Devizno tržište

ЈУ Средња школа „28. јуни“Источно Сарајево

МАТУРСКИ РАД ИЗ ФИНАНСИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА

ТЕМА: ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Ученик: Ментор:

Марко Ковачевић, IV-1 Бранка Младић, проф

Источно Сарајево, Мај 2015. год.

2

Девизно тржиште Марко Ковачевић, IV-1

С А Д Р Ж А Ј

1. Увод3

2. Девизно тржиште-Формирање и карактер 6

2.1.Трговина валутама на девизном тржишту 7

2.2. Девизно тржиште 8

3. Финансијско тржиште и његова морфологија 10

3.1. Учесници на девизном тржишту 10

3.2. Национално девизно тржиште 12

4. Девизно тржиште развијених земаља 14

5. Девизно тржиште ЗУР 17

6. Закључак 20

Прилог22

Литература 23

3


1.УВОД

То је организовани тржишни простор гдје се сусрећу понуда и тражња финансијских средстава и формира тржишна цијена свих средстава.

Финансијско тржиште према подјели предмета пословања може бити:

1. новчано2. девизно3. тржиште капитала4. тржиште деривата.

НОВЧАНО ТРЖИШТЕ

Тржиште новчаних средстава и краткорочних хартија од вриједности, које се нуде и траже да би се одржала ликвидност, обавила производња и робни промет. Краткорочна ХОД је инструмент новчаног тржишта које њихов власник може претворити у новац, тј. власнику доноси финансијску корист у виду камате.

Краткорочни ХОВ + комерцијални и благајнички записи

Централна банка контролише рад овог тржишта и то путем есконтне стопе и политиком операција на отвореном тржишту.

Девизно тржиште је простор гдје се усклађује понуда и тражња девиза и обавља купопродаја девиза (страно средство плаћања).

Девизно тржиште је промет девизних средстава између банака и предузећа. Централна банка води рачуна о функционисању овог тржишта и стабилности девизног курса.

Пословна банка (ослонац девизног тржишта) организује промет девиза и усклађује њихову понуду и тражњу чиме се формира девизни курс.

На девизном тржишту врши се купопродаја девиза и формира девизни курс.

Девизни курс је цијена јединице стране валуте изражена бројем јединица домаће валуте. Неопходно је основати ово тржиште да би се једна валута претворила у другу и обавиле међународне трансакције.

Банка посредује у платном промету са иностранством увозника и извозника.

Цијене на девизном тржишту су:

1. понуђене цијене (по којима је купац спреман да купи девизе)2. тражене цијене (по којима је продавац спреман да прода девизе)

4


3. дневне цијене девиза (вриједност девиза у националној валути).

Разлика између понуђене и тражене цијене је маржа.

Централна банка води рачуна о функционисању овог тржишта, о стабилности девизног курса, тј. усклађивању понуде и тражње девиза.

Тржиште капитала је тржиште дугорочних новчаних средстава и ХОД.

Новчана средства се нуде и траже дугорочно, тј. ако су некоме потребна инвестициона средства он може прибавити емитујући обвезнице (зајмовни капитал) и акције (акцијски капитал, дугорочне ХОВ).

Постоји примарно и секундарно тржиште капитала. Примарно је када предузеће долази до средстава емитујући нове ХОВ које нису потврђене на тржишту. Секундарно је када се врши промет већ емитованих ХОВ, које су већ потврђене.

Тржиште капитала је важно за предузеће јер се на њему набавља капитал за финансирање пословања. Ово тржиште омогућава купцу куповину под најповољнијим условима на тржишту али и продавцу капитала да по најповољнијим условима продају капитал.

Тржиште је институционално урађен амбијент у коме се одвија процес размјене добара и услуга. Институционална уређеност значи да су на њему дефинисана правила игре по којима се одвијају процеси размјене. Тржишта као механизма координације економске активности има сљедеће основне функције:

информативну алокативну дистрибутивну селективну.

