr. odnos praga bola i

praga čujnosti 1012:1.


Logaritamska priroda osetljivosti uha

Subjektivni osećaj jačine zvuka proporcionalan je logaritmu

fizičke pobude (zvučnom pritisku ili intenzitetu zvuka)

plog~

Veber-Fehnerov zakon:


Logaritamska priroda osetljivosti uha

Subjektivni osećaj promene jačine zvuka proporcionalan je

procentualnoj promeni fizičke pobude (zvučnog pritiska i

intenziteta zvuka)

p

p ~

Veberov zakon:

Subjektivna jačina zvuka menja se za isti iznos,

linearno, kada se zvučni pritisak menja za isti

procenat, eksponencijalno.

Pri nošenju tereta od 10kg, dodavanje 1kg predstavlja promenu

težine koja se može osetiti. Ako se, međutim, nosi teret od

100kg, dodavanje 1kg predstavljaće neosetnu promenu. Tek

promena za isti procenat, dodavanje 10kg, predstavlja približno

ekvivalentnu promenu po subjektivnom osećaju.

Nivo zvuka – definicija (1)

Nivo određuje relativni odnos dve veličine ali ne i apsolutnu vrednost i u

opštem slučaju određuje se kao logaritamski odnos dve veličine:

][log Bel2

1

I

In

Imajući u vidu male promene zvuka koje uvo zapaža, a u cilju

dobijanja finije podela skale nivoa, za nivo zvuka uzeta je

deset puta manja jedinica - decibel dB:

][log dB102

1

I

In

Da bi se odredio apsolutni iznos određene veličine potrebno je imati

vrednost jedne od veličina, tzv. referentnu vrednost.


Za nivo zvuka usvojena je konvencija da se kao referentna

vrednost uzima vrednost koja odgovara pragu čujnosti na

1000Hz. Na decibelskoj skali referentna vrednost predstavlja

nulu i svaka druga vrednost se poredi sa njom.

][][

][][

][][

pW1W10

pW/m1W/m10

Pa20Pa102

12

0

2212

0

5

0

P

I

p

][][

][][

][][

pm1m10

nm/s1m/s10

m/s1m/s10

12

0

9

0

226

0

v

a

Referentne vrednosti:

Na decibelskoj skali referentna

vrednost predstavlja nulu, odnosno

vrednost za poređenje i svaka druga

vrednost se poredi sa njom.


Nivo veličina koje definišu generisanje i prostiranje zvučnih

talasa:

000

000

202020

102010

logloglog

logloglog

Lv

vL

a

aL

P

PL

p

pL

I

IL

va

aPpI

Nivo zvuka se izražava ili preko nivoa zvučnog pritiska ili

nivoa intenziteta zvuka koji SAMO u uslovima slobodnog

zvučnog polja imaju istu vrednost.

][loglog dB201000 p

p

I

IL

NIVO ZVUKA JE OBJEKTIVNA VELIČINA.

0

2

0

2

2

0

2

0

20101010p

p

p

p

cp

cp

I

IL loglogloglog


Kada je poznat nivo buke mogu se izračunati apsolutne

vrednosti zvučnog pritiska i intenziteta zvuka.

200

20

0

20

0

0

10

10

1010

20

dB20

0

p

p

p

L

L

L

p

p

p

p

pp

p

p

L

p

p

p

pL

log

log

][log

100

10

0

10log

0

0

10

10

1010

10log

]dB[log10

0

I

I

I

L

L

L

I

I

I

I

II

I

I

L

I

I

I

IL

Pa102 5

0

p 212

0 W/m10I


Definiše se i nivo zvučne snage:

][log dB100P

PLP

W10W 12

0

PP ,][dB re 10-12W

][log dB100W

WLW dB re 10-12W W10 12

0

W

Nivo zvuka – skala (1)



Tipični izvor zvuka I [W/m2]

10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

L [dB]

Dinamički opseg

čujnosti uva:

0÷120dB.

Izražavanje veličina

nivoa zvuka pomoću

brojeva sa malim

brojem cifara.





10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

L [dB]

Korišćenjem nivoa

zvuka lakše se

raspoređuje veći broj

uobičajenih zvučnih

događaja na

logaritamskoj skali.





