Desanka Maksimovic Izbor Iz Poeizije

5/26/2018 Desanka Maksimovic Izbor Iz Poeizije

1/204

DESANKA MAKSIMOVI

IZBOR IZ POEZIJE

STREPNJA

Ne, nemoj mi prii! Hou izdaleka

da volim i elim tvoja oka dva.

Jer srea je lepa samo dok se eka,

dok od sebe samo nagovetaj da.

Ne, nemoj mi prii! Ima vie drai

ova slatka strepnja, ekanje i stra'.

Sve je mnogo lepe donde dok se trai,

o emu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prii! Nata to i emu?

Iz daleka samo sve ko zvezda sja;

iz daleka samo divimo se svemu.

Ne, nek mi ne priu oka tvoja dva!

BLII SE, BLII LETO

Blii se, blii,leto;

u dui ve ga slutim.

Pomalja zlatnu kosuu zrelim njivama utim.


2/204

Zrikavci su mi rekli

koje u putu sretoh:

"Blii se, blii leto."

Blii se, blii leto.

Pomalja usne rujne

u bulkama crvenim.

Mirisu livade bujne

i polja i umarci

koje u putu sretoh:"Blii se, blii leto."

Blii se, blii leto.

Kao sjajna carska kruna,

zlatna mu svjetluca kosa

rumenih svitaca puna.Svi su mi oni rekli

kad ih u putu sretoh:

"Blii se, blii leto."

VONJA

Vozimo se. Pokraj puta

razasuta

sela lee.

Ko potoci posle bure

konji jure,

lete, bee.


3/204

Vrh potoka i ipraga

topla, blaga

veer pada.

Vozimo se. Sanja cvee;

miris slee

sa livada.

Gle, seoske kue bele

kao streletek prolete.

Pored puta stabla vita,

iblje, ita,

lete, lete.

Gle, poinju i svetlaci,lete znaci,

da se pale,

i iz magle trepte sive

kao ive

zvezde male.

Po beskrajno nenom, mekom

i dalekom

nebu plavu

nasmejani mesec bludi,

to na ljudi

lii glavu.


4/204

Vozimo se. Pokraj puta

razasuta,

sela lee.

Ko potoci posle bure

konji jure,

lete, bee.

OPOMENA

uj, reu u ti svoju tajnu:

ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.

Mogu mi se uiniti

duboke i meke

oi nekesasvim obine.

Moe mi se uiniti

da tonem u zvuke,

pa u ruke

svakom pruiti.

Moe mi se uiniti

lepo i lako

voleti kratko

za jedan dan.


5/204

Ili mogu kom rei u tome

asu udesno sjajnu

predragu mi tajnu

koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.

Uinie mi se negde u umi

ponovo sve moje suze teku

kroz samonikle neke esme.

Uinie mi se crn leptir jedan

po tekoj vodi krilom ara

to nekad neko rei mi ne sme.

Uinie mi se negde kroz tamuneko peva i gorkim cvetom

u neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,

nikad samu,

kad neko svira.

NA BURI

Svu veer na pustom bregu

neko stoji.

Pusti me, majko, da vidim

da li je ovek ili bor.


6/204

Pusti me da vidim ko to

svu veer gleda

u na beli, skromni dvor.

Pusti me, majko, nee me

umoriti hod,

breg je blizu naeg doma.

O, ja oseam da mi je rod

taj ovek ili bor

to svu veer blizu gromastoji i gleda u na dvor.

Vidi li oblak crn,

ogroman, zlokoban brod

nad njim plovi

i smrt nosi?O, majko, idi,

ti ga bar zovi

neka se skloni u na dom

taj ovek ili bor

to svu veer stoji i gleda

u na beli skromni dvor.

Na pustom bregu on je sam

kao dete kad ruke skrsti

nad bolom nekim prvi put.

Pusti me da tanki moji prsti

meta budu burama zlim.

Pusti me, pusti, dobra majko,


7/204

tako je potmuo

i zao oblak

to vitla nad njim.

PROLETNJE PESME

I

Prolee, danas zvau te istotom:jo sunce vrelo poljubilo nije

oka ti dva;

a stidljivo ti lice jo se krije,

i nekom sveom, nevinom lepotom

danas ti sja.

Prolee, danas radost u te zvati:

jer za osmehe elo tvoje vedro

jedino zna.

Na tvoje isto, nasmejano nedro

danas prljavom nogom ne bih stati

elela ja.

Ve kad bih kako danas leptir bila,

pa da visoko u zrak se uznesem,

nadvisim sve:

da tebi nigde mrlju ne nanesem,

da samo senkom svojih tankih krila

dodirnem tle.


8/204

II

Oseam veeras, dok posmatram laste

i pupoljke rane,

kako srce moje polagano raste

k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

kako s mladim biljem postaje sve vee

i lako k'o krilo,i kako mu celo jedno nebo sree

i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako ezne za svim to bi ivot mog'o

lepog da mu dade,

i da mu niega ne bi bilo mnogo:tako su mu velike enje mu i nade.

Oseam, da dosad sve je bilo ala

moga srca vrela;

da jo nikom nisam ljubav svoju dala

koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nena plima

rei nereeni',

da bih srce mogla poklanjati svima

i da opet mnogo ostane ga meni.


9/204

ENJA U TUINI

Da mi je da ne umrem u tuini

Lepe su sve bukove u zemlji este,

livada svaka lepa je mlada,

i sve reke nepoznate,

svi vrhovi to se suncem zlate,

sve i gde nije i gde jeste

pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemlje na kom smo ito eli

i sa koga smo cedili vina,

zemlja koju smo pili i jeli,

ija na ognju palili drveta,

gde smo sahranili oca i sina,

kao da je sva grob pradedovska,krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemlju hteo da legnem,

u taj kraj gde biljka svaka,

gde bubica svaka bolno me dira

kao bun to na bratovom grobu cveta,kao mrav to njime mili.

Zemlja sa koje smo jeli i pili,

koja nam je kao srce roeno jasna

i tajanstvenija od svemira,

hteo bih da mi grobom bude.


10/204

KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je muenikom smru

eta aka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili roeniisti su im tekli kolski dani,

na iste sveanosti

zajedno su voeni,

od istih bolesti svi pelcovani,

i svi umrli u istom danu.




eta aka

u jednom danu.

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u akoj klupi

eta malena

i iste zadatke teke

reavala: koliko moe

putnik ako ide peke...


11/204

i tako redom.

Misli su im bile pune

istih brojki

i po sveskama u kolskoj torbi

besmisleno lealo je bezbroj

petica i dvojki.

Pregrt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnihstiskalo se u dnu depova.

I inilo se svakom

da e dugo,

da e vrlo dugo

trati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetune posvrava.




eta akau istom danu.

Deaka redovi celi

uzeli su se za ruke

i sa kolskog zadnjeg asa

na streljanje poli mirno,

kao da smrt nije nita.


12/204

Drugova redovi celi

istog asa se uzneli

do venog boravita.

POKOENA LIVADA

Livada kraj reke sanja.

Zrikavci tuno zriu.

Pomrlih trava duejo lebde vrh otkosa

to se lagano sue.

O, vi ne znate tunu

o smrti trava priu.

Zrikavci tuno zriu.

Jutros doose neki

divovi kao hrae

u domovinu trava;

i mrtvo pade bezbroj

ljupkih, arenih, glava;

i bezbroj nenih telazdenue u plae,

divovi kao hrae.

Svega devojka jedna

zlatnog, okruglog oka

i trepavica beli'

lepra na livadi


13/204

i ranjenicima deli

mirisne osmehe edne,

umesto crvenog soka, -

devojka zlatnog oka.

Sutra opet u zoru

doi e divovi oni,

i strane surove vile

zdenue u sena mnoge

mirisne glave mile.Leae u jednom grobu

toliki milioni.

Doi e divovi oni.

Tuno zrikavci zriu,

uje se do oblaka;veera celog ale

zelen-konjici svoje

lepe viteze pale.

Plau nad grobovima

mrtvih, dragih junaka,

uje se do oblaka.

PESNIK

Pesnik nema roda, veka ni porekla.

Kao zrak on je: bio, jest i bie.

On je bogova dobro i otkrie.


14/204

On je oduvek kao breg i reka.

Pesnik nema roda, porekla ni veka.

Mlad je i kad mu stotinu je leta,

A star i kada mu tek je dvadeseta.

Pesnik je kao zrak, breg i reka.

On je miljenik bogova samoe,

Razume ga ljubavi bog gospod

Kad srce kruni za sobom ko proso,

Puste ga da sneva dokle hoe.

Ludoga mu ne ometaju sna,I ne brane da bei zemlji s tla.

SUDBA

U prolee, u prolee kad vrbe zeleneI potok tee plavim nebom umiven,

U cvetovima kad miriu magle;

U prolee, u prolee rue uvele

Zavoleh miris skriven.

U maju, nad srcem kad su mi se nagle,Suenice vile nisu umele

Od ludosti da mi ga spasu.

U prolee, u prolee ja zavoleh

Senke u neijem glasu.

U prolee, u prolee, tako je sueno,

Srcu mom uvek e ljudi da se ude


15/204

I ei mu niko nee shvatiti.

O, ao mi je mladia koji me voleo bude

U prolee, jer e patiti.

SELJAKOVA SMRT

Mirie sva kua na jabuke brane,

U podrumu poinje da previre ira,

Sladi miris ljiva na sve sela strane.Prvi ut list pada u zelenilo vira.

Svetenik molitvu ita,

Ali mnogo se jasnije uje

Kako u konicama pele zuje,

Kako u lebarnici tapu sita.

Mnogo se jasnije ujeKako tuno muu dva vola,

Kako neko opravlja i kuje

Stara za sprovod kola.

Iz hrasta pod kojim je spavao

Sadeljan mu je koveg prosti,I oni to su mu na svadbi igrali

I sad su opet njegovi gosti.

Sunce ve poinje da pada

Treba u zemlju lei pre mraka,

I pokojnik se na put krete,

Osta mu za leima itnice zgrada,


16/204

Osta putanja do tora

Nikla iz njegovih koraka.

Proe kraj rala i motika,

I ne digoe mu se ruke da ih se mae,

Proe bez osmeha kraj otave i pae,

Zabrana, njiva i strane ljivika.

Proe bez pozdrava preko zlata

to lagano je sipilo s granja,

Preko krupnih lisnih dukata,Preko zemlje meke to za stope prianja.

Kao kad se vraaju iz vodenice

Idu volovi nogu pred nogu.

Pria sprovod uz tihu setu

O ceni ljiva i penica,I bogu,

Velikom nebeskom kmetu.

SRBIJA JE VELIKA TAJNA

Srbija je velika tajna:

Ne zna dan ta no kuva,

Niti no ta zora raa,

Ne zna grm ta susedni grm sanja

Niti ptica ta se dogaa

Izmeu granja.


