ДесанкаМаксимовић

СтрепњаНе, немој ми прићи! Хоћу издалекада волим и желим ока твоја два.Јер срећа је лепа само док се чека,док од себе само наговештај да.Не, немој ми прићи! Има више дражиова слатка стрепња, чекање и стра'.Све је много лепше донде док се тражи,о чему се само тек по слутњи зна.Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?Издалека само све к'о звезда сја;издалека само дивимо се свему.Не, нек' ми не приђу ока твоја два.~ ~

Пролетње песме IIОсећам вечерас,док посматрам ласте

и пупољке ране,

Како срце моје полагано расте

Ко видик у лепе, насмејане дане:

Како с младим биљем постаје све веће

И лако ко крило,

И како му цело једно небо среће

И пакао бола не би доста било;

Како чезне за свим што би живот мого

Лепог да му даде,

И да му ничега не би било много:

Тако су велике чежње му и наде.

Наставак ПРОЛЕТЊЕ ПЕСМЕ II

Осећам да досад све је било шала

Мога срца врела;

Да још ником нисам љубав своју дала

Колику бих могла и колику хтела;

Да има у мени цела нежна плима

Речи неречени,

Да бих срце могла поклањати свима

И да опет много остане га мени.

Desanka Maksimović biografijaDesanka Maksimović (1898-1993), rođena je 1898. u seluRabrovica, kod Valjeva. Umrla je u Beogradu 11.02.1993. Sahranjena u Brankovini, Valjevo.Gimnaziju je završila u Valjevu, filozofski fakultet u Beogradu.Bila je u braku sa Sergejom, nije imala dece.Bila je profesorka u I i III gimnaziji u Beogradu i u Dubrovniku.Od 1985. postala je redovan član Srpske akademije nauka.Dela: “Vrt detinjstva”, “Gozba na livadi”, “Nove pesme”, “Pesnik i zavičaj”, “Zarobljenik snova”, “Trazimpomilovanje”.Razvijala semimo svih uticaja.

Prvu pesma objavila 1920. godine i ubrzo potom i prvuzbirku pesama.Stvarala je i između ratova, tokom i nakon II svetskog rata.Bila je plodan pesnik, a pisala je i poeme, pripovetke, romane, a dala je velikidoprinos i stvaralaštvu za decu (bajke).Kritika: Dragan Jerinić: „Nemilosrdno srce pesnikinje”.Školovala se u Brankovini, diplomirala je na filozofskomfakultetu u Beogradu.Period njenog književnog stvaranja obuhvata 2 perioda: međuratnu i posleratnusavremenu književnostNjeno osnovno pesničko načelo je jasna i razumljivapoezija, otvorena premačoveku i životu.

ПO РАСТАНКУ V deo

Zavole bela mirisna ruţa crni bodljikavi trn. Ti ne veruješ meni, je li ,dragi,da je ruţa zavolela trn.?I kada mu ona u jednu bisernu zoru reče kako ga voli, on seGrohotom i prezrivo nasmeja. Ti ne vjeruješ meni, je li, dragi,da se je trn prezrivo nasmejao?A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ruţuTrn mu izbode ruke.Ti ne veruješ meni , je li, dragi,da mu je trn izbo ruke?

OPOMENA – DESANKA MAKSIMOVIĆ

Ĉuj, reći ću ti svoju tajnu:Ne ostavljaj me nikad samuKad neko svira.

Mogu mi se učinitiDuboke i mekeOči nekoSasvim obične.

Moţe mi se učinitiDa tonem u zvukePa ću rukeSvakom pruţiti.

Moţe mi se učinitiLepo i slatkoVoleti kratkoZa jedan dan.

Ili mogu kome reći uTome času čudesno sjajnuPredragu mi tajnuKoliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samuKad neko svira.

Ona sebe nije videla u avangardnoj poeziji, već u klasičnom

pevanje.

Njene pesme pevaju o detinjstvu, zavičaju, prirodi, rodoljublju,

životu, prolaznosti i smrti.