Финанцијско тржиште се посматра као организовани простор са свим елементима неопходним за његово функционисање, тачно одређено вријеме, правила и узансе купопродаје на коме се организовано сусрећу понуда и тражња финансијских средстава и на коме се у зависности од понуде и тражње организовано формира њихова цијена. Девизно тржиште је купопродаја страних средстава плаћања. Предмет пословања девизног тржишта је куповина и продаја девиза које су од значаја за ликвидност привреде у међународним плаћањима. Куповина и продаја девиза на девизном тржишту може се вршити промотно и термински. За прво важи да се купопродаја врши слободно, док се код другог купопродаја може бављати само за конкретан спољнотрговински посао. Субјекти на девизном тржишту су пословне банке које имају овлашћење за обављање девизно-валутних послова и послова платног промета са иностранством. Да би постојало девизно тржиште мора постојати међународни платни промет. Девизе су средства међународних плаћања. Оне су потраживање од друге земље које гласе на страну валуту, стечене по било којој основи и и без обзира на начин располагања. Могу бити у облику:

преносивих потраживања од страних банака

5


преносивих иностраних хартија од вриједности које гласе на страну валуту (мјенице чекови, обвезнице)

обрачунских јединица иностраног готовог новца а од скоро и у облику електронских извјештаја о међународним дуговањина и

потраживањима.

6


2.ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ-ФОРМИРАЊЕ И КАРАКТЕР

Слика 1.-Девизно тржиште

Девизни систем представља скуп принципа и односа датих у облику законских прописа којима се регулишу девизни односи и девизни послови привредних и других субјеката у робном и неробном промету у земљи и са иностранством. Функционисање девизног тржишта доприноси међусобне повезаности националних финансијских тржишта. Ова повезаност израз је реалних економских токова:

међунароне трговине међународних услуга и кретања становништва, који доводе до економске активности

везане за иностранство, односно активности изражене у новцу различитом од домаћег као и кретање капитала између различитих земаља.

Девизно тржиште остварује следеће функције:

омогућава власницима девиза да их претворе у националну валуту, а другим лицима да набаве одговарајућа средства за плаћање у иностранству

усклађује захтјеве за продају девиза са захтјевом за њихову куповину усклађује понуду и тражњу посредством девизног промета у земљи и девизног промета са

иностранством омогућава обављање девизног промета са иностранством.

Девизни промет са иностранством обично се дијели на три облика:

7


1. девизни систем2. девизно пословање3. девизна политика.

Карактер девизног система зависи од карактера привредног система, привредне структуре, развоја и економске политике сваке земље. Измјене девизног система су резултат измјена друштвено-економских токова и измјена у цјелокупном привредном систему. Генеза девизног система код нас резултат је измјена насталих у привредном и друштвено-политичком систему и у концептима развојне политике.

Девизни систем може бити:

1. либералан2. регулисан.

У либералном девизном систему, субјектима у пословању са иностранством остављена је већа слобода у пословању и располагању девизним средствима.

У регуларном девизном систему, у пословању са иностранством ова права су ограничена више или мање оштрим регулативама и одликама.

2.1.ТРГОВИНА ВАЛУТАМА НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ

Девизно тржиште је мјесто гдје се суочавају понуда и тражња девиза, тј. мјесто гдје се различите националне валуте могу размјењивати (куповати и продавати) једна за другу. С обзиром да комерцијалне банке представљају највеће трговце, тј. главне учеснике на девизном тржишту, често се за девизно тржиште каже да представља међубанкарско девизно тржиште. На њему комерцијалне банке тргују депозитима и различитим валутама. Девизно тржиште је неформалног карактера што значи да девизно тржиште не би требало посматрати као одређено мјесто на коме се тргује различитим валутама. Фантастичан развој телекомуникације у посљедњих педест година омогућио је директно повезивање (телефон, интернет, сателитска комуникација) и лакшу трговину великог броја учесника у различитим финансијским центрима. Тако данас имамо једно глобално, свјетско, девизно тржиште гдје се трговина валутама одвија нон-стоп. Имајући у виду да се на девизном тржишту трговина одвија двадесетчетири часа дневно, од понедељка до петка, често се у форми метафоре констатује да на девизном тржишту сунце никад не залази.