17/204

Ne zna guter ta puzi ispod kamenja,

Niti kukuruz struk sluti

ta se u susednoj njivi sprema.

Svakog asa sve se menja,

Nijednog kuta ni lista nema

Da nije tajna.

Ko zna ta krije u sebi

I ta nevina rosa sjajna;

Ti seljaki poslovni kricito se s brda na brdo uju

Zaveru moda kuju.

Ko e u toj zemlji kada

Znati ta i devojka mlada

U nedrima netaknutim nosi;Kakvu teku tajnu

U rukama svojim dri dete;

I starica pogrbljena svaka

Do kakve se uputila mete.

U toj zemlji i vetriI mirisi, potoci i reke,

I crkvena zvona

Potajno prenose vesti,

Na prvom zavijutku

Gde uma poinje ona

Ko zna ta moe sresti.


18/204

U toj zemlji ni zejoj stopi

Neprijatelj verovati ne sme,

Ni tragu volovskih kopita.

Dogovori su moda tajni

I etelake pesme

I udari umskih sekira

I uspavanka uz kolevku skrita.

NEMAM VIE VREMENA

Nemam vie vremena za duge reenice,

Nemam kad da pregovaram,

Otkucavam poruke kao telegrame.

Nemam vremena da raspirujem plamen,

Sad zapreem ake zgorela ara.Nemam vie vremena za hodoaa,

Naglo se smanjuje putanja do ua,

Nemam kad da se osvrem i vraam.

Nemam vie vremena za sitnice

Sad treba misliti na veno i neobuhvatno.

Nemam kad da razmiljam na raskrsnici,Mogu stii jedino kudgod u blizinu.

Nemam vremena da ita izuavam,

Nemam vremena sad za analize,

Za mene je voda sada samo voda

Kao kad sam je pila sa kladenca;

Nemam kad da razlaem na sastojke nebo,

Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.


19/204

Nemam vie vremena za bogove tue,

Ni svoga nisam dobro upoznala.

Nemam kad da usvajam zapovesti nove,

Mnogo mi je i starih deset zapovesti.

Nemam vie kad da se pridruujem

Ni onima koji istinu dokazuju.

Nemam kad da se borim protiv hajkaa.

Nemam kad da sanjam, da lagano koraam.

ZMIJA

Ispod suhog otkosa

izmilela zmija.

Oko nje pusta livada,

jedan cvet;nad njom dva-tri oblaka,

ptica let.

Sunce sija.

Dalekom putanjom pesma,

ko zna ija.

Usamljen um se zapleou travu.

Ona slua; u zrak budno

digla glavu.

Sunce sija.

Tu su joj ubili majku

otricom kose;

i nju e kad jednom izmili


20/204

iz evara.

Istrunue odea njena

puna ara,

preliva rose.

I u venosti posle nikad vie

sunati se nee ista zmija

nit' istih ptica minue let;

nikada vie isti cvet

nee naii.

Sunce sija.

SREA

Ne merim vie vreme na sate,

ni po sunevom vrelom hodu;dan mi je kad njegove se oi vrate,

a no kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreu smehom, ni time

da li je enja moja od njegove jaa;

srea je meni kad bolno utim s njime,

i kad nam srca biju ritmom plaa.Nije mi ao to e ivota vode

odneti i kaplju moga ivljenja;

sad neka mladost i sve neka ode;

on je stao kraj mene pun divljenja.


21/204

PREDOSEANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,

topi, i duva vetar mlak.

Blizina prolea duu mi opi,

opi, pa udno udisah zrak.

S nenou gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da e biti mi drag,drag u ivotu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,

dan pijan, sve i mek.

injae mi se ve davno znan,

znan kad te poznadoh tek.

S nenou gledah stopa ti trag,trag po snegu belom;

i znadoh da e biti mi drag,

drag u ivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,

led, dok se budi proletnji dah;

kad dan je as rumen, as setan, bled,kad sretno se i tuno u isti mah.

S nenou gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da e biti mi drag,

drag u ivotu celom.


22/204

PO RASTANKU

I

Reci mi sad, kada ve prolo sve je:

asi bolni i dani dragi, lepi;

kad novi bol se starom bolu smeje;

od rei tvojih kad dua ne strepi -

reci, da l' te je moja

tuga bolelanekad, kad sam te mnogo,

mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voli vie;

kad ti se proloj ruga nova srea;

i kad se dana koji nekad bie

due ti samo kad me vidi sea -reci, da l' te je moja

radost bolela

jednom, kad nisam vie

tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada

i poverljiva i puna nada,

nekada pre;

ti si mi tada rei mog'o

beskrajno mnogo, o kako mnogo

sa re i dve.


23/204

Spokojni bili su dani moji,

a ti si srcu mi prvi koji

bee drag,

pa iza svega to si mi rek'o,

katkad surovo, katkada meko,

ostao je trag.

Sad srce moje bije tie:

ve manje volim, a znam vie

nego pre;

ve sad mi ne bi rei mog'oonako dosta, onako mnogo

sa re i dve.

I kad bi danas priao meni

i hteo rei davno reeni'

buditi dra,

u srcu mome aptao bi neko:da sve to si mi ikada rek'o,

bila je la.

III

O, kad bi znao ti kako je menito neu vie smeti

ni u prolee, kad trava zeleni,

ni kada cveta leti,

doi ti sutonom, dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je dui

kad zadnje drvee mre


24/204

i zadnje lie alosno pevui,

to nee moi kao pre

rei ti svoje jesenje planje.

O, kad bi znao ti ta srce skriva

kad oko zalud trai.

O, kad bi znao ti kako jednolik biva,

bez boje i bez drai,

svaki dan kada te videla nisam.

IV

Zavolela sam ga. Veerom svakim odlazila sam u livade i u

svaku cvetnu krunu sputala nenim apatom njegovo ime, i

potom ga ujutru, namirisano i rosno, redom poljupcima

vadila.

Volela sam ga. Veerom svakim ostavljala sam u njegovoj

dui jata nenih, tek roenih apata; i zatim ih svako jutro,

pune njegove due, sa njegovih usana primala.

On je otiao. Veerom svakim lutam po poljima i zovem ga,veam svoje rei, oteale od suza, na krila vetrova i zovem

ga; meam svoje postarele apate u uanj lia i zovem ga.

Ali uzalud: ujutru ujem samo umoran odjek svojih rei. On

je daleko otiao.


25/204

V

Zavole bela mirisna rua crni bodljikavi trn. Ti ne veruje

meni, je li, dragi, da je rua zavolela trn?

I kada mu ona u jednu bisernu zoru ree kako ga voli, on se

grohotom i prezrivo nasmeja. Ti ne veruje meni, je li, dragi,

da se trn prezrivo nasmejao?

A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ruu,

trn mu izbode ruke. Ti ne veruje meni, je li, dragi, da mu je

trn izbo ruke?

NEJASNA PESMA

Hvala ti za ovaj as bola prepun.

Pored mene usamljen cvet bele krune

i ulazi tiho u nebo mesec nepun.

O, ne treba sklopiti oi suza pune

kad mesec izlazi.Sii treba na livade i put,

gde tiina lei bistra preko bilja

i spava meseine iroki skut,

pa zalutati u noi, bez cilja,

kao u snovima.

Jer vano je samo ono to je veno:

meseca i srca uzrok polazni:


26/204

i, ma koliko bilo protivreno,

voleti treba to su prolazni

lepote asovi,

to za radou bol dolazi,

to sa zaboravom se ne moe boriti.

Voleti treba to sve prolazi.

O, nikada nita nemoj zboriti

kad mesec izlazi.

RODNA GODINA

Duva septembarski mesec u frulu tanku,

obrazi mu doli rumeni i puni,

zrie zrikavac okotu u kruni,

za gudalo mu zadenuli banku.Svirala meka u ustima vetru,

potoku iz zukve harmonika viri.

Svira Srbija, na svakom kvadratnom metru

ima sviraa po tri, po etiri.

Sviraj, mesee, u osmeh razvuci usne:

umesto ljunka kukuruz pod nogom prska,u rakiju se i magla poljem gusne,

puna je mleka i oko potoka trska.

Igrajte, zlatne kupe sena i slame,

razvejte po noi svud svetle pabirke:

hvataj se, brdo, jedno drugom za rame,

igrajte uz zvuke septembarske svirke.


27/204

Obesna frula sviraa meseca

u igru i gore kolubarske tera,

nikad ne videh veselijeg keca

od razigranog na meseini Cera.

Sviraj, mesee, pozovi da dou

u igru setne strnjike i vonjaci.

Kiere - umo, ubaru zbaci,

zameni umornog Kosmaj-kolovou.

Igraj livado, visoka pojato,

talasajte se rodne zemlje nedra,hvatajte se reke u kolo, u jato,

da jo vedrija postane no vedra.

APRILSKA VONJA KROZ VOJVODINU

Po Vojvodini se roje zelene pele,

ljubiasta zasipaju oranja,

dave se u vodama Tamia i Begeja

i hvataju se o mostove i skele,

grozde se poljem o umarke i mee,

uzleu s plota i toku sa paocai kolovozu sa srebrnih leja.

Nikad odjednom ne videh toliko pela,

na njive to su jo sino bile smee

pala su krilca crvena i bela,

a iz slomljenoga u ogradi koca

zeleni i modri rojevi se viju.

Proturim li glavu na proleni vetar,


28/204

lice na njemu glogom mi procveta.

Po Vojvodini se roje mlade pele,

kao deteline list su im krioca,

uvlae mi se u nedra, u pazuha,

i zuje oko snova i oko sluha.

Nigde nema vie granice gole;

pruim li ruku kroz prozor, istog trena

roj proleni sa zukom na nju seda

i sva olista kao prut topole;

nagnem li se iz zahuktala voza,kosa mi namah postane zelena,

o trepavice se nahvata zelena rosa.

Po Vojvodini se rasule svetle pele,

krioca su im sitna kao u prosa;

dignem li oi nebu, tamo lei

neskupljen beo otkos do otkosa.

MOJI ZEMLJACI

U Brankovini sad se drva seku

i u grad voze da prodadu.Siromasi obaraju umu mladu:

bukve ija kora se jo kupa u mleku,

cerie to tek poinju da rastu.

Ceo bogovetni dan pognuti seku,

dogod sunce ne pree svoj put nebom.

Tek kad svetenik na veernje sie niz reku,

sednu na panjeve i mae se torbe s hlebom.


29/204

Sutradan na voiu jedinom silaze gradu,

na leima komad proje za ruak nose.

Ostaju im gole kraj kue bregova kose.

Promiu polako po tueg drvea hladu.

Hlad svoje ume u gradu e prodati,

gledae oajno u njih bregovi goli.

