PAGE 29

Delovno komuniciranje

Da imate sposobnost za uspesno usmeno i pismeno komuniciranje vo sferata na biznisot e edna od najvaznite umesnosti, za upesen biznis i za vase licno napreduvanje.

Komuniciranjeto e krvotok na sekoja oraganizacija.Lugjeto vo sekoja kompanija razmenuvaat idei, planovi, programi, davaat ili dobivaat instrukcii, donesuvaat pravila, sklucuvaat dogovori i so drugi zborovi, ucestvuvaat vo proces bez koj organizacijata ne bi mozela da postoi.

Sekako postojat razni vidovi na komuniciranje megju lugjeto.

Nie ovde govorime za delovnoto komuniciranje:

Interno

Eksterno

Internoto moze da bide:

Od gore(od menadzmentot) nadolu kon vrabotenite

Od dolu na gore

I horzontalno megju razlicnite nivoi na organizacijata.

Za uspesno izvrsuvanje na rabotite vrabotenite treba da znaat: 1Jasni instrukcii za obavuvanje na rabotata, rabotnoto vreme, uslovite pod koi se raboti, merkite za zastita pri rabota i sl.

2 treba da znaat za kolku pari rabotat, kako mozat da ja zgolemat platata, kako mozat da napreduvaat, dali postojat uslovi za doskoluvanje ili usovrsuvanje, kakvo osiguruvanje imaat, kakva zdravstvena zastita, pridonesi za penzija i sl.

3.Imaat potreba da znaat i koi se globalnite celi planovi na kompnijata, kakvi se proizvodite, kakvi promeni se ocekuvaat i sl.

Ovie informacii go zgolemvaat zadovolstvoto od rabotata, sigurnosta na vrabotenete, produktivnosta i profitot a ja smaluvaat nezainteresiranosta, otsutnosta ,zagrizenosta i konfuzijata.

Informiranjeto od dolu nagore,kon menadzmentot e isto taka od golema vaznost. Za mendzmentot e korisno da gi znae mislenjata na vrabotenite, poplakite, problemite, predlozite za unapreduvanje na rabotata. Ak vo kompanijata se pocituvaat osnovnite potrebi i stavovi na vrabotenite togas taa postignuva podobri rezultati. Ja obezbeduva lojalnosta i sozdava tim za ostavruvanje na celite.

Komuniciranjeto vnatre vo menadzerskite timovi i megju niv e isto od golema vaznost za kreiranje na politikata na kompanijatata, usvojuvanjeto planovi novi programi, proizvodi, uslugi i sl.

Eksternoto komuniciranje.

Informaciite koi odat od organizacijata kon javnosta se od golemo znacenje za nejziniot ugled. Sekoja komunikacija na kompanijata so nadvoresniot svet (pismo, predlog, izvestaj, telefonski razgovor licni razgovori moze da vlijae pozitivno ili negativno vrz privlekuvanjeto ili odbivanjeto na klientite, dobivanjeto ili gubenjeto na nekoja zdelka.

Vo poslednite dvaeset godini od osobena vaznost e ona sto se narekuva odgovrno odnesuvanje na kompanijata kon svojata okolina odnosno kon prirodnoto i opstestvenoto opkruzuvanje corporate social responsibility.

Komapaniite mora da gi imaat pred vid baranjata na Sindikatite, ekoloskite organizacii, vladinuite agencii (inspekcii na trudot), pecatot, odnosno site onie faktori koi go gradat javniot imidz za kompanijata.

Grizata za ovoj javen imidz na kompanijata stanuva od presudna vaznost za nejziniot uspeh i profit. Ottamu vestinata da komunicirate uspesno so javnosta(klientite) i voopsto stekholdersite, e ceneta vestina pri vaseto vrabotuvanje.Efikasnoto komuniciranje pridonesuva za golemi zastedi na kompanijata.

Vremeto e klucniot element. Kolku vreme ke potrosite za na efikasen nacin da gi prenesite vistinskite informacii i ovoj sistem da funkcionira uspesno zavisi od vasata sposobnost. Na nesposoben covek i cel den ne mu e dovolen da objasnuva sto saka da kaze. Nestrucno ili nesootvetno koristenje na komunikaciskata tehnologija isto taka kosta pari a da ne zboruvame kolku moze da kosta netocna ili nepotpolna informacija.

Vaznosta na vasata sposobnost za komuniciranje vo vasata kariera.

Recisi veke nema konkurs za relativno privlecno rabotno mesto vo koe kako uslov ne se bara(spsobnost za usmena i pismena komunikacija)

Kadidatot da bide sposoben da govori i pisuva na angliski jazik

Kandidatot da ima sposobnost za komunikacija so klientite

Kandidatot da ima sposbnost za analiza i pisuvanje na izvestai

Kandidatot da znae da napravi prezentacija na proekt ili da ucestvuva vo promocija na proizvod.Analizite pokazuvaat deka od 10 konkursi vo 9 se naglaseni komunikaciskite sposobnosti na kandidatot. Primerot so DZerald Ford.

Anketa so vrvnite menadzeri pokazuva deka od site osobini na kandidatite nivnata spsobnost za komuniciranje ja stavaat veke na prvo mesto.

60-90% od vremeto menadzerite go trosata na komuniciranje,preku isprakanje ili primanje poraki.I na krajot, lugjeto koi lesno se izrazuvaat, koi steknale dobri vestini vo govorenjeto i izrazuvanjeto, lesno napreduvaat vo razlicni profesii i oblasti.Koi se osnovni pretpostavki za da bidete dobar komunikator

Prvo. Da sakate. Da bidete ubedeni deka toa e vazno.So denot koga stapuvate na rabota vo kompanijata da ja prifatite sintagmata: kompanijata toa sum jas. nezavisno na koe mesto pocnuvate so rabota. Toa znaci da imate izgradeno pravilen odnos kon ona sto znacite vie i zosto e vazno toa sto go pravite.