10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

L [dB]

Komparacija različitih

zvučnih događaja

sistemom brojeva sa

manje cifara.


promena nivoa ocena

1dB neuočljivo

3dB na granici uočavanja

6dB uočljivo

10dB jasno uočljivo

Jednake promene

nivoa bilo gde na dB

skali subjektivno se

ocenjuju kao jednake

promene jačine zvuka,

tako da je nivo zvuka

mera subjektivne

jačine.

Nivo zvuka – konverzija (1)

Formula:


Tabela:

p Pa

Grafik:



Pravila:

LI

dB re 10-12W/m2

3 dB 5 dB

6 dB

10 dB

20 dB

][

loglog

loglog

dB6

22020

22020

2

12

0

12

0

1

0

22

12

LL

p

pL

p

p

p

pL

pp

][

loglog

loglog

dB10

101010

21010

10

12

0

12

0

1

0

22

12

LL

I

IL

I

I

I

IL

II

Sabiranje nivoa složenog zvuka (1)

Realni izvori buke uglavnom emituju složeni zvuk sa većim

brojem komponentata različitih frekvencija, dakle zvuk

širokog spektra.

Primeri buke širokog spektra su buka motornih vozila, buka

mašina, avionska buka i slično.


I1 I2 0

11 10

I

IL log

0

22 10

I

IL log

Za složeni

zvuk: IR = I1 + I2

0

2

0

1

0

21 1010I

I

I

I

I

IILR loglog

10

00

1010 L

I

I

I

IL log

1010 21 101010LL

RL log

DV

A IZ

VO

RA

Rezultujući nivo buke određuje

se polazeći od intenziteta

zvuka ili zvučnog pritiska

pojedinih komponenti i

definicije nivoa buke.

2

0

2

10p

pL R

R log2

2

2

1

2 pppR

0

10I

IL R

R log


21

1010

1

1010

1010

1010

1011010110

101101010

1011010

101010

21

121

121

21

LLL

L

LL

L

LLL

LLL

LLL

LL

R

]log[]log[

]log[log

][log

)log(

//)(

/)(/

/)(/

//


Postupak:

Izračunavanje razlike dva nivoa:

2121 LLLLL ,

1.

Određivanje L+ na osnovu grafika ili prethodno prikazane

jednačine. 2.

Dodavanje L+ većem nivou

daje rezultujući nivo. 3.

LLLR 1


Za dva identična izvora:

Pravila:

Ako je razlika nivoa veća od 10dB, rezultujući nivo

jednak je većem nivou.

2.

Za dva ista nivoa rezultujući nivo je za 3 dB veći. 1.

dB dB dB

80dB+70dB80dB


VIŠE IZVORA

0

1

0

1010I

I

I

IL

n

i

i

RR

loglog

2

0

1

2

2

0

2

1010p

p

p

pL

n

i

i

RR

loglog

n

i

L

R

LLL

R

i

n

L

L

1

10

101010

1010

10101010 21

log

log


SLUČAJ VIŠE IDENTIČNIH

IZVORA ...4321 LLLLLR

Komentar: Može da dovede

do zabune ovakvo

označavanje.

Oduzimanje nivoa složenog zvuka (1)

Postupak oduzimanja nivoa zvuka primenjuje se u slučaju

kada se određuje nivo zvuka u prisustvu rezidualnog zvuka

(drugih izvora – koji se ne mogu isključiti).


)101log(10)101log(10

)101log(10)101log(10

)101log(1010log10

)101(10log10

)1010log(10log10

)1010

1010

1010

1010/

1010/

10/10/

0

10/

0

10/

0

LLL

totS

L

tot

LL

totS

LL

L

S

LL

L

S

LLSS

LL

restotS

restot

restot

restot

tot

restot

tot

restot

restot

L

LLL

LLL

L

L

I

IL

IIIII

restot LLL

00


Postupak:

1. Merenje ukupnog nivoa zvuka izvora i rezidualnog zvuka

(buke), LS,N

2. Isključivanje izvora zvuka i merenje rezidualnogog nivoa

zvuka (buke), LN

4. Određivanje L- na osnovu grafika ili prethodno prikazane

jednačine

3. Izračunavanje razlike dva nivoa:

5. Oduzimanje L- od nivoa LS,N

LLL NSS ,


Pravila pri merenju nivoa buke:

– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke veća od 10dB,

rezidualna buka ne utiče na merenje, odnosno njen doprinos je manji od

0.5 dB.

– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke manja od 3dB,

rezidualna buka znatno utiče na merenje i moraju se preduzeti mere za

njeno smanjenje.

– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke u opsegu od 3dB do

10dB, vrednosti ukupne buke moraju se korigovati da bi dobili buku

specifičnog izvora.

– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke 3dB podjednak je

doprinos rezudualne i specifične buke.

)log(

)log(

10

10

10110

10110

L

totS

LL

totS

LL

LLrestot

Subjektivna jačina zvuka (1)

• Objektivni nivo zvuka ne daje potpunu informaciju o

subjektivnom osećaju jačine zvuka, odnosno ljudskoj reakciji na

utvrđeni nivo.

• Postoji izvesno neslaganje između objektivnih vrednosti i

subjektivnog doživljaja zvučnog nadražaja.

• Subjektivni osećaj jačine buke zavisi od:

– nivoa buke i

– frekvencije.

• Dva zvuka istog nivoa, a različitih frekvencija, nemaju isti

subjektivni osećaj.


• Razlog - ljudsko uvo nije jednako osetljivo na sve frekvencije,

različito reaguje na iste vrednosti nivoa buke različitih

frekvencija.

• Čovek lakše podnosi više nivoe na nižim frekvencijama nego

niže nivoe na višim frekvencijama.

• Posledica - kriva praga čujnosti je frekvencijski zavisna, tako da

npr.:

– Objektivni nivo buke od

30dB neće se čuti ispod

80Hz, dok je iznad te

frekvencije znatno iznad

krive praga čujnosti;

– Prag čujnosti na 30Hz

je za 60dB veći od

praga na 2kHz.


• Za izražavanje subjektivnog osećaja jačine buke uvedena je

nova veličina - subjektivna jačina zvuka, fon, sa osobinama:

– dva zvuka sa istim brojem fona identična su za ljudsko uvo,

– na 1000Hz subjektivna jačina zvuka ima istu vrednost kao objektivna

jačina zvuka,

– za frekvencije iznad i ispod 1000Hz, fonska i decibelska skala nisu

ekvivalentne,

– za frekvencije iznad i ispod 1000Hz, subjektivna jačina zvuka određena

je izofonskim linijama.

• Izofonske linije - linije sa istim brojem fona bez obzira na

frekvenciju.

• Pomoću izofonskih linija može se naći veza između objektivne i

subjektivne jačine buke, odnosno fona i decibela i obrnuto.

LdB=fon

Loudness level – Nivo glasnosti ili subjektivna jačina.


Subjektivna jačina zvuka u fonima određuje se

eksperimentalno, promenom nivoa zvuka odgovarajućeg

tona sve dok subjektivna ocena njegove jačine ne bude ista

sa subjektivnom jačinom tona na 1000Hz.


Izofonske linije po Flečeru i Mansonu

Primeri:

L=50dB, f=400Hz:

=48fona

=50fona, f=200Hz:

L=64dB

Izofonske linije su u većem delu frekvencijskog opsega

ekvidistantne (međusobno rastojanje krivih jednako) što

ukazuje na logaritamski karakter jedinice fon. Pojačanje za

jednak broj fona uvek se ocenjuje jednako, kao što je slučaj i

kod dB skale.


• Poznavanje subjektivne jačine buke omogućava da se različiti

zvučni događaji gradiraju prema reakciji koji oni izazivaju na

čoveka.

• Prema subjektivnoj jačini buke čovekovo okruženje se može

oceniti prema sledećoj skali kao:

norm

alno

0 - 40 fona

50 - 70 fona

80 - 90 fona

100 - 120 fona

mirno

bučno

vrlo bučno

Glasnost zvuka (1)

Primena fonske skale i veličine subjektivne jačine zvuka ne

omogućuje da se izvrši subjektivna gradacija jačine zvuka

tako da nam ne može ilustrovati kako ljudsko uho razlikuje

različite jačine zvuka.

Da li je promena subjektivne jačine od X fona mala ili

velika?

Koliko puta se subjektivno povećala jačina zvuka?

70fona 80fona 14%?

TRAGANJE ZA ODGOVORIMA NA PITANJA

Glasnost zvuka (2)

Odgovore na postavljena pitanja daje sonska skala,

odnosno veličina glasnost zvuka, sa jedinicom son.

subjektivna jačina fon

Glasnost zvuka definiše

koliko je neki zvuk glasniji

od zvuka čija je glasnost

1son.

