BIJELI SVIJETCRNBESPLATAN PRIMJERAKavgust, 2008. broj 2

DANI KLEIN I EVROPSKI PARLAMENTARCIPOSJETILI ROMSKI INFORMATIVNI CENTAR

U ovom broju donosimo: Usvojeni akcioni planovi Aktuelnosti iz romskih zajednica

Obilježena Evropska sedmica imunizacije u BiH + DODATAK NA 12 strana

strana 2

RIJEČ IZDAVACASADRŽAJ

RIJEČ IZDAVACA

USVOJENI AKCIONI PLANOVI

DANI KLEIN I EVROPSKI PARLAMENTRACI POSJETILIROMSKI INFORMATIVNI CENTAR

POSJETA KOJA JE URODILA PLODOM

LOKALNI IZBORI U BiH

VIJEĆE NACIONALNIH MANJINA

JA SAM DIJETE, VAKCINIŠI ME

CILJ JE STVORITI TRAJNIKOLEKTIVNI IMUNITET

IMUNIZACIJA/VAKCINACIJA DJECEU ROMSKIM ZAJEDNICAMA

AKTUELNOSTI U ROMSKIMZAJEDNICAMA

PRIČA O USPJEHU

PORIJEKLO ROMA

KRALJ ROMSKE MUZIKEOTIŠAO U NEZABORAV

2

3

4

5791112

14

151718

20

Dizajn, fotografije i uredništvo

RICtim

Tiraž 2.500 kom.

Magazin "Crno bijeli svijet" izdaje se u sklopu projekta: "Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju". Ovaj projekt finansijski podržavaju World Vision Inc. i US Department of State. Na realizaciji projekta zajednički sarađuju Vijeće Roma BiH i World Vision BiH. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom magazinu nisu zvanični stavovi World Vision Inc. i US Deparment of State.

Vijeće Roma/Romski Informativni Centar

Franjevačka do broja 6 71000 Sarajevo

tel/fax.:+387 33 236 910 e-mai: bhric_office@hs-hkb.ba

web: www.bhric.ba

Veliki RIC pozdrav! Kažu da je svaki prvi korak najteži. Mi smo taj korak napravili i prvi broj magazina „Crno-bijeli svijet” se pred vama našao u mjesecu maju. Od tada smo primili veliki broj čestitki, sugestija i prijedloga, što nam je bilo od izuzetne važnosti za daljnji rad. Kao rezultat, pred vama je drugi broj RIC-ovog magazina. U ovom broju čast nam je objaviti informaciju koju smo mogli samo poželjeti - Vijeće ministara BiH je na sjednici održanoj 3. jula ove godine usvojilo Akcioni plan za rješavanje problema Roma u oblastima zapošljavanja, stambenog zbrinjavanja i zdravstvene zaštite i Deklaraciju o pristupanju Dekadi uključenja Roma 2005.-2015. Za Bosnu i Hercegovinu, RIC i romsku populaciju ova odluka je od izuzetnog historijskog značaja. U ovom broju pišemo i o posjeti Dani Klein, evropskih parlamentaraca i predstavnika Delegacije Evropske komisije u BiH Romskom informativnom centru, sastancima sa romskom mrežom i predstavnicima institucija vlasti u BiH. Posjeta i podrška ovako visoke delegacije RIC-u najbolji je pokazatelj prepoznatljivosti našega rada. Pratili smo i obilježavanje Evropske sedmice imunizacije djece. Posebno mjesto u magazinu zauzima značaj predstojećih lokalnih izbora za Rome u BiH, registracija i lista romskih predstavnika za lokalne izbore 2008. Pred vama je i članak o Vijeću nacionalnih manjina pri Parlamentarnoj skupštini BiH. Aktuelnosti iz romskih zajednica su opisane perom RIC-ovih novinara-volontera iz cijele BiH. Također, s ovim brojem otvaramo serijal članaka koji govore o porijeklu Roma. Prenosimo i posljednji pozdrav kralju romske muzike, Šabanu Bajramoviću. Zbog velikog interesovanja čitalaca, ali i velikog broja dešavanja i tema o kojima vas želimo informirati, u dodatku ovoga broja možete saznati više o aktivnostima RIC-a, analizi pisanja medija u BiH o romskim pitanjima, regionalnim aktivnostima usmjerenim ka praćenju saradnje s medijima i njihovom izvještavanju o problematici sa kojom se Romi susreću u regionu. Vašu pažnju želimo usmjeriti i na posebna izdanja RIC informatora koja posvećujemo obilježavanju Svjetskog dana Roma (8. april) i proslavi najradosnijeg romskog praznika – Đurđevdana (6. maj),sa detaljima o manifestacijama i proslavama održanim širom BiH. Prvi broj magazina distribuiran je prema romskoj mreži, NVO, romskim zajednicama, institucijama, donatorima, regionalnim romskim mrežama. Nastojat ćemo da ovaj broj bude dostupan i širem čitateljstvu. Mi smo tu da vas informišemo o aktuelnostima i procesima važnim za romsku populaciju i cjelokupno društvo u BiH. Zahvaljujemo vam na interesovanju i ukazanom povjerenju. Nadamo se da ćete i u ovom broju naći sadržaje koji će vas zainteresovati. Očekujemo i dalje vaše sugestije i prijedloge koji će dati doprinos poboljšanju magazina „Crno-bijeli svijet”. RIC tim vas pozdravlja i zahvaljuje na saradnji i podršci.

3 strana

USVOJENI AKCIONI PLANOVI

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na sjednici održanoj 3. jula ove godine, na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH usvojilo Akcioni plan BiH za rješavanje problema Roma u oblastima zapošljavanja, stambenog zbrinjavanja i zdravstvene zaštite. Istovremeno, Vijeće ministara BiH donijelo je Odluku o osnivanju koordinacionog odbora za praćenje provođenja ovog akcionog plana, te usvojilo Deklaraciju o pristupanju BiH Dekadi uključenja Roma 2005-2015. Sa ranije usvojenim dokumentom iz oblasti obrazovanja Roma, ovim akcionim planovima je zaokružen ciklus planova za rješavanje osnovnih problema Roma koji su indicirani u Strategiji za rješavanje problema Roma, koju je Vijeće ministara BiH usvojilo 2005. godine. U izradi ovih dokumenata učestvovali su predstavnici romskog nevladinog sektora, a mnoge međunarodne vladine i nevladine organizacije dale su stručnu i materijalnu podršku u izradi ovih planova.

Usvajanjem akcionih planova Bosna i Hercegovina je ispunila uslov potreban za pristupanje Bosne i Hercegovine međunarodnoj inicijativi DEKADA UKLJUČENJA ROMA 2005-2015.

Dеkаdа uključenja Roma jе političko iskazivanje volje država članica da na institucionalan način riješe problem Roma. Istovremeno, ona predstavlja iniciјаtivu, pоkrеt i prојеkt kojem је cilj dа u dеsеtоgоdišnjеm pеriоdu (2005–2015) znаčајnо smаnji diskriminаciјu prema Romima i utječe na poboljšanje njihovog socioekonomskog statusa. Dekada uključenja Roma je međunarodna inicijativa koja prvi put i na jedinstven način okuplja predstavnike vlasti, međunarodne vladine i nevladine organizacije i predstavnike romske zajednice s ciljem promjene života Roma na području Evrope.

“Ništa o nama bez nas” Deklaracija Dekade naglašava ključni značaj učešća Roma u cjelokupnom procesu njenog nastanka i realizacije. Predstavnici Roma i organizacija civilnog društva su uključeni u svaku fazu Dekade. Romi su oblikovali i definirali viziju od samog začetka. Romske grupe i eksperti iz civilnog društva su identificirali i igrali ključnu ulogu u definiranju dalekosežnih i konkretnih ciljeva. Romi će biti ključne osobe u realizaciji i monitoriranju procesa u narednih deset godina.

ZNAČAJ AKCIONIH PLANOVA Mislim da način na koji su rađeni pomenuti akcioni planovi u Bosni i Hercegovini obezbjeđuje početnu prednost u njegovoj implementaciju i postizanju očekivanih, pozitivnih rezultata, a to znači poboljšanje stvarnog društvenog položaja Roma u Bosni i Hercegovini. Jer, mora se pozitivno vrednovati činjenica da je u procesu izrade ovih akcionih planova učestvovalo skoro stotinu ljudi, kako eksperata iz struktura vlasti sa svih nivoa njenog organizovanja u BiH tako i respektabilnog broja (oko 30) predstavnika romskih nevladinih organizacija, te nezavisnih eksperata za pojedine oblasti. Time se direktno, odmah tu na djelu, uživo, provodila jedna važna mjera, relevantna za sva tri akciona plana, a to je osvješćivanje bosanskohercegovačkog društva o potrebi rješavanja urgentnih problema s kojima se pripadnici ove najbrojnije i socijalno najugroženije nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini duži niz godina suočavaju. Smanjenje diskriminacije i predrasuda prema Romima, te ravnopravan tretman pripadnika romske nacionalne manjine u društvu, a naročito u političkom životu i medijima, jesu prvi i osnovni preduslov kako uspjeha implementacije samih akcionih planova tako i značajnog smanjenja problema i poteškoća koje imaju Romi i Romkinje samo zato što su pripadnici svoje, romske nacionalne manjine. Slobodan Nagradić

Ekspert u izradi akcionih planova za Rome

Kao solo pjevačica Dani Klein je počela nastupati početkom osamdesetih godina prošlog stoljeća. Zajedno s kontrabasistom Dirkom Šufsom 1986. godine osnovala je grupu "Vaya con Dios". S ovom grupom do 2006. godine izdala je osam albuma i 16 singlova. Međunarodni uspjeh postigli su s pjesmama "Just a Friend of Mine", "What's a Woman", "Nah Neh Nah", "Don't Cry for Louie", "Puerto Rico", "Heading for a Fal", "Johnny" i "Don't Break My Heart". Prodali su više od sedam miliona albuma i više od tri miliona singlova.

Biografija Dani Klajn

strana 4

DANI KLEIN I EVROPSKI PARLAMENTARCI POSJETILI ROMSKI INFORMATIVNI CENTAR

Dani Klein pjevačica muzičke grupe Vaya con Dios i zagovornica zaštite prava Roma u Evropi, zajedno sa članicama Evropskog parlamenta Elsom de Groen i Annom Ibrišagić, te predstavnikom inicijative "Dekada Roma" (Open Society Institute) Željkom Jovanovićem, u posjeti Bosni i Hercegovini boravila je od 27. do 29. maja ove godine.

Delegacija Evropskog parlamenta i Dani Klein sa predstavnicima Delegacije Evropske komisije u BiH i World Visiona BiH prvog dana boravka u Bosni i Hercegovini posjetili su Romski informativni centar. U razgovoru sa predstavnicima romske mreže upoznali su se sa strukturom romskog nevladinog sektora, kao i aktivnostima koje romski sektor poduzima u Bosni i Hercegovini u cilju poboljšanja položaja romske populacije. Predstavnici Evropskog parlamenta izrazili su zadovoljstvo postignutim rezultatima i jedinstvenošću romskog nevladinog sektora, i iskazali su spremnost da daju svoju podršku u lobiranju sa ciljem usvajanja akcionih planova. Svjetska muzička zvijezda Dani Klein u toku posjete Romskom informativnom centru govorila je o iskustvima koja je ponijela iz drugih zemalja i istaknula da je kao ljudsko biće duboko potresena odnosom društva prema Romima. "Nisam Romkinja, ali putujem po zemljama u kojima oni žive. Svugdje, bez izuzetka, postoji diskriminacija prema Romima. Komentari o Romima uvijek su negativni. To me zaboljelo, jer smatram da sva ljudska bića trebaju biti tretirana podjednako. I kao umjetnica ogorčena sam odnosom društva prema Romima, jer sam uvjerena da uspjeh u ovom poslu ne bih postigla da u mojoj muzici nije bilo utjecaja romske muzike", istaknula je Klein. Također, delegacija je iskazala zahvalnost za sve informacije koje su dobili u Romskom informativnom centru, a koje će im, kako su naglasili, biti od koristi na sastancima koji će u toku posjete imati sa predstavncima institucija vlasti u Bosni i Hercegovini. Predstavnici romske mreže naglasili su da veoma cijene spremnost predstavnika Evropskog parlamenta da lobiraju za bolji položaj Roma u Bosni i Hercegovini. Veliko interesovanje za posjetu delegacije Evropskog parlamenta Romskom informativnom centru iskazali su i predstavnici bosanskohercegovačkih medija i o ovom događaju izvijestili javnost.

5 strana

POSJETA KOJA JE URODILA PLODOM

Na usvajanje akcionih planova Romi u Bosni i Hercegovini čekaju godinama. Na žalost, zvaničnici u BiH i dalje imaju više sluha samo onda kada ih na donošenje odluka “pritisne“ neko izvana. Iako su predstavnici romske zajednice u više navrata inicirali sastanke sa bh. vlastima, na odziv su naišli tek onda kada su Bosnu i Hercegovinu posjetili evropski parlamentarci.

U svjetlu „Dekade Roma“, a ukazujući na veliku važnost „pitanja Roma u BiH“, u maju ove godine organizirana je posjeta evropskih parlamentaraca sa Dani Klein, lidericom poznate svjetske grupe „Vaya con Dios“, inače pobornicom zaštite prava Roma u Evropi. Posjeta je omogućila da se romski lideri susretnu sa visokom predstavnikom i bh. zvaničnicima, koji su ovom prilikom obećali da će akcioni planovi biti usvojeni u veoma kratkom roku. To obećanje je ispunjeno, a za brojna druga koja su ovom prilikom izrečena potrebno je vrijeme. Ova posjeta predhodila je usvajanju akcionih planova, ubrzala donošenje akcionih planova u BiH, te je zbog toga i bila povod za razgovor sa članom Vijeća Roma u BiH Dervom Sejdićem. Gospodine Sejdiću, posjeta evropskih parlamentaraca Bosni i Hercegovini popraćena je velikom medijskom pažnjom. Kako je došlo do te inicijative i realizacije posjete? Ova posjeta je plod zajedničke saradnje romskog nevladinog sektora, Romskog informativnog centra, Evropske komisije u BiH, World Visiona BiH i mojih kontakata s Martinom Demirovskim, bivšim službenikom za pitanja Roma u OSCE-u, koji trenutno radi kao asistent članice Evropskog parlamenta Els de Groen. Sama inicijativa bila je vrlo jasna – evropski zvaničnici „moraju“ posjetiti Bosnu i Hercegovinu s ciljanim pitanjem, prije svega podrške da Bosna i Hercegovina u što kraćem vremenskom periodu pristupi programu romske dekade. Ko je bio u ovoj delegaciji i kakav je bio protokol posjete? U delegaciji je bila Dani Klein, liderica svjetski poznate grupe „Vaya con Dios“, zatim članica Evropskog parlamenta Els de Groen, jedan od inicijatora posjete Martin Demirovski, inače asistent u Evropskom parlamentu, Željko Jovanović, predstavnik Fondacije Soros sa sjedištem u Budimpešti, i Ana Ibrišagić, koja također važi kao jedna od najuglednijih osoba u krugovima Evropskog parlamenta. Bili ste u direktnom kontaktu s članovima delegacije, prisustvovali sastancima. Kakva su njihova lična zapažanja o statusu Roma u Bosni i Hercegovini? Šta su Vam rekli? Bio sam na svim sastancima održanim ovdje za vrijeme njihovog službenog boravka.

Tokom ta dva dana ljudi su dosta toga obišli i, naravno, u neformalnim razgovorima su iznosili svoja zapažanja, koja su se uglavnom odnosila na loše uslove u kojima Romi žive, na nezainteresiranost domaćih vlasti da se ti problemi rješavaju s obzirom na to da egzistiraju duži period… Htjeli su svojom posjetom izraziti podršku romskoj zajednici, pružiti prije svega političku podršku, jer oni nisu nikakvi donatori, ne donose i ne daju nikakva novčana sredstva, a što mi nijednog momenta od njih nismo ni tražili. Inače, tokom našeg preliminarnog razgovora izrazili su želju da im mi sugeriramo s kim ciljano treba da se susretnu, i oni su prihvatili svaki naš prijedlog. Nama je prije svega bio cilj da o problemu Roma pričamo s visokim predstavnikom u BiH Miroslavom Lajčakom. Također smo jako važnim smatrali i susret s predsjedavajućim Vijeća ministara BiH Nikolom Špirićem, ocjenjujući da je on najodgovornija osoba, da tako kažem, „zadužena“ za potpisivanje deklaracije. Predstavnici delegacije su tražili da mi organiziramo ovaj sastanak, ali smo im rekli da je nama vrlo teško organizirati susret s tako visokim zvaničnicima i da smo se već nekoliko puta obraćali i pismeno tražili sastanak, do kojeg nikad nije ni došlo, čak nismo ni odgovor dobili. Evropska komisija u BiH je naravno, sve to bez problema organizirala, što je nas s jedne strane učinilo vrlo sretnim, a s druge nesretnim zato što bez utjecaja vanjskog svijeta i moći međunarodnih organizacija mi ni u ovom segmentu ne možemo naići na dobru volju bosanskohercegovačkih vlasti.

PHOTO

Dervo Sejdić

U programu posjete upriličen je i sastanak u Romskom informativnom centru. Šta je bila tema sastanka? Ovom sastanku prisustvovali su predstavnici romske mreže. Razgovarali smo o našim potrebama, informirali ih o situaciji u kojoj se nalaze Romi i aktivnostima koje se dešavaju u povodu rješavanja određenih problema. Naravno, istakli smo Ustav BiH kao diskriminacijski, istakli smo posljednje usvojene amandmane na Izborni zakon, nemogućnost nacionalnih manjina, prije svega Roma, da se kandidiraju na značajnije pozicije u vlasti. Onda smo se bazirali na stambenu problematiku, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Bila je ovo prilika i da istaknemo problem popisa stanovništva s obzirom na to da se sve aktivnosti u Bosni i Hercegovini odnose i vode na osnovu popisa stanovništva iz 1991. godine, što nas danas stavlja u jako nepovoljnu u situaciju da, naprimjer, ne možemo aplicirati za određene grantove i slično. Delegacija evropskih parlamentaraca susrela se s predsjedavajućim Vijeća ministara BiH Nikolom Špirićem. Ono što je posebno značajno jest da je tom prilikom obećano da će se u vrlo kratkom roku usvojiti akcioni planovi za poboljšanje uslova života Roma u Bosni i Hercegovini, te na taj način stvoriti preduslovi da BiH bude dio međunarodnog projekta „Dekada Roma“. Šta to znači konkretno za život Roma u Bosni i Hercegovini? U izradi akcionih planova učestvovalo je više od stotinu ljudi, što pokazuje svu serioznost ovog procesa. Za Rome u Bosni i Hercegovini to prije svega predstavlja nadu za budućnost. Država Bosna i Hercegovina bi kroz četiri akciona plana morala u narednih nekoliko godina kroz sistem naći mehanizme da riješi probleme s kojima se Romi susreću. Drugo, samom implementacijom akcionih planova romska zajednica u Bosni i Hercegovini će riješiti probleme obrazovanja, što će automatski rezultirati integracijom Roma u bh. društvo. Zatim će se rješavati problem zapošljavanja, zdravstvene zaštite... Nama je cilj da i Romi imaju pravo na zdravstvene usluge, na terapije, liječničke tretmane, besplatne lijekove, što nama znači produžetak životnog vijeka Roma. Ne očekujemo da će svi problemi nestati, ne očekujemo da će diskriminacija biti iskorijenjena, ali smo optimisti u pogledu toga da će njihov nivo biti manji. Priključenje „Dekadi Roma“ će pomoći BiH na njenom putu ka evropskim integracijama. I ova činjenica potvrđuje koliko je Dekada važna za našu zemlju. Kako su romske zajednice reagirale na ovu posjetu?

Sama posjeta je urodila plodom. Upravo smo čuli ono što smo željeli. Ambasador Dimitris Kourkoulas nam je obećao da će Evropska komisija dati snažnu podršku implementaciji akcionih planova. Dobili smo podršku od visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka, koji nam je rekao da će institucija kojom predsjedava puno više pažnje ubuduće posvetiti pitanjima Roma u Bosni i Hercegovini. Tad smo dobili i javno obećanje predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH Nikole Špirića da će on iskoristiti svoj mandat i mehanizme da što prije dođe do usvajanja akcionih planova. Sam je izjavio da su „Romi u Bosni i Hercegovini puno više dali ovoj državi nego što su od nje dobili“ i da je sada došlo vrijeme da se ti „računi“ poravnaju. Ovdje svakako treba istaći velike zasluge predstavnika Fondacije Soros iz Budimpešte Željka Jovanovića, koji je otvoreno rekao gospodinu Špiriću da što prije potpišemo i usvojimo deklaraciju tim prije ćemo imati pristup fondovima koje oni finansiraju, poput fonda za obrazovanje Roma u Budimpešti. Također mu je kazao i da ako Bosna i Hercegovina bude odugovlačila te fondove će prazniti drugi, zemlje koje su potpisale deklaraciju. Posjeta je kako vidite urodila plodom. Akcioni planovi su usvojeni 3. jula i pred nama su novi koraci u cilju stvaranja boljih uvjeta za život Roma u BiH.

strana 6

Dani Klein i Evropski parlamentarciu posjeti romskom naselju na Butmiru

7 strana

LOKALNI IZBORI U BiH - NOVA ŠANSAEMANCIPACIJE ROMA U BiH

Piše: Slobodan Nagradić

Dоdušе, zа sаdа sаmо nа lоkаlnоm nivоu, аli i tо је rеvоluciоnаrni nаprеdаk u оdnоsu nа uslоvе, mоgućnоsti i stаnjе dо sаdа, kаd Rоmi nisu mоgli biti dirеktnо izаbrаni, sа nеkе svоје, rоmskе izbоrnе listе.

Drugim riјеčimа, usvојеnе izmјеnе i dоpunе Izbоrnоg zаkоnа BiH pružајu mоgućnоst rоmskim zајеdnicаmа, u višе оd 30-аk оpštinа u BiH, dа vеć nа prvim nаrеdnim izbоrimа zа оrgаnе lоkаlnе vlаsti kојi ćе sе оdržаti 5. оktоbrа 2008. gоdinе nе sаmо u njimа učеstvuјu sа svојim listаmа i kаndidаtimа nеgо i dа imајu оdbоrnikе/vijećnike u lоkаlnim pаrlаmеntimа, kојi ćе, оndа, zа оnо štо i kаkо rаdе rаčunе pоlаgаti nе nеkim nеrоmskim pоlitičkim strаnkаmа, kоаliciјаmа i sl., nеgо uprаvо i јеdinо rоmskој zајеdnici u dоtičnој оpštini zbоg tоgа štо ih је оnа kаndidоvаlа – istinа, putеm svоје nеvlаdinе оrgаnizаciје (NVО), udružеnjа,

grupе građana itd. – i svојim glаsоvimа izаbrаlа.