Donee kui samo opanke i svee

i nekoliko grumenova kamene soli.

OBEALA SI DA E BITI VENA

Obeala si jednom u detinjstvu

da e biti vena,

otkle god se vraali da emo te zatei,

kao senku ispod kune strehe,kao kuni prag.

Nije bilo nijedne nae plovidbe

da je nisi, kao ribarske ene,

presedela na puini gledajui;

nije bilo bure ni brodoloma

da nismo posle njihpored neba ugledali i tvoje lice.

Gde god bismo se probudili,

bila si u prozoru ti i sunce;

bila si nam uvek na dohvatu ruke

kao voda,

uvek kao vazduh

prisutna i neophodna.


30/204

Obeala si nam da e biti vena

kao sve to nas na svetu doekuje

i ostaje posle nas.

I kada si umirala,

inilo se da se osea krivom

to nas naputa.

GRAANICE

Graanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti,

ko Bogorodice Mileeve i Sopoana,

da druga ruka kraj tebe travu na plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku

ko srca predaka, Graanice,

da bar svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju naih neimara ruku,

ni aneli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same

da se nismo privikli u tebe kleti,


kad bi se mogla u visine uzneti.

Graanice, da si nam bar jabuka,

da te moemo staviti u nedra


31/204

i zagrejati studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka divnih rasejane kosti.

Da te bar moemo podii na Taru,

u kaleniku portu te preneti,

zaboraviti likove po tvom oltaru.


kad bi se mogla na nebesa vazneti.

MIRNO MOJE SRCE SPAVA

Snegovi, snegovi po svemu

Mirno moje srce spava

Sad mrtva ruka zaboravablago je pala po njemu

Bilo je tunog svega

ispod svoda neba plava


Ne budite sada njega

I radost i bol je proao

I la i ljubav prava


San je tihim korakom doao

Ni za im nemam ei ni gladi

U grudima mi sad san otkucava


32/204


U ROPSTVU

Nekad smo svi znali jasno,

od najnepismenijeg seljaka

pa do gospode i dece njine,

ta je rodoljubivo i asno,

i ta treba da inepotomci negdanjih junaka.

Ne mogu da poznam narod

ije su pevali vrline

pesnici od Branka do sada.

Srpsko stado malo

sve do poslednjeg runarazbilo se i ougalo.

Postali smo zemlja

robova i potkazivaa

i stokatnih zelenaa.

Pune su nam ulice sada

potovanih zlikovaca,a zatvori nevinih robijaa.

Na leima kao da grbu

nosim od bola i stida,

i ulicama kad idem,

kao da mi blato baca

pogled okolnih stranaca

u lice, i svakog dana


33/204

veo mi se po veo skida

sa rugoba naih rana.

BALKANAC

Ne stidim se to sam -

kako vi velite -

varvarin sa Balkana

tla prljavtine i bure.uete sad

i kod nas ima neke

vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate

daleki ste i od roenih sinova,

za trpezu svoju ne posaditesvakog tuina.

Vi moete da pijete

a da svakom ne pruite

ae vina.

A kod nas su jo obiaji grubi

mi putamo svakog pod svoje leme,kod nas se jo i s namernikom ljubi,

kod nas se podvizi zbog gostoljublja ine,

kod nas svaki ovek ima

itavo pleme

prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate

nekoliko miliona Hristovih kipova


34/204

na svakog oveka po jednoga

imaju ga drumovi i polja, apsane i kole,

a kod nas, kad ljudi veruju u Boga

u sebi ga nose

i tiho mu se

skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut ivota

imate sprava i maina,

sve ste sraunali i sve znate

izumi vai su za divljenje,a mi jo imamo starinske alate,

ali sve je kod nas jo zdravo

i prirodno ko glina

i umiranje, i raanje, i ivljenje.

Vi imate itave zbirke

pravila i nauka o slobodio svemu se kod vas pie i pripoveda

ali mi po nepisanim zakonima

slobodno ivimo

i nekog prirodnog drimo se reda

slino ognju,vetru i vodi.

Kod vas je zbilja sve tano propisanokako se jede, govori i oblai,

a mi kad govorimo, viemo

i maemo rukama

i orbu glasno sremo

i u rukavicama smo

obuu nosimo od svinjske koe,

puno je kod nas seljakih navika i stvari


35/204

i kraljevski preci nai

doista su bili govedari.

Narod nas, zbilja, u gnevu moe da kolje

rui i pali,

ali mi nismo oni to smisleno tlae

mi ne smatramo da je svet celi nae polje

mi ne bismo podneli

ni uroenik praumski da zbog nas plae.

Dua je naa prostrana

iako smo brojem mali.

NEKO SE SEA DETINJSTVA

Kaska ivaa maina

preko debeloga platna

za koulje vojnika.

Poznajem dobro taj kas

zadihan kao kaalj

plunih bolesnika.

Seam se detinjstva naeg

kad je mati sva umorna i uta

vazdan ila:

po osam haljina,

osam kaputa,

osam kratkih kouljica,

sve dok bi svetlost s brda

kroz prozor lila.


36/204

Nad mainom veno nagnuta

bila su joj plea i glava:

krpila je po esnaest nogavica,

po esnaest rukava;

povazdan eljni smo bili

njenog osmeha i lica.

Zemlja bi se opasati mogla

nizom dugih poruba

to ih je ispod igle izvukla

njena ruka,okorela od rada gruba.

Uutkala se maina,

digla se umorna valja

da svetlost upali;

brdo vojnikih koulja

oko skuta joj se valja.Pa opet kaska igla

potri, potri pa stane.

Seam se detinjstva naeg,

tog vremena i svetlog i tunog,

iz kog od igle majine

jo nosim otre rane.

MESEINA

Luta nam mesec oko sobe,

kraj strehe plovi nae,

srebrom nam napunio ae


37/204

i staklene boce obe.

Meseinom sam se opila

esto, zbog sree, zbog jada

Pijmo, prijatelju, i sada,

prozorska otvori krila.

Videe, manje je slatka

asa tvog starog vina

nego kupa ova s visina.

Pijmo je. No je kratka.

Pijmo, prijatelju i sad skupaovo ponono pie,

sve moje znae bie

kad zadnja se isprazni kupa.

Bie ti sasvim prozirna

moja dua i oko;

gledae u srce duboko,do samog dna mu nemirna.

Rei e potei same

obraz stati da se ari;

a mesec, krmar stari,

iz umske smejae se tame.

SELICE

Kroz no i vlagu

divlje se guske sele jugu

i bolno kriu.


38/204

Oseam elju da mutnu neku

napiem priu:

kako odnose one sobom

na krila svoja bela dva

iz due moje drago neto,

a ne znam kuda,

i ne znam ta.

TRAIM POMILOVANJE ZA... SEBRA

Traim pomilovanje

za sebra

to nie i umire kao trava

u zaborav iz zaborava,

za trideste kuica njegovog krompira,za usukano kukuruza stabaoce,

za dim nad krovom,

za ono gde je, sledei oce,

pogreio delom i slovom.

Za sebra uvek verna ivotu,za sebra koji sunce voli.

Ako ivot izda i seva,

i guteri, sunca uivai,

i pesnikinja mirisa, zova,

za sebra,

sebar izdati nee,

za sebra koji u povodu


39/204

vodi po desetinu

sebara sinova.

POMILUJ BOE

Pomiluj Boe, one koji su edni prolea,

iezli kao osmeh tih

meu zvezdane svetove.

Pomisli, Boe, na njihu as kad prosipa cvetove

povrh kutova svih.

Zakloni, Boe blagi, svojim glasom

na smeh, i na glas,

ako radosni budemo u dankad, edni ivota i mladosti,

oni odoe od nas;

zaseni svetlou venom njihov vid,

o, Boe blagi, jer mene je stid

asa zemaljske radosti.

Zakloni, Boe, srcem svojim

nae srce u as kad se prolee raa,

kada cvetanja, kada sunca mo

budu u nama tugu ubili;

kad proe najpre as, pa dan, pa no,

a mi se ne setimo njih

ni asa kad smo ih izgubili.


40/204

Zakloni, Boe, zemaljske stolove i ae

od njih, koji vie ne sedaju

za prolene gozbe nae;

od njih, ije due sad krue

iznad vrline i zlosti;

na ijem srcu mladom cvate rue

u as kad su u umi lasta

i ljubav u srcu naem

prvi gosti.

SRNINA MOLITVA

Istoku okrenuta,

srna pod borom klei,moli se molitvom zverinja,

bez rei.

Od jutarnjeg sjaja

oi su joj crvene,

ne vidi oko sebe nita,ni okolno drvee,

ni jezero, ni mene.

Hiljadu je vekova dizao

njen visoki hram,

vajao stubove u njemu,

Gospod sam.


41/204

Mahovinom je zastro

kamen goli,

da bi srna imala

gde da se moli.

Istoku okrenuta,

moli se dignute glave

da borovi pravo rastu,

da zime ne budu ljute,

da drvo novo nikne

na mestu gde staro se osui,

da u jezeru voda

nikada ne presui,

da jasne budu zore,

da umu mimoilazi grom.

Istoku okrenuta

moli se za svoj dom.

I svud iz borove kore,kroz ume hram,

miriu tamnjan i smola.

I dok se moli, sveu

dri joj Gospod sam.


42/204

OSVAJAI

U obinom ivotu Nemci su, velite,

utiva, uglaena bia,

nisu lopovi ni ubice,

pue lulu, piju pivo,

dorukuju masla i meda.

Moda je to i tako,

ali to se to tie nas,

kad je njihovo zajednikostoglavo lice

puno krvi i uasa,

kad na sve tue gleda

ili nadmeno ili krivo.

I, velite, rodoljubi su oni,za domovinu bez razmiljanja ginu.

Neka je i tako,

ali nae rodoljube oni su pljuvali,

nae najsvetije borce

razbojnicima zvali,

ponizili nam zemlju do skota;kad oni ubijaju, junatvo to je,

kad mi svoj ivot branimo,

divljatvo i sramota.

I, velite, njihova deca su ista;

podseenih noktia, umivenog lica

lepraju kao cvee.


43/204

Verovatno je i tako,

ali to se to tie nas,

zbog njih naa deca prljava,

i bez majki hode,

zbog njih kod nas tee

mesto pesme jauk i pokli buna,

i krv mesto perae vode.

I Nemica je, kaete, ljupka,

ima enstvena nedra, okrugla,i obraze rumene,

i besprekorna je mati.

Ali to se to tie nas,

i ona je na na narod

bacala rugla

i mirno sedela na kunom pragudok sin njen negde progoni i strelja,

dok sav svet zbog zemlje njene pati.

I ona je naoj deci iz usta

zalogaj otela.

Oni, velite, vole svoje ognjite,svaki oko kue gradinu ima,

i du puteva zasaeno voe.