Bila je okrenuta narodu, pogotovo najširim slojevima („Volim da

putujem trećom klasom”)

Tražim pomilovanje

Objavljeno 60ih godina 20. veka.

Polazni Desankin motiv nalazi se u Dušanovom

zakoniku, koji je poznat po strogim odredbama i

nejednakosti siromašnih u odnosu na vlastelu; Desanka

se moli za oprost

Zbirka predstavlja vid lirske diskusije sa Dušanovim

zakonikom.

.

Ovde se Desanka vezuje za prošlost svog

naroda (14. vek), ali ona govori o svim ljudima,

izražava epičke stavove o ljudima.

Naslovi pojedinih pesama nadovezuju se na

naslov zbirke.

Na početku i na kraju zbirke su Proglas i O

praštanju i tu se javlja sam car Dušan.

Za sebraVelmože su povlašeni, a sebri ne uživaju nikakve

privilegije (taj izraz je koristio i Tin Ujević u

Hrvatskoj, u zbirci: „Lelek sebra”).

Sebar je obespravljen seljak, vezan za zemlju.

„…niče i raste kao trava…” – ukazuje na

njegovu minornost, ali i to da niče u najtežim

okolnostima ukazuje na njegovu neuništivost i

snagu.

Usukano stabaoce – teško imovno stanje.

30 kućica krompira – minimalno, jedva može da

se preživi, pogotovo kad je u pitanju velika

porodica.

Dim – vatra, toplina porodičnog života

Sebar sve voli, voli život – ova strofa je

svetla (sunce) za razliku od prethodne.

Uočavaju se i fizička i duhovna vitalnost –

opstaje zato što voli život.

Sinovi – ratnici, snaga potrebna državi.

Za nerotkinje

Ni Desanka nije imala dece.

Nerotkinja je u društvu osuđivana,

pogotovo u prošlosti.

ZA SEBRA

Traţim pomilovanjeZa sebraŠto niče i umire kao travaU zaborav iz zaborava, Za trideset kućica njegovog krompira,Za usukano kukuruza stabaoce,Za dim nad krovom,Za ono gde je,sledeći oce,Pogrešio delom i slovom.

Za sebra uvek verna ţivotu,Za sebra koji sunce voliAko ţivot izda i ševa,I gušteri,sunca uţivači,I pesnikinja mirisa,zova,Za sebra,Sebar izdati neće,Za sebra koji u povodu vodi po desetinu sebara sinova.

TRAŢIM POMILOVANJE – DESANKA MAKSIMOVIĆ

U “ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ “ АУТОР ВОДИ ДИСКУСИЈУ СА “

ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ”.

ДВА ГЛАСА ПЕСНИЧКА: ГЛАС ЦАРА, ПОЧИЊЕ СА “ О “ И ГЛАС

ПЕСНИКИЊЕ, ПОЧИЊЕ СА “ ЗА”.

ДУШАНОВ ЗАКОНИК ДОНЕТ ЈЕ НА ДРЖАВНОМ САБОРУ У СКОПЉУ,

1349.ГОД.

ПРВИ ДЕО ЈЕ ОБИЧАЈНО. ПРАВО.

1354.ГОД ЈЕ ДРУГИ.

ПРВИ УСТАВ.

ЗАКОН ЈЕ ЈАЧИ ОД СУПРОТНЕ ВОЉЕ ВЛАДАРОВЕ, СМАТРА ДА ЈЕ

ЖИВОТ ШИРИ ОД СВАКОГ ПРОПИСА, САМИЛОСТИ.МИЛОСРЂА-

ХУМАНИСТ.

Песникиња жели да буде глас свога народа у својој збирци.

ДЕСАНКА ПОКАЗУЈЕ РАЗУМЕВАЊЕ, ЉУБАВ ПРЕМА

МАЛОМ.ОБИЧНОМ ЧОВЕКУ.

