Čudo imunog sistema

ÛDO IMUNOGSISTEMA

Naslov originala:The Miracle of the Immune System

byHarun Yahya

Izdaje: Centar za prirodnja~ke studije, Beograd u saradnji sa Global Publishing, Istanbul

Web site: www.cps.org.yuPrvo izdanje: 2003.Prevod: Sa{a Ivanovi}Obrada: CPS[tampa: Kelebek Matbaacilik, IstanbulTira`: 1000Distribucija: CPS, tel: Beograd: 064/1185-650, 063/7704-265Novi Sad: 063/211-049, Podgorica: 067/252-237Banjaluka: 065/681-366

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

612.017:213(02.063)

JAHI, Harunûdo imunog sistema / Harun Jahi ;

[prevod Sa{a Ivanovi}]. - [1. izd.]. - Beograd : Centar za prirodnja~ke studije ;Istanbul : Global, 2003 (Istanbul : Kelebek Matbaacilik). - 103 str. : ilustr. ; 24 cm

Prevod dela: The Miracle of the Immune System / by Harun Yahya. - Tira` 2.000. - Oautoru: [str. 120]. - Ostala izdanja autora: str. [121]. - Bibliografija: str. [119].

ISBN 86-84245-05-9

a) Imunitet (medicina) - KreacionizamCOBISS.SR-ID 107043852

ÛDOIMUNOGSISTEMA

HARUN JAHI

PREDGOVOR

UVOD

ODBRAMBENI SISTEM

ZAMAK POD OPSADOM: LJUDSKO TELO

INTELIGENTNO ORU@JE: ANTITELA

ORGANI PRIMENJENI U ODBRANI

]ELIJE NA DU@NOSTI U IMUNOM SISTEMU

KORAK PO KORAK DO SVEOP[TEG RATA

NEPRIJATELJI SISTEMA

ODBRAMBENI SISTEM NIJE MOGAO DA SE FORMIRA EVOLUCIJOM

ZAKLJUÂK

6

10

16

20

31

44

53

83

95

111

116

SADR@AJ

Jedan od najzna~ajnijih ~inilaca za opstanak bilo koje dràvejeste njena odbrambena sposobnost. Svaka dràva mora da

bude u stalnom stanju spremnosti da se suo~i sa raznim oblicimapretnji i opasnosti od spolja{njih i unutra{njih neprijateljskih izvo-ra. Jedna dràva, bez obzira na svoj razvoj i naprednost, ako neuspe da se odbrani, mogla bi da se pretvori u ru{evinu uz pokre-tanje ~ak i manje neprijateljske vojne sile, ili dobro usmerenom ineo~ekivanom teroristi~kom akcijom. U svetlu takvih pretnji, ninjeni prirodni izvori, ni njen tehnolo{ki nivo, niti njena ekonomija,ne}e biti ni od kakve koristi. Ako dràva nije u stanju da se brani,moè ~ak i da prestane da postoji.

To je jedan od razloga zbog koga se zna~ajne koli~inenacionalnog dohotka redovno dodeljuju odbrani; savremeneoruàne snage moraju da budu opremljene najnaprednijimoru`jem, sistemima i opremom koja se zasniva na najnovijim tehno-lo{kim dostignu}ima, a vojnicima mora biti obezbe|ena najboljaobuka u celokupnom poku{aju da se odbrambeni sistem odrì pot-puno funkcionalnim.

Ni{ta manje od dràve, ljudi tako|e moraju da se staraju o svo-joj li~noj odbrani, ako èle da ìve zdravim i mirnim ìvotom. Onimoraju da za{tite sebe i svoju imovinu od kriminalnih poku{aja, kao{to su kra|a i ubistvo, ali i prirodnih nesre}a, kao {to su poàri,zemljotresi i poplave.

PREDGOVOR

Me|utim, to nije kraj stvari. Ljudska bi}a imaju i druge nepri-jatelje, koji su nevidljivi i kao takvi ~esto zanemareni. U stvari, tineprijatelji su mnogo otporniji od drugih. Prema tome, svaki ~ovekmora da preduzme ozbiljne mere i da se za{titi od njih.

Ko su onda ti neprijatelji koji drè ljude pod stalnom pretnjom? To su bakterije, virusi i sli~ni sitni organizmi, koji mogu da pos-

toje u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, ku}i u kojoj ìvimo iprostoriji u kojoj radimo. U su{tini, oni su svuda oko nas, u na{ojìvotnoj sredini.

Ono {to je ovde najzanimljivije ogleda se u ~injenici da uprkostome {to smo okruèni tako ozbiljnom pretnjom, mi se uop{te netrudimo da se za{titimo od njih. To je zbog toga {to u na{em telupostoji mehanizam, koji u na{e ime preuzima taj zadatak,obezbe|uju}i nam neophodnu za{titu. To je "imuni sistem" ili"odbrambeni sistem".

To je jedan od najzna~ajnijih i zadivljuju}ih sistema kojifunkcioni{u u na{em telu, jer preuzima jednu od najzna~ajnijihmisija u ìvotu. Mi ne moramo da budemo svesni njegovog posto-janja i delovanja, ali svi elementi imunog sistema {tite na{e telo kaovojnici koji pripadaju jednoj velikoj armiji. Odbrambene }elije koje{tite ljudsko telo od napada~a, kao {to su bakterije, virusi i sli~nimikroorganizmi, opremljene su izuzetnim sposobnostima. Obrasciinteligencije, napora i po`rtvovanja, koje ove }elije prikazuju tokomrata koji vode u telu, zapanjuju svakoga ko u~i o njima.

Ljudi bi voleli da znaju kako obolevaju, kako bolest preuzimapotpunu kontrolu nad njihovim telom, {ta prouzrokuje groznicu,zamor, bol u njihovim kostima i zglobovima, i koji se procesi odi-gravaju u njihovom organizmu tokom bolesti.

Glavni cilj ove knjige je da istraì kako je nastao i kako delujetaj sistem, koji ljudsko telo {titi kao disciplinovana i organizovanavojska.

Te dve ~injenice dove{}e nas do veoma va`nih zaklju~aka. Prvo,zajedno }emo videti jedinstvenost i savr{enost Bo`jeg stvaranja.Drugo, vide}emo koje protivre~nosti uklju~uje teorija evolucije u

Predgovor7

okviru svog razmi{ljanja i na kojoj nestabilnoj osnovi je onapodignuta.

Pre nego {to nastavimo sa glavnom temom, bi}e korisno navestidrugu zna~ajnu informaciju: u knjigama o imunom sistemu, ~esto}emo zapaziti izjave kao na primer:

"Jo{ uvek ne znamo kako je to formirano...""Razlog jo{ uvek ostaje nepoznat...""Vr{e se istraìvanja o ovom pitanju...""Po jednoj teoriji..."Ove izjave su u stvari va`na priznanja. To su izrazi nemo}i koju

ljudi doìvljavaju na po~etku 21. veka, bez obzira na svu najsavre-meniju tehnologiju i akumulirano znanje koje imaju na raspolaga-nju, u odnosu na ~udesni rad koji ostvaruju te si}u{ne }elije. Zadacikoje izvr{avaju ti mikroorganizmi obuhvataju takve sloène operaci-je da ljudski um jedva moè da shvati detalje tog dobro uspostav-ljenog sistema. O~igledno postoji tajna mudrost sakrivena uimunom sistemu koja izmi~e ~ovekovom shvatanju.

Dok ~itate ovu knjigu, prisustvova}ete iskazivanju nadmo}i temudrosti, sakrivenoj i u va{im }elijama i drugim detaljima koji pri-padaju va{em telu. Krajnji zaklju~ak isti~e da to moè da bude samomudrost vrhovnog Tvorca.

Nauka jednog dana moè da uspe u re{avanju svih tajni imunogsistema i ~ak da proizvede sli~an ve{ta~ki sistem kopiranjem delo-vanja tih }elija. Bez sumnje, taj zadatak zahteva}e visoko obrazo-vane profesionalce, koji }e raditi u veoma naprednim laboratorija-ma. Najzna~ajnija ~injenica prepoznaje se u uspehu takvog zadat-ka da opovrgne teoriju evolucije, dokazuju}i jo{ jednom da takavsistem ne moè da nastane pukim slu~ajem.

Verovatno}a spontanog razvoja mehanizma, kakav je odbrambenisistem, ravna je nuli. Kako nau~nici otkrivaju tajne tog sistema,zapanjeni su ustrojstvom na koje nailaze. înjenice koje se otkriva-ju vode do mnogih drugih pitanja, koja ~ine jo{ o~iglednijommudrost i svesnost u }eliji. Prema tome, postalo je veoma jasno daodbrambeni sistem, kao i svi drugi sistemi u telu, nije mogao da se

8

ÛDO IMUNOG SISTEMA

razvije postepeno, delovanjem samog pukog slu~aja, kako je sma-trano u teoriji evolucije.

Glavni cilj ove knjige je da vas upozna sa tim "hrabrim ratnici-ma" u vama, dokazuju}i tako|e da je taj neverovatan sistem pose-ban znak stvaranja. U vezi sa tim, vide}emo kako su scenariji kojeje formulisala teorija evolucije sru{eni i postali besmisleni kada suse suo~ili sa tim ~injenicama. Tema koja }e ovde biti naro~itoistaknuta, nisu biolo{ki detalji odbrambenog sistema, ~iji se opismoè lako na}i u bilo kojoj knjizi iz biologije ili medicine, ve} ~ude-san aspekt tog sistema. Naro~ito smo izbegavali nepotrebnokori{}enje biolo{kih i fiziolo{kih termina da bismo sadràj knjigeu~inili lako razumljivim ~itaocima svih uzrasta i profesija.

Na kraju, èlimo da vas podsetimo da ste ~ak i sada, u pot-punosti du`ni va{em odbrambenom sistemu, ako ste u stanju damirno ~itate ovu knjigu, a da niste oboleli delovanjem mikroba kojihima svuda oko vas. Da imuni sistem nije postojao u va{em telu,nikada ne biste mogli da ~itate ovu knjigu, jer biste ovaj svetnapustili ~ak i pre nego {to biste nau~ili da ~itate ili pi{ete.

Predgovor9

Pre nego {to se pozabavimo zapanjuju}im detaljima odbram-benog rata, koji se vodi u najudaljenijim delovima na{eg tela,

moramo prvo da damo op{ti pregled odbrambenog sistema i nje-govih elemenata.

Ukratko, odbrambeni sistem mogu}e je definisati kao "veoma dis-ciplinovana, vredna i organizovana vojska koja {titi telo od kandìspolja{njih neprijatelja". U tom vi{estranom ratu, glavna du`nostelemenata koji se bore na liniji fronta je spre~avanje neprijateljskihorganizama, kao {to su bakterije i virusi, da u|u u telo.

Iako neprijateljskim organizmima nije lako da prodru u telo, onise napreù do krajnjih granica da postignu svoj krajnji cilj - prodi-ranje u telo. Kada to uspe{no u~ine, po{to savladaju razli~iteprepreke kao {to su koà, disajni i organi za varenje, nai}i }e na~vrste ratnike koji ih ~ekaju. Ovi hrabri ratnici nastaju i obu~avajuse u posebnim centrima kao {to su ko{tana sr`, slezina, timus ilimfni ~vorovi. Ti ratnici su "odbrambene }elije" koje se nazivajumakrofage i limfociti.

Prvo, razli~iti tipovi fagocita, koji se nazivaju "}elije guta~i",stupi}e u akciju. Zatim }e makrofage, drugi specifi~ni tip fagocita,preuzeti svoj red. Svi oni gutanjem uni{tavaju neprijatelja.Makrofage tako|e vr{e druge funkcije kao {to su pozivanje drugihodbrambenih }elija na boji{te i porast telesne temperature. Porasttemperature na po~etku bolesti je voma zna~ajan, jer obolela osoba

UVOD

ose}a zamor usled ~ega }e morati da se odmara, ~uvaju}i takoenergiju neophodnu za borbu sa neprijateljem.

Ako ovi elementi imunog sistema ne mogu da se suprotstaveneprijatelju koji prodire u telo, onda limfociti, {ampioni ovog sis-tema, ulaze u sukob. Postoje dva tipa limfocita: B }elije i T }elije.One su opet dalje podeljene u podgrupe.

T }elije pomaga~i su slede}a jedinica koja izlazi na boji{te poslemakrofaga. Njih moèmo smatrati administrativnim agentima sis-tema. Po{to prepoznaju neprijatelja, T }elije pomaga~i upozoravajudruge }elije da pokrenu rat protiv njega.

Tako upozorene, T }elije ubice ulaze u igru da bi uni{tile opko-ljenog neprijatelja.

B }elije su fabrika oru`ja u ljudskom telu. Posle stimulacije odstrane T }elija pomaga~a, one trenutno po~inju da proizvodeodre|enu vrstu oru`ja koje se zove "antitelo".

Kada je uzbuna zavr{ena, T }elije prigu{iva~i (supresori) zaus-tavljaju aktivnost svih odbrambenih }elija i tako spre~avaju da ratne traje duè nego {to je neophodno.

Me|utim, misija odbrambene armije jo{ uvek nije zavr{ena.]elije ratnici, zvane memorijske }elije, sme{taju neophodnu infor-maciju o neprijatelju u svojoj memoriji i godinama je ~uvaju. To }eimunom sistemu obezbediti da organizuje brzu odbranu protiv istogneprijatelja prilikom kasnijih susreta sa njim.

Postoji jo{ mnogo neverovatnih faktora skrivenih u detaljimaodbrambenog sistema, koji smo ukratko skicirali. Kao {to je ranijenapomenuto, u ovoj knjizi, ti izuzetni doga|aji bi}e izneseni nana~in koji je lak za razumevanje.

Uvod11

Nau~nici su, pre oko 250 godina, posle otkri}a mikroskopa,saznali da ìvimo zajedno sa mnogim si}u{nim stvorenjima

koja ne moèmo da vidimo golim okom. Ta stvorenja prisutna susvuda - od vazduha koji udi{emo, do vode koju pijemo, do bilokog predmeta koji dolazi u dodir sa povr{inom na{eg tela. Tako|eje otkriveno da ta stvorenja mogu da prodru u ljudsko telo.

Iako je postojanje tog neprijatelja otkriveno pre dva i po veka,ve}ina tajni "odbrambenog sistema", koji vodi surov rat protiv njega,jo{ uvek nije otkrivena. Taj molekularni sistem u na{em teluautomatski se aktivira, po izvrsnom planu i istog trenutka ~im stra-no telo dospe u njega, progla{avaju}i sveop{ti rat protiv uljeza.Kada pogledamo kako taj sistem radi, vidimo da se svaka faza odi-grava po veoma detaljno razra|enom planu.

Sistem koji nikada ne spava

Bez obzira da li smo toga svesni ili ne, milioni radnji i reakcijasvake sekunde odigrava se u na{em telu. Ta akcija se ne prekida~ak i za vreme spavanja.

Intezivna aktivnost odvija se u vremenskim razdobljima koja susa na{e ta~ke gledi{ta veoma kratka. Postoji zna~ajna razlika izme|upojma vremena u svakodnevnom ìvotu i biolo{kog vremena una{em telu. Raspon od jedne sekunde koji predstavlja veoma kratak

ODBRAMBENI SISTEM

vremenski period u na{em svakodnevnom ìvotu zna~io bi punovremena za mnoge sisteme i organe koji deluju u na{em telu. Kadabi se aktivnosti, koje vr{e svi ti organi, tkiva i }elije u na{em telu,u toku jedne sekunde, ispisali na papiru, rezultat bi bio toliko nes-hvatljiv da je u stanju da pomeri granice ljudskog uma.

Odbrambeni sistem je neophodni sistem, koji je uklju~en uneprestanu aktivnost, i koji nikada ne smanjuje svoju du`nost. Tajsistem {titi telo od svih vrsta napada~a danju, radi veoma marljivoi no}u, kao potpuno opremljena vojska u telu doma}ina, kome sluì.

Svaki sistem, organ ili grupa }elija unutar tela predstavlja celinuu kojoj je izvr{ena savr{ena podela rada. Bilo kakav poreme}aj utom sistemu naru{ava red. Odbrambeni sistem je nezamenljiv.

Da li bismo mogli da preìvimo u odsustvu odbrambenog sis-tema? Ili kakvu vrstu ìvota bismo imali kada ovaj sistem ne biispunjavao neke svoje funkcije?

Nije te{ko pretpostaviti. Neki primeri u svetu medicinerazja{njavaju tu neophodnost imunog sistema. Pri~a o pacijentu,koja se navodi u mnogim izvorima u vezi sa imunim sistemom,prikazuje koliko bi ìvot bio teàk u slu~aju bilo kakvog poreme}ajau odbrambenom sistemu.

Ovaj pacijent odmah po ro|enju sme{ten je u sterilan prostor, ukoji ni{ta nije moglo da u|e. Pacijentu je bilo zabranjeno da dodiru-je bilo koje drugo ljudsko bi}e. Kako je rastao, bio je preme{tan uve}i prostor - plasti~ni {ator. Morao je da nosi posebno prilago|enuode}u, sli~nu ode}i astronauta, kada bi izlazio iz {atora. [ta jespre~avalo ovog pacijenta da ìvi normalnim ìvotom, kao i drugiljudi?

Posle ro|enja, odbrambeni sistem pacijenta se nije normalnorazvio. U njegovom telu nije bilo nikakve armije koja bi ga za{titi-la od neprijatelja.

Lekari koji su pregledali ovog de~aka bili su potpuno svesnionoga {to bi moglo da se dogodi ako bi ovaj pacijent u{ao u nor-malno okruènje. Trenutno bi se prehladio, {to bi dalje doprinelo dase bolest razvije u njegovom grlu; patio bi od jedne infekcije za

Odbrambeni sistem13

3

4

7

2

1

13

12

VOJNICI TELAUnutar limfnog ~vora besni bitka izme|u napa-da~a i branioca tela. Kada bakterije po~nu daprodiru u limfni kanal (1), makrofaga guta nekeneprijatelje (2), vari ih i iznosi njihove oznakeprepoznavanja na svoju povr{inu. Ova hemijskaporuka predstavlja se jednoj vrsti belih krvnihzrnaca poznatoj kao T }elije pomaga~i (3), kojeodgovaraju umnoàvanjem (4) i emitovanjemhemijskih poruka koje pozivaju nove braniocena oru`je (5). Druge T }elije signali{u B }elija-ma da se pridruè u borbi (6). Neke B }elijesvakog sekunda po~inju da se razmnoàvaju(7) i te nove }elije ~uvaju informaciju koja }epomo}i telu da se nekog drugog dana bori pro-tiv istog neprijatelja (8). Druge B }elije izbacujuhiljade antitela (9), prisiljavaju}i tako bakterijeda se zalepe jedne za druge (10). Makrofagetada mogu da pro|u i progutaju zalepljene bak-terije, jer su posebni molekuli proteina i antitelau~inili bakterije prepoznatljivim za makrofage(11). Ponekad, proteini ubijaju bakterijeneposredno probijaju}i njihove }elijske zidove(12). Makrofage ~ista~i zatim ra{~i{}avajucelokupno podru~je od ostataka zaostalih poslebitke, gutaju}i razbacana antitela, mrtve bakteri-je i druge ostatke, dok se infekcija povla~i.

9

8

5

6

10

11

drugom, iako bi dobijao antibiotike i primenjivao druge medicinsketretmane. Medicinski tretmani bi vrlo brzo izgubili svoj efekat,prouzrokuju}i smrt de~aka.

U najboljem slu~aju, on bi mogao da ìvi samo nekoliko meseciili nekoliko godina van svoje bezbedne sredine. Tako je celokupande~akov svet zauvek ograni~en zidovima plasti~nog {atora.

Posle nekog vremena, lekari i njegova porodica smestili su de~akau prostor potpuno oslobo|en mikroorganizama, koji je bio posebnopripremljen u njegovoj ku}i. Me|utim, svi ti napori ostali su bezuspeha. U ranim tinejdèrskim godinama, kada presa|ivanjeko{tane srì nije uspelo, de~ak je umro.1

De~akova porodica, lekari, osoblje bolnice u kojoj je ranijeboravio i farmaceutske kompanije u~inili su sve da ga odrè u

16

ÛDO IMUNOG SISTEMA

De~ak u mehuru. Ro|en 1971. godine bez imunog sistema, done{en je na svet,u bolni~ku sredinu oslobo|enu mikroorganizama, ali njegova smrt nije moglabiti spre~ena.

ìvotu. Iako je sve poku{ano, a de~akovo mesto boravka biloneprestano dezinfikovano, njegova smrt nije mogla biti spre~ena.

Ovaj kraj jasno pokazuje da ~ovek ne moè da preìvi bezodbrambenog sistema koji }e ga {tititi od mikroba. To je dokaz daje imuni sistem morao da postoji kompletan od pojave prvog~oveka. Prema tome, takav sistem nije mogao da se razvije poste-peno, tokom dugih vremenskih razdoblja, kako tvrdi teorija evolu-cije. ôvek bez odbrambenog sistema ili sa nefunkcionalnim siste-mom, brzo bi umro, kao {to se vidi iz ovog primera.