Pomoću sonske skale

može se izvršiti gradacija

glasnosti zvuka:

Zvuk koji ima 8sona je

dvostruko glasniji od

zvuka čija je glasnost

4sona.

Glasnost zvuka (3)


Svako povećanje subjektivne

jačine od 10 fona udvostručuje

glasnost.

Subjektivnoj jačini od 40

fona odgovara glasnost od

1 sona.

10

40

2

S

SS logloglog

33402

1040

NIVO GLASNOSTI

Glasnost zvuka (4)


Primer: Ako motocikl proizvodi zvuk u srednje frekventnom

opsegu subjektivne jačine 80fona, četiri takva

motocikla stvaraće subjektivnu jačinu od 86fona.

Porast jačine iznosi 7.5%.

Analiza preko glasnosti

pokazuje da je glasnost

u prvom slučaju 16 sona

a u drugom 24 sona,

tako da porast jačine

stvarno iznosi 50%.

Ponderacione frekvencijske krive (1)

Merenje objektivne jačine buke odnosno nivoa buke

podrazumeva:

• određivanje efektivne vrednosti zvučnog pritiska,

• korišćenje frekvencijske karakteristika instrumenta koja je u

celom frekvencijskom području ravna i koja ne unosi nikakve

korekcije signala

LIN (L) - Z

Merenje veličina koja približno odgovaraju subjektivnom

osećaju ljudskog uva zahteva korišćenje procedura za

merenje subjektivne jačine zvuka primenom ponderacionih

frekvencijskih krivih.


Objektivni nivo i subjektivna jačina zvuka na 1000Hz imaju

istu vrednost – na ovoj frekvenciji nije potrebna korekcija

objektivnog nivoa buke.

Na ostalim frekvencijama je potrebno izvršiti korekciju

objektivnog nivoa imajući u vidu oblik izofonskih linija koje

definišu odnos objektivnog nivoa buke i subjektivne jačine.

Izofonske linije - da bi zvuk na 100Hz imao subjektivnu

jačinu od 40fona taj zvuk mora da ima objektivni nivo od

51dB. Merenje - da bi instrument na displeju umesto 51 pokazao

40 potrebno je uneti dodatno slabljenje od 11dB.


Vrednost 11dB je upravo razlika između vrednosti izofonske

linije od 40fona na 1000Hz i 100Hz.

Analogno se može izvesti isti zaključak i za ostale

frekvencije.

Za sve frekvencije - frekvencijska karakteristika instrumenta

bi trebalo da ima vrednost izvrnute izofonske linije od 40 fona

normalizovane na nultu vrednost na 1000Hz da bi instrument

pokazivao subjektivnu jačinu.


Opisanim postupkom formira se frekvencijska korekciona

karakteristika instrumenta za korekciju objektivnog nivoa

koja se naziva A-ponderaciona frekvencijska kriva.

Ponderaciona frekvencijska kriva predstavlja frekvencijsku

karakteristiku instrumenta koja:


• daje pojedinim frekvencijama veći ili manji značaj, odnosno “težinu”,

odnosno ponderiše tretirane veličine;

• usklađuje reakciju instrumenta sa osetljivošću organa sluha na zvuk,

odnosno sa izofonskim linijama;

• koriguje (oslabljuje ili pojačava) objektivni nivo zvuka u zavisnosti od

frekvencije. Jedna ponderaciona kriva ne bi mogla da važi za ceo

dinamički opseg jer oblik izofonskih linija nije isti.

Uvođenjem ponderacione krive za svaku izofonsku linju

komplikuje merni instrument.

Pored A-ponderacione krive standardizovane još dve

frekvencijske korekcione karakteristike:


• B (za srednje nivoe buke) - koja približno odgovara izvrnutoj

izofonskoj liniji od 70 fona, prethodno normalizovanu na nultu

vrednost na 1000Hz;

• C (za visoke nivoe buke) - koja približno odgovara izvrnutoj

izofonskoj liniji od 100 fona, prethodno normalizovanu na nultu

vrednost na 1000Hz.

Na 1000 Hz sve ponderacione krive ne vrše nikakvu

promenu.

Označavanje korišćenje ponderacione frekvencijske krive:


Nesipravno dB(A), dBA.

ISO 80000-8 (2007)

Ispravno: LpA, LWA, ...