Nа tај nаčin sе obezbjeđuje јоš vеćа kоhеziја i čvršćе јеdinstvо unutаr rоmskе zајеdnicе, uspоstаvljа viši nivо pоvјеrеnjа i оdgоvоrnоsti rоmskе izbоrnе bаzе i izаbrаnоg prеdstаvnikа; obezbjeđuje sе glаs Rоmа nе sаmо u nеkоlicini lоkаlnih pаrlаmеnаtа nеgо i u širој јаvnоsti budući dа mеdiјi infоrmisаnjа prаtе i izvјеštаvајu о rаdu оpštinskih skupštinа/viјеćа, а svе tо vоdi suštinskој еmаncipаciјi pripаdnikа rоmskе nаciоnаlnе mаnjinе, širеnju prоstоrа i kаpаcitеtа slоbоdе i zаštiti njihоvih ljudskih, kоlеktivnih i individuаlnih, prаvа – u krајnjеm: vlаdаvini prаvа i dеmоkrаtiјi u, оdnоsimа između kоnstitutivnih nаrоdа оptеrеćеnоm i podijeljenom bh. društvu.

Rеkоh vеć, usvојеnе izmјеnе i dоpunе Izbоrnоg zаkоnа BiH u diјеlu kојi sе оdnоsi nа uslоvе učеstvоvаnjа prеdstаvnikа nаciоnаlnih mаnjinа u izbоrimа zа оrgаnе lоkаlnе vlаsti u BiH, а kоје оmоgućuјu dа sе u izbоrimа učеstvuје vеć 5. оktоbrа оvе, 2008. gоdinе, šаnsа su kојu rоmskе zајеdnicе, NVО-i, lidеri, sаdаšnji rоmski prеdstаvnici u tijelima vlаsti i sаvјеtоdаvnim оdbоrimа i drugi kојi sе nа bilо kојi nаčin bаvе prоblеmаtikоm Rоmа u BiH nе smiju prоpustiti. Јеr, dоk su prеdstаvnici nеkih drugih mаnjinа u BiH, kао štо su Јеvrејi, Ukrајinci, Crnоgоrci itd., bili zаstupljеni, mаkаr i pоsrеdnо – putеm pоlitičkih strаnаkа, u tijelima zаkоnоdаvnе vlаsti, i tо nа svim nivоimа njеnоg оrgаnizоvаnjа, оd оpštinа, grаdоvа, kаntоnа, dо еntitеtа i držаvе, dоtlе su Rоmi u BiH, u ciјеlој njеnој 13-gоdišnjој postdejtonskoj istоriјi imаli svеgа trојicu оdbоrnikа/vijećnika u sаmо tri pаrlаmеntа lоkаlnih zајеdnicа. Mаlо! Nеdоvоljnо, s оbzirоm kаkо nа ukupаn brој Rоmа u BiH tаkо, čаk i višе, s оbzirоm nа brој pripаdnikа rоmskе pоpulаciје u nеkоlikо kоnkrеtnih оpštinа, kао štо su Tuzlа, Grаdiškа, Kаkаnj, Biјеljinа, Vitеz, Zеnicа itd. Nаrаvnо, izbоri zа оrgаnе vlаsti u lоkаlnim zајеdnicаmа, kао i svаki drugi izbоri zа pоlitičku rеprеzеntаciјu, јеsu kоnkurеnciја, bоrbа zа dušu – čitај: glаs, svаkоg birаčа, i tо tаkо trеbа prihvаtiti, а nе kао nеku bеspоštеdnu bоrbu „dо posljednjeg“, dо „istrеbljеnjа nаs ili njih“.

Usvајаnjеm Zаkоnа о izmјеnаmа i dоpunаmа Izbоrnоg zаkоnа Bоsnе i Hеrcеgоvinе, u оbа dоmа (Prеdstаvnički i Dоm nаrоdа) Pаrlаmеntаrnе skupštinе Bоsnе i Hеrcеgоvinе, аprilа mјеsеcа 2008. gоdinе, kоnаčnо su sе stеkli uslоvi zа nоvi, kvаlitаtivni kоrаk, u sfеri pоlitičkе rаvnоprаvnоsti pripаdnikа nаciоnаlnih mаnjinа, оdnоsnо zа njihоvо pоlitičkо prеdstаvljаnjе u, zа sаdа, zаkоnоdаvnim tijelima lоkаlnih vlаsti – skupštinе оpštinе/оpštinskа viјеćа - tј. pаrlаmеntimа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе u Bosni i Hercegovini. Timе је kоnаčnо i mаkаr dјеlimičnо isprаvljеnа јеdnа vеlikа nеprаvdа prеmа pripаdnicimа nаciоnаlnih mаnjinа kојi su, zbоg neblagovremenog dоnоšеnjа izmјеnа i dоpunа pоmеnutоg zаkоnа u аprilu 2004. gоdinе, оnеmоgućеni dа sе kаndiduјu i tаkmičе zа pоziciје оdbоrnikа/vijećnika u skupštinаmа lоkаlnih zајеdnicа. Tаkоđе, dоnоšеnjеm izmјеnа i dоpunа svоg izbоrnоg zаkоnа, Bоsnа i Hеrcеgоvinа sе nаpоkоn svrstаlа u rеd оnih еvrоpskih držаvа u kојimа nаciоnаlnе mаnjinе imајu mоgućnоst dirеktnоg prеdstаvljаnjа u tijelima pоlitičkе vlаsti, štо је јеdаn оd impеrаtivа Оkvirnе kоnvеnciје o zaštiti nаciоnаlnih mаnjinа Sаvјеtа Еvrоpе, kојu је prihvаtilа i rаtifikоvаlа i BiH i timе sе zа јоš јеdаn kоrаk približilа pristupаnju Еvrоpskој uniјi.

Ipаk, dоnоšеnjе оvоg zаkоnа je оd pоsеbnе vаžnоsti zа pripаdnikе rоmskе nаciоnаlnе mаnjinе. Rоmi su nе sаmо nајbrојniја nаciоnаlnа mаnjinа u BiH – pоdsјеćаm: tај stаtus u BiH im је priznаt i gаrаntоvаn Zаkоnоm о zаštiti prаvа pripаdnikа nаciоnаlnih mаnjinа iz 2003. godine – nеgо su i sоciјаlnо i u svаkоm drugоm pоglеdu najdeprivilegovanija nаciоnаlnа mаnjinа u BiH i stvаrаnjе instituciоnаlnе prеtpоstаvkе zа participiranje u оrgаnimа zаkоnоdаvnе vlаsti u vеćеm brојu skupštinа оpštinа/оpštinskih viјеćа u оbа bh. еntitеtа vеliki je izаzоv i šаnsа zа Rоmе, njihоvе lidеrе i izаbrаnе prеdstаvnikе dа, kао rоmski prеdstаvnici, а nе prеdstаvnici pоlitičkih pаrtiја i drugih neromskih subјеkаtа, prеdstаvе i аrtikulišu pоtrеbе i intеrеsе rоmskе nаciоnаlnе mаnjinе u BiH.

BOSNA I HERCEGOVINACENTRALNA IZBORNA KOMISIJASREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVO

Ovjereni nezavisni kandidati (nacionalnemanjine) za učešće na Lokalnim izborima 2008.

Kod pol. Ime i prezime Kod nivoa Naziv nivoa subjekta 837 ALMA VIDOJEVIĆ 038 DOBOJ 892 ADMIR BIBEROVIĆ 050 TUZLA 895 VLADIMIR BLAHA 034 BANJA LUKA 945 RUKIJA MESAREVIĆ 126 JABLANICA 975 MIROSLAV BRABENEC 007 BOSANSKI NOVI/

NOVI GRAD N01 JAKOVLJEVIC BRANKA 105 SREBRENICA N09 MEHIC MEHMED GARI 078 BANOVICI N11 ADIL MUSIĆ 093 ZENICA N12 DRAGAN MARKOVIĆ 038 DOBOJ N13 SALKO MUSIĆ 093 ZENICA N14 SAŠA MAŠIĆ 010 BOSANSKA GRADIŠKA/

GRADIŠKA N16 AHMET AHMETOVIĆ 034 BANJA LUKA N17 ŠAHA AHMETOVIĆ 034 BANJA LUKA N18 ANDRIJA SVATOK 013 PRNJAVOR N19 SEAD ČELIĆ 139 NOVO SARAJEVO N21 MUHAREM HAKIĆ 105 SREBRENICA N23 AHMETOVIC DEVAD 094 KAKANJ N24 AVDO ALJIĆ 200 BRCKO DISTRIKT BIH N25 MUJIC NAZIF 047 LUKAVAC N27 DAVIDOSKI DANIJEL 008 BOSANSKA/DUBICA/

KOZARSKA DUBICA N29 FERHATOVIC ALIJA 024 MODRICA N30 LUCIANO KALUŽA 074 TESLIC N31 JUSIC NEDŽAD 050 TUZLA N32 BAJRAMOVIC INDIRA 050 TUZLA N33 DARIO ATIJAS 038 DOBOJ N34 MIRSAD SEJDIĆ 094 KAKANJ N35 HAVRELJUK STEVO 034 BANJA LUKA N36 TOMISLAV BLAHA 009 PRIJEDOR N37 ALJIC AVDO 200 BRCKO DISTRIKT BIH N38 OLGA KARAJICA 009 PRIJEDOR N39 FRANJO ROVER 013 PRNJAVOR N40 MURATOVIC SABIT 200 BRCKO DISTRIKT BIH N41 UDUC ALENKA 009 PRIJEDOR N43 FIKRET LIVADIĆ 200 BRCKO DISTRIKT BIH

strana 8

Dаklе, pripаdnikе drugih nаciоnаlnih mаnjinа trеbа prihvаtiti kао rivаlе, kао pоlitičkе prоtivnikе kојi sе bоrе zа svоје kаndidаtе, а nе kао nеpriјаtеljе, i s njimа trеbа sarađivati gdје gоd је tо mоgućе i pоtrеbnо. Nе trеbа izbјеgаvаti ni kоаliciје sа prеdstаvnicimа drugih nаciоnаlnih mаnjinа, pоsеbnо u оnim оpštinаmа u kојimа su Rоmi u mаnjini u оdnоsu nа pripаdnikе nеkе drugе mаnjinе i u kојimа njihоv kаndidаt zа оdbоrnikа/vijećnika nеmа vеćih izglеdа zа pоbјеdu.

U оdnоsu nа zakon kојi је biо usvојеn 2004. gоdinе, оvоgоdišnjе izmјеnе i dоpunе Izbоrnоg zаkоnа BiH su nеpоvоljniје zа pripаdnikе nаciоnаlnih mаnjinа zbоg tоgа štо је limit оdnоsnо prоcеnаt pripаdnikа nаciоnаlnih mаnjinа kојi živе nа pоdručјu јеdnе оpštinе i imајu prаvо nа јеdnоg prеdstаvnikа u lоkаlnоm pаrlаmеntu pоdignut nа tri posto, tаčniје: prеkо tri pоstо.

Zа rаzliku оd rаniјеg rјеšеnjа, pо kојеm su svе оpštinе u kојimа је brој pripаdnikа svih mаnjinа dо tri posto bilе dužnе dа obezbijede izbоr i pаrticipаciјu nајmаnjе јеdnоg оdbоrnikа/vijećnika u rаdu svоје skupštinе/viјеćа. S оbzirоm nа tu оdrеdbu iz prеthоdnе vеrziје Izbоrnоg zаkоnа, nајvеći brој оpštinа u BiH је vеć biо usklаdiо svоје stаtutе sа tim zаkоnоm, čimе sе mоglо pristupiti implеmеntаciјi оdrеdbi Zаkоnа u diјеlu kојi sе оdnоsi nа prеdstаvljаnjе nаciоnаlnih mаnjinа u zаkоnоdаvnim tijelima vlаsti lоkаlnih zајеdnicа.

Nа žаlоst, nеkе оpštinе su u međuvremenu, nаkоn usvајаnjа pоsljеdnjih izmјеnа i dоpunа Izbоrnоg zаkоnа, promijenile оdrеdbе svојih rаniје inоvirаnih stаtutа i timе izbjegle оbаvеzu dа implеmеntirајu Izbоrni zаkоn u vаriјаnti pоvоljniјој zа pripаdnikе nаciоnаlnih mаnjinа.

Međutim, bеz оbzirа nа tu „fintu“, svојеvrsnu prаvnu еkvilibristiku, bićе dоvоljnо оpštinа u kојimа ćе pоsliје 5. оktоbrа оvе gоdinе nаciоnаlnе mаnjinе pоlitički prеdstаvljаti аutеntični оdbоrnici/vijećnici, јеr nеkоlikо оpštinа ipаk niје dо određenog dаtumа (dо 23. IV 2008. g.) stiglо dа „ukinе“ оdrеdbе u svојim stаtutimа pо kојimа su оbаvеznе rаspisаti izbоrе i zа predstavnika nаciоnаlnih mаnjinа, čаk i аkо ih је u ukupnоm brојu mаnjе оd tri pоstо.

Tаkvо је, nаimе, prаvnо tumаčеnjе dаlа Cеntrаlnа izbоrnа kоmisiја BiH i timе kоlikо-tоlikо, оvim solomonskim rјеšеnjеm, izbјеglа pоtеnciјаlnu rašomonijadu nаstаlu usvајаnjеm, u pоsljеdnji čаs, аmаndmаnа nа priјеdlоg Zаkоnа о izmјеnаmа i dоpunаmа Izbоrnоg zаkоnа BiH, pо kојеm је ljеstvicа, cеnzus brоја pripаdnikа nаciоnаlnih mаnjinа kојi оbаvеzuје оpštinu dа im gаrаntuје nајmаnjе јеdnоg pоlitičkоg prеdstаvnikа, pоdignut iznаd tri prоcеntа (3%).

Sаdа sе kао nајvаžniјi zаdаtаk zа Rоmе, njihоvе lidеrе i prеdstаvnikе, pоstаvljа pitаnjе еdukаciје s ciljеm štо sprеmniјеg učеšćа, u svаkоm pоglеdu, u lоkаlnim izbоrimа оktоbrа оvе gоdinе. Dаklе, sеminаri, rаdiоnicе, sаvјеtоvаnjа i drugа „griјаnjа stоlicе“, priје svеgа sаmih kаndidаtа, оnо su čеmu Rоmi mоrајu biti pоsvеćеni nаrеdnih dаnа, аli i svi оni kојi sе iz оvih ili оnih pоbudа brinu о zаštiti ljudskih prаvа pripаdnikа rоmskе nаciоnаlnе mаnjinе.

9 strana

VIJEĆE NACIONALNIH MANJINA U BIH

Vijeće nacionalnih manjina daje mišljenja, savjete i prijedloge Parlamentarnoj skupštini o svim pitanjima koja se tiču prava i položaja nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini. Ovo savjetodavno tijelo može delegirati stručnjake za rad u Ustavnopravnoj komisiji i Komisiji za ljudska prava oba doma Parlamentarne skupštine kad oni raspravljaju o položaju nacionalnih manjina...

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine odluku o osnivanju Vijeća nacionalnih manjina donijela je 13. aprila 2006. godine, a odluka o imenovanju članova Vijeće nacionalnih manjina pri Parlamentarnoj skupštini donesena je 31. januara 2008. godine. U Vijeće nacionalnih manjina imenovano je 10 članova, odnosno 10 predstavnika nacionalnih manjina. Na prvoj, konstituirajućoj sjednici Vijeća nacionalnih manjina, koja je održana 4. aprila 2008. godine, za predsjedavajućeg je izabran Nedžad Jusić. Svakako da je izbor Nedžada Jusića na ovo mjesto ne samo pozitivan pomak za Rome nego i za Bosnu i Hercegovinu, jer je prvi put u historiji Bosne i Hercegovine predstavnik Roma izabran u jednu komisiju Parlamenta BiH i ujedno za predsjedavajućeg Vijeća nacionalnih manjina na državnom nivou.

O ulozi i značaju Vijeća nacionalnih manjina, te o značaju ovog tijela za romsku populaciju, možete saznati više kroz razgovor koji smo za ovaj broj magazina vodili s Nedžadom Jusićem. Gospodine Jusiću, kako je došlo do toga da Vas imenuju za predsjedavajućeg Vijeća nacionalnih manjina pri Parlamentarnoj skupštini BiH? Prije nego što je donesena odluka o osnivanju Vijeća nacionalnih manjina u Parlamentarnoj skupštini, raspisan je javni poziv za predlaganje kandidata u ime svake nacionalne manjine, u skladu sa Zakonom o zaštiti pripadnika nacionalnih manjina. Znači, nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini predložile su svoje kandidate. Romske organizacije su predložile mene kao kandidata.

Od 17 priznatih nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini, na ovaj konkurs prijavilo se deset nacionalnih manjina i sada imamo predstavnike iz tih nacionalnih manjina: Albance, Čehe, Italijane, Jevreje, Makedonce, Rome, Ukrajince, Mađare, Poljake i Slovence. Sedam se nije prijavilo na poziv kako bi učestvovali u radu Vijeća nacionalnih manjina. Naša je obaveza da ih pozovemo da se uključe u naš rad. Neke od nacionalnih manjina predložile su više kandidata, zbog čega je Komisija za ljudska prava, prava djeteta, mlade, migraciju, izbjeglice, azil i etiku Parlamentarne skupštine BiH imenovala članove tamo gdje se nisu mogli dogovoriti predstavnici nacionalnih manjina. Prva, konstituirajuća sjednica Vijeća nacionalnih manjina održana je 4. aprila ove godine. Na osnovu prijedloga kolega i predstavnika Komisije za ljudska prava usvojen je prijedlog da ja budem predsjedavajući Vijeća nacionalnih manjina. Za zamjenike su imenovani Marija Grbić, Slovenka, i Vasilija Ibrahimagić, Makedonka. Koja je uloga Vijeća nacionalnih manjina? Vijeće daje mišljenja, savjete i prijedloge Parlamentarnoj skupštini o svim pitanjima koja se tiču prava i položaja nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini. Ono može delegirati stručnjake za rad u Ustavnopravnoj komisiji i Komisiji za ljudska prava oba doma Parlamentarne skupštine kad oni raspravljaju o položaju nacionalnih manjina. Vijeće će ujedno biti važan partner strukturama vlasti u rješavanju određenih pitanja nacionalnih manjina. Moj prijedlog kolegama u Vijeću je da sačinimo izvještaj o stanju nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini, jer na osnovu toga možemo napraviti prioritete koje bismo uputili Parlamentarnoj skupštini BiH. Na osnovu prijedloga možemo zahtijevati da se odvoje budžetska sredstva za rješavanje prioriteta. Koji su planovi i programi na kojim Vijeće radi? Naš plan je da uradimo poslovnik o radu Vijeća nacionalnih manjina koji ćemo uputiti Parlamentarnoj skupštini BiH na usvajanje. To je ustvari i naša obaveza. Također smo donijeli odluku da do prve naredne sjednice uradimo plan rada Vijeća nacionalnih manjina, kao i budžet koji nam je potreban za rad. Ujedno, sarađivat ćemo s lokalnim udruženjima u Bosni i Hercegovini i nakon naše analize o potrebama i problemima nacionalnih manjina naš prijedlog će ići direktno Parlamentu BiH na usvajanje. Na taj način planiramo stvoriti programe i budžetske linije za poboljšanje života nacionalnih manjina. Mi smo savjetodavno tijelo i tražit ćemo od Parlamenta BiH da budemo ravnopravni s drugim komisijama pri parlamentu. Na taj način će se sigurno poboljšati položaj nacionalnih manjina.

Nedžad Jusić

U narednom periodu ću predložiti da se formira posebno ministarstvo ili odjel koji će se baviti pitanjima nacionalnih manjina. Mi smo ipak savjetodavna komisija i ne znamo kako i na koji način će nas Parlamentarna skupština prihvatiti kao partnere. Kad bi se formiralo ministarstvo koje bi se bavilo ovim pitanjima, ono bi moglo djelovati samostalno. Međutim, za početak, formiranje Vijeća je veliki korak i vjerujem da će Parlamentarna skupština imati sluha za nas. Da li su Vam poznata iskustva ostalih evropskih zemalja u pogledu rješavanja položaja manjina? Određenih pomaka ima. Kao Vijeće nacionalnih manjina, planiramo napraviti studijske posjete okruženju. Na taj način ćemo pokušati preuzeti i kod nas primijeniti pozitivna iskustva iz okruženja. Koji su prioriteti rada Vijeća, a šta su prioriteti za Vas kao predsjedavajućeg? Sve nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini nemaju iste potrebe. Određene nacionalne manjine se bore za nadgradnju (očuvanjem kulture, jezika, tradicije), dok se Romi bore za osnovna ljudska prava. Tako su prioriteti i programi za određene nacionalne manjine različiti, ali u jednom su isti, a to je poboljšanje položaja u kontekstu problema s kojima se suočavaju. Romi imaju specifičan problem i svakako trebaju specifične programe u cilju integracije u društvenu zajednicu. Naš cilj je da zajednički djelujemo kao tim Vijeća nacionalnih manjina. Istovremeno, aktivno ćemo učestvovati u kreiranju budućeg ustava Bosne i Hercegovine. Pokušat ćemo da nacionalne manjine dobiju mjesto u ustavu BiH, a samim tim i da se poboljša Izborni zakon koji regulira učešće nacionalnih manjina na svim nivoima. Kad je u pitanju Izborni zakon, kakva je situacija u vezi s nacionalnim manjinama? Mislim da su u dosadašnjem periodu već dva puta strukture vlasti izvršile manipulaciju Izbornim zakonom koji regulira učešće nacionalnih manjina u strukturama vlasti. Izmjena i dopuna Izbornog zakona usvojena je 2004. i regulira učešće nacionalnih manjina u strukturama vlasti. Nažalost (da li namjerno ili iz političkih razloga), zakasnili su s objavom tog zakona, tako da se to nije moglo primjenjivati na prošlim izborima. Nakon toga, ove godine, ponovo u pet do dvanaest, dolazi do izmjena i dopuna, gdje je onemogućeno Vijeću nacionalnih manjina da reagira. Znači, onemogućili su da u 99% općina budu predstavnici nacionalnih manjina. Vlast je na taj način izvršila udžbeničku diskriminaciju spram nacionalnih manjina. Po popisu iz 1991. godine u svega četiri općine u Bosni i Hercegovini živi preko 3% nacionalnih manjina. To znači da u 142 općine nećemo imati predstavnike nacionalnih manjina. A što je najgore, konstituirajuća sjednica Vijeća nacionalnih manjina je bila poslije usvajanja tog zakona. Da smo se ranije konstituirali, mogli smo reagirati, što nam je i zadaća. Da je ostao prvobitni zakon, gdje se govorilo da se predstavnicima nacionalnih manjina u općinama u kojima ih ima 3% garantira jedno mjesto, a preko 3% da se garantira dva, poboljšao bi se položaj manjina.

