SEMINARSKI RAD

DEVIZNE REZERVE

Predmet: Međunarodna ekonomija

Beograd, decembar 2009.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. ŠTA SU DEVIZNE REZERVE..................................................................................4

2. ČEMU SLUŽE DEVIZNE REZERVE......................................................................5

3. NARODNA BANKA SRBIJE.....................................................................................6

4. DEVIZNE REZERVE NARODNE BANKE SRBIJE.............................................7

5. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND I DEVIZNE REZERVE.....................11

5.1. MMF i devizne rezerve Srbije.................................................................................12

ZAKLJUČAK..................................................................................................................13

LITERATURA.................................................................................................................14

2

UVOD

U javnosti se često ističe da, sa jedne strane, imamo niske investicije, a s druge, visoke

devizne rezerve NBS, odnosno neiskorišćen novac. Onome, ko imalo bolje poznaje

ekonomiju jasno je da su ovo paušalne ocene i da se devizne rezerve ne mogu ulagati u

investicione projekte jer služe za održavanje finansijske stabilnosti domaće ekonomije i

odbranu nacionalne valute. Uostalom, tako je svugde u svetu, odnosno to je praksa svih

relevantnih centralnih banaka.

Devizne rezerve rastu kada se ostvaruje suficit u platnom bilansu zemlje, kada su

ukupna potraživanja od inostranstva veća od ukupnih dugovanja, kada je priliv deviza u

zemlju veći od njihovog odliva.

Devizne rezerve nalaze se pod kontrolom monetarnih vlasti (centralne banke) date

države.

Adekvatan nivo deviznih rezervi je važan i za održanje poverenja međunarodne

javnosti.

Ekonomska situacija u datoj zemlji uvek se ocenjuje i prema visini deviznih rezervi.

Rast deviznih rezervi je pokazatelj rasta privredne aktivnosti.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u oktobru povećane za 202,7 miliona evra i na

kraju meseca dostigle su 9,7 milijardi evra, saopštila je 16.Nov.2009. NBS.

U upravljanju deviznim rezervama, Narodna banka Srbije se rukovodi načelima:

1) sigurnosti

2) likvidnosti

3

3) rentabilnosti

1. ŠTA SU DEVIZNE REZERVE

Devizne rezerve čine stranu aktivu koja se nalazi pod kontrolom monetarnih vlasti i

nalazi se na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranja

neravnoteže u platnom bilansu, indirektnog regulisanja neravnoteže putem intervencija na

deviznom tržištu radi uticaja na devizni kurs i za ostale potrebe.

Devizne rezerve države u širem smislu se sastoje od deviznih rezervi centralne banke i

deviznih rezervi poslovnih banaka. One, između ostalog, služe za obezbeđenje

međunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje zadataka monetarne politike i za lakši

pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Nivo deviznih rezervi je pokazatelj kvaliteta ekonomske politike i investicione klime,

tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održanje poverenja međunarodne

javnosti.

Devizne rezerve centralne banke mogu da čine:

potraživanja Narodne banke Srbije na inostranim računima,

efektivni strani novac,

hartije od vrednosti,

specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog

fonda i

zlato i drugi plemeniti metali.

Deviznim rezervama upravlja monetarni odbor centralne banke.

Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, hartije

od vrednosti i devize na računima u inostranstvu koje banke poseduju.

Devizne rezerve zemlje, između ostalog, služe za obezbeđenje međunarodne likvidnosti

zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i za lakši pristup

međunarodnim tržištima kapitala.

4

Nivo deviznih rezervi koristi se kao jedan od indikatora kvaliteta ekonomske politike i

investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održanje

poverenja međunarodne javnosti.

Zajedno sa deviznim rezervama Narodne banke Srbije, devizne rezerve poslovnih banaka

čine devizne rezerve zemlje u širem smislu i predstavljaju dopunsku rezervu likvidnosti

za premošćavanje neusklađenosti međunarodnih plaćanja.

2. ČEMU SLUŽE DEVIZNE REZERVE

Kreativnost u bankarskim poslovima nije dozvoljena. Zato se devizne rezerve nikako ne

mogu koristiti za podsticanje proizvodnje i kreditiranje neuspešnih, gubitaških firmi jer u

tom slucaju više ne bi imali devizne rezerve već novčanu masu koja služi kao zamajac

nove inflacije, kaže prof. Dana Popović.