Mora da svatite deka mnenieto za vasata kompanija i nejziniot uspeh ke zavisi od sekoe vase pismo kon klientite, od sekoj vas razgovor, od sekoj izvestaj, izjava ili intervju. Mozebi ne ste ni svesni deka od vasata ljubeznost, od vasata navremena informacija od vpecatokot koj vie ke go ostavite kaj klientot ili vo javnosta moze da zavisi zdelka vredna golemi pari. Od sekoko vo kompanijata zavisi nejziniot ugled i nejziniot uspeh. Treba da si go postavite prasanjeto: dali ugledot na mojata kompanija e malku podobra zatoa sto jas rabotam vo nea.Primer so reklamata za Koka kola.Vozacot na kombeto koe raznesuva Pepsi pie koka kola.Vtoro. Da imate entuzijazam za obavuvanje na rabotata i da ste sposobni da ja obavuvate.

Toa znaci motiviranost i na najdosadnite prasanja da davate najljubezni odgovori. Cesto pati na klientite koi po stoti pat baraat da im odgovorite na prasanja na koi veke ste im odgovirile, namesto grub i neljubezen odgovor ili formalen da im napisite licno pismo i dopolnitelno da gi motivirate. Mora da se obidiet vo vasite komunikacii so klientite na primer da ne bidite dosadni tuku da dodavate nesto sto se gi zainteresira.Treto. Da bidete sootvetno podgotven za efikasno delovno komuniciranje.Toa znaci, pokraj svesta za znacenjeto na komunikacijata koja ja obavuvatte i dobrata volja treba:

Da imate inteleigenten i jasne izbor na ideite i faktite sto sakata da gi prezentirate vo vasata poraka.

Trpenie i razbiranje duri i kon klientite koi neopravdano navredlivo se odnesuvaat.Sopstven integritet, zasnovan vrz validen eticki kodeksI prakticno umeenje za komuniciranje, odnosno poznavanje na komunikaciskiot proces, princpite na komuniciranjeto, na uspesnite metodi za komuniciranje i tehniki na pisuvanje , isprakanje i odgovaranje na poraki.Elementi na komunikaciskiot procesKomuniciranjeto e proces na isprakanje i primanje verbalni ili nevrbalni poraki koi predizvikuvaat odgovor. Komunikacijata se smeta za uspesna koga uspeva da ja predizvika posakanata reakcija ili odgovor od onoj na kogo mu e upatena.

Procesot na komuniciranjeto vklucuva pet elementi:

Isprakac- sifrant

Poraka

Kanal ili medium

Primac ili desifrant ,tolkuvac

OdgovorIsprakac,EmituvacKoga ste vo uloga da ispratite poraka, so govor ili vo pismena forma, vie ste toj sto treba da gi izbere simbolite (zborovi, sliki, grafikoni) so pomos na koi vie veruvate deka onoj na kogo mu ja upatuvate, najdobro se ja razbere i deka kaj nego ke jo predizvika onaa reakcija ili onoj odgovor sto vie go posakuvate.

Kakva ke bide porakata zavisi od potrebata koja ve stimulirala da ja upatite od okolinata i sredstvata sto vi stojata na raspolaganje da ja ispratite no i od vasata sposobnost da ja sostavite.

Potrebite za isprakanje na biznis poraka mozat da bidat razlicni. Zakazuvanje sostanok, ponuda, odgovor, baranje, molba za vrabotuvanje i sl.

Koga smisluvate kako da ja ispratite porakata se rakovodite od fizickata okolina. Moze li usno da se soopsti, ima li bucava, dalecina, kakvi naviki vladeat vo okolinata vo koja dejstvuvate i koj e nasootveten nacin, odnosno koj kanal e najsootveten

Kako ke izgleda vasata poraka ,bilo da toa baranje, naredba, predlog, ideja ili plan zavisi od toa kako vasata ideja za porakata ke ja pretvorite vo pisan tekst ili govorna poraka. Koi zborovi ke gi odberite, kakva recenica ke upotrebite, dali tonot ke bide naredbodaven, informativen, sugestiven, molezliv. Vasiot tekst moze da govori za vas dobro ili loso, porakata moze da postigne pozitiven ili sprotiven efekt, moze da bide razbrana ili loso svatena.Na seto toa vlie kompleksot na vaseto znaenje, umeenje, emotivna sostojba i poznavanjeto na kulturata na koi im ja upatuvate porakata.

Porakata

Sodrzi verbalni ili neverbalni simboli za da se prenesat idei od isprkacot do primacot.

Sto sakas da kazes, sto ke kazes, kako ke go kazes i kako ke bidis razbran.Kanalot ili mediumot.Se bira vo zavisnost od toa kakva poraka (dobra vest ili losa vest) sakas da prenesis, na kogo ili na kolkumina treba da im ja prenesis, stepenot na doverlivosta, dolzinata, i kakov efekt sakas da postignes.

Kanali za interno komuniciranje, vo organizacijata

Kanali za komuniciranje so javnosta nadvor od organizacijata

Primac na porakata

Kako toj ke ja primi i razbere zavisi od mnogu faktori. Momentot, kontekstot, negovata sostojba da razbere isl.

Odgovor

Porakata moze da bide ispratena so cel da se dobie direkten odgovor ili so cel da predizvika povolni emocii, povolno odnesuvanje. Toj tip na odgovori se gledaat vrz osnova na promenta na pazarot.

Nekoi osnovni problemi vo procesot na komuniciranjeto:

Nedorazbiranja vo komunikacijata pomegju isprakacot i primacot na porakata nastanuvaat najcesto zaradi slednite pricini:1.Zaradi pogresno tolkuvanje na nekoj zbor, upotreben od isprakacot so najdobra namera no koj moze da predizvika navreda. Toa se slucuva pred se zaradi faktot sto ponekogas ne e jasno dali pisuvacot na porakata zborot go koristi vo:

Bukvalno znacene

Vrednosno, ili

Prenosno

Imeno, zborovite mozat da se upotrebuvaat vo razlicni znacenja.

