PRiiDEVSKI SUFIKSI I AKCENAT

STAJNilM!IR RAiKiIC,

Pedagoška akaidemija Beog·rad

UD.K '808.'61/.6•2'--2•3 :'8108 „61/ . .62-48 11'zvorni naučni rad

.Ptrimljen: 15. maja 1990. Pr~hvaćen: 24 . novembra 1990.

U skladu sa tewm J-eksi.čke fonologije da se -leksikon može podelirti u različite slojeve u kaj.ima deluju ipojedina :fonološka ipr~ila, u ovom se radu že1'i dokazati kako se leksi•čki sloj koji tvore vzvedeni pT.idevi :može shvatiti kao [lOseba:n sloj koji iblo­kira iprarvifa akcenta.

1. Jedna od osniorvnih 1teza leksičke fol!lologije ·(Moha11'3!11 1981, Kipansky 1982) je.st da se leksikom. može podel.iti u irazhčiite s[ojeve koji predsitaiv­ljaj1u domen dejs•tva pojedinih fonološ~kih pravila. 1Ta rtez.a je pro1Veir€1Ila za engleski i još meke jezi1ke {v. Mohana:n 1981, HaJtle i Moham.an 1986, Puilley­bank 1983); u poljskom jezi1ku Ruibaoh (1984) n!i.je mogoo da uitvrdi posto­janje razl'iičitih leksičkih silojeva. iU ovom čilanku )ŽeHmo po1kazati da se leksi1čki sitoj koj.i itvore izvedeni pridevi može shvatiti ikao iposebam. s~oj koji blokira ip:ravi'lo akcelllta.

Pretpootavljamo da u srpskoihrvatslkom jieziiiku viaži slede6e pravilo akoeTIJta: {SA) Akcenait pada l!la proetpoolednji silog.

Rr,a;vhlo srpsikohriva:tskog akc€1llta (slkraće1no 1SA) od:nosi se :na U'ZJ.azne akcen1te, dok se silazni akce:nitoi shJVaitaju kao »d ed'.cuut« akcenti n eaikoentio­van.i!h ll'eči (IV. ,B:row:ne i McCawley, 1965). Tak10đe se pll'etpositavlja idia je tamo ;zapa;žanje o dvos:lažnoj prirodi srpsk10hirva11:skih uzilaznih ,aJ{ce.rJ.atta (v. Lehiste i Ivić 1986). Pravilo SA je tako u sikliaidiu sa za.paž.anjem da uopšte, u svetslkim jeziciim.a, naglasak reči pada :prevashOld!llo ina krajnj.e slogove, prve ili :pos'lednje (Hane i Vergnaiu 1937). S druge s•tran<e treba naglasiti da je 1SA itek jeidma hipoteza Ikoja svoju 1proveru mmfo d a rnađe

u okviil'lu j>eidne ·oelovite teo:rije srpskohrva.tskih .aikcenarta. U OtVIOm piri1ogu mi samo isti1čemo neke elem€il1Jte jedne takve iteorij e koja ibi iSe mogla iz­gradiibi koristeći rwuiltate savremene genera1ti1Vlll>e i met:ričike fotnoliogij e (v Liiberman ii Pri:nce 1977, Hayes 1981, HayetS 1982, Hogg :i C. B. McCully 1987).1

1 iPrimetimo da i naše .istra,živanje o :raspodeli krnjrnj:ih :z.vwčnih sug~asnika u sh. jeziku UIPUćuje na jedno pravilo t11Pa SA (v. Rakić, il984, 1987).

