200 Den Braun Ostavljajui tanjir na putim, Mortati je prodrmao listie da bi ih prome- ao. Zatim je uklonio tanjir i nasumice izvukao listi. Razmotao gaje. Papi- ri je bio tano pet centimetara irok. Proitao gaje naglas da ga svi uju. "Eligo in summum pontificem..." objavio je, itajui tekst ispisan na sva- kom listiu. Za Vrhovnog pontifeksa biram... Zatim je proitao ime kandi- data ispisano ispod toga. Poto je proitao ime, podigao je iglu sa koncem i probuio listi kod reci Eligo, paljivo navlaei listi na konac. Zabeleio je glas u zapisnik. Nakon toga je ponovio itav postupak. Izvukao je listi iz putira, pro- itao ga naglas, nanizao ga na konac i zabeleio u zapisnik. Mortati je skoro odmah osetio da e prvo glasanje biti bezuspeno. Nije bilo konsenzusa. U prvih sedam listia ve je predloeno sedam razliitih kardinala. Kao to je bilo uobiajeno, rukopis na svakom listiu je zabauren tampanim slovima ili kitnjastim pismom. Prikrivanje je u ovom sluaju bilo ironino, poto su kardinali oigledno glasali sami za sebe. Mortati je znao da ova upadljiva varka nema nikakve veze sa samoivom ambicijom. Bila je to zona ekanja. Odbrambeni manevar. Taktika odugovlaenja kojom je trebalo da se obez- bedi da nijedan kardinal ne dobije dovoljno glasova za pobedu... ime bi se iznudilo jo jedno glasanje. Kardinali su ekali na svoje kandidate... Kada je i poslednji glas evidentiran, Mortati je objavio da glasanje "nije

uspelo". Pokupio je konac sa nanizanim listiima i zavezao krajeve, napravivi prsten, zatim je poloio prsten sa listiima na srebrni posluavnik. Dodao je odgovarajue hemikalije i odneo posluavnik do malog dimnjaka iza sebe. Tamo je spalio listie. Dok su listii goreli, hemikalije koje je dodao su stva- rale crni dim. Dim se podizao kroz odvod do rupe u krovu, odakle se izdizao

iznad kapele da bi ga svi videli. Kardinal Mortati je upravo poslao svoju

prvu poruku u spoljni svet. Prvo glasanje. Bez pape.

69 Skoro uguen isparenjima, Lengdon se pentrao uz merdevine prema svetlu na vrhu rupe. Iznad sebe je uo glasove, ali nisu imali smisla. Glavom su mu proletale slike igosanog kardinala. Zemlja... Zemlja... Dok je napredovao prema gore, vid mu je sve vie slabio i poeo je da sirupi da e se onesvestiti. Na dve preke do vrha, izgubio je ravnoteu. Ba-

Aneli i demoni 201 cio se napred, pokuavajui da se uhvati za ivicu, ali bila je predaleko. Ne- stalo je uporite na merdevinama i skoro je pao nazad u tamu. Osetio je otar bol pod rukama i odjednom se naao u vazduhu, dok su mu noge divljaki mlatarale nad provalijom. Snane ruke dva pripadnika vajcarske garde su ga uhvatile ispod pa- zuha i povukle nagore. Trenutak kasnije, Lengdonovo lice je izvirilo iz de-

monske rupe, grcajui i borei se za vazduh. Vojnici su ga izvukli preko ivice otvora i preko poda, da bi ga poloili leima na hladni mermer. Na trenutak, Lengdon nije bio siguran gde se nalazi. Iznad glave je

video zvezde... kruee planete. Kraj njega su proletale mutne prilike. Ljudi su vikali. Pokuao je da ustane. Leao je uz osnovu kamene piramide. Po- znati ujed ljutitog jezika je odjeknuo kroz kapelu i Lengdon je tada znao.

; Oliveti je vritao na Vitoriju. "Zato zaboga niste to odmah shvatili!" ) Vitorija je pokuavala da objasni situaciju. : Oliveti ju je prekinuo usred reenice i okrenuo se da izda nareenja svojim ljudima. "Izvadite telo odatle! Pretraite ostatak zdanja!" Lengdon pokua da se uspravi. Kapela Cigi je bila ispunjena vojnicima vajcarske garde. Plastina zavesa na ulazu u kapelu je bila otrgnuta i sve vazduh je ispunio Lengdonova plua. Dok su mu se ula polako vraala, Leng- don je ugledao Vitoriju kako mu prilazi. Kleknula je kraj njega, lica kao u

anela. "Jesi li dobro?" Vitorija gaje uzela za raku i opipala mu puls. Njene ruke

su ga neno drale. "Hvala." Lengdon je uspeo da ustane. "Oliveti je besan." Vitorija klimnu. "Ima pravo da bude. Zeznuli smo stvar." "Misli, ja sam zeznuo stvar." "Pa iskupi se. Uhvati ga sledei put." Sledei put? Lengdonu je to zvualo kao surov komentar. Nema slede- egputa! Prokockali smo ansu! Vitorija je pogledala na Lengdonov sat. "Miki kae da imamo etrdeset minuta. Saberi se i pomozi mi da pronaem sledeu oznaku." "Rekao sam ti, Vitorija, statue su nestale. Staza prosvetljenja je..." Leng-

don je stao. Vitorija se blago nasmeila. Lengdon se podigao na noge poput munje. Oamueno se okretao ukrug, zurei u umetniki rad pred sobom. Piramide, planete, zvezde, elipse. Izne- nada se setio svega. Ovo je prvi oltar nauke! Ne Panteon! Sada je uviao koliko je savreno iluminatska bila kapela, mnogo suptilnija i paljivije oda- brana od svetski poznatog Panteona. Cigi je bila van utabanih puteva, bu-

kvalno rupa u zidu, posveta velikom zatitniku nauke, ukraena zemaljskom simbologijom. Savreno.

202 Den Braun Lengdon se pridrao za zid i podigao pogled prema ogromnim statuama piramida. Vitorija je potpuno u pravu. Ako je ova kapela prvi oltar nauke, u

njoj su moda jo uvek iluminatske skulpture koje su predstavljale prvu oznaku. Lengdon je osetio elektriui nalet nade kada je shvatio da postoji ansa. Ako je oznaka stvarno ovde i ako budu mogli daje prate do sledeeg oltara nauke, moda e imati jo jednu priliku da uhvate ubicu. ; Vitorija je prila blie. "Otkrila sam ko je bio nepoznati iluminatski vajar." Lengdon je munjevito okrenuo glavu. "Ti si taT" "Sada samo treba da otkrijemo koja od ovih statua je..."

i "Samo trenutak! Ti zna ko je bio iluminatski vajar." Proveo je godine pokuavajui da otkrije taj podatak. Vitorija se nasmeila. "Bio je to Bernini." Zastala je. "Onaj Bernini." Lengdon je odmah shvatio da je pogreila. Bernini nije dolazio u obzir. anlorenco Bernini je bio drugi najpoznatiji vajar svih vremena, iju je slavu potamneo jedino sam Mikelanelo. Tokom 1600-tih, Bernini je stvorio vie skulptura od bilo kog drugog umetnika. Na nesreu, ovek koga su traili je navodno bio nepoznat, niko i nita. Vitorija se namrtila. "Ne deluje uzbueno." "Nemogue da je Bernini." "Zato? Bernini je bio Galilejev savremenik i briljantan vajar." ; "Bio je poznat ovek i katolik." ;.,. "Da", ree Vitorija. "Ba kao i Galilej." "Ne", usprotivi se Lengdon. "M nalik Galileju. Galilej je bio trn u oku

Vatikana. Bernini - vatikanski udesni deko. Crkva je oboavala Bernini- ja. Proglaen je najveim umetnikim autoritetom u Vatikanu. Praktino je iveo u Vatikanu itavog ivota!" "Savrena maska. Uuminatska infiltracija." Lengdon se usplahiri. "Vitorija, iluminati su pominjali svog tajnog umet-

nika kao // maestro ignoto - nepoznati majstor." "Da, nepoznat njima. Pomisli na tajanstvenost masona - samo lanovi najviih redova znaju istinu. Galilej je mogao kriti Berninijev pravi identi- tet od veine lanova... radi Berninijeve bezbednosti. Na taj nain Vatikan nikada ne bi saznao." Lengdon nije bio ubeen, ali je morao da prizna daje Vitorijina logika imala nekakvog udnog smisla. Iluminati su bili poznati po tome to su tajne podatke uvali po odvojenim grupama, otkrivajui istinu samo lanovima vieg nivoa. To je predstavljalo kamen temeljac njihove sposobnosti da sa- uvaju tajnost... veoma mali broj je znao itavu priu. "I Berninijeva povezanost sa iluminatima", dodala je Vitorija uz smeak, "objanjava zastoje napravio one dve piramide." Lengdon se okrenu prema ogromnim isklesanim piramidama i odmahnu

glavom. "Bernini je bio religiozni vajar. Nema anse daje isklesao te piramide."

Aneli i demoni 103 Vitorija slegnu ramenima. "Reci to natpisu iza tebe."

Lengdon se okrenuo prema ploi: UMETNIKA DELA KAPELE CIGI

Iako je arhitektura rad Rafaela,

'-i svi unutranji ukrasi su delo anlorenca Berninija Lengdon je dva puta proitao natpis i jo uvek nije mogao da veruje. an- lorenco Bernini je bio poznat po svojim komplikovanim, svetakim skulptu- rama Device Marije, anela, proroka, papa. Zato bi on klesao piramide? Lengdon je podigao pogled prema uzdiuim spomenicima i osetio se potpuno dezorijentisano. Dve piramide, svaka sa sjajnim, eliptinim meda- ljonom. Bile su nehrianske koliko su statue mogle biti. Piramide, zvezde nad njima, znaci zodijaka. Svi unutrani ukrasi su delo anlorenca Berni- nija. Ako je to tano, shvatio je Lengdon, Vitorija je morala biti u pravu. Iz toga je sledilo daje nepoznati iluminatski majstor bio Bernini; niko drugi

nije ureivao ovu kapelu! Implikacije su navirale toliko brzo daje Lengdon jedva uspevao da ih obradi.

,, Bernini je bio iluminat. Bernini je napravio ambigrame iluminata. 4. Bernini je obeleio Stazu prosvetljenja. Lengdon je jedva doao do daha. Da li je mogue da je u ovoj maleckoj kapeli Cigi celome svetu poznati Bernini postavio statuu koja je pokazivala

preko Rima prema sledeem oltaru nauke? "Bernini", ree. "Nikad ne bih pomislio." "Ko bi drugi nego poznati vatikanski umetnik imao autoritet da postavi

svoje radove u specifine katolike kapele po Rimu i stvori Stazu prosvetlje- nja? Sigurno ne neko nepoznat." Lengdon je razmislio o tome. Pogledao je piramide, pitajui se da li bi jedna od njih mogla biti oznaka. Moda obe? "Piramide su okrenute u su- protnim pravcima", rekao je Lengdon, ne znajui ta da misli o tome. "Ta- koe su identine, tako da ne znam koja..." "Ne verujem da su piramide ono to traimo." "Ali one su jedine statue ovde." Vitorija gaje prekinula pokazujui prema Olivetiju i njegovim ljudima koji su se okupili oko demonske rupe. Lengdon je pratio liniju njene ruke do udaljenog zida. Isprva nije video

nita. Tada se neko pomerio i neto je blesnulo. Beli mermer. Ruka. Telo. Zatim izvajano lice. Delimino skriveno u udubljenju. Dve isprepletene ljudske figure u prirodnoj veliini. Lengdonov puls se ubrzao. Toliko su ga obuzele piramide i demonska rupa, da nije ak ni video ovu statuu. Krenuo je preko prostorije, kroz guvu. Dok se pribliavao, Lengdon prepozna ist

204 DenBraun Berninijev rad - intenzitet umetnike kompozicije, detaljno prikazana lica i leprava odea, sve od najistijeg belog mermera kojeg je vatikanski novac mogao da kupi. Lengdon je prepoznao samu skulpturu tek kada se naao tano ispred nje. Zagledao se u dva lica i uzdahnuo. "Ko su oni?" zanimalo je Vitoriju kada gaje stigla. Lengdon je stajao zapanjen. "Avakum i aneo", ree skoro neujnim gla- som. Delo je bilo prilino poznati Berninijev rad koji se nalazio u mnogim tekstovima o istoriji umetnosti. Lengdon je zaboravio daje ovde. "Avakum?" "Da. Prorok koji je predskazao unitenje zemlje." Vitorija je delovala uzemireno. "Misli daje to oznaka?" Lengdon zadivljeno klimnu glavom. Nikada u svom ivotu nije bio toliko siguran u neto. Ovo je prva iluminatska oznaka. Bez sumnje. Iako je Leng- don u potpunosti oekivao da statua na neki nain "pokazuje" prema slede- em oltaru nauke, nije oekivao da e to initi u bukvalnom smislu. I aneo i Avakum su pruali ruke i pokazivali u daljinu. Lengdon iznenada shvati da se smeka. "Nije ba naroito suptilno, arne?" Vitorija je delovala uzbueno ali i zbunjeno. "Vidim da pokazuju, ali su u kontradikciji. Aneo pokazuje na jednu, a prorok na drugu stranu." Lengdon se zakikota. To je istina. Iako su obe figure pokazivale u dalji-

nu, pokazivale su u sasvim suprotnim pravcima. Meutim, Lengdon je ve resio taj problem. Poleteo je prema vratima sa novom energijom. "Kuda ide?" povika za njim Vitorija. "Ispred zgrade!" Lengdonov korak je ponovo bio lak dok je trao prema vratima. "Moram da vidim u kom pravcu pokazuje ta skulptura!" "ekaj! Kako zna koji prst da prati?" "Poema", povika preko ramena. "Poslednji stih!" "Nek te aneli vode na poslu tom?" Podigla je pogled prema anelovom ispruenom prstu. Oi su joj se neoekivano zamaglile. "Nek sam prokleta!"