8


2.2.ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Девизно тржиште је посебан сегмент тржишта капитала. Ако се под тржиштем подразумјева сачињавање понуде и тражње, онда би се под девизним тржиштем подразумјевало сачињавање понуде и тражње девиза. Девизно тржиште је у сваком случају један специфичан вид тржишта као што је нпр. случај с новчаним тржиштем, тржиштем капитала итд. Девизно тржиште је екс институтшн (ex istitutione) имперфектно тржиште. Ово је из разлога што је предмет трговања на овом тржишту једна специфична роба, тј. девиза. Њена специичност огледа се у томе што је она у исто вријеме у земљи, на чију валуту гласи законско средство плаћања. Дакле, на формирање цијена на девизном тржишту утиче не само однос понуде и тражње већ и све мјере које земља, на чију валуту гласи девиза, предузима у области своје економске политике. Свјетско тржиште представља скуп односа понуде и тражње свих роба које се размјењују на свјетском простору. Према томе, промет на свјетском тржишту представља промет властитих производа на домаћем тржишту и промет роба између националних привреда. Свјетско девизно тржиште нема одреену географску локацију, посебну организацијску структуру и радно вријеме. Чини га централне и свјетске комерцијалне банке које међусобно тргују конвертибилним девизама двадесетчетири часа дневно. Најважнију улогу на тржишту без сумње играју банке које су уједно и клириншки центри за сва плаћања проистекла с основа купопродаје девиза. Највећи дио укупног промета на тржишту обави се преко њихових канцеларија које кооридирају и балансирају укупну девизну позицију банке насталу различитим активностима банке и њених клијената-од најобичнијих дознака према иностранству до софистицираних техника управљања ризицима. Централне банке су врло важан учесник у трговању девизама на свјетском девизном тржишту. Разлог њихове активности су интервенцији с циљем корекције курса властите националне валуте у односу на неку другу валуту или групу валута односно промјена валутне структуре девизних резерви. Уз централне и велике комерцијалне банке на тржишту су врло активни и други учесници:

мултинационалне компаније брокерске куће богати појединци и цијели низ других институција с мањим значењем за тржиште гледано у цјелини.

Мултинационалне компаније су у посљедње вријеме све активнији учесник у трговању на свјетском девизном тржишту тргујући у своје име и за свој рачун иако би све девизне трансакције, укључујући и купопродаје девиза, требале обављати преко комерцијалних банака. Неке од њих су организовале своје послове и међусобно обављају купопродају девиза и на тај начин се све више извлаче из загрљаја великих комерцијалних банака. Национално тржиште је скуп односа понуде и тражње роба на простору једне националне привреде. Границе једне земље су најчешће и царинско подручје. То значи да се царина у оквиру једног царинског подручја сматра размјеном на домаћем тржишту. Карактер националног тржишта детерминисан је карактером друштвено-економског система, односно државе, мјерама економске политике, нивоом материјалног и друштвеног развоја, понашањем привредних субјеката итд. Национална девизна тржишта обухватају куповину и продају девиза за домаћу валуту или за друге валуте између:

банака у земљи

9


између самих банака, односно између банака и централне банке банака и других правних и физичких особа унутар земље.