Ali u zemlji naoj

oni su ostavili zgarite,

useve pretvorili u barjake dima,

i kroz tiinu naih pitomih sela,

derali se uasni, uasno.


44/204

I kad mislim na njinu viku,

na njine lule, pivo, decu, ene,

na dobroudno lice im domae,

voke kraj puta zasaene,

ruke iste kao od zlata,

doe mi da viem iz sveg grla:

iveli narod prljavih nokata,

a srca ista;

iveli narodi to kod svoje kuepsuju iz glasa,

a boje se na senku pravde da stanu;

iveli narodi ije ene nose

oruje iza pasa;

ija deca upava hode;

iveli narodi ije opte liceblagom svetlou blista!

POKAJANJE

Tek sada, u ropstvu, vidimkoliko sam tvoja bila.

Koliko sam deo tvoje lepote

i tvoje rugobe,

iver to uz tvoje stablo pada,

vidim tek sada

kad mnogi te naputaju i sramote.


45/204

Tek sad kada te i nakazni grde

i pljuju usred tvog lika,

kad svakog asa se u tebi gine,

kad se od tereta ugibaju

i seljaka lea tvoje planine,

kad nema trenutka ni spomenika

na koje nije uvreda pala,

tek sad vidim koliko si lepa

i koliko si moja bila.

Sad mi se ine proputeni

i lee mi kao ljaga

preko imena i lica

dani kad sam te smetala s uma,

utonola u male bolove line,

kao da sam ti tuinka ija.Tek sada vidim da sam i ja

tuina pustila preko tvog praga

i bila jedan od tvojih ubica.

PISMO OCU

Sad je na zemlji, oe, drugi svet.

Za sebe svi se grozniavo brinu,

cene svoja imanja i siuna bia.

Samo je nekoliko siromaha i mladia

koji bi mogli za dobro drugih da ginu.


46/204

Za blagom sad najvie ude ljudi;

prema oveku sve se hladniji biva;

grabi svak da se na zemlji nauiva,

jer ne veruje da e na nebu da se sudi.

Ni tvoja molitva kod Boga ne pomae:

iz dana u dan biva ovde sve grublje;

drukije je sad, oe, i nae rodoljublje,

Srbija i Vojvodina se ak gloe.

Sad misle da treba bogato da se plate:

trud za rodnu grudu i ljubav i ideali;

priaju glasno ta su za zemlju dali.

A ja s bolom mislim na tvoj ivot i na te,

i ini mi se sada: nisi morao umreti,sve je moda bilo prazno i uzaludno:

plamiak tvoje vere samo ja uvam budno

i kroz sve mrnje ovde istog u ga proneti.

SLOVO O LJUBAVI

Ako se volite ljubavlju koja buja u samoi,

od razdaljine,

koja je vie od sna nego od svesti,

i po rastanku drhtaete od miline,

mognete li se jo ikada sresti.


47/204

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,

sa strahom od sagreenja,

koji kao ptica o kavez lomite krila,

seaete se uvek jedno drugom lika.

I po rastanku zamreti vam nee guena htenja.

Ako zbog nje pati od nesanice

i u pono hoda budan po bati,

ako te lomi neutoljena elja luda,

seanja na nju nikada se nee spasiti.

Onih s kojima se igramo oko vatre,

a bojimo se da je dodirnemo,

s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi,

seaemo se dugo ma i zavoleli zatim druge.

Ako je eli bezgranino,

a sedi kraj nje bez glasa sluajui bajku koja se u vama raa,

svanuu slino,

pamtie je i kad se zima pred tobom zabelasa.

Ako veruje, sedei uz nju,da je ljubav maslakov puhor

koji svaki dodir moe da strese,

ako voli u njoj san i dete,

ako ti je bez nje pusto i gluho,

misao na nju budie te i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo,


48/204

ije su nam usne ostale nepoznate,

kojima smo samo s prolea, u snu, pisali pismo.

Oni koji se kao reka ne mogu sliti,

meu kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele,

a srca im se dozivaju ludo,

zaboraviti se nee ni kad im due budu posedele.

Ako vam je ljubav no u srcu,

a bojite se taj no izvui, kao da ete tog asa umreti,pamtie te on, setie te se i umirui.

Oni zbog kojih srca oseamo kao ranu,

ali ranu zbog koje se jedino ivi,

u seanje nam banu i kad zavolimo druge

i osetimo se nesreni i krivi.

USAMLJENIKOVA PESMA

Znam, kao nepoznati u luku brod

zalutala je moja dua u ove strane.Znam da nikome ovdne nisam rod,

da je trebalo da ivim u druge dane.

Znam da sam tanki ptiiji glas

koji se jedva iz daljine uje.

Znam da sam troni biljke stas,

povijan vetrovima oluje.


49/204

Da nisam donela nikakvu novu vest,

da nita veliko svetu neu rei,

da sve su rei moje samo ispovest,

ljudska, tuna.

Ali niko na zemlji nije kao ja

razumeo boje beskonano delo,

niko toliko etao dok mesec sja

ni toliko sluao lie svelo.

Niko nije voleo tako neke sitne stvorove

ni prostrana nebeska krila,

niko oslukivao tako nepobidne zakone boije,

samo sam ja bila

stanovnik uma i saputnik mrava,

znala potoka i vetrova smer,

znala o emu sanja livadska trava

i ta osea u grmu skrivena zver.

O znam, ostau sasvim nepoznatanovom vremenu i novome kraju,

ali mene poznaju sva nebeska blaga

oblaci i bube i ume mene znaju.

Potomstvu svome ispriae laste

da sam prolee pesmom predskazivala

i da sam uvek kad suton poraste


50/204

na usamljenim stazama snivala.

Reke e moju sliku u sva mora razneti

i u sva jezera neznana,

ptice e moju pesmu s mladog bora pevati

kad mene ne bude jednoga dana

POTREBNO MI JE...

Potrebno mi je mnogo sunca,

i to nou, jedno da me susree,

jedno da zamnom svetlost baca,

u ponoru jednom dubokom,

jedno da nosim u ruci

kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nenosti,

i to svakog dana, i mnogo od milote rei,

potrebno mi je primirje

izmeu srca i seanja

izmeu nebai bola koji pred njim klei.

Potrebna su mi dobrodolicom ozarena

lica mnoga,

i to svakog trena,

potreban mi je prijatelj i to to vei,

potrebni su mi mostovi visei


51/204

preko mrnje,

preko nesporazuma nepremostivoga.

DUU MI POKLONI

Duu mi pokloni.

Mene rastuuju ti krvi poari

to iza sebe ostavljaju pepelite,

te oluje to niteenina snevanja blaga.

Duu mi pokloni,

u ljubavi ja bih htela

do u vena vremena

da sve ostavlja traga.

Duu mi pokloni.

Meni je malo taj trnutak zaborava,

to nestrpljivo krvi htenje.

Duu mi, duu pokloni,od iskoni u meni spava

enja plamena za venim,

za ljubavi trajanjem

i uznesenjem.

Ja sam ena i ne eznem samo

za vrelim ljubavnikim bdenjem


52/204

posle kojeg dua pada;

htela bih u zagrljaju da doivim

svetle snove

i pijanstvo onog mutnog sklada

to ljubav se zove.

Htela bih da se ne izgubi

nijedan na trenutak

da svaka naa milota se stvoriu kakav ivot, pa ma malen bio

kao grumen veitog zlata,

da mi dua blista posle zagrljaja

kao julska nebesa zvezdama krcata.

Duu mi pokloni.Priaj mi svoje snove u tami,

priaj mi detinjstva seanja.

eli i ti da bude uza me

do poslednjeg dana.

Duu mi pokloni i zadnju jojesticu svaku

i najlaki daak svaki

njenog bezdana.

O daj mi svojih suza,

nonih nejasnih muka,

priaj ta srce ti najee sanja.


53/204

Drhti od iznenadnog zvuka

moga koraka i glasa.

eli i ti u mom zagrljaju

da i posle smrti asa

ostanu ti na mene seanja.

ENA - MUKARCU

O, ma ko da si, ostani

noas kraj moga skuta,

nikuda ne polazi.

Za onim ega nema

dua mi gori i luta,i goli, jer sve prolazi.

I ini mi se, negde ljudi sad

prolaznost imaju na umu,

pa e doi noas na nas breg

da spokojno svega se odreku.

Veno nihaju jasike na drumuduu nemirnu.

ute blago plaveti neba i teku.

Noas me samo pogladi

neno i blago po kosama

i kai re mi to greje.

Srce je moje pusto,


54/204

duu mi mori osama,

i boli, jer prazno sve je.

I ini mi se, negde u blizini

rojeno srce da nekome smeta,

pa e doi noas na na breg

da nasmeje se svemu to biva.

Oblak u suton iznad ume sleta

i vrh livada brodi.

Putuju jutrom magle ponad njiva.

O, ma ko da si, zagrljaj

noas mi vreo podari.

Srce je moje umorno,

dua je moja strana

gomili ljudi i stvari,

i uti u meni sumorno.I ini mi se, nedaleko negde

od tuga tekih ljudi boluju,

pa e doi noas na na breg

da radosno svi poumiru.

Grlice tihe brdom naim stoluju

i jecaju meko.Putevi beli u nebesa uviru.

BEZ USPOMENA

Otii emo odavde bez uspomena

na drhtavice trave blage


55/204

na tugu i meseinu po umama

na predeo usamljen to se mrai.

Otii u odavde bez uspomena, -

mirisa to ga koscu u rukavima

donose s livade,

tajne to promakne pod trepavicama

pokraj straza,

zlatnika to ga putnik preko granice

krijumari.

Otii u odavde bez uspomena.Na poslednjem samo zavijutku

jo jednom u se setiti tvojih oiju

kao lepe kakve zemlje tue.

TRAIM POMILOVANJE ZA... NESHVAENE

traim pomilovanje

za neshvaene

koji ne umeju da premoste

ni kapilarskih razdaljina

do majke i sina,do svakodnevne stvari proste;

za one koji ostaju strani

rukama to ih dre u naruju,

suncu pred kojim se sve razdani,

sobnoj, kao koulja bliskoj, tami.

za sopstvene due tamniare,


56/204

za radosti svojih trovae,

za one to viu kad im se plae,

kad u nenosti greznu,

to uhode sebe kao tuina,

za pukarnice srca njina,

za svaiju duu zatvorenu

i opreznu.

SAMOA

Od jutra hodam

adom izmeu nabujalih voda.

Nigde nikoga, samo tajna

zamrena granja,

samo ja i samoabeskrajna, slatka i oajna.

Nigde zverke, deteta, oveka,

a miris sunca nanosi te

otud odakle nee doi nikad,

i svetlost ima sjaj tvojih beonjaa,uza me koraa.