70 Ginter Glik i inita Mekri su sedeli u parkiranom BBC-jevom kombiju u senkama na drugom kraju Pjaca del Popolo. Stigli su ubrzo nakon etiri "alfa romea", tano na vreme da prisustvuju nepojmljivom sledu dogaaja. inita jo uvek nije imala pojma ta sve to znai, ali se pobrinula da kamera to zabelei. im su stigli, inita i Glik su videli kako povea grupa mladia izlee iz "alfa romea" i opkoljava crkvu. Neki od njih su izvukli oruje. Jedan ukru-

Aneli i demoni 205 eni stariji ovek, poveo je tim uz glavne crkvene stepenice. Vojnici su izva- dili pitolje i oduvali bravu sa vrata. Mekri nije ula nita i pretpostavila je da su koristili priguivae. Zatim su vojnici uli unutra. inita je predloila da sede mirno i snimaju iz senke. Na kraju krajeva, pitolji su pitolji, a iz kombija su imali dobar pregled situacije. Glik se nije raspravljao. Sada su ljudi ulazili i izlazili iz crkve na drugoj strani trga. Do-

vikivali su neto jedni drugima. inita je podesila kameru da bi pratila eki- pu koja je pretraivala okolinu. Svi su se, iako obueni u civilna odela, kre- tali sa vojnikom preciznou. "ta misli, ko su oni?" upitala je. "avo me ubio ako znam." Glik je bio prikovan prizorom. "Je 1' snima ti ovo?" "Svaki kadar." Glik je zvuao samozadovoljno. "Jo uvek misli da bi trebalo da se vra- timo?" inita nije znala ta da kae. Ovde se oigledno neto dogaalo, ali se ona dovoljno dugo bavila urnalizmom da zna da su zanimljivi dogaaji e- sto imali veoma dosadno objanjenje. "Moda ovo nije nita", rekla je. "Ovi tipovi su dobili istu dojavu kao i ti, pa je proveravaju. Moda je lana uzbuna." Glik je zgrabi za ruku. "Tamo! Izotri!" Pokazao je nazad prema crkvi. inita je zanjihala kameru nazad prema vrhu stepenita. "Pa zdravo", rekla je, zaustavljajui se na oveku koji je upravo izlazio iz crkve. "Koje taj kico?" inita se nagla da bi ga bolje uhvatila. "Nisam ga nikad ranije videla." Zumirala je ovekovo lice i nasmeila se. "Ali ne bi mi smetalo da ga vidim ponovo." Robert Lengdon se sjuri niz stepenice ispred crkve i pojuri prema sredini

trga. Poelo je da se smrkava i proleno sunce se sputalo nad junim Rimom. Sunce se spustilo nie od okolnih zgrada i senke su iarale trg. "U redu, Bernini", ree naglas sebi. "U kom pravcu pokazuje taj tvoj aneo?" Okrenuo se i prouio poloaj crkve iz koje je upravo izaao. Zamislio je u njoj kapelu Cigi, i statuu anela. Bez oklevanja se okrenuo na zapad, pre- ma sjaju zalazeeg sunca. Ponestajalo im je vremena. "Jugozapad", rekao je, mirkajui prema prodavnicama i stambenim zgra- dama koje su mu zaklanjale vidik. "Sledea oznaka je tamo negde." Napre- ui mozak, Lengdon se priseao stranice za stranicom italijanske istorije umetnosti. Iako je bio prilino upoznat sa Berninijevim delima, Lengdon je znao daje vajar bio previe plodan da bi se neko ko nije specijalista za njega mogao setiti svega. Ipak, s obzirom na relativnu uvenost prve oznake -Ava- kuma i anela - Lengdon se nadao da je druga oznaka delo koje je znao po seanju.

206 DenBraun Zemlja, Vazduh, Vatra, Voda, razmiljao je. Zemlju su pronali - u Ka- peli Zemlje - Avakuma, proroka koji je predskazao unitenje Zemlje. Vazduh je sledei. Lengdon je naterao sebe da mune glavom. Bernini- jeva skulptura koja ima nekakve veze sa Vazduhom! Nije se mogao setiti ni-

ega. Ipak je i dalje bio pun optimizma. Ja sam na Stazi prosvetljenja! Jo uvekje netaknuta! Gledajui prema jugozapadu, Lengdon se upinjao ne bi li ugledao toranj ih katedralu kako se uzdie iznad prepreka. Nije video nita. Trebala mu je mapa. Ako bi otkrili koje se crkve nalaze jugozapadno odavde, moda bi neka od njih razdrmala Lengdonovo pamenje. Vazduh, trudio se. Vazduh. Bernini. Skulptura. Vazduh. Misli! Lengdon se okrenuo i krenuo nazad uz stepenice katedrale. Ispod skele

se susreo sa Vitorijom i Olivetijem. "Jugozapad", ree Lengdon zadihano. "Sledea crkva je jugozapadno odavde." Olivetijev apat je bio hladan. "Jeste li ovoga puta sigurni?" Lengdon se nije upecao. "Treba nam mapa. Neka koja pokazuje sve crkve

u Rimu." Komandant gaje na trenutak posmatrao sa nedokuivim izrazom na licu. Lengdon pogleda na sat. "Imamo samo pola sata." Oliveti je proao kraj Lengdona niz stepenice prema kolima koja su bila parkirana tano ispred katedrale. Lengdon se nadao daje otiao po mapu. Vitorija ree uzbueno: "Znai, aneo pokazuje na jugozapad? Nema predstavu koje su crkve u tom pravcu?" "Ne vidim od prokletih zgrada." Lengdon se ponovo okrenuo prema trgu.

"A ne poznajem rimske crkve dovoljno dob..." Zautao je. Vitorija je bila zateena. "ta?" Lengdon ponovo osmotri trg. Poto se popeo uz crkvene stepenice, bio je na viem poloaju i imao je bolji pogled. I dalje nije video nita, ali je shvatio daje krenuo u dobrom pravcu. Pogled mu se uspeo uz toranj klima-

vih skela nad njim. Uzdizale su se est spratova, skoro do vrha okruglog prozora crkve, mnogo vie od ostalih zgrada na trgu. Istog trenutka je znao kuda treba da ide. Na drugoj strani trga, Cinita Mekri i Ginter Glik su sedeli zalepljeni za

staklo BBC-jevog kombija. "Snima li ti ovo?" Mekri je izotrila snimak oveka koji se peo uz skelu. "Ako mene pita, previe je dobro obuen da bi izigravao Spajdermena." "A koje gospoa Spajdermen?" inita je bacila pogled na privlanu enu ispod skele. "Kladim se da bi voleo to da sazna."

Aneli i demoni 2$% r "Misli da bi trebalo da zovem urednitvo?" "Jo ne. Posmatraemo. Bolje bi bilo da imamo neto na filmu pre nego to priznamo da smo napustili konklavu." "Misli daje neko tamo unutra stvarno ubio jednog od matorih prdonja?" i inita se zakikotala. "Ti e definitivno zavriti u paklu." "I poneu sa sobom Pulicera." V Sto se Lengdon vie penjao skela je delovala sve nestabilnije. Meutim, nje- gov pogled na Rim se popravljao sa svakim korakom. Nastavio je nagore. Kada je stigao do najvieg dela, disao je tee nego stoje oekivao. Izvu- kao se na poslednju platformu, oistio od krea i uspravio. Visina mu nima- lo nije smetala. U stvari, delovala je okrepljujue. Pogled je bio neverovatan. Poput zapaljenog okeana, pred njim su se

pruali crvenim crepom prekriveni krovovi Rima blistajui u skerletnom zalasku sunca. Sa te take, Lengdon je prvi put u svom ivotu video dalje od zagaenja i saobraaja Rima, sve do njegovih drevnih korena - Citta di Dio - Bojeg grada. mirkajui prema zalasku sunca, Lengdon je osmatrao krovove, tragaju- i za crkvenim tornjem ili zvonikom. Ali iako je osmatrao sve dalje i dalje prema horizontu, nije video nita. U Rimu postoji na stotine crkava, mislio je. Mora biti jedna jugozapadno odavde! Ako je uopte vidljiva odavde^ podsetio je sebe. Doavola, ako je uopte jo itava! Primoravajui oi da polako pregledaju svaki detalj, ponovio je pretragu. Znao je naravno da nisu sve crkve imale vidljive tornjeve, pogotovo manja,

skrajnuta svetilita. Da ne spominjemo da se Rim dramatino promenio od 1600-tih, kada su crkve po zakonu bile najvie dozvoljene graevine. Sada, kada je Lengdon osmatrao okolinu, video je stambene zgrade, nebodere i

TV antene. Lengdonov pogled je po drugi put stigao do horizonta ne ugledavi nita. Ni jednog jedinog tornja. U daljini, na samoj ivici Rima, Mikelanelova masivna kupola je zaklanjala Sunce. Bazilika sv. Petra. Vatikan. Lengdon

se zapitao ta se deava sa kardinalima i da li je pretraga vaj carske garde otkrila antimateriju. Neto mu je govorilo da nije... i nee. Stihovi su ponovo ergtali po njegovim mislima. Paljivo ih je razmotrio, red po red. Od zemaljskog groba Santija sa demonskom rupom. Pronali su Santi je v grob. Kroz Rim se mistini elementi pruaju. Mistini elementi su bili Zemlja, Vazduh, Vatra, Voda. Na stazi svetlosti sveti je test. Staza pro-

208 DenBraun svetljenja koju su inile Berninijeve skulpture. Nek te aneli vode na poslu tom. Aneo je pokazivao na jugozapad... ', "Glavne stepenice!" uzviknu Glik, divlje upirui prstom u vetrobran BBC-jevog kombija. "Neto se deava!" Mekri uperi kameru prema glavnom ulazu. Neto se definitivno deavalo. U dnu stepenica, ovek vojnikog izgleda je priterao jednog od "alfa romea" blie stepenicama i otvorio prtljanik. Sada je osmatrao trg kao da provera- va ima li svedoka. Mekri je na trenutak pomislila da ih je primetio, ali su

njegove oi nastavile pretragu. Oigledno zadovoljan, izvadio je voki-toki i progovorio u njega. Skoro istog trenutka, grupa ljudi je izala iz crkve. Poput igraa ameri- kog fudbala koji se podiu sa gomile, vojnici su formirali pravu liniju du vrha stepenita. Poeli su da silaze, kreui se u vidu ljudskog zida. Iza njih, skoro sasvim skrivena zidom, etiri oveka su nosili neto. Neto teko. Ka- basto. Glik se nagnuo napred preko komandne table. "Da li oni kradu neto iz crkve?" inita je jo vie izotrila snimak, koristei teleskopski objektiv da bi se probila kroz zid od ljudi, tragajui za otvorom. Deli sekunde, poelela je. Jedan kadar. To je sve to mi treba. Ali vojnici su se kretali kao jedan. Hajde!

Mekri je nastavila da ih prati i to joj se isplatilo. Kada su vojnici pokuali da ubace predmet u prtljanik, Mekri je nala prostor. Ironija je bila daje sta- riji ovek bio taj koji je poklekao. Samo na trenutak, ali to je bilo dovoljno. Mekri je dobila svoj kadar. U stvari, bilo je to vie kao deset kadrova. "Zovi urednitvo", ree inita. "Imamo mrtvaca." Daleko odatle, u CERN-u, Maksimilijan Koler je umanevrisao svojim

invalidskim kolicima u radnu sobu Leonarda Vetre. Poeo je da prebira po belekama Leonarda Vetre sa mehanikom efikasnou. Ne nalazei ono to je traio, Koler je preao na Vetrinu spavau sobu. Gornja fioka nonog sto- ia je bila zakljuana. Koler ju je otvorio noem iz kuhinje. Unutra je Koler pronaao upravo ono stoje traio. Lengdon se zanjihao na skeli i skoio nazad na zemlju. Otresao je gipsanu prainu sa svoje odee. Vitorija gaje doekala.