Ednoto od niv e bukvalnoto znacenje.(kognitivno-soznajno)-denominacija Toa e ona so koe se opisani vo recnikot. Na primer.Masa- del od namestajot koj se koristi vo domakinstvoto. No istiot toj zbor se upotrebuva so podednakva vaznost i za drugi nesta. Masa znaci i mnogu narod na ulica. A se upotrebuva i mehanikata odnosno elektrikata kaj sto znaci eden od elementite za funkcioniranje na motorot.

Vo angliskiot jazik zborot run, na primer ima 75 razlicni znacenja. Ottuka cesto eden ist zbor razbran vo negovot poinakvo znacenje moze da predizvika problem vo komunikacijata.

Nemam svetlo. Se izgubila masata. Nema takva masa vo prodavnicite za namestaj. Strumfovi,zamena za sekoj glagol. Onaduva.

Vtoroto znacenje e vrednosnoto znacenje, ili konativno. Konotacija.

Se upotrebuvat zborovi za nesto koe si ima svoe ime, no so koi zborovi vsusnost se vrednuva. Imenuvanjeto na nestata e istovremeno i proces na vrednuvanje.

Bogati i siromasi

Gorna klasa i dolna klasa

Student na prva godina, brucos,guster

Devojka, riba, macka,parce,zenska,

Invalid, Hendikepiran, osoba so posebni potrebi

I treto, za oznacuvanje na nestata vie mozete da koristite eufemizmi.

Eufemizam e zbor koj se upotrebuva za da se ublazi grubiot zbor koj bi se upotrebil za oznacuvanje na nestata. Nekogas sosem dobronamerno a nekogas sosema manipulativno. Na primer ne velis cistac tuku higienicar, ne velis otpusten ili izbrkan od rabota tuku mu prestanal rabotniot odnos, ne velis socijalni razliki tuku socijalni neednakvosti.Ne velis okupacija na Irak tuku Vojna protiv terorizmot. Ne velis Bombardiranje na Srbija tuka voena intervencija Milosrden angel.

Mnogu odamna vo Kina eden filozof go zaprasale sto bi napravil najprvo ako stane vladetel. Toj odgovoril.Bi go popravil iminjata so koi se oznacuvaat nestata. Kakva vrska ima toa so dobroto vladeenje,go prasale. Filozofot odgovoril:

Koga iminjata za nestata se netocni, govorot ne e razbirliv. Koga govorot ne e razbirliv rabotite (naredbite)ne se izvrsuvaat kako sto treba.Koga rabotite ne se vrsat kako sto treba strukturata na opstetsvoto e poremetena. Koga strukturata na opstetsvoto e poremetena kaznite ne se sootvetni za kriminalot koj se pravi. A koga kaznite ne se sootvetni za kriminalot togas lugjeto neznaat sto da pravat.Filozofot se vikal Konfucie.

Toj govorel za znacenjata na zborovite.

Kampnjata protiv abortusot se vodi pod mototo Za pravoto na zivot. A kampanjata protiv Za sloboden izbor.

Imas i koga nemas. Kreditna karticka. Skopsko i se e mozno.Vtorite precki vo komunikacijata se od oblasta naPercepcijata na realnosta.

Svetot na realnosta e slozen,beskonecen i vo postojani promeni.

Od druga strana pak covekovite setila za dopir,vid, sluh,miris i vkus se so ogranicena mok, i kaj sekoj covek mentalniot filter mu e razlicen. Lugjeto ja dozivuvaat realnosta na razlicen nacin. Nie pravime razlicni vidovi na:

1.Abstrahiranje

2.Gradanje na pretpostavki i zaklucoci

3. Modeli na procenuvanje1.ApstarhiranjetoProcesot vo koj nie go fokusirame naseto vnimenie na nekoi poedinosti a drugi gi ispustame od vid se narekuva apstarhiranje.

Vo procesot na komuniciranjeto e mozno i toj sto informira za nastanot da se koncentrira na nevazni nesta no i toj sto ja prima informacijata vone da gi percepira samo nestata sto nemu mu odgovaraat.

Selektivno vnimanie.

Koj vid na selktivnost ke se pojavi kaj ednata i kaj drugata strana zavisi od golem splet na okolnosti, no i od nivnata namera sto sakaat da postignat so porakata odnosno kako sakaat da ja protolkuvaat.

Mozni se nenamerni greski od strana na isprakacot koga toj, na primer, zaradi sopstevnoto neznaenje, koristi sterotipi za opis na sostojbite,vo smisla Kamerata nikogas ne laze, i deluvaat po principot na lugjeto koi sto pomalku znaat za nestata tolku se poubedeni vo niv i poveke veruvaat.

Vtorite greski se zaradi namerna ili nenamerna pristrasnost, odnosno koristenje na zborovi pred se epiteti koi vrednosno go obojuvaat nastanot.

Grupa huligani, sverceri go blokiraa patot.

Borba za traen mir. Borba protiv bolesti, protiv korupcija, front protiv bezakonieto.

Vtoriot model na pravenje greski pri percepcijata na realnosta e izvlekuvanjeto na nekoi zaklucoci i prepostavki na koi go temelime naseto odnesuvanje a za koi ne mora da imame materijalni dokazi.

Ova znaci prevzemanje rizik vrz osnova na pretpostavuvanje, prognoza, ocekuvanje koe ne se temeli vrz sigurni dokazi tuku na,analiza na raspolozivi pokazateli, statistika, verojatnost na intucija, i sopsobnost da se podnese rizikot.

Ova e od osobena vaznost pri donesuvanjeto na biznis odluki. No cesto vie so vaseto odnesuvanje mozete da provocirate pozitiven ili negativen odnos kon vas ili kon vasata kompanija, vrz osnova na predizvikani pretpostavki.

Primer. Ostanuvanje na rabota najmalku dva casa poveke od drugite vraboteni.

