of 39 /39
Vežba 2: Tehnologija izrade pojedinih vrsta mašinskih delova FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO

DEPARTMAN ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - Oglasna · PDF fileOblici i dimenzije kanala za izlaz noža za rezanje navoja u rupi i otvoru Dužine rupe i navoja u zavisnosti od dužine vijka

  • Author
    dongoc

  • View
    254

  • Download
    9

Embed Size (px)

Text of DEPARTMAN ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - Oglasna · PDF fileOblici i dimenzije kanala za...

  • Veba 2: Tehnologija izrade pojedinih vrsta mainskih delova

    FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

    DEPARTMAN ZA PROIZVODNO MAINSTVO

  • Zadatak vebanja

    Vratila i osovine

    Zupanici

    aure i diskovi

    U okviru ove vebe razmotrie se tehnologije izrade povrina za obradu koje se sreu na pojedinim grupama mainskih delova koji su najzastupljeniji u mainogradnji, kao to su:

    Kuita

  • Vratila i osovine

    Konstrukcioni oblici vratila i osovina zavise od namene I mogu biti veoma razliiti. Tako postoje glatke i stepenaste, pune I uplje osovine, odnosno vratila. (Slika 1)

    Slika 1. Konstrukcioni oblici vratila i osovina

  • Navoji (spoljanji I unutranji),

    ljebovi za klinove spoljanji i unutranji razne izvedbe,

    Radijalni I aksijalni otvori,

    Kanali za prstenaste uskonike, za izlaz alata, itd.

    Konine fazonske povrine, i dr.

    Osnovne povrine koje se obrauju na vratilima I osovinama su povrine rotacionog oblika koje se najvie obrauju operacija obrade struganja I bruenja (strugovi i bruslice za okruglo bruenje).

    Pored ovih povrina javljaju se i druge povrine, kao to su:

    Ozubljenja sa pravim, kosim, koninim zubima

    Oljebljenja raznih tipova,

    Spojnika ozubljenja

    Puni navoji (puevi),

    Kod vratila se javljaju I druge povrine, kao to su:

  • Polazni oblici pripremaka

    Toplo valjane ipke (kod stepenastih osovina za manje obime proizvodnje),

    Vuene ipke (kod glatkih osovina za vee obime proizvodnje)

    izrauju se kvalitetu h9 I h11

    ipke:

  • Slobodno kovanje (kod manjih obima proizvodnje),

    Kovanje u kalupu (za vee obime proizvodnje)

    Otkovci:

  • Izrada pojedinih konstrukcionih elemenata

    Izrada ljebova za klinove:

    Otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni ljeb

    ljeb za segmentni klin

    Obrada na horizontalnoj glodalici sa koturastim (ploastim) glodalom

    Otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni ljeb

    Obrada na vertikalnoj glodalici sa vretenastim glodalom

    Izrada unutranjeg ljeba na vertikalnoj rendisaljci

  • Glodala koja se najee koriste sa odgovarajuim primerima primene

  • Izrada navoja:

    Obrada na strugu sa noem za navoj Obrada na glodalici za navoj spoljanjeg i unutranjeg navoja

    Broj prolaza pri obradi alatom od tvrdog metala

    Broj prolaza pri obradi alatom od B

  • Izrada punih navoja (pueva):

    Obrada navoja bruenjem

  • Izrada spoljanjih ozubljenja i oljebljenja:

    Obrada na horizontalnoj glodalici uz primenu podeonog aparata

    Glodala za oljebljenja za

    izradu oljebljenja

    (bez bradice i sa bradicom)

    Modulna glodala za

    izradu ozubljenja

    Obrada na odvalnoj (pfauter) glodalici

    a)Pravougaoni b)Trapezni

    c) Evolventni d)Troglasti profili

    Modulno odvalno glodalo Odvalno glodalo za

    oljebljenje (sa bradicom)

    Obrada na MAAG i Felows rendisaljci

  • Brijanje (ljutenje) ozubljenja

    Bruenje oljebljenja i ozubljenja

    Razne varijante bruenja ljebova oljebljenih vratila

    Primer bruenje ozubljenja

  • Bruenje vratila i osovina

    Radijalno bruenje jedne i vie povrina

    Bruenje naslona i konusnih povrina

    Spoljanje kruno uzduno bruenje

  • Zupanici

    U tehnici se koristi veoma veliki broj zupanika raznih oblika i dimenzija, koji se izrauju raznim postupcima obrade. Najee se koriste cilindrini zupanici sa pravim i kosim zubima, konusni zupanici i puni parovi (pu i puni toak). Zupanici se izrauju od raznih materijala, a najee od elika, elinog liva, livenog gvoa, legura obojenih metala, plastinih materijala i dr.

    Polazni oblik (pripremak) najvie zavisi od dimenzija, vrste materijala i obima proizvodnje.

    U pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji (do prenika 125mm) najvie se koriste pripremak od toplo valjane ipke, a veih prenika otkovak dobijen slobodnim kovanjem ili pak livenjem od elinog liva. U maloserijskoj proizvodnji koristi se kovanje u jednostranim kalupima. U srednjeserijskoj i viim tipovima proizvodnje (male i srednje veliine) pripremci se najee izrauju kovanjem u dvostranim kalupima.

    Otkovci dobijeni u jednostranim

    kalupima Otkovci dobijeni u dvostranim kalupima

  • U prvoj fazi neophodno je ostvariti meusobni odnos venca sa otvorom (koncentrinost) i obezbediti odnos eonih povrina (normalnost). Tehnologija obrade u ovoj fazi zavisi od konfiguracije zupanika, dimenzija i obima proizvodnje.

    Pripremci se obrauju mehanikom obradom skidanjem materijala (strugotine) i termo-hemijskom obradom.