Национално тржиште може бити организовано као девизна берза, систем од неколико берзи или може постојати као неформално тржиште које се заснива само на међусобним контактима банака, односно банака и клијентеле. Међутим, у пракси је за сада заживело само неформално међубанкарско девизно тржиште. Тешко је повући јасну границу између јединственог свјетског и појединих националних тржишта јер су односи толико испреплетани да се стиче утисак да постоји само јединствено свјетско девизно тржиште. Девизно или међународно тржиште је дио укупног финансијског тржишта на које се према утврђеним условима и правилима тргује страним валутама, односно размјењује девизе. Основни задатак му је да снадбјева учеснике страним средствима плаћања за плаћање увоза и извоза. Девизни курс се формира, као и цијена свакој другој роби, под утицајем понуде и тражње и представља цијену једне јединице стране валуте изражену бројем јединица домаће валуте. Девизно тржиште не постоји као организовано централно мјесто трговања, већ га чини свјетска мрежа учесника међусобно повезаних савременим комуникацијским средствима. Трговање се одвија на специјализованим девизним берзама и у саставу међусобно повезаних банака, што обједињено чини двадесетчетири-сатно свјетско девизно тржиште. Најважнији учесници су велике комерцијалне банке, брокери и дилери, специјализовани за трговину девизама, комерцијални купци девиза-мултинационална компанија, централне банке. Највећи промет обавља се преко специјализованих брокера девизама на међубанкарском тржишту, који повезују банке уз ниску провизију. Велике комерцијалне банке су „Маркет макерси“, тог тржишта, спремни у сваком тренутку купити или продати девизе по одређеној цијени. Предузећа, мање банке и филијале страних банака не судјелују на девизном тржишту директно, већ се страним средствима плаћања снадбјевају преко отворених кредитних линија код великих банака.

10


3.ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ И ЊЕГОВА МОРФОЛОГИЈА

3.1.УЧЕСНИЦИ НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ

Учесници на девизном тржишту су власници валута, девизних средстава и девизних хартија од вриједности у националној економији, као и банке и друге берзанско-финансијске институције које је централна банка за то посебно овластила. Специфична улога на девизном тржишту припада централној банци. Она се на девизном тржишту појављује као директан регулатор и контролор. Иако смо рекли да се девизно тржиште може посматрати као међубанкарско девизно тржиште гдје доминантно мјесто имају комерцијалне банке, сасвим би неоправдано било не споменути и остале учеснике на девизном тржишту, који можда немају тако значајну улогу у смислу обима трговања, али чија улога није занемарљива. Поред комерцијалних банака учешће на девизном тржишту остварују и:

фирме које се баве спољнотрговинским пословима небанкарске финансијске институције (осигуравајуће компаније) централне банке.

Девизно тржиште је стандардизовано. Правила која важе на овом тржишту регулишу процедуру трговине, начин извршења, рокове извршења, начин плаћања и сл. Ова правила обавезују учеснике, иако су они најчешће из различитих земаља. Комерцијалне банке, неоспорно је да, имају најзначајнију улогу у реализацији већине међународних трансакција, и оне на девизним тржиштима тргују са банкарским депозитима деноминираним у различитим валутама. Банке не тргују свим својим депозитима. Треба имати у виду да је минимални износ којим банке тргују на девизном тржишту један милион долара. Девизни курс који се формира у овој трговини је у ствари девизни курс који можемо прочитати у финансијским извјештајима под називом Интербанк рате. Фирме и мултинационалне компаније које имају разгранат бизнис у различитим земљама су такође значајни учесници на девизном тржишту. Оне купују и продају валуте неопходне за нормално функционисање њиховог бизниса. Небанкарске финансијске институције-осигуравајућа друштва, пензиони фондови-такође представљају значајне учеснике на девизном тржишту. У потрази за сигурним и константним приносима небанкарске финансијске институције преносе своје фондове са једних на друга финансијска тржишта и на тај начин постају значајни учесници на девизним тржиштима. Централне банке имају веома значајну улогу на девизним тржиштима. Њихово учешће на девизном тржишту није у форми сталног играча, пре би се могло рећи да оне улазе са клупе резервних играча, повремено, и када је то потребно. Стога је учешће централних банака више у циљу интервенисања на девизном тржишту. Интервенције централних банака на девизним тржиштима, у форми куповине или продаје одређених валута, имају за циљ одржавање одређених нивоа девизног курса или пак спречавање значајнијих осцилација девизних курсева. Обим интервенција централних банака на девизном тржишту по правилу није велик (осим у случају финансијских криза или шпекулативних напада на валуту) али је снага и утицај информације коју та интервеницја носи далеко значајнија, и већа од самог обима интервенције. Зато што интервенција на девизном тржишту централне банке шаљу сигнал учесницима на