2 - Knjlitževni j eziik 121

Književni jezik tl9/i3 •(1990)

2. •Priaivitlo SA važi za reči; oino se noTma<lno ciklično primenjuje 1u leiksi!kom.u, tj. prirmenj·uje se ponovo 1pos1le dodavanja novih sud'iksa. Tako np['. imamo:

(1) fi~e1k2

ljekar ljekaruša

n'ittko nit1kov nitkov luk

rob rob.ija robijaš

župa župan fopanija

Pomexanje a1koenta prema :kraju re1či dolazi zbog dkliene primene pravila SA. Brojna od\Sltupe:nja od SA ikoja se mogiu zapaziiti JU ma kom rečmik1u sh. je.zi•ka dolaze poglavito iz •tri ra:z!loga. Prvo, 1p1ra1Vilo 1SA ne de­luje uvek ma morfološ.ki siložene reči. Tako :np:r. 'pirema 01čekivanom ak­ce1I1tu 1u reči kupac sa morfološki prostom osn()lvom jmamo IOdsitupa:nja od SA u rečima .nakupac, zakupac, prekupac 'U koj•ima je osnova lffiOII'foiloški složena. 1Slična situacija je i ·u rečima tipa bamdoglavac, biljojedac, licemje­rac ikoje sadrže morfološki silo~enru osnovu.

Drugi ra·:zJlog ods11Jupanja od SA je postojamje neutralnih, {ekstrame1t­ričkih) sufiksa koja blokiraju p['.imeu:l'U akcetnatskih pra'V'ila i(Hayes 1981, 1982). Surfiksi -ov, -ija, - uša, -aš, -luk, -an l)['ime:njeini u i(l) nislll neutralni, već rtakozvani cikliični s1ufiiksi posle čijeg dodaivanja olbaivezno deluje SA. Posle dodavanja meutrailnih suf.iksa primena pravJila SA je blokirana; taklO npr. pri1devski siuinksi -ski, -ni su tneutralmi (bvskup - biskupski, lopov -lopovski, grad - griid·ski, br/Lk - bručni, mjesto - mjeis.n'i, gran,ica -granični). Imeini·čki sufiks -iid za izvođenje zhi['nih Jmenica takođe je :neu­tiria.lan (pašče - paščad, drvo - drvljiid, bjegunac - bjeg<'uinčad). Tipični cikliični sufiksi su imeni•čki siu1f<iksi -ač, -aš, - at, -ež, - luk, - iist, -ija, -uša, pridevski -iv, ,gilagolski - ati, -iti ; tipičmi ne1UJtraJ:rui sufiksi su imenički su­fiksi -ad, - ka; priidevSiki -ski, -ni, - ast. Poseba1n problem je koilebJ:jivo po­.nmšanje pojedinih srufi.ksa. Tako npr. suf•iks -ar je u primerJma knjiga -knjižar, slika - sllkal'f', brava - briivar neutralan, a 1U prr'imerima brod -brodar, drug - drugar, bubanj - bubnjar, crijep - crepar, kame.n - ka­menar cikil:i1čan . Ovakva .kole banja slaibe važenje pr.aivifa SiA, ah ga ipak ne 0!povirgavaj1u j& se većina 1tih k10lebalilj.a mo.ž.e opisati, a 1u nekim silu­čajevima objaS1I1iti ;podpravJlima.

Treći razlog ods•tupanja od pravHa SA je postojanje posebnog Jek­sičkog Siloja ikoji 1blokira primemu pravifa SA. U .Ralkić 1(1990) sarrn nasto­jao da pokažem da prisvoj:ni sufiksi -ov (-ev), -in blokirajJU ciikličnu p:ri­me:n:u prav.na SA. Ta ~lokada se može ovide •u1kra•tko ilusitro;vaiti siledećim

p:rimerima:

{3) kravima, ljetina, dl,namovac, drervovac, vidovača, jabukovača, strri­čević, skorojević, ljeskovik, v1šnjev~k, duždevica, carevica, damo-

2 U o;vom članku 1mi naivodimo standairdne oblike lijeka'Vske varijante sh. jezika U1Pravo izato da 1bismo držaH na umu pojave u :vezi s jatoun:. IMIOlŽe se smat­rati <la su u generativ.nOIIll smislu ijekavski oblici :bazični (ili 1bliiži lba•zjčnim) jer se ·iz njih moraju :iizvoditi ekavski, a ne obrnuto.