Odbrambeni sistem17

Iako poku{avamo da ìvimo u ~istim sredinama, ~injenica je daìvotni prostor delimo sa mnogim mikroorganizmima. Kada

biste imali prilike da mikroskopom pregledate sobu u kojoj sedite,trenutno biste videli milione organizama sa kojima ìvite. U tojsituaciji, celokupni organizam pojedinca li~i na "zamak podopsadom". Nije potrebno re}i da takav zamak, koji je okruènbezbrojnim neprijateljima, mora da bude za{ti}en u potpunosti i naorganizovan na~in. Ljudi su stvoreni sa tom savr{enom za{titomkoja im je neophodna, i prema tome, nisu u potpunosti bespomo}niprotiv tih neprijatelja. Ti "mikro" ~uvari u na{em telu nikada nas neostavljaju i bore se za nas na mnogim frontovima.

ZAMAK POD OPSADOM:LJUDSKO TELO

Masa bakterija gripa na nosnom epitelu.

Bakterije na upravo opranom zubu.

Neprijateljske }elije koje èle da preuzmu kontrolu nad telomprvo moraju da se probiju kroz liniju fronta tela. Iako ti frontoviimaju povremeno svoje slabosti, neprijatelj veoma te{ko prodirekroz njih. Prvi front koji neprijatelj mora da probije je na{a koà.

Zamak pod opsadom: ljudsko telo19

Mikroskopska~udovi{taGrinja (levo) je samojedan od miliona ne-vidljivih organizamasa kojima ljudi ìve.Parazitska larvaprodire kroz ljudskukoù (dole). Taj orga-nizam na~ini}e svojput kroz koù dokrvotoka i smesti}ese u krvnim sudovi-ma u kojima }e seumnoàvati. Koristineverovatnu taktikuda bi izbegaoodbrambenu telesnuarmiju tela, kao {to jekamufliranje materi-jalom koji otkida sa}elija doma}ina.

Koà - za{titni oklop na{eg tela

Koà, koja kao pokriva~ pokriva celokupno ~ovekovo telo, punaje zapanjuju}ih odlika: ona ima sposobnost da se popravlja iobnavlja; ona je nepropustljiva za vodu, uprkos postojanju sitnihpora na celoj njenoj povr{ini, dok je jedna od njenih funkcijaizbacivanje vode disanjem; njena veoma elasti~na struktura dozvo-ljava slobodan pokret, nasuprot tome {to je dovoljno debela da biizbegla lako o{te}ivanje; ona je sposobna da {titi telo od vru}ine,

20

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Prvi odbrambeni odgovor organizma protiv svojih opasnih napada~a je brzosamopopravljanje tkiva koè posle nano{enja povrede. Kada takva povreda o{tetikoù, odbrambene }elije trenutno kre}u u povre|enu oblast da se bore sa stranom}elijom i uklone ostatke napadnutog tkiva. Neke druge odbrambene }elije kasnijeubrzavaju proizvodnju fibrina, koji predstavlja protein koji brzo oporavlja ranufibroznom (vlaknastom) mreòm. Ova slika prikazuje fibrin koji se ra{irio preko nekihcrvenih krvnih zrnaca.

IZGLED KO@EGore je predstavljen popre~ni presekkoè. Kapljice znoja koje se izlu~uju izkoè imaju raznovrsnu ulogu u telu.Pored toga {to sniàvaju temperaturutela, obezbe|uju ishranu izvesnim bak-terijama i gljivicama koje ìve napovr{ini koè, i proizvode kiseleotpadne materije kao {to je mle~nakiselina koja pomaè sniàvanju Phnivoa koè. Ta kisela sredina povr{inekoè stvara neprijateljsku sredinu zasve {tetne bakterije koje traè mesto zaìvot.Levo, u krupnom planu, vidi se ulazznojne `lezde. Ovde }ete, tako|e,prona}i bakterije kao i na bilo komedrugom mestu na koì.

Mi{i}

Nerv

Vena

Arterija

Potko`no masnotkivo

Dermis

Sloj ìvih }elija

Epidermis

Kanak

Sloj mrtvih }elija Poraznojne `lezde

Znojna `lezda

Kanalznojne `lezde

Folikul dlake

Loj

Melanocita

Melanin

Znoj

Bakterije

hladno}e i {tetnih Sun~evih zraka. Ovo su samo neke odlike koèkoje su posebno stvorene za ljudska bi}a. Mi }emo se ovde poza-baviti naro~itom odlikom tog izuzetnog tkiva koje sluì kao omota~:sposobno{}u da {titi telo od mikroorganizama koji mogu bitiuzro~nici bolesti. Ako telo posmatramo kao zamak koji su opkolilineprijatelji, koù slobodno moèmo da smatramo kao u~vr{}enezidove tog zamka.

Glavna za{titna funkcija koè ostvaruje se preko slojeva mrtvih}elija koji ~ine spolja{nji deo koè. Svaka nova }elija nastala }elij-skom deobom polazi iz unutra{njeg dela koè prema povr{ini. Dokto ~ini, te~ni element (citoplazma) }elijske unutra{njosti transformi{ese u otporni protein poznat kao keratin. Tokom tog procesa, }elijaumire. Novoformirana keratinska supstanca ima veoma tvrdu struk-turu i nije podlo`na raspadanju od strane enzima za varenje, {to jeznak njegove otpornosti. Tako }e napada~i, kao {to su bakterije igljivice, biti onemogu}eni da prona|u bilo {ta {to bi mogli da ot-kinu sa spolja{njeg sloja koè.

22

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Ova slika, koja je uveli~ana 5.900 puta, prikazuje }elije traheje (plavo). Onekoriste svoje `lezde (ùto) za lu~enje supstance koja zaustavlja ~estice iz vaz-duha.

[tavi{e, mrtve spolja{nje }elije, koje sadrè keratin, neprestano seodbacuju sa povr{ine koè. Nove }elije koje dolaze odozdo, da bizamenile odba~ene }elije, formiraju neprobojnu prepreku u tojoblasti.

Organizmi koji ìve na koì ispunjavaju jo{ jednu za{titnufunkciju koè. Grupa bezopasnih mikroba na koì prilagodila senjenoj kiseloj sredini. Hrane}i se ostacima zaostalim na keratinukoè, ti mikrobi napadaju razne vrste stranih tela da bi za{titili svojemesto hranjenja. Koà, kao doma}in tih mikroba, je kao dodatnajedinica koja obezbe|uje spoljnu podr{ku armiji koja se nalazi uljudskom telu.


Na ovoj slici mogu se videti makrofage koje se nalaze u tkivima plu}a. Oneodstranjuju ~estice pra{ine iz vazduha koji udi{emo.

Za{tita pri disanju

Sistem za disanje predstavlja jedan od puteva kojim na{i nepri-jatelji dospevaju u na{e telo. Stotine razli~itih mikroba, koji postojeu vazduhu koji udi{emo, poku{avaju da u|u u telo kroz te prolaze.Me|utim, oni nisu svesni prepreke koja im je postavljena u nosu.

Poseban sekret u sluzokoì nosa zadràva i uni{tava 80-90%mikroorganizama koji direktno u|u u disajni sistem, ili preko ~esti-ca pra{ine, ili preko drugih supstanci.

Dodatak ovome, razmisli}emo o sitnoj dlakastoj strukturi kojapostoji na povr{ini }elija disajnog sistema. Delovi te strukture - ci-lije - vr{e brze pokrete navi{e, stvaraju}i tok koji nosi strane ~esticedo grla gde se gutaju i budu progutane, a zatim uni{tene kiselinomu stomaku. Refleks ka{lja i kijanje poja~avaju tu funkciju.

Mikrobi koji uspeju da savladaju te prepreke i stignu do alveo-la (plu}a, bronhija) bi}e razloèni od strane fagocita. Posle te faze,fagociti postaju pokretljiviji i kre}u se navi{e sa mikrobima koje susvarili da bi na razli~ite na~ine kona~no bili izba~eni iz tela.

Svaki put kada udahnete, kao {to to sada ~inite, rat se vodi nagrani~nim kapijama va{eg tela koga uop{te niste svesni. ûvari na

24

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Ova slika, koja jeuveli~ana 865 puta,prikazuje otvor(ulaz) èluda~ne`lezde oivi~ene slu-zokoòm.

tim grani~nim kapijama, da bi za{titili va{e zdravlje, bore se na smrtsa neprijateljem.

Za{tita u sistemu za varenje

Drugo prevozno sredstvo koje mikrobi koriste za ulaz u na{e teloje na{a hrana. Me|utim, ~uvari na{eg tela, koji kao da su svesni togmetoda koji koriste mikrobi, ~ekaju ih u regionu u kome se hranakona~no zaustavlja, to jest u stomaku. Oni tako|e imajuiznena|enje za mikrobe koji pristiù, to jest èluda~nu kiselinu. Takiselina je prili~no neprijatno iznena|enje za mikrobe koji susavladali sve prepreke i stigli do stomaka. Ve}inu mikroba, ako nesve, ova kiselina pobe|uje.

Neki mikrobi mogu da prevazi|u tu prepreku jer nisu ostvarilidovoljan kontakt sa èluda~nom kiselinom, ili su pruìli otpor.Me|utim, ti mikrobi su ponovo suo~eni sa daljim sukobima, sadrugim ~uvarima, koji se nalaze na njihovom putu. Sada ih ~eka jo{jedno iznena|enje: enzimi za varenje koji su proizvedeni u tankomcrevu. Ovoga puta ne mogu tako lako da pro|u.

Kao {to smo videli, ljudsko telo ima posebno stvorene ~uvare kojiga {tite u svakoj fazi napada koji vode mikrobi.

Sada se javljaju neka va`na pitanja koja proizilaze iz ovog pre-gleda.

Ko je uspostavio proces u kome mikrobi koji ìve izvan na{egtela poku{avaju da prodru u njega preko hrane, kojim }e putemhrana i}i, kako }e mikrobi biti uni{teni na svojoj krajnjoj odredni-ci, gde }e oti}i ako savladaju tu prepreku i kako u tom slu~aju trebada budu izloèni o{trijim merama? Da li su to u~inile telesne }elije,koje nikada nisu bile izvan tela i prema tome nisu imale priliku daispitaju hemijsku gra|u mikroba koji se nalaze spolja, i koje, {tavi{e,nisu imale nikakvu obuku iz hemije?

Svakako ne. Samo Tvorac, koji je stvorio i spolja{nji svet i hranuu tom svetu, i telo kome je potrebna ta hrana i sistem za varenjete hrane, mogao je da stvori takav odbrambeni sistem.


Slede}i metod: Uni{tavanje neprijatelja drugim neprijateljem

Postoji mnogo drugih mikroorganizama koji ìve u na{em telu ikoji nam ne nanose {tetu. [ta su ti organizmi koji nastavljaju svojìvot, a da nam ne ~ine bilo kakvu {tetu, i koja je svrha njihovogìvljenja u na{em telu?

Te grupe mikroorganizama, koje postoje u odre|enim delovimatela, zovu se normalna mikrobna flora tela. Oni ne ~ine nikakvu{tetu i ~ak pruàju neke usluge ljudskom telu.

Ti mikroorganizmi obezbe|uju spolja{nju podr{ku odbrambenojvojsci protiv mikroba-neprijatelja. Oni donose koristi teluspre~avaju}i da se strani mikrobi nasele u njemu, jer je ulazak bilokakvog stranog mikroba u telo pretnja njihovom sopstvenom mestustanovanja. Po{to ne èle da budu zamenjeni napada~ima, oni vodeogor~enu bitku protiv njih. O ovim mikroorganizmima moèmo damislimo kao o "profesionalnim vojnicima" koji se bore na strani tela.Oni poku{avaju da za{tite mesto na kome ìve zbog sopstvene

26

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Postoje stotine bakterija u svetu. Na gornjoj slici mogu se videti samo neke od njih.

koristi. îne}i to, dopunjavaju potpuno opremljenu vojsku u na{emtelu.

Kako se ti "profesionalni vojnici" sme{taju u na{e telo?Ljudski embrion nije sreo neprijatelja tokom svog razvoja u

maj~inoj utrobi. Dete posle ro|enja ~ini prve kontakte sa svojomìvotnom sredinom i brojni mikrobi ulaze u telo deteta putemuno{enja hrane i preko sistema za disanje. Neki od tih mikrobaodmah umiru, dok drugi bivaju izba~eni pre nego {to uspeju da sesmeste unutar tela. Me|utim, neki nalaze svoje mesto u razli~itimdelovima tela kao {to je koà, ko`ni nabori, usta, nos, o~i, gornjidisajni putevi, sistem za varenje i polni organi. Ti mikrobi formira-ju stalne kolonije na tim lokacijama i ~ine mikrobijalnu floru u ljud-skom telu.

Ko su na{i mikroneprijatelji?

Na{i mikroneprijatelji, u drugu ruku,jesu mikroorganizmi koji nisu deo na{egtela, a koji su ipak nekako prodrli u njega,stimuli{u}i na kraju odbrambenu vojskukoja se tu nalazi.

Svaka strana }elija koja u|e u telo netretira se kao neprijatelj. Strane materijestalno ulaze u na{e telo dok jedemo, pije-mo vodu ili uzimamo lek. Ipak, na{ orga-nizam ne zapo~inje rat sa njima. Da biodbrambene }elije prepoznale stranu sup-stancu kao neprijatelja, moraju biti uzeti u obzir odre|eni uslovi kao{to je veli~ina molekula, stopa odstranjivanja iz tela i na~in ulaskau njega.

Bakterije

Me|u bezbrojnim mikroneprijateljima, bakterije zauzimajuveoma va`no mesto.


Uveli~ani pogled na bakterije na vrhu igle.

Bakterije, koje na razli~ite na~ine ulaze u ljudsko telo, podsti~uogor~en rat u njemu. Ti ratovi, koji se ponekad zavr{avaju prili~noozbiljnim bolestima, jasno otkrivaju mo} i sposobnost sakrivenu uorganizmu veli~ine nekoliko mikrona (mikron je hiljaditi deomilimetra). Nedavno istraìvanje pokazalo je da bakterije imajuizuzetnu otpornost ~ak i na najo{trije i najsurovije uslove. Naro~itobakterije poznate kao spore, otporne su na veoma visoke tempera-ture i su{u koja dugo traje. Zbog toga je izvesne mikrobe te{kouni{titi.

Virusi

Ljudsko telo li~i na veoma vredan dijamant sme{ten u sef, kojiima intenzivnu brigu i za{titu. Neki organizmi koji poku{avaju danapadnu telo deluju kao iskusni lopovi. Jedan od najbolje poznatihi najzna~ajnijih lopova je virus.

Taj organizam, ~ijeg smo postojanja postali svesni tek izumomelektronskog mikroskopa, previ{e je jednostavne strukture i previ{eje mali da bi mogao biti smatran }elijom. Virusi, koji variraju uveli~ini u opsegu od 0,1 do 0,280 mikrona, iz tog razloga isklju~ujuse iz sveta ìvih organizama.2

Iako ih smatramo kao da suizvan sveta ìvih organizama, virusineosporno poseduju neke izuzetnesposobnosti kao i ìvi organizmi.Bliè ispitivanje ìvota virusao~iglednije }e predstaviti tu~injenicu. Virusi u ìvim organizmi-ma egzistriraju isklju~ivo kao para-ziti. To zna~i da ne mogu da preìveako se ne smeste u biljnu, ìvotinj-

28

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Virus menja svoju strukturu, pa ne moèda bude prepoznat od strane imunog

sistema (Rino virus 14).

sku ili ljudsku }eliju, i ako ne koriste njenu hranu i energiju. Virusinemaju sistem koji bi im omogu}io da samostalno preìvljavaju. Kaoda su toga svesni, oni ve{to ulaze u }eliju i posle zauzimanja }elije,istom ve{tinom pretvaraju }eliju u "fabriku za proizvodnju virusa"koja proizvodi njihove sopstvene kopije.

Ovaj plan, koji su virusi razvili da bi napali }eliju, veoma je pre-finjen i inteligentan. Na prvom mestu, virus mora da odredi da limu }elija odgovara ili ne. Mora da bude veoma pa`ljiv i da dodetalja odredi svoju odluku, jer i najmanja gre{ka moè daprouzrokuje njegovu smrt. Da bi izbegao takav kraj, koristi svojenaro~ite receptore da proveri da li mu }elija odgovara ili ne. Slede}izna~ajni poduhvat koji ~ini ogleda se u pa`ljivom lociranju unutar}elije.

Virus zbunjuje }eliju taktikom koju primenjuje i tako izbegavaopaànje. Ti doga|aji se odvijaju na slede}i na~in: }elija transportujenovu DNK virusa u sopstveno jedro. Misle}i da ona proizvodi pro-


Ebola virus (gore levo), virusgripa (dole desno) i virusobi~ne prehlade (dole levo).

tein, }elija po~inje da umnoàva tu novu DNK. DNK virusa se vrlolukavo skriva da }elija nevoljno postaje fabrika svojih neprijatelja iproizvodi viruse koji }e je na kraju uni{titi. ]elija moè veoma te{koda prepozna naslednu strukturu virusa kao neprijateljsku.

Virus se locira unutar }elije toliko dobro da skoro postaje deo nje.Po{to je proces umnoàvanja zavr{en, virus i drugi novi virusiodvajaju se od }elije da isti proces ponove u drugim }elijama.Tokom procesa, zavisno od vrsta virusa i }elije, virus moè da ubije}eliju doma}ina, da je o{teti, promeni ili da jednostavno ne u~inini{ta.

Pitanje kako }elija, koja funkcioni{e pod strogim nadgledanjemkontrolnog mehanizma, moè da bude toliko obmanuta da sepretvori u fabriku virusa, jo{ uvek nije re{eno. Prili~no je zanimlji-vo da virusi, koji imaju veoma specijalizovanu strukturu, ali koji se~ak ne ubrajaju u ìve organizme, mogu da deluju toliko inteligen-tno, i da smisle i isplaniraju tako efektivnu strategiju.

Odlike virusa su savr{eno oblikovane da bi mu omogu}ilekori{}enje sistema koji rade unutar }elije. O~igledno je da je mo}koja je stvorila virus tako|e dobro informisana o krajnje sloènimprincipima rada jedne }elije.

Virus, koji svojom minijaturnom strukturom moè da napadne, iponekad ~ak da prouzrokuje smrt ljudskog tela, koje je milionimaputa ve}e od virusa, jeste bi}e koje je tako|e stvoreno od straneTvorca preko koga podse}a ljude na njihove slabosti.

30

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Antitela su oru`je izgra|eno od proteina koje se proizvodi zaborbu protiv stranih }elija koje dospevaju u ljudsko telo. To

oru`je proizvode B }elije, jedna klasa ratnika imunog sistema.Antitela uni{tavaju napada~e. Ona imaju dve glavne funkcije:

prva je da se veù za }eliju napada~a, koja predstavlja antigen.Druga je da razlaù biolo{ku strukturu antigena i uni{te ga.

Plivaju}i u krvi i van}elijskoj te~nosti, antitela se vezuju za bak-terije i viruse izaziva~e bolesti. Ona obeleàvaju strane molekule zakoje se vezuju, tako da borbene }elije u telu mogu da ih razlikuju.Na taj na~in, ona ih deaktiviraju. To li~i na tenk koji postaje besko-ristan i nesposoban da se kre}e ili na za{titni oklop koji je na boji{tupogo|en navo|enom raketom. Antitelo odgovara neprijatelju (anti-genu) savr{eno, kao {to se klju~ i brava slaù po trodimenzionalnojstrukturi.

Ljudsko telo moè da proizvede odgovaraju}e antitelo za skorosvakog neprijatelja na koje nai|e. Antitela nisu samo jednog tipa. Uzavisnosti od strukture svakog neprijatelja, proizvodi se posebnoantitelo dovoljno mo}no da se pozabavi sa njim. To je zbog toga {toantitelo proizvedeno za jednu bolest ne mora da deluje na drugu.

Proizvodnja specifi~nog antitela za svakog neprijatelja je prili~noneobi~an proces, koji zasluùje bliè razmatranje. Taj proces moèda se ostvari samo ako B }elije dobro prepoznaju svoje neprijatelje

INTELIGENTNO ORU@JE:ANTITELA

i njihove strukture. Me|utim, u prirodi postoje milioni neprijatelja(antigena).

To je kao proizvodnja odgovaraju}eg klju~a za svaku od milionbrava odjednom. Ono {to je zna~ajno jeste da proizvo|a~ to ~inibez pregledanja brave ili kori{}enja bilo kakvog kalupa. Onnapamet zna formulu.

ôveku je prili~no te{ko da zapamti oblik ~ak i samo jednogklju~a. Prema tome, da li je osobi mogu}e da pamti trodimenzio-nalne oblike miliona klju~eva koji }e otvarati milione brava?

Svakako ne. Me|utim, B }elija, koja je toliko mala da se ne moèvideti golim okom, ~uva milione delova informacije u svojoj me-moriji i na adekvatan na~in koristi ih u preciznim kombinacijama.

Skladi{tenje miliona formula u minijaturnoj }eliji je veliko ~udopredstavljeno ~oveku. Ni{ta manje ~udesna nije ni }elija koja koristitu informaciju da bi za{titila ~ovekovo zdravlje.