    Mehanika obrada skidanjem materijala se moe podeliti na tri faze:

    - Obrada pre izrade ozubljenja

    - Izrada ozubljenja

    - Zavrna obrada

    Primer obrade zupanika na potrebne mere od

    pripremka dobijenog slobodnim kovanjem

    Primer obrade zupanika na potrebne mere od

    pripremka dobijenog kovanjem u dvostranom

    kalupu

  • Za izradu zuba zupanika neophodno je da su bazne povrine dobro obraene i da imaju odgovarajui oblik i meusobni odnos.

    Tehnoloke baze za obradu zupanika su otvor u glavini i eone povrine venca zupanika. U pojedinanoj proizvodnji ozubljenja se mogu izraivati na univerzalnoj glodalici sa podeonim aparatom i modulnim glodaloma. Dok se u viim tipovima proizvodnje izrauju metodama relativnog kotrljanja, glodanjem po metodi Pfauter i rendisanjem po metodama Felows i Maag.

  • Izrada spoljanjeg i unutranjeg ozubljenja

    Izrada punih tokova

  • Bruenje ozubljenja

  • Primer izrade zupanika

    U nastavku je prikazan tehnoloki proces izrade zupanika sa kosim zubima od .4321, koji se proizvodi u srednjeserijskoj proizvodnji. Posmatrani zupanik je potrebno kaliti i cementirati na tvrdou 58-63 HRC .

  • Kao polazni oblik pripremka izabran je otkovak dobijen dvostranim kalupom.

    S obzirom na potrebne kvalitete obrade i odgovarajue zahvate obrade koje je potrebno primeniti, proraunom dodataka za obradu definisan je odgovarajui izgled pripremka, odnosno otkovka.

    Operacija 10. arenje

    Nakon obrade kaljenja delove je potrebno ariti kako bi mu se popravila struktura.

    Delove upakovati u pe i zagrejati na temperaturu 880-900 C i

    ariti u trajanju od 4 asa, a potom sniziti na temperaturu 700 C

    i ariti jo 6 asova. Posle zavrenog arenja ostaviti delove da

    se ohlade do sobne temperature

  • Operacija 20. Gruba obrada struganjem

    Operacija 30. Poboljanje

    (kaljenje + otputanje)

    Operacija 40. Izrada 6 otvora 25

  • Operacija 50. Provlaenje otvora i ljeba za klin

    Operacija 60. Zavna obrada struganjem

  • Operacija 70. Izrada ozubljenja

    Povrine, koje nije potrebno cementirati treba

    zatiti od prodiranja ugljenika (cementacije).

    Ako odaberemo cementaciju u gasovitoj sredini

    onda efikasnu zatitu povrina od sementacije

    moemo ostvariti bakarisanjem, a otvor zatititi

    bakarnim epom. Povrine koje neemo

    bakarisati premaemo slojem stearina, a

    potom vrimo bakarisanje elektrolitiki. Po

    zavretku bakarisanja skida se sloj stearina i

    tada su komadi pripremljeni za cementaciju.

    Operacija 80. Zatita od cementacije

  • Operacija 90. Cementacija

    Operacija 100. Kaljenje

    Operacija 110. Otputanje

    Operacija 120. Kontrola termike obrade (dubine cementacije i tvrdoe)

    Operacija 130. Bruenje ozubljenja

    Operacija 140. Zavrna kontrola

    Zupanici se slau prema slici i unose u pe za gasovitu cementaciju, zajedno sa

    epruvetama za kontrolu cementacije. Pe se zagreva na 880-900 C na kojoj se dre oko 6

    asova uz stalno strujanje gasovitog sredstva za cementaciju. Potom se sputa

    temperatura na 800-850 C i vri kaljenje u ulju. Drugo kaljenje se izvodi na temperturi 780-

    820 C oko jedan as. Da bi se smanjili unutranji naponi izvodi se otputanje u ulju na

    temperatri 140-160 C u vremenu od 1,5 asa.

  • Primeri stezanja vratila, osovina i zupanika

  • aure

    aure su mainski elementi razliitih spoljanih oblika koje imaju centralni otvor (l/d

  • Obrada otvora buenjem, proirivanjem, razvrtanjem i uputanjem

    Obrada otvora se najee i najracionalnije realizuje operacijama obrade buenjem na builicama (jednovretenim ili vievretenim) primenom burgija, proirivaa, uputaa i razvrtaa. Isto tako otvori se obrauju i na drugim mainama kao to su strugovi, glodalice, i dr. primenom ovih i drugih alata.

  • Potrebni zahvati obrade otvora i rupa u zavisnosti od klase tolerancija

    Za postizanje boljeg kvaliteta obraene

    povrine koriste se druge metode, kao to je

    bruenje, provlaenje, honovanje i dr.

  • Builice za obradu otvora mogu biti: Jednovretene builice kod kojih se za poveanje proizvodnosti koriste

    brzoizmenljive glave za buenje (modularni fleksibilni sistemi alata),

    potom revolverske glave sa podeenim alatima za obradu, kao i magacini

    alata kod obradnih centara.

    U serijskoj i masovnoj proizvodnji za obradu otvora se koriste vievretene builice i

    agregatne builice, koje se karakteriu visokom proizvodnou.

  • Obrada otvora proirivanjem noem, provlaenjem, bruenjem, honovanjem

    Otvori koji su dobijeni livenjem ili buenjem esto se do konane mere dovode proirivanjem

    noem, provlaenjem, bruenjem, honovanjem (glaanjem).

    Otvore vee duine proirujemo sa motkom za buenje na koju se postavlja no za

    proirivanje. Ako se ona postavlja na horizontalnim ili vertikalnim builicama onda moe da

    se obre a