Na osnovu deviznih rezervi se najbolje meri kredibilitet neke zemlje, a u našem slučaju

spremnost političke elite da prihvati ekonomske standarde zapadnih demokratskih

zemalja. Najuspešnije zemlje u tranziciji, Češka, Mađarska, Poljska i Slovenija, nikada

nisu prekoračile ovlašćenja u monetarnoj politici, dok je Makedonija osetila kako se ta

prekoračenja vrlo strogo sankcionišu (izostaju rate kredita, stavljena je na listu zemalja

koje vode "neortodoksnu" monetarnu politiku) i nalazi se na začelju tranzicionih zemalja.

Ako hoćete u svet, vi jednostavno prihvatate veoma precizna pravila. Ako nećete, možete

da ostanete da igrate fudbal na nekoj seoskoj poljani, bez sudije, publike i bez crvenih

kartona.

Rezerve treba da budu u visini iznosa tromesečnog uvoza zemlje i uglavnom služe za

premošćavanje problema u plaćanju, pokriće celokupne novčane mase, a korišćenje

deviznih rezervi strogo kontrolišu Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Procedure u bankarstvu ne smeju se narušavati, a kreativnost u bankarskim poslovima

nije dozvoljena. Zato se devizne rezerve nikako ne mogu koristiti za podsticanje

proizvodnje i kreditiranje neuspešnih, gubitaških firmi, jer u tom slučaju više ne bismo

imali devizne rezerve već novčanu masu koja služi kao zamajac nove inflacije.

5

U svetu imate dva modela ponašanja centralnih banaka: američka centralna banka vodi

računa o privrednom rastu, dok se nemačka banka ponaša veoma konzervativno i vodi

računa samo o monetarnoj stabilnosti. Oni koji misle da bi naša banka mogla da se

ponaša kao američka banka i da spuštanjem kamatnih stopa obezbedi jeftinije kredite i

tako simulira povećanje novčane mase, zaboravljaju da je naše finansijsko tržište potpuno

nerazvijeno zbog čega oponašanje američke banke ne bi imalo nikakvog efekta na

privredu.

Odlučno ponašanje Narodne banke Srbije pokazuje da se u ovoj zemlji ipak nešto

promenilo, ali takav stav ne odgovora čitavoj armiji privrednika ili direktora koji su

navikli na komotno poslovanje u kom će im uvek pripomoći centralna banka, dok njihove

kolege u zapadnim zemljama uopšte ne znaju šta je komotno poslovanje: oni rade dan i

noć kako bi opstali ili pobedili u trzišnoj utakmici. Jedan od glavnih uzroka takvog

ponašanja naših biznismena je to što još nemamo dobar zakon o stečaju, koji bi pomogao

da svi neuspešni privrednici ili ljudi koji su svoje firme doveli do bankrota, sada

jednostavno izgube pravo glasa, a ne da i dalje očekuju pomoć banke.

3. NARODNA BANKA SRBIJE

6

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. jula 1884. pod

imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,

vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i

kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za

cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.

Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“,br 55/2004)

Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja

(davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja).

4. DEVIZNE REZERVE NARODNE BANKE SRBIJE

Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine:

1. potraživanja Narodne banke Srbije na računima u inostranstvu,

2. hartije od vrednosti kojima raspolaže Narodna banka Srbije i koje glase na

inostrane novčane jedinice,

3. specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog

fonda,

4. zlato, i

5. efektivni strani novac.

Upravljanje deviznim rezervama zasniva se na Opštim (godišnjim) i Operativnim

(tromesečnim) smernicama za upravljanje deviznim rezervama koje donosi Monetarni

odbor Narodne banke Srbije na predlog Investicionog komiteta, kao stalnog radnog tela

Narodne banke Srbije. Smernice utvrđuju investicionu strategiju, valutnu i ročnu

strukturu deviznih rezervi, sa kojim će bankama Narodna banka Srbije poslovati, limite

plasmana po bankama, kategorije aktive i sl., u skladu sa međunarodnim standardima u

upravljanju deviznim rezervama.