3.Gradenjeto na procenki za sostojbite, moze da bide pod vlijanie na streotipizirani mnenija.

Tri vida.

1.koga celata grupa ja identifikuvas so eden pripadnik na grupata ili eden proizvod. (crnogorcite mrzlivi, bosancite glupi, Slovenkite rasipani, albancite primitivni) Site lekovi na nekoja fabrika se so somnitelen kvalitet.

2. nemoze da ima promeni kaj lugjeto rodeni vo vreme na komunizmot.Nemoze da se menuvaat nivnite naviki.

3. Zaklucuvanje vrz osnova na polarizacija. Manihejska podelba dobro ili loso, belo ili crno, silno ili slabo, bez nijansi i mesanje.

Vlijanieto na vkorenetite stavovi i mnenija1. Lugjeto najcesto citaat vesnici i gledaat programi koi gi potvrduvaat nivnite stavovi i uveruvanja. Tie baraat potvrda na ona sto go mislat i sto go sakaat. Koga se soocuvaat so informacii koi ne go potvrduvaat toa sto tie go mislat odgovorot e: Odbivanje, iskrivuvanje, ili izbegnuvanje(ignoriranje)Sportski vesnici.2.Odbivnost kon novi informacii.Sekoja nova informacija koja upatuva na toa deka toj treba da go promeni negovoto veke oblikuvano mnenie ne dopira do nego. Takviot stav moze da bide rezultata na dlaboko vkoreneti predrasudi, mnenija, religiozni opredelbi ili emocii.3.Odbivnost da se prifatat argumenti zaradi nedovolniot kredibilitet na izvorot.Ako nedemokrat zboruva za demokratija. Ako mnogu bogat zboruva za zastita na siromasnite, Kriminalec za borba protiv kriminalot.4. Vlijanieto na dnevni emocionalni stresovi ili neprijatnosti isto taka mozat da vlijaat vrz odbivniot odnos kon informacii za podobar zivot ili svetli perspektivi.Neverbalna komunikacijaSpored nekoi istrazuvanja 6090% od vkupniot efekt na porakite zavisi od neverbalnite kompnenti.Vo tie komponenti spagjaatc1 Izgledot2.Jazikot na teloto(gestikulaciite)3.Tisinata, vremeto i zvucite1.IzgledotIzgledot sozdava vpecatok kaj primacot na porakata uste pred da ja ima procitano ili slusnato.Vo zavisnost od kovertot vo koj imate dobieno poraka, negovata golemina, izgled,tezina. Od toa kako e ispisana vasata adresa i koj go ispraka zavisi prviot vpecatok za vacnosta na porakata i isprakacot. Seta sodrzina i nejziniot izgled davvat informacija uste pred so nea citatelot da se zapoznae.

Pri verbalnata komunikacija

Uspehot na komunikacijata zavisi od:

Licniot izgled. Obleka,nakit,frizura,sminka,lakirani nokti, urednosta, stasot i sl. Tie isprakaat poraka za mocnoto vase zanimanje.vozras,pol.nacionalnost,socijalna i ekonomska polozba,raboten status i sl.Izgledot na mestoto vo koe se pojavuvate, od koe isprakate poraka:

Goleminata na sobata(salata),lokacijata,namestajot,masinite,arhitekturata, dekoracijata na zidovite,podot, kilimite,svetlata, prozorite,pogledot.Poniskiot raboten status, vo pamali i poniski prostorii.

Primer. Hotel Evropa.

Viktorijanska arhitektura.Na tri sprata.Govorot na telotoIzrazi na licetoSo pomos na izrazi na ocite i na liceto vie mozite uspesno da komunicirate. Tie mozat da otkrijat skrieni emocii- lutina, iznerviranost,zbrkanost, entuzijazam,strav, omaraza. Radost, ljubov,interes, zalenje, iznenadenost, ramnodusnost ili sl.Tie mozat da pokazat kontradiktornost so verbalnata poraka. Ne sum iznerviran.So direkten kontakt vo oci moze da izrazite prijatelstvo, ili so krienje na pogledot sram i sl.Gestovi i poziSo race.So prsti.Drzenje na telo.So noze.Miris i DopirParfem. Neprijaten miris, potenje.Guskanje, cukanje po ramo. Pregrnuvanje,tepanje.GlasParalanguage. Ja pravi razlikata Sto e kazano i kako e kazano.Mali GJokica. Mojata ucitelka e lesna zena.

Tisina. Nemanje odgovor koga nesto ke prasate.koga nekoj nesto ke kaze, koga ke postavite prasanje na koe drugite cekaat vie da go dadete odgovorot.

Vreme. Dali doagjate na vreme. Pravite raboti vo isto vreme.

Zvuci

Pokraj govorot.

Smeenje, iskasluvanje, zvuci na odobruvanje, neodobruvanje , no i zvuci od masini koi mozat da dadat informacija za nesto.(kompjuter,mobilen, melodija) lili marlen.Principi i tehniki na pisuvanje biznis porakiDa se sostavi dobra(efektivna) poraka mora da se pridrzuvate do nekoi osnovni pravila pri nejzinoto sostavuvanje.Tie se eden vid vodic pri izborot na sodrzinata i stilot na prezentiranjeto.

Anglicanite gi narekuvaat sedumte: S

1.Comleteness, Concisness, Consideration, Concreteness ,Clarity, Courtesy, Correctness

Ili Treba informcijata da bide:

Celosna

Koncizna

So razbiranje za drugite

Konkretna

Jasna

LJubezna

Korektna1. Celosnost(potpolnost, seopfatnost) na informacijataVasata informacija e celosna ako gi sodrzi site elementi(podatici, fakti) koi mu se neophodni na vasiot citatel ili slusatel da reagira na nea na nacin na koj vie posakuvate.

Da se potsetime deka lugjeto koi komuniciraat megju sebe se razlikuvaat po nivnite mentalni filteri: koi zavisat od nivnoto poteklo,nivnite zivotni opredelbi potrebi,stavovi,status i emocii.