Kada su u pitanju Romi, kakva je situacija u pogledu njihovog položaja u strukturama vlasti? Po mojim informacijama, Roma trenutno nema u strukturama vlasti. Imamo Muharema Serbezovskog u Domu naroda Federacije BiH, odnosno u Skupštini Kantona uime Stranke za BiH. U drugim općinama i parlamentima nemamo niti jednog Roma. U Hrvatskoj imamo posebne izbore za predstavnike nacionalnih manjina. Dok ne budu Romi u zakonodavnoj vlasti, mislim da se stvari neće bitnije promijeniti. Ako se to desi, tad ćemo moći utjecati na budžete za infrastrukturu. Da bismo ušli u strukture vlasti, moramo podići javnu svijest Roma o značaju izlaska na izbore. Kako je po Vašem mišljenju najbolje djelovati da se dođe do toga da Romi postanu svjesni da jedino na taj način mogu utjecati na promjene u svom okruženju i na bolji položaj? Svijest Roma nije dovoljno razvijena po svakom segmentu jer su decenijama bili na marginama svih dešavanja i nemaju svijest o značaju ulaska u sistem. Nisu dovoljno upućeni u sistem države i kako on funkcionira. Možda oni misle da to tako mora biti, ali veliki problem je i u tome što drugi misle da je Romima tako dobro da oni to tako žele i da tako misle. Kako promijeniti svijest? Treba ulagati što više u obrazovanje Roma. Moramo raditi na tome da stvorimo romsku elitu i da ona krene u pregovore o rješavanju problema Roma. S druge strane, kako promijeniti svijest kod običnog Roma? Jedino na taj način da se s njim stalno radi. Mora mu se ukazivati na posljedice neobrazovanja i značaj učešća u političkom životu, i upućivati ga na prava i obaveze. Treba što više seminara i radionica na tu temu s Romima. Moje iskustvo, jer sam u prošlom sazivu bio vijećnik Općinskog vijeća Tuzla, govori u prilog tome da učešće u političkom životu daje mogućnosti da se može popraviti stanje u području gdje se živi. Koristio sam svoju moć u Općinskom vijeću da se poboljša položaj Roma na tom području. Kako Vam se mogu obratiti predstavnici Roma, a i ostalih manjina? Poručio bih svim predstavnicima romskih organizacija da smo ovoreni za saradnju kroz njihove prijedloge i sugestije. Mi ćemo dobiti i prostorije za Vijeće nacionalnih manjina BiH. Međutim, do tada nam se svi mogu obratiti na broj 061 294 992, ili na ured udruženja iz kojeg dolazim: Udruženje Roma Euro Rom, ul. Bosne Srebrene BB, SKPC Mejdan, Tuzla. Svi prijedlozi, upiti, sugestije bit će upućeni Vijeću za nacionalne manjine.

strana 10

11 strana

JA SAM DIJETE, VAKCINIŠI ME!

U okviru Evropske sedmice imunizacije poseban akcent stavljen je na pitanja vakcinacije djece u romskim zajednicama

Na projektu i izradi promotivnog materijala učestvovali su i koordinatori iz romskih zajednica s prostora cijele Bosne i Hercegovine.

U Evropskoj sedmici imunizacije planirano je da zdravstvene ekipe vrše vakcinaciju djece na terenu. Dvadeset prvog aprila u hotelu Palas u Sarajevu za koordinatore u romskim zajednicama održano je predavanje federalnog epidemiologa prof. dr. Zlatka Puvačića. Cilj ovog predavanja bio je da koordinatori dobiju potrebne informacije o imunizaciji, kao i da se olakša terenski rad zdravstvenih ekipa u romskim zajednicama. U ovom broju magazina prenosimo dio predavanja prof. dr. Zlatka Puvačića, kao i izvještaje s terena o aktivnostima koje se poduzimaju s ciljem vakcinacije u romskim zajednicama.

Na inicijativu Svjetske zdravstvene organizacije 21. aprila 2008. obilježena je Evropska sedmica imunizacije s ciljem podizanja svijesti o potrebi i pravu svakog djeteta na zaštitu od bolesti koje se sprječavaju vakcinacijom.

Statistike pokazuju da je dijete koje je vakcinisano u prvoj godini života zaštićeno od deset zaraznih bolesti. Do 18. godine života vakcina je besplatna i dostupna svima. Unatoč tome, pretpostavlja se da oko 10 posto djece ne primi vakcinu. Posebno je to slučaj sa osjetljivim grupama.

Federalno ministarstvo zdravstva/Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH aktivno je učestvovalo u obilježavanju Evropske sedmice imunizacije, a ove godine uz moto “Ja sam dijete, vakciniši me!“ provedeno je niz promotivnih aktivnosti u cilju animiranja cjelokupne javnosti, a posebno roditelja, o značaju vakcinacije svakog djeteta.

U okviru Evropske sedmice imunizacije poseban akcent stavljen je na pitanja vakcinacije djece u romskim zajednicama.

U saradnji s Federalnim ministarstvom zdravstva/Zavodom za javno zdravstvo, Romskim informativnim centrom/Vijećem Roma, i uz podršku Evropske komisije, World Visiona i NVO-a BOSPO, cjelokupna kampanja je podržana kroz implementaciju projekta “Poboljšanje ostvarivanja ljudskih prava romskih manjina u BiH“.

CILJ JE STVORITI TRAJNI KOLEKTIVNI IMUNITET

Od stotinu djece u Federaciji BiH nisu vakcinisana četiri djeteta. Kada su u pitanju romska djeca, od stotinu njih vakcinisano je troje do petero djece.

Prof. dr. Zlatko Puvačić, glavni federalni

epidemiolog, 21. aprila ove godine u hotelu Palas

u Sarajevu održao je za koordinatore za prevenciju

HIV/AIDIS-a i tuberkuloze i novinare volontere u

romskim zajednicama predavanje o Evropskoj

sedmici imunizacije koja se provodi i na prostoru

Federacije BiH. Prof. dr. Puvačić upoznao je

koordinatore sa značajem vakcinacije djece u

smislu prevencije od zaraznih bolesti.

U tekstu koji slijedi prenosimo dijelove predavanja

prof. dr. Zlatka Puvačića, ali i odgovore na neka od

pitanja koja su postavili koordinatori.

Prof. dr. Zlatko Puvačić

Zašto se ova aktivnost provodi i kakva je uloga

koordinatora u cjelokupnom procesu?

Na osnovu naših ispitivanja utvrdili smo da skoro 90%

romske djece nije vakcinisano. Smatram da je prioritet

nad svim aktivnostima koje država podržava u ovom

trenutku upravo ovaj koji se odnosi na imunizaciju

djece. Također smatram da je razgovor s

koordinatorima od izuzetne važnosti, jer želim da

osjetim kritično i pozitivno razmišljanje i da napravimo

aktivnost koja ima za cilj da zaštiti dijete koje živi u

romskoj zajednici od deset najtežih zaraznih bolesti.

Znači, naš cilj je da se dogovorimo kako i na koji način

promovirati Evropsku sedmicu imunizacije, a

najvažnije je da organiziramo podršku zdravstvenim

službama da dođu u ciljana naselja i da skupa s

koordinatorima provedemo postupak vakcinacije. Ako

postoje naselja u koja treba da dođe ekipa, mi ćemo u

saradnji s kantonalnim ministarstvima zdravstva i

kantonalnom zdravstvenom službom organizirati

dolazak. Ovaj postupak će se odvijati u dogovoru s

koordinatorima, jer bez koordinatora ovu akciju u

romskim zajednicama ne možemo uraditi.

Postupak vakcinacije odvijat će se na punktovima,

ali i u romskim naseljima?

Naš cilj je da osiguramo da ekipe dječije zdravstvene

zaštite direktno dođu u romska naselja. Pored

vakcinacije na punktovima, ako je potrebno,

zdravstvena ekipa će doći i u naselje. Mi smo štampali

i vakcinacijske kartone. To znači da će dijete koje

nema zdravstvenu knjižicu dobiti karton.

Zašto je neophodna vakcinacija?

Mi moramo stvoriti trajni kolektivni imunitet u pogledu

prevencije zaraznih bolesti. Da bismo mogli staviti pod

kontrolu deset zaraznih bolesti zbog kojih se i vrši

vakcinacija, u jednoj zajednici se mora vakcinisati

najmanje 90% djece (od rođenja do sedme godine

života). Ništa nam ne znači ako troje djece primi

vakcinu. Glavni cilj je da svako romsko dijete dobije

vakcinu. Relativna je stvar povećati broj vakcinisane

djece. Šta znači 20 ili 30% vakcinisane djece? Naš cilj

je da svako dijete dobije vakcinu, znači i ono koje nije

rođeno u bolnici. Veoma je važno da novorođeno dijete

u prvih deset dana dobije vakcinu protiv tuberkuloze,

koja je, nažalost, četvrta bolest u Federaciji BiH. Ako

bebu vakcinišemo odmah po rođenju, ona neće dobiti

tuberkulozni meningitis.

Od stotinu djece u Federaciji BiH nije vakcinisano

četvero djece. Kada su u pitanju romska djeca, od

stotinu djece vakcinisano je njih troje do petero.

Prof.dr. Zlatko Puvačic, glavni federalni epidemiolog

strana 12

Na ovaj način ono može ostvariti zaštitu na bilo kom

punktu u Federaciji BiH. Svako dijete koje dođe do

punkta bit će vakcinisano bez obzira na status

zdravstvenog osiguranja. Ne može se i ne smije se

desiti da dijete bude vraćeno.

13 strana

Šta se dešava ako su djeca vakcinisana u inostranstvu, a roditelji ne znaju koje su vakcine primila?

BCG (BSŽ) vakcina se ne daje djeci u Evropskoj uniji, pa čak ni djeci rođenoj u Sloveniji. Znači, BCG vakcinu dijete treba da dobije čim dođe u Federaciju BiH. Ova vakcina se ne daje u Evropskoj uniji jer se tamo tuberkuloza ne smatra problemom. Ako su djeca primila neke od vakcina, a roditelji ne znaju koju vrstu, mi ćemo i u pogledu toga imati određeni sistem. U svijetu je prihvaćen stav da i kod nesigurnih podataka ne šteti dati vakcinu, ali ćemo definirati odnose. Imali smo slučaj s djecom koja su došla iz Rima i donijela nam morbile na Stupu u Sarajevu. Ta djeca su navodno bila vakcinisana. U Švicarskoj sad vlada velika epidemija krzamaka jer su djeca dijelom vakcinisana, ali vakcina nije dobro čuvana. Mi imamo monitoring hladnog lanca. Vi ćete vidjeti kako se vakcina donosi. Garantiramo za svako dijete da će nakon vakcine imati zaštitu.

Ovom akcijom planirano je da se obuhvati deset romskih zajednica, a smatram da je to malo. Može li se ta akcija proširiti i na druge zajednice?

Ja vam obećavam da će u svako naselje koje vi mapirate i navedete da u tom naselju imamo odgovornu osobu doći naša ekipa. Naselje, odgovorna osoba, procjena broja djece - to je ono što je nama potrebno. Naš cilj je da nametnemo obavezu zdravstvu za jedan kontinuirani rad na vakcinisanju romske djece. Zato je jako važno da prva akcija uspije.

Do koje godine se dobijaju vakcine?

Vakcine se dobijaju do osamnaeste godine života. Nijedna vakcina nije preporučljiva trudnoj ženi, izuzev vakcine protiv virusnog hepatitisa B. Najvažnije je zaštititi novorođenu, predškolsku, pa zatim školsku djecu.

Postoje li neke štetne posljedice nakon primanja vakcine?

Nakon primanja vakcine mogu se pojaviti

postvakcionalne reakcije, a jako rijetko

postvakcionalne komplikacije. Reakcije su uobičajena

pojava, koja se javlja u obliku peckanja mjesta na

kojem je izvršen ubod, blagog povećanja temperature,

blage nelagode, koja traje dva-tri dana. Međutim,

komplikacije koje su ozbiljne dešavaju se u principu

jedan slučaj na milion doza vakcina. Mi smo prošle

godine dali 600.000 vakcina u Federaciji BiH i nismo

imali nijednu ozbiljniju komplikaciju. U svakom slučaju,

ako se i desi neka teža reakcija ili komplikacija, dijete

će imati apsolutnu zdravstvenu zaštitu. U pogledu vakcinacije mi imamo takav monitoring da ja u roku 12 sati imam informaciju o bilo kakvoj komplikaciji kod djeteta i brinem o tom djetetu.

Ako je neko stariji od 18 godina i nije primio vakcinu, kako postupiti?

U dogovoru sa zdravstvenom službom može se sprovesti vakcinacija i kod osoba starijih od 18 godina života.

Da li su to vakcine za sve građane Federacije BiH?

Vakcine su namijenjene djeci u Federaciji BiH. Vakcine koje se nalaze na dispoziciji ove akcije su vakcine koje su iz Federalnog zavoda došle pod brojem serije. Svaka vakcina ima svoj broj, rok trajanja joj je dvije godine. Svaka vakcina se nalazi u korištenju u Federaciji i svaka je registrirana od Federalnog ministarstva zdravstva.

Mi u našoj zajednici imamo slučaj da je majka nakon vakcinacije dijete odvela na ulicu. Ona se bavi prošenjem, tako da nije imala mogućnosti da vodi pažnju o njemu. Dijete je umrlo tu večer. U mojoj zajednici postoji strah od vakcinacije djece. Da li je to opravdano?

Moguće je da je dijete koje je umrlo imalo upalu pluća, a nije pregledano. Mi ćemo biti jako oprezni kod provođenja ove vakcine. U ekipama će biti pedijatar koji će pregledati djecu prije vakcinacije. Tih negativnih razmišljanja i utjecaja, kada je u pitanju vakcinacija, ima i u svijetu, pogotovo kod određenih sekti. Međutim, ako se pristupa vakcinaciji stručno, razloga za strah ne treba biti.

Pitanja koja su prof. dr. Zlatku Puvačiću postavili

koordinatori iz romskih zajednica

IMUNIZACIJA/VAKCINACIJA DJECEU ROMSKIM ZAJEDNICAMA

VARDA/KAKANJ U maju ove godine u romskoj zajednici Varda/Kakanj vođeni su razgovori s roditeljima o važnosti vakcinacije djece. Prema popisu koji je dostavljen bit će vakcinisano 84-ero djece. Novinar-volonter Adnan Dizdarević posjetio je Dom zdravlja Kakanj i odjeljenje za higijensko-epidemiološko zdravlje, te razgovarao s dr. Ibrahimom Aličkovićem, epidemiologom, kojeg je upoznao s ovom inicijativom i aktivnostima koje se provode među romskim stanovništvom. Dr. Ibrahim Aličković je podržao ovu aktivnost i izrazio želju za pružanjem pomoći u njenoj realizaciji. ŽIVINICE

Na području općine Živinice novinarka-volonter Elvisa Osmanović, radeći na aktivnosti popisa djece za vakcinaciju, nailazila je na nepovjerenje sugrađana. U ovoj zajednici postoji strah od vakcinacije zbog slučaja smrti jednog djeteta za koju zajednica tvrdi da je uzrokovana davanjem pogrešne vakcine. Taj događaj je utjecao i na druge porodice, tako da neke od njih ne žele da vakcinišu svoju djecu. Imajući u vidu ovaj slučaj, bilo je veoma teško uvjeriti roditelje da pristanu na vakcinaciju djece. Ipak, na kraju je većina pristala, tako da je broj djece koja će biti vakcinisana u ovoj zajednici oko 120. BANOVIĆI

Članica Udruženja „Bahtalo ILO“ Banovići, Hasiba Ahmetović obišla je naselja Podgorje i Oskova, gdje je plakatima i lično obavijestila mještane o vakcinaciji koja će biti provedena početkom jula ove godine. U ovim romskim naseljima živi 126 porodica sa 486 članova, od kojih će biti vakcinisano 32-oje djece i devetero odraslih.

SREBRENICA Predstavnici Udruženja Roma „Romska suza“ održali su dva sastanka u maju na temu zdravstvene zaštite i imunizacije u lokalnim zajednicama koje pripadaju općinama Srebrenica i Bratunac. Na svakom od ovih sastanaka prisustvovalo je više od deset članova ovog udruženja. Aktivna članica, ujedno i novinarka-volonter Romskog informativnog centra, Jasmina Hakić, prisutne je upoznala s važnošću imunizacije. Kako ističe Jasmina Hakić, Romi članovi ovog udruženja i sva djeca redovno su primili vakcine, što je za svaku pohvalu. VISOKO U maju je u Visokom vršen popis djece koja nisu vakcinisana. Primijećeno je nepovjerenje kod Roma, koji su toliko puta bili anketirani i ispitivani da jednostavno, bez obzira na to šta im je koordinatorica Melina Halilović govorila, oni nisu htjeli dati podatke o djeci. U naselju Pertac zastupljen je najveći broj djece koja nisu vakcinisana, a u pitanju su Romi koji su prije tri godine doselili u Visoko s Kosova. Oni su neko vrijeme živjeli u kampu u Rakovici kod Sarajeva. Romi u naselju Pertac žive u jako lošim uvjetima. S obzirom na to da nemaju dokumentaciju, ne mogu ostvariti pravo na socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje, a čest slučaj je da se žene porađaju kod kuće. Udruženje Omladinska romska inicijativa „Budi mi prijatelj“ iz Visokog je preuzelo inicijativu da pomogne. U ostalim zajednicama, prema Melininim riječima, nije se moglo doći do potpunih podataka jer Romi ne žele da ih anketiramo i nemaju povjerenje. Zbog ovog razloga na spisku za vakcinaciju je samo 25-ero djece, a procjene su da ih je mnogo više.

VITEZ U romskim zajednicama Očice i Sofa u općini Vitez evidentirane su dvije grupe djece - starosne dobi do šest i od šest do 18 godina. Evidenciju popisa romske djece do osamnaest godina u ove dvije zajednice vodile su novinarka-volonter Albertina Čengalović iz Udruženja građana “Put Roma“ iz Viteza i terenska radnica Globalnog fonda Aldina Fafulović. Ukupan broj djece za vakcinaciju uzrasta do šest godina je 68-ero, dok djece od šest do 18 godina ima 92-oje. Cilj ove kampanje je povećati svijest roditelja o neophodnosti imunizacije i povećati broj vakcinisane djece u zajednicama Očice i Sofa.

strana 14

Romska zajednica Sofa u općini Vitez

15 strana

AKTUELNOSTI IZ ROMSKIH ZAJEDNICA

Opština Prnjavor je 26. maja ove godine dodijelila pet placeva za najugroženije romske porodice. Kako saznajemo od predsjednika Udruženja Roma Nenada Mirkovića, ovom dodjelom je opština ispunila memorandum kojim se obavezala obezbijediti placeve, građevinske i urbanističke dozvole za izgradnju stambenih objekata za ove porodice.

OPŠTINA PRNJAVOR DODIJELILA PET PLACEVA ZA ROMSKE PORODICE

Ovih pet porodica su prioritet u ovom udruženju, nezaposleni su mada su završili srednje obrazovanje, nemaju krov nad glavom, imaju maloljetnu djecu koja pohađaju osnovno i srednje obrazovanje, i žive kao podstanari ili kod rodbine. Ove porodice nisu u mogućnosti da same sebi obezbijede zemljište i kuće zbog teških materijalnih prilika u kojim žive, tako da je dodjela zemlje veliki korak u procesu rješavanja egzistencijalnog pitanja za njih.

„Nadamo se da ćemo uspjeti naći donatora za izgradnju objekata. U Opštini su nam ponudili pomoć u apliciranju projekta prema Vladi Republike Srpske, pa ćemo vidjeti šta će biti“, rekao je Nenad Mirković. Ujedno, Mirković je zahvalio načelniku Skupštine opštine Prnjavor Vladi Živkoviću i predsjedniku Saveza Roma Republike Srpske Saši Mašiću na dodjeli zemljišta za romske porodice. Zadovoljstvo nisu krili ni dobitnici placeva.

Goran Novaković je 27 godina radio u preduzeću “Promet“, koje je otišlo pod stečaj. Goran s nezaposlenom suprugom i sinom srednjoškolcem živi u prostoriji magacina ovog preduzeća. Vijest da je dobio zemljište za izgradnju kuće izazvala je ogromnu sreću i zadovoljstvo kod ove porodice, koja se nada da će nagodinu boraviti u novoj kući.

„Dosadilo mi je da strahujem hoće li neko doći i istjerati me iz ove prostorije, a i djeteta mi žao. Muči se, nema ni svoju sobu, ni slobodu. Danas-sutra, kad završi školu, pa poželi da se ženi, gdje će dovesti ženu? Nemamo ni mi gdje da budemo“, kaže Goran.

Iskreno se nadamo da će se Goranova želja ostvariti i želimo sve najbolje Prnjavorčanima u njihovim planovima.

Snježana Mirković

“BUDI MI PRIJATELJ“ – PRIJATELJ DJECE

U udruženju Omladinska romska inicijativa „Budi mi prijatelj“, Visoko, već dvije godine organiziraju se edukativno-kreativne radionice za djecu predškolskog i školskog uzrasta. Romska djeca su sve više zainteresirana za ovu vrstu edukacija, a u prostorijama udruženja pružila im se prilika da nauče nešto novo, da se druže s ostalom djecom.

„U protekla dva mjeseca na radionice dolaze i djeca koja nikada nisu išla u školu ili su napustila školu već u prvom ili trećem razredu jer su im se druga djeca rugala što nemaju knjige, ruksake, što su Romi… Na radionici je od ukupno dvadesetero djece - desetero nepismeno. Aktivisti udruženja pomažu djeci tako što ih uče pisati i čitati, jer tu su i djeca koja nikada nisu imala dodira sa sveskom i olovkom. Nadam se da ćemo uspjeti približiti ovoj djeci školsku obavezu i da ćemo ih sljedeće školske godine upisati u školu“, rekla nam je Pašana Halilović, maturantica frizerske škole i jedna od aktivistica udruženja Omladinska romska inicijativa „Budi mi prijatelj“ iz Visokog.

Roditelji te djece su u većini slučajeva nezainteresirani za edukaciju, a kao razlog zbog kojeg djecu ne šalju u školu uglavnom navode da su socijalno ugroženi, da imaju mnogo djece i da ne mogu kupovati knjige i pribor za sve. Zato je ovo udruženje preuzelo obavezu da djeci koja nisu prešla starosnu dob za upis u školu pomogne da se pripreme za upis u školu.

Melina Halilović

Porodica Novaković

Uskoro će u Visokom biti pokrenuta krojačka radionica u kojoj će raditi Romkinje. Cilj pokretanja ove radionice je ekonomsko osnaživanje žene. Romkinje, koje su već prošle edukaciju odnosno kurs šivenja i krojenja, time će, nadamo se, doprinijeti boljem položaju svojih porodica, a i sebe samih.

Žene će u sklopu udruženja raditi u krojačkoj radionici, gdje će vršiti usluge krojenja i šivenja. Osim krojačke radionice, planirano je da za djecu budućih krojačica budu otvorene edukativno-kreativne radionice. S djecom će raditi mladi aktivisti udruženja. Udruženje Omladinska romska inicijativa “Budi mi prijatelj” ovom radionicom želi omogućiti izvor zarade Romkinjama i tako ih lakše integrirati u društvo. Romkinje, njih deset, već su prošle godine u sklopu projekta “Romskog centa za kulturu i edukaciju“ Visoko prošle edukaciju, odnosno kurs šivenja.

