42 09/2013

Autor:Snežana Filipović, direktor Merit plana

Reći ‘ne’ je teško, a naročito je to teško poslovnim ljudima koji su uspeli baš zato što su toliko često govorili ‘da’, ali postoje i ona ‘ne’ koja su stub lične ravnoteže i bez kojih se lako može izgubiti čvrsto tlo po kome se korača. Stvar je u dobroj proceni.

Kada je zapravo počelo da se pri-ča o ravnoteži između privatnog i poslovnog života? Da li je to iz-mišljotina savremenog doba ili je

taj problem postojao i za života naših rodi-telja? Zašto se sve više bavimo pitanjima stresa, a sve manje imamo rešenja za pro-bleme prouzrokovane stresom?

Drugačije je bilo 60-ih i 70-ihMnogo je razloga što je problem ravnoteže poslovno-privatno i stres tim povodom bio manje prisutan u životima i razmišljanjima zaposlenih ljudi šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Bez obzira na to da li pričamo o socijalističkom društvu ili po-smatramo zemlje zapadne Evrope i Ame-riku, zajednička karakteristika tog vreme-na je da su većinu zaposlenih činili muš-karci. Procenat žena koje su bile na ruko-vodećim položajima ili se ozbiljno bavile bi-znisom i živele od istog je bio zanemarljiv. Zaposleni očevi tog vremena su uglavnom imali stav da su oni stub porodice i da je njihova osnovna uloga obezbeđivanje što boljih uslova života porodice. Nalaženje do-brog posla i ‘ubijanje od rada’ se smatra-lo ulaznicom za udoban život koji je njiho-va odgovornost. Većina njihovih supruga ili nije radila ili je imala imala poslove koji ni-su tražili neke posebne žrtve. Generalno se pretpostavljalo da su žene te koje osta-ju kod kuće i vode računa o deci i da sve teče kako treba.

80-te su donele promeneOsmadesete godine su donele ubrzano uzdizanje žena na profesionalnom planu. I očevi osamdesetih su bili drugačiji - imali su različite prioritete od svojih očeva, po-stajali su više okrenuti učestvovanju u de-čijem životu i odrastanju. Takođe, pojavio se veliki broj domaćinstava sa dva zapo-slena člana koji su naizmenično pokušavali

da uklope svoje karijere, putovanja, pre-meštaje. Sve to je dovelo do javljanja kon-fl iktnih situacija kada je reč o upravljanju sopstvenim životom, kako onim na poslu, tako i onim slobodnim vremenom koje je trebalo da uključi vaspitanje dece i aktivno provedeno vreme sa njima, socijalne ak-tivnosti, sport, hobije, brigu o starim rodi-teljima i drugo. Devedesetih i kasnije pro-blemi stresa zbog poteškoća pri dostiza-nju uravnoteženog života su postajali sve očigledniji.

Problem postaje globalanKako je vreme prolazilo, diskusija o ukla-panju posla i privatnog života, kao i pove-ćanju stresa prouzrokovanog savremenim načinom života, se zahuktavala. Rezultat toga su čitava grana konsultantske delat-nosti koja se bavi ovim problemom, pre-gršt knjiga, saveta, emisija. Stiglo se do to-ga da pojedinci ne bi trebalo da su sami kada je reč o ovom problemu, koji je po-stao globalan. Kompanije današnjice postaju svesne da ‘dišu’ kroz svoje zaposlene i da njihov us-peh zavisi od posvećenosti zaposlenih.Me-nadžerima je jasno da kao što se oni bave ravnotežom svog privatnog i poslovnog ži-vota i njihovi zaposleni imaju iste probleme. Ne postavlja se više pitanje da li je problem ravnoteže prisutan, već samo koliko aktivno menadžeri i kompanije žele da učestvuju u rešavanju tog problema kod svojih zaposle-nih. Ohrabrujuće je znati da većina šefova zapravo želi da njihovi zaposleni budu sreć-ni. Ono što oni žele je da kompanija ‘pobe-đuje’ i ukoliko će ‘sreća’ zaposlenog u nji-hovom timu uticati na produktivnost i bolji-tak kompanije, njihova podrška je tu. Uglav-nom. Druga strana medalje su odgovori še-fova: “Hej svi se mi žrtvujemo. Tvoj privatan život nije moj problem” i slični.I tako se, pre ili kasnije, svako od nas vraća

L J U D S K I R E S U R S I

Da li uspeh u karijeri isključuje kvalitetan privatan život i obrnuto?

06/2013

Kako postići ravnotežu između posla i privatnog života

09/2013 43

u svoj ‘začarani krug’ i najčešće ostaje sam sa svojim izborima i odlukama.