O~igledno je da je tajna ogromnog uspeha tih si}u{nih }elijaizvan granica ljudskog shvatanja. Danas, mo} ljudskog uma kombi-novanog sa naprednom tehnologijom postaje bezna~ajna upore|enju sa inteligencijom koju prikazuju te }elije. U stvari, ~ak ievolucionisti~ki opredeljeni nau~nici ne mogu da zatvore o~i predsvim tim znacima inteligencije koji su jasan dokaz postojanjasvesnog Tvorca. Jedan poznati zastupnik teorije evolucije, prof. drAli Demirsoj (Ali Demirsoy), priznao je to u svojoj knjizi"Nasle|ivanje i evolucija" (Inheritance and Evolution ):

"Kako je i na koji na~in plazma }elije stekla tu informaciju i kakoproizvodi antitelo posebno oblikovano na osnovu nje? Na topitanje do sada nije dat precizan odgovor." 3

Kako priznaje ovaj nau~nik, jo{ uvek nije sasvim jasno kako seproizvode antitela. Tehnologija 20. veka nije se pokazala dovoljnom~ak i na nivou shvatanja metoda te savr{ene proizvodnje. U nared-nim godinama, kako se otkrivaju metode koje koriste te si}u{ne}elije koje su stvorene da sluè ~ove~anstvu i to kako ih prime-njuju, savr{enstvo i umetnost stvaranja tih }elija bi}e bolje shva}eni.

32

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Struktura antitela

Ranije smo rekli da su antitela vrsta proteina. Prema tome, pre-gledajmo prvo strukturu proteina.

Proteini su na~injeni od aminokiselina. Dvadeset razli~itih tipovaaminokiselina raspore|uje se po razli~itom redosledu da bi formi-rale razli~ite proteine. To je sli~no pravljenju razli~itih ogrlicakori{}enjem perli u dvadeset razli~itih boja. Glavne razlike me|uproteinima nastaju zbog redosleda tih aminokiselina.

Ipak, treba zapamtiti va`nu ~injenicu: bilo kakva gre{ka uredosledu aminokiselina ~ini protein beskorisnim i ~ak {tetnim.Prema tome, nema prostora ni za najmanju gre{ku u redosledu.

Kako fabrike proteina u }eliji znaju po kom redosledu mogu darasporede aminokiseline koje sadrè, i koji protein da proizvedu?Uputstva za svaki od vi{e hiljada razli~itih tipova proteina {ifrovanisu u genima prona|enim u geneti~koj bazi podataka koja se nalaziu jedru }elije.

Prema tome, ti geni su neophodni za proizvodnju antitela kojasu u stvari jedna vrsta proteina.

Ovde se pojavljuje veliko ~udo. U ljudskom telu postoji samooko sto hiljada gena u pore|enju sa 1.920.000 antitela koja seproizvode. To zna~i da veliki broj gena nedostaje.

Kako je onda mogu}e da tako mali broj gena moè da proizvedetoliko puta vi{e antitela? ûdo moèmo otkriti na ovom mestu.]elija kombinuje neke od 100.000 gena koje sadrì, u razli~itimkombinacijama da bi mogla da formira nova antitela. Ona primainformaciju od nekih gena i kombinuje je sa informacijom drugihgena, i tako ostvaruje traènu proizvodnju u odnosu na tu kombi-novanu informaciju.

Broj od 1.920.000 razli~itih antitela formira se kao rezultat 5.200razli~itih kombinacija.4 Taj proces predstavlja mudrost i planiranjekoji su previ{e veliki da bi ih ljudski um mogao shvatiti, a jo{ manjeoblikovati.

Inteligentno oru`je: Antitela33

Neograni~en broj kombinacija moè se na~initi kori{}enjem100.000 gena. Me|utim, }elija koristi velikom inteligencijom samo5.200 osnovnih kombinacija i proizvodi 1.920.000 specifi~nih antitela.Kako je }elija nau~ila da proizvodi prave kombinacije iz ovogneograni~enog broja mogu}nosti da bi formirala traèna antitela?

34

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Pojedina~na B }elija pravi kopije sopstvenogkarakteristi~nog antitela i postavlja ih naspolja{nju povr{inu svoje }elijske membrane.Antitela stoje na povr{ini kao male, veomapode{ene, antene koje ~ekaju na kontakt saspecifi~nim delom proteina koji mogu da prepoz-naju. Antitelo je sa~injeno od dva laka i dva te{kalanca aminokiselina koji su spojeni zajedno uobliku slova Y. Konstantni regioni lanca su isti umnogim razli~itim tipovima antitela. Me|utim,promenljivi regioni - vrhovi ru~ica - imaju jedin-stveno oblikovanu {upljinu koja ta~no odgovaraobliku proteinskog fragmenta koji je antitelo"izabralo".

Antitela

B }elija

Ugljeno-hidratna grupa

Konstantni region te{kog lanca

Mesto vezivanjaantigena

Konstantni region lakog lanca

Promenljivi region lakog lanca

Promenljiviregion te{koglanca


Kada se na~ine milioni kopija, ve}ina B }elija prestaje da se deli i postaju plaz-ma }elije, tip }elija ~ija je unutra{njost ispunjena aparatom za proizvodnjujednog proizvoda - antitela. Neke od B }elija koje se dele nastavljajuneograni~eno sa deobom i postaju memorijske }elije. Slobodna antitela kojasu proizvedena od strane plazma }elija kruè u krvi i limfnoj te~nosti. Kada seantitelo veè za svoj ciljni antigen, menja oblik. Promena oblika antitela je takoja ~ini da se ono "zaka~i" za spolja{nju povr{inu makrofaga.

Memorijska }elija

Antigen

Plazma }elija

Aktivirane B }elije

Slobodna antitela

]elija proizvodi pravilne kombinacije iz neograni~enog brojamogu}nosti, ali kako je }elija uop{te dobila ideju da proizvodi kom-binacije?

[tavi{e, proizvedene kombinacije sluè odre|enoj svrsi i imajucilj da proizvedu antitelo koje }e eliminisati antigen koji ulazi u telo.Prema tome, }elija tako|e poznaje osobine miliona antigena kojiulaze u telo.

Nijedan intelekt u ovom svetu ne moè da izvr{i oblikovanjetakvog neuporedivog savr{enstva. Me|utim, }elije veli~ine samostotog dela milimetra, to mogu da ~ine.

Kako je }elija nau~ila takav poseban sistem proizvodnje?Istina je da }elija nema priliku da "nau~i" biolo{ku funkciju, u

pravom smislu te re~i. To je zbog toga {to }elija ne posedujesposobnost da vr{i takav ~in po ro|enju, niti ima {ansu da razvijepotrebnu ve{tinu tokom ostatka svog ìvota. U takvim slu~ajevima,neophodno je da sistem u }eliji bude spreman i potpun na samompo~etku ìvota. ]elija ne poseduje ni ve{tinu da u~i takve kombi-nacije, niti ima vremena da ih nau~i, jer bi to prouzrokovaloneuspeh u zaustavljanju ulaska antigena u telo, a ono bi tako izgu-bilo rat.

înjenica da je sistem koji zbunjuje ~ove~anstvo postavljen u}eliju koja nema sposobnost da misli, ima naro~ito zna~enje. To jeodraz jedinstvenosti Bo`jeg stvaranja u si}u{noj }eliji.

Ako bi trebalo da dizajniramo molekul antitela, kako bismo tou~inili? Prvo bismo morali da izvr{imo opse`no istraìvanje prenego {to odlu~imo o obliku molekula. Svakako ne bismo mogli daga oblikujemo nasumice bez ta~nog poznavanja njegove du`nosti.Po{to }e antitela koja }emo proizvesti na~initi kontakt sa antigeni-ma, morali bismo tako|e da budemo veoma informisani o strukturii osobinama antigena.

Na kraju, antitelo koje }emo proizvesti mora da ima poseban ijedinstven oblik na jednom kraju. Samo tada moè da se veè zaantigen. Drugi kraj mora da bude sli~an kod svih antitela. To jejedini na~in da se pokrene mehanizam uni{tavanja antigena. Kao

36

ÛDO IMUNOG SISTEMA

rezultat toga, jedan kraj mora da bude standardan, dok drugi morada bude razli~it od svih ostalih (kojih ima vi{e od milion razli~itihtipova).

Me|utim, ljudska bi}a nisu bila u stanju da oblikuju antitelo,uprkos celokupnoj tehnologiji koja im je na raspolaganju. Antitelaproizvedena u laboratoriji su ili izvedena iz uzoraka antitela iz ljud-skog tela, ili iz tela drugih ìvih organizama.

Klase antitela

Ranije smo napomenuli da su antitela vrsta proteina. Ti protei-ni, koji funkcioni{u u odbrani tela, unutar delovanja imunog sis-tema, zovu se "imunoglobulini" (vrsta proteina) i ozna~eni su sa "Ig".

Najkarakteristi~niji proteini odbrambenog sistema, molekuliimunoglobulina, vezuju se za antigene da bi mogli da informi{udruge imune }elije o postojanju antigena ili da bi zapo~ele razara-ju}e lan~ane reakcije rata.

IgG (imunoglobulin G): IgG je najuobi~ajenije antitelo. Njegovrazvoj traje samo nekoliko dana, dok njegovo trajanje ìvota variraod nekoliko nedelja do nekoliko godina. IgG-ovi kruè u telu iuglavnom su prisutni u krvi, limfnom i crevnom sistemu. Onicirkuli{u u krvotoku, direktno ciljaju napada~a i prilepljuju se zanjega ~im ga detektuju. Imaju jak antibakterijski i antigen-razara-ju}i efekat. Oni {tite telo od bakterija i virusa i neutrali{u kiseluosobinu toksina (otrova).

Pored toga, IgG moè da se provu~e izme|u }elija i elimini{ebakterije i mikroorganizme koji su se provukli do }elija i koè. Uslednjihove gore pomenute sposobnosti i male veli~ine, mogu da pro|uplacentu trudne ène i za{tite bespomo}an fetus od mogu}ih infek-cija.

Da antitela nisu stvorena sa tom karakteristikom koja imomogu}ava da pro|u kroz placentu, nero|eno dete u maj~inoj utro-bi bilo bi neza{ti}eno od delovanja mikroba. Bilo bi pod stalnompretnjom smrti ~ak i pre ro|enja. Zbog toga, maj~ina antitela {titeembrion od neprijatelja, sve do ro|enja.


IgA (imunoglobulin A): Ova antitela su prisutna u osetljivimregionima u kojima se telo bori sa antigenima, kao {to su suze, plju-va~ka, maj~ino mleko, krv, sluz, èluda~ni i crevni sekreti.Osetljivost tih regiona neposredno je proporcionalna te`nji bakte-rija i virusa da vi{e vole vla`ne sredine.

IgA-ovi, koji su strukturno veoma sli~ni jedni drugima, sme{tajuse u onim telesnim regionima u koje }e mikrobi najverovatnije u}ii tu oblast drè pod kontrolom. To je kao postavljanje pouzdanihvojnika za straàre, na strate{ki kriti~nim ta~kama.

Antitela koja {tite fetus od razli~itih bolesti u maj~inoj utrobi, nenapu{taju novoro|en~e ni posle ro|enja, ve} nastavljaju da ga {tite.Svim novoro|enim bebama potrebna je dalja pomo} majke, jerIgA-ova nema u organizmu novoro|ene bebe. Tokom tog perioda,IgA-ovi prisutni u maj~inom mleku {tite bebin sistem za varenje odnapada mnogih mikroba. Kao i IgG-ovi, ova klasa antitela tako|enestaje po{to je ispunila svoj rok slu`be, kada je beba dostiglastarost od nekoliko nedelja.

Da li ste se ikada pitali, ko {alje ta antitela koja poku{avaju davas za{tite od mikroba, kada ste bili jo{ u formi embriona i nesves-ni bilo ~ega? Da li je to u~inila va{a majka ili va{ otac? Ili su onidoneli zajedni~ku odluku i zajedno vam poslali ta atnitela?Naravno, pomo} koja je u pitanju nalazi se izvan kontrole obaroditelja. Majka nije svesna da poseduje takav plan pomo}i. Otac jeisto toliko nesvestan svega {to se de{ava oko njega.

Za{to onda }elije prisutne u maj~inim grudima i proizvodnja tihantitela funkcioni{e na takav na~in? Koja je sila rekla tim }elijamada su novoro|en~etu potrebna ta antitela? Svakako da nije slu~ajnoda su }elije koje proizvode antitela za bebu locirane na pravommestu.

Ovde postoji jo{ jedno zna~ajno ~udo. Antitela su organizmistruktuirani iz proteina. Me|utim, proteini se razlaù u ~ovekovomstomaku. Prema tome, bilo bi normalno da beba koja sisa mlekosvari ta antitela u stomaku i tako ostane neza{ti}ena od mikroba.Me|utim, bebin probavni sistem stvoren je tako da ne vari i ne

38

ÛDO IMUNOG SISTEMA

uni{tava ta antitela. Proizvodnja enzima koji razlaù proteine veomaje mala na ovom stupnju razvoja deteta. U skladu sa tim, antitelaneophodna za ìvot, beba ne vari i ona je {tite od njenih nepri-jatelja.

ûdo se tu ne zavr{ava. Antitela, koja se ne razlaù uprobavnom sistemu, mogu da se kao celina apsorbuju u tankomcrevu. ]elije tankog creva u novoro|en~eta stvorene su na takavna~in da to mogu u~initi.

Nije slu~ajno {to su ti ~udesni doga|aji raspore|eni po takvomrasporedu. Ljudsko telo, detaljno isplaniran primer stvaranja, pro-lazi od embrionalnog stanja, do stanja u kome raspolaè potpunofunkcionalnim imunim sistemom koji savr{eno uskla|eno deluje. Toje zbog toga {to su doga|aji, koji treba da se odigraju u telu svakogdana, svakog ~asa i minuta, vrlo precizno prora~unati. Naravno,autor tih preciznih prora~una je Tvorac, koji stvara sve po veomasloènom planu.

IgM (imunoglobulin M): Ova antitela prisutna su u krvi, limfi ina povr{ini B }elija. Kada ljudski organizam susretne antigen, IgMje prvo antitelo koje telo po~inje da proizvodi kao odgovor napojavu tog neprijatelja.

Nero|eno dete moè da proizvede IgM-ove u {estom mesecu odza~e}a. Ako neprijatelj ikada napadne bebu u maj~inoj utrobi, naprimer, ako ga inficira nekom mikrobnom bole{}u, bebina proizvod-nja IgM antitela }e porasti. Lekari odre|uju da li fetus ima infekci-ju ili ne, merenjem nivoa IgM antitela.

IgD (imunoglobulin D): IgD-ovi su tako|e prisutni u krvi, limfii na povr{ini B }elija. Oni nisu sposobni da deluju nezavisno.Vezuju}i se za povr{inu T }elija, oni im pomaù da hvataju anti-gene.

IgE (imunoglobulin E): IgE-ovi su antitela koja kruè u krvo-toku. Ta antitela, koja su odgovorna za pozivanje }elija ratnika inekih drugih krvnih zrnaca (}elija) u rat, prouzrokuju tako|e, nekealergijske reakcije u telu. Iz tog razloga, nivo IgE antitela je visokkod alergijskih tela.


Poku{aj evolucionista da prikriju dokaz stvaranja

Prvo, pregledajmo informacije koju smo dosad ispitali:- Antitela se prika~inju za antigene (neprijatelje) koji ulaze u telo.- Za svakog neprijatelja proizvodi se razli~it tip antitela.- ]elija je sposobna da proizvede hiljade razli~itih antitela za hi-

ljade razli~itih antigena. - Ova proizvodnja po~inje ~im neprijatelj u|e u telo i ~im ga

}elija prepozna.- Postoji potpuna harmonija izme|u antigena i trodimenzio-

nalnog antitela, koje se proizvodi za taj specifi~ni antigen kao {toklju~ precizno odgovara bravi.

- ]elija, kada je potrebno, raspore|uje informaciju koju posedu-je na adekvatan na~in i proizvodi razli~ita antitela.

- Dok to ~ini, vidimo na delu mudrost i planiranje koji prevazi-laze granice ljudske mo}i shvatanja.

- Odre|ena antitela, koja se posebno nalaze u maj~inom mleku,odgovaraju potrebi bebe za antitelima, koje jo{ uvek ne moèsamostalno da proizvodi ta antitela.

- Bebin stomak ne vari antitela, ve} ih po{te|uje da bi mogla dasluè bebinom organizmu.

Ovde vidimo savr{en radni sistem na svom mestu. Unutar }elijakoje proizvode antitela, Tvorac je uspostavio informaciju koja sadrìkonstrukcione planove tih antitela, koje bi bile u stanju da ispunenekoliko hiljada enciklopedijskih stranica. [tavi{e, dao je nesvesnim}elijama sposobnost da prave kombinacije, koje su izvan dosegaljudskog uma.

Kako ljudi, koji slepo veruju u evoluciju, obja{njavaju postoja-nje tako savr{enog sistema? Odgovor je veoma prost: ne mogu.

Jedino {to mogu da ~ine je da iznose nelogi~ne pretpostavke kojeprotivre~e same sebi. Postoji puno zami{ljenih scenarija bez bilokakve nau~ne opravdanosti koji su usmereni jedino ka pronalaènju

40

ÛDO IMUNOG SISTEMA

odgovora na pitanje: "Kako taj sistem moèmo da objasnimopostavkama teorije evolucije?"

U najpopularnijem od ovih scenarija se tvrdi da se imuni sistemrazvio od samo jednog antitela. Evo kratkog opisa tog scenarija kojinema nikakvu nau~nu osnovu:

Prvobitno se odbrambeni sistem sastojao od samo jednog genakoji je proizvodio samo jedan tip imunoglobulina (vrsta pro-teina). Ali, taj gen je "brzo stvorio sopstvene kopije (!)" i razviote kopije da bi mogle da formiraju razli~ite molekule imunoglo-bulina. Zatim su se razvili kontrolni mehanizmi koji upravljajuproizvodnjom razli~itih gena i poseduju sposobnost da se rekom-binuju.

Ovaj primer je zna~ajan po tome {to vidimo koliko su nesigurnitemelji na kojima je izgra|ena teorija evolucije i za shvatanje meto-da ispiranja mozga i ulep{avanja izloga kojima evolucionisti ~estopribegavaju. Ispitajmo sada ovu obmanu, re~enicu po re~enicu:

Re~enica 1: "Prvobitno se odbrambeni sistem sastojao od samojednog gena koji je proizvodio samo jedan tip imunoglobulina(vrsta proteina)."

Prvo pitanje koje sada treba postaviti je:"Ko je stvorio taj prvi gen?"Evolucionisti poku{avaju da predstave taj stupanj kao nezna~ajan

detalj i da ga zaobi|u. Me|utim, obavezno treba objasniti kako jetaj prvobitni gen nastao. Nau~no je nemogu}e da gen formirasamog sebe. Nemogu}nost slu~ajnog formiranja redosleda gena je~injenica koja je mnogo puta bila priznavana od strane nau~nika -evolucionista. Moèmo da damo primer prof. Ali Demirsoja, poz-natog evolucioniste, o ovom pitanju:

"Ako ìvot zahteva odre|eni redosled, moè se re}i da on imatakvu verovatno}u da moè da se ostvari samo jednom ucelokupnom svemiru. Ina~e bi morale biti prihva}ene nekemetafizi~ke mo}i izvan na{e sposobnosti definisanja." 5

Pa ipak, evolucionisti prikrivaju tu ~injenicu i ~ine besmislenepredloge kao {to su "bez obzira na taj argument, svakako je posto-


jao gen na po~etku". O~igledno je da ovakav scenario doìvljavapropast ve} na prvom koraku.

Re~enica 2: "Ali taj gen je 'brzo stvorio sopstvene kopije (!)' irazvio te kopije da bi mogle da formiraju razli~ite molekuleimunoglobulina."

Iako je to nemogu}e, pretpostavimo da je postojao gen upo~etku. Iako je potpuno nemogu}e da se taj prvi gen samostalnoformirao, evolucionisti prave izjave koje nemaju nikakvu logi~nuosnovu kao {to je "stvorio je sopstvene kopije". Takve izjave, kojenemaju nikakvu nau~nu vrednost, ~ine dobar primer stilaulep{avanja evolucionisti~kog izloga. Hipoteza koja pretpostavlja daje gen stvorio i razvio sopstvene razli~ite kopije, ne slaè se ni sapravilima logike, ni sa nau~nim ~injenicama.

[tavi{e, antitela koja bi proizveo takav zami{ljeni gen, koji jenavodno stvorio sam sebe i svoje kopije, moraju da poseduju takveosobine i strukturu da mogu da zaustave antigene koji dolaze izspolja{njeg sveta. To zna~i da je isti Tvorac stvorio i antigene i genekoji su odgovorni za proizvodnju antitela za antigene.

Re~enica 3: "Zatim su se razvili kontrolni mehanizmi koji uprav-ljaju proizvodnjom razli~itih gena koji poseduju sposobnost da serekombinuju."

Po{to ne mogu da objasne ~ak ni radne principe tih kontrolnihmehanizama i mehanizama kombinovanja, evolucionisti zaobilazetemu govore}i da je "taj sistem stvorio sam sebe", kadgod im to sluìsvrsi. Ne poku{avaju da opi{u kako se takav neverovatan sistem,kao rezultat slu~ajnosti, razvio sam od sebe. Kada poku{aju da dajuneka obja{njenja u vezi sa ovim pitanjem, ne mogu da iznesu ni{tadrugo osim izmi{ljenih i neuverljivih scenarija. îne}i to, pokazujusvoju slabost i neozbiljnost tvrdnje koju iznose.