EKONOMSKO OSNAŽIVANJE ROMKINJA U VISOKOM

Žene su jako zapostavljene u današnjem društvu, a za Romkinje u Visokom se s punim pravom može reći da su u posebno teškom položaju. Skoro 99 posto Romkinja u ovoj općini je nezaposleno. Udruženje Omladinska romska inicijativa “Budi mi prijatelj” Visoko pokušava promijeniti sliku i stanje Romkinja

Projekt je podržan od strane World Visiona i Fonda otvoreno društvo. Postoje i planovi da žene, zajedno s omladinom, aktivistima udruženja, rade na sakupljanju ljekovitog bilja, koje će

se prodavati otkupljivačima ljekovitog bilja. “Kroz krojačku radionicu mi žene ćemo pomoći same sebi, jer mnoge od nas nisu zaposlene. Ako neke od žena i

rade, zaposlene su kao čistačice i taj posao rade u jutarnjim satima, tako da su veći dio dana slobodne. Kad naučimo šiti i krojiti, dogovorit ćemo se koji će biti naš finalni proizvod i kako ćemo ga distribuirati na tržište. Naš cilj je da doprinesemo sebi i svojim porodicama i kroz sakupljanje i podavanje ljekovitog bilja. Nadam se da ćemo naći donatora koji će nam pomoći u finansiranju krojačke radionice, jer još uvijek smo na početku i ne znamo kako će nam ići. Ja ipak vidim budućnost u ovom poslu i nadam se, a i potrudit ćemo se da nam uspije”, rekla nam je Biserka Beganović-Halilović, jedna od polaznica kursa šivenja i aktivistkinja u udruženju Omladinska romska inicijativa “Budi mi prijatelj”, Visoko.

Ona je, nažalost, jedna od rijetkih Romkinja koja je završila srednju školu, odnosno obućarski zanat. Prije rata radila je u KTK Visoko, a poslije rata je izgubila posao. Već devet godina Biserka radi kao čistačica u jednom restoranu u Visokom.

Žalosna je činjenica da Romkinje, sa ili bez škole, ne mogu dobiti zaposlenje na boljim pozicijama. Većina njih rade kao čistačice. Ipak, pozitivan pomak svakako predstavljaju inicijative udruženja Omladinska romska inicijativa “Budi mi prijatelj” i krojačke radionice kojima se ovim ženama nastoji pomoći.

Melina Halilović

IZLOŽBA DJEČIJEG STVARALAŠTVA

Izložba slikarskih radova o životu Roma gledano iz ugla učenika osnovnih škola bit će prikazana u šest gradova u Bosni i Hercegovini U Osnovnoj školi “Hasan Kikić” (Gorica) u Sarajevu 15. maja 2008. godine otvorena je izložba radova romske djece iz škola Tuzlanskog, Zeničko-dobojskog i Sarajevskog kantona. Cilj postavljanja izložbe je promoviranje kulture, tradicije, stvaralaštva i kreativnih postignuća romske djece. Na izložbi je predstavljeno oko trideset radova rađenih tehnikom akvarel i tempera, te voštanim bojama i grafitom. Izložba je podržana od Romskog informativnog centra/Vijeća Roma, a u sklopu projekta “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju“. U ime World Visiona BiH i Romskog informativnog centra/Vijeća Roma, koji su podržali ovu izložbu, učenicima se obratio Albert Pančić, koji je pohvalio radove djece i naglasio da će izložba pored Tuzle i Sarajeva biti postavljena u još četiri grada u Bosni i Hercegovini. Lideri romskih organizacija “Prosperitet Roma” i “Romas” iz Sarajeva Ramiz Sejdić i Dragiša Radić

istakli su da su romska djeca veliki umjetnici s obzirom na uvjete u kojima žive. Zahvalnost je iskazana World Visionu i Romskom informativnom centru/Vijeću Roma koji su omogućili da ova izložba bude postavljena. Posebna zahvalnost upućena je Osnovnoj školi „Hasan Kikić“ s kojom lideri romskih organizacija imaju izuzetnu saradnju u radu i integraciji romske djece u obrazovni sistem na području grada Sarajeva. Adnan Musić

strana 16

17 strana

PRIČA O USPJEHU

Za Ramiza kažu da je strog trener i da traži disciplinu. Isak Mašlić rođen je 1986. i već pet godina trenira u klubu „Zenica“. O svom treneru ima najbolje mišljenje: „Ranije sam trenirao u drugom klubu i nije mi se dopadalo, jednostavno nije mi odgovarao način na koji su treninzi vođeni. Sad sam zadovoljan i ono što mi se najviše dopada su kondicione pripreme. Ramiz je strog dok traju treninzi, a poslije treninga je super.“

PORODICA SPORTAŠA ZA PRIMJER DRUGIMA

Ovim sportom počeo sam se baviti jer sam želio nastaviti tradiciju moje porodice. Prije mene džudo je trenirao stariji brat Alija Burdalić, koji je poginuo braneći Bosnu. On je

također postizao dobre rezultate. Uz njega sam počeo trenirati, a nakon njegove smrti nastavio, i danas u ovaj sport polako uvodim i svoje troje djece...

Zeničanin Ramiz Burdalić počeo je trenirati džudo 1978. godine. Osvajao je mnoge medalje u zeničkoj regiji, a čak trinaest puta bio je prvak. Na republičkim takmičenjima okitio se zlatnom, srebrenom i bronzanom medaljom.

Godine 2002. Ramiz odlučuje da osnuje klub, kojem daje ime „Zenica“. Prostorije Srednje industrijske škole koristi kao salu za održavanje treninga, a finansijsku podršku u tom periodu pruža mu Općina Zenica. Ministarstvo za sport i kulturu Zeničko-dobojskog kantona nije pokazalo interes, tako da je finansijska podrška izostala. Danas klub broji oko stotinu članova, a treninge redovno posjećuje njih pedeset.

Ljubav prema ovoj borilačkoj vještini je velika,

pa klub unatoč brojnim problemima opstaje. Dešava se da članove kluba diskvalificiraju jer im je oprema poderana, a strunjače na kojima vježbaju već su davno istrošene. Potrebne su im nove trenirke, patike i kimona, ali to iziskuje veća ulaganja, a klub za takvo nešto nema sredstava. Ramizova porodica broji pet članova, a bez ikakvih je redovnih primanja. Najosnovnije životne potrebe ova porodica obezbjeđuje sakupljanjem sekundarnih sirovina i papira. Ono što se zaradi prodajom nije dovoljno ni za golo preživljavanje, a kamoli za sport. Ipak, Ramizova ljubav prema sportu je tolika da ga ni ovi teški uvjeti ne sprječavaju da ide dalje.

„Ovim sportom počeo sam se baviti jer sam

želio nastaviti tradiciju moje porodice. Prije mene džudo je trenirao stariji brat Alija Burdalić, koji je poginuo braneći Bosnu. On je također postizao dobre rezultate. Uz njega sam počeo trenirati, a nakon njegove smrti nastavio. Danas u ovaj sport polako uvodim i svoje troje djece“, kaže Ramiz.

Da je Ramiz odličan trener, a njegova djeca

najbolji primjer za tu tvrdnju, govore sljedeći podaci: „Sin Ramiz je 1991. godište i već je osvojio

evropski kup koji je održan u Slavonskoj Požegi 2003. godine. U kategoriji starijih dječaka Ramiz je osvojio prvo mjesto. Moja najmlađa kćerka Ermina, koja je 1999. godište, nastupala je na međunarodnom džudo turniru “Srem 2006“ i u kategoriji poletarki osvojila prvo mjesto. Te, 2006. godine, naš klub Zenica u ukupnom plasmanu osvojio je treće mjesto. Konkurencija je zaista bila velika, jer su se takmičile čak dvadeset dvije zemlje“, s ponosom ističe Ramiz.

Ramizova djeca pohađaju Osnovnu školu „Musa Ćazim Ćatić“ u naselju Blatuša. Kad su slobodna, poslije škole pomažu roditeljima u slaganju papira koje sakupe. Treninzi su uvečer, tako da, kako oni kažu, uspijevaju uskladiti vrijeme za školu, posao i trening.

I kako završiti priču o ovoj zaista zanimljivoj i unatoč svim životnim neprilikama uspješnoj porodici nego još jednom zanimljivošću. Ramizova supruga Zulj je 1996. i 1997. godine postizala također dobre rezultate u džudu. Bila je sedam puta vicešampionka, a sada trenira djevojčice manjeg uzrasta. Zaista, porodica za primjer.

Jasmina Beganović

Porodica Burdalić

PORIJEKLO ROMA

Maśkarthemutni Romani Ùnia & INALCO

KAKO SU PRAROMI NAPUSTILI INDIJU Historijski radovi mogu se podijeliti u dvije grupe: strogo istraživačke radove, koji izlažu nova otkrića i argumentacije (često i polemike) o istinitosti neke teorije, teze, odnosno hipoteze, te publikacije, koje prenose širu informaciju o onome što je proisteklo iz istraživačkih radova. Ne mogu se pak oba aspekta nalaziti u istom djelu, kao što ne može čovjek tražiti nov put kroz šumu i istovremeno povesti sa sobom brojne ljude. Dakle, s obzirom na to da svaki čitalac može naći veliku količinu istraživačkih radova na različitim jezicima i da Bosance, Rome i nerome, više interesira zaključak istraživačke djelatnosti nego sam put koji je do njega doveo, izabrali smo da u ovom mjesečniku objavimo rezultate a ne etape napredovanja ka njima – ali da se ipak ne zaobiđu ni pitanja i sumnje koje mogu uzrokovati razlike u stanovištima.

Dr. Marcel Courthiade

Indijsko porijeklo Roma Danas je svima poznato indijsko porijeklo romske nacije. Čak su i prvi Romi koji su stigli u Evropu izjavljivali da su indijski narod, što dokazuju različiti stari dokumenti, počevši od svjedočanstva iz 1422. godine u ljetopisu grada Forlija (u Italiji). Nisu oni došli u Evropu ne poznajući svoje porijeklo, nego su se sjećali svoje povijesti i staze kojom su išli.

Kasnije su se pojavile razne teze o porijeklu Roma i Indija je postepeno zaboravljena kao njihova matica (o tome ćemo kasnije raspravljati). Romi su i dalje tvrdili da potječu iz Indije, ali Evropljani im nisu vjerovali, nisu obraćali pažnju na to, sve dok jedna slučajnost nije opet vratila u žižu interesiranja stvarno porijeklo Roma. Naime, u jednom razgovoru u 18. stoljeću između mađarskog svećenika i trojice mladih studenata iz Indije, na latinskom jeziku, a svaki sa svojim akcentom, došlo je do zabune prilikom upotrebe riječi „cingana“ (ciganin) i „cinghala“ (Sri Lanka). Ova greška potaknula je novo proučavanje stvarnog porijekla romskog naroda i kasnija poređenja romske leksike s leksikom hindustanskog jezika objasnila su ovo pitanje i ustanovila indijsko porijeklo današnjih Roma. Indija prije odlaska praroma O Indiji prije odlaska Roma iz nje može se mnogo pisati, ali ovdje je prije svega bitno spomenuti da je kultura tamo bila na veoma visokom nivou. Bile su razvijene filozofija, muzika, književnost, umjetnost, politika itd. U 7. stoljeću je kralj iz Thanešvara, Harša Vardhan, uspio okupiti sve zemlje sjeverne Indije (prije svega diplomatskim putem), da bi stvorio ogromno carstvo i podigao grad Kanaudž (u blizini današnjeg grada Luknau, nedaleko od Agre, gdje stoji čuveni Tadž Mahal) na rang političke prijestolnice Indije. Po smrti Harše, njegovo se carstvo podijelilo na više kraljevina, ali Kanaudž je ostao kulturna, duhovna i umjetnička prijestolnica sve do 11. stoljeća. Tamo su se okupljali svi oni koji su željeli učiti muziku, duhovno pozorište (kao što se igralo oko „dobrih mjesta“ i drugih hramova) i druge slične umjetnosti. Sam grad, koji se prostirao u dužini od šest kilometara pored svete rijeke Gang, bio je tada poznat između ostalog po proizvodnji parfema, koje je prodavao širom svijeta. Bio je vrlo bogat jer su brojni vjernici tamo donosili svakojake drangulije od zlata i dragog kamenja kao darove bogovima. Kali Durga, glavna boginja grada, bila je poznata i kao „hroma djevojka“ (na sanskritu Kanja Kubdža – iz kojeg je kasnije nastalo ime grada Kanaudž).

Afganistan u 11. stoljeću i Mahmudovi vojni pohodi u Indiju

Godine 999. izvjesni vladar, Mahmud iz grada Gazna (afganistanski grad nedaleko od Kabula prema jugu – i danas se može vidjeti na mapama) postao je sultan Afganistana. Posjedovao je i Horasan od Kaspijskog mora do rijeke Amu-Darja. U namjeri da podigne svoju državu i da učini grad Gazni „prijestolnicom svijeta“, kao što je sam rekao, običavao je napadati Indiju, ubijajući ljude i paleći sve pred sobom, a prije svega pljačkajući zlato, drago kamenje i druge vrijednosti, da bi to donio u svoj grad.

strana 18

Dr. Marcel Courthiade (Kurtiade) je Rom grčkog porjekla (Bacori). Roðen je u Francuskoj prije 56 godina i živio preko 20 godina u Jugoslaviji i Albaniji. Na Sorboni je završio fakultet i doktorirao na odsjeku za lingvistiku. Pre 12 godina se vratio u Francusku gde predaje romski jezik i kulturu na universitetu Inalco. Dr. Courthiade (Kurtiade) napisao je prvi bukvar Romskog jezika, štampan u Sarajevu 1990 godine za izdavačku kucu Svijetlost. U tom periodu bio je saradnik tadašnjeg Instituta za proučavanje meðuetničkih odnosa. Zadovoljstvo nam je da dr. Courthiade (Kurtiade) saraðuje na našem časopisu. U ovom broju magazina možete pročitati njegov tekst o porijeklu Roma.

19 strana

Al-'Utbi piše da su među ljudima iz Kanaudža bili “i bijeli i tamni”, što bi moglo objasniti zašto su među Romima i dan-danas “i bijeli i tamni”. Druga zanimljiva stvar je da niko od njih nije znao za poljoprivredu (i ovo je bilo poznato još u 7. stoljeću, jer Kinez Xuán Zàng, koji je tada boravio 20 godina u Indiji, piše da “u Kanaudžu, iako je zemlja plodna i klima blaga, nije poznata poljoprivreda, a ljudi koriste zemlju prije svega da bi sakupljali cvjetove za proizvodnju parfema”). Ljudi koje je Mahmud zarobio bili su različitih zanimanja i varni/kasti - od svećenika (brahmana) do seljaka i radnika (šudra), pa i ljudi izvan varni/kasti. Romski jezik je živ i nakon 1.000 godina s obzirom na to da je istovremeno izgnano više različitih društvenih grupa. U nauci je poznato da jezik izgnanika duže živi ako su grupe koje ga govore heterogene; faktički, jezici izgnanika umiru poslije dvije-tri generacije, dok je romski jezik ostao do danas, poslije toliko godina, veoma prisutan u cijeloj Evropi i šire.

U Afganistanu Nažalost (ili, hvala Bogu), praromi, koji su bili hinduisti, nisu mogli (ili nisu htjeli) ostvariti ono što je Mahmud tražio od njih. Postojala je ogromna razlika između muslimanske i hinduističke kulture: kod praroma je prevladavao princip ahamsja (nenasilje, neubijanje drugog) i poštovanja prema drugim vjerama, dok je Mahmud bio veliki ubica i vjerski vojnik. Zato je brzo prodao prarome bogatašima u Horasanu (sjeverni dio carstva).

U drugom dijelu teksta vidjet ćemo šta se kasnije dogodilo prarromima.

Od 1001. do 1027. godine Mahmud Gaznavi je 17 puta napao Indiju, ali ne da dobije nove zemlje ili da navrati ljude na novu vjeru ili politiku, kao što se lažno hvalio, nego samo da bi pljačkao njena bogatstva. U svakom gradu koji je napao obično bi poklao sve muškarce, često i žene i djecu. Međutim, kad je zauzimao Kanaudž 1018. godine, nije tako postupio, nego je protjerao cjelokupno stanovništvo (53.000 ljudi visokih kvalifikacija u raznim oblastima: muzici, pozorištu, arhitekturi, strategiji itd.), deportirajući ga pješke u lancima kroz sjevernu Indiju do Gaznija. Poveo je sa sobom i 385 slonova i ponio tri miliona zlatnih dirhama (više od dvije milijarde eura) – tako je bio bogat davni grad Roma Kanaudž. Zarobio je i mnoge ljude u gradu Mathura, koji je pripadao kraljevini Kanaudža, i također ih odveo u Gazni. Opljačkanim novcem iz Kanaudža Mahmud je podignuo veličanstvenu džamiju (najveću u to vrijeme), poznatu kao „Nebeska vjerenica“, koju su projektirali indijski arhitekti iz Kanaudža, zatim univerzitet, i nešto kao muzej, o kojima piše Firišta, čuveni historičar davne Indije. Mahmudov cilj, kad je protjerivao stanovništvo Kanaudža, bio je da uzdigne svoj grad Gazni, jer je imao ambiciju od njega stvoriti „svjetsku prijestolnicu“.

Izvori naše znanosti o egzodusu Roma

O egzodusu Roma svjedoči prije svega romski jezik. Kao što je dokazao engleski indolog Ralph Turner, romski jezik potječe od srednjeg dijela doline rijeke Ganga i njegov starinski oblik pripada istoj jezičkoj grupi kao jezici bradž i awadhi – na čijoj osnovi je bio izgrađen moderni jezik hindi. Drugi učenjak, Hancock, profesor iz SAD-a, zaključio je, na osnovu svojih istraživanja, da su govornici praromskog jezika izašli iz Indije oko 1000. godine. Najsolidniji je pak izvor povijesti Mahmuda koju je napisao njegov privatni sekretar Abu Naser al-'Utbi, pod naslovom “Kitab al-Jamìni“ (Knjiga Jamina – „Jamin ud-Daulah“ ??????? ???? “Prava ruka dinastije“ je bio nježan nadimak koji je bagdadski halifa dao Mahmudu). Njegova povijest pripovijeda kako je Mahmud išao na put 27. septembra 1018. godine prema Kanaudžu sa 31.000 vojnika, napuštajući „slatki san i udobnost kuće“, kao što piše al-'Utbi, i da je stigao 20. decembra (6. šabana) pred glavnu kapiju Kanaudža. Kralj grada, Radžpal, shvatio je odmah da ne postoji mogućnost da bude jači od sultana i pobjegao je u šumu preko rijeke Gang, izdajući naredbu svojima da se ne suprotstavljaju muslimanskim snagama. Gatali su i u zvijezde i u let pčela pa protumačili da sreća nije na njihovoj strani. Sultanovi mističari su također odgonijetnuli iz Kur'ana da je Allah s njima po sličnosti pisanih riječi "Kanaudž", na arapskom ????, i ???? "pobjeda" (futuh) – na koju je slučajno stavio prst u svetom kitapu. Za jedan dan srušio je cio grad, svih sedam tvrđava koje su ga branile, pa je odveo ljude i slonove te odnio sva bogatstva do Gaznija teške zime 1018/1019. godine.

KRALJ ROMSKE MUZIKE OTIŠAO U NEZABORAV

Šaban Bajramović svojim glasom nikog nije ostavljao ravnodušnim.

• Ovaj pjevač iz Srbije posjeduje ogroman talenat, koji se na svoj način može porediti sa onim koji imaju Nusrat Fatah Ali Khan ili Mari Bonie Persen, koji svoju muziku donose sa duhovnošću koja sa lakoćom premošćuje inače nepremostive kulturne barijere. (...) Njegov glas kombinuje patos istočnjačke muzike i duhovnost fadoa (...) njegova muzika je vrsta balkanskog ciganskog džeza. - Andy Gill, The Independent, 15. februar 2002.

• Teško je ostati objektivan slušajući ovo remek djelo. Kažu da ni pred kim ne treba kleknuti i pognuti glavu. U ovom slučaju, treba napraviti iznimku. - Mladen Hlubna, Oslobođenje, 6. decembar 2001.

• Ali muzičar, pjevač se nije promijenio. Tokom nekoliko minuta koliko nam je bilo dopušteno da provedemo sa njim, u pauzama izvođenja, čuo sam improvizacije kakve nisam vjerovao da su uopšte moguće. A on se nije služio ni polovinom svoga glasa. Bio je to glas koji opčinjava, koji nije izgubio na svojoj snazi i bogatstvu u posljednjih dvadeset godina. Sasvim čist, sasvim originalan. Čovjek koji je pjevao predamnom je muzički genije. - Dragi Šestić, aranžer i producent, Snail Records.

Kralj romske muzike Šaban Bajramović preminuo je 8. juna 2008. u Nišu. Bio je najplodniji, najproslavljeniji i najznačajniji romski pjevač, kompozitor i pjesnik na prostorima Balkana.

strana 20

Šaban Bajramović je rođen u Nišu 16. aprila 1936. godine. Prvu ploču snimio je 1964. godine. U karijeri je snimio 20 albuma i oko 50 singlova, a napisao je i komponovao oko 700 pjesama.

U devetnaestoj godini je, zbog ljubavi pobjegao iz vojske, pa je kao dezerter osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku. Pošto je na Vojnom sudu izjavio da niko ne može da ga osudi onoliko koliko on može da izdrži, kazna mu je bila povećana na pet i po godina.Ni zatvor nije mogao da ugasi nemirni duh muzičara, koji osniva zatvorski džez orkestar. U intervjuima je često izjavljivao da je Goli otok bio njegov "životni univerzitet".

Više od 20 godina bio je na čelu sastava Crna Mamba, a na lični poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gdje je zvanično proglašen za ”kralja romske muzike?. Osim muzikom, bavio se i filmom, pa je ostvario manje uloge u filmovima "Nedeljni ručak", "Anđeo čuvar" Gorana Paskaljevića, "Gypsy magic" Stoleta Popova…

Njegova izvedba pjesme "Đelem, đelem" izabrana je za himnu svih Roma svijeta. Posljednji album, "Romano raj", objavio je prošle godine.

Bio je prepoznatljiv po crnim sunčanim naočalama koje je krajem devedestih počeo nositi. U skoro svim tekstovima o njemu uz njegovo ime je stajalo "Kralj romske/ciganske muzike".