I kad god me grana darne,

ini mi se tvoje rame

ide uza me,

od senke na stazi uini se

da ti eka,


57/204

a znam da to ne moe biti

odsad pa doveka.

UTEHA

Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi

saekaemo zajedno prve mirise snega.

Ja volim vie zime istotu mirnu

od bolesnoga dana prolenjegakad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.

iveemo zajedno sveane dane

kad dua poinje tiho da sazreva,

i bivaju pune ploda njene grane,

i o venosti ve kradom sneva.

Smejaemo se zajedno u veernje ase

kad se ovek smeje tie i ree.

Voleemo se kad poinju da se

ivota ovog sagledaju mee,

kad ljubavnici postaju jedno drugom

prijatelji blagi i braa.

Rastaemo se samo pred putanjom dugom,

sa koje ne moe da se pie,

ni da se vraa.


58/204

PRVI SNEG

Bolje bi bilo u tome prostranstvu

bez ijedne ive due

da ni rei nismo izrekli,

da se na bele ljuljake nismo peli,

da smo sa grlicama snenim

utke seli za razboje.

Bolje bi bilo da nismo budili snegiz sna detinjeg,

da nismo srebrne jelenske rogove

umom lomili.

Bolje bi bilo da smo sa potokom

uz ledeni nakovanj stali.

UMIRANJE LJUBAVI

To to nismo vie volebnici,

to ne razumemo ta apue granje,

to priroda govori sa namaKao i s drugim svetom,

to nismo bliski vie

Sa kamenom i cvetom -

Ljubavi znai tiho umiranje.

To to nam zvezde opet

Kao i drugima sjaje,


59/204

to se misli vraaju u trezno stanje,

I kule se oblaka kvare,

to sve dobija obine oblike stare -


To to jasno vidimo sve stvari,

Prolee to nam ne stavlja na elo,

to ivot svetlu oljuticu svlai,

I snovi svakog jutra to se smanje,to se sve na malu ljudsku meru svelo -


DODIR

Noas me u snu tae neka ruka,

Ne znam koja,

Sasvim kratko,

Samo venost do tri dok izbroja.

I od tog dodira doe do spoja

Mene i nekog zvezdanog sveta -Ne znam sa kojom od bezbroja

Maglina, zvezda i planeta,

Sa kojom od duga.

Samo nijednoga nebeskog sloja,

Nijednog kruga,

Ne mogoh se setiti kad se prenuh -


60/204

Sem one ruke

Zaboravih sve u trenu.

BOLNO PROBUENJE

Ve je, dragi, dolo bolno probuenje

i srce se steglo kao gvoe vrue.

Ve je dolo gorko, teko uverenje

da e jednog dana u sivo svanue

sve ve prolost biti. U dui duboko

ve se crna slutnja kao plima die;

i zadrhti srce, ko ranjeni soko,

i bolno se stee, kad ti priem blie.

Oseam da ljubav tvoja e umreti;

i biu ti, dragi, tua jednog dana;

a u duu moju i ti e uneti

jednu novu povrh mnogih starih rana.

Da, dolo je, dolo bolno probuenjei srce mi steglo kao gvoe vrue;

da, dolo je teko, gorko uverenje

da e jednog dana u sivo svanue

sve ve prolost biti.


61/204

NA KRAJU BIE OPET JEDNO ISTO!

Kad pomislim da e kao pene nestati

I hridi ove, gde se jutros moja tuga

Mea sa gorkim mirisom pelena,

Kuda u minuti ja kao svila zrana

Samo, ispod plavih maslina i lovora zelena.

Kad pomislim da je sve ovo to me boliI veno tako se ini, samo senka nestalna

I da e i more ovo, i zvezdu, i planinu snenu

Odneti vreme kao i oveka,

I suzu njegovu zemaljsku i radost nenu:

Mirna bih i gorka na pesak ovaj leglaI veito na njemu ostala,

Ne traei niemu na ovoj zemlji lek.

Na kraju bie opet jedno isto

Sve, ma ime se ispunio vek.

I to bih onda inila ma taDa mi radost doe ili tuga prestane,

Kada sam prolea jednog u maju postala

Samo zato da me opet nestane.


62/204

JA I TI

O kad bih mogla samo jednom ja

nekuda iza bregova

pobei od sebe.

Sasvim sama i vedra

projurila bih kroz ume,

razgrnula livadi nedra.

U ivot bih se zagnjurila,

svakom bih ruku pruala.

Sa strau bih se pourila:

da vidim u ivotu kako je,dua neija ako je

za radost stvorena.

Jer od roenja sa mnom,

ma kud se makla,

idem ja veno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:

kad su tice kroz no letele,

kad je lie tiho opadalo;

kad su senke u sen sletale,

kad me ljudi nisu voleli,


63/204

kad su stvari dui smetale.

Oduvek je jedna ja slutila

kobi, suze i bolove,

i radosti moje sve pomutila.

Oduvek me slatko zlostavljala:

ni u umi, ni u ljubavi, ni u radu

ni aska me nije ostavljala.

Znam, umreu i ostariu;

a nju uvek mladu,

uvek ednu bolova

na zemlji ostaviu.

TRAIM POMILOVANJE

Care Duane,

Traim pomilovanje

Za ene kamenovane,

Za njine sauesnice, pomraine noi,Za miris deteline i granje

Gde su pale opijene

Kao prepelice i ljuke,

Za njine ivote prezrene,

Za, neudostojene samilosti,

Ljubavne njihove muke.


64/204

Traim pomilovanje

Za meseinu i rubine

Koe njine

Za njene sumrake,

Za pljuskove kose raspletene

Za ruku srebrno granje,

Za njine ljubavi razgoliene

I proklete

Za Marije Magdalene.

Za pesnikinju zemlju starinsku

Za pesnikinju zemlju starinsku,

Za njene vene rekvizite

i ablone,za nebesa koja nenou kipte,

za patetine sukobe vasione,

za livade nkad idile site,

za liriku mirisa i meseine,

za prezrene aprilske plaveti,

za oktobarskih uma buktinje,za slikovitost njenu prastaru,

za bajku to pie inje.

Za zemlju,

Za melodinost njene poezije,

Za bogatstvo sroka


65/204

Planinskih njenih odjeka,

Za njenih potoka slobodan stih, mladi

Uspavanku to je usred ua

Peva reka,

Za zdravice sto ih iz kamena

Napijaju vodopadi.

Za zemlju,

Za slovo ljubve -

Poeziju ljubavnu njenu,

Za madrigale vodenog cveta,

Za svadbenu igru belog granja,

Za junskog neba zbirke soneta,

Za pesnika koji voli i sanja,

Za kosa, za slavuja

Za njega, za svakogaKoji je pao nemilosti

Pomilovanja.

Za Pepeljugu

Traim pomilovanjeZa lepotu koja pod koritom spava

Dok se maehina ki u zlatnom ruhu

Dvorom epuri,

Za Pepeljugu,

Za pepeo suri

Koji po njoj pada


66/204

Dok kraljevi keri maehinoj

Saseenih peta

Cipelu navlai;

Za pastorku koja u zapeku stoji

Dok su oholih maehinih keri

Pune tvoje dvorane i perivoji;

Za lepotu koja pod koritom spava

U lancima nehaja i prezira,

Za njene u vrtu zamrznute stope,

Za pastorku koju ne izvode

Pred kraljevskog prosca da bira.

Za naivne

Za one kojima se ini

Da su jednakiSiromah i bogati,

Slabi i jaki,

Nesuen i onak koji se sa sa robije vrati,

Bezruki i ovek sa rukama obema,

Miropomazani i odluen odvere,

ZvaniI onaj to pred vratima eka,

Za njih, za sebe,

Za svakog oveka

Traim pomilovanje


67/204

Za pesme

Za pesme

Sto u tankim lirskim kouljicama

Iziz na posmrtne kritike ciu,

Kad svaki udan kamenovanja

Kamenom se na njih bacati stene,

Kad hajkai na stare slave

Ledenom podvrgnu biu

Pesnikove stihove nedopevane.

Za pesnikovu prvu ljubav

Zatvorenu u stihova

Krhke komore i pretkomore,

Za ednost njenu,Kada pod radoznalosti padne lupu,

Kad svaije mate vetrenjae

U pohon krenu

Da pronau gde se i zbog koga

Prva pesnikova tuga zae;

Za takozvane pesnike greheKad ih na arhangelske stave vage

Licemeri na okupu.Za stvaralaku tajnu nenu kao sasa

Kads nepozvani pesmi na vrata

Odnekuda spolja bane,

I pesnik lei bespomoan

U zemlju dublje od dva hvata


68/204

Za ismevae

Traim pomilovanje

Za ismevae

Koji sve isreda izvru ruglu:

Meseevu glavobolju,

I sunev optimizam,

Dobrotu njive,

Radoznalost voda,

Duu zatvorenu,

Duu to se lako oda,

Starosti starca,

Ljubavi mlade penu,

Svaiju ubogost,

Svaiju veliinu,One to za druge ive

One to za druge ginu,

Delo bez vrednosti,

Delo gde vrednosti ima

Za uboge ismevae

Kraj kojih simploni sree minuOkrznuv ih samo prejanicama

Svog dima.

Za zavidnike

Za zavidnike koji pomodre


69/204

Od odblesaka sunevog dana

to u neije dvore prodre,

Za oveka koji mrzi i vodu zato

to ubori iza tueg plota,

I zemlju jer raa i kod drugoga,

I selica jato

Koje na tuu kulu slee.

Za zavidnike

Koji pisnu kao zmija u procepu

Izae li ija smelost na videlo,

Reknu li ljudi koju re lepu

Za neije delo.

Za ljude

Koji prieljkujuda sudba nanese

Na ardake vee od njihovih

Zemljiotrese,Da jezik poara

Stogove neije slave lizne,

I oni ga motre izbliza.

Za zavidnike,

Njima, care, ne treba gore kazne

Od zlobe koja im srce izgriza

Za jeres

Blagorazumevanje molim

Za jeres to se iri

U predelima carstva tvojega


70/204

Da svet tek od nje postoji,

Za jeretika to tvrdi da pre njega

Nije bilo ni poara ni vulkana,

Ni meseina, ni sunaca,

Ni injem posutih uma, ni snega,

Da istorije reke teku tek od jue

Pene se i hue.

Za velmoe koje govore,

Da za Uroa nije bilo gospodstva,

Ni zlatnih kondira,

Ni manastira.

Za ljude kratkovide

I uskogrude.

Za mladoga koji misli da je oveanstvo,

Da lepota koju mu oi vide,

Nastaje kad on je na svet nasto,Da niko nije voleo slino,

Da velika svetkovima ljudskog ivota

Tek s njim posta.

Za svaije miljenje detinjasto

I jeretino.