7

U upravljanju deviznim rezervama, Narodna banka Srbije se rukovodi načelima:

sigurnosti – plasiranje deviznih rezervi kod centralnih banaka i kod prvoklasnih

inostranih poslovnih banaka, na osnovu ocene o kreditnom rejtingu vodećih

svetskih rejting agencija (Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s),

likvidnosti – obezbeđenje raspoloživosti deviznih sredstava radi blagovremenog

plaćanja svih dospelih i potencijalnih obaveza Narodne banke Srbije prema

inostranstvu, i

rentabilnosti – plasiranje deviznih sredstava pod najpovoljnijim uslovima na

svetskom finansijskom tržištu, uvažavajući zadovoljenje dva prethodno pomenuta

principa i imajući u vidu “trade off” između rizika i prinosa.

Organizacija procesa upravljanja deviznim rezervama u Narodnoj banci Srbije je

usklađena sa opšteprihvaćenom praksom i standardima centralnih banaka najrazvijenijih

zemalja.

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka odlučuje o načinu

formiranja, upravljanja, korišćenja i raspolaganja deviznim rezervama na način koji je

najbolje prilagođen monetarnoj i deviznoj politici, a kojim se doprinosi nesmetanom

ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) do 1. novembra dostigle su oko 9,8

milijardi evra, što znači da su za mesec dana uvećane za oko 200 miliona evra.

Spoljni dug Srbije, prema podacima NBS, objavljenim u časopisu "Konjunkturni

trendovi" Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije,

poslednjeg dana septembra bio je 21,7 milijardi evra, što je tek nešto manje od iznosa s

početka godine - 21,8 milijardi evra.

Deficit tekućih transakcija platnog bilansa u prvih devet meseci ove godine bio je manji

gotovo 72 odsto (u evrima) u odnosu na isti period 2008. Na strani kapitalnog i

finansijskog bilansa, zabeležen je priliv stranih direktnih investicija od milijardu evra.

8

Prema procenama NBS strane direktne investicije 2010. godine mogle bi dostići 1,9

milijardi evra.

Tokom prvih jedanaest meseci ove godine, kurs dinara nominalno je oslabio u odnosu na

evro za 6,5 odsto, odnosno, realni kurs je depresirao za 0,7 odsto. Monetarni odbor

Narodne banke Srbije je krajem novembra ove godine, nakon razmatranja tekućih

ekonomskih kretanja, odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji na 10 odsto.

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su na kraju novembra iznosile oko 15,1 milijardi

dolara i njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 414 odsto.

Poslednjeg novembarskog dana, devizne rezerve banaka iznosile su oko 1,3 milijarde

evra, tako da su ukupne devizne rezerve zemlje dostigle iznos od oko 11,3 milijarde evra,

odnosno oko 17 milijardi dolara.

Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi NBS u toku novembra imali su prilivi

ostvareni izdvajanjem deviznih sredstava u neto iznosu od 143,8 miliona evra od strane

banaka po osnovu obavezne devizne rezerve.

Pored toga, po osnovu korišćenja kredita ostvaren je priliv u devizne rezerve NBS u

iznosu od 77,5 miliona evra.

Iz deviznih rezervi u toku novembra isplaćeno je 5,5 miliona evra na ime izmirenja

obaveza prema inokreditorima.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u novembru

iznosio je 439,8 miliona evra i bio je za 37,2 miliona evra manji nego u prethodnom

mesecu.

U toku novembra dnevne oscilacije kursa dinara bile su umerene, pa NBS nije

intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu

neposredne međubankarske trgovine.

Vrednost dinara prema evru u novembru kretala se u pravcu depresijacije i zabeležena je

nominalna depresijacija dinara u odnosu na evro za 1,4 odsto.

9

U toku novembra, na svop aukcijama, koje NBS organizuje u okviru posebnih mera

podrške finansijskoj stabilnosti za banke potpisnice F S S P-a, nije bilo ponuda banaka za

svop kupovinu, odnosno svop prodaju deviza.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, u procesu privatizacije, zaključno sa 27.

novembrom 2009. godine, na prodaju (tendersku, aukcijsku i na tržištu kapitala)

ponuđeno je 4.549 preduzeća, od kojih je prodato 3.799 kompanija. (Economy.rs, 6.

decembar 2009)

10

5. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND I DEVIZNE REZERVE

Medjunarodni monetarni fond počinje da usmerava pažnju na probleme koje su u

zemljama izvoznicama izazvale ogromne devizne rezerve, rečeno je na redovnom

godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke u Istanbulu.

Ova finansijska institucija će, kako izgleda, preuzeti kormilo globalnog regulatora koji

treba da obezbedi uravnoteženiju svetsku ekonomiju.