11


девизном тржишту (и не само њима) о монетарној политици коју спроводе и ефектима исте на девизни курс. Трансакције на девизном тржишту одвијају се као:

трансакције између комерцијалних банака и њохових комитената девизне трансакције међу комерцијалним банкама у земљи трансакције комерцијалних банака са својим филијалама у иностранству или с

кореспондентима у иностранству и девизне трансакције међу централним банкама ради утицаја на курсеве и на кретање

капитала.

Цијене које се формирају на девизном тржишту су двојне:

1. понуђене (bid)-цијене по којима је купац спреман куповати девизе и2. захтјевне (offered или asked)-цијене по којима је продавац спреман продавати девизе.

Разлике међу њима је маржа. Дневне цијене појединих девиза изражене у курсу нотирају по вриједности и њима се означава вриједност девиза у валути домаћег тржишта и индиректна. Претходно поменуте учеснике на девизном тржишту посматрали смо са институционалне, тј. персоналне основе. Међутим, учеснике на девизном тржишту можемо класификовати у три категорије:

1. не-шпекулатни (хеџери) су они учесници на девизном тржишту који желе да се заштите од ризика промјене девизног курса

2. шпекуланти су они учесници на девизном тржишту који купују (продају) валуте за које очекују да ће им се вриједност у будућности промјенити тако да ће поновном продајом (куповином) остварити профит и

3. монетарне власти у већини случајева представља централна банка која има могућност интервенисања на девизним тржиштима, али и могућност увођења разних облика девизне контроле.

За реализацију купопродајних уговора код промотне трговине, тј. купопродаје валута у датом тренутку времена потребно је један до два дана. Девизно тржиште је посебан сегмент тржишта капитала. Ако се под тржиштем подразумјева сачињавање понуде и тражње, онда би се под девизним тржиштем подразумјевало сачињавање понуде и тражње девиза. Девизно тржиште је у сваком случају један специфичан вид тржишта као што је нпр. случај с новчаним тржиштем, тржиштем капитала итд. Девизно тржиште је екс институтшн (ex istitutione) имперфектно тржиште. Ово је из разлога што је предмет трговања на овом тржишту једна специфична роба, тј. девиза. Њена специичност огледа се у томе што је она у исто вријеме у земљи, на чију валуту гласи законско средство плаћања. Дакле, на формирање цијена на девизном тржишту утиче не само однос понуде и тражње већ и све мјере које земља, на чију валуту гласи девиза, предузима у области своје економске политике. Свјетско тржиште представља скуп односа понуде и тражње

12


свих роба које се размјењују на свјетском простору. Према томе, промет на свјетском тржишту представља промет властитих производа на домаћем тржишту и промет роба између националних привреда. Свјетско девизно тржиште нема одреену географску локацију, посебну организацијску структуру и радно вријеме. Чини га централне и свјетске комерцијалне банке које међусобно тргују конвертибилним девизама двадесетчетири часа дневно. Најважнију улогу на тржишту без сумње играју банке које су уједно и клириншки центри за сва плаћања проистекла с основа купопродаје девиза. Највећи дио укупног промета на тржишту обави се преко њихових канцеларија које кооридирају и балансирају укупну девизну позицију банке насталу различитим активностима банке и њених клијената-од најобичнијих дознака према иностранству до софистицираних техника управљања ризицима. Централне банке су врло важан учесник у трговању девизама на свјетском девизном тржишту. Разлог њихове активности су интервенцији с циљем корекције курса властите националне валуте у односу на неку другу валуту или групу валута односно промјена валутне структуре девизних резерви. Уз централне и велике комерцијалне банке на тржишту су врло активни и други учесници:

мултинационалне компаније брокерске куће богати појединци и цијели низ других институција с мањим значењем за тржиште гледано у цјелини.