12.2

S. Rakić : p,r,idevs li:.i sufiks·i :i akcenat (1:31 -- 128)

vina, 1arcevina, carevna, kraljevna, ses·tr.fr11stvo, materinstvo, Kiir­lovčanin, Kraljevčanin, Kraljeva, Biokovo.

U 'Primerima {3) :prilisrvoj:ni swfiksi - ov (-ev ), -in čuvaju aikcenat osno­ve. U oi\l'Olffi .čla1I11ku se wkazuje 1n.a mogućnost da ·i veći1n.a o:sital.i:h izvedbe­nih prr-~deva bilokira ;pr.avi.Lo SA. U proeoota1lom delu člall1k.a :se pojedinačno

ispituj•u pridewki sufiksi ikoji imaju navedeno :svoj:stivo.

3. Sufiks - av .čuva akcenat risprr·ed :sil·edećih :sufilksa:

(4) -ina (vladavina, gfbavina, lomljavi•na, grmljavina, tutrvjavina, ct­njavina, mješavina);

-ica ' (grbavica, kucavica, mecavica, padavica, bradavica, •tvf'đavica, šugavica, Wjavica, kijavica, aljkavica, pljeskavica, kukavica, ba­lavica, pijavica, kriza vica, trzavica);

-nik (državnik, služiivnik);

-a (tvi'đava, lomljava, gfmljwva, bubnjava, pucnjava, tučnjava, kuknjava, lupnjava, tutnjava, jurnjava, mećava);

-(a)c (grbavac, gubavac, čučavac, g.Wdrwac, g1zdavac, p]egavac, ćakavac, skakavac, p'i·kavac, zr1kavac, št6kavac, Wskavac, stiska·­vac, bukavac, balavac, žvalavac, kunjavac);

-ost (f'đavost, pjegavost, čadwvo;st, pfgavost, će.lavost, žllavost, su­vonjavost, ćoravost , hvali!savost, grguravost) ;

-o - prlloz.i (labarvo, igrhavv, mi.kavo, isi:tničavo, itrapaVJO~.

6 ·ud'ikis -av :se ne jaivlja ispred :sud'lksa -ić, -jiik, - 'ik, -·iiir i -stvo. S1ufiks -av rrue .čuva .akcenat isprr-e d s•ufiJks.a -ko ti uša:

1(5) grbavko, gub<ivko, šugći.vko, kilavko, slinavka, trapavuša, garavuša.

4. Sufi1ks -iv 'Čurva akce1nat ispred :s ledećih isufiks.a:

(6) -ica (šaljivica, grabljivica, brbljivica, kradljivica, stid·ljivica, smfd­ljiv-ica, ćudljivica, brbljivica, vašljivica, ćutljivica) ;

-(a)c (grabljivac, šaljivac, brbljivac, kradljivac, stidljivac, ćudljivac,

sanji·vac, bfljivac, vašljivac, pišljivac, ;plašljivac, smutljivac, -lažlji­vac);

-ost (djeljivost, paljivost, šaljivost, sažaljivost, žučljivost, jedlji-· vost , štedljivast, vidljivost, stidljivost, ćudljivost, vaš•ljivost);

-o - 'PI'iilozi (jezivo, dirljivo, bfljivo, ranjivo).

Siufiks -iv :se ine jarvlja ispred surfrlrn -a, -ina, -ić, -j.iik, -nik, - ik, -stvo. Sufilks - iv me ·ČU!va, akcenat ispred :sufiksa -ko {np;r. brbljivko, plačljivko ,

vašljivko, lažljivka), a ni is;pred sufiks.a -ača {d<Jduše, samo jedan pdmer pleHvača).