Za svadbe bez venanja

Traim pomilovanje

za svadbe uinjene bez venanja

bez blagoslova arhijereja,

van Studenice i Deana,


71/204

za svadbovanja

onih koji su sunce uzeli

za svedoka,

a za izmirnu

proglasili miris bilja;

za one to su bez svatova,

kao u zadubinu Svetoga kralja,

uli u duboku umu mirnu

punu kosova, zeba, kreja.

I nad otvorenom knjigom ivota

to je blistala, umela i mirisala,

kao iznad jevanelja,

na pitanja ume

uzimaju li se drage volje

odgovorili, prvo ovek

pa onda ena,kao pred svetenikom to drugi ine,

da e zajedno sav ivot proi,

njegovo meseinom obasjano

vilinsko polje

i njegove urvine.

JEDNO UVERENJE

Moram ti lepe veeri neke

zenice tople zgledati do dna,

pa ti na kapke providne, meke,lagano kao milovanje sna


72/204

spustiti usne.

Moram ti jednom u dana jatu

od mrskog dana uiniti drag,

pa ti na srce, blago kao bratu

kad bih da bola otklonim trag,

spustiti ruku.

Moram, kad jednom opazim da me

s radou sreta poslednji put,uz tihu pesmu na tvoje rame,

taj tako udno primamljiv kut,

spustiti glavu.

Tako e lepih jutara nekih

pruaju drugoj zenica dnarei: "O, gde su oni meki,

slini miloti lakoga sna

poljupci njeni?"

Tako e esto u noi jatu,

kada ti ivot ne bude drag,rei: "O, gde je ona kao bratu

da mi sa srca zbrie bola trag

dodirom ruke?"

Tako e, posle lutanja razna

osamljen kad se vidi prvi put,

rei: "O, gde je ona mazna


73/204

ramena moga na osamljen kut

da spusti glavu?"

NAA TAJNA

O tebi neu govoriti ljudima.

Neu im rei da li si mi samo

poznanik bio ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li jeu naim snovima i udima

dana ovih ostao trag.

Neu im rei da li iz osame

ei, umora, ni da li je ikada

ma koje od nas drugo volelo;niti srce nae

da li nas je radi nas,

ili radi drugih

kadgod bolelo.

Neu im rei kakav je skladoi nae esto spajao

u sazvedje edno;

ni da li sam ja ili si ti bio rad

da tako bude -

ili nam je bilo svejedno.

Neu im rei da li je ivot


74/204

ili od smrti strah

spajao nae ruke;

ni da li zvuke

smeha voleli smo vie

od uma suza.

Neu im rei nijedan slog jedini

ta je moglo, ni da li je moglo neto

da uplete i sjedini

due nae kroz itav vek;ni da li je otrov ili lek

ovo to je dolo

onome to je bilo.

Nikome neu rei kakva se

zbog tebe pesma dogaau meni veito:

da li opija toplo

kao ume nae s prolea,

ili tiha i tuna

uti u meni reito.

O, nikome neu reida li se radosna ili bolea

pesma dogaa u meni.

Ja vie volim da preutane

odemo ona i ja

tamo gde istom svetlou sja

i zora i no i dan;


75/204

tamo gde su podjednako tople

i srea i bol iva;

tamo gde je od istog venog tkiva

i ovek i njegov san.

MOJ SVET

Moj svet se sastoji od misli mutnih,

od srca pometenoga,od onoga to u bolu dokuim,

moj svet se sastoji od nedoreenoga.

Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,

od prieljkivanja

da ga ima negde gore,od prigovora njegovim zakonima,

njegovoj volji da ovek bude stvoren.

Moj svet se sastoji od nespokojstva,

od prezanja pred svaim,

u njemu su i skruenosti blage svojstvai pobuna

to ovek proe tek to zakorai.

Moj svet se sastoji od onoga

to se misli kad je ponona tama,

nestalniji je moj svet od dima,

od tuge tii.


76/204

Stotinu vasiona svet sad u meni ima

i stotinu krugova istilinih.

RAZGOVOR

Pitaju me svu veer njegove zenice edne:

Jesi li ti rosa to na pustinjakove ruke pada

neno?

Uteha to u svete noi pohaa bedne?Je li bilo negde sueno i neizbeno

tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna pred grubou i zlom?

Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?

ime si ti vezana sa ovim sitnim tlom?Jesi li ti plamen na kome se dua isti

umrljana ivotom?

Jesi li ti duboka kao tvoje oi neizmerne?

Jesi li ti kao san moj o tebi dobra?

Hoe li moi ruke tvoje iste i smerneda odagnaju sa ela bore, to ih pobra'

idui ivotom?

Hoe li ljubav tvoja kao uplaena krila

pobei ako te se usana mojih takne plam?

Hou li, ako i ti sa mnom bude bila,

ostati zazidan u sebe, i sam


77/204

do kraja ivota?

A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane

gledajui u sebe bolno i neumitno,

i bi mi kao da e celo bie u suzu da mi kane;

i uini mi se srce odve sitno

njega da voli.

PESNIKOVO VIENJE

Ko sunce voli

senka ga ne naputa ni jednog trena.

Ko boje voli

na zenice mu padne mrena.

Ko ivi u sebi

napada ga sve izvana.

Ko ne zna da vredja

umire od zadanih rana.

OILJAK

Ima u dui mojoj oiljak koji samo u snu boli,

Danju se smejem i ne oseam ga, nou nejasno

titi hladnoom


78/204

uspomene na neku smrt.

I ne znam od kog bola je ostao, i da li je to bilo jutro

ili suton kad se urezao u moju duu.

I esto se bojim: moda on nije trag prolosti, moda je

tamna slutnja na neto bolno to duu oekuje.

POSLANICA

Boe, ja znam da me ti ne poznajesluajno ruka tvoja ivot mi je dala

sluajno ona me die i obara.

Boe, tebi je svejedno da li je zala

pun ivot moj ili dobara.

Mada smo bili u tvom krilu, zaboravlja na naskao mi na davno rasute snove

ne tie se tebe da li smo plakali danas,

ni gde emo proliti suze nove.

Ja znam da ti nas ujedno vrsta,

da dua moja utena je varka,isto smo pred tobom ja i pauk krsta

i na kamenoj ploi arka;

Isto je pred tobom potoka ubor i moj glas;

jedno su uzdah moj i miris iz bata;

pomeriti se nee nijedan trun, ni vlas;

nad zvezdama to je na zemlji ispata'.


79/204

Pred licem tvojim jedno su stena gruba,

i srce moje, i rubini i topazi;

ni kad stanem prestolu tvom kraj svetlog stuba,

poznati me nee oko tvoje, i ako me opazi.

I kad god sie u ivota ovog tamu

kao postanje, cvetanje i smrt,

svud hodi dua tvoja kroz sebe samu

kao kroz tui vrt.

OZDRAVLJENJE

Dugo sam bolovala od ljubavi

i inilo mi se vano vrloda li ima negde ili ne

neega ega nema.

A od jutros sve

razumem udesno,

i mislim da je umesnoudesila priroda ili sluaj naneo,

te nisam uvek draga bivala

oveku koji bi mi enje zaneo

za neim ega nema.

U zamiljene sree maenju

istroilo bi mi se srca pola,


80/204

utopila bi mi se dua u traenju

neega ega nema.

Sad jedino kao nad sreom strepim:

da li e ovaj dan svanuti

oblanim ili lepim,

jer znam, nita mi ne moe doneti

neega ega nema.

ODGOVOR

Pobrala sam spokojno rei tvoje plahe

i pune nekakvog bola,

jer znam, nee otii u monahe,

kao to zbog neeg kaza.O, veruj mi, bie i drugih staza

kojima e pobei od mene ti.

Pomisli samo kako mene nije ni bilo;

kako sam ja samu sebe izumela

samo da bi me ti voleo,samo da bih umela

biti san tvoj o meni,

tvoj san koji me je gorko boleo.

Ili poveruj jednog dana

kako mi dua smeta

da imam due,


81/204

kako mi srce smeta

da te volim celim srca toplim dnom.

Pomisli kako sam ja stkana

od nadopunjavanja ivota snom.

Pomisli sve to ti je uteha.

Poveruj kako sam ja kriva

to u meni jo pre roenja,

pre detinjstva i pre mladosti

gori bolna i ivastrast da svoje i tue radosti

pretvaram u bol.

Ili pomisli, da je i moglo biti

sve za im tvoja pesma ali,

bilo bi tek za dah asa,pa venost celu opet ne bi znali

jedno o drugom;

unepovrat i nita ipak bi moralo

sve da utalasa.

Pomisli, izgubiemo se u nokao pesme tvoje odjek tuni

u moj kraj;

i znaj, i san i ovek

i bol i srea prolazna da je;

i da nita nema toliku mo

da veno traje.


82/204

Ili, kada gorku ovu

od mene dobije vest,

pomisli da je isti ceo svet,

i bolnu o meni svest

uzberi kao otrovan cvet

i baci je na drum.

I pomisli ponovo

kako mene nije ni bilo,

kako sam ja samu sebe izumelasamo da bi me ti voleo,

samo da bih umela

biti san tvoj o meni,

tvoj san koji me je gorko boleo.

PONO

I odjednom udno se neto dogodilo,

kao re arobna neka da se rekla:

oivela je na zidu slika

i reka iroko potekla,i kriom u nju pouvirali

listovi poumirali.

I odjednom tuno se neto dogodilo:

u visokom nebu uo se krik,

to je zrno neko pogodilo


83/204

nad rekom, u srebrno krilo,

pticu koje nije nikad bilo.

PESMA NAM IVOT ZNAI

Ej, ti zaboravila sam ti ime

na poslednjoj stanici ludila

uj me

Kroz krvotok mi poezija teeneko je rekao ivot mi pesma

A tebi

a meni

Pospane oi na plonicima venosti

piju, misli nam bdenje odnose

i bolesna jesenja no u umiranjunae lek

A ti, a ja

Neko nam snove otima,

moj putokaz u ludnicu vodi,

tebe ruevine dave...

Jo uvek mi kroz krvotok najezda tee

Zna ta?

Pesma nam ivot znai

ivot nam nije pesma


84/204

LIRSKI RODOSLOV

I bi moj prvi dan

bilijardama tuih dana dodan,

i svet nad sobom zapazih neba

svetlom udu srodan.

I bi detinjstvo -

kovitlac pahuljica, svitaca, duga,

i kao carstvo oko mene nemutihi nerazgovetna tuga

u njihovom liku

i njihovo bie s mojim isto

i nauie me svom jeziku.

U to svoje nemuto dobakao vrai

i jurodivi

poimah svet i ivi i neivi,

poimah svaki um ta znai;

razlikovah gnevno zujanje pela

od svadbene njihove himne,i lavee lisica od lavea pasa,

razlikovah glas vranin

od gavranova glasa,

i utanje ribe od utanja raka,

i kao svanue udno sluah

petlove iz zaselaka.