Мултинационалне компаније су у посљедње вријеме све активнији учесник у трговању на свјетском девизном тржишту тргујући у своје име и за свој рачун иако би све девизне трансакције, укључујући и купопродаје девиза, требале обављати преко комерцијалних банака. Неке од њих су организовале своје послове и међусобно обављају купопродају девиза и на тај начин се све више извлаче из загрљаја великих комерцијалних банака.

3.2.НАЦИОНАЛНО ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Национално тржиште је скуп односа понуде и тражње роба на простору једне националне привреде. Границе једне земље су најчешће и царинско подручје. То значи да се царина у оквиру једног царинског подручја сматра размјеном на домаћем тржишту. Карактер националног тржишта детерминисан је карактером друштвено-економског система, односно државе, мјерама економске политике , нивоом материјалног и друштвеног развоја, понашањем привредних субјеката итд. Национална девизна тржишта обухватају куповину и продају девиза за домаћу валуту или за друге валуте између:

1. банака у земљи2. сами банака односно између банака и централне банке3. банака и других правних и физичких особа унутар земље.

13


Национално тржиште може бити организовано као национална берза, систем од неколико берзи или може постојати као неформално тржиште које се заснива само на међусобним контактима банака, односно банака и клијентеле. Међутим, у пракси је сада заживело само неформално међубанкарско девизно тржиште. Тешко је повући јасну границу између јединственог свјетског и појединих националних тржишта јер су односи толико испреплетени да се стиче утисак да постоји само јединствено свјетско девизно тржиште.

14


4.ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ РАЗВИЈЕНИХ ЗЕМАЉА

Трансакције које се врше на овом тржишту према девизном курсу могу се подијелити на:

1. шпекулатине 2. арбитраже и3. хеџинг.

Шпекулативне-зарађује се купопродајом девиза. Њихов значај све више расте и све их је више. Купује се одређена валута ако се очекује да ће она јачати, да ће девизни курс да расте, а продаје се она која слаби у чији девизни курс опада.

Арбитража-нису толико честе и све су рјеђе. Зарађује се на односу разлике у цијенама. Долази до нивелисања цијена.

Хеџинг-предстаљају тржишни трансфер девизног ризика. Девизни ризик се пребацује на тржиште.

Фактори који су утицали на развој девизног тржишта у развијеним земљама су:

1. конвертибилност валута2. кретање капитала3. развој телекомуникационе и информационе технологије.

Промет се мјери дневним обртом. Банка за међународне обрачуне (BIS) дала је дневни промет у млрд $:

1989-590 млрд $ 1992-820 млрд $ 1995-1,190 трилиона $ 1998-1,5 трилиона $ 2001-2,6 трилиона $ 2004-4,2 трилиона $

Најважније валуте којима се трговало на девизном тржишту биле су:

француски франак лира швајцарски франак канадски долар амерички долар

15


њемачка марка и британска фунта.

Базична валута био је амерички долар. Њиме се највише трговало. Највећи број цијена био је изражен у доларима. САД су имале највећи економски потенцијал (8,1 трилиона $), Јапан од 4,2 трилиона $.

1995. главна девизна тржишта била су у:

1. Лондону-30% промета2. Њу Јорку-16% и3. Токиу 10%.

2001. главна девизна тржишта су била у:

1. Лондону-31% промета2. САД-15%3. Јапану-9,1% и4. Сингапуру-6,2% промета.

Све до увођења евра на девизном тржишту се налазило око 150 различитих валута (30 валута је било активно), што је стварало око 435 различитих девизних курсева који су се користили сваког дана. Данас су најважније валуте:

долар евро фунта и швајцарски франак.