2* 123

Književn.i aezik i19./3 1(1.99,0)

5. Sufiksi -it, -et, -at, -ut mogiu da pcrethode •jedino lS!wfilkse -o i -i5st, i u tim okol:nositima ovi sufik:si ·Č!uvaj 1u ak•cenait osnove. ·To ;zaparženje i11ustru­j'U sJedeći prinnerd:

{7a) sud'i'ks -it: -o (osobito, rječito, vječvto, očito, srdito, temeljUo, okomito, kor·­jenito, plemenito, l'stinito, ljC1tito, grčevUo, vido.vito, zakonito);

-ost (istinitost, stasitost, ljiltiti5st, grčevitost, slditi5s·t, zakonitost, munjevitOst, redovitost, plahovitost, duhOvitost, ljekovitost, rje­čitost);s

{b) sufiks -at: -o (umiljato, domišljato, proračunata, bogato, obHato);

-ost (zv,batost, koščati5st, plećatost, mudatost, krakatost, sakatost, ruka tost, gllati5st, šiljatost, granatost, prsa tost);

1(c) swfi1ks -iit: -o (zgranuta, zable·nilto, tpognuto, ćaknuta, smrkmiito, užasnu.to);

-ost (nadutost, ganutost, zgranutost, ćaknutost, tronuti5st, uvrnil-tost, pognutost, osiiti5st);

.(d) surfiks -et: -o (nape·to, s&peto, sažeto);

-i5st (uze.tost, sažetost, niipetost);

{e) swfiks -a•st: -o (v'ickasto, lilckasto, benasto, jogunasto, dje·tinjasto, ·k'itmjast.a, vragolasta, bwdalasto);

-ast (ćilbastost, staklasto<S.t, kl'tnjastost, zdepastost).

6. 1Sufiksi -(a)n i -en ne čuvaj'U ·uivelk akoenC1Jt oslilovne il'.'eči kad.a se u daljem i~vođem.j'U 1I1ađ1u P'red drugim sufilksima. Koleba1I1ja akcenta u reči­

ma sa sufaksom -.(a)n lSIU v€il'.'ova1tno posledi:ce prome:ne lbroja slog1ova; n.ak­rnia1dna is1traživanja će, možda, •uspeti .da otik1riju ·potpravila koja ta ko~<eba­nja opisuju.

Vidimo, dakle, da veći:na pridevskiih s•wfiksa i'Voil'.'i Jeksičlki sloj koji iblo.k.ira prime:n'U 1pravHa ,SA, tj. s·prečava pomer.a1nje a:kce1I1ta 1prema J{il'.'aju il'.'eči 'U daljem li.zvođenju reči dodavanjem sufiksa.4 Na ;taj nia1čin mog.u ·uz.a­stop1I1im dodavanj.em siufiksa da se izvedu visesloiž1I1e reči :sa uzlaznim ak­centima na početnim sfogovima na koje u 'Velikom broj·u :nailazimo u :sh. rečnk.ima.

a Sufiks -it 1čuva ak:cenat d u reči si'di•tko. 4 1Pridevski suifiksi na -ji, -lji, -.eći, -nji koje :još il1avodi iBalbilć (il9!86) su svi

neplodni ISeID sufiksa -ji. Kako je u SMim tim sud'iksima samog1l.asndk i neutralan, sufiks -ji je itakođe il1eutralan pa ne može da uti!če na iakceinat reč·i kao sud'iksi koje razimatramo u ovom .čJa:nku. iPored toiga, .g0irn.jd sUJfiksi su rt;erminalni, i:za njih ne mogu da s.Jede niikaikvi drugi sufiksi.

124

S. Rakić: Pri<le'V'sk.i sufiksi i akcenat (121 -123)

7. I S'UfiJkLSl glaioolS1k<lg 1prid·eva radnog -al, -il, -11;l, -el u6estwuju 'U 1tv•or­bi ds•tog ileks'iičkog sloja. S obzirom da· razlika.i u 1krvab.1tetu V<lkala :ne igra, izgleda, 1ni'k,akviu uJ.og.u svojstva Qvih sufiksa -ćemo :i'lusrtJr1cYVa<ti jedi1nstvenim primer.i<rna. Radn:i gtlagols:ki pr.idevi čll!'vaju akoenat osn<lve faipred sh~dećih

sufiksa:

i(8) -ica (bubal.ica, smicalica, pričalica, padailica, : rugalica, sijalica, čač·­kalica, vtšalica, le1tjelica, izjelica, žetelica, drobilrica, radilica, jed­rilica, bušilica);