Celosnosta na informacijata e nepohodna od nekolku pricini.

Prvo. Celosnata informacija mnogu poverojatano ke ja postigne posakuvanata cel, i ke obezbedi da ne gubite vreme i da pravite dopolnitelni trosoci zaradi potrebata od nejzino dopolnuvanje ili doobjasnuvanje.

Vtoro.Taa pomaga znacitelno vo gradenjeto doverba kon izvorot na informacijata.

Treto. Mnogu e bitna zaradi izbegnuvanje na trosoci koi kompanijata mozebi ke mora da mu gi plati na klientot vo sudski proces ako ne bil celosno informiran za proizvodot ili uslugata.

I posledno. Celosnite informacii koi navidum izgledaat beznacajni, stanuvaat od osboena vaznost pri dokazuvanje na nekoja postapka pred sudot ili vo vrska so nekoja rasprava.

Za da se postigne celosnost pri kreiranjeto na biznis poraka, dobro e da gi imate na um slednive pravila:

Odgovorete na site prasanja sto treba.

Dodajte nesto plus, koga smetate deka e pozelno

Napravete kontola so pomos na pette w,

Odgovorete na site prasanja

Koga treba da odgovorite na nekoe pismo vo koe klientot prasuva pod koi uslovi moze da go kupi proizvodot ili uslugata od vas, dobroe da mu gi dadite site odgovori i alternativi na toa prasanje.

Ako vo vasiot odgovor gi nema site relavantni informacii za toj da donese odluka, togas toj ke ve smeta ili za nemaren, nezainteresiran, ili pak deka namerno ste skrile vazni informacii, so sto ja gubi doverbata kon vas. Zatoa pred sekoj odgovor napravete si spisok na sekoe prasanje od baranjeto na koe treba da odgovorite. Ponekogas vi e potrebano da znaete sto tocno saka klientot. I togas e najdobro da mu dostavite prvo lista da gi konkretizira baranjata za da mu dadite odgovor na sekoe od niv.

Ispustanjeto od pred vid na nekoi informacii mozat da predizvikaat seriozni finansiski implikacii. Na primer pri trgovijata so akcii na berza ili preku investicionite fondovi, edno ispustanje na zborot,, prodajte gi denes,, moze da dovede do odlozuvanje na prodazbata ili na kupuvanjeto i do gubenje na ogromni sumi pari.2. Dodavanje na nesto plus, koga smetate deka e potrebnoMoze da dobiete pismo so prasanje: kako da stanam clen na vasata stopanska komora iako ne sum od Makedonija/

Mozete samo kuso da mu odgovorite, dali i kako. A moze da ja iskoristite prilikata da mu gi predocite site pogodnosti od clenstvoto, da go informirate za sledniot sostanok, mestoto na odrcuvanje i sl.Ili ako mu pisuvate pismo na nekoj koj stotuku otvoril tekovna smetka vo vasata banka.

Moze da mu kazete samo na kuso. Vi blagodarime sto gi koristite uslugite na nasata banka a mozei da ja iskoristite prilikata da go informirate koi se novi uslugi i moznosti gi nudi bankata.

Anegodota. So prodavacot na pribor za ribolov.

So provacot na hartija za pakuvanje i toaletna hartija.3. Proverka so pette dabl ju i so drugite bitnosti.Eden od moznite nacini za proverka na celosnosta na informacijata e da vidite dali ste odgorile na prasanjata po koi se komponira sekoja vest. Toa se pette dabl ju.Who

What

Where

When

Why I ponekokogas How

Ova se pravilata za pravenje na informacii od opst vid.Vo zavisnost od toa sto sakata da go naglasite, ja zapocnuvate informacijata so odgorot na edno od ovie prasanja. Na primer.

Koj- Pretsedatelot na kompanijata....

Sto- ve pokanuva na sobranie na Akcionerite

Kade koe ke se odrzi vo salata za ostanoci na kompanijata vo Skopje

Koga na 25.april so pocetok vo 20 casot

Zosto. So cel da bide razgledan i usvoen izvestajot za rabotata na kompanijataAko informacijata e za nastan sto se odrzal ili za nekoja nabavka mora da go sodrzi i odgovorot kako pominal sostanikot ili kako da se napravi nabavkata.Mnogu e vazno so dogovorot na koe prasanje ke ja zapocnete informacijata.Vestite za smtta na nekoj covek obicno zapocnuvaat so: Sinoka vo Skopje, po kuso boleduvanje, pocina toj i toj.Golemo nevreme, gi zafati SADNa patot Skopje Gevgelija, sinoka se sluci soobrakajna nesreka.Pulicerova nagrada za vest.Sinoka vo Virdzinija, DZerald Skot(35) se obidel so kibrit da proveri dali ima benzin vo rezervoarot na negoviot sevrolet. Imase zena i dve deca.Mujo. Umrla majka. Prodajem mercedes.2.Konciznosta na porakiteSo konciznost na porakata se stedi vreme i kaj onij sto ja ispraka i kaj onoj sto ja dobiva. Da bidis koncizen znaci da go kazis toa sto sakas da go kazis so najmal mozen broj na zborovi bez da gi zrtvuvas site relavantni elementi koi treba da gi sodrzi porakata. Taa pomaga da se naglasat nestata. Preku eleminiranje na nepotrebnoto vie pomagata osnovnata ideja da dojde do izraz.

Konciznost se postignuva preku:

Eliminiranje na nepotrebni opisni elementi, i nivnata zamena so jasen poim.

Vklucuvanje samo na relavantni elementi

Izbegnuvanje na nepotrebno povtoruvanje

Primer.