16


Слика 2.-Међубанкарско девизно тржиште

Слика 3.-Курсна промјена у %

17


5.ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ ЗЕМАЉА У РАЗВОЈУ (ЗУР)

Хетерогена група земаља које су после другог свјетског рата спроводиле увозно-супститутивну стратегију и затвореност привреде. Циљ је био да се минимализује спољни утицаји ради ради остваривања економског раста и индустријализације. Макроекономски резултати били су:

1. дугорочни дефицити платног биланса2. прецјењен девизни курс са пуно увозних субвенција3. нема конвертибилности за валуте тих земаља4. неке земље су имале висок степен задужености (висока спољнофинансијска

неликвидност).

Средином осамдесетих година, један број земаља је:

1. напустио увозно-супститутивну стратегију2. окреће се либерализацији економских односа са иностранством3. окреће се тржишно-оријентисаним економским реформама4. нагло уводе конвертибилност (ефекти су били негативни јер расте увоз а пада извоз и расте

незапосленост)5. висок степен девалвације валута води у одлив капитала.

Препоруке Међународног монетарног фонда за земље у транзицији биле су:

политичка стабилност и правна стабилност макроекономска стабилност адекватан ниво девизног курса и правна логистика тржишта.

Макроекономска стабилност-да би се постигла ниска стопа инфлације и стабилност платног биланса, ако не равнотежа, онда бар дефицит платног биланса који може да се финансира приливом иностраног капитала. Када се постигну ниска стопа инфлације и стабилност платног биланса, тада се може постићи ниво девизног курса који ће бити близак реалном курсу.

Када се испуне сви ови услови, тада се може постићи конвертибилност за текуће трансакције, и ако су се либерализовале цијене и економски односи са иностранством може се остварити девизно тржиште и тек онда девизни курс и слобода кретања капитала. Највећи проблем у том случају представља краткорочни капитал, те се препоручује:

18


1. да се скину ограничења на девизном тржишту2. да се страним инвеститорима омогући репарација главнице и приноса на капитал3. да се ставе ограничења на кретање краткорочног капитала.

1958. неке земље су водиле политику двостраних девизних тржишта које се дијелило на:

1. комерцијално и2. финансијско.

Комерцијално девизно тржиште обухвата купопродајне трансакције за све робне и услужне дјелатности, фиксни курс који брани централна банка, али је могућа и девалвација валуте.

Финансијско девизно тржиште важи за све остале трансакције, ту нема фиксног већ пливајући девизни курс и без интервенција централне банке. Циљ двоструког девизног тржишта је стабилност функционисања реалног сектора привреде. Деведесетих година све западноевропске земље укидају сва ограничења на капиталне трансакције. Финансијски курс је примао све ударце, а комерцијални је имао за задатак да штити реални сектор привреде (производњу). Требало је:

1. извршити унификацију оба девизна тржишта2. успоставити јединствен курс, тако да реални сектор не трпи велике ударе.

Удари су били монетарна експанзија и промјена каматних стопа. Монетарна експанзија настаје ако се не води рачуна о инфлацији и порасту увоза што води до притиска на оба тржишта. На комерцијалном тржишту долази до пада девизних резерви због одбране фиксног курса, а на финансијском тржишту резултат је депресијација која је сигурна да се врши рестрикција. Домаће каматне стопе морају пратити међународне каматне стопе. Ако долази до повећања меународних онда мора доћи и до повећања домаћих, како не би дошло до неједнакости два курса, те до уласка у илегалне арбитражне послове.

После другог свјетског рата до деведесетих, кретања капитала била су реверзибилна. Услов успјеха двоструког девизног тржишта био је да се штити реални сектор привреде и да не дође до великих разлика између финансијских и комерцијалних девизних тржишта.

Земље у развоју су копирале овај систем двоструког девизног тржишта, али то је био модификован облик, и из овога произлази подјела на званично и паралелно девизно тржиште. На званичним девизним тржиштима појавила се понуда и тражња девиза из текућих трансакција које су проглашене као битне, влада фиксни девизни курс уз нтервенције централне банке. На паралелним девизним тржиштима се обављају све остале трансакције, влада пливајући девизни курс + капиталне трансакције + дио извоза који је приоритетан + међународна размјена.