-ina .(padalina, krepalina, pištalina, ilvalina, pogorje·hna, rasjel.ina);

-( a)c (vladGJlac, stradalac, gledalac, navaljalac, znalac, staralac, či-

talac, davalac, letjelac, žetelac, t.lačilac, ki'ič<ilac, djeliJlac, molilac, hranilac, činilac, tužilac);

-ice - množina (ti'čabice, znaiice, varwlice, žvaiice, pilzalice);

-ište :(vježballšte, gledal'ište, tr.kallšte, igral'ište, šetallšte, kazalište, .klizalište, gradil'ište, čistillšte, strelište, svetilište);

-o -im€1Iliice (škrabalo, bubalo, zubwlo, zf".calo, pojačalo, ;spadalo, og.­led(l)LO, •sjedalo, trčkc'tralo, piskarala, kvačilo, učilo, ludilio, ljepiJlo, g las.ilo, stra&ilo) ;s

-ost (ilstajalOst, nevaljwlost, o.tupjelost, zrelost, vese1lost, gnj'ilost, oronulost, usnulost);

S'llfiiks.i glagolskog radnog pr.ideva se ne javljaj·u !ispred sufiksa pri­de'Vski1h -av, -iv, -'(a)n (izuzev čulan), -a·st, pr.ilo·š:kog -no {izuzev čulmo), ime-111ičkih siufiksa -ić, -'ik, -ni1k , -nica, -ii;r, -1stvo.

8. Primeri (8) p<lkazuj1u da ·i sufiksi gilagols<ki!h :radnJi.!h p;rldeva iuiče­

stvuju u gran.1čnom 1eiksi1čk<lm sloju 1kodi b!oki:r:a p<lmeranje akcernta pre­ma 1kiraju reči. Jzuzetaka 'U o<lln<lsu na ·uočeno ip:r.a:vifo gotovo i :nema . .Ca:k se is<oo pravifo može !USilorvmo proširi1ti i :na sulfilks -(a)l sa nepositojanJi.m a. U najvećem !brojru s1'učajeva ak-cenait ositaje 1bez pramena:

.(9) izbjeglica, ilmrlica, ugaslica, kreslica, svrdlina, opeklina, otekl1Jna, ožeglina, drlica, obiklost, pil·klast, prošlost.

treslica, pres1lica, milzl~ca,

pO.niklica, rposjeklica, prož-

U <(9) se čuva p0tz·icija si.Iaznog arkce:nta, a.ili i uzll.azno.g ako parda :na drug.i sl01g ulevo od sufiksia -(a)l. '(Us1ov :za uz.lazni akcem.at pro~zifa:zi iz dvoslo0n€ p:rii.rode uzilaznih akcenata.) UikoJiko uzlazni 1alkceinat neposTed­:no prethodi sufiksu -(a)l, posle giulbitka „.nepostojanog« a 1UZl.azni atkcenat se {zbog svog d'VO\S1ožnog karaktera) može prategnuti i :na naTed:ni siufilks:

5 ,Ovad su1fii:ks -o de ime1JJJički sud'.i.ks. Postioj!i i jedan !PI'dirner :Zai priJošk1 SIU­fiks -o: smjeio.

Knjd~evni jez.iik •19,/3 •(1990)

(10) srastao, srasla rpart. - s.raslica, srivslina, sraslost metao, metla part. - metla, metlar, metlica ( > met/Jičast), met­ljika, metnica tesao, tesfa par1t. - tesliia·, tesla, teslica

U {10) vidimo da ima i izvesnog -lml•e1banjia 1(1pr. tesla, ·teslica), ali s ob­zirom nia 1to da p!I'imena t ipa {10) ima ukup1r10 ma1lo, ito kolebanje ne lffil()IŽe da opolW'gne uoi6e1r1u pravilno.si.