Vo ovaa prodavnica se prodava sveza riba.1.Primeri za izbegnuvanje na opisni zborovi:A.Imajki gi pred vid dadenite okolnosti- vo ovoj slucajSo ogled na faktot deka - poagjajki odSpored moeto stojaliste- jas mislamB.Dozvolete mi da vi kazam - neVo odgovor na vasevo pismo bi sakal da naglasam- neV. Ni treba masa na okolu koja ke sedat poveke lugje za vreme na sostanocite. Ni treba konfernciska masa so 10 stolcinja.Na Trajce mu bese poznato deka- trajce znaesePostojat poveke pravila koi treba da bidat pocituvani.Poveke pravila treba da bidat pocituvani.

2.Vklucuvanje samo na vaznite elementiZa da bidite sigurni deka se vkluceni samo vaznite elementi treba:

1.Drzete do celta na porakata.

2.Otfrlete gi nevaznite zborovi i dolgite nejasni recenici.

3.Ne mu gi kazuvajte na sogovornikot ili primacot onie raboti za koi e ocigledno deka gi znae, i ne gi povtoruvajte odgovarajki negovite prasanja vo dolzinata vo koja tie bile postaveni.

4.Izbeguvajte gi dolgite vovedi,nepotrebni obkasnuvanja,prekumerni pridavki i podmeti(epiteti),pompezni zborovi( vo ovoj vazen moment, istoriski cin), ponizna ljubeznost.

5.Prejdete vednas na glavnata poenta takticki i precizno.

Ima mnogu primeri.Pisma. Obrakanja. Govori.3.Izbegnuvajte gi neporebnite povtoruvanjaPonekogas povtoruvanjeto e neophodno zaradi naglasuvanje. No koga nesto ke se povtori dva tri pati stanuva dosadno i glupo.

Nekolku nacini za izbegnuvanje na povtoruvanjata:

1.Koristete go kusoto ime otako ste go upotrebile ednas dolgoto. Institut za socioloski i politicko pravni istrazuvanja. Posle samo Institutot. Ili fabrika za maslo blagoj GJorev. Fabrikata.

2.Koristet kratenki namesto da go povtoruvate celoto ime na kompanijata postojano. ( ili tie, taa)

3.Otstanete gi site nepotrebni povtoruvanja, frazi ili recenici. (paralingvisticki paterici), mislam, znaci, neli, odis tamu ne? I sl.4. So razbiranje za drugitePromislenosta na porakata znaci deka taa e podgotvena na toj nacin sto vie pri nejzinoto sostavuavnje ste se stavale postojano vo ulogata na onoj na kogo mu e namenata, i ste procenuvale kakov efekt taa bi mozela da predizvika.So drugi zborovi treba da gi zamislite onoj sto treba da ja cita vasata poraka, da gi imate na um negovite zelbi, problemi, okolnosti vo koi se naogja, emocii,i moznata negova reakcija na vasata poraka. Potoa pocnuvate da ja sostavuvate porakata pretpostavuvajki na koi zborovi vie pozitivno bi reagirale da ste na negovo mesto. Ova znaci da bidete vo dosluh so lugjeto, da ja poznavate prirodata na covekot, odnosno ja prilagoduvate svojata poraka na negovite potrebi , normalno imajki gi na um pred se intersot na svojata kompanija.

Po nekolku indikatori od porakata moze da se vidi kolku ste go imale ova vo pred vid:

Fokusirajte se na ,,vie,, na na jas i nie

Pokazete go vasiot interes za klientot i ukazete na negovata korist, od vasiot proizvod ili usluga.

-Naglasete gi pozitivnite strani i prijatnostite

Naglaseto vaseto pocituvanje na secij integritet i na etickite normi1.Namesto bi sakal da vi cestitam- Vi cestitam na vasetoNie davame 8% kamata- Vie dobivate 8% kamataNie ke vi gi dostvimeVie ke ja dobiete poracanata stokaNo ne treba da se pretera, da ne se svati sarkasticno.2.Vie mate moznost od sega da ja proveruvate sostojbata na vasata smetka na e mail ili sekoj den..3.ne. Ne e vizmozno da vi otvorime smetka. Tuku. Vednas otkako vie gje gi dostavite ovie dokumenti nie gje vi otvorime smetka.Da pokazes, custvitelnost(razbiranje za drugite) znaci da imas sopstven integritet,(dostoinstvo) da se pridrzuvas do visokite moralni standardi.licna cest,vistinoljubivost,i iskrenost vo tvojata pisana i verbalna komunikacija.Honest CommunicationCesnosta ne e ednostavna rabota bidejki e tesno povrzana so sustinata na covekovata priroda. Cesnosta postoi koga covekot go ima oblikuvano svoeto mislenje za toa sto e dobro a sto e loso i izbira da go pravi toa sto e dobro. Doverbata vo necija cesnost nemoze da se stekne samo vrz osnova na toa sto toj gi izbegnuva nelegalnite aktivnosti. Etickite normi se mnogu posirok poim od cistata legalnost.

Vetuvanjata dadeni vo govori,pisma i reklamni oglasi treba da bidat besprekorno ispolnuvani.

Cesnosta vo delovnoto komuniciranje moze lesno da se proveri preku reklamite, etiketite i prodazbata. Poluvistinite, preteruvanjata, i namernorazubavenite opisi na proizvodite i uslugite,koi ne odgovaraat na nivniot kvalitet ne se cesna kominikacija.4.KonkretnostaPorakata da vi bide konkretna, da se odnesuva na jasen predmet, cel, aktivnost, covek, treba da gi sledite slednite principi.