Velika je mudrost prikazana u tim kontrolnim mehanizmima, jerse pribli`no dva miliona razli~itih strukturnih produkata stvara izvi{e hiljada kombinacija tih informacionih jedinica. Pa ipak, kako jeranije napomenuto, ni }elija, ni bilo kakav sistem unutar }elije,nema sposobnost da "u~i" i "da se razvija". [tavi{e, }elije prave te

42

ÛDO IMUNOG SISTEMA

kombinacije informacija odabiru}i samo one prave iz neograni~enogbroja mogu}nosti. Prema tome, to zahteva daleko svesniji i razum-niji selekcioni mehanizam.

Oni koji iznose takve neprihvatljive tvrdnje, mogu isto tako daiznesu i slede}e teorije za bilo kakve produkte nastale delovanjemtehnologije ljudskog uma:

"Kamene plo~e stvorile su same sebe i kasnije se razvile u kom-pjutere." Ili,

"Papirni zmajevi su stvorili sami sebe i kasnije se razvili u mlazneavione."

Gornje re~enice zvu~e apsolutno apsurdno svakoj racionalnojosobi. Me|utim, ~ak su i takve re~enice mnogo logi~nije nego re}ida su elementi odbrambenog sistema, ~iji radni principi jo{ uveknisu otkriveni, nastali slu~ajno. Pored toga, samo prisustvo antitelanije dovoljno da za{titi ljudsko telo. Da bi odbrambeni sistem radioi da bi ljudsko telo preìvelo, makrofage, T }elije pomaga~i, T }elijeubice, T }elije prigu{iva~i, memorijske }elije, B }elije i mnogi drugifaktori, moraju zajedno da deluju.


Ko{tana sr` - centar za proizvodnju ratnika

Kada su atomske bombe ba~ene na Hiro{imu i Nagasaki, mnogiljudi, izloèni zra~enju oslobo|enom prilikom te eksplozije, umrli sudeset ili petnaest dana kasnije od unutra{njeg krvarenja ili infekci-je. Eksperimenti izvr{eni na ìvotinjama s ciljem da se istraì {ta sedesilo tim `rtvama, otkrili su da zra~enje ubija generativne }elije uorganima koji proizvode krvne }elije, i u limfinim organima. Teloumire li{eno }elija odgovornih za zgru{avanje krvi i za borbu sanapada~ima.6

Fabrika ovih neophodnih }elija je ko{tana sr`. Zanimljivo je daraznovrsni proizvodi nastaju u toj fabrici. Neke od }elija koje tu

ORGANI PRIMENJENIU ODBRANI

Ko{tana sr`

Presek kosti

nastaju imaju ulogu u proizvodnji fagoci-ta, neke u zgru{avanju krvi, neke u razla-ganju supstanci. Te }elije razlikuju se pofunkciji, kao {to se razlikuju i po svojojstrukturi.

Zapanjuju}e je da je ustanovljen jedannaro~iti proizvodni sistem za punorazli~itih }elija koje rade sa istim ciljem.

Izgleda da ova ~injenica predstavljanesavladivu prepreku za teoriju evolucije.Naravno, to je zbog toga {to teorija evolucije tvrdi da su vi{e}elij-ski organizmi evoluirali od jedno}elijskih organizama.

Prema tome, kako su slu~ajno mogle da se formiraju }elije kojegrade sistem sposoban za proizvodnju novih }elija u samoj struk-turi koju izgra|uju? To je sli~no hiljadama cigala, koje su poletele uvazduh kao rezultat eksplozije u fabrici cigala, zatim nasumi~nopale jedna na drugu i pri tom procesu na~inile sasvim novu zgradu.[tavi{e, u toj zgradi mora da postoji jo{ jedna fabrika koja gradinove cigle.

Treba zapamtiti ~injenicu da je stvaranje ljudskog tela neupore-divo superiornije u odnosu na izgradnju jedne zgrade. ]elija, kaogradivni blok ~ovekovog tela, ima previ{e savr{en dizajn da bi semogla porediti sa bilo kakvim proizvodom koji je na~inio ~ovek.Ovo pore|enje izme|u }elija i cigle na~injeno je sa ciljem da ukaèna svu pogre{nost hipoteza evolucije.

Timus - fakultet u nama

Timus bi, biolo{kim pregledom, izgledao kao obi~ni organ kojinema neku naro~itu funkciju. Me|utim, rad koji on obavlja, posledetaljnog ispitivanja, ostavlja neverovatnu sliku.

U timusu, limfociti dobijaju neku vrstu obuke. Ne, ovo nistepogre{no pro~itali. ]elije su na obuci u timusu.

Obuka je prenos informacije koja moè da se obavi sa bi}imakoja imaju odre|eni nivo inteligencije. Prema tome, ovde postoji

Organi primenjeni u odbrani45

Ko{tana sr`

46

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Organi koji funkcioni{u u imunom sistemu tela

Timus

Limfni ~vor

SlezinaKo{tana sr`

zna~ajna ~injenica koju treba spomenuti. Ono {to ovde vr{i obukuje komad tkiva, tj. timus, a prima je minijaturna }elija. Na kraju,oboje su nesvesna bi}a.

Na kraju ove obuke, limfociti su opremljeni veoma va`nim obi-mom informacija. Oni u~e da prepoznaju naro~ite karakteristike}elija u telu. U nekom smislu, limfociti u~e da prepoznaju telesne}elije. Kona~no, slobodno moèmo re}i da te }elije napu{taju timussnabdevene potrebnom informacijom.

Tako za vreme svoje slu`be u telu, limfociti ne napadaju }elije sa~ijim su se identitetom upoznali. Sve ostale }elije ili strane materi-je napadaju i uni{tavaju.

Godinama je timus smatran rudimentarnim organom od straneevolucionisti~ki usmerenih nau~nika i kori{}en kao takozvani dokazza evoluciju. Me|utim, nedavno je otkriveno da ovaj organ pred-stavlja oslonac odbrambenog sistema. Po{to su to shvatili, evolu-cionisti, koji su jednom tvrdili da je timus zakr`ljali organ, sada dajupotpuno suprotnu teoriju za isti organ. Tvrde da timus ranije nijepostojao i da je nastao postepenom evolucijom. Oni i dalje tvrde da


Imune }elije (T limfociti) se obu~avaju u timusu.

se timus formirao tokom duèg evolucionog perioda od vi{e drugihorgana. Me|utim, bez timusa ili bez potpuno razvijenog timusa, T}elije ne bi mogle da nau~e da prepoznaju neprijatelja i odbram-beni sistem ne bi funkcionisao. ôvek bez takvog sistema ne bipreìveo. âk je i to, {to sada ~itate ovu re~enicu, dokaz da timusnije stvoren tokom dugih evolucionih procesa, ve} je oduvek pos-tojao, savr{en u svim pogledima, od nastanka prvog ~oveka.

Slezina - vi{efunkcionalni organ

Slezina je jo{ jedan ~udesni element na{eg odbrambenog sistema.Sa~injena je iz dva dela: crvene pulpe i bele pulpe. Sveì limfocitinastaju u beloj pulpi i prvo se transportuju u crvenu pulpu, a zatimse pridruùju krvotoku. Detaljno istraìvanje funkcija koje izvr{avaovaj organ, koji je tamnocrvene boje i lociran visoko u abdomenu,otkriva izuzetnu sliku. Njene sloène i te{ke funkcije predstavljajuono {to je ~ini tako izvanrednom i neobi~nom.

Du`nosti slezine, kao {to je doprinos }elijskoj proizvodnji, fago-citozi, ~uvanju crvenih krvnih zrnaca i konstruisanju imuniteta,

makar su isto toliko zna~ajnekoliko i sloène. Svakako, sle-zina je na prvi pogled samokomad tkiva kao i svi drugiorgani. Pa ipak, ona prikazujedelatnost i stepen inteligencijekoji se ne o~ekuje od komadatkiva. Ona organizuje sve,nedozvoljavaju}i da se pojavenikakvi problemi, i radi bezodmora. Zaista, slezina nepre-stano radi za ~oveka, odtrenutka njegovog ro|enja inastavlja svoje funkcionisanjesve do smrti.

48

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Proizvodnja }elija

Ko{tana sr` bebe u materici ne moè u potpunosti da obavljasvoju funkciju proizvodnje krvnih }elija. Ko{tana sr` moè da vr{itu funkciju tek posle ro|enja. Da li }e beba, u me|uvremenu, bitianemi~na?

Ne. Na tom stupnju slezina svojom funkcijom preuzima kon-trolu. "Ose}aju}i" da su telu neophodna crvena krvna zrnca, trom-bociti i granulociti, slezina po~inje proizvodnju tih }elija pored lim-focita, {to je njena osnovna du`nost.

Me|utim, slezina je nesvesni komad tkiva. Ona nije sposobna dapretpostavlja takvu odgovornost. Pored toga, kada bi to i ~inila,kako bi bila opremljena neophodnom informacijom i komponenta-ma za proizvodnju veoma sloènih }elija i proteina? Tvorac, koji jestvorio ljudsko telo, stvorio je slezinu na takav na~in da ona moèda preuzima druge odgovornosti kao dodatak sopstvenom zadatkukada je to neophodno, i opremio je neophodnim stimulusom iproizvodnim sistemima.

Fagocitoza

Slezina sadrì veliki broj makrofaga (}elija ~ista~a). One gutaju ivare stare i o{te}ene crvene krvne }elije, neke o{te}ene krvne }elijei neke supstance koje su dospele do slezine putem krvi.

Postoji veoma zna~ajan hemijski sistem za reciklaù koji ovdedeluje.

]elije makrofage pretvaraju u slezini protein hemoglobina, kojise nalazi u sastavu crvenih krvnih zrnaca koja su oni progutali, ubilirubin, pigment ù~i. Zatim se bilirubin osloba|a u vensku cirku-laciju i {alje do jetre. U tom obliku moè biti izba~en iz tela, zajed-no sa ù~i. Me|utim, molekul gvo`|a koji se nalazi u bilirubinu,koji }e biti izba~en iz creva zajedno sa ù~i, redak je materijal kojije veoma dragocen telu. Zbog toga se gvo`|e apsorbuje u izvesnimregionima tankog creva, i odatle prvo ide do jetre, a zatim do


ko{tane srì. Ovde je svrha istovremeno - izbacivanje bilirubina kojije {tetna supstanca, i vra}anje gvo`|a.

Ravnoteà bilirubina je presudna za dobro funkcionisanje~ovekovog organizma. To je zna~ajno zbog toga {to i najmanji prob-lem u sistemu moè da dovede do ozbiljnih ishoda. Jedan odnajboljih primera za to javlja se u slu~aju kada koli~ina bilirubinaporaste iznad odre|enog nivoa, u telu se razvija ùtica. Me|utim,}elije u na{em telu, koje kao da su svesne te opasnosti, velikom pre-cizno{}u izbacuju {tetne materije iz tela, dok istovremeno me|unjima odabiraju korisne i ponovo ih koriste.

Skladi{tenje crvenih krvnih zrnaca

Sposobnosti slezine tu ne prestaju. Slezina skladi{ti odre|enukoli~inu krvnih }elija (crvenih krvnih zrnaca i trombocita). Re~"skladi{ti" moè da nas navede da pomislimo na sliku odvojenihodeljaka u slezini koji mogu da budu upotrebljeni za skladi{tenje.Me|utim, slezina je mali organ i nema prostora koji moè da isko-risti kao prostor za skladi{tenje. U takvim slu~ajevima, slezina se {irida bi napravila prostor za crvena krvna zrnca i trombocite. Slezinauve}ana usled nekih bolesti, moè tako|e da ima uve}an prostor zaskladi{tenje.

Doprinos ratu

Kada se mikrobna infekcija ili nekadruga bolest razvije, telo organizujeodbrambeni napad na tog neprijatelja,navode}i }elije ratnike da seumnoàvaju. U takvim trenucima,slezina poja~ava proizvodnju limfocita imakrofaga. Tako slezina u~estvuje u"hitnoj operaciji" koja se pokre}e utrenucima kada bolest moè da nanese{tetu ljudskom telu.

50

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Limfni ~vorovi - drugi proizvodni centar

U ljudskom telu postoje policijske snage i policijska obave{tajnaslu`ba raspore|ena {irom tela. U tom sistemu, tako|e postoje poli-cijske stanice koje imaju policajce na du`nosti i koje proizvode novepolicajce kada je to potrebno.

Ovaj sistem je limfni sistem, a policijske stanice su limfni ~vorovi.Policajaci u tom sistemu su limfociti.

Limfni sistem je sam po sebi ~udo stvoreno za dobrobit~ove~anstva. Ovaj sistem sastoji se od limfnih sudova koji se pro-stiru kroz ~itavo telo, limfnih ~vorova koji su locirani na odre|enimmestima na tim sudovima, limfocita koji nastaju u limfnim ~vorovi-ma, i koji patroliraju u limfnim sudovima, i limfne te~nosti kojakruì u limfnim sudovima u kojoj plivaju limfociti.

Sistem radi na slede}i na~in: limfna te~nost u limfnim sudovima{iri se kroz telo i dolazi u dodir sa tkivom lociranim oko kapilaralimfnih sudova. Limfna te~nost koja se, odmah posle tog kontakta,vra}a do limfnih sudova, donosi sa sobom informaciju o tim tkivi-ma. Ti delovi informacije prenose se do najblièg limfnog ~voralociranog na limfnim sudovima. Ako je bilo kakva neprijateljskaakcija zapo~ela u tkivima, informacija o njoj stiè do limfnog ~vorapomo}u limfne te~nosti.

U slu~aju prepoznavanja bilo kakve opasnosti, prilikom ispiti-vanja prirode neprijatelja, ogla{ava se uzbuna. Na ovom mestu, ulimfnim ~vorovima po~inje brza proizvodnja limfocita i nekihdrugih }elija ratnika.

Posle proizvodnog stupnja, novi vojnici se transportuju na frontgde se vodi bitka. Ti novi vojnici putova}e limfom od limfnih~vorova do limfnih sudova. Vojnici, koji pre|u u krvni sistem izlimfnih sudova, kona~no stiù na boji{te. Zbog toga limfni ~voroviu inficiranom regionu prvi oti~u. To pokazuje da je u tom regionupove}ana proizvodnja limfocita.

Ponovimo ukratko funkcionisanje sistema:- Specijalni transportni sistem koji pokriva celo telo.


- Stanice limfnih ~vorova razbacane {irom razli~itih regiona utelu.

- Obave{tajna operacija usmerena prema neprijateljskim }elija-ma.

- Proizvodnja vojnika na osnovu rezultata obave{tajnog izve{taja.Nemogu}e je da je ovaj sistem, koji bi propao zbog nedostatka

samo jednog svog elementa, nastao postepenim razvojem tokomvremena. Na primer, sistem sa limfnim ~vorovima i limfocitima, alibez limfnih sudova, ne bi bio ni od kakve koristi. Sistem moèpravilno da radi samo ako su svi njegovi elementi istovremenostvoreni.

52

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Ako neprijatelj savlada sve prepreke i uspe da u|e u telo, to nezna~i da je odbrambena vojska poraèna. Sasvim suprotno, pravi ratje tek zapo~eo i glavni vojnici ulaze u igru na ovom stupnju. Prvivojnici koji se sre}u sa neprijateljem su }elije guta~i, to jest, fagoc-iti, koji neprestano putuju u na{em telu i prate de{avanja.

To su "specijalne }elije ~ista~i", koje vare neèljene mikrobe kojisu prodrli u unutra{njost tela i uzbunjuju odbrambeni sistem kadaje to neophodno.

Odre|ene }elije odbrambenog sistema zarobljavaju, usitnjavaju,vare i uklanjaju minijaturne ~estice i te~ne strane materije koje suu{le u telo. Ovaj doga|aj se naziva "fagocitoza" (}elijsko gutanje).

Fagocitoza je jedan od najzna~ajnijih elemenata imunog sistema.Ona obezbe|uje trenutnu i efektivnu za{titu od infekcija.

Fagociti predstavljaju "policijske snage tela". Oni mogu da seistraùju pod dva odre|ena naslova.

1. Pokretne policijske snage: one kruè u krvi i kada je toneophodno kre}u se izme|u tkiva. Te }elijske jedinice, koje cirkuli{ukroz telo, tako|e sluè kao ~ista~i.

2. Nepokretne policijske snage: to su nepokretne makrofage, kojise nalaze u pukotinama u raznim tkivima. One bez pokretanja vr{efagocitozu mikroorganizama na mestu na kome se nalaze.

Ako se neprijateljski antigeni (strani mikroorganizmi) pojave umalom broju tako da prisutne }elije guta~i mogu da se pozabave

]ELIJE NA DU@NOSTIU IMUNOM SISTEMU

njima, oni to ~ine bez dodatne uzbune. Ali, ako mikroba-neprijateljaima u prevelikom broju, }elije guta~i mo`da ne mogu da ih drèpod kontrolom. Po{to ne mogu sve da svare, oni pove}avaju svojedimenzije. Kada se napune antigenima, }elije pucaju, prouzrokuju}iotpu{tanje te~ne supstance (gnoj). To ne zna~i da je rat izgubljen.Do sada su }elije guta~i tek srele mikrobe, koji treba da savladajujo{ puno prepreka. Formiranje gnoja aktivira limfocite, koji suoslobo|eni iz ko{tane srì, limfnih ~vorova i iznad svega iz timusa.U drugom talasu odbrane, novopristigle odbrambene }elije napada-ju sve {to na|u u okolini, uklju~uju}i }elijske ostatke, dostupneantigene, pa ~ak i stara bela krvna zrnca. Ove odbrambene }elije suprave }elije guta~i - makrofage, tip fagocita.

54

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Fagocitoza u toku. Makrofaga (ùto) vari bakterije (plavo).

Makrofage - jedinice prve pomo}i

Kada rat postane intenzivan, makrofage ulaze u akciju.Makrofage funkcioni{u na specifi~an, samo njima odre|en na~in.One se ne uklju~uju u borbu jedan na jedan kao antitela. Za raz-liku od antitela, one ne rade po sistemu sli~nom bombi namenjenojsamo jednoj meti. Kao pu{ka koja ispaljuje sa~mu, ili bomba kojamoè da bude usmerena na vi{e meta istovremeno, makrofage uisto vreme mogu da uni{te veliki broj neprijatelja.

Kao i sve druge odbrambene }elije, makrofage su tako|e izve-dene iz ko{tane srì. Makrofage, koji imaju veoma dug ìvotni vek,mogu da ìve mesecima, pa ~ak i godinama. Uprkos njihovoj malojveli~ini (10-15 mikrometara), one su neophodne ~oveku. One pose-duju sposobnost da apsorbuju i vare velike molekule u }eliji proce-som fagocitoze (gutanja).

Njihova karakteristi~na sposobnost varenja ~ini ih ~ista~imaodbrambenog sistema. One uklanjaju sve materije koje moraju dabudu po~i{}ene kao {to su mikroorganizmi, kompleksi antigen-antitelo i druge supstance po strukturi sli~ne antigenima. Na krajutih procesa, supstance koje su kvalifikovane kao antigeni se vare itako ne predstavljaju dalju opasnost za organizam.

Op{ta uzbuna

Kada je zemlja uklju~ena u rat, progla{ava se op{ta mobilizacija.Ve}ina prirodnih izvora i budèt tada se tro{e za vojne potrebe.Ekonomija se tako preraspore|uje da zadovolji potrebe te izuzetnesituacije i ta zemlja se uklju~uje u sveop{ti ratni napor. Sli~no tome,odbrambeni sistem tako|e objavljuje masovnu mobilizaciju, regru-tuju}i sve svoje elemente za borbu sa neprijateljem. Da li se pitatekako se to odigrava?

Ako neprijatelja ima vi{e nego {to trenutno raspoloìvemakrofage mogu da uni{te, zapo~inje izlu~ivanje specijalne sup-stance. Ime ove supstance je "pirogen" i ona predstavlja jednu vrstupoziva na uzbunu.

]elije na du`nosti u imunom sistemu55

Po{to proputuje dug put, "pirogen" stièdo mozga u kome stimuli{e centar za izazi-vanje groznice. Kada je jednom uzbunjen,mozak pokre}e alarm u telu i doìvljavagroznicu. Pacijent sa groznicom prirodnoose}a potrebu za odmorom. Tako se energi-ja neophodna odbrambenoj vojsci ne tro{inegde drugde. Pirogen proizveden odstrane makrofaga je savr{eno pode{en daaktivira mahenizam za izazivanje groznice.Prema tome, svi, makrofage i pirogen i cen-tar za povi{enje temperature i mozak, mora-ju da budu istovremeno stvoreni.

Kao {to je postalo o~igledno, savr{eniplan je na delu. Svaka potreba savr{eno seuklapa da taj plan uspe; makrofage, piroge-na supstanca i druge sli~ne supstance, cen-tar za groznicu i mehanizmi koji stvarajugroznicu u telu...

U odsustvu bilo kog ~inioca, sistem jed-nostavno ne bi radio. Prema tome, nikako sene moè tvrditi da je takav sisem mogao danastane korak po korak, evolucijom.

Ko je onda na~inio taj plan?Ko zna da groznica mora da nastane i da

samo na taj na~in energija neophodnaodbrambenoj vojsci ne}e biti potro{enanegde druge?

Da li su to makrofage?