9 . .Da .hl ima i imeničbh s·ufik1sa koji :tv10Te element·e graničkog leik­sičkog s~oj a? Odgovl()ll' na .t:o piitanje je 'P'ozitiva1r1. Su1f'iiks -ica i, moždia, jo.š neki imaju to svojstvo. M·i ćemo ovd·e op.isa1ti samo idomen sufiiksa -ica.

SJUJfi,ks -ica ·Čuva ia'kcena1t osnove ispr·eid s[etdećih sutfilksia:

i(lO) - av (bubuljičav, pahilljičav, v<irničav, ospičav, rilrpričav, 'iskrričav, m'išičav, kijaviiičav, hrskavičav, g.lj'ivičav);

-in (biibičin, bebičin, ljilbičin, vježbcičičin, tvhl•iOirn, gospođičin, šefičin, grofičin, ljekaričiln, sl'ikaričin);

-( a)n (jcrgodiičan, djeLimičan, granifon, oraničan, zvooičan, 'imeni­čan, pšeničan, steničam, raznostraničan);

- a·s·t (jarebičast, bobičast, ljubičast, trubičast, bjeličwst, jcrgodičast,

magličast, 'igličast, ž'ilifost, rilpičast, mišifost);

-en (upriličen, ograničen, ukoričen);

-njak (bObičnjak, illičnjiik, matičnjak, krtičnjak, djevičnjiik, ril-žičnjiik, živičnjak);

-nlk (odličn"ik, uskličnik, sedmičn1k, i1ličnlk, z.vamionlk, matičnvk,

s lačičnlk);

-no (pomdično, zvdmično, krivično, polovična, praviooo);

-ar (jarebičiir, vodičlur, udičar, i.gličar, ogrličiir, preslričiir, illičar,

takmičar, otmičar, vodeničar, b6l1iičar, parničar);

-:ica (r'ibičica, torbičica, mladičica, Šo·kičica, šal.ičica, stolričica, ilsni­čica, grl~čica, kraljičica, scrbljičica);

-nica (trojičnica, zvamčnica, mcrtičnica, materičnica);

-ina (presličina, kozličina, sestričina, lisičina, niC!tičiaia, brcrtičina,

glavičina) ; 6

-ice (rClšljičice, glavičice , n6.žičice);

-ić (grličić, rodičić, vjeveričić, •sestričić, lisičrić, sv&tičić, rumovičić, lasta vičić);

-na (gospodična, djeverdčna, sestrična, šilrična, bri:lbična, tetična);

6 iPrimer.i vrućičina, vr.itč~a, do.bričww, gl·adničina odstupaju od uočene pra<Vilnos.ti.

126

S. Hakić: Prl<levski sufiksi i akcenat (121 -128)

~nost (znaličnost, djelimični5st, bezgranični5.st, zajednični5st, zvanič­

ni5st, letirmičmost, hotimični5st);

-kinja (blstrič.kinja, divničkinja);

-ište (lubeničište, vodeničlšte, pšenič'ište, repič'ište);

~stvo i(lzbjegli:štvo, zajedništvo, udovištvo, uliziMvo, kukarvištvo, ud­vorištvo);

-iti (tvMničiti, graničiti, sjedničiti, pci.r.ničiti).

IS'Ulfiks -ica se ne jarvlja :ispred pridevskih l'llufiksa -iv, -i,t, -at 1(izuzev mesničat), ti.meni1ok1h -jiik "(izuzev sjeničiik), -ik, -i5st. Sufiks -rica :ne čuva akceinat i~ed siurfiksa -(a)k, (n!pr. dobričak, curičak, konjičak, jamiiča.k, pia­mičak), -luk {npr. tvrdičluk, babičluk, kukavičluk), -ara (žličara, ruplčara, plitičara, - listlčara), -ati (žabičaJsti, bradlčati, pesnlčaU). Su!fiks:i -(a)k, ... luk, -ara, -ati su ci1kui1čni l'llufiiksi.