85/204

I buknu mladost,

neoekivano

kao uma od julske ege

prolomi se doziv ivota

kao doziv groma.

Bi nejasnih slutnji, nesluenih otkria,

bi snova, uzleta i brodoloma,

i javie se kao iva bia

Smehom i krikom

prvi, neoekivani, slik za slikom.

Bacih se kamenom u maticu rei

slikovi se odazvae

kao planinski odjeci,

razgrtoh grane, magle, trave,

javie se pesme kao to se javepreplaena ptiija jata

na glas ljudskoga stvora,

poee misli da se roje

i kao pele da se jedna o drugu hvata.

I bi ljubav.Do devetog vala srce se prope,

sav svet u meni bee na noge usto

zalutah snovima u prolee,

pustih ptice u nedra.

I poeleh da sve propatim, saznam,

da sve uzmem i sve razdam.

I kao biblijsko otkrovenje


86/204

bi iskustvo -

a i sad se ljubavi udim vazdan.

I bi pesniko zamonaenje.

Zaustavi me neko vatrenim maem

i naredi da reima cvetam,

da re zanem.

I satvorih svet

ni na nebu ni na zemlji,

svoje puine i kontinente,i sunca mnoga.

I smestih se cela

u puinu srca sopstvenoga.

I samoa postade

moja podanica i skutonoa,straar u mome svetu,

kraj moga praga.

Nisu me se ticali tui svetovi brojni,

ni vera tua, ni dobra, ni loa.

Svet moj i ja

bili smo jedno drugom dovoljni.

Izgubljeni u samoi kao u stepi,

sumnjom se katkad kao kamenom u ruci

na svet svoj bacah,

i ruih ga kao kulu od karata,

i sama na njemu otvarah vrata,

sluajui udno kada spolja plinu


87/204

prizraci i prizvuci.

I zatim ponovo vaspostavljah

sveta svoga stepsku samou

i tiinu.

I opazih

da je smrt oveku prva suseda

kud god se okrenem domovi njeni,

njezin prozor u moj gleda.

smrt zapoei mojim ivotom da se bavi.

I pojmivi da je njeno sve odreda,

sklonih se

u tuge tamnoj dubravi.

I pomislih, tako u susedstvu smrti,vreme je da ruke skrstim,

da zvezda posmatram na nebesima

bilione biliona,

da sluam ta srcem odjekuje

kao prostorom zvona;

ali me ponovopozva u svet nemira i nesna

nekoliko u meni pesnika demona.

i bi ponovo pesma.


88/204

MONOLOG RAZOARANOG

Osmesi su se pretvorili vremenom

u dosadu, u suze, u ljutine.

Najsvetliji zaveti, obeanja

postali su bremenom.

Ruke to su milovale

poele su zlo da ine.

Nema ljubavi koja nije postala

ili gaenje, ili ravnodunost ili saaljenje.

Nema rei tople tri puta izgovorene

sa istom snagom.

Nema sna koji nije postao grubo htenje.

Nema poverenja koje se nije pomutilo

ni vere da nije pokolebana.

Nikada nije mimoilo zlo

koje se u radosti slutilo.

Nikada radost i lepota nisu trajala

tri puna dana.

NEMIR

Bojim se asa smrti.

ta u rei sestri

kad stane iz smrtnog sna


89/204

da me budi,

da me pita

za oseanja na zemlji skrita.

ta u rei bratu

kad izae

iz vrta pravednika

da sretne mene,

i ugleda misli skrivene

iza mog prozranog lika.

ta u rei ocu

kad mi kae

pri susretu rei to blae

prerastanja i dobrote krajne,

i ugleda delato sam htela

da na zemlji budu tajne.

ta u rei tebi

kad sa ovoga sveta

odemo u prostore plave;u svetlosti sunca i zvezda

kad se sva tamna gnezda

due jave.


90/204

MLADIEVA TUBALICA

Kuda e sama ti to si htela

samnom svuda?

Kako e leati toliko bela

posred blata?

Kuda e u tamu ti golubice

umiljata?

Mnogo je na svetu devojakatebe nema.

Mnoge su devojke na svetu lepe

kao ti nisu.

Mnoge se slatko i blago smeju,

tvog smeha nema.

Svima e opet doi proleetebi nee.

Svi brae ponekom cvee to cvate,

ja ne za te.

Sunce e mlado svakom sjati,

tebi nee.

Svak e ponekog na igru zvati,Ja tebe neu.

Svak pesmu u srcu ponekom sprema,

tebe nema.


91/204

ZVEZDE

Znam teko ti pada,

okolo ljudi ginu,

a ja kao besposleni monah

u zvezdanu gledam visinu.

Gledam kako se diu

veernji lukovi i svodovi,

i zvezde mi bivaju bliskekao seljaku jesenji plodovi.

Gledanje u njih me lei

kao zaviajno lipovo sae,

i mami vie nego

putnika vatre domae.

I noas samo da iskapi pila

zaborav za njih svei,

zahvatila sam ga akom s izvora

kome pesak zvezdani na dnu lei.

Ali ne boj se, jutros sam oi

spustila na zemlju bodra.

Kada ustreba snage, znam, nada mnom

zvezde su i nebesa modra.


92/204

MILOTA

Kada se setim tvoga lika

kako se u bolu isto smanji,

i oiju tvojih

kako se tada mute;

tvoje senke pognute

kad se setim

kako se kraj zidova vue

kao senka prosjaka,od milote mi zadrhte ruke,

i kad bi bol mogao u naruju

kao dete da se njie,

ne bih ga sputala s ruku

od jutra do mraka.

Kad se setim tvojih ruku

kako u bolu okotunjave

kao ruke samrtnika,

kako sve na tebi prozrano bude

i bez miia,

kao da je samo tugaod svega tvog ostala bia,

sve svoje radosti bih htela,

sve elje skrite,

u blaga da raskujem dela

da tebe tite.


93/204

POEZIJA

Samo poezije bogu

ljubimica sam bila.

Sve moje tuge on je

pretvorio u zrake,

tekoe i terete sve

u prolea oblake.

Sve moje bolove on je

u radosti preobrazio,

drugi kad su me vreali,

on me je mazio.

Grehove sve najgorevrlinama je pozlatio,

gubitke darovima najdraim

uvek uzvratio.

Postupke sve moje on je

jedini razumeo.Svi kad su od mene otili,

on je ostati umeo.


94/204

OPRAVDANJE

Srce moje misli veito

neku tunu misao.

I ma ta sa mnom bilo:

budem li kome postala

ena verna,

ili dragana ija,

ili ma ta drugo;ili budem uvek smerna

sanjalica ostala.

Bude li dua moja sveto sedite

jedne ljubavi;

ili srce moje bolno sredite

svih nenosti,ti mene uvek voli:

Jer srce moje misli veito

neku tunu misao

to mene jedino boli.

I ma ega da se latim,

plemenitog ili zlog:

mognem li zbog drugih da patim,

ili budem neku sreu srca svog

tuim bolom kupila;

budem li katkad pratala,

ili se budem uvek svetila,


95/204

znaj da sam grehove sve

ve davno iskupila,

znaj da sam ve davno

zbog svega ispatala,

i uvek mi oprosti:

Jer srce moje misli veito

neku tunu misao

to mene jedino alosti.

RADOSTI

Kao svetiljka kraj obale rene,

to se drhtavo produi u vodi,

u dui naoj svaki muan danbolno i drhtavo se nastavi.

A radosti iezavaju brzo

kao kruni talasi na vodi,

kao beli oblaci na nebu,

kao prolea

radosti iezavaju brzo.

Slino ponornicama u dubine

zemljine tople i tamne to rone,

beei od pogleda bola kap

trai duboke kutove srca.

A radosti su nae krilate,

kao mirisi proletnji,


96/204

kao nove ljubavi

radosti su nae krilate.

udno, kao koljka zrno peska

to prigrli i obvije biserom,

dua naa hvata se za bol

i najdraim ga blagom ogre.

A radosti se opaze tek kad prou,

kao iluzije tica arena,

kao mladost,kao ivot

radosti se opaze tek kad prou.

ZELENI SUMRAK

Oko mene nekad je morao

zeleni sumrak biti

i mirisati smreka.

I kao da je jastreb ili orao

sputao se u moju blizinu

kad zvezde u vodu kanu.I moda je golubica meka

jedno jutro mrtva osvanula

na mom zelenom dlanu.

Zvezde su gledale u moj dom

i meseinu pio

s vodenog cvea jelen.


97/204

A jednom, kad minu oluj ili grom,

breza se u mojoj blizini

zagrli granje i prosu.

I ini mi se da potok zelen

prolea jednoga ostavi

na mome krilu rosu.

I kao da je jo onda,

svoj veni pevajui smer,

zastao zauen kraj meneovek ili zmaj,

umski bog ili zver,

a oi kao prolee zelene

i gorke kao pelen

e kobna bee obojila.

I kao da i to se zbilou suton zelen,

kad ume slaze na pojila.

POZDRAV RECI

Nestana reko, u dnu moga sela,

da li jo pamti stare nae igre?

Ko sad zmajeve arenoga ela

kraj tebe puta, i nemirne igre

goni, te vezu?

Da l' jo po tebi od hartije lae


98/204

sa nevidljivim putnicima plove?

Ko imenima to u knjizi nae

dalekih reka naivno te zove,

novim i novim?

Obale tvoje da l' su puste ili

kakva majuna i bosa princeza

kraj tebe eta ko po sjajnoj vili -

u rukama joj od lista lepeza -

i eka princa?

Da li i sada od vrbova prua

raskoni dvorci kraj tebe se grade,

i ograuju dvorita bez kua,

da li mesto drva po njima se sade

suncokret i krlja?

esto na tebe mislim sad kraj vode

po kojoj pravi brodovi i lae

sa putnicima ponosito brode;

u kojoj samo poneka se nae

kapljica tvoja.

Kraj koje uvek, dokle suton pada,

procveta bezbroj ukrasa, sitnica

na enskoj ruci. Mnoga sjajna zgrada

u ijoj vodi oholost svog lica

stookog ogleda.


99/204

Al' tek sad mi se, reko, ivot ini

nastavak nae u detinjstvu igre,

za neim, moda, ega nema trka,

il' kao to svet bi oku nae igre

uinio se: samo jedna zbrka

arena i udna.

IM SE SRETNEMO

im se sretnemo,

otvara se dvorac zaarani

ije mi samo imamo kljue

i prolost sine kao kometa

to snopove svetlosti za sobom vue

izumrloga jednog sveta.im se srenemo,

razgovor se me nama povede nemo,

otvara se sunana krinja

gde su posavijali prozirna krila

svi nai dani,

seanje zaromori, zarominja.im se sretnemo,

zaronimo u virove uspomena

kao gnjurci

to trae rumene sprudove korala,

u okeanske talase sure.

im se sretnemo,

zovem se opet imenom kojim sam


100/204

tebi se zvala.

im se sretnemo, setimo se meseevog istog sjaja,

istih oblaka, staza u tmini,

kao dva putnika u tuini

istoga svetlog zaviaja.