BILOVENGO LILAKO KOTORavgust, 2008. ðindo 2

KAL PARNOLUMJA

DANI KLEIN THAJ EVROPAKO PARLAMENTARCURAPOSJETISADA E ROMENGO INFORMACIJAKO CENTRO

Ande gava ðindo hramosarav: Usvojime akcijako planura Aktuelnosti ane romengi zajednice

Obilježisadan Evropako efta đive imunizaciji + DODATAK GAVA 12 rigatar

rig 2

ANGLUNIPHEISTARIPHE

23

4

57

9

11

12

14

15

1718

20

Dizajno, fotografiji thaj šertno

RICtimo

Tiraži 2.500 kotora

Lil-magazin „kalo 'parno Lumja“ đala andar projekto „Žutipe e Romengi nacionalno minjoriteto ande efektivno vačaripe thaj raportirime“ Gava projekto e finansijako žutisada amerikako State Department thaj World Vision US. Realizacija phe projekto kethani ćheren koperacijake Romano Konsilo BiH thaj World Vision BiH Duma thaj stavura so si ande gava Lil hi naj zvanićno stavura tharo World Vision US thaj US Department of State

Romano Konsilo/Romengi informacijako

centro Franjevčka do br. 6

71000 Sarajevo Tel-fax:++387 33 236 910

e-mail:bihric_office@ha/hkb.ba web.www.bhric.ba

ŠERUTNO ALAV USVOJIME AKCIJAKO PLANURA DANI KLEIN THAJ EVROPAKO PARLAMENTARCURA POSJETISADA E ROMENGO INFORMACIJAKO CENTRO POSJETA SAVI ČERDA LAĆIPE LOKALNO ALOSARIBA ANDE BIH KONSILO E NACIONALNO MINJORITETURA ME SEM ČAVORO, VAKCINIRIN MA O CILJO SI TE RAČAREN TRAJNO KOLEKTIVNO IMUNITETO IMUNIZACIJA/VAKCINACIJA ČAVOREN ANDE ROMENGI MAHALE-ZAJEDNICE AKTUELNOSTI ANE ROMENGI ZAJENDICE VAČARIPE BAŠO USPJEHO ROMENQI HISTORIA O KRALJO ROMENGI MUZIKAKE ĐELO ANDE NABISTARAV

Baro RIC pozdarv!

Motoven khaj is o angluno pirutno majparo. Amen čerdam gova pirutno thaj angluno makazinako đindo „Kalo-Parno Lumja” savo malavenpe anglal thumen ande ćhon maj. Palal gava primisadem buteder čestike thaj sugestiji, komentarura thaj predlogura so si amende but bari značaj palo durete buća. Sar o rezultato, angla thumen si o dujto đindo RIC-ako magazinako. Ande gava đindo, amende si bari čast te objavin informaciji sava šhaj numa te kame-Minsitrako konziloBiH si pe kidipe savo istardan o 3. juni gava berš, usvojisada Akcijako planura palo pandime problemura e Roma ande bućaripe, bešipe, thaj sastimake zaštita thaj deklaracija bašo kotor e Dešbrša palo Roma 2005-2015. palo Bosna thaj Hercegovina, RIC thaj Romengi populacija goja Odluka si tharo istorijako značaj. Ande gava đindo haramosarav thro o posjeta deni Klajn, evropakoro parlamentacura thaj predstavnikura Evropaki komisja ande BiH e Romengoinformacijako centro, kidepe e Roemngi mreža thaj predstavnikura vladake instituciji ande BiH. Postjeta thaj žutipe gaja bari delegaciji e RIC-oke majlačo phenel pinđardime amero buća. Amen pratisara vi e evropako efta đive imunizaciji čavoren. Posebno than ande magazino lel o značaj gava so avel lokalno alosariba 2008. berš. Anglal thume si o kotor bašo Konsilo nacionalno minjoritetuta uzo parlamentarno skupština BiH.Aktuelnosti andaro Romengi zajednice opisime si e olovkaha RIC-oko novinajra thaj volonterura adnaro BiH. Isto gaja, e gava đindo putaren serijal kotora savi motove bašo proijeklo Roma. Amen prenosi i e palutno pozdravo e Kralju Romengi muzika, Šaban Bajramoviću. Zbog baro interesirime čitalcura, ali e baro đindo bašo dešavanje thaj tema bašo savo kamav te informirinava tumenge, ade dodatak gava đindo šhaj thumen đanen buteder abšo aktivitetura RIC-a, analize e medijake ande BiH bašo Roengo pučipe, regionalno aktivitetura save pratin koperacija medija thaj lenge raportura bašo problemura saveha e Roma susretnipe ande regiono.Thumari pažnja usmjerisadem thaj pe posebno kotor RIC-a informatoro savo čerav bašo obilježime Lumjako Romengo đive (8. aprili) thaj šudnare majbahtalo Romengo prazniko- Herdelezi (6. majo) e kotoraha bašo manifestacijako šundaripe save sana istarime ande sasti BiH.Jekhto đindo e magazinake sana distriburime kotar Romengi mreža, NVO, Romengi zajendice, isnstitucijake, donatorura, regionalno Romengi mreža. Amen ka pokušisara te gava đindo avel dostupno but buhljari putardi.Amen sem khate te dava thumenge informacija bašo aktivitetura thaj procesura savo si važne palo Romengi populacija thaj sasto društvo ande BiH.Najsarav thumenge pe intereso thaj thumaro povjerenje. Amende se bari nada khaj vi ande gava broju malaven thumen sadržajura savo ka zainteresirnin thumen. Amen ašičara thumare sugestije, predlogura savo ka del majbut pe lačipe e magazinake „Kalo –parno lumja.O RIC-oko timo pozdravin thumen thaj palikerav thumenge pe koperacija thaj žutipe.

3 rig

USVOJIME AKCIJAKO PLANURA

Dešberša palo uključime e Roma i si politikako motoviphe e volje thema članice te phe institucionalno drom pandav e problemura Roma. Ande jekhvaht, voj predstvin inicijativa, projekto thaj projekto saveha i si ciljo ande dešberšenge periodo (2005-2015) ciknjoriveh diskriminacija prema e Roma te del zor sar te laćharen lengi socioekonomikano status. Dešberša uključime e Roma i si maškarthemaki inicijativa savi po angluno drom thaj phe jekćhandi način ćhiden predstavnikura e vlastake, maškarthemaki vladake thaj bivladikani organizacijenca thaj predstavnikure e Romngi zajednica e ciljoha sar te mjenjin bilaćhi situacija e Roma ande Evropa.

“Khanči bašo amen bi amaro” Deklaracija Dešberšengo naglasin ključno značaj e Romano kotor ande sastho proceso tharo lako bijandime thaj implementacija. Predstavnikura e Roma thaj organizacijenca civilno društvaće san uključime ande đikejekh faza Dešberšengo. Roma ćherdan lako muj thaj definirisada vizija kotar bijandime. Romengi grupe thaj ekspertura andaro civilno društvaće ćherden identifikacija thaj ćhelden ključno uloga ande definicija duretenge thaj konkretno ciljura. Roma ka avel ključno đene ande implementacija thaj ande monitoring proces ande dešbrša save avel.

ĐANLIPE E AKCIJAKO PLANURA Me gndin o drom phe savo si ande BiH ćherdani akcijako planura del bari prednost ande lengi implementacija thaj lengi pozitivno rezultatura, so dikelphe phe majlaćho standardo thaj laćho društveno than ande BiH. Jer, musaj te vrednovin but pozitivno vrijednost gava, ande lengi laćhariphe sana uključime majbut tharo 100 manuša, sar ekspertura tharo strukture vlastake andar savore nivelura laki organiziriphe ande BiH, gaja thaj respektabilno brojo (kotar 30) perdstavnikura romengo NVO, thaj indenpendentno ekspertura palo varesave oblastura. Gaja direktno, ande jekh moment phe than, djuvindi provodiphen jekh vazzno mjera, relevantno pala savore trin akcijako planura, gava si godjaviphe pal BH drustvo, odnosno potreba palo pandime urgenno prolemura save silen gala, majbari thaj najugrozime nacionalo minoriteto ande BiH lungore berssa. Mariphe mamuj diskriminacija thaj stereotipura prema e Roma, thaj jekhchando tretmano pripadnikura e rmengi nacionalo minjoritetoadne drusstvo, a naroccito ande politikako divdiphe thaj mediji si angluno thaj osnovno preduslov sar e implmentacijake akciono planura, gaja i te cheren majchrica problemura thaj phariphe save silen Roma thaj Romni numaj nama khaj san pripadnikura piri, Romegi nacionalno minjeoriteto. Slobodan Nagradić

Eksperto ande račaripe akcijako planura palo Roma

Ministrako konsilo Bosne thaj Hercegovine pe palutno kidipe, održime 3 juli goja berš, pe prijedlogo Ministarstva palo manušese čaćipe thaj našle manuša BiH, usvojisadan Akcijako palnura palo pandime Romengi problemura ande oblast bučaripe, bešipe thaj sastimaki zaštita.

Ande jekhćandi vrama, Ministrako konsilo BiH andan odluka bašo osnivanje Kordinacijako odboro palo diklipe sar đal implementacija akcijake planura, thaj usvojisadan Deklaracija bašo pristup BiH pe Dešberša uključime e Roma 2005-2015.

Uzo andglader usvojime dokumentura andaro obalast edukacijake e Roma, goleha akcijako planura čerdan cikluso plaura palo pandime e Romengi problemura, save san indiciranime ande Strategija palo pandime e Romengi problemura, savu Ministrako konsilo BiH usvojisadan 2005. berš.

Ande račaripe gala akcijako planura bući čerden predstavnikura e romengo bivladikano sektoro, buteder maškarthemako vladaki thaj bivladake organizacijenca save dijan stručno thaj materijalno žutipe ande račaripe gala akcijako planura.

Usvojime akcijake planura Bosna thaj

Hercegovina ispunisada uslovura potrebno palo paritcipacija Bosne thaj Hercegovine pe maškarthemako inicijativa DEKADA-DEŠBERŠA UKLJUČIME E ROMA 2005-2015.

rig 4

Dani Klein (šerutni e bašaleski sundalako grupa Vaya con Dios) voj lobirin palo zaštita e Romengi čaćipen ande Evropa, kethano e članura Evropako parlamenta Els de Groen thaj Ana Ibrišagić, predstavniko inicijativi „Dekada Roma” (Open Society Institute) e Željko Jovanović ande posjeta BiH, boravisadan tharo 27-29. maj gova berš.

DANI KLEIN THAJ EVROPAKO PARLAMENTARCURA ANDE POSJETA E ROMENGO INFORMACIJAKO CENTRO

Delegacija Evropako parlamenta thaj Deni Klein thaj predstavnikura Evropaki komisiji ande BiH thaj World Vision BiH kotar angluno đive boravko ande Bosna thaj Hercegovina posjetisadan e Romengo informacijako centro. Ande vačaribe e predsavnikonen Romengi mreža sikljilan pe bašo sturktura e Romengo bivladikano sektoro, sar thaj aktivitetura save Romengo sektoro čeren ande Bosna thaj Hercegovina ande ciljo račaripe o than e Romengi populacijake. Predstavnikura Evropako parlamenta izrazisada zadovoljstvo bašo postignut rezultatura thaj ketaneste Romengo bivladikano sektoro thaj običisadan spremnost te del piro žutipe ande lobiranje e ciljoha bašo usvajanje akcijako planura. Sundalako muzikako zvijezda Dani Klein posjetisada e Romengo informacijako centro thaj vačarda bašo iskustvura save anda andaro aver thema thaj istaknisada te si sar manuš but potreseno kotar odnos e društavće prema e Roma. „Naj sem Romkinja, ali pirav po phuvlja ande save von trajin. Svugdje, bi izuzetko, i si diskriminacija prema e Roma. Komentajra bašo Roma su but negativno. Gava dukhal ma, khaj me smatrin te svako jekhto manuš musaj te ovel tretirime jekhčando. Sar umjetnica me sem ogorčeno ande odnos društvaće prema e Roma, khaj sem uvjerime te uspjeho ande gava buća na postignin te ande mrni muzika na ovel uticaj e Romengi muzikake”, motovda o Dani Klein. Isto gaja, delegacija iskazisda bari zahvalnost palo sa e informaciji save dobisada ande romengo informacijako centro, save ka ovel korisno ande kidipena save planirisada te čeren e predstavnikonen institucijake ande Bosna thaj Hercegovina. Predstavnikura e Romengi mreža motovda khaj but cjenin lengi posjeta thaj spremnsot predstavnikura Evropako parlamenta te te lobirin palo majlaćo than e Roma ande Bosna thaj Hercegovina. Baro interesirime palo posjeta delegaciji Evropako parlamento e Romengi informacijako centro iskazisada thaj predstavnikura bosanskohercegovačko medijura thaj bašo gava događaj izvjestisadan e javnost

Biografija Dani Klein Sar solo pjevačica dani Klein počnisada te nastupin početkoha ohtovardešto berša nako umilajeha. Kethano e kontrabasitoha Dirkom Šufsom 1968. berš. Osnovisda e grupa „Vaza con Dios”. E gvake grupake đike 2006. berš snimisada ohto almumura thaj 16 singlura. Maškarthemako uspjeh postignisada e đilabeha "Just a Friend of Mine", "What's a Woman", "Nah Neh Nah", "Don't Cry for Louie", "Puerto Rico", "Heading for a Fal", "Johnny" i "Don't Break My Heart". Bićindan buteder thao efta milionura albumura thaj majbut tharo trin milonura singlura.

5 rig

POSJETA SAVI DIJA REZULTATO

Te usvojinpe akcijako planura Roma ande Bosna thaj Hercegovina ašičardan but berša. Pe žalost, zvaničnikura ande BiH i durete silen majbut sluha numa khan silen presija te anen odluka, tharo aver rig vaj avral. Iako, reprezentatura e Romengi zajednica ande varegaći droma inicirisada kidipe e BH vlastonen, hačaripe reslan khana Bosna thaj Hercegovina posjetisadan evropakoro parlamentarcura.

PHOTO

Ande diklipe „Dekada Roma“, a penel pe baro značaj, pučipe e Roma ande BiH, ande majo gavake berš, organizisadape posjeta evropakoro parlamentarcura thaj Dani Klein, šertuni e lumjako grupa „Vaya con Dios“ voj štitin thaj traden e Romengo čaćipe ande Evropa. Posjeta omogučisada te Romengo predstavnikura susretninpe e Baro predstavniko thaj BH zvaničnikura, savi ande goja prilika obečisadan khaj akcijako planura avel usvojime ande skurto vrama. Gava obećanje si ispunime thaj palo aver trubuj majbut thaj lungi vrama. Gola posjeta avilan sar anglaunipe te usvojinpe akcijako planura, voj prastijan odluka palo usvajanje akcijako planura ande BiH, thaj radi gava saha sar razlogo palo vačaripe e članoha Romano Konsila ande BiH e Dervoha Sejdićeha. Rajo Sejdić, uzo bari medijako pažnja saha propratime goja posjete e Evropako parlamentarcura Bosni thaj Hercegovini. Sar avilan đike inicijativa thaj realizacija e posjeti? Rezultato gala inicijativake i si komunikacija e Romengo bivladikano sektoro, Romengo informacijako centro e avral sundal, Evropaki komisja ande BiH thaj World Vison ande BiH kote majkonkretno si mrne kontaktura e Demirovski Martinoha, vov saha o služebenik palo pučipe e Roma ande OSCE-u, akhana vov čerel bući sar asistento ande Evropako parlamento bašo Els de Groen. Uzo gava me mora motove te bari zasluga palo inicijativa pe gava nivelo, pripadnin vi e Saneli bešić, voj si amari predstavniko ande Evropako forumo palo Roma thaj pirutne. Korkori inicijativa saha but precizno-jasno, te Eropakoro zvaničnikura musaj te posjetin BiH e ciljno pučipen, majangla savore žutipen, te BiH ande so majskurto vrama pristupi pe programo e Romengi dešberša. Kon, rajo Sejdić, saha ande goja delegacija thaj savi saha o protokol posjete? Adne goja delegacija saha Dani Klein, , šerutni e bašaleski sundalako grupi „Vaya con Dios“, članica Evropako parlamento Els de Groen, jekh tharo inicijatorura gala posjeti Martin Demirovski asistento ande Evropako parlamento, Željko Jovanović predstavniko Fondacijake SOROS andaro Budimpešta thaj raja Ana Ibrišimagić, savi si jekha maškar majugledno manuša ande Evropako parlamento. Tu saha ande direktno kontakto e delegacijake, saha pe sa e kidipen, savo san lengi intimno zapažanje bašo Romengo statuso ande BiH, so von penden tute? Me sema prisutno pe sa e kidipen, ande vrama lengo službeno boravko khate.

Ane duj đive von diklen buteder, thaj ande biformalno vačaripe von motovdan lengo eksperijenca khate save majbut odnosinpe pe bilaći situacija ande savi trajin Roma, pe bizainteresirime lokalno vlastonen sar te gala problemura pandan, e boziroha khaj gola prbelmura egzistovin lungo periodo. Von kamlen e piri psojetaha te izrazin žutipe e Romengi zajedica, te den angla savore politikako žutipe, von najsan nesave donatorura, na anden thaj niden varesave love, so amen ni jekh momento narodijan lengdar. Inače, ande mari angluno vačaribe, von izrazisada kamlipe te amen sugerin len e kaha ciljano trubuj te čeren kidipe, thaj von prihvatisadan ameare predlogura. Amaro ciljo anglal savore saha te bašo Romengo problemo čeren diskusija e Bareha predstavnikoha ande BiH, e Miroslav Lačakoha, uzo gava but važno amen smatri vi o kidipe e šerutnoha Ministrako konsila BiH Nikoloha Špirićeha, amen smatri te si vov rajo Špirić majodgovorno đeno, đeno gaja penav, „zadužime“ te hramosarel Deklaracija. Ande jekh momento predstavnikura e delegacijake pendan, te amen organizirin fava kidipe, pe savo amen reagovisada khaj amende si baro problemo te čeren kidipe pe gasavo baro nivelo, e obziroha khaj anglal štar - pandž ćon rodijem ande pismeno forma jekh kidipe-sastanko, điko savo nikad na avilem thaj ći dobisadem bilo savo odgovri lendar. Von-Evropako parlamento- organizirisada sa gava, so amen pe jekh rig čerdan bahtale, a taro aver rig bibahtale, khaj bi presija avral thaj maškarthemako zor, amen našti malaven laći volja BH vlastonen ni ande gava segmento.

Dervo Sejdić

rig 6

Ande programo čerdan posjeta thaj kidipe ande Romengo informacijako centro. So saha tema, rajo Sejdić? Pe gava kidipe saha vi e predstavnikura e Romengi mreža, vačaredm bašo amari potreba, amen čerdem raporto, deijem lende informacijake bašo situacija ande savi malavenpe e Roma ande BiH, thaj aktivitetura save ćeren sar te pandan gava problemura. Naravno, motovdan lende bao Ustavo ande BiH sar si diskriminatorno, motovdan len bašo palutno amandmanura pe Alosardo zakono, bišajipe nacionalno minjoritetura, anglal savore e Roma, te ćeren kandidatura pe značajno vlastengi pozicije. Palal gava amen bazirinpe pe bišipesko problemo. Socijalno thaj sastimako zaštita, thaj problemo e cenzusoha đene, e obziroha khaj palutno cenzuso tharo 1991. berš majdurete čeren amenge problemura thaj e Roma toven ande bilaći situacija thaj bilaći situacija khana amen mangen te čeren varesavi aplikacija pe određeno grantura thaj aver. Delegacija Evropako parlamentarcura, sar tu pendan, saha kidipe vi e šerutnoha Ministrako konsila BiH e Nikoloha Špirićeha. Gava so si maj značajno i si te gojake prilikaha obečisada. Te ande juni ka usvojin akcijako planura palo lačaripe uslovura e Romengo trajo, te pe gava načino ka čeren anglal uslovura te BiH avel kotor maškartemako projekto „Dešberša palo Roma. So gava značin konkretno palo trajo Roma ande BiH? Anglal sa, numa o pristupo but značin. Participacija majbut taro šel đene ande račaripe e akcijako planura penel baš baro zor gala procesa. Palo Roma ande BiH anglal savore predsavi e nada palo budučnost. Ande račaripe akcijako planura učestovisada buteder tharo šel manuša, gava motoven palo baro značaj gova procesa. Palo Roma ande Bosna thaj Hercegovina, anglal savore, predstavin. Nada pe majlačo budučnost. Them Bosna thaj Hercegovina, andaro štar akcijako planura musaj ande varegači berša te malaven mehanizmura ande sistemo sar te panden problemura saveha e Roma susretninpe. Dujto, numa implementacijake akcijako planura Romengi zajednica ande Bosna thaj Hercegovina ka panden problemura ande edukacija, so ka rezltirin majlaći thaj lokori integracija Roma ande BH društvo. Ande istvo vrama ka panden vi e problemura ande bućaripe, sastipe thaj bešipesko problemura. Amenge si o ciljo te svako jekhto đeno silen ande sastimaske zaštita, terapije, lječničko tretmanura, bilovengo ljekura, so pe amen znači majlungo e Romengo trajo. Amen na ašičara te đike jekhto problemo avel pandime, na ašičara te diskriminacija ka avel iskorjenime, ali sem optimistura adne dikipe gave lengo ivelo ka avel ciknoro.

Prikljičipe „Dešbrša Roma“ ka žutin BiH pe lako drom ande evropaki integracija. Thaj gala činjenica penol gači si dekada but važno palo amaro them. Sar e Romengi zajednica reagovisarda pe goja posjeta?

Korkori posjeta urodisada e plodoha. Upravo šundem so kamlem amen. Ambasadroro Dimitris Kourkulas obečisada amenge te Evropako komisija ka del zurali žutipe palo implementacija akcijako planura. Dobisadem žutipe taro Baro predstavniko ande BiH, Rajo Miroslav Lajčak, savi peda te leki institicuja khaj si vov šerutno, ka del majbut pažnje ande naredno vrama te posvetinpe e Romengi pučipen ande Bosna thaj Hercegovina. Ande goja vrama dobisadem thaj žutie tharo Šerutno Ministrako onsilo BiH, rajo Nikolaa Špirić te i vov ka iskoristin pire mandatura thaj mehanizmura sar maj rano akcijako planura avel usvojime. Korkoro dija izjava te san „Roma ande Bosna thaj Hercegovina majbut dijan e themake so goja them dija e Romenge“ thaj avili vrama te goja račuja avel čisto-poravnati. Khate trubuje te istaknin bari uloga thaj zasluga predsatvnik Fondacija Soroš andaro Budimpešta amaro Željko Jovanović, savo majputardo phendan e rajo Špiriću, te so majrano hramosarel akcijako planura thaj deklaracija so maj rano ka avel šajipe te crdel love tharo evropako fondura sar si o REF andaro Budimpešta. Isto gaja vov phenda e Špiriću so maj durete trajil o proseso bašo usvojipe kcijako planura gola fondura ka ovel čući tharo thema save crden love. Posjeta si sar tumen šhaj diken urodisada e plodoha. Akcijako planura san usvojime 03. juli thaj anglal amen si neve korakura sar te ostvari ciljo te račaren majlačo uslovura palo Romengo trajo ande Bosna thaj Hercegovina.