Makrofage su samo si}u{ne }elije nev-idljive golim okom. One nemaju sposobnost

56

Desno se mogu videti makrofage dok poku{avaju da svare strane materije.

Makrofaga dok korak pokorak vari bakterije.Makrofaga pruà nastavkeda bi zarobila bakterije.

1

Bakterije su zarobljeneunutar produètakamembrane makrofage.

2

Bakterijekoje suzarobljene umembranimakrofage,bivajuapsorbovanejedna pojedna.

3

da misle. One su ìvi organizmi koji samo slu{aju ve} uspostavljensuperironi red; one samo izvr{avaju svoje du`nosti.

Da li je to mozak?Svakako ne. Ni mozak ne poseduje bilo kakvu mo} da ne{to

stvara ili proizvodi. Kao i kod svih drugih sistema i ovaj sistemtako|e nije u poziciji da daje nare|enja, ve} da ih slu{a i da im sepot~injava.

Da li je to ~ovek? Svakako ne. Taj sistem {titi ~oveka od sigurne smrti, iako on nije

~ak ni svestan da takav savr{en sistem deluje u njegovom sop-stvenom telu. âk i kada bi ~ovek naredio razvoj vojske u svomtelu, koja bi se borila sa neprijateljem i prouzrokovala groznicu, ikada bi obezbedio da ta vojska neprestano radi u celokupnom nje-govom telu, on jednostavno ne bi imao ideju {ta da ~ini.

Danas, ~ove~anstvo nije u stanju ~ak ni da shvati detaljeprisutnog reda u odbrambenom sistemu, uprkos celokupnojtehnologiji koju ima na raspolaganju - jo{ manje da ga imitira.

O~igledna je ~injenica da je ~ovek stvoren sa svim svojim odlika-ma na svom mestu. Voljno ili nevoljno, on se pokorava svomTvorcu i sistemima koje je On uspostavio.

Prenos informacije

Snabdevanje limfocita je jo{ jedna neverovatna funkcija makrofa-ga. Limfociti, to jest B i T }elije, koje su pravi heroji odbrambenogsistema, dobijaju informacije o neprijatelju preko makrofaga. Poslefagocitoze antigena, antigen-prezentuju}e }elije idu do limfnih~vorova (limfnog tkiva), kroz limfne kanale.

Ovo je veoma zna~ajan detalj. Samo ako poseduje svest i razum,}elija moè da obezbe|uje i prenosi informaciju o neprijatelju doodgovaraju}ih centara. Da bi }elija makrofaga znala da }e ta infor-macija biti obra|ena od strane limfocita, mora da bude savr{enoinformisana o op{toj strategiji odbrambenog sistema. Veoma je jasnoda je makrofaga, kao i sve druge }elije, poslu{an element potpunointegrisanog sistema.

60

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Makrofaga (A) poku{ava da dosegne bakterije (C) i zarobi ih produètkomzvanim pseudopodija (B).

(B)

(C)

(A)

Limfociti - vrhunski heroji

Limfociti su glavne }elije odbrambenog sistema. Intenzivan rat utelu moè da bude dobijen samo krajnjim naporima limfocita.@ivotne pri~e ovih }elija pune su neverovatno zanimljivih i zadiv-ljuju}ih stupnjeva od kojih je svaki pojedina~no dovoljan da prikaèoronulu prirodu teorije evolucije.

Ovi odva`ni ratnici su prisutni u ko{tanoj srì, limfnim ~vorovi-ma, pljuva~nim `lezdama, slezini, krajnicima i zglobovima. Limfocitisu primarno prisutni i nastaju u ko{tanoj srì.

Formiranje limfocita u ko{tanoj srì je jedan od najmisterioznijihdoga|aja u biologiji. Ovde ishodne }elije brzo prolaze kroz odre|enbroj biolo{kih stupnjeva i preuzimaju potpuno novu strukturu pret-varaju}i se u limfocite. (Ishodna }elija je nespecijalizovana }elija odkoje nastaju specifi~ne specijalizovane }elije, kao {to su krvne }elije.)Kada se uzme u obzir da se uprkos velikom razvoju geneti~koginènjeringa pretvaranje ~ak i najobi~nije mikrobne vrste u drugusli~nu vrstu smatra nemogu}im, misterija ovog doga|aja, koji seodigrava u ko{tanoj srì, postaje jo{ ve}a. Ta misterija, koju nau~nicido danas nisu re{ili, veoma je jednostavan proces za na{e telo. Zbogtoga su mnogi evolucionisti~ki usmereni nau~nici priznali da pri~eo prirodnom odabiranju ili mutacijama ne mogu da objasne mis-teriju takvog preobraàja. Prof. dr Ali Demirsoj naveo je da sloèna}elija kao {to je limfocit, koja nosi skoro celokupnu odgovornost zauspeh rata, nije mogla da evoluira od jednostavne }elije:

"Sloène }elije nikada nisu stvorene od primitivnih }elija evolu-cionim procesom, kako je nedavno predloèno." 7

Ova ~injenica je u stvari veoma dobro poznata dana{njimnau~nicima. Pa ipak, o~igledno je da }e prihvataju}i tu ~injenicu bitipodjednako obavezni da prihvate postojanje Tvorca. To je ne{to {tove}ina od njih nije voljna da u~ini.

Poznati biohemi~ar Majkl Bih (Michael J. Behe) izjavljuje daevolucionisti zanemaruju neke ~injenice zato {to poku{avaju danegiraju postojanje Tvorca:

62

ÛDO IMUNOG SISTEMA

"Tako|e i naàlost, previ{e ~estoje odbacivana kritika od stranenau~ne zajednice zbog straha oddavanja municije zastupnicimastvaranja. Ironi~no je da je u imeza{tite nauke, ubedljiva nau~nakritika prirodnog odabiranjaba~ena u stranu." 8

Limfociti, proizvodi tog miste-rioznog preobraàja, koji pred-stavlja jednu od ~injenica koje sepotcenjuju, igra veoma zani-mljivu ulogu u odbrambenomsistemu. Oni proveravaju telesne}elije nekoliko puta na dan da bivideli da li ima bolesnih }elija.Ako na|u bilo kakve bolesne ili

stare }elije oni ih uni{tavaju. Postoji skoro sto biliona }elija u na{emtelu (bilion = hiljadu milijardi), a limfociti predstavljaju samo 1%.

Zamislite sada Zemlju koja ima veoma veliku populaciju, oko 100biliona. Broj zdravstvenih radnika (limfocita) bi onda bio oko 1 bi-lion. Ako je trenutna svetska populacija oko 7 milijardi, broj ljudikoji ìvi na na{oj zami{ljenoj Zemlji bi bio skoro 14 miliona 285 hi-ljada puta ve}i od svetske populacije. Da li bi bilo mogu}e da svistanovnici Zemlje sa tako velikom populacijom budu pregledanijedan po jedan, i to {tavi{e, nekoliko puta u toku istog dana?

Svakako }ete re}i ne, ali taj se proces svakog dana vr{i u va{emtelu; limfociti kruè telom nekoliko puta na dan da bi izvr{ilizdravstveni pregled.

Da li je mogu}e pripisati slu~aju kranje organizovanu radnju takovelikog broja ìvih organizama?

Da li slu~ajnosti mogu da prouzrokuju da svaki od bilion lim-focita vr{i pun zahteva i teàk zadatak?

Svakako ne!


Limfociti u ratu (ùto), bore se sa}elijama raka.

Tvorac, davalac ìvota, stvorio je svaki od tih bilion limfocita iopremio ih odgovorno{}u za{tite ~oveka.

Limfociti imaju veoma zna~ajnu ulogu u borbi protiv glavnihinfektivnih bolesti kao {to su sida, rak, besnilo i tuberkuloza, iozbiljnih bolesti kao {to su angina i reumatizam. Naravno, to nezna~i da limfociti nemaju nikakvu ulogu u odnosu na druge bolesti.âk i obi~na prehlada nije ni{ta drugo ve} borba koju vode lim-fociti da bi izvan tela dràli te veoma opasne viruse obi~neprehlade.

Ljudsko telo kori{}enjem antitela moè da pobedi mnoge svojeneprijatelje. To nas moè navesti da se pitamo za{to limfociti direk-tno interveni{u u ratu, kada ve} daju zna~ajan doprinos uproizvodnji antitela. Me|utim, neki mikrobi su toliko smrtonosnida su za njihovo uklanjanje neophodni veoma jaki hemijski toksi-ni. Prema tome, neki limfociti koriste te hemijske toksine i direktnou~estvuju u ratu.

Kako bi onda odbrambeni sistem zaustavio te neprijatelje?Prvo, hemi~ari i laboratorija bi bili neophodni za proizvodnju

toksina. Struktura potrebnog materijala je previ{e specijalna da bi semogla formirati slu~ajno. Tvorac, koji zna da }e se ljudsko telosuo~iti sa takvim neprijateljem, ili preciznije, koji je dopustio pos-tojanje takvog neprijatelja da bi ~ovek bio upozoren, tako|e je daolimfocite za sintezu tih toksina.

Prema tome, da li je hemijski materijal zadovoljavaju}i?Ne, jer ta supstanca ne moè slobodno da cirkuli{e u krvi, po{to

bi to tako|e donelo i smrt sopstvenim }elijama. Kako }e ti toksini biti upotrebljeni bez nano{enja {tete na{im }eli-

jama?Odgovor na to pitanje sakriven je u savr{enosti stvaranja lim-

focita. Toksini se sme{taju u kesice sme{tene na }elijskoj membranilimfocita. To pomaè da se hemijsko oru`je lako iskoristi. Limfocitubrizgava taj toksin samo u slu~aju kada dodirne neprijateljsku}eliju, ubijaju}i je na kraju. Postoje dva tipa limfocita: B }elije iT }elije.

64

ÛDO IMUNOG SISTEMA

B }elije - fabrike oru`ja u ljudskom telu

Neki od limfocita koji su proizvedeni u ko{tanoj srì odvajaju sekada sazru i postanu potpuno funkcionalni, i transportuju se dolimfnih tkiva krvlju. Ti limfociti se zovu B }elije.

B }elije su fabrike oru`ja za telo, jer one proizvode proteine,zvane antitela, koji sluè za napadanje neprijatelja.


Imuni pojedinci, T}elije ubice napadajui uni{tavaju }elijekoje nose strani anti-gen, kao {to su }elijezaraène virusima ili}elije raka. T }elijeimaju vakuole kojesadrè hemikalijuzvanu perforin, jerona otvara rupe na}elijskim membrana-ma. Tokom tog procesaubijanja, vakuole naT }eliji se spajaju sa}elijskom membra-nom i osloba|ajujedinice proteina per-forina. Te jedinice sekombinuju i stvarajupore na ciljnoj mem-brani. Zatim ulazete~nosti i soli tako dana kraju ciljna }elijapuca.

Jedro T }elije

Vakuola u T }eliji

Molekuli perforina

Unutra{njost citotoksi~ne T }elije

(T }elije ubice)Membrana

T }elije

Unutra{njostciljne }elije

Membrana ciljne }elije

Put B }elija

]elije podleù veoma sloènom procesu pre nego {to postanu B}elije. Te }elije moraju prvo da pro|u surov test da bi postale rat-nici koji }e {tititi ljudsko zdravlje.

U svojoj prvobitnoj fazi, B }elije preraspore|uju delove gena koji}e formirati molekul antitela. Ti geni se aktivno prepisuju ~im jepreraspore|ivanje zavr{eno. Na ovom mestu, veoma je va`nonapomenuti da si{u}ne }elije mogu da vr{e sloène zadatke kao {toje raspore|ivanje i prepisivanje. Ono {to se u stvari preraspore|ujei prepisuje je informacija. Informacija moè da bude raspore|ena iorganizovana samo od strane bi}a koje poseduje inteligenciju.[tavi{e, ishod raspore|ivanja je krajnje zna~ajan: ta informacija }ekasnije biti kori{}ena u proizvodnji antitela.

Preobraàj B }elija brzo napreduje. Po nare|enju koje dolazi iznepoznatog izvora, }elije proizvode proteine zvane "alfa" i "beta",koji okruùju }elijsku membranu. Na daljem nivou, ~itav nizsloènih procesa odigrava se u }eliji da bi bila omogu}enaproizvodnja nekih molekula koji }e joj otvoriti put da se veè zaantigen. Na kraju svih tih sloènih radnji, }elije se pretvaraju u fab-rike koje prepoznaju neprijatelja ~im na~ine kontakt sa njim i ustanju su da proizvedu milione razli~itih oru`ja.

66

ÛDO IMUNOG SISTEMA

B }elija tokom deobe

Da li svaka B }elija ostaje ìva?

[to se vi{e bavimo detaljima odbrambenog sistema, sve vi{enailazimo na ~uda. Kako je ranije napomenuto, B }elije proizvodeantitela. Antitela su oru`ja koja se proizvode samo da bi nanela{tetu neprijateljskim }elijama. Prema tome, {ta se de{ava ako oru`ja,koja proizvedu B }elije, pome{aju svoje mete i po~nu da napadajuprijateljske }elije?

U tom slu~aju, druge }elije {alju signal B }eliji. Taj signal je ustvari naredba }eliji da "izvr{i samoubistvo". Na kraju se aktivirajuneki enzimi u jedru }elije koji razlaù DNK }elije. Savr{enisamokontrolni mehanizam {titi telo, i kona~no samo B }elije kojeproizvode antitela, koja prouzrokuju {tetu neprijatelju, mogu daostanu ìve.

B }elije koje se sastoje samo od kompaktnog jedra i prvobitnoveoma malo citoplazme, podleù neverovatnim promenama kadanai|u na antigen. One po~nu da se dele vi{e puta i izgra|uju hi-ljade jedinica za sastavljanje unutar svoje citoplazme za proizvod-nju antitela, kao i prostrani sistem kanala za pakovanje i izbaciva-nje antitela. Jedna B }elija moè da izbaci vi{e od 10 milionamolekula antitela na ~as.

Ovde se samo jedna }elija transformi{e u fabriku dovoljnosposobnu da proizvede 10 miliona oru`ja na ~as, pri susretu saneprijateljem. Ako se setimo da ta }elija moè da proizvede razli~itaoru`ja za svaki od svojih vi{e miliona neprijatelja, moèmo bolje dashvatimo veli~inu ~uda koje se ovde odigrava.

Neke B }elije postaju "memorijske }elije". Te }elije ne u~estvujutrenutno u odbrani tela, ve} ~uvaju molekularne zapise ranijihnapada~a da bi ubrzale budu}i potencijalni rat. Njihova memorijaje veoma velika. Kada telo ponovo sretne istog neprijatelja, tada sebrzo pokre}e odgovaraju}a proizvodnja oru`ja. Tako odbrana posta-je brà i efikasnija.

Ovde ne moèmo, a da se ne zapitamo: "Kako ~ovek, koji sma-tra sebe za najnaprednije bi}e, moè da ima slabiju memoriju odsi}u{ne }elije?"


Po{to ne mogu da objasne ni kako se memorija normalnog~oveka formira i radi, evolucionisti ne poku{avaju da objasne pos-tojanje takve memorije kao stvar evolucije.

Ako bi komad tkiva veli~ine stotog dela milimetra imao samojedan deo informacije i tu informaciju koristio na najprecizniji na~inza dobrobit ~ove~anstva, ~ak bi i to bilo ~udo samo po sebi.Me|utim, ono na {to ovde mislimo ide daleko iznad toga. ]elijaskladi{ti milione delova informacije za dobrobit ~oveka i tu infor-maciju precizno koristi u kombinacijama koje su iznad ljudske mo}ishvatanja. ôvek moè da preìvi zahvaljuju}i mudrosti koju te}elije ispoljavaju.

Memorijske }elije su specijalno stvorene za za{titu ~ovekovogzdravlja. Tvorac ih je opremio jakom memorijskom sposobno{}u. Usuprotnom, bilo bi nemogu}e da }elija sama razvije strategiju i dau okviru te strategije da sebi odgovornost ~uvanja informacije.[tavi{e, }elija ~ak nije ni svesna takve potrebe; a jo{ manje ose}apotrebu da primeni takvu strategiju.

Pored toga, postoji jo{ jedno va`no pitanje o dobroj memorijimemorijskih }elija, na koje treba odgovoriti. Kod normalnog ~oveka,osam miliona }elija umre svake sekunde i odmah bivaju zamenjenenovim. Prema tome, metabolizam se neprestano obnavlja. Ipak,ìvotni vek memorijskih }elija mnogo je duì od ìvotnog vekadrugih }elija. Ta karakteristika im pomaè da za{tite ljude od bolestizahvaljuju}i informaciji kojom raspolaù. Te }elije, me|utim, nisuve~ne. Posle dugog vremenskog perioda, one na kraju umiru. Ovdenailazimo na veoma iznena|uju}u situaciju. Memorijske }elijeprenose informaciju koju poseduju slede}oj generaciji pre nego {toumru. Ljudi duguju tim memorijskim }elijama to {to ne oboljevajuiznova od istih bolesti koje su preleàli u detinjstvu (zau{ke, maleboginje itd.).

Kako onda te }elije mogu da znaju da moraju da prenesu tuinformaciju?

To svakako ne moè da bude pripisano samoj }eliji, ve} spsob-nosti koju joj je dao Tvorac.

68

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Kako B }elije prepoznaju neprijatelja?

U potpunom stanju spremnosti za rat, B }elije zatim u~e da raz-likuju neprijatelja od telesnih }elija pre nego {to po~nu da branetelo.

Na to ne moraju da tro{e puno napora, jer te }elije i antitela kojaproizvode mogu direktno da prepoznaju neprijatelja na osnovu nje-govog oblika, bez bilo kakve pomo}i. Receptor na njihovoj povr{inisre}e antigen za koji je programiran i vezuje se za nekoliko malihdelova koji postoje na njemu. Tako je antigen prepoznat kao stra-no telo. Na taj na~in B }elije lako mogu da prepoznaju antigene,kao {to su bakterije.

[ta je funkcija B }elije?

B }elije su kao ~uvari koji uvek traè mikrobe. Kada sretnu napa-da~a, one se brzo dele i po~inju da proizvede antitela. Ta antitelase vezuju za mikrobe kao receptori B }elija. Neprijateljske }elije,koje su antitelima ozna~ene kao strana tela, bivaju izba~ene iz telana kraju surove borbe sa fagocitima i T }elijama. Do trenutka kadaB }elije onesposobe neprijatel-ja, milionima antitela koje suproizvele, one su ga tako|eobeleìle da ga prepoznaju i}elije ubice. Ovde postoji jo{jedna zna~ajna ~injenica, kojaje podjednako va`na kao iuni{tavanje i obeleàvanjestranih }elija. To pitanje odnosise na veliki broj antitelaproizvedenih ograni~enim bro-jem gena.

Kao {to je detaljno istaknu-to u odeljku o "antitelima", B}elije koriste gene ljudskog tela


B }elija prekrivenabakterijama

Bakterije i virusi nosehemikalije na svojim po-vr{inama koje nazivamoantigeni. Neki limfocitiproizvode antitela kako bise vezali za antigene,omogu}avaju}i tako dabelo krvno zrnce lako svaribakteriju. Antitela imajukarakteristi~ne oblike ivezuju se samo za anti-gene za koja su proizvede-na. Kao {to je na gornjojslici ilustrovano, trougaoniantigen savr{eno odgovaraantitelu koje ima tro-ugaoni usek (gore levo).Pa ipak, isto antitelo(dole) ne odgovara okru-glom antigenu.

Bakterija

Antigen A

Antitelo A se takoproizvodi da bi se uklopilo sa antige-

nom A

Bakterija

Antitelo B setako proizvodida bi se uklopilo saantigenom B

Antitelo A u krvi

Antitelo B u krvi

Antitelo A se uklapa sa antigenomA na povr{ini bakterije i ~ini jebezopasnom.

Antitelo B ne}e se uklopiti sa antigenom A

Antitela sa neodgovaraju}imantigenima ne mogu da buduefektivna protiv bakterija.

Antitelo A ne}e se uklopiti sa antigenom B

za proizvodnju antitela. Me|utim, broj gena kod ~oveka je manji odbroja proizvedenih antitela. Ta situacija ne predstavlja nikakavproblem }elijama. Uprkos svim tim ograni~enjima, one uspevaju daproizvedu skoro dva miliona tipova antitela na ~as.9 B }elije praverazli~ite kombinacije raspoloìvih gena da bi izvr{ile gore pomenu-tu proizvodnju. Bukvalno je nemogu}e da }elija smisli te kombi-nacije. Nesvesnim }elijama data je sposobnost da se uklju~uju u tekombinacije voljom Tvorca.

Nijedna druga sila na nebesima i na Zemlji osim Tvorca nijesposobna da odredi ~ak nijednu odliku biliona }elija. Samo voljomTvorca postaje mogu}e da }elije vr{e takve matemati~ke operacijekao {to je proizvodnja odgovaraju}eg oru`ja za onesposobljavanjesvakog neprijatelja koji je napao }eliju.

Hrabri ratnici: T }elije

Neki limfociti odlaze do timusa, po{to su nastali u ko{tanoj srì.Limfociti, koji se tu umnoàvaju i sazrevaju, zovu se T }elije. Te}elije sazrevaju i formiraju dva razli~ita tipa: T }elije ubice i poma-ga~e. Posle tronedeljnog {kolovanja, T }elije odlaze do slezine,limfnih ~vorova i crevnog tkiva da sa~ekaju po~etak svoje misije.