10. Navedeni prlmeTi pokaz'uju da 1µt1idevski siufirksi, s1Ufi.ksi .glargolsikog pridieva radnog čine leks.i1čki s.loj koji blokira prime1nu pravila S-A. 'I'om sloju pripadaj1u i dblid koji s,e tvo!l'e pomoću imen:i1čkog s1Ufi1ksa -ica li još nekih imeničkih sufiksa. Positojanje ovalkvog leks:~čkog sđ.oja dbjašnjava do­ibar deo prirvi<ln.ih ods1tupa:nja od SA ·koja se mogu zapazi ti 1u sh. rrečruicima. Tako rnpr. !U rečima bradavičiir, bjelančevinast, ,s.fonovništvo,7 nevaljalčina,

čO.sovničiir, Hercegovac, šdljivičin, takmičiir-ka akcenat pada na :četVT'ti slog od kraja rnči. Primetimo da je u srviim ovim p!l'imerrima nak:nadrno dodan još jedan siuf.iks '(brivdavic + jar, časovnik + iir, bjelamčevin + ast, s,tanov­nlk + .stvo, nevaljalac + ina, šdljivic + in, takmičii-r + ka), ali da se akce­na1: :nije iZIIDenio . 1To znarči da se u dailjoj •tvl()['bi reči ne mroja 1pozic:ija ak­centa ako se dodaj'u sufiksi lkoj'i nisu ciikli1čn.i. iN aravno da je 'U rtom pogJedu dodaivanje neUJtra.l:ni,h sufiksa još b>eZibednije. •Tako, npr„ tna gornje reči bra­da.vičar i Hercegovac može se dodati neutraJmi smiiks -s,ki, a da se akceinart; tne p['omeni; itako narstaj·u reči bradavičiiriski i hercegovački. Uočena osOlbi­tna gramoiičmog leksi,čkog sloja koji je oipisain 1u ovom ,<Jlanku olbjašnjava do­bair deo odsitupanja od SA prnvila na koj>e se nailaizi 1u srh. reičnicima. IJUme je tn:a\Ša hiplQ'teza SA o srps:kohrva1ts1Jrnm akce:nitu deilimično potkreipQđena.

Ostaje, rnarav:no, zadatak ida se domen iuoče:nog le.ksič:tkog sloja 1tačnije opise.

1 Postoji i afocenatski duJblet sita,novniš-tvo u :kome akcenait •>;Probija« !Ila s.loQg -i51pred -SUif;iksa. Sl~Čino tome imaimQ ,i čirrw.vniš1tv.o - činov1niištrvo. To P'l'Otbija­nje do :koga dolazi u neki,m p11imerim.a sa sufi:ksom -stvo je, izgleda, us.lovljeno <lužinom rprethoidnog sloQ1ga.

127

Knjdževn.i dez:Lk 119/3 {1990)

LI'I'ĐRATU.RA

Babi,ć, S . 11986. Tvorba r·i.ječi u hr.va.ts'1wm kJnjiževnom jeztku, Ju1gosla1Vensika aka­dem1ja znanosti i umjetnosti i Gldbus, Zagreb.

Browne , W. i J . MoCawley 1196·5. Snpskoh.rivatski a'kcenat. Zborrniiik za filolog1;ju i lingvistiku 8.