Aneli i demoni ,_ 209 ;a "Nisi imao sree?" rekla je. Odmahnuo je

glavom. , , ' "Stavili su kardinala u prtljanik." Lengdon je pogledao prema parkiranim kolima, gde su Oliveti i grupa

vojnika sada rairili mapu na haubi. "Da li trae prema jugozapadu?" Klimnula je. "Nema crkava. Odavde je prva crkva sv. Petra." Lengdon je zagunao. Bar su se oko toga sloili. Krenuo je ka Olivetiju. Vojnici su se pomerili da ga propuste. Oliveti je podigao pogled. "Nita. Ali ovde nisu prikazane sve crkve, do poslednje. Samo velike. Oko pedesetak." "Gde smo mi?" upita Lengdon. Oliveti pokaza na Pjaca del Popolo i povue pravu liniju prema jugoza- padu. Linija je prolazila dosta daleko od jata crnih kvadratia koji su pred- stavljali najvee rimske crkve. Na nesreu, najvee rimske crkve su bile ta- koe i najstarije crkve u Rimu... one koje su postojale u 1600-tim. "Moram da donesem odluku", ree Oliveti. "Jeste li sigurni u pravac?" Lengdon se setio anelovog ispruenog prsta i ponovo ga je obuzela urba. "Da, gospodine. Potpuno." Oliveti je slegao ramenima i ponovo povukao pravu liniju. Staza je pre-

secala most Margerita, Via Kola di Rijezo i preko Pjaca del Rizorimento, ne prolazei ni blizu neke crkve, da bi se naglo prekinula nasred Trga sv. Petra. "ta fali Sv. Petru?" ree jedan od vojnika. Imao je dubok oiljak ispod levog oka. "To je crkva." Lengdon odmahnu glavom. "Mora biti javno mesto. Teko da se u ovom trenutku moe smatrati javnim." "Ali linija prolazi kroz Trg sv. Petra", dodala je Vitorija, gledajui preko Lengdonovog ramena. "Trg je javno mesto." Lengdon je ve razmiljao o tome. "Ipak, nema statua." "Zar na sredini nema monolit?" Bila je u pravu. Na Trgu sv. Petra se nalazio egipatski monolit. Lengdon

baci pogled na monolit na trgu pred njima. Uzviena piramida. Neobina podudarnost, pomislio je. Odbacio je tu ideju. "Vatikanski monolit nije Ber-

ninijevo delo. Doneo gaje Kaligula. I nema nikakve veze sa Vazduhom." Postojao je jo jedan problem. "Osim toga, stihovi kau da su elementi pru- aju kroz Rim. Trg sv. Petra je u Vatikanu. Ne u Rimu." "Zavisi od toga sa kim priate", umea se vojnik. Lengdon je podigao pogled. "Molim?" "To je uvek bilo seme razdora. Veina mapa prikazuje Trg sv. Petra kao deo Vatikana, ali poto se nalazi izvan zidina grada, rimski zvaninici su ga vekovima smatrali delom Rima." "ali se", ree Lengdon. Nikada nije uo za to.

210 DenBraun "To spominjem", nastavi straar, "samo zato to su komandant Oliveti i g-ica Vetra pitali za statuu koja ima veze s Vazduhom." Lengdonove oi su se rairile. "I ti zna za neku takvu na Trgu sv. Petra?" "Ne ba. To u stvari nije ni statua. Verovatno je nebitno." "Da ujemo", navaljivao je Oliveti. Straar slegnu ramenima. "Jedini razlog to znam za to je to obino stra- arim na trgu. Znam svako oe Trga sv. Petra." "Statua", insistirao je Lengdon, "Kako izgleda?" Lengdon je poeo da se pita da li su iluminati stvarno mogli biti tako drski da svoju drugu oznaku

postave ispred crkve sv. Petra. "Svaki dan prolazim pored toga", priao je vojnik. "Nalazi se na sredini, tano na mestu kroz koje linija prolazi. Zato sam se setio. Kao to sam rekao, to u stvari nije statua. Vie je kao... blok." Olivetija je obuzimao bes. "Blok?" "Da gospodine. Mermerni blok uzidan u trg. U podnoju monolita. Ali blok nije etvrtast. Eliptian je. I na bloku je urezan ustalasani nalet vetra." Zastao je. "Vazduha, pretpostavljam, ako ba elite nauni izraz." Lengdon je zapanjeno zurio u mladog vojnika. "Reljef!" uzbueno je uzviknuo. Svi su ga pogledali. "Reljef je", ree Lengdon, "druga polovina vajanja!" Vajanje je umetnost oblikovanja figura u slobodnom prostoru, kao i reljef. Godinama je ispisivao

tu definiciju po tablama. Reljefi su u sutini bili dvodimenzionalne skulptu- re, poput profila Abrahama Linkolna najednom centu. Berninijevi medaljo-

ni u kapeli Cigi su jo jedan savreni primer. "Bassorelievo?" upita vojnik, upotrebljavajui italijanski izraz. "Da! Bareljef!" Lengdon je zalupkao prstima po haubi. "Nisam razmi-

ljao na taj nain! Ploica na Trgu sv. Petra koju si spomenuo se zove West Ponente - zapadni vetar. Takoe je poznata kao Respiro di Dio." "Boji dah?" "Da! Vazduh! I urezao gaje i postavio prvobitni arhitekta!" Vitorija je bila zbunjena. "Ali mislila sam daje Sv. Petra sagradio Mike-

lanelo." "Da, baziliku!" uzviknu Lengdon, s trijumfom u glasu. "Ali Trg sv. Petra

je napravio Bernini!" Dok je karavan "alfa romea" izletao sa Pjace del Popolo, svi su bili u pre-

velikoj urbi da bi primetili kombi BBC-ja koji je krenuo za njima.

I

Aneli i. dernoni 211 Ginter Glik je gazio papuicu kombija i krivudao kroz saobraaj dok je pra- tio etiri zahuktala "alfa romea" mostom Margerita preko Tibra. Glik bi se obino trudio da odri neupadljivu razdaljinu, ali ove danas je jedva drao na oku. Ovi tipovi su leteli. Mekri je sedela u svom radnom, zadnjem delu kombija i zavravala tele- fonski razgovor s Londonom. Spustila je slualicu i doviknula Gliku kroz galamu saobraaja. "Hoe dobre ili loe vesti?" Glik se namrtio. Nita nije jednostavno kada je u pitanju redakcija. "Loe vesti." "Urednitvo je podivljalo to smo napustili poloaj." "Iznenaenje." "Takoe misle da je tvoj dounik prevarant." "Naravno." "I ef me je upravo upozorio da ti fali koja daska." Glik je napravio grimasu. "Divno. A dobre vesti?" "Pristali su da pogledaju snimak koji smo napravili." Glik je osetio kako mu se grimasa pretvara u osmeh. Izgleda da emo videti kome fali daska. "Pa poalji ga." "Ne mogu ga poslati dok ne stanemo i dobijemo jasan signal." Glik je isterao kombi na Via Kola di Rienco. "Ne mogu sada da stanem."

Pratio je automobile kroz otru krivinu nalevo oko Pjaca Rizorimento. Mekri je pridravala svoju kompjutersku opremu dok je sve ostalo pada- lo. "Slomi mi predajnik", upozorila gaje, "i moraemo da nosimo materijal peSke u London." "Dri se vrsto, ljubavi. Neto mi govori da smo skoro stigli." Mekri je podigla pogled. "Gde?" Glik je osmotrio poznatu kupolu koja se sada uzdizala tano ispred njih. Nasmeio se. "Tamo odakle smo krenuli." etiri "alfa romea" su se vesto ukljuila u saobraaj oko Trga sv. Petra. Podelili su se i rairili du ivice trga, tiho istovarujui ljude na odabranim Inkama. Iskrcani vojnici su zali meu grupice turista i kombije TV stanica tlu ivice trga i istog trenutka postali nevidljivi. Neki od njih su zali u umu sluhova koji su okruivali trg. Oni su se takoe stopili sa okolinom. Dok je I ,enj>,(lon osmatrao kroz prozor, osetio je kako se oma stee oko Svetog Petra. I'urod ljudi koje je Oliveti upravo poslao, komandant je javio u Vatikan

iln poalju dodatne preruene vojnike prema centru, gde se nalazio Bernini- H'v Wt'st l'oncntc. Dok je promatrao otvoreni prostor Trga sv. Petra, muilo

212 > Den Braun gaje poznato pitanje. Kako iluminatski ubicaplanira da ovo izvede? Kako

e provesti kardinala kroz sve ove ljude i ubiti ga njima pred oima? Leng- don pogleda na svoj sat sa Mikijem Mausom. Bilo je 8:54. est minuta. Oliveri se okrenuo u prednjem seditu i pogledao Lengdona i Vitoriju. "elim da vas dvoje budete tano iznad ove Berninijeve cigle ili bloka ili ta god to bilo. Ista ema. Vi ste turisti. Ako neto vidite, upotrebite telefon." Pre nego to je Lengdon mogao da odgovori, Vitorija ga uhvati za ruku i izvue iz kola. Proleno sunce je zalazilo za baziliku sv. Petra i masivna senka se irila, prekrivajui trg. Lengdon je osetio zlokobnu jezu kada su on i Vitorija zako- raili u hladnu, mranu senku. Vijugajui kroz guvu, Lengdon je zagledao svako lice pored kojeg bi proli, pitajui se da li je meu njima i ubiino. Vitorijina ruka je bila topla. Dok su prelazili otvoreni prostor Trga sv. Petra, Lengdon je shvatio da

je Berninijev prostrani trg imao upravo onaj efekat za koji je umetnik i bio

unajmljen da ga stvori - da "unizi svakog ko na njega stupi". Lengdon se

sasvim sigurno oseao unieno u ovom trenutku. Unieno i izgladnelo, shva- tio je, iznenaen to mu je u ovakvom trenutku na pamet pala tako prizemna pomisao. "Prema obelisku?" upita Vitorija. Lengdon je klimnuo glavom, zavijajui nalevo preko trga. "Vreme?" upita Vitorija, hodajui ustro ali oputeno. "Pet do.." Vitorija nije rekla nita, ali Lengdon je osetio kako se njen stisak pojaa- va. Jo uvek je nosio pitolj. Nadao se da Vitorija nee odluiti da ga upo- trebi. Ve je mogao da zamisli kako izvlai oruje nasred Trga sv. Petra i oduvava kolena ubici, dok je posmatraju globalni mediji. Sa druge strane,

incident poput tog ne bi bio nita u poreenju sa igosanjem i ubijanjem kar- dinala na ovom mestu. Vazduh, pomisli Lengdon. Drugi element nauke. Pokuao je da zamisli ig. Nain ubistva. Jo jednom je osmotrio iroko prostranstvo granita pod njihovim nogama - Trg sv. Petra - otvorenu pustinju okruenu vajcarskom gardom. Ako se haain stvarno usudi da pokua neto, Lengdon nije mogao da zamisli kako bi pobegao. U sreditu trga se uzdizao Kaligulin egipatski obelisk od 350 tona. Pru- ao se dvadeset sedam metara uvis, do piramidalnog vrha na kome je bio privren upalj gvozdeni krst. Dovoljno visoko da uhvati poslednje zrake veernjeg sunca, krst je sijao kao magian... navodno uvajui u sebi ostatke krsta na kome je Isus razapet. Dve fontane su okruivale obelisk u savrenoj simetriji. Istoriari umet- nosti su znali da fontane precizno obeleavaju geometrijske ie Berninije- vog eliptinog trga, ali su ipak predstavljale arhitektonsku neobinost o

Aneli i demoni 213 kojoj Lengdon nije razmiljao do danas. inilo mu se daje Rim iznenada ispunjen elipsama, piramidama i zapanjujuom geometrijom. Dok su se pribliavali obelisku, Vitorijaje usporila. Snano je izdahnula, kao da mami Lengdona da se opusti sa njom. Lengdon je pokuao, sputa- jui ramena i oputajui vilicu. Negde u okolini obeliska, drsko postavljen pred najveom crkvom na svetu, stajao je drugi oltar nauke - Berninijev West Ponente - eliptini blok na Trgu sv. Petra. Ginter Glik je posmatrao iz senki stubova koji su okruivali Trg sv. Petra. Bilo kojeg drugog dana, ovek u sakou od tvida i ena u smeem orcu ga ne bi ni najmanje zanimali. Izgledali su kao turisti koji razgledaju trg. Ali da-

nas nije bilo koji dan. Danas je dan telefonskih dostava, leeva, neobelee- nih vozila koja jure kroz Rim i ljudi u sakoima od tvida koji se pentraju po

skelama u potrazi za bog zna im. Glik e ih pratiti. Pogledao je preko trga i video initu. Nalazila se tano tamo gde joj je rekao da bude, sa druge strane para, kreui im se uz bok. Mekri je nosila oputeno svoju video-kameru, ali uprkos njenoj glumi predstavnika medija koji se dosauje, trcala je vie nego to se Gliku dopadalo. U ovom delu trga nije bilo drugih izvetaa i akronim "BBC" ispisan na njenoj kameri je privlaio poglede turista. Traka sa ubacivanjem golog tela u prtljanik, koju je Mekri ranije snimi- la, upravo se vrtela na video-transmiteru u kolima. Glik je znao da slike ovog

trenutka jezde nad njihovim glavama prema Londonu. Pitao se ta e ured- nitvo rei. Poeleo je da su on i Mekri ranije stigli do tela, pre nego to je ekipa vojnika u civilu intervenisala. Znao je da se ista ta ekipa sada rairila i opko- lila ovaj trg. Neto veliko je trebalo da se desi. Mediji su desna ruka anarhije, rekao je ubica. Glik se pitao nije li pro-

pustio svoju ansu za veliku priu. Bacio je pogled prema ostalim vozilima medija u daljini i nastavio da posmatra Mekri koja je pratila tajanstveni par

preko trga. Neto je govorilo Gliku daje jo uvek u igri... Lengdon je ugledao ono to su traili, dobrih deset metara pre nego to su stigli do toga. Bela mermerna elipsa Berninijevog Zapadnog vetra trcala je spram proredenih turista i sivih granitnih kocki od kojih je bio nainjen OStalak trga. Izgleda da ju je i Vitorija videla. Ruka joj se zgrila.