У односу на тржишта развијених земаља, ту постоји већа улога централне банке и владе која прописује ко може ићи на званично девизно тржиште. Највећи проблем је била монетарна

19


експанзија као разлог неуспјеха овог тржишта. Јавила су се и црна девизна тржишта. Извозници су пријављивали ниже извозне цијене него што оне јесу, да би избјегли цесију девиза, а увозници декларишу више цијене увоза.

Слика 4.-Девизни курс

20


6.ЗАКЉУЧАК

Период до 1973. године се дијели на четири периода:

1. од 1945. до 1952.2. од 1952 до 1961.3. од 1961 до 1965.4. од 1965 до 1973.

Први период-период гдје нема девизног тржишта, постоје егализациони фондови као и државни монопол спољне трговине, курс 1$=50 дин.

Други период-извршена је девалвација динара, 1$=300дин. Укидају се егализациони фондови и уводе се увозни и извозни коефицијенти 1952. године, формира се девизно обрачунско мјесто (ДОМ), курс на ДОМ-у био је 1$=600 дин. Девизне берзе су биле у главним градовима. Уводе се ретенционе квоте (40%, 50%, 15%). 1953. курс је био 1$=2000 дин. Ретенциона квота повећала се за 50%. 1954. спроведена је незванична девалвација, 1$=6320 дин., распон курсева је био од 0,8-2%. Званична девалвација је била и даље 1$=300 дин. Долази до сепарације ДОМ-а:

1. редовни састанци (слободно девизно тржиште на коме се формира девизни курс)2. посебни састанци (привредници бирају метод: путем аукције и путем договора=632 дин.).

Трећи период-спроведене су привредне реформе и уводе се нове девизне мјере. 1961. је спроведена незванична девалвација 1$=750 дин., а званична је и даље била 1$=300 дин. Уводе се царинске и извозне стимулације, пореске олакшице, а укидају се квоте.

Четврти период-девалвација 1$=1200 дин.

Период од 1973. карактерише то што је доњет закон о девизном пословању, фиксни девизни курс је замјењен руковођено флексибилним девизним курсом. Паритет динара утврђује Савезно извршно вијеће (СИВ). 07.05.1973. године је формирано девизно тржиште, као међу банкарска институција, коју чине Народна банка Југославије (НБЈ), банке са великим овлашћењима.

Девизно тржиште је функционисало попут девизне берзе, два пута су недељно одржавани међубанкарски састанци.

Маргине осцилација су биле +/- 2,25% на +/-5%. 1974. Је курс био +/- 7% (због инфлације 30%), дошло је до депресијације, до повећања дефицита платног биланса, и до повећања дугова у иностранству. Појавио се штицовани курс и црно девизно тржиште. Штицовани курс је илегална трансакција између привредника. 1980. је због штицовања девиза пао промет на међународним банкарским састанцима. 1990. желио се увести фиксни девизни курс, али се он није реализовао.

21


Слика 5.-Фиксни курс за динар

22


ПРИЛОГ

23


ЛИТЕРАТУРА

1. З. Бингулац и М. Кулић: „Јавне финансије“2. П. Капор: „Банкарство, са основама банкарског пословања и међународним

банкарством“, треће издање, Београд 2010.3. Мр Бранко Н. Шиканић: „финансијски менаџмент“ за V степен трговинске школе,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1999.4. sr.wikipedija.orд

24


Датум предаје матурског рада: ____________________

Коментар:

Оцјена: ____________________

Комисија:

Предсједни ____________________

Испитивач _____________________

Члан __________________________

Датум одбране матурског рада: ____________________

Питања:

1.

2.

3.

Оцјена: ____________________

Комисија:

Предсједник ____________________

Испитивач _____________________

Члан __________________________

Documents

Devizno tržište