Dani Klain thaj Evropako parlamentarcura posjetisada e Butmir

7 rig

O LOKALNO ALOSARIBA ANDE BiH-NEVI ŠANSAPALO EMANCIPACIJA ROMA ANDE BiH

Hramosaren: Slobodan Nagradić

Usvojime e Zakono bašo izmjena thaj dopuna Alosardi zakono Bosne thaj Hercegovine, ande solduj domura (Predstavnički i Dom naroda) parlamentarno skupštinake Bosne thaj Hercegovine, o aprili 2008. berš, reslan điko nevi uslovura, kvlatitetno pirutno ande sfera politikako jekćhandime pripadnikura nacionalno minjoritetura, odnosno palo lengo politikako predstavime, palo akhana, zakonodavno tjelura lokalno vlastonen-opštinake skupštine/opštinako konislura-tj. parlamentarno jedinice lokalno samoupravake ande BiH.Gajake, konačno ispravisada jekh bari nepravda prema e pripadnikura e nacionalno minjoritetura savi san, zbog na pe vrama ćerdani izmjene thaj dopuni gava zakona ande aprili 2004. berš, saha onemogućime te ćeren kadidatura palo poziciji odbornikura/vjećnikura ande skupštine e lokalno zajdinic. Isto gaja, andani izmjene thaj dopune gola zakona, Bosna thaj Hercegovina todape maškar galake evropake thema ande save nacinalno minoritetura sile šajipe palo direktno predstavime ande tjelura politakako vlastonen, so si jekh tharo imperativura Okvirno konvencijake palo protekcija nacionalno minjoritetura Evropako Konsila, savi prihvatisada thaj ratifikovisada BiH thaj gajake primaknisadape palo jekh pirutno ande Evropako unija. Anelpe e gava zakono si tharo posebno važnost palo pripadnikura e Romengi nacionalno minjoriteto. Roma san majbari nacinalno minjoriteto adne BiH, ka podsjetin tumen:gava statuso priznivisadan len thaj garantirime ande Zakono savo saha usvojime e 2003. berš-uzo gava e Roma san ande socijalno thaj adne savo aver dikliphe majdepriminirano nacionalno minjoriteto ande BiH.Račardani institucionalno anglauslovo palo participacija ande organura zakonodavno v lastonen ande buteder opštinako skupštini ande solduj entitetura i si baro izazov thaj šansa palo Roma, lengi predstavnikura thaj liderura, a na predstavnikura e politikake partiji thaj aver naromengi subjektura, te predstavin thaj artikulirin potrebe thaj interesura Romengi nacionalno minjoriteto ande BiH.Đike di, numa pe lokalno nivelo, ali i gava si revolucionarno laćipe ande odnos pe uslovura, šajipe thaj situacija đike akhana, kana e Romen najsana moguće te avel alosardi, palo varesave pire, Romengi liste.

Aver alavasa, usvojime izmjene thaj dopune e Alosardi zakono ande BiH del šajipe e Romengi zajednici, te majbut tharo 30-da opštini ande BiH, te po angluni Alaosariba palo organura lokalno vlastonen savi ka avel 5. oktobri 2008. berš, na numa te učestvovin e pire listi thaj kandidatura, nego te silen odbornikura/vječnikura ande lokalno parlamentura savi, palo gava sar thaj so ćeren, ka den račuje, na aver, numa e Romengi zajednica ande dotično opština, zbog gavake khaj von kandidovisadan len-čačimos e dromeha pire bivladikani organizacijenca vaj pe aver način, thaj alosardan len e pireha glasura. Pe gava načino ka obezbjedinpe majbari kohezija andral e Romengi zajendica, usostavinpe baro nivleo vjera thaj odgovornost e Romengi alosardi baza thaj alosardi predstavnikura, ka obezbjedin e krlo Romengo na numa ande cra lokalno parlamentura, nego thaj vi ande buhljari putardi-javnost, kana del ande gođi khaj medijura raportirin thaj pratin bašo buća e opštinako konsilura, a gava sa e inđaren e Romengi emancipacijake thaj protekciji Roemngi nacionalno minjoriteto, buhljaren than thaj kapacitetura ande protekcija lengi manušese čaćipe, kolektivno thaj individualno, čaćipe ande palutno:vladavini prava thaj demokratiji ande osnovura maškar konstitutivno narodura savo si opteretime thaj podjlime B-H društvonen. Sar pendem, usvojime izmjene thaj dopune Alosardi zakono BiH ande kotor savi odnosinpe pe uslovura pariticipaciji predstavnikura e nacionalno minjoritetura ande alosariba palo organura e lokalno vlastonen ande BiH, a savi omogućin te učestvovin ande alosariba 5. oktobri 2008. berš, i si šansa savi Romengi zajednice, NVO, liderura, akhanake Romengi predstavnikura ande vlastake tijelura thaj turnjisardi odborura thaj aver savi pe bilo savo način bavinpe e Romengi problemoha ande BiH, nitruma te propustin.Jer, đike san predstavnikura varesave aver minoritetura ande BiH, sar so san Jevrejcura, Ukrajincura, Crnogorcura itd, zastupime makar thaj posredno, e dromeha politkake strankake, adne tijelura zakonodavno vlastonen, thaj pe save nivelurala laki oorganizirime, tharo opštini, forura, kantonura, đike entitetura thaj them, đike e Roma ande BiH, ande sasti laki 13-beršengi palal dejtonsko istorijake silen numa trin odborniko ande numa trin parlamentura lokalno zajednici.Cra, na dovoljno, e oziroha pe đindo pripadnikura e Romengi populacijake ande varegaći konkretno opštinake sar si Tuzla, Gradiška, Kakanj, Vitez, Zenica thaj aver. Naravn, alosariba, palo organura ande lokalno zajednice, sar thaj savore aver alosariba palo politikako prezentacija i si konkurencija, maripe palo đi-čitin:o krlo, svako jekhto birači thaj gaja trubuje te prihvatin, a na sar nesavi maripe „đike palutno“ đike „istrebljenje len vaj amen“. Dakle, pripadnikura aver nacionalno minjoritetura trubju te prihvatin sar rivalura, sar politikako protivnkikura savi marenpe palo piri kandidatura, a na sar dušmaja thaj lenca trubuj te koperirin, khaj si gava moguće thaj potreba. Ći trubuj te našen tharo koalicije e predstavnikonen aver nacionalno minjoritetura, posebno ande gala opštine ande save si Roma ande ciknori ande odnos pe pripadnikura varesave aver minjoriteto ande save lengi kadidato palo odborniko/viječniko naj bare šanse palo pobjeda.

BOSNA I HERCEGOVINACENTRALNA IZBORNA KOMISIJASREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVO

Ovjereni nezavisni kandidati (nacionalnemanjine) za učešće na Lokalnim izborima 2008.

Kod pol. Ime i prezime Kod nivoa Naziv nivoa subjekta 837 ALMA VIDOJEVIĆ 038 DOBOJ 892 ADMIR BIBEROVIĆ 050 TUZLA 895 VLADIMIR BLAHA 034 BANJA LUKA 945 RUKIJA MESAREVIĆ 126 JABLANICA 975 MIROSLAV BRABENEC 007 BOSANSKI NOVI/

NOVI GRAD N01 JAKOVLJEVIC BRANKA 105 SREBRENICA N09 MEHIC MEHMED GARI 078 BANOVICI N11 ADIL MUSIĆ 093 ZENICA N12 DRAGAN MARKOVIĆ 038 DOBOJ N13 SALKO MUSIĆ 093 ZENICA N14 SAŠA MAŠIĆ 010 BOSANSKA GRADIŠKA/

GRADIŠKA N16 AHMET AHMETOVIĆ 034 BANJA LUKA N17 ŠAHA AHMETOVIĆ 034 BANJA LUKA N18 ANDRIJA SVATOK 013 PRNJAVOR N19 SEAD ČELIĆ 139 NOVO SARAJEVO N21 MUHAREM HAKIĆ 105 SREBRENICA N23 AHMETOVIC DEVAD 094 KAKANJ N24 AVDO ALJIĆ 200 BRCKO DISTRIKT BIH N25 MUJIC NAZIF 047 LUKAVAC N27 DAVIDOSKI DANIJEL 008 BOSANSKA/DUBICA/

KOZARSKA DUBICA N29 FERHATOVIC ALIJA 024 MODRICA N30 LUCIANO KALUŽA 074 TESLIC N31 JUSIC NEDŽAD 050 TUZLA N32 BAJRAMOVIC INDIRA 050 TUZLA N33 DARIO ATIJAS 038 DOBOJ N34 MIRSAD SEJDIĆ 094 KAKANJ N35 HAVRELJUK STEVO 034 BANJA LUKA N36 TOMISLAV BLAHA 009 PRIJEDOR N37 ALJIC AVDO 200 BRCKO DISTRIKT BIH N38 OLGA KARAJICA 009 PRIJEDOR N39 FRANJO ROVER 013 PRNJAVOR N40 MURATOVIC SABIT 200 BRCKO DISTRIKT BIH N41 UDUC ALENKA 009 PRIJEDOR N43 FIKRET LIVADIĆ 200 BRCKO DISTRIKT BIH

rig 8

Ande odnos pe Zakono savo sana usvojime 2004. berš, gova eršengo izmjene thaj dopune Alosardi zakono BiH san bilaćo palo pripadnikura e nacionalno minjoritetura, zbog gava so si limito, odnosno procento pripadnikura nacionalno minjoritetura save trajin pe than jekhe opštinake thaj silen čaćipe pe jekha predstavnikura ande lokalno parlamento, vazdijan pe trin /3%/ tačnije, andar trin posto. Palo razlika bašo anglader pandini pe savo san sa e opštini ande save đindo pripadnikura sa e minjoritetura đike trin posto /3%/ sana obavezno te obezbjedin alosardi thaj paritcipacija majcikno jekha odobrnoko/viječniko ande buća piri skupštini. E obziroha te gola odredba andar anglal verzija Alosardi zakono, majbaro đindo opštini ande BiH saha uskladime pire statura e goleha zakonoha, uzo so saha omogučime o ristup implementacijake amandmanura e Zakono ande kotor savi odnosinpe pe predstavnikura nacionalno minjoritetura ande zakonodavno tijelura vlastonen lokalno zajendici. Pe žalost, varesave opštine san ande maškarvrama, palal usvojime palutno izmjene thaj dopune Alosardo zakona, promjenisadan odredbi pire anglader inovirime statutura thaj gajake izbjegnisadan obavezu te inplementirin Alosardo zakono ande varijanta majpovoljno palo pripadnikur anacionalno minjoritetura. Maškaraver, bi obziro pe goja „finta“, svojevrsnu pravnu ekvilibristiku, ka avel dovoljno opštinake ande savi palal 5. oktobri e gava berš, nacionalno minoritetura politikako ka predstavin autentično predstavnikura odbornikura/viječnikura, jer varegači opštine či čerden điko datumo /23. maj 2008. berš/ na reslen te ćinden odredbi ande pire statutura pe save san obavezno te raspisi alosariba thaj palo predstavnikura nacionalno minjoritetura, čat thaj ako silen ande ukupno đindo majcra tharo trin posto. Gava si, pe anav, pravno komentari savo dija o Centralno alosardi komisija BiH thaj gajake gači te gaći, gala e Solomonsko pandime, izbjegnisada potencijalno rašamondijada savi nastanisada e usvojime, ande palutno časo, amandmanura pe prijedlogo Zakona bašo izmjene thaj dopune Alosardi zakono ande BiH, pe savo o nivelo, cenzusno đindo

Akhanake sar majvažno zadatko palo Roma, lenge liderura thaj predstavnikura, toven pučipe edukacijake e ciljoha so majspremno učestvovin, ande sa e dikliphe, ande lokalno alosariba e oktobri gava berš. dakel, seminajra, radionice, savjetovanja thaj aver „tatipe stolice“, anglal savore korkore kandidatura, san gova palo so Roma musaj te avel posvetime ande naredno điveha, ali thaj savore gola savi san andar gava vaj gola razlogura brininpe palo protekcija manušese čaćipen pripadnikura e Romengi nacionalno minjoriteto.

9 rig

KONSILO NACIONALNO MINJORITETURA BIH

Konsilo Nacionalno minjoriteto del piro gndipe, savjetura thaj prppozalura e Parlamentaro skupštinake bašo savore pućipe save odnosilpe pe čaćipe thaj položajura e nacionalno minjoritetura ande Bosna thaj Hercegovina. Gava turnjivisardo tijelo šaj te delegirin stručnjakura palo buća ande ustavno pravno komisijake thaj komisija palo manušese čaćipen solduj Domura e Parlamentarno skupština, kana von čeren diskusija bašo than e nacionalno minjritetura...

Parlamentarno skupština BiH odluka bašo osnivanje Konsila nacionalno minjoritetengo anda e 13. aprili 2006. berš. Odluka bašo imenovanje članura gava Konsilotar andani si 31. januari 2008. berš. Ande gava Konsilo i si deš /10/ članura predstanikura nacionalno minoritetura andaro BiH. Pe angluni kidipe savo saha organizirim 04. Aprili 2008. berš palo Šerutno alosardan i si amaro Nedžad Jusić. Gava si angluno drom khaj Rom avel sar alosardo šerutno ande jekh temako komisijake, so si laćipe na numa palo Roma sar vi thaj Bosna thaj Hercegovina.

Baš uloga thaj značaj Konsila palo nacionalno minjeritetura, thaj leko značaj palo Romengi populacija šhaj pobut đanen andro vaćaripe savo palo gova gindo e magazinake ćherdeme Ndžadoha Jusićeha. Rajo Jusić, sar avili đi gavake te tut toden palo Šerutno Konsila nacionalno minjeritetura bašo Prlamentarnoskupština bosne thaj Hercegovine? Anglal so si andani odluka palo osnivanje Konsila nacionalno minjoritetura taro rig e parlamentarno skupštinake, saha raspisime konkurso palo kandatura angla savore nacionalno minjoritetura uzo Zakono palo zaštita nacionalno minjoritetura. Gova znači nacionalno minjoritetura ande BiH ćrdan pire predlogura palo kandidatura. Romani organizacijenca man predložisada sar kandidato angla amari populacija.

Taro 17 priznavime nacionalno minjoritetura ande BiH, numa 10 ćerda aplikacija palo pire predstavnikura thaj akhana siamen delegatura tharo:Čibanen, Čehura, Italijaja, Jevrejcura, Makedoncura, Roma, Ukrajincura, Madžarura, Poljakura thaj Slovencura. Efta nacionalno minjoritetura na prijavisadape pe poziv sar i von te ćeren bući ande konsilo. Ande varesave slučajura, varesave nacionalno minjoritetura bišalda majbut predstavnikura khaj von korkore našti dogovorisavo palo khetano predstavniko, ande gava slučajura e Komisija palo manušese čaćipen, čavorengo čaćipen, migracija, našle manuša thaj azilo thaj etika bašo Parlamentarno skupština BiH alosarda članura. Angluni konstituirime kidipe saha ko 04. aprili 2008. berš khana e čalnura Konsilotar dogovirsada thja alosarda man palo Šerutno e Konisla, palo mrne zamjenikura alosardani si raja Grbić Marija anglal Slovencura thaj raja Vasilija Ibrahimagić anglal Makedoncura. Savi si uloga Konislo nacionalno minjeoritetura? Konsilo del gindo, savjetura thaj predlogura e parlamentarno skupštinake bašo sa e pućipe savo interesilpe čaćipe thaj than e nacinalno minjoritetura ande BiH. Konsilo šaj te delegiririn stručnjakura palo buća ande ustavno-pravno kimisija thaj komisija palo manušese čaćipen ande solduju Domura parlamentarno skupštinake, khana von traden diskusija bašo than e nacionalno minjoritetura. Ande isto vrama Konsilo trubuj te avel but važno partenro e lokalno amalipen-organizacijenca pe pandime problemura andaro pućipen e nacionalno minjoritetura. Mrno predlogo i si te ćeren jekh zuralo raporto bašo situacija savore nacionalno minjoritetura, te gava raporto Konsilo šhaj roden love palo piro prioritetura thaj aver buća. Pe save planura thaj programura Konsilo ćeren buća ? Amaro plano i sit e raćaren jekh Poslovniko bašo buća Konsilotar, savo ka bišalel e Parlamentarno skupštinake BiH pe usvojime. Gava si amari obaveza. Isto gaja andam odluka te đike naredno kidipe ka raćaren o bućako plano thaj finasijako plano palo Konsilake bući sar te majlaćo raćaren bilaći situacija nacionalno minjoritetura. Amen sam turnjisardi komisija thaj ka roden tharo Parlamento jekćhandi statuso savo silen aver komisjake uzo parlamento. Pe gava način sigurno ka avel majlaći situacija e nacionalno minjoritetura. Mrno predlogo i si te ande skurto vrama musaj te formirin ministarstvo vaj odjel palo nacionalmno minjoritetengo pućipen.

Nedžad Jusić

rig 10

Amen sem turnjisardi komisija thaj me nađanav sar thaj pe savo način ka prihvatin amen Parlamentarno skupština sar o partneri. Khana ovel formirime Ministarstvo savo traden e gava pućipen vov šaj ćeren bući korkoripe-samostalno. Maškar aver, palo anglunipe e formirime Konsilo i si baro korako thaj me vjerovi o Parlamentarno skupština ka sile kaneste te ašunenamen.

Da li tumen đanen palo iskustvura ande aver evropikane tema bašo pućipe thaj pandime thana e minjoritetura?

Varesave laćipe sile. Sar o Konsilo nacionalno minjoritetura amen planirin te ćeren jekh studijsko vizita ande okruženje. Pe gava način ka pokušisaren te lel lendar thaj amende primjenin pozitivno iskustvura thaj eksperijenci.

So si prioritetura e Konsila, thaj so si prioritetura palo tut sar Šerutno?

Savore nacionalno minjoritetura ande BiH najlen jekhćandi problemura thaj potrebe. Buteder lendar marenpe sar te barivav lengo statuso (istaren kultura, ćhib, tradicija), đike Roma marenpe palo osnovno manušese čaćipen. Jekhćandi problemo palo sa e nacionalno minjoritetura i si edukacijako pućipe. E Roma silen specijalno problemura thaj trubuj e specijalno programura palo integracija ande društvo.Amaro ciljo i si te kethane ćeren sar o timo Konsila nacionalno minjoritetura. Ande jekhvrama, aktivno ka učestvovin ande kreiranje-raćaripe nevo Ustavo BiH. Ka pokušisra te nacionalno minjoriteture dobi o than ande Ustavo BiH, te gaja raćaren bilaći situacije e Izborno-alosaribako Zakono savo regulirin participacija nacionalno minjoritetura ande sa e nivelure e vlastake.

Khana si Alosardo zakono ande pućipe, savi si situacija palo nacionalno minjoritetura?

Me đanva khaj đi akhana, ande nakli vrama duj droma e vlastake strukture ćerdan manipulacija bašo Alosardo zakono, savi regulirin participacija e nacionalno minjoritetura ande vlastake strukture. Paruvdi bašo Alosardo zakono usvjisada 2004. berš save regulirin participacija e nacionalno minjoritetura ande vlastake strukture. Pe žalost (namjerno vaj na andaro politikako razlogura) von palal so nakli datumo palo kandidatura von publikovisada gova amandmanura, gaja gola amandmanura našti implementirin pe nakle alosariba. Palal gava, pandž šike dešuduj, avili nevo paruvimtar e zakono, khaj nade šansa amerea Konsilotar te reagovin.Gova znači khaj naden šansa te ande 99% avel predstavnikura nacinalno minjeritetura. Vlastonen pe gova način ćerda e školako diskriminacija bašo nacionalno minjoritetura. Andaro statistika taro 1991. berš numa ande štar (4) opštine ande BiH, trajisada buteder taro 3% nacionalno minjoritetura. Gava znači khaj ande 142 opštine najamen amare predstavnikura. A so si majbilaćo konstituirime kidipe e Konsila nacionalno minjoritetura saha palal so usvojisadan e zakono. Te Konislo saha majanglal foririme, amen šhaj reagovisada, a gova gaja si amari zadatko.Te ačilan gova angluno zakono, savo phenel te predstavnikura nacionalno minjoritetura ande opština ande savi sile đike 3% garantovi jekh than, a buteder tharo 3% garantovi duj thana, e situacija nacionalno minjoritetura ka avilan majlaći.

Khana san e Roma ande pućipe, savi si situacija khana si ande pućipe lengo than ande vlastake strukture?

Trenutno, pe mrni informacija, hi naj Roma ande vlastake strukture. Si amen e Muharemo Serbeyovski ande Dom naroda FBiH, odnosno ande Kantonalno Skupština anglal politikaki partija palo BiH. Ande aver opština vaj parlamento hi naj nijkeh amaro predstavniko.Ande Hrvatska silen posebno alosariba palo nacionalno minjoritetura. Đike Roma na avel ande egzekutivno vlastonen, me gndin khaj situacija našti but te paruvlepe. Khan gava avel, i si šhajipe te den zor palo budžeto, pe infrastruktura. Te Roma avel ande vlastake strukturi, amen anglader sa musaj te vazdav putardo gođavipe e Roma bšo značaj te likel pe alosariba.

Te vazdel gođavipe e Roma bašo značaj participaciji ande vlastake. Sar si pe tumaro gindo majlaćo te ćeren te avel đike gava te Roma aven majsvjesno khaj numa pe gava način šhaj ćeren uticaj palo paruvipe ande piro okruženje thaj pe majlaćo than?

Romengo gođaver i naj majzurali pe sa e segmentura, khaj e desšberšenge saha pe margine sa e aktivitetura thaj najlen gođaver bašo sistemo thaj sistemako pandime problemura. Von najlaćo informirime baš themako sistemo thaj sar them funkciri. Možda von gndin khaj gajake musaj te ovel, ali majbaro problemo i si so aver gndin khaj si gajake palo Roma laćo, khaj o Roma gaja kamel thaj gndin. Sar te paruvel gođaver? Musaj te den majbaro ande edukacija e Roma. Amen musaj te ćeren pe gava te račaren e Romengi elita te goja elita račaren diskusija thaj vaćaripe palo pandime e Romengi problemura. Kotar aver rig, sar te paruven gođaver e obično Roma. Jektho si te ćeren non stop lenca. Musaj te motoven len savi posljedica i si biedukacijako thaj značaj bašo participacija ande politikako trajo thaj den elen informaciji so si lengo čaćipe thaj obavezi. Trubuj so majbut seminarura thaj treningura e Romenge pe goja tema. Mrni eskperijenca, khaj sema ande naki vrama zastupniko ande opstinako konislo Tuzla, phenel bašo gava te participacija ande politikako trajo del tut šajipe te šhaj račaren bilaći situacija ande than khaj trajin. Koristisadem mrno zor ande opštinako konsilo palo račaripe Romengo than pe gava regiono.

Sar šhaj obrtinpe tut e Romengo predstavnikura thaj aver minjotitetura?

Kamav te mujav savore predstavnikura e Romengi organiyacijenca te sem phutardo palo koperacija tharo lengi predlogura thaj sugestiji von šhaj amenge obratinpe ličo thaj amen ka prihvatin gava. Amen ka dobin amaro kancelarija palo Konsilo nacionalno minjoritetura BiH. Maškar aver, đike gava savore šhaj mujen pe telefonsko gindo 061 294 992 vaj pe telefonako gindo kotar amalipe katar avav.Amalipe Euro Rom, ul. Bosne Srebrebe bb, SKPC Mejdan, Tuzla. Sa e predlogura, pućipena, sugestiji ka avel uputime pe adresa Konsilo palo nacionalno minjoritetura.