214 DenBraun "Opusti se", proaputa Lengdon. "Uradi onu tvoju pirana stvar." *' i Vitorija je popustila stisak. Dok su prilazili blie, sve oko njih je delovalo potpuno normalno. Turi- sti su se etali, opatice su avrljale na ivici trga, devojka je hranila golubove u podnoju obeliska. Lengdon se uzdrao od gledanja na sat. Znao je daje skoro doao as. Eliptini kamen se naao pred njihovim nogama i Lengdon i Vitorija su se zaustavili - ne previe upadljivo - samo dvoje turista koji su zastali kraj mesta koje bi moglo biti zanimljivo. "West Ponente", rekla je Vitorija, itajui natpis na kamenu. Lengdon je zurio u mermerni reljef i iznenada je pomislio koliko je bio

naivan. Ni prilikom listanja istorijskih udbenika, ni prilikom njegovih brojnih poseta Rimu, znaaj Zapadnog vetra mu nikada nije zapao za oko. Sve do sada. Reljef je bio eliptinog oblika, dugaak oko jedan metar sa uklesanim ru- dimentarnim likom - prikazom zapadnog vetra aneoskog lica. Bernini je prikazao kako iz aneoskih usta izvire moni dah koji duva od Vatikana... Boji dah. To je bila Berninijeva posveta drugom elementu... Vazduhu... bes- telesni povetarac sa usana anela. Dok gaje Lengon posmatrao, shvatio je da reljef ima jo dublje znaenje. Bernini je uklesao pet dasaka vazduha... pet! Pored toga, medaljon su okruivale dve blistave zvezde. Lengdon je po- mislio na Galileja. Dve zvezde, pet dasaka, elipse, simetrija... Osetio se ispra-

njeno. Bolela gaje glava. Vitorija je skoro istog trenutka nastavila dalje, vodei Lengdona od re- ljefa. "Mislim da nas neko prati", rekla je. Lengdon je podigao pogled. "Gde?" Vitorija nastavi dobrih trideset metara pre nego to je progovorila. Poka- za prema Vatikanu kao da pokazuje Lengdonu neto na kupoli. "Ista osoba nas prati po itavom trgu." Vitorija je oputeno bacila pogled preko ramena. "Jo uvek je za nama. Nastavi da se kree." "Misli daje to haain?" Vitorija je odmahnula glavom. "Ne, osim ako iluminati unajmljuju ene sa BBC-jevim kamerama." Kada su zvona Sv. Petra zapoela svoju zagluujuu zvonjavu i Lengdon i Vitorija su poskoili. Bilo je vreme. Udaljili su se od Zapadnog vetra da bi pobegli reporteru, ali su se sada ponovo vraali prema reljefu. Uprkos zvonima, okolina je izgledala savreno mirno. Turisti su se e- tali. Pijani beskunik je dremao u podnoju spomenika, neobino poguren. Devojica je hranila golubove. Lengdon se zapitao da li je reporter oterao ubicu. Sumnjam u to, shvatio je, setivi se ubiinog obeanja. Nainiu od vaih kardinala zvezde medija.

Aneli i demoni 215 Dok je eho devetog zvona bledeo, trgom je zavladala umirujua tiina. A tada... devojica je poela da vriti. Lengdon je prvi stigao do devojice koja je vritala. Prestravljeno dete je stajalo paralisano, pokazujui prema podnoju obeliska gde je ofucani, propali pijanac pogureno sedeo na stepenicama.

ovek je predstavljao jadan prizor... oigledno je bio jedan od rimskih be- skunika. Njegova seda kosa mu je visila u masnim trakama preko lica, a telo mu je bilo umotano u nekakvu prljavu tkaninu. Devojica je nastavila da vriti dok se gubila u gomili. Lengdon oseti nalet uasnutosti dok je trao prema prosjaku. Preko ove- kovih prnja se irila tamna, rastua mrlja. Sveza, kuljajua krv. Tada kao da se sve desilo u isto vreme. Starac se savio u struku, naginjui se napred. Lengdon priskoi, ali je sti- gao prekasno. ovek se preturio sa stepenica i pao licem na trotoar. Nepo- kretan. Lengdon kleknu. Vitorija je stigla do njega. Gomila se okupljala. Vitorija je stavila prste na ovekovo grlo. "Osea se puls", rekla je. "Okreni ga." Lengdon je ve bio u pokretu. Okrenuo je telo drei oveka za ramena. Dok je to radio, labave prnje su spale sa njega poput mrtvog tkiva. Mlitavo

se prevrnuo na lea. Nasred njegovih golih grudi se video iroki pojas na- gorelog mesa. Vitorija jeknu i ustuknu. Lengdon je bio paralizovan, prikljeten negde izmeu munine i divlje- nja. Simbol je krasila uasavajua jednostavnost. "Vazduh", zagrcnu se Vitorija. "To je... on." lanovi vajcarske garde su se pojavili niotkuda, izdajui nareenja i jurei nevidljivog ubicu.

216 Den Braun Malo dalje, neki turista je objanjavao kako je, pre samo nekoliko minu- ta, tamnoputi ovek bio toliko ljubazan da pomogne ovom jadnom, zadiha- nom beskuniku da pree preko trga... ak je i posedeo par trenutaka na ste- penicama sa prosjakom pre nego to je nestao u gomili. Vitorija je pokidala ostatke prnja oko ovekovog abdomena. Imao je dve duboke ubodne rane, po jednu sa svake strane iga, tik ispod grudnog koa. Nagnula mu je glavu unazad i poela da primenjuje disanje usta na usta. Leng- don nije bio spreman na ono to se zatim desilo. Kada je Vitorija dunula, rane sa obe strane ovekovog tela su zaitale i poele prskati krv poput nozdrva kita. Slana tenost je poprskala Lengdona po licu. Vitorija prestravljeno zastade. "Njegova plua...", promucala je. "Ona su... probuena." Lengdon je obrisao oi dok je posmatrao dve perforacije. Rupe su grgo- tale. Kardinalova plua su bila unitena. Bio je gotov. Vitorija je pokrila telo, dok su im prilazili vojnici vajcarske garde. Lengdon je ustao, dezorijentisan. Tada ju je ugledao. ena koja ih je ma- loas pratila je uala u blizini. Kamera BBC-ja je bila na njenom ramenu, uperena i ukljuena. Ona i Lengdon su ukrstili poglede i on je znao daje sni- mila sve. Zatim je pojurila poput make. Cinita Mekri je beala. Imala je priu svog ivota. Njena video-kamera ju je usporavala poput sidra dok se teturala preko

Trga sv. Petra, gurajui se kroz gomilu. Kao da su se svi kretali u suprotnom smeru od njenog... prema guvi. Mekri je pokuavala da se to vie udalji. ovek u sakou od tvida ju je video i sada je osetila daje i drugi gone, ljudi koje nije opazila, ali su je okruivali sa svih strana. Mekri je jo uvek bila uasnuta prizorom kojeg je upravo snimila. Pitala se da lije mrtvac stvarno onaj koji se pribojavala da jeste. Glikova tajanstve-

na telefonska veza je odjednom delovala malo manje suludo. Dok je urila u pravcu BBC-jevog kombija, iz guve ispred nje je izro- nio mladi upadljivo vojnikog izgleda. Pogledi su im se sreli i oboje su se ukipili. Poput munje je podigao voki-toki i progovorio u njega. Zatim je kre-

nuo prema njoj. Mekri se okrenula i uletela u gomilu, dok joj je srce lupalo. Dok se spoticala kroz masu nogu i ruku, izvadila je snimljenu kasetu iz

svoje kamere. Celulozno zlato, pomislila je, trpajui kasetu za pojas na lei- ma i sputajui jaknu preko nje. Po prvi put je bila srena stoje morala jo neto da vue. Glik, doavola, gde si!

Aneli i demoni 217 Jo jedan vojnik se pojavio sa njene leve strane, pribliavajui joj se. Me- kri je znala da nema mnogo vremena. Ponovo je zaronila u gomilu. Izvukla

je praznu kasetu iz kutije i strpala je u kameru. Zatim se pomolila. Bila je na trideset metara od BBC-jevog kombija kada su se dva oveka materijalizovala tano ispred nje, stojei prekrtenih ruku. Nije imala kuda. "Traku", odbrusio je jedan. "Odmah." Mekri se zgrila, zatitniki obmotavajui ruke oko svoje kamere. "Nema anse." Jedan od ljudi je povukao jaknu u stranu, otkrivajui oruje. ! ! "Pa upucaj me", rekla je Mekri, zateena drskou u svom glasu. ;

't "Traku", ponovio je prvi. Gdeje kog avola Glik? Mekri je lupila nogom i povikala to je glasnije mogla: "Ja sam profesionalna snimateljica BBC-ja! Po lanu 12 Zakona o slobodi tampe, ova traka je vlasnitvo britanske televizijske korporacije!" Dva oveka nisu ni trepnula. Onaj sa pitoljem je zakoraio prema njoj. "Ja sam porunik vajcarske garde i na osnovu Svete doktrine koja upravlja teritorijom na kojoj stojite, podloni ste pretrazi i zapleni." Ljudi su se poeli okupljati oko njih. Mekri povika: "Ni pod kojim okolnostima vam neu dati traku iz kame- re pre nego to se konsultujem sa svojim urednikom u Londonu. Predlaem vam da..." Vojnici su okonali ovo. Jedan od njih je istrgao kameru iz njenih ruku. Drugi ju je grubo zgrabio za ruku i povukao u pravcu Vatikana. "Grazie",

rekao je, vodei je kroz uskomeanu gomilu. Mekri se molila da je ne pretrae i otkriju traku. Kad bi nekako mogla da zatiti traku dovoljno dugo da..." Iznenada se desilo nezamislivo. Neko iz gomile je zavukao ruku pod njenu

jaknu. Mekri je osetila kako joj ruka otima snimak. Naglo se okrenula, ali

je progutala uzvik. Iza nje je bez daha stajao Ginter Glik, da bi joj sledeeg trenutka namignuo i stopio se sa guvom.

U R obert Lengdon se uteturao u kupatilo u papinoj kancelariji. Obrisao je krv

sa svog lica i usana. Krv nije bila njegova. Pripadala je kardinalu Lamaseu,

koji je upravo umro stravinom smru na prepunom trgu pred Vatikanom. Devianske rtve na oltaru nauke. Haainu je do sada polo za rukom da ostvari svoje pretnje. Lengdon se osetio nemonim dok se posmatrao u ogledalu. Oi su mu bile upale i brada mu je zalamnila obraze. Prostorija u kojoj se nalazio je bila

218 Den Braun ista i raskona - ukraena crnim mermerom sa zlatnim ukrasima, pamunim pekirima i miriljavim sapunom za ruke. Lengdon je pokuao da odagna prizor krvavog iga koji je upravo video. Vazduh. Slika je ostala. Video je tri ambigrama od kako se probudio ovog

jutra... i znao je da e ih biti jo dva. Zvualo je kao da se sa druge strane vrata Oliveti, komornik i kapetan Roer raspravljaju ta da urade sledee. Izgleda da potraga za antimaterijom nije dovela ni do kakvih rezultata. Ili je vojnicima promakao kanister, ili se

uljez uvukao u Vatikan dublje nego stoje kapetan Oliveti eleo da pretpo- stavi. Lengdon je obrisao ruke i lice. Onda se okrenuo i potraio pisoar. Nije bilo pisoara. Samo klozetska olja. Podigao je poklopac. Dok je tako stajao i pokuavao da se opusti, oamuujui talas iscrplje- nosti ga je prodrmao do sri. Emocije koje su mu razdirale grudi su bile tako brojne, tako suprotstavljene. Bio je premoren od jurcanja bez hrane i

sna i praenja Staze prosvetljenja, traumatizovan ovim brutalnim ubistvi- ma. Lengdon je osetio rastui uas pred moguim ishodom ove drame. Misli, rekao je sebi. Um mu je bio prazan. Dok je putao vodu, iznenada je shvatio. Ovo je papin toalet, pomislio je. Upravo sam se olakao u papinom toaletu. Nije izdrao da se ne nasme- je. Sveta stolica.