Put T }elije

U pore|enju sa B }elijama, T }elije moraju da pro|u mnogosloèniji kurs da bi bile spremne da se upuste u misiju. Kao i B}elije, i one su u po~etku proste }elije. Te jednostavne }elije prolazekroz niz te{kih testova da bi postale T }elija.

U prvom testu, }elija se proverava da li moè da prepoznaneprijatelja ili ne. ]elije prepoznaju neprijatelja uz pomo}"MHC-a" (Major Histocompatibility Complex, glavni histokompati-bilni kompleks), lociranom na povr{ini neprijatelja koji predstavljamolekul koji antigen podvrgava seriji hemijskih procesa i prezentu-je ga T }elijama.


Na kraju, samo one }elije koje uspeju da prepoznaju neprijate-lja mogu da preìve. Druge nisu tolerisane i bivaju trenutnouni{tene.

Prepoznavanje neprijateljskih }elija samo po sebi ne osiguravaopstanak T }elija. Te }elije tako|e moraju da imaju mnogo znanjao bezopasnim supstancama i regularnim tkivima ljudskog tela, jertako moè biti spre~en nepotreban sukob, koji bi na kraju o{tetiotelo.

Diferencijacija T }elije po nare|enju koje prima

Za T }elije rat jo{ uvek nije zavr{en. Neke T }elije uni{ti}e samesebe po{to prime specifi~ne signale od drugih }elija.

72

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Bele krvne }elijestvorene u tkivulimfnog sistemarazvijaju se u lim-focite (B }elije i T}elije) ili monocite.Limfociti su klju~niigra~i u imunomodgovoru.Monociti mogu dase transformi{u uvelike fagocitne}elije (guta~e)zvane makrofage.

Limfoidnaprogenitorska}elija

Monoblast

Limfoblast

Limfocit

B }elijalimfocita

T }elijalimfocita

Monocit

Promonocit

U limfnom tkivu

U krvi

[ta je MHC (glavni histokompatibilni kompleks) molekul?

MHC molekul naro~ito je stvoren da pomogne T }elijama u prepoznavanjuneprijatelja. One podvrgavaju antigen seriji hemijskih procesa i prezentuju ga T}elijama. Uz pomo} MHC molekula mogu da budu detektovane ~estice virusa,molekuli }elija raka, pa ~ak i ~estice koje pripadaju unutra{njem delu bakterije.Postoji vaàn razlog zbog koga T }elije koriste MHC molekule. Oni im pomaùda probiju }elije doma}ina i lociraju prikrivene viruse. Me|utim, ~ak i pomo}MHC molekula nije dovoljna da T }elije ispune svoju funkciju. T }elijama sutako|e potrebne }elije pomaga~i. ]elije zvane APC (antigen-prezentuju}e }elije)sitne antigene na delove i uzimaju veoma zna~ajan deo antigena. Taj deo sadrìredosled amino-kiselina koji odre|uje identitet antigena. T }elija se aktivira kadaprimi tu informaciju o identitetu od APC }elija. Kao {to vidimo, postoji potrebaza savr{enim podsistemom odbrambenog sistema jo{ od po~etka rata.Odsustvo ~ak i jedne komponente iz ove obave{tajne mreè, na~injene odmnogih me|usobno povezanih podjedinica, u~inilo bi sistem beskorisnim. Podtim okolnostima, ne bi bilo razumno govoriti o slu~ajnosti u formiranju takointeligentnog sistema. Bavljenje takvim gledi{tima bilo bi isto {to i praznoverje.

Postoji mudrost na svim nivoima tog sistema koji je Tvorac savr{eno stvorio.Primer ovoga bi bio rad APC }elija koje dovode neprijatelja do T }elija. Ove }elijesu svesne da T }elije mogu da prepoznaju neprijatelja na osnovu njegovogredosleda amino-kiselina. To je jedan od hiljade dokaza da su obe vrste }elijastvorene od strane iste sile, to jest, Tvorca.

Makrofaga ili B }elija prezentuje antigen T }eliji pomaga~u. Da bi to postigli, anti-gen mora da bude svaren do peptida koji se kombinuju sa MHC proteinom.Kompleks se prezentuje T }eliji. Zauzvrat, T }elija pomaga~ proizvodi i lu~i lim-fokine koji stimuli{u T }elije i druge imune }elije.

Makrofaga prezentuje antigen

Bakterija saantigenima

MHCprotein

MHCantigen

kompleks

Peptidiantigena

MHCprotein

T }elijapomaga~

Limfokini

Antigen

T }elijapomaga~

Limfokini

B }elija prezentuje antigen

Postoji veoma ograni~ena informacija o signalima koji doprinoseda }elija nestane programiranom smr}u, da nastavi da ìvi ili dasazri i da se transformi{e. Sa nau~ne ta~ke gledi{ta, to ostaje jednaod nere{enih tajni odbrambenog sistema. Mnoge sli~ne }elije una{em telu primaju odnekud signale i po~inju da funkcioni{u naosnovu tog signala. Kako mogu te }elije, koje {alju signale jednedrugima, da budu svesne potrebe slanja signala? Malon Hogland(Mahlon B. Hoagland) postavlja isto pitanje u svojoj knjizi"Korenovi ìvota" (The Roots of Life ):

"Kako }elije znaju kada da prestanu da rastu? [ta im kaè daorgan ~iji su oni deo nije odgovaraju}e veli~ine?... Kakva jepriroda stop signala deobe? Ne znamo odgovor i nastavljamo daga traìmo." 10

Zaista, misterija preno{enja signala izme|u }elija jo{ uvek nijere{ena.

Od ishodne }elije normalno bi bilo o~ekivati da se deli da bi seformirale dve nove }elije koje poseduju iste odlike. Me|utim, preki-da~ sakriven u jednoj od }elija uklju~uje se prouzrokuju}i iznenad-

74

ÛDO IMUNOG SISTEMA

]elija koja uni{tava samu sebe (u sredini). Ovo programirano samouni{-tenje sluì obnovi tkiva ili odstranjivanju o{te}enih }elija.

nu promenu u }eliji. Ta nova }elija je T }elija koja }e se boriti zaljudsko telo. To nas navodi na slede}e pitanje:

Za{to se }elija transformi{e u potpuno razli~itu }eliju?Nauka jo{ uvek nije odgovorila na to pitanje. Nauka moè da

odgovori na pitanje kako se }elija transformi{e, ali nikada ne moèda objasni za{to bi }elija èlela da postane }elija borac. Niti moèda objasni ko je programirao }eliju da postane }elija koja }e brani-ti telo kada to bude bilo potrebno.

Samo oni koji priznaju postojanje Tvorca u potpunosti mogu dashvate odgovore na ta pitanja.


T }elija (levo) moè dadobije nare|enje da ubije,od strane dendritske }elije(dole levo, u pozadini) iliod makrofage (doledesno).

Tipovi T }elija

Postoje tri grupe T }elija: T }elije pomaga~i, T }elije ubice i T}elije prigu{iva~i. Svaka T }elija ima specijalni MHC molekul koji imomogu}ava da prepoznaju neprijatelja.

T }elije pomaga~i

Ove }elije moèmo smatrati administratorima sistema. Upo~etnim stupnjevima rata, one de{ifruju osobine stranih }elija kojesu apsorbovane od makrofaga i drugih }elija hvata~a antigena. Po{tosu primile signal, one stimuli{u T }elije ubice i B }elije da se bore.Ta stimulacija prouzrokuje da B }elije proizvode oru`ja zvanaantitela.

76

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Slika ilustruje kako }elija usitnjava mikrob na delove i prezentuje ga T }eliji.Kako slika desno prikazuje, T }elija }e biti aktivirana samo ako njegov antigenireceptor odgovara prezentovanom antigenu, ako CD4 molekul prianja za antigenkompleks i ako se drugi molekuli (desno) kombinuju jedni sa drugima. Ti si-gurnosti mehanizmi spre~avaju zrele T }elije od izazivanja imunog napada pro-tiv svog doma}ina.

Kako T }elija pomaga~ zapo~inje dejstvo?

Antigeni kompleks

]elija koja sadrìantigen

Mikrob

Mikroskopskidelovi

CD4

Antigenireceptor

T }elija pomaga~ (CD4)

T }elije pomaga~i lu~e molekul zvan limfokin kojim stimuli{udruge }elije. Taj molekul uklju~uje prekida~ u drugim }elijama izapo~inje ratnu uzbunu.

Sposobnost T }elija pomaga}a da proizvode molekul, koji aktivi-ra drugu }eliju, veoma je zna~ajan proces.

Prvo, proizvodnja tog molekula povezana je sa ratnom strategi-jom. O~igledno je da }elije ne mogu samostalno da smi{ljaju strate-giju, niti je strategija mogla da nastane prostim slu~ajem.

Razvijanje strategije tako|e ne bi bilo dovoljno. Molekul u }eliji,koji }e uklju~iti proizvodni klju~ u drugim }elijama, mora da budeprecizno proizveden. Zbog toga mora da bude savr{eno svestanhemijske strukture suprotne }elije.

Gre{ka na~injena u proizvodnji ovog molekula u potpunosti biparalisala odbrambeni sistem. To je zbog toga {to bi vojska bezkomunikacije bila uni{tena i pre nego {to bi pokrenula svojuodbranu.

Postojanje ovog molekula samo je po sebi dovoljno kao dokazapsurdnosti teorije evolucije. To je zbog toga {to je preduslov pos-tojanja sistema - postojanje ovog molekula od samog po~etka. AkoT }elija pomaga~ ne bi uspela da uzbuni druge }elije uz pomo}ovog molekula, ljudsko telo predalo bi se u borbi sa virusima.

T }elije ubice

T }elije ubice su najefikasniji elementi odbrambenog sistema. Uprethodnim poglavljima prou~avali smo kako se virusi onesposob-ljavaju proteinima zvanim antitela. Me|utim, postoje slu~ajevi kadaantitela ne mogu da stignu do virusa koji je zauzeo }eliju. U takvimokolnostima, T }elije ubice ubijaju bolesnu }eliju koja je inficiranavirusom.

Bliè ispitivanje postupka u kome T }elije ubice ubijaju bolesne}elije, otkri}e veliku mudrost i umetnost iskazanu u stvaranju.

T }elije ubice prvo moraju da razlikuju normalne }elije od onihu kojima se napada~i kriju. One re{avaju ovaj problem uz pomo}sistema (MHC molekula) koji im je dodeljen. Kada lociraju zauzete


T }elija (okruglog obli-ka) okruèna }elijomraka (sa rasutom cito-plazmom i isturenimvlaknima) (levo).

T }elije ubice (male), koje suokruìle }eliju raka (velika).

}elije, oni lu~e hemijsku supstancu. Taj sekret tone u membranu}elije, formiraju}i rupu povezivanjem supstanci u oblik bureta. Posletoga zapo~inje curenje iz }elije koja je puna pora i }elija umire.

T }elije ubice skladi{te to hemijsko oru`je u formi granula. Nataj na~in, to hemijsko oru`je uvek je spremno za upotrebu. Nau~nicisu bili zapanjeni otkri}em ~injenice da }elija proizvodi sopstvenooru`je i skladi{ti ga za budu}u upotrebu. Jo{ neverovatniji su detaljina~ina na koji }elija koristi to hemijsko oru`je.

Kada neprijatelj pri|e }eliji doma}inu, te mikrogranule kre}u sedo vrha }elije u smeru ka neprijatelju. Zatim dolaze u kontakt sa}elijskom membranom, prika~inju se za nju i kre}u}i se premaspoljnoj strani osloba|aju supstancu koju sadrè u sebi.

]elije prirodne ubice: "NK" (natural killer)

Limfociti koji nastaju u ko{tanoj srì, tako|e su dostupni u slezi-ni, limfnom ~voru i timusu. Njihova najzna~ajnija funkcija je ubi-janje }elija raka i }elija nosilaca virusa.

S vremena na vreme, neprijateljske }elije vr{e ekstremneaktivnosti. One se ponekada toliko dobro kriju u telesnim }elijamada ni antitela, ni T }elije ne mogu da ih prepoznaju kao neprijatelje.Spolja sve izgleda uobi~ajeno. U takvim slu~ajevima, odbrambenisistem nekako sumnja na anomaliju i "NK" }elije putem krvi jure katom regionu. Limfociti ubice okruùju }eliju i po~inju da je gurajusa svih strana. Na tom stupnju, neprijateljska }elija biva ubijenatoksi~nom supstancom koja je ubrizgana u nju.

Kako ove }elije prepoznaju neprijatelja, jo{ je jedno neodgo-voreno pitanje o odbrambenom sistemu. Receptori koji bi trebalo dabudu prisutni na njihovim povr{inama, koji im omogu}avaju daprepoznaju ciljne }elije, jo{ uvek nisu otkriveni. Prema tome, me-hanizam koji primenjuju u prepoznavanju neprijatelja jo{ uvek nijejasno shva}en.

Uprkos celokupnoj tehnologiji koju ima na raspolaganju,~ove~anstvo jo{ uvek ne moè da re{i detalje sistema koji te }elijekoriste za prepoznavanje neprijatelja. Mo`da }e budu}i tehnolo{ki


napredak baciti svetlo na te sisteme i taj predmet vi{e ne}e biti mis-terija. To bi tako|e bio deo dokaza koji potvr|uje savr{enostsada{njeg sistema i toga kako je savr{en plan uklju~en u njegovostvaranje.

Krvne }elije

- Trombociti: Zgru{avanje krvi predstavlja obi~an doga|aj, kojije uglavom zanemaren od strane ljudi. Me|utim, da ne postojisavr{en sistem koji to omogu}uje, ljudi bi dolazili u neugodnesituacije i ~ak od najmanjih povreda krvarili do smrti. Trombocit,jedna od belih krvnih }elija koje nastaju u ko{tanoj srì, sluì tojfunkciji. On tako|e sadrì supstancu zvani serotonin koja igrazna~ajnu ulogu u alergijskim reakcijama.

- Eozinofil: Ove krvne }elije imaju sposobnost da vr{e fagoci-tozu, to jest da uni{tavaju (fagocitoziraju) sve strane }elije kojedospeju u telo.

- Bazofil: Velika hrapava krvna }elija sa jednim jedrom, koja seu malim koli~inama nalazi u krvi, obilna je u ko`nim i crevnimvezivnim tkivima.

- Neutrofili: Sa antibakterijskim osobinama, ove krvne }elije {titeorganizam od stranih materija. Kao dodatak tome, one pomaùodbrambenom sistemu svojim sposobnostima fagocitoze.

Antigen prezentuju}e }elije: "APC"

Du`nost ovih }elija je da pokaùantigen (neprijatelja) T }elijama.Za{to bi }elija vr{ila takvu funkciju -va`nu odgovornost - svakako zahte-va dalje razmatranje. Ona zna da T}elije brane ljudsko telo, prepoznajeneprijatelja i prezentuje neprijatelja,

80

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Krvne }elije

koga zarobljava T }elijama, kako bi im obezbedila obave{tenje onjima.

Za{to bi }elija to ~inila? Po teoriji evolucije, ta }elija bi trebalo dase brine samo za svoje dobro. Me|utim, ona sluì sistemu, iako neprima nikakve koristi od njega.

Ono {to je jo{ zanimljivije jeste da su APC veoma svesne potre-ba T }elija. Na osnovu toga, APC }e razoriti neprijateljsku }eliju i T}eliji pokazati samo redosled aminokiselina. To zna~i da je APCsvesna da }e T }elija izvu}i potrebnu informaciju iz tog redosleda.

Na ovom mestu, korisno bi bilo podsetiti se jedne stvari:spomenuli smo delovanje kao {to je "znanje", "prora~un", "mi{lje-nje", "sluènje". Bez sumnje, ta delovanja zahtevaju odre|enu sves-nost. Nemogu}e je da bi}e bez svesti ili volje ima takvo delovanje.


Gore su slike krvnih }elija

Limfociti

Neutrofil

Eozinofil

Bazofil Trombocit

Pa ipak, ovde govorimo o tim mogu}nostima kao da su svoj-stve-na tim minijaturnim entitetima: obi~nim, si}u{nim, nesvesnim }eli-jama. Prema tome, ko daje tu svesnost, sposobnost i veli~anstvenesisteme tim }elijama?

Odgovor na to pitanje je veoma o~igledan. Tvorac je taj kojistvara APC i T }elije, kao i sve druge }elije u telu, na skladan na~in,usmerene da sluè istom sistemu.

82

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Primeri APC-a su makrofage. One to ~ine uvla~e}i stranu materiju u {upljinu usvojoj citoplazmi - deo }elije van jedra - i dodaju}i hemikalije za razlaganje. Tehemikalije razlaù bakterije na fragmente proteina od kojih su na~injene, frag-mente koji su sada bezopasni, ali koji tako|e mogu da budu iskori{}eni.

Peptidni fragmentantigena

Mesto prezentovanja peptida

Antigen prezentuju}a }elija(makrofaga)

Do sada smo govorili o op{toj strukturi odbrambenog sistema,njegovim organima, }elijama i neprijateljima. U ovom poglavlju,prou~i}emo smrtonosni rat izme|u na{eg odbrambenog sistema ineprijateljskih }elija, i kako se priprema ~udesna odbrana na{eg tela.

Hrabra bitka koju vodi na{ odbrambeni sistem sastoji se iz triva`na stupnja:

1. Prepoznavanje neprijatelja, prva akcija.2. Napad prave vojske, sveop{ti rat.3. Vra}anje na normalno stanje.Odbrambeni sistem mora jasno da prepozna neprijatelja pre

nego {to po~ne bitku. To je zbog toga {to se svako angaòvanje raz-likuje jedno od drugog u zavisnosti od tipa neprijatelja. [tavi{e, akoova informacija ne bude pravilno predata, na{ odbrambeni sistemmoè da napadne }elije sopstvenog tela.

Fagociti, poznati kao }elije ~ista~i odbrambenog sistema, preuzi-maju prvu akciju. Oni se bore prsa u prsa sa neprijateljem. Oni sukao pe{adinci koji se bajonetima bore protiv neprijateljskih jedini-ca.

Ponekad, fagociti ne mogu da se izbore sa rastu}im brojemneprijatelja. U tom slu~aju, velike }elije fagocita, makrofage, ulaze uborbu. Moèmo da uporedimo makrofage sa konjicom koja prose-ca svoj put kroz neprijateljsku sredinu. U isto vreme, makrofage

KORAK PO KORAKDO SVEOP[TEG RATA

IZVANREDNAKOMUNIKACIJA

1. Makrofaga koja gutanapada~ki organizam vezuje seza T }eliju pomaga~a. Sekret kojiaktivira T }eliju pomaga~a (inter-leukin, IL-1) tako|e stimuli{emozak da povisi telesnu tempe-raturu. To prouzrokuje uobi~a-jenu prehladu, koja zauzvratpove}ava aktivnost imunih }elija. 2. Kada je jednom aktivirana, T }elija pomaga~ proizvodi interleukin 2 (IL-2) kojiprouzrokuje da se druge T }elije pomaga~i i T }elije ubice razviju i dele. (BCGF - faktor rasta B }elija) 3. Kada se broj B }elija pove}a, T }elije proiz-vode drugu supstancu, koja nare|uje B }eli-jama da prestanu da seumnoàvaju i po~nu daproizvode antitela. (BCDF - faktor razvoja B }elija) 4. Istim signalom, T }elije pomaga~i tako|e aktiviraju T }elije ubice.

Kada bi ljudima bilo dato nare|enje dausmeravaju ~ak i samo ovaj signalnisistem, ìvot bi im svakako bio prili~noteàk.

lu~e te~nost, koja pokre}e op{tu uzbunu u telu da bi povisila tem-peraturu tela.

Makrofage imaju jo{ jednu va`nu karakteristiku. Kada }elijamakrofaga zarobi i proguta virus, ona cepa odre|eni deo virusa,koji zatim nosi na sebi kao zastavu. To sluì kao znak drugim ele-mentima odbrambenog sistema, a tako|e i kao predmet informaci-je.

Kada se jednom skupljena informacija predstavi T }elijamapomaga~ima, pomo}u koje one identifikuju neprijatelja, njihov prvizadatak je da trenutno uzbune T }elije ubice, stimuli{u}i ih da seumnoàvaju. Stimulisane T }elije ubice vrlo brzo posta}e ogromnavojska. To nije jedina funkcija T }elija pomaga~a. One tako|e osi-guravaju da jo{ fagocita stigne na boji{te dok one prenose skupljenuinformaciju o neprijatelju, slezini i limfnim ~vorovima.

Kada jednom limfni ~vorovi prime tu informaciju, aktiviraju se B}elije koje su ~ekale na svoj red. (B }elije nastaju u ko{tanoj srì, azatim odlaze do limfnih ~vorova gde ~ekaju svoj red da obavekoristan posao).

Aktivirane B }elije prolaze kroz niz stupnjeva. Svaka stimulisanaB }elija po~inje da se umnoàva. Proces umnoàvanja se nastavlja,dok se ne formiraju hiljade istovetnih }elija. Zatim B }elije, koje suspremne za rat, po~inju da se dele i transformi{u u plazma }elije.Plazma }elije tako|e lu~e antitela, koja }e se koristiti kao oru`jetokom borbe sa neprijateljem. Kako je napomenuto u ranijimpoglavljima, B }elije su sposobne za proizvodnju hiljade antitela usekundi. Ta oru`ja su veoma korisna. Sposobna su da se prvo veùza neprijatelja, a zatim da uni{te biolo{ke strukture neprijatelja(antigena).