Jedinica za nivoa je dB.

U praksi se pokazalo da korišćenje samo A-ponderacione

krive daje zadovoljavajuće rezultate u proceni reakcije

ljudskog uva na zvučne događaje različitih nivoa i frekvencija

pa:


• mnogi instrumenti imaju samo ovu ponderacionu krivu (i C

krivu za vršne nivoe),

• mnogi zakonski propisi i norme sadrže podatke o dozvoljenim

vrednostima nivoa buke uz korišćenje A-ponderacione krive.

Može se uočiti da sve težinske krive, a pogotovo A-težinska

kriva:

• favorizuje frekvencije

iznad 1000Hz i

neznatno ih pojačava,

• znatno oslabljuje

frekvencije ispod

1000Hz.

Upravo su to karakteristike ljudskog uva.

Efekat primene A-težinske krive:


https://en.wikipedia.org/wiki/A-weighting










f[Hz] Kriva A [dB] Kriva B [dB] Kriva C [dB]

50 -30.2 -11.6 -1.3

63 -26.2 -9.3 -0.8

80 -22.5 -7.4 -0.5

100 -19.1 -5.6 -0.3

125 -16.1 -4.2 -0.2

160 -13.4 -3.0 -0.1

200 -10.9 -2.0 0

250 -8.6 -1.8 0

315 -6.6 -0.8 0

400 -4.8 -0.5 0

500 -3.2 -0.3 0

630 -1.9 -0.1 0

800 -0.8 0 0

1000 0 0 0

1250 0.6 0 0

1600 1.0 0 -0.1

2000 1.2 -0.1 -0.2

2500 1.3 -0.2 -0.3

3150 1.2 -0.4 -0.5

4000 1.0 -0.7 -0.8

5000 0.5 -1.2 -1.3

6300 -0.1 -1.9 -2.0

8000 -1.1 -2.9 -3.0

10000 -2.5 -4.3 -4.4

Slabljenje teponderacionih

krivi


Ekvivalentni nivo buke (1)

U realnim uslovima čest je slučaj da je buka dugotrajna i da

je nivo buke promenljiv sa vremenom. Npr.: • Industrijska buka;

• Saobraćajna buka;

• Muzika.

Promene trenutne vrednosti nivoa buke u funkciji vremena

potpuno opisuju posmatrani događaj.

Predstavljanje vremenski promenljive buke samo

dijagramom znatno se komplikuje procena uticaja vremenski

promenljive buke na čoveka, ili komparacija sa dozvoljenim

vrednostima.


Najčešće korišćena veličina za jednobrojno izražavanje

vremenski promenljive buke je ekvivalentni kontinulani nivo

zvučnog pritiska ili skraćeno ekvivalentni nivo buke, LAeqdB.

Ekvivalentni nivo buke se određuje uvek primenem A-

ponderacione krive pa se oznaka krive može izostaviti,

LeqdB.

Ekvivalentni nivo buke predstavlja konstantni (prosečni) nivo

buke, koji u određenom vremenskom intervalu ima istu

zvučnu energiju kao posmatrana, vremenski promenljiva

buka.

Ekvivalentni nivo buke

predstavlja nivo buke koji bi

svojim dejstvom na čoveka

izazvao iste efekte kao i njegov

ekvivalent – vremenski

promenljiva buka.


Najopštija definicija ekvivalentnog nivoa buke:

Izražavanjem vremenski promenljivog nivoa buke pomoću

ekvivalentnog nivoa uspostavlja se veza sa:

T

tL

eq dtT

L A

0

10[dB]10

110

/)(log

• vremenom kao parametrom koji u proceni štetnog dejstva buke

izražava dužinu ekspozicije posmatranom nivou, i

• frekvencijom, primenom A-težinske krive pri merenju promenljivog

nivoa buke.

ti - trajanje i-tog nivoa zvuka Li

T - ukupno vreme uzorkovanja

ni - broj uzoraka nivoa Li

n - ukupan broj uzoraka

širina klase: 2 dB

Ekvivalentni nivo buke se određuje na osnovu rezultata

statističke analize promenljive buke u vremenskom domenu:

uzorkovanjem promenljivog nivoa zvuka i određivanjem vremena trajanja

pojedinačnih nivoa promenljivog zvuka

LdB

n

32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60 62 30

5

10

15

20

25

30

35

40

n

i

Lieq

i

n

nL

1

101010

.log

uzorkovanjem promenljivog nivoa

zvuka i klasiranjem pojedinačnih nivoa

promenljivog zvuka prema nivou

n

i

Lieq

i

T

tL

1

101010

.log

LdB

ts

32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60 62 30

5

10

15

20

25

30

35

40


Konstantni nivoi buke ne moraju da budu kontinualni da bi

ekvivalentni nivo buke bio isti.