78 TT Londonu, tehniarka BBC-ja je izvadila video-kasetu iz satelitskog pri- V jemnika i pojurila preko kontrolne sobe. Uletela je u kancelariju glavnog

urednika, strpala kasetu u video-rekorder i pritisnula plej. Dok se traka vrtela, ispriala mu je o razgovoru koji je maloas obavila sa Ginterom Glikom, izvetaem iz Vatikana. Na sve to, BBC-jev foto arhiv je upravo potvrdio identitet rtve na Trgu sv. Petra. Kada je glavni urednik izaao iz kancelarije, zvonio je klepetuom. Sav posao u urednitvu je stao. "Uivo za pet!" grmeo je ovek. "Spremite se za ivi prenos! Koordina- tori medija, elim vae kontakte na vezi! Imamo priu na prodaju! I imamo film!" Trini koordinatori su zgrabili svoje adresare. "Specifikacije filma!" povikao je jedan od njih. "Trajanje trideset sekundi", odgovorio je ef. "Sadraj?"

Aneli i demoni 2$9 "Ubistvo uivo." '-.ih ;< V] Koordinatori su delovali ohrabreno. "Cena emitovanja i korienja?" "Milion dolara po komadu." Glave su se podigle. "ta!" "uli ste me! elim vrh lanca ishrane. CNN, MSNBC, pa sledee tri ve- like! Ponudite probno gledanje. Dajte im pet minuta da uskoe na voz pre nego to BBC emituje ovo." "ta se kog avola desilo?" eleo je da zna neko. "Je li premijer odran naivo?" Sef je odmahnuo glavom. "Jo bolje." Ba u tom trenutku, negde u Rimu, haain je uivao u kratkom trenutku odmora u udobnoj fotelji. Divio se legendarnoj odaji u kojoj se nalazio.

Sedim u crkvi Prosvetljenja, razmiljao je. U jazbini iluminata. Nije mogao da veruje da je jo uvek postojala nakon svih ovih vekova. Savesno je pozvao izvetaa BBC-ja sa kojim je priao ranije. Bilo je vre- me. Svet tek treba da uje najokantniju vest od svih. Vitorija Vetra je pijuckala vodu iz ae i odsutno grickala ajne kolaie koje joj je upravo doneo jedan od lanova vajcarske garde. Znala je da bi trebalo neto da pojede, ali nije imala apetit. Papina kancelarija je bila prepuna i odjekivala je napetom raspravom. Kapetan Roer, komandant Oli- veti i jo desetak pripadnika garde su procenjivali tetu i raspravljali o slede- em potezu. Robert Lengdon je stajao u blizini i posmatrao Trg sv. Petra. Delovao je

utueno. Vitorija mu je prila. "Ima kakvu ideju?" Odmahnuo je glavom. "Kolai?" Na pomen hrane, raspoloenje kao da mu se popravilo. "Kako da ne. Hvala ti." Halapljivo gaje zagrizao. Razgovor iza njih se iznenada utiao kada su dva vojnika vajcarske garde uvela komornika Ventresku. Ako je komornik pre izgledao ispijeno, pomi-

slila je Vitorija, sada je delovao sasvim ispranjeno. "ta se desilo?" upitao je komornik Olivetija. Prema izrazu komorniko- vog lica, izgleda daje ve uo najgori deo. Olivetijev zvanini raport je zvuao kao izvetaj o rtvama na frontu. Izneo je injenice sa monotonom efikasnou. "Kardinal Ebner je pronaen

220 Den Braun mrtav u crkvi Santa Marija del Popolo malo posle osam sati. Uguen je i i- gosan ambigramatinom reju 'Zemlja'. Kardinal Lamae je ubijen na Trgu sv. Petra pre desetak minuta. Umro je od uboda u grudi. igosan je reju 'Vazduh', takoe ambigramatinom. U oba sluaja, ubica je pobegao." Komornik je preao preko sobe i teko se spustio za papin sto. Pognuo je glavu. "Meutim, kardinali Gidera i Baija jo uvek su ivi." Komornik je podigao glavu sa bolnim izrazom na licu. "To je naa uteha? Dva kardinala su ubijena, komandante. A druga dva oigledno nee iveti jo dugo, ako ih ne pronaete." "Pronai emo ih", uveravao ga je Oliveti. "Ohrabren sam." "Ohrabreni ste? Dosad smo nizali samo neuspehe." < "Nije tano. Izgubili smo dve bitke, sinjore, ali dobijamo rat. Iluminati su planirali da pretvore ovo vee u medijski cirkus. Za sada smo onemoguili njihov plan. Tela obojice kardinala su vraena bez incidenata. Pored toga", nastavio je Oliveti, "kapetan Roer mi je saoptio da potraga za antimateri- jom odlino napreduje." Kapetan Roer je istupio u svojoj crvenoj beretci. Vitorija je pomislila kako je delovao nekako ljudskije od ostalih vojnika - ne tako kruto. Roe- rov glas je bio emotivan i kristalno jasan, poput violine. "Verujem da emo pronai kanister za sat, sinjore." "Kapetane", rekao je komornik, "izvinite ako ne delim vau ubeenost, ali imao sam utisak da bi nam pretraga Vatikana oduzela daleko vie vre- mena nego to imamo." "Potpuna pretraga, da. Meutim, nakon procene situacije, ubeen sam da se kanister sa antimaterijom nalazi u jednoj od naih belih zona - vatikan- skih sektora dostupnim za turistike obilaske - na primer, muzejima i bazilici sv. Petra. Ve smo iskljuili struju u tim zonama i sprovodimo pretragu." "Nameravate da pretraite samo mali procenat Vatikana?" "Da, sinjore. Veoma je malo verovatno da je uljez uspeo da prodre u

unutranje oblasti Vatikana. injenica da je nestala bezbednosna kamera ukradena iz zone otvorene za javnost - sa stepenita jednog od muzeja - ja- sno implicira daje uljez imao ogranien pristup. To znai da je jedino mogao da premesti kameru i antimateriju na drugo javno mesto. Fokusirali smo

nau pretragu na ova mesta." "Ali uljez je kidnapovao etiri kardinala. To sigurno implicira dublju infiltraciju nego to smo mislili." "Ne obavezno. Moramo zapamtiti da su kardinali proveli vei deo dana u vatikanskim muzejima i bazilici sv. Petra, uivajui u tim mestima kada nije bilo guve. Verovatno su nestali kardinali oteti u nekoj od tih oblasti." "Ali kako su odvedeni izvan vatikanskih zidova?" "To jo uvek proveravamo."

Aneli i demoni 221 "Shvatam." Komornikje izdahnuo i ustao. Priao je Olivetiju. "Koman- dante, eleo bih da ujem va plan za eventualnu evakuaciju." "Jo uvek ga uobliavamo, sinjore. U meuvremenu, imam vere da e kapetan Roer pronai kanister." Roer je kljocnuo petama kao da zahvaljuje na ukazanom poverenju. "Moji ljudi su ve proeljali dve treine belih zona. Samopouzdanje je na visokom nivou." inilo se da komornik ne deli njegovu ubeenost. U tom trenutku, straar sa oiljkom ispod okaje uao, nosei belenicu i mapu. Poao je prema Lengdonu. "G. Lengdon? Imam informacije koje ste traili o Zapadnom vetru." Lengdon je progutao svoj kolai. "Odlino. Da pogledamo." Ostali su nastavili razgovor, dok se Vitorija pridruila Robertu i vojniku koji su irili mapu na papinom stolu. Vojnik je pokazao na Trg sv. Petra. "Mi smo ovde. Centralna linija Za- padnog vetra pokazuje prema istoku, tano u suprotnom smeru od Vatika- na." Straar je prstom povukao liniju od Trga sv. Petra, preko reke Tibar i kroz srce starog Rima. "Kao to vidite, linija prolazi kroz skoro itav Rim. Pored nje se nalazi oko dvadeset katolikih crkava." Lengdon se pokunjio. "Dvadeset?" : ^ "Moda i vie." ; i -; : :".. "Da li se neka od crkava nalazi tano na liniji?" "Neke deluju blie od ostalih", rekao je vojnik, "ali prenoenje tanog pravca Zapadnog vetra na mapu ostavlja mesta za greku." Lengdon je na trenutak podigao pogled prema Trgu sv. Petra. Onda se

namrtio, eui se po bradi. "Sta je sa vatrom? Da li neke od njih sadre Berninijeva dela koja imaju veze sa vatrom?" Tiina. "ta je sa obeliscima?" zanimalo ga je. "Da li su neke od crkava sme- tene kraj obeliska?" Straar je poeo da pregleda mapu. Vitorija je ugledala iskru nade u Lengdonovim oima i shvatila o emu razmilja. U pravu je! Prve dve oznake su locirane na ili u blizini trgova na kojima su obelisci! Moda su obelisci tema koja se ponavlja? Uzviene pi- ramide koje obeleavaju stazu iluminata? Sto je vie Vitorija razmiljala o tome, delovalo je sve savrenije... etiri svetionika koji se uzdiu nad Rimom, obeleavajui oltare nauke. "Male su anse", ree Lengdon, "ali znam da su mnogi rimski obelisci podignuti i premeteni tokom Berninijeve vladavine. Bez sumnje je bio umean u njihovo postavljanje." "Ili je", dodala je Vitorija, "Bernini mogao da postavi svoje oznake u

blizini postojeih obeliska."

222 DenBraun j Lengdon klimnu glavom. "Tano." "Loe vesti", ree straar. "Nema obeliska du linije." Preao je prstom preko mape. "Nijedan nije ni blizu. Nita." Lengdon uzdahnu. Vitorija se snudila. Mislila je da ta ideja obeava. Izgleda da ovo nee biti onoliko jednostavno koliko su se nadali. Pokuala je da zadri pozitivan stav. "Roberte, misli. Mora znati za Beminijevu statuu koja ima veze sa vatrom. Bilo ta." "Veruj mi da sam razmiljao o tome. Bernini je bio neverovatno plodan. Stotine dela. Nadao sam se da e West Ponente pokazivati na odreenu crkvu. Neto to e biti oigledno." "Fudco", navaljivala je. "Vatra. Zar nijedan njegov naziv ne iskae?" Lengdon je slegao ramenima. "Poznate su njegove skice Vatrometa, ali to nije skulptura, a i nalaze se u Lajpcigu u Nemakoj." Vitorija se namrtila. "A ti si siguran da dah pokazuje pravac?" "Videla si reljef, Vitorija. Prikaz je potpuno simetrian. Jedini nagove-, taj pravca je dah." Vitorija je znala da je u pravu. "Da ne pominjem podatak", dodao je, "da West Ponente simbolie Vaz- duh, to daje odgovarajuu simboliku praenju daha." Vitorija klimnu glavom. Znai da pratimo dah. Ali kuda? Oliveti im je priao. "ta imate?" "Previe crkava" ree vojnik. "Oko dvadesetak. Pretpostavljam da bismo mogli da postavimo po etiri oveka kod svake crkve..." "Zaboravi", ree Oliveti. "Dva puta nam je umakao kada smo tano znali gde e biti. Opsena zaseda podrazumeva da ostavimo Vatikan nezatien i da otkaemo pretragu." "Potrebna nam je lista dela", ree Vitorija. "Indeks Beminijevih radova. Ako pregledamo naslove, neto e se pojaviti." "Ne znam", ree Lengdon. "Ako je u pitanju delo koje je Bemini stvorio specijalno za iluminate, moe biti veoma opskurno. Verovatno ne bi ni bilo uvrteno u spisak." Vitorija je odbila da poveruje u to. "Druge dve skulpture su prilino po- znate. uo si za obe." Lengdon slegnu ramenima. "Aha." "Ako meu naslovima potraimo re 'vatra', moda emo pronai statuu koja ima nekakve veze s njom." Lengdon je bio ubeen da vredi pokuati. Obratio se Olivetiju. "Potrebna mi je lista svih Beminijevih dela. Vi sigurno nemate Beminijevu monogra-

fiju ovde negde, zar ne?" "Monografiju?" Izgleda da Olivetiju nije bio poznat taj izraz.

Aneli i demoni 223 "Nema veze. Bilo kakav spisak. Staje sa Vatikanskim muzejom? Sigur-

no imaju podatke o Berniniju." Vojnik sa oiljkom se namrtio. "U muzeju nema struje, a soba sa poda- cima je ogromna. Bez osoblja koje bi vam moglo pomoi..." "Berninijevo delo koje je u pitanju", prekinuo ih je Oliveti, "da li je nai- njeno dok je Bernini radio za Vatikan?" "Skoro sasvim sigurno", ree Lengdon. "Bio je ovde tokom skoro itave svoje karijere. I sigurno tokom konflikta sa Galilejem." Oliveti klimnu. "Onda postoji jo jedan spisak." Vitorija je osetila iskru optimizma. "Gde?" Komandant nije odgovorio. Odveo je vojnika u stranu i obratio mu se

priguenim glasom. Vojnik je delovao nesigurno ali je posluno klimnuo glavom. Kada je Oliveti zavrio priu, vojnik se okrenuo ka Lengdonu. "Ovuda, molim vas, g. Lengdon. Sada je devet i petnaest. Moraemo da pourimo." : Lengdon i vojnik su poli prema vratima. Vitorija krenu za njima. "Pomoi u vam." Oliveti je uhvati za ruku. "Ne, g-ice Vetra. Moram da porazgovaram sa vama." Njegov stisak je bio autoritativan. Lengdon i straar su otili. Olivetijevo lice je bilo poput drveta kada je odveo Vitoriju u stranu. Ali ta god daje Oliveti planirao da joj kae, ni- kada mu se nije ukazala prilika. Njegov voki-toki je glasno zapucketao.