Ako virus u|e u }eliju, antitela ne mogu da uhvate virus. Naovom mestu, T }elije ubice ponovo ulaze u igru i prepoznaju}iviruse unutar }elija uz pomo} MHC molekula - ubijaju }eliju.

Me|utim, ako se virus uspe{no kamuflira, izbegavaju}i pa`nju T}elija ubica, onda "}elije prirodne ubice", skra}eno zvane NK, ulaze

Korak po korak do sveop{teg rata85

RATOVI ]ELIJA

Virus

Makrofaga

T }elija pomaga~

T }elija ubica

B }elija

Antitelo

T }elija prigu{iva~

Memorijska }elija

RAT POÎNJEKako virusi po~inju da napadajutelo, neke od njih }e, zbog svojihantigena, uhvatiti makrofage iuni{titi. Neke od miliona T }elijapomaga~a, koje putuju u krvnomsistemu, imaju sposobnost da"~itaju" taj specifi~ni antigen. Ovenaro~ite T }elije postaju aktivnekada se veù za makrofage.

1

Jedinice se umnoàvajuJednom aktivirane, T }elije poma-ga~i po~inju da se umnoàvaju.One tada upozoravaju T }elijeubice i B }elije, kojih je malo i kojesu osetljive na neprijateljski virus,da se umnoàvaju. Kada se broj B}elija pove}a, T }elije pomaga~i im{alju odre|eni tip signala dazapo~nu sa proizvodnjom antitela.

2

Pobeda nad infekcijomDo sada su neki virusi uspe{noprodrli u }elije. Jedino mesto ukome virusi mogu da seumnoàvaju jesu }elije u telu.Hemijskim materijama koje lu~e, T }elije ubice prouzrokuju smrt tih}elija bu{e}i njihove membrane iuklanjaju}i elemente koji se nalazeunutra. Tako one spre~avaju da sevirus razmnoàva u }eliji. Drè}i sedirektno na povr{ini virusa, antitelaih deaktiviraju i spre~avaju da nenapadnu druge }elije. Zna~i, infici-rane }elije bivaju uni{tene hemij-skim supstancama koje supripremljene pre napada.

3

Posle rataPo{to je bitka dobijena, a bolestiskorenjena, T }elije prigu{iva~izaustavljaju ceo ofanzivni sistem.Memorijske T i B }elije ostaju ukrvi i limfnom sistemu da bi trenut-no mogle da se aktiviraju u slu~ajuda nai|u na virus istog tipa.

4

u akciju. Te }elije uni{tavaju }elije koje su u svojoj unutra{njostiugostile viruse, a koje druge }elije ne mogu da prepoznaju.

Po{to je bitka dobijena, T }elije prigu{iva~i zaustavljaju rat. Iakoje rat zavr{en, on nikada ne}e biti zaboravljen. Memorijske }elijezapamtile su neprijatelja u svojoj memoriji. Ostaju}i godinama utelu, te }elije pomaù da odbrana bude brà i efikasnija, ako pono-vo sretne istog neprijatelja.

Heroji ovog rata nisu imali nikakvu vojnu obuku.Heroji ovog rata nisu ljudi sposobni da misle. Heroji ovog rata su }elije koje su toliko si}u{ne da jedva mogu

da prekriju jednu ta~ku kada ih se skupi vi{e miliona.[tavi{e, ta neverovatna vojska ne kre}e u rat sama. Ona proizvo-

di sva oru`ja koja }e koristiti tokom rata; sama pravi sve ratneplanove i strategije i ra{~i{}ava boji{te posle rata. Kada bi svi ti pro-cesi bili ostavljeni ~ovekovoj kontroli, a ne }elijama, da li bismoikada mogli da vodimo takvu vrhunsku organizaciju?

88

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Milioni limfocita kojikruè krvotokom

zaduèni su dauni{tavaju {tetne orga-nizme unutar ljudskogtela. Na ovim slikama

moèmo da vidimo T }eliju ubicu

(narandàsto) kojanapada }eliju raka.

T }elija uni{tavaza{titnu membranu

}elije raka uz pomo}svojih enzima i takopo~inje da uni{tava

}eliju. Na kraju napada,jedina stvar koja ostaje

je veliko, okruglo,skoro golo jedro }elije

raka (velika slika).

[ta bi bilo kada bi rat u telu bio prepu{ten ~ovekovoj kontroli

Ljudi ne shataju odmah da mikrobi ili virusi napadaju njihovatela. Tek kada simptomi bolesti izbiju na povr{inu, ljudi ih postajusvesni. To je dokaz da se virus, bakterija ili sli~ni mikroorganizamodavno smestio u ~ovekovom telu. To zna~i da prva intervencijanije uspela. Takvi neobuzdani uslovi mogli bi da prouzrokuju dabolest zna~ajno napreduje, rezultuju}i neizle~ivim stanjem. âk iako je osoba inficirana izle~ivom i relativno lakom bole{}u, zakas-neli odgovor moè da proizvede ozbiljnu krizu, pa ~ak i smrt.

Zamislimo sada da je koordinacija i kontrola elemenata odbram-benog sistema, i osmi{ljavanje i primenjivanje strategija i nad-gledanje samog rata prepu{teno ljudima. Sa kakvim pote{ko}ama bise suo~ili?

Pretpostavimo da su prvobitni simptomi efektivno ustanovljeni.Kada strane }elije u|u u ljudsko telo, }elije ratnici moraju trenutnobiti proizvedene i poslate u oblast sukoba. B }elije moraju odmahda zapo~nu proizvodnju oru`ja (antitela). Kako da odredimo tip ilokaciju tih stranih }elija? To je zna~ajan detalj, jer budu}i tretmanzavisi od ovog prvobitnog stupnja. Da bi to uradila, jedino re{enjeza osobu bilo bi da se podvrgne medicinskom pregledu svih organasvog tela, sve do svake kapi svoje krvi, da bi se otklonila i najmanjasumnja da su napada~i u{li u telo. U suprotnom bilo bi nemogu}eodrediti tip i lokaciju antigena. Puno vremena koje je potrebno zatakav proces bez sumnje bi prouzrokovalo zaka{njenjepravovremene intervencije. O~igledno je koliko bi ljudima bio prob-lemati~an i naporan ìvot kada bi morali da idu lekaru i da se pod-vrgavaju takvim pregledima i na najmanji nagove{taj infekcije.

Pretpostavimo da je pravovremena intervencija mogu}a i da tipi lokacija antigena mogu da budu precizno identifikovani. U zavis-nosti od tipa neprijatelja, prvo moraju biti aktivirani fagociti. Kakofagociti mogu biti usmereni da pojure na pravu lokaciju? Kakvavrsta poruke bi im pomogla da brzo lociraju neprijatelja?


Pretpostavimo da nemogu}e postane mogu}e. Zatim dolazi vremeda se sazna da li su fagociti dobili rat ili nisu. U zavisnosti od rezul-tata, ili }e makrofage biti pokrenute ili }e rat biti zaustavljen. Nemasumnje, jedino mogu}e re{enje je ponovna poseta doktoru i teme-ljan pregled. Ako rat nije dobijen, druge jedinice, to jest makrofage,moraju biti poslane u oblast sukoba. U me|uvremenu, vremeprovedeno na pregledu radilo bi protiv nas. Bez gubljenja vreme-na, makrofage moraju da otcepe deo neprijatelja i upozore T }elijepomaga~e. T }elije pomaga~i }e zauzvrat upozoriti T }elije ubice,zapo~inju}i tako novu bitku. Te }elije, tako|e, moraju biti provereneda se vidi da li su bile uspe{ne ili ne - za {ta je ponovo potrebnapomo} doktora - a onda u pomo} moraju biti pozvane NK }elije.Posle krajnjeg pregleda, bi}e odre|eno da li je odbrambeni sistembio uspe{an u savla|ivanju infekcije.

Kada bi od ~oveka bilo zatraèno da kontroli{e samo svojodbrambeni sistem i ni{ta drugo, on bi morao da se bavi veomasloènim i te{kim procesom. âk bi i obi~na prehlada zahtevala odnjega da vi{e puta ide lekaru, da prati tok oporavka }elija naj-naprednijom i najmodernijom medicinskom opremom i da ih, akoje to potrebno, usmerava. âk i najmanje zaka{njenje ili problem utoku procesa doprineo bi da se bolest dalje pogor{a.

[ta bi se dogodilo kada bi od ~oveka bilo zatraèno da formirate }elije, da ih osposobi da prepoznaju neprijatelja i proizvodeodgovaraju}a antitela, zatim da ih nau~i i organizuje sve procese ukojima }e one u~estvovati... Nema sumnje da bi takav ìvot biodaleko problemati~niji i naporniji od gore pomenutog modela.Bukvalno bi bio nemogu}.

Tvorac je skinuo teret tog procesa sa ljudi, stvaraju}i savr{en sis-tem koji }e raditi na najbolji i najnezavisniji mogu}i na~in. Kao isve ostalo u svemiru, i na{ odbrambeni sistem tako|e se povinovaosvrsi svoga stvaranja da bi postao nezamenjivi, kriti~ni elementìvota.

90

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Tolerancija

U prethodnim poglavljima istraìli smo kako odrambeni sistempomo}u receptora pravi razliku izme|u prijateljskih i neprijateljskih}elija. Me|utim, gradivni blokovi nekih neprijateljskih }elija suskoro identi~ni onima kod odre|enih tkiva u ljudskom telu. Topredstavlja zna~ajan problem odbrambenom sistemu, koji bi mogaoslu~ajno da napadne neka sopstvena tkiva.

U normalnim prilikama, takav odgovor se ipak nikada ne odi-grava u zdravom ljudskom telu. Odbrambeni sistem nikada nenapada sopstveni molekul, }eliju ili tkivo. Medicinskim izrazom tajfenomen ozna~en je kao "tolerancija".

To predstavlja veoma va`no ~udo. Jasno moèmo da vidimo daje odbrambeni sistem u potpunosti sposoban da pravi razlikuizme|u vi{e hiljada proteina. Na primer, odbrambeni sistem morada razlikuje hemoglobin koji se nalazi u krvi od insulina koji lu~ipankreas i od staklastog tela koje se nalazi u oku, i zaista, od svegaostalog u ljudskom sistemu. Odbrambeni sistem zna da dok vodinemilosrdni rat protiv stranih molekula, ne sme da o{teti tkiva kojapripadaju ljudskom telu.

Istraìva~i su godinama poku{avali da shvate kako je odbram-beni sistem nau~io da bude tolerantan prema sopstvenom tkivu.Ipak, detalji razloga zbog koga najzna~ajniji limfociti, to jest, T i B}elije, ne napadaju ljudsko telo otkriveni su tek u poslednjih 20godina. Proces tolerancije, ~iji je samo mali deo ~ove~anstvo uspe-lo da otkrije kao rezultat dugogodi{njih istraìvanja, delovao je odsamog ~ovekovog nastanka.

Kako je onda odbrambeni sistem uspeo da ostvari sposobnosti darazlikuje raznovrsne strukture jedne od drugih? Da li to moè dabude rezultat nesvesnih slu~ajnosti, kako teorija evolucije predlaè?Svakako je nemogu}e da strukture sa~injene od nesvesnih atomaslu~ajno steknu tu sposobnost selekcije koja zahteva veliku svest,informaciju i inteligenciju.


Kada se istraè specijalno oblikovane strukture limfocita, koje imomogu}avaju da na~ine pravi izbor, bi}e shva}eno koliko je nelo-gi~na i nerazumna tvrdnja evolucionista.

Odbrambena }elija razvijena u ko{tanoj srì ili timusu bila bi ubi-jena ako bi reagovala sa proizvodima tela. Zreli limfocit se suo~avasa istim posledicama ako napadne proizvode sopstvenog tela. Tozna~i da se bilo koji element odbrambenog sistema, koji moè dao{teti telo, ili ubija ili primorava da izvr{i samoubistvo slu{aju}inare|enje koje prima.

Me|utim, ako je T }elija suo~ena sa drugom telesnom }elijom,ona je ne napada, ve} sebe deaktivi{e. Sli~no tome, ako postoji bilokoja supstanca u na{em telu koja nosi antigene osobine koje netreba da budu uni{tene, ljudsko telo ne proizvodi antitela i nenapada je.

Ako uzmemo u obzir ~injenicu da na{e telo sadrì oko 1 bilionlimfocita, moèmo da procenimo ~udesnu disciplinu koja je potreb-

92

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Elementi odbram-benog sistemamogu da budu{tetni ako nisu umogu}nosti daprave razlikuizme|u prija-teljskih i nepri-jateljskih }elija.Ovde moèmovideti da organi-zam napada sop-stvenu }eliju kaoda je neprijatelj.

na da bi tim }elijama bilo obezbe|eno da ciljaju i pogode samoneprijateljske }elije, a da po{tede prijateljske }elije.

Za{titna barijera

U su{tini, embrion u materici bi normalno trebalo da bude sma-tran za strano telo od strane tela doma}ina. Kao posledica toga, ~imbi se embrion formirao, telo bi trenutno zapo~elo borbu protivnjega. Odbrambeni sistem ne bi dozvolio da se takav "neprijatelj"razvije. Me|utim, uprkos ovom negativnom scenariju, embrion nijetako ranjiv kao {to bismo mogli da pretpostavimo. Po{to se formi-ra, uspeva da se razvije tokom perioda od 9 meseci, potpunoza{ti}en od nameravanih napada antitela.

Kako je to postignuto?Postoji barijera koja okruùje embrion i koja je naro~ito stvorena

da apsorbuje samo hranljive materije iz krvi. Ta barijera pomaèembrionu da koristi hranljive materije neophodne za njegovorazvi}e, dok ga istovremeno {titi od razornog efekta antitela.

U suprotnom, antitela bi trenutno napala embrion (smatraju}i gaza stranu supstancu) i uni{tila ga. Izolacija embriona od antitela,takvom specijalnom za{titom, jedan je od najsavr{enijih primerastvaranja u maj~inoj utrobi.

Ni mutacija, ni prirodno odabiranje, niti bilo koji drugi takozvanievolucioni mehanizam nije mogao da stvori tako savr{enutvorevinu. ûdo stvaranja ovde je o~igledno.

Postoje slu~ajevi u kojima te }elije ne uspevaju da ispune svojefunkcije. Me|utim, nikada ne treba zaboraviti da je Tvorac takoèleo, ni to se nikada ne bi desilo. Takvi poreme}aji doga|aju se izskrivenog razloga da bi ljudi shvatili koliko je u stvari privremen inepotpun ìvot na ovom svetu. Da ne postoje raznovrsne zaraze ibolesti, ljudi bi verovatno zaboravili koliko su bespomo}ni u odno-su prema Tvorcu koji ih je stvorio. Mogli bi da zaborave da bezobzira na svu naprednost tehnologije, njihov oporavak, kao i nji-hov ìvot, zavise samo od Tvor~eve volje. Mogli bi da nastave daìve kao da }e zauvek ostati u dobrom zdravlju, kao da nikada ne}e


umreti i biti pozvani da u prisustvu Tvorca jednog dana odgovara-ju za svoja dela. Mogli bi da ìve bez razmi{ljanja o stanju onih kojisu bolesni, siroma{ni i ugnjetavani. Prema tome, mogli bi da zabo-rave da cene da je njihovo zdravlje blagoslov od Tvorca i da bi tre-balo da ìve svoj ìvot na najkorisniji i najproduktivniji na~in.Me|utim, mnogi ljudi te{ko prihvataju te ~injenice, koje smo gorenabrojali. Bolest doprinosi da ih odmah prihvate. Tek tada ljudipo~inju da misle o onome {to im do tada nikada nije palo napamet, kao {to je njihova bespomo}nost i nesposobnost nasuprotBo`joj volji, ~injenica da tehnologija, koja se razvila Bo`jom voljom,moè ponovo da bude od nekakve koristi samo Njegovom voljom;oni tada misle o ljudima u nema{tini, o smrti, i u zavisnosti od svojebolesti, ~ak i o onome posle smrti. Tek tada ljudi cene svoje zdrav-lje. [tavi{e, uvi|aju nestalnost ìvota na ovom svetu, kome su bilislepo posve}eni i predani svim svojim bi}em; to doprinosi odluci daponovo procenjuju da li su radili dovoljno za svoj novi ìvot kojiim Tvorac nudi.

[teta je {to ve}ina ljudi ne ceni svoje zdravlje, i samo kad serazbole razmi{ljaju o Bogu. Me|utim, kada povrate zdravlje i vratese svom svakodnevnom ìvotu, sve zaborave.

Tvorac, koji zna istinu o svim stvarima, dopustio je hiljade tipo-va bolesti, koje sve ~ekaju ljude. Nema garancije da nas jedna odnjih, mo`da najopasnija, ne}e pogoditi. Svaki ~udesni organ i sis-tem u na{em telu u stanju je da se zamori i otkaè. Kao {to smoranije rekli, da je Tvorac to èleo, ni{ta od toga ne bi se desilo inijedan problem ne bi se javljao u bilo kom na{em organu ili sis-temu. O~igledno je da postoji poruka predata ljudima iz svih tihde{avanja.

94

ÛDO IMUNOG SISTEMA

U najop{tijim crtama, rak se moè okarakterisati kao nekon-trolisano umnoàvanje }elija. Bez obzira na svoj tip, rak se prvobit-no razvija kao normalna, zdrava }elija i deli osnovne karakteristikete normalne }elije, makar u svojim ranim razvojnim razdobljima.Me|utim, te }elije teè da izgube neke od svojih sposobnosti. Jednatakva va`na sposobnost je reagovanje na poruke koje im daje nji-hovo okruènje ili njihov sopstveni organizam koji re-guli{e }elijskoumnoàvanje. Kada se pojavi takav poreme}aj, }elija vi{e ne moèda kontroli{e sopstveno umnoàvanje i rast tkiva. Taj proces, poz-nat kao "neprestano deljenje", geneti~ki se prenosi na nove }elijeprouzrokuju}i {irenje tumora, koje obuzima i susedna tkiva. Tebolesne }elije iskori{}avaju hranljive materije drugih }elija, tro{e}ivitalnu zalihu aminokiselina. ]elije raka na kraju zatvaraju prolazeu ljudskom telu svojom rastu}om zapreminom. Nagomilavaju se urazli~itim organima kao {to su mozak, plu}a, jetra i bubrezi,okruùju}i zdrave i normalne }elije tih organa i spre~avaju}i njiho-vo normalno funkcionisanje, predstavljaju}i na kraju ozbiljnu pret-nju ljudskom ìvotu.

Normalne }elije se umnoàvaju samo kada dobiju naredbu odsusednih }elija. To je sigurnosna mera unutar organizma. Me|utim,}elije raka ne odgovaraju na taj mehanizam i odbijaju bilo kakvukontrolu nad svojim sistemom za umnoàvanje. Tip raka opisan dosada ne stvara nikakav problem za odbrambeni sistem. Jako telo sa

NEPRIJATELJISISTEMA

efektivnim odbrambenim sistemom je sposobno da se bori sa{ire}im }elijama raka ~iji broj neprestano raste, pa ~ak i da pobedibolest. Glavni problem nastaje kada }elije raka uz pomo} jednogenzima (pak-men enzim) probiju sopstvene membrane i pome{ajuse u cirkulatornom sistemu (sprovodna mreà) tela, proìmaju}ilimfnu te~nost i na kraju stiù}i do udaljenih tkiva i }elija.

Trenutni scenario je prili~no negativan. ]elije koje su radilekolektivno u obezbe|ivanju darova ljudima kao {to su vid, sluh,disanje i ìvljenje, odjednom postaju svojevoljne, ne slu{aju}i "stop"komandu koju primaju od susednih }elija. Po{to nastavljaju da sedele, vr{e destruktivni proces koji vodi do potpune smrti tela.

Ako uporedimo ljudsko telo sa dràvom, a odbrambeni sistem~oveka sa mo}nom, potpuno opremljenom vojskom, }elije raka sejavljaju kao pobunjenici u toj dràvi. Ova buntovna zajednicabroj~ano raste svakog dana, nastavljaju}i razaranje postoje}e struk-ture. Ali, vojska ove zemlje nije bespomo}na.

Makrofage, ratnici prve linije odbrambenog sistema, okruùjuneprijatelja kada nai|u na njega i uni{tavaju }elije raka uz pomo}proteina koji specijalno proizvode. Pored toga, T }elije, jaki iinteligentni ratnici odbrambenog sistema i njihovo izuzetno oru`je(antitela) ubijaju }elije raka koje su po~ele da se me{aju u telu ilimfnoj te~nosti probijaju}i }elijsku membranu. Borba }e se nastavi-ti ~ak i dok se rak {iri. Kako se }elije raka dalje razvijaju, odbram-bene }elije pomaù zaustavljanje napretka bolesti, {to se ogleda upopu{tanju bolesti.