Deano1Vi·ć, M . i J . J e rnej 198·2. Hrva.tJs1ko ili srpsko ->ta,lijaws•ki rje.oniJk, školska 'lrnji-. ga, Zagreb. H alle, M . i K. P. Mo hanan 1985, SĐgmental •Pihonology of iModern ·Elnglish Lmgu-

'i!Mic Inquiry 16. ' Halle i Vergnau 198'7. Stress and the Cy'C:le, Litngui!stic Imq1Uiry Hl. Hayes, B . .1981. A Me•tr.ical Theory oj Stre1ss RuLes, •Indiana Un:iversity IJingud­

stk Cluib, Ohio, Indiana. Hayes, B . 198'2. Exrtrametrica lity and Đnglish Stress, Lingui.s.tic Inq uiry H. Hogg i C. •B. cCully 1987. Me•trioal Phono•Logy: a covmseibook, Cambnidge Uni­

v eQ'sity Press, London. Kiiparsky, P. 1:9:82. FrOl!TI CycUc :to Le:idcal Pihonology. u: H. va:n der Hulst i

N. Smith (i'zd.) The Str:ucture of Phonofogica,l r-e.p.r.eis·emt·ait1'oos. vol I. For.is, <Dodrec'ht.

Leh:i.ste, I. i 'P . Ivić , 1986. Word a7lid Sentence Prosody of SerbocroaitUi.n, The M[rr Press , Cambridge, iMassaohuse1:Jts.

Libe11man, M. i A. 1Prince 197'7. On Stre.ss and Lin•guisti1c •Rihythm, Linguistic Im­quiry B.

11\/fate-šić, J. ·1965. Ruckliiufiges Wifr.te.rbuch des Se;rbokroaitischem, Otito Harrasso­w:itz, Wd·eslbaden.

'Mohana n , 'K. P . 1'98'2. Lex ioal Phonobogy, Indiana Universi:ty iLingu'istic CluJb. Bloo.mington.

Pulleyibank, D. 19'83. Tome in Lexical Phonology, do:ktorrtska dtlsertacija, :MiI·T . Rakić , S . 11984. Hasipodela dekl'inacija i uslorvi kraj:n,jeg olbeizvUJč.a1Varnja u snpsko­

hQ"Va.tskom jezi'ku, Književni je.zik 13. Rakić , S . 1·988 . Još o rasrpodeli ·kra.injih 1zvufa1ih suiglasni'k.a, J,ezik 35. Raki1ć , S . 1990. AkJcenat p risvojnih ipride1Va na - ov (-ev). -'iin d 1reiči koje se od njih

i!zvode dodavanjem imeni·č:ki•h, odnosno pdd.evsikih suifiksa, Književni je,zik 19/2.

Rečnik •s;rps·kohi·vats.kog.a k!njiže.vnog jezi;ka I-IV, Matica srjpska, iNO'vi Sad. tomovi I-n zajedno s.a Marticom hTIVMtska m . ·Zagre b.

Ruba:eih , J. 1'984. Cycl'i'c 'llmd Le::cical Phomology; the S>tructwre of Po.zish, ·Fodis. Đo­<l.Techt.

THE AIDJEOTIVE SUFFIX>ES AJNID ACOEiNrr

Suimmary

In this p:a1per I a·r<gue t hat the .greart majoriity of adjective sud'lfixes !form a layer in the lextcon whkh 'blooks the .aocent rule of Senbo-:Croartrian. I hyipothe­size t hat t h e accent rule o:f Ser<bo-:Croatian has t:he d'ollowing form : •(SIA) The occent falls on the rpenulUma.

This SA rule refers to so-:called risi:nig aiocents. ·I atssUJme wiith iBrml\Tne and M1cCaley (1965) ithat fallin1g accents are only ·»defaut« aocents o:f una.ccented. morphemes. A g reat deal of exc.eiptions to SA rule is accounted for 1by the exi­stence of a SJPecial layer ,in t he i.exkon formed by aid(jective :suđ'lfixes wh!iich blocks t he application of 1Jhis •rule . I hope that ithe indications brougM ou.t irn this iparpeT for the e xistence of su•ch laye r in the lexiicon may 1be a is:te:p towal'ds t:he construction of lexical phonolo:g.y of Ser1bo-Croaitian. I must, however, noite t,hat SA is sitill a ihypothesis whli.ch can be :fully justirfied only by tihe comp1ete theory of Senbo-Croat'ian a1ccentuation. The [)reserut paiper has only the aim to rprovide a segment of it.

128