"Commandante ?"

' Svi u prostoriji su se okrenuli. Glas je zvuao umorno. "Mislim da bi trebalo da ukljuite televizor." i Kada je Lengdon pre samo dva sata napustio vatikanski tajni arhiv, nije ni

pomiljao da e ga ponovo videti. Sada se, zadihan od jurnjave sa svojim pratiocem iz vajcarske garde, ponovo naao u arhivu. Straar sa oiljkom proveo je Lengdona izmeu redova providnih ode- ljaka. Tiina arhiva je sada delovala mnogo zlokobnije i Lengdonu je bilo drago kada ju je vojnik prekinuo. "Ovamo, mislim", rekao je, vodei Lengdona prema zadnjem delu odaje gde je du zida bio poredan niz manjih trezora. Vojnik je pogledao natpise na trezorima i pokazao prema jednom od njih. "Da, evo ga. Tano tamo gde je komandant rekao da se nalazi."

224 Deri Braun Lengdon je proitao naslov. ATTIV1 VATICANI. Pregledao je sadraj spiska. Nekretnine... valuta... vatikanska banka... antikviteti... Lista se nastavljala. "Dokumenti kompletnog vlasnitva Vatikana", rekao je straar. Lengdon pogleda odeljak. Isuse. ak i u pomrini je video daje bio pre- trpan. "Komandant je rekao da je sve to je Bernini stvorio dok je radio pod pokroviteljstvom Vatikana popisano ovde." Lengdon klimnu glavom, shvativi da bi im se komandantovi instinkti mogli isplatiti. U Berninijevo doba, sve to bi umetnik stvorio pod patrona- tom pape po zakonu je postajalo vlasnitvo Vatikana. To je vie naliilo feu- dalizmu nego patronatu, ali vrhunski umetnici su iveli dobro i retko su se alili. "Ukljuujui i dela u crkvama izvan Vatikana?" Vojnik gaje zaueno pogledao. "Naravno. Sve katolike crkve u Rimu su vlasnitvo Vatikana." Lengdon je pogledao spisak u svojim rukama. Na njemu su bila imena

dvadesetak crkava koje su se nalazile na liniji daha Zapadnog vetra. Trei oltar nauke se nalazio u jednoj od njih i Lengdon se nadao da ima dovoljno

vremena da utvrdi koja je u pitanju. U drugaijim okolnostima, rado bi lino ispitao svaku crkvu. Meutim, danas je imao otprilike dvadeset minuta da pronae ono to trai - crkvu u kojoj se nalazila Berninijeva posveta vatri. Lengdon je priao elektrinim obrtnim vratima na trezoru. Straar ga nije pratio. Lengdon je osetio nesigurno oklevanje. Nasmeio se. "Vazduh je u redu. Proreen je, ali se moe disati." "Moja nareenja su da vas dopratim dovde i da se zatim odmah vratim u bezbednosni centar." "Odlazi?" "Da. Pripadnicima vajcarske garde nije dozvoljen pristup u arhiv. Ve krim protokol to sam vas dopratio dovde. Komandant me je podsetio na to." "Kri protokol?" Ima li ti predstavu ta se ovde deava veeras? "Na ijoj strani je tvoj prokleti komandant!" Sva ljubaznost je nestala sa vojnikovog lica. Oiljak ispod njegovog oka je poeo da se trza. Straar je zurio u njega, iznenada strano liei na Oli- vetija. "Oprosti mi", ree Lengdon, alei zbog tog komentara. "Stvar je u tome... Dobro bi mi dola pomo." Straar nije ni trepnuo. "Obuen sam da potujem nareenja. Ne da ra- spravljam o njima. Kada pronaete ono to traite, odmah kontaktirajte ko- mandanta." Lengdon se usplahirio. "Ali gde e on biti?" Vojnik je izvadio svoj voki-toki i spustio ga na oblinji sto. "Kanal je- dan." Zatim je nestao u tami.

Aneli i demoni 225

81 T elevizor u papinoj kancelariji je bio dinovski "hitai" skriven u uvue- 1 nom ormanu preko puta stola. Vrata ormana su bila otvorena i svi su se

okupili. Vitorija je prila blie. Kada se ekran zagrejao, pred njima se poja- vila mlada voditeljica. Bila je to brineta sa oima kao u srne. "Za vesti MSNBC-ja", objavila je, "ovo je Keli Horan-Douns, uivo iz Vatikana." Prizor iza nje je predstavljao noni snimak bazilike sv. Petra, osvetljene blistavim svetlima. "Kakvi uivo", odbrusio je Roer. "To je arhivski snimak! Svetla u bazi- lici su ugaena." Oliveti ga uutka siktajem. Izveta je nastavio napetim glasom. "Sokantan razvoj dogaaja veeras na vatikanskim izborima. Obaveteni smo da su dva lana kolegijuma kardi- nala brutalno ubijena u Rimu." Oliveti opsova u bradu. Dok je izveta nastavljao, na vratima se pojavio zadihani vojnik. "Ko- mandante, svaka linija na glavnoj telefonskoj centrali je zauzeta. ele da uju na zvanini stav u pogledu..." "Iskljui je", ree Oliveti, ne skidajui pogled sa televizora. Vojnik je delovao nesigurno. "Ali, komandante..." "Odmah!" : Vojnik otra. Vitorija je osetila da je komornik eleo neto da kae, ali se suzdrao. Umesto toga se dugo i paljivo zagledao u Olivetija pre nego to se ponovo okrenuo prema televizoru. MSNBC je sada putao traku. Pripadnici vajcarske garde su nosili telo kardinala Ebnera niz stepenice ispred Santa Marija del Popolo i ubacivali ga

u "alfa romeo". Traka se zaustavila i uveala, tako da se kardinalovo golo telo moglo videti samo trenutak pre nego to e ga ubaciti u prtljanik kola. "Ko je doavola snimio ovo?" zanimalo je Olivetija. Izveta MSNBC-ja je nastavio da pria. "Veruje se daje to telo kardinala Ebnera iz Frankfurta u Nemakoj. Pretpostavlja se da su ljudi koji uklanjaju njegovo telo iz crkve lanovi vajcarske garde." Novinarka je uspevala da u odgovarajuoj meri deluje potreseno. Kamera je zumirala njeno lice i izraz joj je postao jo tmur- niji. "MSNBC bi eleo da upozori svoje gledaoce. Snimak koji emo prika- zati je izuzetno dramatian i uznemirujui." Vitorija zaguna na odglumljenu brigu za osetljivost gledalaca, prepozna- 6i u upozorenju tano ono stoje i bilo prvoklasnu reklamnu najavu. Niko nikada ne bi inenjao program nakon takvog obeanja.

226 Den Braun Voditeljica je dalje kitila. "Ponavljam, ovi snimci mogu delovafi oktat- no na neke gledaoce." ^ i s "Koji snimci?" ree Oliveti. "Upravo ste pokazali..." Prizor koji je ispunio ekran je bio snimak para koji se probija kroz guvu na Trgu sv. Petra. Vitorija je istog trenutka u njima prepoznala sebe i Roberta.

U uglu ekrana se video tekst. VLASNITVO BBC-ja. ula se zvonjava. "O ne", ree Vitorija naglas. "O... ne." Komornik je bio zbunjen. Okrenuo se prema Olivetiju. "Mislio sam da

ste rekli da ste konfiskovali tu traku!" Sa ekrana se iznenada zau deiji vrisak. Slika se pomerila da bi uhvatila devojicu koja je pokazivala prema krvavom beskuniku. Robert Lengdon je iznenada uao u kadar, pokuavajui da pomogne devojici. Kadar se uveao. Svi u papinoj kancelariji su uasnuti posmatrali u tiini, dok se pred njima razvijala drama. Kardinalovo telo je palo licem prema ploniku. Pojavila se Vitorija, izdajui nareenja. Bilo je krvi. ig. Grozni, propali pokuaj dava- nja vetakog disanja. "Ovi zapanjujui snimci", govorila je spikerka, "snimljeni su pre samo nekoliko minuta ispred Vatikana. Nai izvori nam javljaju da je u pitanju telo kardinala Lamasea iz Francuske. Kako se naao ovako obuen i zato nije na konklavi ostaje misterija. Vatikan za sada odbija da komentarie." Traka je nastavila da se vrti. "Odbija da komentarie?" ree Roer. "Dajte nam prokleti minut!" Izveta je priao dalje, intenzivno nabirui obrve. "Iako MSNBC tek treba da utvrdi motive za ovaj napad, nai izvori nam javljaju daje odgovor- nost za napad prihvatila grupa koja sebe naziva iluminatima." Oliveti je eksplodirao. "Sta!" "...Saznaete vie o iluminatima ako posetite na vebsajt na..." "Non e posibile!" izlete Olivetiju. Promenio je kanal. Ova stanica je imala latinoamerikog voditelja, "...satanistiki kult po- znat pod nazivom iluminati, za koji neki istoriari veruju..." Oliveti poe divlje da stiska daljinski upravlja. Na svakom kanalu je u toku bio ivi prenos. Veina na engleskom. "...vajcarska straa koja uklanja telo iz crkve ranije ove veeri. Veruje se daje u pitanju telo kardinala..." "...svetla u bazilici i muzejima su iskljuena, ostavljajui mesta za spe- kulacije..." "...popriaemo sa teoretiarem zavera, Tajlerom Tinglijem, o okantnom pojavljivanju..." "...glasine o jo dva atentata planirana za veeras..." "...pitanje da lije ozbiljan kandidat za papu, kardinal Baija, meu ne- stalim..."

Aneli i demoni 227 Vitorija se okrenu. Sve se deavalo prebrzo. Sa drage strane prozora, u nastupajuoj pomrini, sirovi magnetizam tragedije je privlaio ljude prema Vatikanu. Guva na trgu se uveavala svakog trenutka. Peaci su se slivali prema njima, dok je nova tura medijskog osoblja istovarivala kombije i osva-

jala za sebe pare teritorije Trga sv. Petra. Oliveti spusti daljinski upravlja i okrenu se prema komorniku. "Sinjore, nije mi jasno kako je dolo do ovoga. Uzeli smo traku iz te kamere!" Komornik je u ovom trenutku bio previe oamuen da bi mu odgovorio. Niko nije rekao ni reci. Vojnici vajcarske garde su stajali u stavu mirno. "ini se", konano progovori komornik, previe potresen da bi bio be- san, "da nismo ovladali ovom krizom u onolikoj meri koliko mi je reeno." Pogledao je kroz prozor prema sve veoj gomili. "Moram da se obratim jav- nosti." Oliveti odmahnu glavom. "Ne, sinjore. To je upravo ono to iluminati oekuju da uradite - da potvrdite njihovo postojanje, da im date mo. Mo- ramo utati." "A ovi ljudi?" Komornik je pokazao kroz prozor. "Uskoro e ih biti na desetine hiljada. Zatim na stotine hiljada. Nastavljanje ove arade bi ih samo dovelo u opasnost. Moram ih upozoriti. Zatim moramo evakuisati kolegijum

kardinala." "Jo uvek ima vremena. Pustite da kapetan Roer pronae antimateriju." Komornik se okrenuo. "Da li pokuavate da mi izdate nareenje?" "Ne, dajem vam savet. Ako se brinete za ljude ispred, moemo objaviti daje procureo gas i evakuisati oblast, ali opasno je da priznamo da nas dre kao taoce." "Komandante, rei u vam ovo samo jednom. Neu da koristim ovu kan- celariju kao propovedaonicu sa koje u da laem svet. Ako bilo ta objavim, to e biti istina." "Istina? Satanistiki teroristi prete Vatikanu unitenjem? To e oslabiti na poloaj." Komornik je zurio u njega. "Koliko slabiji na poloaj moe da bude?" Roer je iznenada uzviknuo, grabei upravlja i pojaavajui ton na tele- vizoru. Na programu je ena sa MSNBC-ja sada delovala iskreno uznemireno. Pored nje se nalazila slika pokojnog pape. "... udarnu vest. Ovo nam upravo

javljaju iz BBC-ja..." Pogledala je u stranu kao da proverava da li stvarno

treba da saopti ovu vest. Oigledno dobivi potvrdan odgovor, okrenula se i smrknuto se obratila gledaocima. "Iluminati su upravo prihvatili odgovor-

nost za..." Oklevala je. "Prihvatili su odgovornost za papinu smrt koja se de-

sila pre petnaest dana." Komornikova vilica je pala. Roer ispusti daljinski upravlja.