Ako je ukupno trajanje konstantnog nivoa isto, način na koji

se on pojavljuje u toku posmatranog vremena ne utiče na

vrednost ekvivalentnog nivoa.

60

65

70

75

80

85

90

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60

t [min]

L[d

B]

(a)

60

65

70

75

80

85

90

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60

t [min] L

[dB

] (b)

dB4771050105010

1060

3010

60

3010

101010

87

1

87

1

102101

1

21

...log

,log

,log..

eq

eq

LL

eq

L

L

T

t

T

tL

dB 477

100801008010250104201017010

1060

510

60

510

60

1510

60

2510

60

1010

101010101010

2

87878

2

87878

2

105104103102101

2

54321

.

,.....log

,log

,log.....

eq

eq

eq

LLLLL

eq

L

L

L

T

t

T

t

T

t

T

t

T

tL

Ukoliko je merenjem ili računski određen ekvialentni nivo

buke u jednom vremenskom intervalu, može se izračunati i

ekvivalentni nivo buke u nekom drugom vremenskom

intervalu:


Visoki nivoi buke malog trajanja imaju veći uticaj na

ekvivalentni nivo buke od niskih nivoa buke dugog trajanja.

2

112

10T

TLL eqeq log

Što je procenat trajanja viših nivoa veći to će se ekvivalentni

nivo buke znatnije razlikovati od srednje vrednosti nivoa

buke (L50) u istom intervalu.

Leq=77.1dB

L5=90dB

Leq=87dB

L50=90dB

Leq=89.5dB

L90=90dB

Za opisivanje jako promenljive buke koriste se procentni

nivoi buke.

Statističkom analizom vremenski promenljivog zvuka u

amplitudnom domenu, mogu se izračunati i procentualni

nivoi Ln, koji predstavljaju nivoe koji su premašeni u n%

ukupnog mernog vremena.

L10dB – nivo koji je premašen u 10% posmatranog vremenskog intervala



Ako je verovatnoća raspodele

nivoa približna Gausovoj tada važi

relacija:

60

901050

LLLLeq


Kumulativna raspodela i raspodela nivoa buke.


Nivo izloženosti buci (1)

Zvučni događaji gde je razlika između maksimalnog i

pozadinskog nivoa buke velika, predstavljaju tranzijentne

(kratkotrajne) pojave.

Tranzijentne pojave se karakterišu kratkim trajanjem i veoma

visokim nivoom buke u odnosu na pozadinski nivo buke.

Primeri tranzijentnih pojava:

• prelet aviona,

• prolazak automobila,

• eksplozija.

Nivo izloženosti zvuku (1)

Zvučni događaji gde je razlika između maksimalnog i

pozadinskog nivoa buke velika, predstavljaju tranzijentne

(kratkotrajne) pojave.

Tranzijentne pojave se karakterišu kratkim trajanjem i veoma

visokim nivoom buke u odnosu na pozadinski nivo buke.

Primeri tranzijentnih pojava:

• prelet aviona,

• prolazak automobila,

• eksplozija.


Za tranzijentne pojave, gde merenje počinje i završava u

rezidualnoj (pozadinskoj) buci, izmereni ekvivalentni nivo

buke zavisi od mernog perioda, čak i ako je ukupna energija

posmatrane pojave ista.

Veoma visoka akumulirana energija u vremenu pojavljivanja

tranzijentne pojave može rezultirati u različitim vrednostima

ekvivalentnog nivoa buke u zavisnosti od toga kada se

prekida merenje.

Na ukupnu zvučnu energiju, a samim tim i na Leq, utiču samo

najviši nivoi buke koji se od maksimalnog nivoa razlikuju

15 20 dB (10 dB).


Za definisanje energije tranzijentnih pojava koristi se, radije,

nivo izloženosti zvuku, LAEdB. Koristi se često i oznaka SEL.