BOGOJAVLJANJE

Jovanjski mraz. Drvo i kamen puca.Kraj obala zaleene Kolubare

ekaju ljudi, deca, ene stare,

da pod probijenim ledom zasvetluca,

lik boiji topliji od sunca

u ledenom viru vodu da ozari.Mesec sleen vie ne krstari.

Sleene zvezde. Drvo i kamen puca.

Bog se oveku uvek javlja obno.

Sad e, samo to nije, blii se pono.

I boije lice svetlo u viru sinu.

Samo ga dva ne opazie oveka.

Jedan ode kui. Drugi osta da eka,

gledajui as u vodu, as u visinu.


101/204

GLUVI PRASAK

"NEK SE VIA SILA ZA NJU IPAK BRINE"

Slabana mi molba i trebnik bez ruha.

Malo krtih rei, stihovi bez sluha;

Biu gluvi prasak njene veliine.

Kad se za se molim greh natkriva svodeKako pogled uprem misli mi u ruglu;

Jer aneli krase podnebesnu kuglu,

S pesmom njena stiha na nebo ushode.

Bolan jecaj trave to opanak smoi;

Ropac utog mrava pod stopalom dzina;Na grobu junaka i smrt belog krina -

Svi stihovi njeni imali su oi.

Na brdacu porta ograena plotom.

U njoj jagnjad bleji nenasita mlekom,

Umakla su panji obaninu nekom;Stihovi joj slade Hristovom dobrotom.

Uzlaeno klasje umarku do nogu,

etelaki poklik razvejao plevu.

Puka srenog dede raskrilila evu;

Svaki stih joj himna milostivom Bogu.


102/204

"NITI MI SE PITA NITI SAOPTAVA".

Jer kad voskom pie molitvu uz plamen,

Njenom ednom milju uzvrua se kamen;

Nebom stihom klie a pod ploom spava.

"NEK SE VIA SILA ZA NJU IPAK BRINE".

Aneli su DESI obrazdili kretnju -

Spremna ona ode i za rajsku etnju.Ja sam gluvi prasak njene veliine.

SUTRADAN

Tuno je proi jutrom kuda jueveerom prooe nae pjane stope:

kraj prozora gde si me poljubio deca ue,

na klupu nau vrabac se smelo pope!

Nigde nema sinone mutne divote,

ni rei koje smo izmeali strasno;ruku tvoju i smeh i re dan mi ote,

i sve o emu snovali smo kasno.

Kao sove prhnule su nae seni,

uplaene ispred sunca i jutra;

mi nikad neemo proi zagrljeni

po danu, mirno, ne strepei za sutra.


103/204

ivot e preko nas preliti talase,

sutoni nai bie bez povratka.

O, tek ujutro jasno, jasno zna se

kako je staza naa tuna i kratka.

NAA TAJNA

O tebi neu govoriti ljudima.Neu im rei da li si mi samo

poznanik bio ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je

u naim snovima i udima

dana ovih ostao trag.

Neu im rei da li iz osame

ei, umora, ni da li je ikada

ma koje od nas drugo volelo;

niti srce nae

da li nas je radi nas,

ili radi drugihkadgod bolelo.

Neu im rei kakav je sklad

oi nae esto spajao

u sazvee edno;

ni da li sam ja ili si ti bio rad

da tako bude -


104/204

ili nam je bilo svejedno.

Neu im rei da li je ivot

ili od smrti strah

spajao nae ruke;

ni da li zvuke

smeha voleli smo vie

od uma suza.

Neu im rei nijedan slog jedinita je moglo, ni da li je moglo neto

da uplete i sjedini

due nae kroz itav vek;

ni da li je otrov ili lek

ovo to je dolo

onome to je bilo.

Nikome neu rei kakva se

zbog tebe pesma dogaa

u meni veito:

da li opija toplo

kao ume nae s prolea,ili tiha i tuna

uti u meni reito.

O, nikome neu rei

da li se radosna ili bolea

pesma dogaa u meni.

Ja vie volim da preutane


105/204

odemo ona i ja

tamo gde istom svetlou sja

i zora i no i dan;

tamo gde su podjednako tople

i srea i bol iva;

tamo gde je od istog venog tkiva

i ovek i njegov san.

SVEJEDNO JE

Ma ivela hiljadu godina,

biu posle smrti ista

sa neroenima.

Ma bila najsrenija,biu posle smrti ista

sa onim ko je uvek plakao.

Ma bila klevetana,

biu posle smrti ista

sa onima koje su hvalili.

Ma ostala u seanju svih ljudi,

neu posle smrti znati

da me se seaju.

Ma posedovala sva znanja,

znau posle smrti manje


106/204

od zemlje grumena.

Ma imala srce toplije od anela,

biu posle smrti ravnodunija

od samog kamenja.

Ma se svetlosti vazdan radovala,

neu posle smrti moi

izii iz pomrine.

Ma kako svesna sebe bivala,

neu posle smrti znati

da sam postojala.

PROLEE, A JA VENEM

Zeleni poari trava

bukte okolo mene,

a ja venem.

Suncu u oi pravogledaju jagorevine zene,

a ja venem.

Nebo je mlada bata

puna glogove pene,

a ja venem.


107/204

Ptica u granju gnezdo

sve jutro kljunom dene,

a ja venem.

Ruke su devojaka

perunike nerazvijene,

a ja venem.

Svakoga se trenutka

poneto u ivot prene,a ja venem.

NAD IVOTOM

I

Oseam, poludeu prolea ovoga

zbog neke daleke lepote.

Smejem se,

a sve mi je kao da suza nekaogromna u meni sija,

i kao da tuga teka

kroz mene protie.

Smejem se,

a kao da me se dua ija

gorko dotie.


108/204

II

Oseam, poludeu prolea ovoga

zbog neke daleke lepote

pod nebom roenog bola

i zanesena lutau

ispod zvezdanih kola.

I ma gde bila, uvek u

biti na visokom bregu

ispod samog svoda.

I ma ta gledala videu

na vodama senku broda.

I kada leta budu

i uzri na njivama klas

inie mi sa da ujem

zloslutnica ranih

blago rastuen glas.

I ma sunce sijalo

ja u uti apate

mlade aprilske kie

O poludeu, poludeu

i neu nikada vie

iz prolea ovoga pobei

i veno u o njemu sniti.


109/204

Ni opaziti neu

ivot to tek mi nagli.

A prolosti za mnom staza

kao zmija

u malen kotur e se sviti

i nestati u magli.

III

I oseam, ostau edna

ove daleke lepote.

I vraau se na ovaj svet

u doba kad zloslutnice

jednoliko jadaju,u doba kad cveta cvet

zelenog kukureka

i mlade kie padaju

u smeh srebrnih reka

I zaplakau kada spazimoblaka belog galije

nebom zanihan hod

I bie mi sve alije

kad irokom rekom mine brod

i odnekud rupce bele

u pozdrav zaniu

daleki dani koji mi behu


110/204

po bolu i smehu

na zemlji rod.

SVAKA TVOJA RE

Svaka tvoja re, u meni je do pesme porasla

svaka tvoja re.

Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao

svaki tvoj dodir.Na sluajni susret, u meni je do ivota porastao,

na sluajni susret.

Sve to mi se zbog tebe dogodilo, kao oarano

ivi u meni, i ini se, nee proi,

sve to mi se zbog tebe dogodilo.

I volela bih da te tek sada volim prvi put.Volela bih da ne verujem da e mi srce za tobom proi

kada bude jednom otiao.

POZDRAV NEPOZNATOJ

eno neznana, gospo blagorodna,

onoga za kim moje srce udi,

da vas sad voli, znaju Bog i ljudi,

o srcu mome on zboriti ne sme

nikada nikom, ni ime probudi,

kao cvet na biljci, na dui mi pesme.


111/204

Ja znadem, gospo, kako on glavu sputa

u blede ruke kad bol ga ljubavni skoli,

ja znam kako on mrzi, kako voli.

Ja znam, vi ste mu sad ivot i srea,

a ja mu bejah bol i svetinja.

On sanja ljubav ukraj vaeg skuta,

i srca vaa ko zvezde su srodna;

al', eno neznana, gospo blagorodna,

misao na mene kao avetinjaja znam da sada vaim domom luta.

STANICE

Noas na putu preda mnomblete u meseini

ogromne, bele sante,

stanice bola.

Male postaje radosti

samo jasikom obeleenebrzo e promai.

ivot e kraj njih prohujati

ne dajui ni da se nakupi pregrt tog zlata

prostrtog pod granama,

ni da se kae i uje topla re,

ni detetu ime da se nadene.

Brzo se mora rukovati,


112/204

i prsten brzo natai,

munjevito sagledati

ta drage oi pitaju i poruuju.

A kad se dojuri u stanice bola,

gde se putevi ukrtaju i daljine prete,

stajae se dugo u studenim ekaonicama

iznad kojih svetli meseev

komadi leda

i zelene kazaljke asovnikaidu sporo kao na smrt osueni.

U jednoj od njih ostau zamrznuta.

Uzalud e voz piskom dozivati

i mahati rukom oni to put nastavljaju,

ostau izmeu santi

nad kojima svetli meseevkomadi leda.

SAN

Uvlai se lagano san u moje misli i mrsi ihkao vetar visoku travu livada.

U tom asu udno se dotiu, obraz uz obraz,

radosti i tuge koje se nikad dotle nisu srele, kao to

se rumena lica bulki naslone poneta vetrom, na

modre oi razlika.

Niha se, niha nebo nada mnom. I najednom

sve se moje misli okretoe tebi svojom suznom


113/204

bisernom stranom.

Tako ponekad, uveer, topole okrenu nebu

srebrno lice svoje krune i ekaju no.

NISMO MI KRIVI

Toplo je polja milovao tih,

tih zamah jugovih krila,

kad sam s tobom drai od svih,svih dana provela bila.

Hteli smo svega etati as, a dan smo jedan etali dug

sve do u suton siv -

ali jug, taj topli jug tome je kriv.

Kao poljubac aptala kap, kap svaka pri padu s grana,raskono sneni smejao se slap, slap sneni i voda sa brana.

Jedanput samo na um nam pao

on koga volim, i da je greh na izlet, prema

njemu, ali smeh, taj voda smeh tome je kriv.

Visibabe je utao cvet, cvet skriveni negde kraj buna,ali dragi tvojoj ipak smo pet,

Documents

Desanka Maksimovic Izbor Iz Poeizije