228 Den Braun Vitorijaje jedva uspela da obradi informaciju: ;, ,; ?-' "Po vatikanskim zakonima", nastavila je ena, "na papi nije izvrena ni- kakva formalna autopsija, tako da iluminatska tvrdnja o ubistvu ne moe biti proverena. Bez obzira na to, iluminati tvrde da uzrok smrti pokojnog pape

nije modana kap kako je izvestio Vatikan, ve trovanje." .,',,,. Prostorijom ponovo zavlada tiina. Oliveti je buknuo. "Ludost! Drska la!" Roer ponovo poe da menja kanale. Vest se irila sa stanice na stanicu po- put kuge. Svi su imali istu priu. Naslovi su se takmiili u senzacionalizmu. UBISTVO U VATIKANU ' ; PAPA OTROVAN S AVO DODIRNUO BOIJU KUU Komornik je odvratio pogled. "Nek nam je Bog u pomoi." Dok je Roer menjao kanale, proao je kraj BBC-ja. "...mije dojavio za ubistvo u Santa Mariji del Popolo..." "Stani!" ree komornik. "Vrati se." Roer je vratio kanal. Na ekranu je za stolom sa BBC-jevim logoom sc- deo doterani ovek. Iznad njegovog ramena se nalazila fotografija udnog izgleda i crvene brade. Ispod fotografije je pisalo: GINTER GLIK - UIVO IZ VATIKANA. Izveta Glik se oigledno javljao telefonom, a veza je pucketala, "...moja snimateljica je napravila snimke uklanjanja kardinala iz

kapele Cigi." "Da ponovim za nae gledaoce", rekao je komentator u Londonu, "izve- ta BBC-ja Ginter Glik je ovek koji je otkrio ovu priu. Do sada je dva puta razgovarao sa navodnim iluminatskim ubicom. Ginter, rekao si da ti se

ubica upravo javio da bi ti preneo poruku od iluminata?" "Tano." "I njihova poruka je bila da su iluminati na neki nain odgovorni za pa- pinu smrt?" rekao je komentator sa nevericom u glasu. "Tako je. Moj sagovornik je rekao da uzrok papine smrti nije modana kap, kao stoje Vatikan mislio, ve da su papu otrovali iluminati." Svi u papinoj kancelariji su se sledili. "Otrovali?" ponovio je komentator. "Ali... ali kako?" "Nije mi saoptio detalje", odgovorio je Glik, "osim to je rekao da su ga ubili supstancom pod nazivom..." - na vezi se ulo ukanje papira - "neim po imenu heparin." Komornik, Oliveti i Roer su razmenili zbunjene poglede. "Heparin?" nervozno je ponovio Roer. "Ali nije li to?..." Komornik preblede. "Papin lek." Vitorijaje bila zapanjena. "Papaje uzimao heparin?"

Aneli i demoni 229 "Imao je tromboflebitis", ree komornik. "Primao je injekciju jednom dnevno." Roer je bio okiran. "Ali heparin nije otrov. Zato bi iluminati tvrdili..." "Heparin je smrtonosan u prevelikim dozama", objasnila je Vitorija. "U

pitanju je snaan antikoagulant. Prevelika doza bi izazvala obilno unutra- nje krvarenje i izliv krvi u mozak." Oliveti ju je sumnjiavo pogledao. "Kako zna tako neto?" "Podvodni biolozi ga koriste na morskim sisarima u zarobljenitvu, da bi spreili zgruavanje krvi usled smanjene aktivnosti. ivotinje su umirale od pogrenih doza." Zastala je. "Prevelika doza heparina bi kod oveka iza- zvala simptome koji bi se lako mogli zameniti za simptome kapi... pogotovo

u odsustvu odgovarajue autopsije." Komornik je sada izgledao veoma zabrinuto. "Sinjore", ree Oliveti, "ovo je oigledno trik kojim iluminati ele publi- citet. Bilo bi nemogue da neko otruje papu. Niko nije imao pristupa. A i kada bi zagrzli mamac i pokuali da pobijemo njihove tvrdnje, kako bismo to mogli? Papski zakoni zabranjuju autopsiju. ak i uz autopsiju ne bismo saznali nita. U njegovom telu bi nali tragove heparina usled svakodnevnih injekcija." "Tano." Komornikov glas je postao otriji. "A ipak me jo neto mui. 5 Niko spolja nije znao da Njegova svetost uzima ovaj lek." f Zavlada tiina. "Ako je uzeo prekomernu dozu heparina", ree Vitorija, "na njegovom telu bi se javili znaci." Oliveti se okrenuo prema njoj. "G-ice Vetra, u sluaju da me niste uli, vatikanski zakoni zabranjuju autopsiju pape. Neemo oskrnaviti telo Njego- ve svetosti tako to emo ga isei samo zato stoje neprijatelj izneo podruglji- vu tvrdnju!" Vitorija se postidela. "Nisam htela da kaem..." Nije elela da pokae nepotovanje. "Sigurno da nisam predlagala da ekshumirate papu..." Ipak, oklevala je. Neto to je Robert rekao u kapeli Cigi joj se motalo po glavi poput duha. Spomenuo je da su se papski sarkofazi nalazili iznad zemlje i

da nikada nisu bili zacementirani, kao u doba faraona kada se verovalo da

bi peaenje i sahranjivanje kovega zarobilo duu umrlog. Sa poklopcima sanduka tekim po nekoliko stotina kilograma, gravitacija je zamenila mal- ler. Tehniki, shvatila je, bilo bi mogue da... "Kakvi znaci?" iznenada je upitao komornik. Vitorija je osetila kako joj srce podrhtava od straha. "Prevelika doza bi

izazvala krvarenje oralne sluzokoe." "Oralne ta?" "rtvinc desni bi krvarile. Nakon smrti, krv se zgruava i boji unutranjost usta u crno." Vilorija je jednom videla fotografiju iz londonskog akvarijuma

230 Den Braun gde je trener grekom dao preveliku dozu paru kitova ubica. Kitovi su bei- votno plutali u bazenu, iroko otvorenih usta i jezika crnih poput ai. Komornik na to nije rekao nita. Okrenuo se i zagledao kroz prozor. Roerov glas je izgubio svoj optimizam. "Sinjore, ako je ova tvrdnja o trovanju istinita..." "Nije istinita", ustvrdio je Oliveti. "Pristup autsajdera papi je apsolutno

nemogu." "Ako je tvrdnja istinita", ponovi Roer, "i na Sveti otac jeste otrovan, onda to ima znaajne implikacije na nau potragu za antimaterijom. Navodno ubistvo bi znailo mnogo dublju infiltraciju u Vatikan nego to smo verovali. Pretraga belih zona moda ne bude dovoljna. Ako smo u tolikoj meri kom- promitovani, moda neemo uspeti da pronaemo kanister na vreme." Oliveti hladno odmeri kapetana. "Kapetane, rei u vam ta e se desiti." "Ne", ree komornik, naglo se okrenuvi. "Ja u rei vama ta e se de- siti." Pogledao je pravo u Olivetija. "Ovo je otilo predaleko. Za dvadeset minuta u doneti odluku da li da otkaem konklavu i evakuiem Vatikan. Moja odluka e biti konana. Je li vam jasno?" Oliveti nije ni trepnuo. Niti je odgovorio. Komornik je sada govorio energino, kao da crpi snagu iz skrivenih re- zervi. "Kapetane Roer, zavriete pretragu belih zona i kada zavrite, pod- neete izvetaj direktno meni." Roer klimnu glavom, bacajui nesiguran pogled prema Olivetiju. Komornik je izdvojio dva straara. "elim da odmah dovedete izvetaa BBC-ja, gospodina Glika, kod mene u kancelariju. Ako su iluminati komu-

nicirali sa njim, moda e moi da nam pomogne. Idite." Dva straara su nestala. Sada se komornik okrenuo i obratio preostalim vojnicima. "Gospodo,

neu dozvoliti nove rtve veeras. Do deset sati ete locirati preostala dva kardinala i uhvatiti udovite koje je odgovorno za ova ubistva. Jesam li bio dovoljno jasan?" "Ali sinjore", usprotivio se Oliveti, "Nemamo predstavu gde..." "G. Lengdon radi na tome. Deluje sposobno. Imam vere u njega." Rekavi to, komornik odlunim korakom krenu prema vratima. Dok je iz- lazio prstom je pozvao tri straara. "Vas trojica, poite za mnom. Odmah." Straari su ga pratili. Komornik se zaustavio na vratima. Okrenuo se ka Vitoriji. "G-ice Vetra. I vi. Molim vas, poite sa mnom." Vitorija je oklevala. "Kuda idemo?" Nastavio je dalje. "Da posetimo starog prijatelja."

Aneli"icfini 231 Cjekretarica Silvija Bodlok iz CERN-a je bila gladna i elela je da ide kui. 0 Na njeno nezadovoljstvo, Koler je preiveo svoj put do ambulante; zvao je telefonom i zahtevao - nije pitao, ve je zahtevao - da Silvija veeras ostane do kasno. Bez objanjenja. Silvija je tokom godina nauila da ignorie Kolerove bizarne promene raspoloenja i ekscentrinost - njegovo utljivo durenje i iritantnu sklonost da kriom snima sastanke portabl-kamerom na svojim kolicima. Potajno se nadala da e se jednog dana ustreliti za vreme svojih nedeljnih poseta CERN-ovoj rekreativnoj streljani, ali je on izgleda bio odlian strelac. Dok je sedela sama za svojim stolom, Silvija je ula kako joj kre c va. Koler se jo nije vratio, niti joj je dao nova zaduenja za veeras. Zabole me da sedim ovde i umirem od gladi, odluila je. Ostavila je Koleru poruku 1 krenula prema kantini za osoblje da pojede neto na brzaka. Nikada nije stigla do nje. Dok je prolazila pored CERN-ovih rekreativnih suites de loisir - dugog niza sala za odmor - primetila je da su prostorije pretrpane zaposlenima koji

su izgleda ustali od veere da bi pogledali vesti. Neto krupno se dogaalo. Silvija je ula u prvu salu. Bila je ispunjena kompjuteraima - divljim mla- dim kompjuterskim programerima. Kada je ugledala naslove na vestima,

ostala je bez daha. UAS U VATIKANU .' . ,,, , .. . ,. :, Silvija je sluala izvetaj ne verujui svojim uima. Nekakvo drevno bratstvo je ubijalo kardinale? ta su time hteli da dokau? Svoju mrnju? Svoju nadmo? Svoje neznanje? A ipak, zaudo, raspoloenje u sali je bilo daleko od sumornog. Dva mlada tehniara su proletela kraj nje u majicama na kojima je bila slika Bila Gejtsa i poruka: TREBERSKO JE CARSTVO NESESKO! "Iluminati!" uzviknuo je jedan: "Rekao sam ti da ti tipovi stvarno postoje!" "Neverovatno! Mislio sam daje to samo igra!" "Ubili su papu, ovee! Papu!" "Jee! Pitam se koliko poena dobija za. to?" ' ;, Otrali su smejui se. Silvija je oamuena stajala u neverici. Kao katolik zaposlen meu na- unicima, povremeno je morala da otrpi antireligiozna doaptavanja, ali ovi klinci su bili otvoreno euforini zbog crkvinog gubitka. Kako su mogli biti tako bezoseajni? Otkud tolika mrnja?

232 Den Braun Crkva je za Silviju oduvek bila bezopasan entitet... mesto za druenje i introspekciju... a ponekad samo mesto na kome si mogao da peva iz sveg glasa, a da ljudi ne bulje u tebe. Crkva je beleila vane dogaaje u njenom ivotu sahrane, venanja, krtenja, praznike i nije traila nita zauzvrat. ak i novani prilozi su bili dobrovoljni. Njeno dete bi svakog vikenda iza- lo iz nedeljne kole oraspoloeno i prepuno ideja o dobroti i pomaganju dru- gima. ta nije bilo u redu sa tim? Nikada nije prestalo da je udi da toliki broj takozvanih "briljantnih umova" u CERN-u nisu mogli da shvate vanost crkve. Da li su stvarno ve- rovali da su kvarkovi i mezoni inspirisali proseno ljudsko bie? Ili da su jednaine mogle da zamene neiju potrebu za verom u uzvieno? Silvija je oamueno prola kraj drugih sala. Sve prostorije su bile pretrpa- ne. Poela je da razmilja o pozivu iz Vatikana koji je Koler ranije primio. Sluajnost? Moda. Vatikan je s vremena na vreme zvao CERN iz "ljubazno- sti", pre nego to bi izdao jetka saoptenja u kojima bi osuivao CERN-ova istraivanja - najskorije u vezi sa CERN-ovim napretkom u nanotehnologiji, polju koje je crkva osudila zbog njegovih implikacija u vezi sa genetskim

inenjeringom. CERN-u nije smetalo. Nekoliko minuta nakon salve iz Va- tikana, Kolerov telefon bi neizostavno poeo da zvoni usled brojnih poziva tehnolokih kompanija koje su elele da licenciraju novo otkrie. "Ne postoji lo publicitet", uvek je govorio Koler. Silvija se pitala da li bi trebalo da pozove Kolera, gde god da se nalazio,

i da mu kae da ukljui televizor. Da li bi mu ovo neto znailo? Da li je ve uo? Naravno daje uo. Verovatno je snimao itav izvetaj svojom uvr- nutom malom kamerom, smekajui se po prvi put posle nekoliko godina. Nastavivi niz hodnik, Silvija je konano pronala salu u kojoj je raspo- loenje bilo mirnije... skoro melanholino. Naunici koji su ovde gledali izvetaj su bili neki od CERN-ovih najstarijih i najcenjenih. Nisu ak ni podigli pogled kada se Silvija uvukla unutra i pronala mesto. Na drugom kraju CERN-a, u ledenom stanu Leonarda Vetre, Maksimili-

jan Koler je zavrio itanje koom uvezane belenice koju je naao na Vetri- nom nonom stoiu. Sada je gledao televizijski izvetaj. Nakon nekoliko minuta je vratio Vetrinu belenicu, iskljuio televizor i napustio stan. Daleko odatle u Vatikanu, kardinal Mortati je prineo jo jedan posluav- nik sa listiima do dimnjaka Sikstinske kapele. Spalio ih je i pokuljao je crni dim. Drugo glasanje. Bez pape.