Da koristite tocno opredeleni fakti i brojki

Da vmetnite aktivnost pri upotrebata na glagolite

Da izberete slikoviti prestavi za toa sto sakate da go kazete a ne nejasni, maglivi.1.Brojki i faktiNe ovoj komjuter e brz , tuku na nego mozat da se otpecatat 1000 personalizirani pisma so 150 zbora za eden cas.Ovoj proizvod ima dobieno mnogu nagradi- Ova vino ima dobieno prva nagrada tamu i pet vtori mesta tamu i tamuIzbegnuvajte, malku, mnogu visoko nisko dolgo kuso brgu podocna. Normalno ima isklucoci. Koga nemozete da kazite fakt ili diplomatski se izrazuvate.2.glagoli Ne. Testovite napraveni od nasa strana. Tuku Nie napravivme testoviPodatocite se provereni od . . . . Naseto oddelenie gi proveri podatocite3.So pomos na komparacii ili ilustracii ili figurativno izrazuvanje, pridonesuvate za slikovitosta.Osobeno vo reklamite.Kolku pobrzo, kolku podobro ,kolku poevtino.5.Jasnost

Jasnosta podrazbira stepen na razbrlivost na porakata koj ovozmozuva primacot da razbere sto sakate da mu kazete. Vie sakata licnosta na koja i ja upatuvate porakata da gi interperetira, da gi razbere zborovotie si istoti znacenje koe vie niv im go pridavata. Da se postigne toa ne e sekogas lesno, bidejki individualnite iskustva ne se isti a pak zborovite imaat razlicni znacenja i mozno na razlicen nacin da se razberat.

Za da se izbegne nejasnosta, moze da vi bide od pomos ako:

-Izbirate, kusi,poznati i voobicaeni zborovi. -sostavuavte kusi i jasni recenici i paragrafi

-vodite smetka za lisnoto izgovaranje,citanje na zborovite i na recenicite.

-vklucuvate primeri, ilustracii i drugi pomocni sredstva koga e toa mozno.1.kusi i poznati zboroviOtprilika , ne cirka(lat.)Posledica- konesekvencaCelosno ne par ekselansKorisno- utilitarnoProfitno-lukreativnoPostojat mnogu izrazi vo ekonomijata koi mocat da se prevedat i da bidat jasni. Strucnite termini zamagluvaat.Toj e tolku pameten sto nisto ne go razbirame.2.Kusi i jasni receniciKusite recenici se razbirlivi. Ekspertite za delovno komuniciranje, sugeriraat deka recenicata vo ovj vid komunikacija treba da ima maksimum 16-20 zbora. No obicno dobrite biznis pisma sodrcat recenici od 3-30 zbora. Sekoja misla koja bara poveke od 30 zbora treba da bide uste ednas razgledana i skusena, podelema na dve zaradi jasnost.

Vo biznis komunikacijata i pragrafite treba da bidat sto e mozno pokusi. Prosecnata dolzina na paragrafot vo delovnata komunikacija treba da bide vo prosek 4-5 reda vo pisma, 8-9 reda vo izvestai i vo drugi informacii.

Sepak se smeta za prifatlivo ako paragrafot e dolg od 2-10 ili 12 reda.

Edinstvo vo recenicata i vo paragrafot.

Vo recenicata treba da ima edna misla zavrsena i obedinete. Ne mozete vo edna recenica da kazete: Jas ne zboruvam angliski ama sviram truba.

Edna ideja se smestuva vo eden paragraf. Za sekoja nova se pocnuva nov.

Koherentnost (zgusnatost, zbienost) za jasno znacenje na recenicata.Nie porano prodavavme patiki. Vo toa vreme rabotata ne ni odese.

Koga porano prodavavme patiki rabotata ne ni odese.Naglasuvanje za jasna recenica.Avionot konecno ja dostigna brzinata na zvukot i stana mnogu tesko da se kontrolira.Koga avionot ja dostigna brzinata na zvukot stana mnogu tesko da se kontrolira.3.da se postigne citlivost, slusanost na tekstotKoi zborovi ke gi odberete vo procesot na kreiranjeto na vasata poraka i kakov vid na recenicka konstrukcija ke sostavite zavisi od obrazovnoto nivo na popzlacijata na koja i se obrakate.

Postoja razlicni metodi za merenje na stepenot na citlovosta na eden tekst.

Eden od oniv e tnr. Fog indeks. Toj e zasnovan na dva faktori. Na dolzinata na recenicata i na procentot na teski zborovi.

So pomos na ovoj indeks mozete da utvrdite vo koja stepen vasiot tekst ke bide razbirliv za lugjeto so visoko,sredno ili samo osnovno obrazovanie.

Fog indeks:1, Utvrduvate prosecna dolzina na recenicata Gi zemate prvite 100 zbora od tekstot. Go delite vkupniot broj na zborovi na brojot na recenicite vo tekstot.2. Presmetuvanje na procentot na tecki zborovi za izgovaranje.Gi prebrojuvate zborovite vo tekstot koi sodrzat tri ili poveke samogasnici. Vo ovoj broj gi vklucuvate neobjasnetite kratenki kako NATO na primer ili AJ BI EM, I go delite brojot na teski zborovi so vkupniot broj na zborovi. 3. Gi sobirate prosecniot broj na recenici so prosecniot broj teski zborovi i dobieniot broj go mnokite so 0.4.Dobieniot broj na ovoj nacin se narekuva fog indeks i go pokazuva brojot na godinite prosecno obrazovanie koe mu e potrebano na citatelot da go razbere tekstot.Primer. Zemate tekst koj e dolg 110 zbora.

Prebrojuvate deka vo nego ima 6 recenici.Go delite brojot 110 na 6 i go dobivate brojot 18.3.Potoa gi prebrojuvate zborovite so tri i poveke samoglaski i pronaogjate 14. takvi zborovi. Go delite brojot 14 so 110 i dobivate 12.7%

Gi sobirate brojot 18.3 i 12.7 i go dobivate brojot 31.0.

Ovoj broj go mnozite so 0.4 i dobivate Fog indeks, koj vo ovoj slucaj iznesuva 12.4.

Toa znaci deka vakiot tekst e razbirliv samo za lugje so najmalku 12 godini obrazovanie ,odnosno so najmalku zavrseno sredno uciliste i poveke.

Pri broenjeto ba zborovite treba da se imaat na um i slednite pravila:

1.mart 2007 godina gi broite kako tri zbora. (Godininie i site ostanati numerikki broevi napisani so brojki se brojata kako eden zbor.

Eden milion dolari, se broi kako tri zbora.

5/2 se dva zbora, napisano peti i pol kila se cetiri zbora.polu-teska kategorija se dva zbora.