SEL eliminiše uticaj mernog perioda na izmerenu vrednost.

Najopštija definicija nivoa izloženosti zvuku:

SEL se definiše kao konstantni nivo buke koji ima istu

energiju u jednoj sekundi kao i posmatrana vremenski

promenljiva pojava.

T

tL

AE dtT

L A

0

10

0

[dB]101

10/)(

logLA(t) – vremenski promenljiv A-nivo buke,

T – interval merenja.

T0 =1s.


Za definisanje energije tranzijentnih pojava koristi se, radije,

nivo izloženosti zvuku, LAEdB. Koristi se često i oznaka SEL.

SEL eliminiše uticaj mernog perioda na izmerenu vrednost.

Najopštija definicija nivoa izloženosti zvuku:

SEL se definiše kao konstantni nivo buke koji ima istu

energiju u jednoj sekundi kao i posmatrana vremenski

promenljiva pojava.

T

tL

AE dtT

L A

0

10

0

[dB]101

10/)(

logLA(t) – vremenski promenljiv A-nivo buke,

T – interval merenja.

T0 =1s.


Ukupna zvučna energija se računa za ukupni merni period, ali

se umesto usrednjavanja u celom mernom periodu

usrednjavanje vrši u toku referentnog vremena od 1s.

SEL definiše ukupnu zvučnu energiju u posmatranom

vremenskom intervalu.

Ekvivalentni nivo definiše vremenski usrednjenu zvučnu

energiju – zvučnu snagu u istom vremenskom intervalu.

T

tL

eq dtT

L A

0

10[dB]10

110

/)(log

T

tL

AE dtT

L A

0

10

0

[dB]101

10/)(

log


Strujomer ne pokazuje trenutnu potrošnju električne energije.

Omogućava da povremenim očitavanjem utvrdimo ukupnu

potrošenu energiju u određenom periodu.

Račun koji plaćamo ne zavisi od toga kako smo trošili

energiju već koliko smo ukupno potrošili.

Na sličan način veličina SEL definiše ukupnu zvučnu energiju

u određenom vremenskom intervalu.

SEL ne definiše način kako je ta energija generisana.


Ako ukupnu potrošenu energiju podelimo sa odgovarajućim

vremenskim periodom dobićemo prosečnu angažovanu

električnu snagu izvora.

Sada možemo da znamo kako smo prosečno trošili energiju.

Ekvivalentni nivo buke pokazuje kolika je prosečna energija

bila generisana u određenom vremenskom intervalu.


SEL se može primeniti za izračunavanje Leq za dati

vremenski period T, ako su poznate pojedinačne vrednosti

SEL-a za različite zvučne događaje koji se pojavljuju u tom

periodu.

Za samo jedan zvučni događaj u vremenskom intervalu T:

Ukoliko u vremenskom intervalu T ima više zvučnih događaja

čije karakteristike odgovaraju tranzijentnim pojava:

sTT

TLL AEeq 110 0

0

,log

sTT

TL

i

L

eqiAE 1101010 0

0

10 ,loglog

.


PRIMER: Na rastojanju 10 m od ose gradske saobraćajnice prolazak

putničkog automobila svara nivo izloženosti buci od 80 dB, prolazak

teretnog automobila svara nivo izloženosti buci od 90 dB a prolazak

autobusa svara nivo izloženosti buci od 95 dB. Ako u toku jednog sata

saobraćajnicom prođe 200 putničkih automobila, 50 teretnih automobila i

20 autobusa, izračunati ekvivalentni nivo buke na rastojanju 10m od ose

gradske saobraćajnice za vremenski period od jednog sata.

),3600log(10)200log(1080

),log(10)log(10

1

11 1

eq

AEeq

L

TNLL

dB 46763523801

.. eqL









),3600log(10)50log(1090

),log(10)log(10

2

22 2

eq

AEeq

L

TNLL

dB 47163517902

.. eqL

),3600log(10)20log(1095

),log(10)log(10

3

33 3

eq

AEeq

L

TNLL

dB 47263513953

.. eqL









dB. 67510101010

10101010

247147746

101010 321

.)log(

),log(

...

...

eq

LLL

eq

L

L eqeqeq

Documents

Dinamički opseg čujnosti uva: 10 W/m 1W/m …...Referentna vrednost Anehoična prostorija Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) 2 Intenzitet Tipični izvor zvuka zvuka