11 rig

MI SEM ČAVARO, VAKCINIRIN MA!

Ande okviro Evropako efta đive imunizaciji posebno akcento todan pe pučipe Vakcinaciji čavoren ande Romengi zajednice

Pe inicjativa Lumjako sastimaski organizacija 21. aprili 2008. berš obilježisadan Evropako efta đive imunizaciji e ciljoha te vazdel gođaver bašo čavorengo čaćipe pe sastimaki zaštita tharo nasvalipe savi sprečin e vakcinacijake.

Statistika phenel khaj čavoro savo si vakcinirime ande angluni berš leki trojao zaštitime si tharo deš

zarazno nasvalipe. Điko 18 trajengo berš vakcina si bilovengo thaj savore sile šajipe te primin la. I pored gava si e pretpostavka khaj 1o procentrua čavoren na primisada e vakcina. Posebno gava si slučaj ande osjetljivo grupe.

Federalno ministarstvo sastimako/zavodo palo putardo sastipe Federacije BiH aktivno učestovisada

ande obiježime Evropako efta đive imunizaciji, a gova berš uzo moto „Me sam čavoro, vakcinirin ma“ čerdan promotivno aktivitetura ande ciljo animaciji sasti putardi, a posebnoroditeljura, bašo značaj vakcinaciji đike jekhto čavoro.

Ande okviro Evropako efta đive imunizaciji posebno akcento todan pe pučipe vakcinaciji čavoren ande Romengi zajednice

Ande koperacija e Federalno ministarstvo sastipe/Zavodo palo putardo sastipe, Romengo informacijako centro/Romano Konsilo, thaj uzo žutipe Evropaki komisija, World Vision thaj NVO „BOSPO“, sasti kampanja žutisada si andaro implementacija projekto „Laćipe ande ostvarivanje manušese čaćipen romaengi minjoriteto ande BiH“.

Pe projekto thaj račaren promotivno materijali učestovisadan vi e kordinatorura andaro Romengi zajednica tharo sasti Bosne thaj Hercegovina.

Ande Evropaki efta đive imunizaciji planirinisada te sastimaski ekipe čeren vakcinacija čavoren pr thana.

Bištejekhto aprili ande hotel Palas ande Sarajevo palo kordinatorua ande Romengi zajednice istardan edukacija federalno epidemiologo prof. dr. Zlatko Puvačić. O ciljo goja edukasija saha te kordinatorura resel potrebno informacijake bašo imunizacija, sar te lokore thanako buća e sastimake ekipi ande Romengi zaejednice. Ande gava magazinako brojo amen dava tumenge kotor kataro edukacija-trenigno prof .dr. Zlatko Puvačić, sar vi e raportura kotar thana bašo aktivitetura save čeren e ciljo vakcinaciji ande Romengi zajednice.

O CILJO SI TE RAČEREN TRAJNO KOLEKTIVNO IMUNITETO

Tharo šol čavoren ande Federacija BiH hi naj vacinirime štar čavoren. Khana si ande pučipe e Romengi čavoren tharo šol numa trin đike pandž čavoren

si vakcirinime.

Prof.dr. Zlatko Puvačic, glavni federalni epidemiolog

rig 12

Prof. Dr. Zlatko Puvačić, šerutno federalno epidemiologo 21. aprili ande hotel Palas ande Sarajevo palo kodinatorura ande Romengi mahale, istarda predavanje bašo evropako efta đive imunizaciji savi čeren ande than Federaciji BiH. O prof. Puvačić upoznavisada e kordinatorura bašo značaj vakcinime čavoren ande prevencija tharo zarazno nasvalipe, ov isto gaja dija odgovorura pe pučipen save kordinatorura todan anglal le, a save odnosinpe pe vakcinime čavoren ande Romengi mahale. Ande teksto savo avel tumen prezentirin predavanje e prof. Zlatka Puvačića thaj vi odgovorura pe varesave pučipe save kordinatorura todan le. Prof. dr. Zlatko Puvačić

Palo so se gava aktiveteto čeren thaj savi si uloga kordinatorura ande sasto proceso?

Pe osnovo amari ispitivanje utvrdisadem khaj si kotar 90% e Romengi čavoren naj vakcirinime. Me gndin te si prioritetura andar sa e aktitvitetura save them žutin ande gava momento upravo gava savi odnosinpe pe imunizaciji čavoren. Isto gaja, me gndin te si vačaripe tumencar (kordinatorura) taro bari značaj, khaj kamav te osjetin tumaro kritičko thaj pozitivno gndo te račare aktivitetura savi silen ciljo te zaštitin čavoro savo trajin adne Romengi mahale taro deš majpari nasvalipe.O ciljo si te dogovorisava sar thaj pe savo nacin ka promovirin efta đive aktivitetura. Majvažno i si te organizirin žutipe e sastimaske službake, te aven ande odredime mahale thaj te khetani tumencar ka čeren postupko vakcinaciji. Ako i si mahali ande save trubuje te avel ekipa, amen ande kopreracija e kantonalno sastimaske ministarstvura thaj kantonalno sastimaske službonen ka organizirin dolazak. Gava postupkao ka čeren ande kopercija tumencar (kordinatorura). Bi tumaro gava akcija našti čeren ande Romengi mahale.

O posptupko vakcinaciji ka čerenpe punktura thaj ande Romengi mahale?

Amaro ciljo i si te obezbjedin te ekipe čavorengi-sastimaski zaštita, direktno aven ande tumare mahale ande gači vareko namangen te aven điko punktura palo vakcinacija. Značin, jekh baro gindo gala save trajin uzo punktura palo vakcinacija thaj me vjerovi khaj čavore trubuj te aven inča.

Amen štampisadan i vakcinacijake kartonura. Gava način khaj čavoro savo najle sastimaske knjižica ka dobi kartono.Pe gava način gava znači thaj vov šaj te ostvari piri sastimaski zaštita pe bilo savo punkto ande FBiH. Svako čavoro savo ael điko punkto ka ovel vakcinirime, bi obziro pe leko statuso sastimaski osigurime. Našti thaj nitruma te irsava nisavo čavoro.

Palo soste trubuj vakcinacija?

Amen musaj te račaren trajno kolektivno imuniteto ande diklipe prevenciji zarazno nasvalipe. Te šhaj toden talo kontrola deš zarazno nasvalipe zbog save i čeren ko vakcinacija, ande jekh zajednica musaj te vakcinirin majcrha 90 % čavoren (tharo bijandime đike eftato berš). Naj kanči ako numa trin čavoren dobin vakcinu. Glavno ciljo i si te đike jekhto Romengo čavoro dobin vakcinu. Relativno si bućaripe te barjovav gindo vakcinirime ćavoren. So značin 20 vaj 30% vakcinirime čavoren? Amaro ciljo i si te svako jekhto čavoro te dobin vakcinu, znači thaj i gova čavoro savo naj bijandime ande bolnica. Thaj but si važno te novobijandime čavoro ande angluno deš đive te dobin vakcinu mamju tuberkuloze, savi si, nažalost, štarto nasvalipe ande Federaciji BiH. Ako bebu vakcinirin odma palal bijandime, voj ka nadobin tuberkulozno meningitis. Tharo šol čavoren ande Federacija BiH naj vakcinirime štar čavoren. Khana si ande pučipe e Romenge čavoren, tharo šol čavoren naj vakcinirime tri đike pandž čavoren.

13 rig

Pučipena save todan anglal prof. Zlatko Puvačić e kordinatorura andaro Romengi mahale?

So desinpe ako san čavoren vakcinirime ande strano phuvlja, a lengi roditeljura nađanen save vakcine primisada?

BCG (BSŽ) vakcina na dena čavorenge ande Evropako unija, pa čak ni čavoren save san bijandime ande Slovenija. Značin, BCG vakcinu čavoro musaj te dobin čim aven ande FBiH.Goja vakcina nadenande Evropako unija khaj von tuberkulozno nasvalipe nasmatrin sar problemo. Ako čavoren dobisadan varesave vakcini, a lenge rodituljra nađanen savi vakcina dobisadan, amende ka ovel posebno sistemo. Ande lumnja-sundal i si prihvatime stavo te thaj uzo nasigurno podatkura navel bari šteta te den vakcina, ali ka definirin odnosura. Siamen jekh slučaj e čavoren save avilan andaro Rim thaj andan morbile pe Stupo ande Sarajevo. Gola čavoren sana navodno vakcinirime.

Ande Švicarsko akhana si bari epidemija krzamako jer san čavoren kotoraha vakcinirime ali vakcina na saha laćo istarime.Amende si monitoringo šilalo lanco. Thumen kadiken sar e vakcina anenpe. Amen garantovi palo svako jekhto čavoro ka pale vakcinacija silen zaštita.

E gala akcijake amen planirin te obuhvatin deš Romengi mahale, a me gndin khaj si gova cra. Šhaj li goja akcija buhljaren pe aver mahale?

Me dav tumenge mrno alav te ande svako mahal savi tumen mapirin thaj toven khaj ande goja mahala i si odgovorno đeno amari ekipa ka avel. Mahala, odgovorno đeno, procjena bašo gindo čavoren- gava si so si amnenge potrebno. Amaro ciljo i si te tovav talo obavezae sastimaske palo jekh kontinuirime buća pe vakcinacija Romengi čavoren. Palo gava si but važo te angluni akcija avel uspješno.

Đike savo berš šhaj te dobin vakcina?

Vakcina ka dobinpe đike dešuohtoto berš e trajoseke. Nijekh vancina naj preporučime e kamni đuvljen, izuzev vakcine mamuj virusnog hepatitisa B. Maj važno i si zaštita

Da li i si varesave štetno posljedica pala so dobin e vakcini?

Palal so primin e vakcini šhaj pojavinpe palal vakcinalno reakciji, a but rijetko palal vakcinaciji i e komplikaicje. Reakcije san uobičajeno pojava, savi javinpe ande oblik ciknoro peckanje po than khaj vakcina i si dijan, chra bari temperatura, chra bilaćipe, savi dur duj-trin đive. Maškar aver, komplikaciji savi san ozbiljno desinpe ande jekh milja slučajura. E naklo berš amen dija 600.000 vakcini ande FBiH thaj nisaha ni jekh slučaj ozbiljno kompliciirme. Ande svako slučaj, ako i desipe bari reakcija vaj komplikacija, čavoro ka sile apsolutna sastimaski zaštita. Adne dikipe vakcinaciji siamen gajako monitorino te me ande roko 12 sahati sima informacija bašo bilo savo komplikaicji tha me istarav briga bašo gava čavoro.

Ako si vareko pureder tharo 18 berš, a na primisada vakcina, sar te postupin?

Ande dogovor e sastimaski služba šhaj te sprovedi vakcinacija pureder tharo 18 berš.

Da li si gala vakcini palo savo manušen ande Federacija BiH?

Vakcini si namjenime e ;avoren ande Federacija BiH. Vakcini save malavenpe pe dispoziciji, von avilen andaro federalno zavodo talo lengo serisjko gindo. Svaka vakcina i sila piro gindo, rok trajanja si duj berš. Đike jekhto vakcina malavenpe ande korištenje ande Federacija thaj đike jekh si registririme tharo Federalno ministarstvo sastimako.

Ande amari mahala si amen slučaj khaj si daj palal vakcinaciji e čavoro inđarda pe ulica? Voj mangen, gaja voj najla šaipe te traden briga palo le. O čavoro mulan goja rač. Ande mrni mahala i si daran tharo vakcinacija. Da li si gova opravdime? Šhaj avel te čavoro savo mulan sahale upalu pluća, a nasaha pregledime. Amen ak avav but oprezno bašo provodjenje goja vakcina. Ande ekipe ka avel vi e predijatrura savi ka pregledin čavoren anglal so den vakcina. Gala negativno gndo thaj utjecajura, khana si ande pučipe vakcinirime stručno, razlogo pe daran ni trubuj te avel.

IMUNIZACIJA/VAKCINACIJA ROMENGICAVOREN ANDE ZAJEDNICA/MAHALA

rig 14

VARDA/KAKANJ Ande maj goja berš ande Romengi mahala Varda-Kakanj saha vaćaripe e roditeljura bašo važnost vakcinacija čavoren. Prema e popiso savo i si dostavime ka avel vakcinirime 84 čavoren. O novinaro – volontero Adnan Dizdarević posjetisada o sastimako ćher Kakanj thaj odjeljenje palo higjenako-epidemijako sastipe, thaj dija vorba e doktoreha Ibrahimom Aličkovićem, epidemiologo, savo upoznavisada bašo goja incijativake thaj aktivitetura save ćeren maškar Romenge stanovnikura. DR. Ibrahimo Aličković dija žutipe e gasavi inicijativake thaj motovda bašo piri kamlipe te vov den piro žutipe ande realizacija. ŽIVINICE Pe goja opština Živinice novinarka-volonterka Elvisa Osmanović, khana lija te čere o spisko čavoren palo vakcinacija, sila bari nepovjerime tharo Roma. Ande goja zajednica i si daratar tharo vakcinacija khaj si o jekh slučaj ande savo muli čavoro khaj dobisada pogresno vakcina. Gava slučaj dija pe daratar aver familiji, gaja varesave lendar na kamel te vakcinirin pire čavoren. Khana sillen gavako slučajura but paro si te roditeljura den o pristanko palo vakcinacija lenge čavoren. Uzo bari vorbe po kraju von pristanisadan, gajak si amen kotar 120 čavoren po spisko palo vakcinacija. BANOVIĆI Članura e amalipe „Bahtalo Ilo“ Banovići, čerdan posjeta ande mahale Podgorje thaj Oskova, todan e plakate thaj lično vorbisada bašo vakcinacija, savi ka avel provedime ande juli gova berš. Ande gale Romengi malahe trajin kotar 126 familija ande savi silen 486 članura-đene, tharo save ka avel vakcinirime 32 čavore thaj inja bareder.

SREBRENICA Predstavnikura amalipe Roma „Romska suza“ čerden duj kidipe ande majo pe tema sastimako zaštita thaj imunizacija annde lokalno zajednica save pripadnine opštinake Srebrenica thaj Bratunac. Pe svako jekhto kidipe sana prisutno majbut tharo deš čanura andaro gava amalipe. Aktivna članica si ande isto vrama vi e novinakra-volonterka Romengo infomacijako centro, Jasmina Hakić, savi upoznavisada e prisutno manuša bašo imunizacija. Sar voj motovda savore andaro goja zajendica primisada redovno e vakcina. VISOKO Ande majo ande Visoko čerdano si popis čavoren save nadobisada vakcina. Buteder Roma hi naj pvojerenje. Von sana buteder droma anketirime thaj ispitime, najlen vjera ande gasave buća, bi obziro so vačarda len o kordinatorica Melina Halilović, von naden podatkura bašo čavoren. Ande mahala Pertac i si majbut čavoren save nadobisada e vakcina, a ande pučipe san Roma save avile ande Visoko anglal trin berš tharo Kosovo. Nesavi vrama von trajisada ande prihvatno centro ande Sarajevo – Rakovica. Gala Roma ande Pertac trajin but pharo thaj ande bilaće uslovura. E obziroha khaj najlen priri dokumentura anšti ostvarin čaćipe špe sastimaki zaštita thaj buteder droma romnja bijanden e čavore ando ćher. Amalipe Terni Romengi inicijativa „Ka ave mo amal“ andaroVisoko vazdija inicijativa te žutin len. Ande aver mahale, sar motovda e Melina, našti čeren kanći thaj roma na kamen te avel anketirime khaj najlen povjerenje. Gava si razlogo so si po spisko numa 25 čavore palo vakcinacija, a si e procjena khaj si buteder čavoren.

VITEZ Ande Romengi mahale Očice thaj Sofa ande opština Vitez evidentirime sa duj grupake e čavoren, đike šov ber thaj aver thao šov đike dešuohto berša. O popiso čavoren đike dešuohto berša čerdan novinarka-volonterka Albertina čangalović andaro amalipe „Romano drom“ andaro Vitez thaj thanako radnica Globalno fondo Aldina Fafulović. Ukupno gindo čavoren palo vakcinacija đike šov berša si 68 thaj čavoren đike dešuohto berša si 92. O cliljo goja kampanji i si te barivav godji e roditeljura bašo imunizacija thaj te barivav gindo čavoren save san vakcinirime ande mahale Očice thaj Sofa.

Romengi mahale Sofa ande opština Vitez

15 rig

AKTUELNOSTI ANE ROMENGI ZAJEDNICE

„KA AVE MO AMAL“- ČAVORENGO AMAL

Ande amalipe Ternengi Romengi inicijativa „ka aveh mo amal“ Visoko, duj berša organizirinpe edukativno-kretivno radionica palo čavoren anglal školako thaj školako bari. Romengo čavoren san majbutzainteresirime palo gasavi edukacija, a ande prosotrije amalipe den len šajipe te sikljol vareso nevo, te čeren amalipe e avereha čavorenca.

Ande nakle duj ćhona pe radionica avel thaj čavoren save na sana đi akana ande škola vaj muklen škola ande angluno razred vaj trito razredo, khaj aver čavoren čerden cirkuzo lenca so najlen ruskaura, khaj san Roma... Pe radionice kotar biš čavoren len deš analfabeta, nađanen te hramosaren. Aktivistura den len žutipe gaja so sikaven le te hramosare thaj čitin, jer khate i si čavoren save đi akana na sana uzo olovka thaj sveska. Amende si bari nada khaj gola čavoren ande berš so avel ka đan ande škola, motovda e Pašana Halilović. Maturantica ande frizersko škola thaj jekha kotar amare aktivistura.

Roditeljura gala čavoren san nazainteresirime palo edukacija, a razlogo i si palo so niden čavoren ande škola si, sar von phenen, socijalno ugrozime, sile but čavoren palo save najlen love palo knjige thaj priboro. Palo gava amaro amalipe

lija obaveza te palo čavoren savo san bare te upisin len ande angluni razred, uz žutipe e World Vision ka račaren lenge te čiden len sa so si lenge potrebno. Si jekh nada khaj Ministarstvo palo edukacija ka del love palo knjige thaj pribor, đike akhana gava naj praksa, na den love.

Melina Halilović

OPŠTINA PRNJAVOR DODJELISADA PLACURA PALO ROMENGI FAMILIJE

Opština Prnjavor e 26. majo gova berš dodjelisadan panđ placura palo najugorizime Romengi fomilije. Sar ašunav taro šerutno Romengo amalipe Nenad Mirković, pe gasavo drom opština ispunisada o Memorandum ande savo lija obaveza te obezbjedin go palcura, građevinsko thaj urbanističko dozvola palo račaripe e bešipesko objektura palo gala familije.

Gala panđ familije san prioriteto ande gova amalipe, bibućaripe san i ako čerden srednjo škola, najlen o ćher, silen ciknoberšenge čavoren savi đan ande osnovno thaj srednjo škola, thaj trajin sar podstanarura vaj uzo pire familije. Gala familijen najen šajipe te korkoro obezbjedinpe puv thaj ćhera zbog but pari situacija ande svai trajin, gaja si goja dodjela e palcura baro pirutno ande proceso te panden egzistencfionalno pučipe palo len.

Si amen bari nada te malaven e donatorura palo račaripe e objektura. Ande opština dijan e žutipe palo aplikacija pe projekto prema e Vladake Republike Srpske, ka dikah so ka avel“, phenda o Nenad Mirković Andejekh, Mirković vačarda laće vorbi e načelniko Skupštinake opštinake prnjavor Vladi Živkoviću thaj šerutnonen Savez Roma Repubilike Srpske Saši Mašiću pe goja dodjela puvlja e Romenge famelijake. Dobitnikura e thanatar piro zadovoljstov na guruvdan

Goran Novaković i si 27 berš, čerdan buća ande firma „Promet“ savo đeli ande bilaćipe. Leki bibućarni romni thaj čavoro savo si ande srednjo škola trajin ande magacinako prostora ande goja firma. Vijest khaj dobisada o than palo leki ćher čerda bari bahtalipe ande leki familija, savi ašićaren đike naredno berš ka vazden o ćher pala len. „Seha man daratar da li kon avel te tradelma andaro gala prostorijje, žao mange mrni čavoro. Mučinpe, hi naj piri soba, ni e sloboda. Ađive vaj tehara kana čeren po krajo piri škola, te kame te ženinpe, gkhaj ka anel piri romni? Amend hi naj than pe amen“ motovda o Goran. Mande si čaćutni nada khaj o Goran resel leki ćher, thaj kamav sa e Prnjavorčaninen sa majlaćo ande lengi planura.

Snježana Mirković

Familija Novaković

rig 16

EKONOMIKAKO ZURALIPE E ROMANJA ANDE VISOKO

E romnja san but zapostavime ande ađivse društvaće, a palo Romanja ande Visoko uzo sasti činjenica šhaj motoven khaj san ande majparo than. Kotar 99% Romnja ande goja opština san bibučaripe. Amalipe terni romengi inicijativa „ Ka aveh mo amal” Visoko zumavav te promejni e slika situaciji e Romnja.

Ande skurto vrama ande Visoko ka račaren e šnajdersko radionica ande savi ka čeren Romnja. O ciljo gava projekto i si te ekonomikako zuralel romnja. Romnja, save naklan edukacija sar te suve thaj krojin, e gavake ka del zor ande račaripe majlaćo than palo lengi prorodice thaj len korkore. Romnja ande amalipe ka čeren ande „krojačko radionica” khaj ka čeren usluge krojenja thaj suvdipe. Isto gaja, uzo krojačko radionica, planirin pe te čavoren gala krojačice te oven putardo palo edukacijako-kreativno radionice. E čavoreha ka čeren terni aktivistura đike romnja čeren ande „krojačko radionica”. Amalipe terni Romengi inicijativa „Ka aveh mo amal” Visoko, e gola radionicaha mangen te račaren šajipe palo zarada e Romnjake, thaj pe gasavo drom integririn len ande društvo. Romnja, len deš e palutni berš snde sklop projekto „Romengo centro palo kultura thaj edukacija Visoko” naklan edukacija, odnosno o suvdipeko kurso. Isto gaja, ande plano te romnja khetano e ternenge, ativistura ande amalipe, čeren pe sakupljanje ljekovito bilje savo ka bićinen e firmake save otkupin gava bilje. „Andaro krojačko radionica amen romnja ka žutin pe korkore, khaj buteder amendar naj uposlime. Ako i si varesavi romnja uposlime gava buća čeren o teharinatar thaj majbaro kotor e điveha san slobodno. Kana sikljivav te krojin thaj suven, amen ka dogorisavo savo finalno proizvodo ka čeren thaj sar gava prozvodo distriburin thaj bićinen. Isto gaja, amaro ciljo i si te žutin pire porodice thaj ande skupljanje ljekovito bilje savo ka bićinav. Amende si bari nada te malaven e donatora savi ka žutin e finansijako amaro projekto, khaj sem amen pe starto thaj nađanav sar te đal gava maj dur. Me dikav budučnost ande gava buća thaj ašičarav uspjeh”, penda raja Biserka Beganović-Halilović, savi si jekha thrao polaznikura e kursake ande amalipe terni incijativa „Ka aveh mo amal” Visoko. Voj si jekh tharo buteder Romnja savi čerdan srednja škola, obučarski zanat. Anglal maripe voj čerda bući ande KTK Visoko, thaj palal maripe hasarda bući. Bisekra već inja berš čeren bući sar čistačica ande jekh Visočko restoran. Bilaći čaćipe si te Romnja sa vaj bi skola našti resel buča pe laći pozicije.Beteder lendar čeren sar čistaćice. Jekh pozitivno pirutno i si inicijativa tharo amalipe Terni Romengi inicijativa „ka aveh mo amal” Visoko thaj „krojačke radionice” uzo save mangen te žutin gala romnja.