Aneli i demoni 233 Baterijske lampe se nisu mogle izboriti sa ogromnom tamom u bazilici sv.

Petra. Praznina nad njihovim glavama ih je pritiskala poput noi bez zve- zda i Vitorija je osetila kako se prostor iri oko nje poput samotnog okeana. Nije zaostajala za vojnicima vajcarske garde i komornikom. Visoko nad njima, golubica se oglasila i odleprala dalje. Kao da osea njenu teskobu, komornik je usporio i poloio joj ruku na rame. U dodiru je osetila opipljivu snagu, kao da joj je magino preneo staloenost koja joj je bila potrebna za ono to e uraditi. ta emo uraditi? pomislila je. Ovo je ludost! A ipak, Vitorija je znala da je zadatak pred njima, i pored njegove

bezbonosti i oigledne grozote, bio neizbean. Teka odluka pred kojom se nalazio komornik je zahtevala informacije... informacije skrivene u

sarkofagu u katakombama Vatikana. Pitala se ta e pronai. Jesu li ilumi- nati ubili papu? Da lije njihova mo stvarno dopirala toliko daleko? Da li upravo treba da obavim prvu autopsiju pape ? Vitorija je smatrala ironijom da se vie bojala u ovoj neosvetljenoj crkvi nego to bi plivajui sa barakudom usred noi. Priroda je bila njeno utoite. Razumela je prirodu. Ali pitanja oveka i duha su je ostavljala zbunjenom. Ribe grabljivice koje se skupljaju u tami su prizvale prizore novinara napo-

lju. Televizijski snimci igosanih tela su je podsetili na les njenog oca... i ubiin hrapavi smeh. Ubica je bio negde napolju. Vitorija oseti kako strah ustupa mesto besu. Dok su obilazili stub - iri od bilo koje sekvoje koju je mogla da zamisli - Vitorija je ugledala narandasti sjaj. inilo se da svetio izbija iz poda u centru bazilike. Kada su prili blie, shvatila je ta posmatra. Bilo je to po- znato uvueno svetilite ispod glavnog oltara - raskona podzemna odaja sa najsvetijim relikvijama Vatikana. Kada su se nali naspram kapije ispred udubljenja, Vitorija je bacila pogled na zlatni koveg okruen nizom blista- vih uljanih lampi. "Mosti sv. Petra?" upitala je, dobro znajui da jesu. Svako ko je dolazio u Sv. Petra znao je ta se nalazi u zlatnom sanduku. "U stvari, ne", ree komornik. "To je uobiajena zabluda. To nije relik- varijum. U kovegu se nalaze palijumi - tkane earpe koje papa daje novo- izabranim kardinalima." "Ali mislila sam..." "Kao i svi ostali. U vodiima je ovo obeleeno kao grob svetog Petra, ali njegov stvarni grob se nalazi dva sprata ispod nas, zakopan pod zemljom. Va-

tikan gaje iskopao etrdesetih godina. Nikom nije dozvoljen pristup dole."

234 Den Braun Vitorija je bila okirana. Dok su se udaljavali od sijajueg udubljenja i nastavljali kroz tamu, pomislila je na prie hodoasnika koji su proputovali hiljade kilometara da bi videli tu zlatnu kutiju, uvereni da su u njoj mosti

svetog Petra. "Zar Vatikan ne bi trebalo da kae ljudima?" "Svi izvlaimo korist iz oseaja kontakta sa uzvienim... ak i ako je samo zamiljen." Kao naunik, Vitorija nije mogla raspravljati sa takvom logikom. itala je bezbrojne studije o placebo efektu - aspirini koji su leili rak kod ljudi koji su verovali da uzimaju udesan lek. Na kraju krajeva, staje drugo bila vera? "Promena", rekao je komornik, "nije neto to uspeva u Vatikanu. Pri- znavanje prolih greaka, modernizacija, to su stvari koje istorijski izbega- vamo. Njegova svetost je pokuavala da to promeni." Zastao je. "Pruajui ruku savremenom svetu. Tragajui za novim putevima prema Bogu." Vitorija klimnu glavom u mraku. "Poput nauke?" "Da budem iskren, nauka mi deluje nebitno." "Nebitno?" Vitorija je mogla da se seti mnogo reci kojima bi opisala na-

uku, ali u savremenom svetu "nebitna" nije bila jedan od njih. "Nauka moe da izlei i nauka moe da ubije. To zavisi od due oveka koji koristi nauku. Dua je ono to me zanima." "Kada ste se odluili za ovaj poziv?" "Pre nego to sam se rodio." Vitorija ga je pogledala. "Izvinite, ali to mi je uvek delovalo kao neobino pitanje. Ono to hou da kaem je da sam oduvek znao da u sluiti Bogu. Od trenutka kada sam mogao da razmiljam. Ipak, potpuno sam razumeo svoju svrhu tek kao mla- di, dok sam bio u vojsci." Vitorija je bila iznenaena. "Bili ste u vojsci?" "Dve godine. Odbio sam da pucam iz oruja, pa su me umesto toga na- terali da pilotiram. Bolnikim helikopterima. U stvari, jo uvek letim s vre- mena na vreme." Vitorija pokua da zamisli mladog svetenika kako upravlja helikopterom. Za divno udo, savreno ga je jasno mogla videti za upravljaem. Komornik Ventreska je posedovao vrstinu karaktera koja je, umesto da ga pomuti, na- glaavala njegovo ubeenje. "Jeste li ikada vozili papu?" "Zaboga, ne. Taj dragoceni tovar sam ostavljao profesionalcima. Njegova

svetost mi je dozvoljavala da ponekad vozim helikopter do naeg utoita u Gandolfu." Zastao je, posmatrajui je. "G-ice Vetra, hvala vam na pomoi. Veoma mije ao zbog vaeg oca. Iskreno." "Hvala vam." "Nikada nisam upoznao svog oca. Umro je pre nego to sam se rodio. Izgubio sam majku kada sam imao deset godina."

Aneli i demoni 235 Vitorija je podigla pogled. "Ostali ste siroe?" Osetila je iznenadnu blis- kost. "Preiveo sam nezgodu. Nezgodu koja je uzela moju majku." "Ko se brinuo o vama?" "Bog", ree komornik. "Bukvalno mi je poslao drugog oca. Biskup iz Palerma se pojavio kraj moje bolnike postelje i prihvatio me. Tada nisam bio iznenaen. Jo kao deak sam oseao da me vodi brina ruka Boga. Biskupovo pojavljivanje je jednostavno potvrdilo ono u ta sam ve sum- njao, da me je Bog na neki nain izabrao da mu sluim." "Verovali ste daje Bog izabrao vas?" "Jesam. I jo uvek verajem." U komornikovom glasu nije bilo ni traga tatine, samo zahvalnost. "Dugo godina sam bio pod njegovim tutorstvom. Kasnije je postao kardinal. Ipak, nikada me nije zaboravio. On je otac koga

pamtim." Svetlost lampe je pala na komornikovo lice i Vitorija vide usam-

ljenost u njegovim oima. Druina je stigla do podnoja velianstvenog stuba i njihove svetiljke su osvetlile otvor u podu. Vitorija spusti pogled na stepenite koje je vodilo u prazninu i odjednom poele da se vrati. Vojnici su ve pomagali komorniku da se spusti do stepenica. Zatim su pomogli i njoj. "ta se desilo sa njim?" upitala je, silazei, trudei se da joj glas ne za- drhti. "Sa kardinalom koji vas je prihvatio?" "Napustio je kolegijum kardinala da bi preao na drugi poloaj." Vitorija je bila iznenaena. "A zatim je, ao mi je to to moram rei, preminuo." "Le mie condoglianze", ree Vitorija. "Nedavno?" Komornik se okrenuo, a senke su naglaavale bol na njegovom licu. "Pre, teno petnaest dana. Upravo idemo da ga vidimo." Crvena svetla su jarko sijala u trezoru arhiva. Bio mnogo manji od prethod-

nog trezora u kojem je Lengdon bio. Manje vazduha. Manje vremena. Po-

eleo je daje rekao Olivetiju da ukljui cevi za ventilaciju. Lengdon hitro locira deo arhiva sa fasciklama koje su popisivale Belle

Arti. Bilo je nemogue promaiti ga. Zauzimao je skoro osam punih polica. Katolika crkva je posedovala na milione dobara irom sveta. Lengdon je pregledao police, tragajui za anlorencom Berninijem. Za- poeo je pretragu na polovini prve police, na mestu na kome je pretpostavljao da poinje slovo B. Nakon trenutka panike kad je pomislio da fascikla ne-

236 Den Braun dostaje, na svoje veliko nezadovoljstvo shvatio je da fascikle nisu poredane

po abecednom redu. Zato nisam iznenaen? Tek kada se vratio na poetak zbirke i popeo pokretnim merdevinama do vrha police, Lengdon shvati nain na koji je trezor organizovan. Tamo je pro- naao najdeblje od svih fascikli, nesigurno smetene na najvioj polici - one sa majstorima renesanse - Mikelanelom, Rafaelom, Da Vinijem, Botieli- jem. Fascikle su bile organizovane prema materijalnoj vrednosti svake kolek-

cije, to je i bilo prikladno za trezor na kome je pisalo "vatikanska aktiva". Lengdon je pronaao Berninijevu fasciklu, ukljetenu izmeu Rafaela i Mi- kelanela. Bila je debela preko deset centimetara. Lengdon sie niz merdevine, ostajui bez daha dok se borio sa pozama- nim tomom. Tada se, poput deteta sa slikovnicom, izvalio na pod i poeo listanje. Knjiga je bila povezana platnom i veoma vrsta. Stranice su bile rukom ispisane na italijanskom. Svaka stranica je predstavljalo odreeno delo, za- jedno sa kratkim opisom, datumom, lokacijom, cenom materijala, a pone-

kad i grubom skicom dela. Lengdon je okretao stranice... bilo ih je oko

osam stotina. Bernini nije gubio vreme. Kao mladi student istorije umetnosti, Lengdon se pitao kako je jedan

umetnik mogao da stvori toliko dela tokom svog ivota. Kasnije je, na svoje razoarenje, saznao da su slavni umetnici u stvari stvarali veoma mali broj svojih dela. Vodili su ateljee u kojima su obuavali mlade umetnike da ostva- ruju njihove zamisli. Vajari poput Berninija su pravili minijature u glini i

unajmljivali druge da ih urade u mermera. Lengdon je znao da bi Bernini bio

i dan-danas zauzet daje od njega traeno da lino ispuni sve narudbine. "Indeks", rekao je naglas, pokuavajui da se probije kroz mentalnu pauinu. Okrenuo je pozadinu knjige nameravajui da pod slovom F potra- i naslove koji su sadrali refuoco - vatra - ali slova F nisu bila zajedno. Lengdon opsova sebi u bradu. Sta su kog avola ovi ljudi imali protiv abe- cednog sistema ? Unosi su oigledno poslagani hronoloki, jedan po jedan, onako kako je Bernini stvarao svako novo delo. Sve organizovano po datumima. To mu nije

bilo ni od kakve pomoi. Dok je Lengdon zurio u spisak, javila mu se jo jedna obeshrabrujua pomisao. Naziv skulpture za kojom je tragao moda uopte ne sadri re Vatra. Prethodna dva dela - Avakum i aneo i West Ponente - nisu jasno ukazivali na Zemlju ili Vazduh. Proveo je minut ili dva nasumice prelistavajui fasciklu, u nadi da e mu neka ilustracija privui panju. To se nije desilo. Video je na desetine opskur- nih dela za koje nikada nije uo, ali je video i mnogo onih koje je prepoznao... Danijel i lav, Apolon i Dafne, kao i jedno desetak fontana. Kada je ugledao fontane, misli su mu na trenutak poletele unapre. Voda. Zapitao se da li je

Aneli i demoni 237 etvrti oltar nauke bio fontana. Fontana je delovala kao savrena posveta vodi. Lengdon se nadao da e uhvatiti ubicu pre nego to bude morao da razmilja o Vodi - Bernini je isklesao na desetine fontana u Rimu, a veina njih se nalazila ispred crkava. Lengdon se vratio poslu pred sobom. Vatra. Dok je prelistavao knjigu,

Vitorijine reci su ga ohrabrivale. Poznavao si prve dve skulpture... verovatno poznaje i ovu. Kada se ponovo udubio u indeks, traio je nazive za koje je uo. Neki su mu bili poznati, ali nijedan nije iskakao. Lengdon shvati da ni- kako nee uspeti da zavri potragu pre nego to se onesvesti, p