I - ЗА СЕБРА,ОНИ СУ НЕПРИМЕТНИ,ЖИВЕ ДА БИ

ПРЕЖИВЕЛИ.ВЕРНИ

И ОДАНИ СВОЈОЈ ДРЖАВИ.

II – ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА.БОЛНА УСАМЉЕНОСТ,ЗАБОРАВЉЕНИ

ГРОБОВИ, АНОНИМНИ МЛАДИЋИ,КОЈЕ НИ НАЈБЛИЖИ НИСУ

ОПЛАКАЛИ.И ОНИ СУ

ЈЕДНАКО ВРЕДНИ.

III – ЗА НЕСХВАЋЕНЕ,ПЕСНИКИЊА ТРАЖИ ПОМИЛОВАЊЕ . ЗА СВЕ

ЉУДЕ.

НЕСХВАЋЕНИ СУ ОНИ КОЈИ НЕ ВЕРУЈУ ДА МОГУ ДА БУДУ

СРЕЋНИ,ТО СУ

ДУШЕ ЗАТВОРЕНЕ И ОПРЕЗНЕ, ВРЛО НЕПОВЕРЉИВЕ.

IV / ЗА НЕРОТКИЊЕ.

Moli se za svakoga koji izlazi iz reda –

pravo da se bude drugačiji.

КАКО ЈЕ И КАДА ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ ПОЧЕЛА ДА

ПИШЕ?

БИЛО ЈЕ ПРЕДВЕЧЕРЈЕ.КРОЗ ПРОЗОР СВОЈЕ СОБЕ,

УГЛЕДАЛА ЈЕ НЕОБИЧНО ЛЕПУ СЛИКУ. БРДА,

ДРВЕЋАИ

ЖБУЊЕ ПРЕЛИВЕНА ОДСЈАЈЕМ СУНЧЕВИХ

ЗРАКА.

У ТОМ ТРЕНУТКУ ОСЕТЛА ЈЕ ДА ЋЕ СЕ У

ЖИВОТУ БАВИТИ НЕЧИМ ИЗУЗЕТНИМ.

ПРВУ ПЕСМУ ЈЕ НАПИСАЛА У ДРУГОМ РАЗРЕДУ

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

ПОСТАЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕСНИК.

ДАНАС СЕ ЊЕНИМ ПЕСМАМА И БАЈКАМА ДИВЕ

И ДЕЦА И ОДРАСЛИ.

LUTKE RAĈUNAJU

DESANKA MAKSIMOVIĆSvako veče ja se mučimSvoje lutke da naučim:Nek se zna.Jedan i jedanDa su dva.

One lepo ruke krsteI gledaju moje prste.Kako brojim:Da se zna.Jedan i jedanDa su dva.

Poslušne su moje lutke.Sve u klupi sede ćutke;Svaka ţeliVeć da zna.Jedan i jedanDa su dva,Ali šta ću.sve su glupeIako su vrlo skupe.jer nijednaDa mi zna.Jedan i jedanDa su dva.

ЖМУРЕ – ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

САКРИО СЕ МАЛИ ЛУКА

У ДВОРИШТУ, ИЗА ТРАВЕ,

ВИДИ МУ СЕ ЦЕЛА РУКА,

ВИДИ МУ СЕ ПОЛА ГЛАВЕ. ОДАЗВА СЕ МАЛИ ЛУКА:

СПАЗИЛИ ГА БРАТ И СЕКА, - ЕВО МЕНЕ,ЖИВА,ЗДРАВА,

АЛ И ДАЉЕ ТОБОЖ ТРАЖЕ: У ВОДУ ВАМ НИСАМ ПАО,

-ЈАО, ЈАО, ВУК МЕ НИЈЕ ПРОГУТАО;

-ДА У ВОДУ НИЈЕ ПАО, ИЗБОЛА МЕ САМО ТРАВА

-МАЛИ ВРАЖЕ, И УЈЕЛА ДВА – ТРИ МРАВА.