Melina Halilović IZLOŽBA E ČAVORENGE BUĆA Izložba slikarsko bućatar bašo Romengo trajo diklen jakhenca učenikake osnovno školake ka avol putardi ande šov forura ande Bosna thaj Hercegovina Ande osnovno škola „Hasan Kikić“ /Gorica/ ande Sarajevo 15. majo 2008. berš i si putardi izložba bućatar e Romenge čavorenge andaro škole Tuzlanskog, Zeničko-Dobojskog thaj Sarajevko kantonura. Ciljo putardi izložba i si te promovirin kultura, tradicij, račaripe thaj kreativno barvalipe Romengo čavoren.

Pe goja izložba predstavinpe kotar tranda buća čerdani e akvarl tehnika thaj tempera, sar i e voštano bojava thaj grafito. Izloža žutisda si tharo Romengo informacijako centro-Romano Konilo, ande aktivitetura e projekto „Žutipe Romengi nacionalno minjoriteto ande efektivno vačaripe thaj raportitrime“.

Ande anav kotar World Vison BiH thaj Romengo informacijako centro-Romano Konsilo, savi žutisadan goja izložba, angla učenikura vačarda e Albert Pančić, savo čerdan laći vorbi bašo čavorenge bućatar thaj motovda khaj goja izložba ka avel putardi ande Tuzla, Sarajevo thaj bađi štar aver forura ande Bosna i Hercegovina.

Lidrura Romengi organizacijenca „prosperitet Roma“ thaj „Romas“ snadaro Sarajevo, o Ramiz Sejdić thaj Dragiša Radić, penden khaj si Romengi čavore but bari umjetnikura khana lel ande obzir ade savi uslovura trajin. Von čerdan laći vorbe bašo World Vision BiH, Rmengo informacijako centro/Romano Konsilo savi omogučisadan te goja izložba avel putardi. Posebno laći vorbe dijan bašo osnovno škola „Hasan Kikić“ e savjaha slilen but laći koperacija ande buća thaj buća ande integracija Romenge čavoren ande edukacijako sistemo ande foro Sarajevo.

Adnan Musić

17 rig

PRIČA O USPJEHU

PORODICA E SPORTAŠA PALO PRIMJERO AVEREHA

E gava sporotha me bavinpe khaj kamlem te čerav majdur tradicija mrni familija. Angla ma o džudo trenirisada mrno puro phral AlijaBurdalić, savi poginisada ande maripe sar borco.

Vov čerda laće rezultatura. Uzo le i me lijem te trenirin, a palo leki mudaripe me nastavisadan, thaj ađive ande gova sport dijem vi mrne trin čavoren.

O Ramiz Burdalić andaro Zenica počnisda te trenirin džudo 1978. berš. Čerda bur medalji ande zeničko regija, thaj dešutrin drom saha angluno.Pe republičko takmičenje čerda o galbeno, srebreno thaj bronzako medalja.

Berš 2002. Ramiz odlučisda te putaren o klubo, savo dija anav „Zenica“. Ande srednjo škola koristi e prostorije palo treningura, finansijako žutipe dija lete i e opština Zenica. Ministarstvo palo kultura thaj sport Zeničko-Dobojsko kantono naj intereso palo gava thaj na dijan varesavo finansijako žutipe. Ađive o krubo đinen kotar jekh šol članura, a treningo čeren redovno kotar pinda članura. Kamlipe prema goja maripesko vještina i si baro, gaja o klubo trajin. Si slučajura khana amare čalnura diskvalificirin khaj najlen laći gada-oprema, a strunjače pe save treniri si bilaće. Von trubuj nevi trenerke, patike thaj kimonura, ali palo gava trubuj bare love, o klubo najle gasave love.

E Ramizoko familija đinen pandž članura, bi isavo redovno žutipe. Majosnovno trajengo potreba goja porodica obezbjedi khaj čiden sastruno thaj aver purano materijali. Gava so zaradin ande gova bući naj dovoljno palo trajipe, a naj ni e palo sporto. Ipak, Ramizoki kamlipe si but bari thaj vi e but gasave pari uslovura našti odvojin le tharo sporto, vov đal durete.

„Goleha sportoha me bavimpe khaj kamlem te tradav familijaki tradicija. Anglal ma o džudo trenirisada mrno puro phral Alija Burdalić, savo poginisada ande mariphe, vov branisada e Bosna. Vov čerda laće rezultatura. Uzo le me počnisadem te trenirin, thaj palal leki mudarihe me nastavisadem. Ađive ande gavo spotro me lokore crdav mrne trin čavoren“ motovda o Ramizo.

O Ramizo si lačo treneri, te a leki čavore si

majlaćo primjero palo gasavi tvrdnja, motove thaj podatkura.

„Ramiz si čavoro 1991. beršengo thaj

osvojisada evropakoro kup savi si održime ande Slavnnsko Požega 2003. berš. Ande kategorija pureder čavoren Ramiz osvojisada angluno than. Murni majterni ćhej Ermina, savi 1999. beršengo nastupisada pe maškarthemako žduo turiniro „Srem 2006“ thaj ande kategorija poletarki osvojisada angluno than. Amaro klubu ande ukupno plasmano osvojisada trito than, ande konkurencija biš thaj duj thema“ uzo baro ponos motovda o Ramiz.

Ramizoke čavore đan ande osnovno škola „Musa Ćazim Ćatič“ ande Blatuša. Khan silen vrama, khana nađan ande škola von žutin pire roditeljura kotaro hartija savi čiden po drom. Treningura si o račaha, gaja von šaj ćeren thaj lengi vrama uskladin e škola, buća thaj treningo.

Sar te ćerav po krajo goja vorba bašo but zanimljivo porodica savi trajin kotar gasavo pharo trajo, von san but uspješno, nego te motovav thumenge vareso palo leki romni Zulj savi ande 1996 thaj 1997. berša čerda laći rezultatura ande džudo. Efta drom voj saha vicešampionka, akhana voj treniri e terni ćheja. Stvarno, gava si familija palo primjero.

Jasmina Beganović

Palo Ramizo motoven khaj s but strogo treneri thaj istarel e disciplina. Isak Mašalić bijando si 1986. i pandž berša trenirin ande klubo „Zenica“. Palo piro treneri sile but laći vorbe: „Majanglal trenirisadem ande aver klubo thaj nisaha mange laćho, jednosatavno nasviđipe mange načino sar istardan treningura. Akhana sem zadovljno, majbut mangav kondiciono treningura. O Ramizo si strogo đike san po treningo, palal treningo vov si super“.

Familija Burdalić

ROMENQI HISTORIA

Dr. Marcel Courthiade

rig 18

Maśkarthemutni Rromani Ùnia & INALCO

E historikane publikàcie śaj ulavdon anda duj grùpe: pe jekh rig si rodlarimasqe buta, kaj sikavdon neve arakhimàta thaj argumentàcia (butivar vi polemìka) pal-o ćaćipe jekhe teoriaqo, tezaqo ja hipotezaqo thaj pe aver rig si publikàcie, save ?anaven buxles e manuśen pal-odova so arakhlilo andar-e rodlarimasqe buta. Naśti sol duj te oven anda jekh publikàcia, sar naśti vi te rodes drom maśkar-o veś, vi te lingres tuça bute manuśen. ? ikaj sarkon śaj arakhel but rodlarimasqe buta anda verver ćhiba thaj ?ikaj e Bosnaqe manuśa, Rroma thaj ga?e, maj but kamen te ?anen o rezultàto e rodlarimatenqo desar o drom so lingerdas ?i lenθe, alosardam anda kaja ćhonustik te mothovas maj but pal-o rezultàto desar pal-e rodlarimàta – bi te garavas e pućhimàta kaj śaj te oven diferènce and-e opìnia.

SAR DURILE E PROTO-RROMA ANDAR-E INDIA

E Indiaqi origìna e Rromenqi

Savorre adives ?anen so e rromani nàcia avel andar-e

India. Vi e anglune Rroma so aresle and-e Evròpa

kòrkorre mothovde so si von Indiaqe manuśa, sar

sikaven verver but purane dokumèntura de katar-o

berś 1422 (xronìka e forosqi Forli, Itàlia). Ni avile an-e

Evròpa sar bi?angle manuśa, sas len an-e godi lenqi

història aj o drom so phirde.

Maj palal aśundile aver tèze pal-e Rromenqi origìna thaj e India cerra bisterdili sar dadesthan e Rromenqo – si te mothovas maj palal pala kaja tèma. E Rroma maj phenen sas so aven e Indiaθar nùma e bare ga?e ni pakaje len, ni aśunde len serioz sa ?i kana jekh doś sikavdas palem e ćaćutni origìna e Rromenqi. Kaja doś sas e konfùzia maśkar-e vòrba CINGANA ("ciganin") thaj e vòrba CINGHALA (Śri Lànka) and-e diskùsia maśkar jekh Ungriko raśaj thaj trin terne studèntura Indiaθar, save maladile an-e Holàndia. Kaja doś ?angavdas o seripe pal-e Rromenqi ćaćutni origìna Indiaθar thaj e komparàcia maśkar-e rromani lèksika thaj e lèksika e ćhibaqi hindustani duślardas o pućhipe.

E India angla so durile laθar e proto-Rroma

Pal-e India angl-o durope e Rromenqo laθar, śaj te phenas but, no vasno si akathe te liparas so o nivèli e kulturaqo sas but opre sar filozòfia, mùzika, literatùra, polìtika thaj kola. An-o 7-to śeliberś, jekh thagar andar-o Thaneśvar, o Harśa Vardhan, kidlas sa e phuva e nordutne Indiaqe (maj but diplomaciaça) te kerel jekh baro prathagaripe thaj vazdlas o fòro Kanau? (paś-o adivesutno fòro Lakhnau, nadur andar-e Agra kaj si o Ta? Mahal) kaj te ovel politikano śerutno fòro e Indiaqo. Ćaćimasθe pal-e Harśasqo meripe, lesqo prathagaripe ulavdilo kotora-kotora no o Kanau? aćhilo sar kulturàlo, spirituàlo thaj dombikano (artistiko) śerutno fòro ?i k-o 11-to śeliberś. Śaj te phenas so odothe aven sas manuśa so kamen sas te siklon mùzika, devlikano teàtro (sar khelen sas paś-e laćhe thana thaj avera khangera), thaj verver profèsie gasave. O fòro, so sas 6-kilometrenqo ućo paś-e len Gànga, sas pin?ardo vi pal-e laćhe sunga (parfìmura) so kerel sas thaj bikinel sas ?i but dur. But barvalo sas godlesqe so but manuśa anen sas sumnakaja thaj kućbarra vaś-e devela – o śerutno devel e forosqo sas e Kali Dùrga, pin?ardi vi sar Ćhaj Bangi (sanskritikanes Kanja Kub?a – so dias maj palal e forosqo anav Kanau?).

O Afganistàno an-o 11-to śeliberś thaj e Mahmudosqe ràzie an-e India

An-o berś 999 jekh manuś, o Mahmùdo andar-o Gàzni

(jekh fòro nadur p-e mismerig katar-o Kabùlo – ?i

adives śaj te dikhen les p-e màpa) kerdilo sultàno e

Afganistanosqo. Lesqo sas vi o Xorasàno katar-e

Kaspiàno Derav ?i k-e len Amu Daria. Kaj te vàzdel

pesqo them, sas siklo te phirel an-e India, te mudarel

aj te thabarel sa pe pesqo drom, aj maj but te lurel (te

ćorel zoraça) sa e sumnakaja, e kućbarra, sa so mol

sas but kaj te anel sa anda pesqo fòro. Maśkar-o b.

1001 thaj o b. 1027, o Mahmùdo xutla 17 var p-e India,

kerindoj 17 ràzie, na te lel phuva ja te anel nevi relìgia

ja polìtika, sar uśarel sas pes, sadaj te lurel mangin.

O dr Marcel Courthiade (Kurtiade) si Rom grekone origina?ar andar-e endaj Baćori. Si 56 berś sar biandilo an-e Francuska aj sar ternexar gelo te beśel maj but sar 20 berś an-e Jugoslavia aj Albania. P-e Sorbona agordia fakulteta aj xuterda doktoresqi diploma andar-e lingvistika. Angla 12 berś irisajlo an-e Francuska aj siklarel e rromani ćhib aj kultura p-e universiteta Inalco. O dr Courthiade (Kurtiade) lekhavda e angluni śirpustik a rromane ćhibaqe, avridini an-e Saraj an-o b. 1990 (editura Svijetlost), kana va?e kerel sas buti p-o nakhlutno Institut za proučavanje međuetničkih odnosa. Si amari loś so o dr Courthiade (Kurtiade) del amen va vaś amaro magazino; anda gava numero śaj te drabaven lesqo teksto pal-e Rromenqi origina.

19 rig

Anda sarkon fòro so lel sas, vov mudarel sas e murśen thaj butivar vi e ?uvli?ejen, nùma kana astardas o Kanau?, an-o b. 1018, andas len savorren, 53.000 manuśen but bare kvalifikaciaça andar verver buta (mùzika, teàtro, arxitektùra, stratègia thaj kola) phirindoj, phandavde zin?irençar, ?i k-o Gàzni. Andas peça vi 385 vastiněn (slònura) thaj 3.000.000 sumnakune dirhama (sar adives maj but desar duj miliàrdura rupune/Èvrora) – gaći barvalo sas o fòro Kanau?. Ćaćimasθe, astardas bute manuśen vi andar-o fòro Mathùra, so perel sas vi vov an-o thagaripe e Kanau?osqo thaj andas len an-o Gàzni. E lovençar so ćordas/lurdas andar-o Kanau?, o Mahmùdo vazdlas jekh bari ?amìa (e «Devlesqi Manglardi») – so lesqe kerde arxitèktura andar-o Kanau?, jekh universitèta thaj jekh sar-muzeum – sar mothovel o Firìśta, aśundo purano historiàno e Indiaqo. Lesqo res astarindoj e Kanau?esqe manuśen sas te vàzdel o anav e forosqo Gàzni, so sas les ambìcia te kerel lesθar «e sundalesqo śerutno fòro ».

Xainga amare ?animatenqe pal-e Rromenqo egzodus

Maj anglal si e rromani ćhib: sar duślardas o Ralph Turner, voj avel katar-o maśkarutno segmènto e lenaqe dolinaqo, e Gangasqo, aj laqi purani fòrma perel anda jekh grùpa e ćhibençar Bra? thaj Awadhi – pe savenθe sas kerdini e nevikani ćhib Hindi. Aver siklo manuś, o Hancock, Rrom profesòro andar-e Amerika, arakhlas so e manuśa so vorbin sas proto-rromanes durile andar-e India trujal o b. 1000. Thaj maj bari xaing vaś-o ?anipe si e Mahmudosqi història, so kerdas lesqo privàto sekretàro, o Abu Naser al-'Utbi tel-o anav «Kitab al-Jamìni» (Jamin ud-Daulah ??????? ? ??? «daxni musi e dinastiaqi», jekh guglo anav so e Bagdadosqo kalìfo dias sas e Mahmudos andar-o kamipe). Lesqi història mothovel sar o Mahmùdo lias drom karing-o Kanau? p-o 27 Septèmbra 1018, 31.000 xeladençar, mekindoj «e gugli lìndra thaj o kovlipe e kheresqo» - sar phenel o al-'Utbi thaj sar areslo p-o 20 Decèmbra angl-o baro vudar e Kanau?esqo. O thagar e forosqo, o Ra?pal, dikhlas so naj len śànca te oven maj zorale e sultanosθar thaj naślo an-o veś prdal-e len Gànga, phenindoj pire manuśenqe te na maren pen mamuj e xoraxani zor. Dikhle sas vi an-e ćaxraja vi an-e birovlenqo huraipe thaj dikhle so e baxt naj pe lenqi rig. Thaj e Sultanosqe drabarne arakhle and-o Kur'an so si o Devel lençar, pal-o miazipe maśkar-e vòrbe "Kanaudž" (arabikanes ????) thaj vi?avipen (ar. ???? [futuh]) – pe savi ćhutas o naj kana putardas o Kitapo. Anda jekh dives o sultàno sa peravdas an-o fòro, sa e efta filatija so brakhen sas les, thaj astardas sa aj savorren, lingerindoj len ?i k-o Gàzni maśkar-o pharo jevend e b. 1018-1019.

O al-'Utbi phenel so maśkar-e Kanau?esqe manuśa

sas vi parne vi kale – so śaj te duślarel sosqe maśkar

Aver interesànto tèma si so niekh lenθar ni pin?arel sas e phuvaqi buti: sar maśkar Rromenθe (thaj godo sas aba pin?ardo an-o 7-to śeliberś, ?ikaj o Xuán Zàng so phirdas 20 berś an-e India, phenel so « an-o Kanau?, ma dikh so e phuv si phervali, naj pin?ardi phuvaqi buti thaj e manuśa maj but labaren e phuv kaj te kiden luluda laćhe sungenqe »). Aver si so sas maśkar-e manuśa so astardas o Mahmùdo sas reprezentisarde but profèsie aj but vàrne (kàste), de katar-e raśaja (Brahmàna) ?i k-e gavutne aj butarne (śudra), aj vi manuśa avrial varnenθar: godlesθar si e rromani ćhib và?e ?ivindi pala pàśti 1000 berś, ke but verver sociàlo grùpe sas an-e deportàcia – thaj ?anel pes, so jekh ćhib aćhol ?ivindi maj but kana e grùpe so vorbinen la si but heterogèno. Ćaćimasθe avere naśutnenqe ćhiba meren pala duj-trin generàcie thaj e ćhib e rromani ?i adives, pala gaći but berś, si but zorali anda sa e Evròpa thaj maj dur.

An-o Afganistàno

Pe bibaxt (ja pe baxt) e proto-Rroma, so sas maj but hinduìstura, naśti keren sas (ja ni kamle te keren) so mangel sas lenθar o xoraxaj o Mahmùdo. But bari diferènca sas maśkar lenqe kultùre: maśkar proto-Rromenθe maj zorali sas e ahimsa (te na mudaren averen) thaj e pativ karing-e verver relìgie aj pakaimàta, ?ikaj o Mahmùdo sas baro mudarno thaj kamel sas te lingrel sathane e xoraxani relìgia. Athòska but sig bikindas len barvalenqe andar-o Xorasàno (nordutne phuva lesqe thagarimasqo). Śaj pakas so but sìgo pal-o b. 1018 (śaj and-e b. 1020-1030), o Mahmud Gazneli bikindas e manuśen, so andas sas zoraça andar-o Kannau?, kana dikhlas so von ni keren so kamel sas lenθar. Bikindas len barvale balamenqe aj rajenqe andar-o Xorasàno, so sas jekh baro kotor lesqe thagarimasqo. Kaj te hakaras so ondilo maj palal, musaj te dikhas cerra maj xor e etnikani struktùra e themenqi pala save vakaras.

O KRALJO ROMENGI MUZIKAKEÐELO PESE ANDE NABISTARE

rig 20

O Kraljo Romengi muzikake Šaban Bajramović mulan e 8. juni 2008 berš ande Niš. Saha majbarvalo, majpinđardo thaj majznačajno Romengo pjvačo, kompozitoro thaj pjesniko pe thanatar e Balkana.

O Šaban Bajramović bijando si ando Nišo 16. aprili 1936. berš. Angluni ploča snimisada 1964. berš. Ande piri karijera snimisada 20 alubuja tha kotar 50 singluri-cikni ploča, hramosarda điko 700 bašaldipe.

Ande dešuinjato berš, tharo kamlipe našaldan andaro vojskake, te si sar o dezertero, osudime pe trin berš pandipe pe Nango otok. Pe sudo motovda putardo, koni našti man osudin gači me šhaj te izdrži, leki kazna saha barili pe pandž thaj paš berša.Ni o pandipe našti te ačol nemirno muzikakoro đi, savi osnovisada pandipesko džez orkestro.

Ande intervijura butedr droma motovda khaj si o Nango otok leki „trajose univerziteto” Buteder tharo 20 berša saha šerutn orkestra „Kali Mamba”, thaj pe lično pozivo Nehrua thaj Indire Gandi, nastupisada ande Indija, khaj si zvaničo proglasime palo Kraljo Romengi muzikake.

Uzo muzika čerda i filmura, seha le cikni uloga ande filmura „Nedeljni ručak” thaj „Andžeo čuvar” Gorana paskaljevića,”Gzpsy magic” Stoleta Popova......... Leki bašaldi „Đelem, đelem” izabrano si palo Romengi hima sasto Lumja. Palutno albumo „Romano raj” objavvisada nakli berš. Saha majpinđardo pe leki kale naočari save e krajoha injavardešto lija te indžaren. Ande buteder tekstura bašo le uzo leko anav ačaldan „Kralj romske/ciganske muzike”.

O Šaban Bajrmović e pireha krloha namuklan te iko ačol ravnodušno.

• Gava pjevačo andaro Srbija sile majbaro talento, savo pe piro način šhaj te poredi galha savi sile Nusret Fatah, Ali Khan ili Mari Bonie persen savi piri uzika naden e duhovnoću savo bi pareste ćere istočnjačko purd inaće našti ćeren o purd ande kulturake barijere. Leko krlo kombinirin e patosoha isočnajčko muzikake thaj duhovnost faoa(…)leki muzika si jekh vrsta balkanso cigansko džezo”-Andz Gill, The independente 15.februari 2002.

• "Paro i si te ačol objektivno, khana šunen gava remek djelo. Motoven khaj ni bangla savo đeno nitruma te klekni thaj e šoro tele guruve. Ande gava slučaj musaj te čere iznimka“. Mladen Hlubna, Oslobođenje 6 decembri 2001.

• "Alimuzičari, o pjevačo na mjenipe. Ande varegaći minutura, ande pauza, šundem varesave impovizacije pala save misliniv te si naj moguće čeren len.. A vovde krloke bpe aarvalina služin ni e paš leki krotar. Saha gava krlo savo opčinin, čeren magija, savo nahasarda pe piro zuralipe thaj vi e pirokrlako barvalipe ande palutni biš berša. Originalno thaj sasto. Manuš savo bašalda a glal ma si o genije." - Dragi Šestić, aranžer i producent, Snail Records