Mada globalna recesija ima svoje korene kako u krizi na američkom hipotekarnom

tržištu, tako i u izdašnom kreditiranju izvoza u Kini, MMF počinje da usredsredjuje

pažnju na ovaj drugi problem. "Ljudi su zabrinuti zbog nagomilavanja deviznih rezervi i

posledica koje će iz toga proisteći", ukazao je jedan zvaničnik Fonda i dodao da  taj

problem sada ima prednost nad pitanjem kako ljudi investiraju svoje rezerve, misleći pri

tom na američke potrošače čije se bogatstvo istopilo s potonućem vrednosti njihovih kuća

i koji su uglavnom već prestali da prekomerno troše. "Odgovornost za podsticanje

globalnog rasta pašće na druge zemlje, naročito one čiji privredni rast zavisi od izvoza",

ocenio je izvršni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan.

On je pozvao 186 članica MMF da ojačaju uticaj te finansijske institucije  putem

povećanja obima njenog kapitala, koji može biti upotrebljen u vreme krize, za oko bilion

dolara ili više, jer bi to, kako smatra, moglo odvratiti zemlje, poput Kine, od

nagomilavanja deviznih rezervi, znajući da bi MMF mogao priteći u pomoć u slučaju

potrebe. Ukoliko ovaj predlog bude realizovan, kao što je planirano, a za sada je tek u

fazi razmatranja, te zemlje bi mogle da preusmere svoj novac u sopstvene ekonomije,

podstičući domaću tražnju i snoseći time veću odgovornost za globalni rast.

5.1. MMF i devizne rezerve Srbije

07. septembar 2009. BEOGRAD - U intervjuu za list Danas, guverner Narodne banke

Srbije (NBS) Radovan Jelašić kaže da bi najbolje bilo da se novac MMF usmeri u jačanje

11

deviznih rezervi, što bi značilo da nema potrebe da Srbija povlači dodatna sredstva MMF

koja su deo aranžmana od 2,9 milijardi evra.

Trebalo bi podsetiti da su ta sredstva, u odnosu na onih 600 miliona dolara koje Srbija

dobija na osnovu povećanja kvote u MMF-u, mnogo skuplja jer se odobravaju uz kamatu

od 1,5 odsto, podseća guverner.

"Dakle, bilo bi dobro kad bismo predstavnicima MMF, mogli da kažemo: Super što ste vi

Srbiji odobrili 2,9 milijardi evra, ali nama toliki novac nije potreban jer je naš budžetski

deficit mnogo manji pa će nam biti dovoljna polovina te sume", kaže on.

Jelašić se nada da novac MMF koji je Srbiji na naraspolaganju neće nikoga, pre svega u

Vladi Srbije, navesti na razmišljanje da se manjak u državnoj kasi može olako uvećavati

jer to nikako ne predstavlja odgovoran odnos prema javnim finansijama.

Jelašić pozdravlja najavu reforme javnog sektora i smanjenja javne potrošnje, ali

upozorava i da je to mnogo teži put i da zato treba sačekati i videti da li je Vlada Srbije

spremna za takve rezove.

12

ZAKLJUCAK

Valja napomenuti da se devizne rezerve, po pravilu moraju ulagati u kratkoročne

depozite i hartije od vrednosti jer je poenta da centralna banka raspolaže sa visoko-

lilikvidnom aktivom. U svakom slučaju, bilo kakvo eksperimentisanje sa deviznim

rezervama, gde bi one, eventualnim populistima, služile kao investicioni pokretač, bilo bi

pogubno. Centralne banke nisu investitori već čuvari nacionalnog novca i finansijske

stabilnosti.

13

LITERATURA

1. Prof. Dr David Đ. Dašić, Principi internacionalne ekonomije, Fakultet za trgovinu

i bankarstvo " Janićije i Danica Karić ", Beograd 2007.

2. Kotlica Slobodan, Knežević Boris, Međunarodna ekonomika I poslovanje,

Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2003.

3. Dominick Salvatore, International Economics, Centar za izdavačku delatnost

ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2009.

4. http://www.economy.rs

5. http://www.srbijanet.rs

6. http://www.pressonline.rs

7. http://www.wikipedia.org

8 . http://danica.popovic.ekof.bg.ac.yu

9. http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/stampa

14