Kakvi izbori postoje?Može biti da vam je posao najvažniji prioritet. Ili možete pokušati da ostvarite neku vrstu do-slovne ravnoteže u kojoj posao i privatan ži-vot učestvuju sa po 50% vremena. Ili može-te napraviti neku drugu ‘matematiku’. Ovakvih jednačina postoji koliko i ljudi. Ali, jedno je si-gurno - bez obzira na to koji način za posti-zanje ravnoteže odaberete, moraćete da pra-vite i ustupke. Retki su srećnici koji mogu da imaju sve u životu istovremeno. Zaposleni ro-ditelji koji odaberu da budu potpuno uključeni u živote svoje dece često moraju da se odre-knu dela svojih ambicija i potrošačkih afi nite-ta. Ljudi koji stavljaju poslovne uspehe na pr-vo mesto moraju da se odreknu određene do-ze bliskosti sa porodicom. Sve je to kompro-mis koji pravimo i prihvatamo.

Pitanja koja treba sebi postavitiKakogod bilo, postoje neka pitanja koja bi-smo mogli postaviti sami sebi i čiji nam odgo-vori mogu pomoći pri kreiranju lične ravnote-že poslovno-privatno:1. Da li sam ja za ovaj posao? Mogu li da izdržim ovaj ritam i da li mi to odgovara? Samo vi možete da odaberete svoje vredno-sti i prioritete. Samo vi znate koje ste kom-promise spremni da napravite i samo vi mo-žete da predvidite posledice. Samo vi može-te da organizujete svoje vreme i život na po-slu i kod kuće, radi postizanja vrste ravnoteže koju ste odabrali.2. Da li sam stekao toliko kredita u kompaniji da mogu da zatražim i ustupak? Koliki su moji rezultati i doprinos? Poslodavac se često trudi da najuspešniji rad-nici ostanu zainteresovani i zadovoljni. Ali treba biti najuspešniji radnik, da li ste to? Zapravo, većina kompanija je spremna da izađe u susret izazovima ravnoteže kod onih zaposlenih koji su to zaslužili rezultatima svoga rada.3. Kakva je praksa u mojoj kompaniji? Nisu sve kompanije iste, postoje različite orga-nizacione kulture i to treba imati na umu.

Tehnike koje mogu da pomognu zaposlenimaIsto tako postoje i određene tehnike čijom pri-menom možemo postići uravnoteženiji život. Vredi pokušati.Koju igru igramKada sam na poslu na poslu sam 100%, kada sam kod kuće, na sportskom terenu, u pozori-štu, tamo sam i dobro se zabavljam. Apsolut-no idealna varijanta. Fokusiranost i maksimalno korišćenje vremena. Često nije realno u životu. Uvek će postojati pritisci koji nas vuku na su-protne strane, ali ono što možemo je da sop-stvenim snagama probamo da ih svedemo na što manju meru. Što su oni ređi, ostajaće nam više ravnoteže. Koliko toliko, ali više. Umem li da kažem neVećina ljudi vremenom pronalazi model rav-noteže između posla i privatnog života koji im odgovara. Trik je u tome da ga se pridržavaju. Generalno, u poslovnom životu uspeh se naj-brže gradi tako što se prihvataju izazovi i ide se napred. Postoje, pak, trenuci kada se mo-ra reći ‘ne’ nečemu što se proceni kao manje bitno u odnosu na ono što je izabrani model ravnoteže. Reći ‘ne’ je teško, a naročito je to teško poslovnim ljudima koji su uspeli baš za-to što su toliko često govorili ‘da’, ali posto-je i ona ‘ne’ koja su stub lične ravnoteže i bez

kojih se lako može izgubiti čvrsto tlo po kome se korača. Dakle, stvar je u dobroj proceni. ‘Da’, ali ponekad i ‘ne’, ako ono nije deo iza-branog plana posao/privatan život.Projektujem i sagledavam posledice sopstvenih izbora i odluka na mene lično i na moje okruženje Većina nas je čula ili pročitala životne priče lju-di koji su godinama gradili uspešne karijere da bi odjednom stali i napravili drastičnu prome-nu u svom životu. “Nisam se čestito nasme-jao u poslednjih 5 godina, nisam se video sa starim prijateljima, nisam odlazio na odmore, na miru popio kafu i čitao novine... Izgleda-lo je da se svakog minuta borim da bih zado-voljio svačije potrebe, sem svojih. Morao sam da stanem ili bih propao”. Pitanje je koliko du-go se putuje u ovom pravcu i koliko je propu-štenih prilika da se napravi drugačija odluka i dostigne dugoročna ravnoteža. Da li na vre-me vidimo ‘kuda ide brod’?

I za kraj… kako god napravili izbor ravnoteže između posla i privatnog života, ključ dobrog izbora mora biti u vama. Izbor mora biti takav da vas u dubini duše dovodi do zadovoljstva. Svaki drugi ustupak na duži rok dovodi do si-tuacije u kojoj će svi biti srecni sem vas. Da li je to ono što želite? ■

L J U D S K I R E S U R S I

Vrlo kvalitetni • PAMUČNI, • ne iritiraju u dodiru sa kožom • odlično upijaju• prikladni za nošenje•

SANEJ doo Zrenjanin • Ive lole Ribara 7/a • Telefon i fax: 023-512-773 • Web site: www.sanej.com • E-mail: offi ce@sanej.com

Naš uspeh na domaćem tržištu ostvarili smo jakom cenovnom konkurentnošću i istrajnom službom prodaje.