-ДА ГА НИЈЕ

-КУРЈАК КОЈИ ПРОГУТАО,

-ИЛИ ЛИЈА ЗАВАРАЛА

-ПА У ШУМУ ОДАЗВАЛА!

-ЈАО,ЈАО,

-ДА СЕ НИЈЕ СПОТАКАО,

-ПА САД ЛЕЖИ У НЕСВЕСТИ,

-НА КАМЕНУ, У ДНУ ЈАРКА:

-ШТА ЛИ ЋЕ НАМ РЕЋИ МАМА,

-ТЕШКО НАМА,

-ШТА ЛИ ЋЕ НАМ РЕЋИ БАКА!

Десанка Максимовић: СРЕЋАНе мерим више време на сате,

ни по сунчевом врелом ходу

дан ми је кад његове се очи врате

и ноћ кад поново од мене оду.

Не мерим срећу смехом, ни тиме

да ли је чежња моја од његове јача;

срећа је мени кад болно ћутим с њиме

и кад нам срца бију ритмом плача.

Није ми жао што ће живота воде

однети и капљу мога живљења;

сад нека младост и све нека оде;

он је стао крај мене пун дивљења

Preuzeto sa: ПОЕЗИЈА ВЕКОВА: Десанка

Максимовић: СРЕЋА

ЧАС ЗЕМЉОПИСА – ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

-Земља је округла, - Још учитељ каже:

Наш учитељ каже, кад је код нас вече,

Јеси чула,бако? Тад на другој страни

-Гле не лези враже! Ведро јутро тече.

Да ли је баш тако? - Ти се шалиш, враже,

-Јесте,јесте,бако. Да ли тако рече?

Пођем ли на исток, - И док ми учимо

Све тако идући, усред дана права,

Морам опет својој ђак на другој страни

Вратити се кући. Увелико спава.

-Ех,када би земља - Е,то му верујем,

И рогљаста била, јер и с оне стране

Ишао куд хоћеш, лењи ђаци краду

Опет мораш доћи сами себи дане.

До мојега крила.

Desanka MaksimovichApprehensionNo... don't come to me! I want to adoreand love your two eyes from far, far away.For, happiness's beau just while waiting for --when only allusion comes out of its way.No... don't come to me! There is more allurein waiting with sweet apprehension, fear.Just while seeking out everything is pure;It's nicer when just forboding is near.No... don't come to me! Why that, and what for?Only from afar all stars spark and glee;Only from afar we admire all.No... let not your eyes come closer to me.~ THE END ~____

Translation from Serbian language: © 2000 Dragana Konstantinovic

Home page: <URL:http://www.geocities.com/draganakonstantinovic/introduction.html>

•LibraryDesanka Maksimovich

o“Apprehension” in Serbian language (српски · Десанка Максимпвић: „Стрепоа”)o“Apprehension” in English language

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈЕ ТАКО ЗАМИШЉЕНА ДА МОЖЕ ДА

СЕ КОРИСТИ ЗА УЧЕНИКЕ РАЗЛИЧИТИХ РАЗРЕДА.

СЛОЖЕНОСТ ИЗЛОЖЕНОГ ЋЕ СЕ ПРИЛАГОЂАВАТ И

ИНДЕКСУ ОДЕЉЕЊА. НПР: I V VII VIII II IV VI VIII.ОСИМ ЧИТАЊА СА СЛАЈДА ЧИТАЋУ ПОЕЗИЈУ И ИЗ

ЗБИРКИ А НАРАВНО ДА ЋЕ БИТИ ВРЕМЕНА ДА СЕ И

ЂАЦИ ОПРОБАЈУ У КАЗИВАЊУ СТИХОВА.

ПЕСМУ “СТРЕПЊА” НА ЕНГЛЕСКОМ ПРОЧИТАЋЕ

НЕКО ОД НАСТАВНИКА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ИЛИ

НЕКО ОД УЧЕНИКА КО ДОБРО ПОЗНАЈЕ ЕНГЛЕСКИ

ЈЕЗИК.