Ne se brojat. Brojkite ili bukvite so koe e oznacen pocetokot na paragrafot ili nabrojuvanjata. Broevite ne gi boite kako zborovi so poveke samoglaski ako se napisani so brojka tuka kako zborovi so edna samoglaska. Ako se napisani so zborovi togas se brojat vo zavisnost od samoglaskite no ako e napisano dvanaesto mesecen period imate tri zbora so tri samoglaski i poveke.

Analizite vo svetot pokazuvaat deka lesno citlivi i razbirlivi tekstovi se smetaat onie so indeks od 8-12 odnosno onie za koi e dovolno zavrseno osnovni ili sredno obrazovanie. Tekstovite vo vesnicite i spisanijata, imaat prosecen indeks megju 9-10 a naucnite spisanija megju 11-12. No ako vasata analiza pokazuva deka Fog indeksot na vasiot tekst e 13. ili poveke, togas veke rizikuvate vasata poraka da ne bide razbrana ili da bide ignorirana.

Fog indeksot ne e garancija za razbirlivosta na tekstot. Negoviot avtor, Robert Ganing Robert Gunning, go narekuva mal sistem za predupreduvanje.

Mora da se imaat predvid ogranicuvanjata od vidot,Mnogu kusi recenici vo tekstot mozat da go napravat neinteresen. Ako povtoruvate eden zbor povekepeti vo recenicata imate los stil. Ako koristite navredlivi zborovi, moze tekstot da bide odbiven. Ako vi e nejsna mislata Fog indeskot moze da vi bide dobar no tektot pak nerazbirliv.4. koristenje primeri, ilustracii i drugi vizualni sredstva koga e potrebno zaradi jasna prezentacija.Kogi imate podolga prezentacija i komplikuvana materija, togas e korisno da se obidite davate intersni ilustracii, primeri, analogii i slicno.

Vizuelno mozete da da odvoite razlicni paragrafi, so boja so broevi, ili brojkite da gi prezentirate vo pregledni tabeli.1LJubeznosta vo komunikacijataLJubeznoto komuniciranje pomaga da go zacvrsite vaseto biznis prijatelstvo i da sozdavate novi prijateli vo vasiot biznis.

Naprevete od vasite prijateli klienti, od vasite klienti prijateli.Postoi razlika megju formalnata uctivost i iskrenata ljubeznost. Farmalnata postiu vo sekoe pismo vo koe ima ve molam ili vi blagodaram.

Ovie soveti pomagaat za postignuvanje na ljubeznost vo komunikacijata:1.Bidete takticni, pretpazlivi i imajte pokituvanje za onoj so kogo komunicrate.2.Izbegnuvajte zborivi ili izrazi koi mozat da iritiraat, navredat ili potcenat.3. Upotrebete zborovi na izvinuvanje no dobro odmereno, ne preterano.PrimeriNeljubeznoVaseto pismo ne e voopsto jasno i jas nemozev da go razberam.LJubezno.Ako korektno go razbrav vaseto pismo...Ako vnimetelno ja procitavte vasata polisa za osiguruvanje, toga ke bevte sposoben da odgovorite na prasanjata za vas.Ponekogas recnikot vo polisite za osiguruvanje e tezok za razbiranje. Dozvolete mi da pojasnam nekoi od prasanjata za vas.Ocigledno veke ste go izumile toa sto vi gi napisav pred dve nedeli.Kako Sto spomenav vo moeto pismo pred dve nedeli...Sekako postoi razlika vo komuniciranjeto so kolegite od kompanijata i so klientite.Ako reklamata gi doveduva klientite do vratata na kompanijata, ljubeznosta kon niv na vrabotenite treba da gi zadrzi a neljubeznosta moze da gi izbrka.2. Zborovi sto iritiraat, navreduvaat ili potcenuvaat.Gluposti, nedozvolivo, glupoNedozvolen humorPotcenuvanje7. KorektnostPrincipot na korektnost podrazbira ne samo gramaticki korektno pisuvanje ili izrazuvanje, bidejki toa moze da bide sosema korektno gramaticki no pak da bide navredlivo ili da ne ja postigne svojata cel. So da se postigne korektnos vo porakata treba da se vodi smetka za slednite nesta:

1.da se koristi vistinskoto nivo vo obrakanjeto.

2.Da se davaat samo provereni fakti, so zborovi i brojki.

3da nema pravopisni greski

4.Vnmavajte da ne vi se provlece nekoj diskriminatorski izraz

5.proverete gi prethodinte 6 ,,s,,1.Nivo na obrakanje.Postoi: Formalno nivo na komuniciranje

Neformalno

SupstandardnoFormalnoto nivo se koristi koga pisuvate naucen trud, pravni dokumenti, dogovori i drugi materijali koi se ocekuva da bidat so takov precizen jazik. Izrazite voobicaeno, podolgi, nesekojdnevni i nepersonalizirani.Neformalniot jazik se korisati vo biznis komunikacijata, za pisma izvestai, vo vesnicite i vo sekojdnevnata komunikacija.Anticipira ocekuvaNormativ praviloKonstitucionalizam ustavnostOportuno vaznoSubstandardenOd nemajkade- zaradi neophodnostArgo. Jazik na posebni grupi, mladi.TrevaSrebreni lisiciGragjevinac4uU22.Tocni fakti brojki, i zborovi3.Pazete na mozno diskriminiranjeZena profesija - sekretarka, generalna sekretarka, musterika, meraklika pretsedatelka , ambasadorka, ministerka, direktorka,Domakinki, zenite klientiKvalifikacii: laden tip, mrzliv, bezkorisen, skrzav, zezok temperament,nezdrav.Pri oslovuvanje:Ne moze: Gospodin Trajkovski i g-gja MaraTuku Gospodin Trajkovski i ggja Trajkovska Ili Gospodin Petre i g-gja Marija TrajkovskiNe moze Gospogja Marija Popova i Pero