96

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Rat izme|u }elije raka (ruì~asto) i limfocita (ùto)

Jedan od sistema unutar ljudskih }elija, koji spre~avaju {irenje}elija raka, jeste "apoptoza", koja moè da prouzrokuje samoubis-tvo }elije. Apoptoza se de{ava kada je DNK }elije o{te}ena, ili kadase tumor razvija, ili kada efektivnost P53 gena - tako|e, poznatogkao "gen spre~avanja raka" - oslabi. Iako apoptoza moè da izgle-da kao veoma negativan doga|aj, u stvari je veoma zna~ajan, jerblokira poreme}aje i spre{ava da se bolest prenese na slede}u gene-raciju. Kada se uporedi sa potencijalnom opasno{}u koju name}u}elije raka, koje }e verovatno o{tetiti celo telo, gubitak jedne }elijeje mnogo prihvatljiviji. ]elije u ljudskom telu koje shvate (!) da pos-toji poreme}aj u njihovim strukturama koji ugroàva ljudsko telo,pokre}u sopstvenu propast da bi produìle ljudski ìvot.

Rak dobija oblik koji ugroàva ìvot kada deoba }elija prevazi|esistem za samoubistvo. U tom slu~aju, aktivira se drugi mehanizamza spre~avanje nekontrolisanog umnoàvanja tih }elija. Ako oneuspeju da prevazi|u i tu prepreku, onda nailaze na slede}i stupanjpoznat kao "vreme krize". Na ovom stupnju, }elije, koje su uspe{no

Neprijatelji sistema97

Kada je potrebno, }elijana disciplinovan na~inizvr{ava samoubistvo.

izbegle prethodne bezbedonosne sisteme, masovno se ubijaju.Me|utim, me|u tim }elijama jedna uspeva da prevazi|e tu "krizu"."Pobunjena" }elija raka prene}e svoju buntovni~ku prirodu na svojepotomke, koji }e se umnoìti u velikom broju. Pacijent oboleo odraka sada mora da vodi intenzivnu borbu sa tumorom.

Da li je samo nekontrolisana, nezavisna i neprestanoumnoàvaju}a priroda }elije raka ta koja joj donosi pobedu? Drugirazlozi leè iza tog uspeha.

]elije nose tip sistema zapisa na svojoj povr{ini koji im odre|ujepoloàj u telu. Taj zapis mogu da de{ifruju sve }elije u ljudskomtelu, pomaù}i svakoj }eliji da ta~no zna gde pripada i spre~avaju}ije da zauzme mesto neke druge. Ovaj sistem osigurava celovitosttkiva. ]elije, koje su svesne svoje pozicije, niti idu bilo gde drugde,niti dozvoljavaju da bilo koja druga }elija zauzme njihovo mesto,obezbe|uju}i tako odràvanje tela u zdravom stanju. ]elije kojenisu locirane na odre|enom mestu ili one locirane na neodgovara-ju}em mestu, izvr{i}e samoubistvo. Me|utim, pomo}u ovog sistemaproces samoubistva se u potpunosti elimini{e, po{to se }elijama nedozvoljava da se dislociraju ili lociraju na neodgovaraju}em mestu.Taj proces nije tako jednostavan kao {to to moè da izgleda. Da biodràla efektivno funkcionisanje ovog sistema, svaka }elija mora daprepozna svoju poziciju, po{tuju}i mesto drugih }elija i paze}i dane zauzme njihovo mesto. Te procedure primaju preko razli~itihmedijatorskih molekula koji tim }elijama omogu}avaju da odràvajusvoja odgovaraju}a mesta. Me|utim, postoje prilike kada su timedijatorski molekuli odsutni ili nesposobni da ispune tu du`nost.To }elijama raka daje prednost. Kada inhibitorni molekuli nisuprisutni u sredini, }elije raka ne moraju da budu usidrene naodre|enom mestu. One poni{tavaju pravila, ìve}i nezavisno i nevezuju se ni za jedno mesto.

Eritrociti su izuzetne }elije, jer ne poseduju stacionarno mestounutar ljudskog tela. Oni probijaju membrane drugih }elija i tkivai ru{e prepreke uz pomo} specijalnih enzima zvanih "metalo-pro-teinaze". Oni zbog toga slobodno mogu da posete bilo koji deo tela.

98

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Odbrambene }elije koriste taj enzim da bi dosegle neprijateljske}elije, dok ih }elije raka koriste za potpuno druga~iju svrhu. Njihovglavni cilj je da napadnu zdrave }elije i da ih obuzmu.

Ve{tine }elija raka nisu ograni~ene na te potere; tako|e susposobne da igraju druge "igre" protiv odbrambenih }elija. Kolikogod da neobi~no zvu~i, ne govorimo o talentovanim glumcima, ve}o }elijama raka koje igraju "igre" protiv svojih suparnika. Pre nego{to poku{amo da objasnimo ove neverovatno mudre igre, podseti-mo se {ta smo do sada analizirali.

Zar nije izuzetno kad na{a odbrambena vojska postavljadelotvorne prepreke neprijatelju? Organizacija koju mi zovemo"vojska" sastavljena je od }elija koje mogu biti uo~ene samo savre-menim elektronskim mikroskopom. Njihova sposobnost da {tite i~uvaju svoja mesta, njihova spremnost da poloè sopstveni ìvot dabi spasile ljudsko telo kome pripadaju, njihova nepopustljivaspremnost da nastave svoju borbu, nisu proizvod slu~ajnosti. Bezsumnje, moèmo da vidimo veoma svestan i organizovan oblikfunkcionisanja koji pokazuju odbrambene }elijame.

[ta bi bilo kada bi takva te{ka misija bila predata bilionimavisoko obrazovanih ljudi? Da li bi stopa uspeha bila isto tolikoimpresivna? Da li bi im bilo mogu}e da svoju volju nametnuogromnoj masi drugih ljudi uprkos postojanju strogih pravila dis-cipline i obavezuju}ih mera? Ako bi nekoliko tih pojedinaca zabo-


Proces kojim se zdrave }elije preobraàvaju u }elije raka. Normalna }elija kojase vidi levo, ili izvr{ava samoubistvo ili se preobraàva u }eliju raka, kadapodlegne razli~itim geneti~kim mutacijama.

Zdrava }elija O{te}ena }elija ]elija raka

]elija izvr{avasamoubistvo

ravilo formule antitela koje treba da proizvode, ili zanemarili da ihproizvode, ili odbili da izvr{e samoubistvo kada je to potrebno, dali bi svi ti stupnjevi regularno funkcionisali? Da li bi se borbazavr{ila pobedom? Da li bi vojska od milijarde pojedinaca nastavi-la svoju borbu bez bilo kakve gre{ke? Da li, nekim slu~ajem, imahrabrih i ve{tih zapovednika ili rukovodilaca koji bi bili voljni dapreuzmu odgovornost drànja tih milijardi ljudi pod kontrolom?Me|utim, na{im odbrambenim }elijama nisu potrebni zapovedniciili rukovodioci. Njihov sistem funkcioni{e na veoma regulisan na~in,bez zaustavljanja ili pote{ko}a. Ne postoji anarhija, niti se pojavlju-je zabuna tokom procesa. Razlog za tu savr{enost i krajnje efektivnofunkcionisanje je Tvorac, koji je uspostavio taj sistem do najsitnijihdetalja i nadahnuo elemente tog sistema da ispunjavaju svojeobaveze.

Igre }elija raka

Ne sme se zaboraviti da su }elije raka originalne }elije ~ovekovogtela koje nose molekularne karakteristike ljudskog bi}a. Kao posle-dica toga, odbrambenim }elijama je te{ko da prepoznaju }elije raka.[tavi{e, }elije raka uspevaju da pridobiju neka antitela metodomkoji jo{ uvek nije otkriven.

Kao {to smo spomenuli, antitela su tip proteina koji zaustavljaaktivnost neprijateljskih }elija. Me|utim, iz nekog nepoznatograzloga, antitela deluju suprotno na }elije raka. Umesto zaustav-ljanja, njihova aktivnost se poja~ava, a rezultat se ogleda u brzomi jakom {irenju tumora.

Antitela, koja se vezuju za povr{inu }elije raka, u izvesnom smis-lu "sara|uju" sa }elijom raka. Druga antitela ne diraju }eliju rakakoja ima antitelo vezano za sebe. Tako je }elija raka savr{eno kamu-flirana.

Saradnja izme|u antitela i }elija raka moè da dobije jo{ {iredimenzije. Postoje tako|e slu~ajevi kada se }elije raka kombinuju saantitelima da bi formirale "pseudo-T }elije prigu{iva~e". Ove pseu-do-T }elije prigu{iva~i pogre{no informi{u antitela prenose}i poruku

100

ÛDO IMUNOG SISTEMA

da "nema opasnosti". Kobnije situacije se tako|e razvijaju kada se}elije raka razviju u "pseudo-T }elije pomaga~e" umesto u pseudo-T }elije prigu{iva~e. U takvim situacijama, prenosi se poruka zapove}anje broja antitela. Ne moè da postoji podesnija sredina zarazvoj }elija raka od ove.

Pored toga, }elije raka mogu ponekad da {ire "antigene zamke"da bi se za{titile od mogu}eg napada odbrambenog sistema. Titumori proizvode toliko velike koli~ine antigena sa svoje povr{ineda krvotok postane preplavljen njima. Me|utim, ti antigeni su la`nii ne prouzrokuju {tetu organizmu. Me|utim, antitela nisu togasvesna i odgovaraju bez ka{njenja pokre}u}i rat protiv njih.

Tokom tog haosa, prave i opasne }elije raka nastavljaju dafunkcioni{u, prolaze}i neuznemiravane i neopaène od strane svo-jih neprijatelja.

Sida - inteligentan neprijatelj

U prethodnim poglavljima govorili smo o virusima i objasnilizna~aj njihove uloge u ìvotu ljudi. Me|u tim virusima, najopasni-ji i naj{tetniji je virus side ili "HIV virus", koji je dugo vremenazaokupljao pa`nju istraìva~a i mogao bi to da ~ini jo{ neko vreme.Za razliku od drugih virusa, taj mikroorganizam u potpunostiisklju~uje rad odbrambenog sistema. ôveku sa neispravnimodbrambenim sistemom nije mogu}e da preìvi.

Virus side prouzrokuje nepopravljivu {tetu ljudskom telu izazi-vaju}i slom odbrambenog sistema, ~ine}i ga ranjivim na raznih vrstabolesti, proizvode}i na kraju razli~ite fatalne uslove. Zaokupljao jepa`nju istraìva~a godinama, proizvode}i ose}anje o~aja i bez-nade`nosti.

âsopis The Journal of Bilim ve Teknik (Nauka i tehnologija),objavljen avgusta 1993. godine, daje slede}u izjavu:

" '[to vi{e u~imo, postajemo manje sigurni.' Ova izjava jeuobi~ajen odgovor istraìvanja sprovedenog me|u 150 najis-taknutijim istraìva~ima {irom sveta koji prou~avaju sidu. To jeobjavljeno u nedeljnom nau~nom ~asopisu Science. Niko ne


T }elija ubica napada}eliju raka.

moè da iznese sigurne zaklju~ke zasnovane na tezama koje sugodinama zastupane. Gledi{ta, koja su smatrana apsolutnota~nim, sada se sklanjaju u stranu kada je otkriveno da se osla-njaju na nesigurne osnove. Neizbe`no, krajnji rezultat je takavda ~ak i dugo uspostavljene teorije o sidi i njenom uzroku, HIVvirusu, ponovo se preispituju i njihova valjanost dovodi se upitanje." 11

Pitanja su se vremenom poja~ala umesto da se re{e. Do danasostaju brojna nere{ena pitanja, a nova otkri}a samo su pove}ala brojtih pitanja koja su ostala bez odgovora. Sida i dalje ostaje misterijaza ~ove~anstvo.


]elije raka ne delujusame. Postoje mnoge}elije koje komunicirajui sara|uju sa njima.(Dole desno je }elijaraka dojke, a gore je}elija raka koè.)

Jedna od najva`nijih poznatih ~injenica o virusu side ogleda seu saznanju da on ulazi samo u neke, a ne u sve ~ovekove }elije.Njegova glavna meta su T }elije pomaga~i, koje su najefektivnijielementi odbrambenog sistema. To je veoma zna~ajno. Me|u broj-nim tipovima }elija, ovaj virus bira one }elije odbrambenog sistemakoje su mu najkorisnije, a to pokre}e uni{tenje ljudskog tela.

Kada T }elije, vitalni elementi odbrambenog sistema, nestanu,odbrambeni sistem li{en je svog rukovode}eg tima i vi{e nijesposoban da prepozna neprijatelja. To se moè smatrati genijalnomratnom taktikom. Moè se smatrati da je vojska bez efikasnijekomunikacije i obave{tajnih sistema izgubila svoju glavnu snagu.

[tavi{e, antitela koja proizvodi ljudsko telo ne {tete virusu side.Pacijenti oboleli od side nastavljaju da proizvode antitela, me|utim,ona nisu efikasna u odsustvu T }elija ubica.

Jedno pitanje na koje nije dat odgovor jeste: Kako virus sideta~no zna na koju metu treba da se usredsredi? Dok virus sideshvati da se T }elije smatraju "mozgom" odbrambenog sistema, bi}e

104

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Na gornjoj slicimoè se videtizdravi limfni~vor. Donja slikaprikazuje limfni~vor o{te}envirusom side.

uni{ten od strane postoje}eg sistema ~im u|e u telo. Me|utim,nemogu}e je da virus side vr{i bilo kakav oblik inteligente prismotrepre ulazka u ljudsko telo. Kako onda virus side razvija tu strategi-ju?

To je samo prva od niza neverovatnih ve{tina koje je savladaovirus side.

Na drugom stupnju, ovaj virus mora da se zaka~i za }elije kojeje odredio kao mete. Ta procedura ne predstavlja problem virususide. U stvari, pri~vr{}uje se za te }elije kao {to se klju~ uklapa ubravu.

Na tre}em stupnju, virus side podleè seriji ~udesnih procesa koji}e osigurati njegovu dugove~nost.

Virus side je retrovirus. To zna~i da njegov genetski sadràjpredstavlja samo RNK, a ne DNK. Ali, retrovirusu je potrebna DNKda bi ostao ìv. Da bi to obezbedio, pribegava veoma zanimljivommetodu: koristi nukleinske kiseline }elije svoga doma}ina i pretvara


Virus side(narandàsto)poku{ava da

u|e u T }elijuprobijanjem

}elijske mem-brane.

Pre nego {to po~nu dainficiraju druge }elijsketipove, mali delovi virusaside (plavo) umnoàvajuse u odbrambenim }eli-jama. Iako su prvobitnoodbrambene }elije spo-sobne da se pozabavevirusom side, virus sideih ipak na kraju preuzi-ma. Razlog za taj fe-nomen ostaje nejasan.

svoju RNK u DNK pomo}u enzima zvanog "reverzna transkriptaza",{to zna~i da }e preokrenuti proces. Zatim sme{ta tu DNK u DNKkoja se nalazi u jedru }elije doma}ina. Nasledni materijal virusasada je postao nasledni materijal T }elije. Kako se }elija umnoàva,isto tako se umnoàva i virus side. ]elije po~inju da rade za viruskao fabrika. Ali, zauzimanje jedne }elije ne zadovoljava virus side.On }e poku{ati da obuzme celo telo.

Zatim dolazi ~etvrti stupanj. Prvobitni virus side kao i ostali èleda napuste }elije svoga doma}ina i napadnu druge }elije da biubrzale svoje izuzetno umnoàvanje. Pri tome ne tro{e previ{enapora. Sve se odigrava prirodnim tempom. Membrana obuzetih T}elija ne moè da izdrì pritisak procesa umnoàvanja i postajepuna rupa, dozvoljavaju}i virusima side da iza|u iz }elije da bitraìli alternativne doma}ine. Kako virus side pove}ava brojnost,tako ubija T }elije doma}ina.

Ovaj uspe{ni virus side sada je u potpunosti zauzeo ljudsko telo.Ukoliko ~ove~anstvo ne uspe da otkrije efikasan lek protiv ovogvirusa, on }e tu ostati. Izgleda kao da od virusa side u potpunostizavisi da li }e godinama leàti uspavan u telu ili }e zapo~eti brzinapad na ljudsko telo.


Zdrava T }elija (levo). T }elija koju je uni{tio neprijatelj (virus side) i sada pose-duje okrugao i omek{ao profil (desno). Ove slike su uve}ane vi{e od 3.000 puta.

Iako nisu zaraène, T }elijepacijenata obolelih od sideprolaze kroz sve stupnjeveapoptoze. Pripremaju}i imuniodgovor protiv neprijateljskogvirusa, T }elije pomaga~i seumnoàvaju. Te T }elije umiruposle nekoliko dana po{to suizvr{ile svoju funkciju. Me|u-tim, mnoge zdrave T }elijepacijenata obolelih od side,vr{e samoubistvo i pre nego{to su poku{ale da se boreprotiv infekcije. Prvo se }elijasmanjuje i udaljava od svojihsuseda (gore desno). Zatim sejavljaju mehuri na povr{ini (paizgleda kao da }elija klju~a), ahromatin (jedarna DNK pove-zana sa proteinima) kondenzu-je se na ivicama jedra. Uskorojedro, a zatim i sama }elija,puca, a delove }elije brzo varedruge }elije koje se nalaze ublizini.

NORMALNA]ELIJA

]ELIJA KOJAZAPOÎNJEAPOPTOZU

MEHUR

KONDENZOVANIHROMATIN

DELOVIJEDRA

]ELIJSKIDELOVI

SUSEDNA]ELIJA

Za{to re{enje jo{ uvek nije prona|eno?

Po{to u|e u ljudsko telo, virus sidemoè da proizvede i do deset milijardivirusa na dan. Tako veliki broj virusa,uprkos tehnolo{kom napretku, nije mogu}ekontrolisati. Ne moè se smatrati da virusside ima jednostavnu strukturu. Ono {toovde imamo je mikroorganizam, tolikonapredan i inteligentan da moè daproizvede milione sopstvenih kopija, kojiposeduje plan za zarobljavanje }elijedoma}ina i moè da prouzrokuje smrtljudskog tela.

Pored gore spomenutih sposobnostivirusa side, on je u stanju da preuzmerazli~ite oblike da bi spre~io svoje zaroblja-vanje od strane odbrambenog sistema. To~ini virus side imunim na dejstvo lekovanamenjenim le~enju ove bolesti. Savremenamedicina napala je ovaj virus razli~itimlekovima u isto vreme, i jedva uspeva dase pozabavi otporom virusa. Iako je virusdelimi~no uni{ten, jedini pozitivni ishodbio je do izvesne mere produàvanje ìvotapacijenata.

Kako virus, kao {to je virus side, moèda se regeneri{e suo~en sa opasno{}u dabude uni{ten. Nau~nici su ostali bespo-mo}ni suo~eni sa tako ve{tom taktikom.

To nisu jedine zaprepa{}uju}e taktikekoje koristi virus side. T }elije pomaga~iplivaju u krvotoku, spajaju}i se me|usob-

HROMATIN

no kao rajsfer{lus. Virus side ska~e sa jedne T }elije do druge da biizbegao kontakt sa antitelima u krvotoku. Sve to ~ini virus, koji jeveli~ine samo jednog mikrona, koji ne poseduje DNK i koji se ~akne moè okarakterisati kao ìvi organizam. Izuzetna sposobnostvirusa side da tako dobro prepozna ljudsko telo, primenineophodne strategije bez gre{aka i da se stalno menja da bi seza{titio od svih vrsta oru`ja koje koristi telo, zaista je zapanjuju}a.To je veoma dobar primer koliko je ~ove~anstvo bespomo}no u pri-sustvu si}u{nog virusa, koji se ne moè videti golim okom.

110

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Po izjavama nau~nika, odbrambeni sistem poseduje "nesma-njivusloènost". Taj izraz odnosi se na nedirnut sistem sastavljen odnekoliko dobro uklopljenih delova koji me|usobno reaguju i kojidoprinose osnovnoj funkciji, dok bi uklanjanje bilo kog delaprouzrokovalo da sistem prestane da efektivno funkcioni{e. Kaoprimer, razmislimo o opremi koja bi nam bila potrebna da po{alje-mo faks:

- faks ma{ina- telefonska linija- kabl- papir.Ako bilo koji od ovih delova nedostaje, faks ne moète da

po{aljete. Sa gornje liste ni{ta ne sme da nedostaje. Pored toga,moraju da odgovaraju odre|enim uslovima. Na primer, duìnakabla mora da bude dovoljna da bi utika~ stigao do uti~nice, ina~eraspoloìvi predmeti ne}e biti od koristi. Sli~no tome, iako svi ele-menti odbrambenog sistema savr{eno ispunjavaju svoje funkcije,ako postoji nekoliko komponenti koje ne funkcioni{u, to bi doprine-lo da telo izgubi rat. Na primer, ako sitne granule locirane unutarT }elija ne funkcioni{u pravilno, onda ne mogu da skladi{te tok-sine, koji zato ne mogu biti preba~eni do neprijatelja, {to na krajudonosi poraz u ratu. Prema tome, u sistemu u kome neprijatelj nemoè kona~no da bude ubijen, va`ne funkcije kao {to su formira-

ODBRAMBENI SISTEMNIJE MOGAO DA SE

FORMIRA EVOLUCIJOM

nje }elija ratnika, njihova obuka, prenos neophodnih signala upravo vreme do pravih lokacija od strane }elija i hiljade kombinacijapotrebnih na{im genima da bi proizvodili antitela, ili ~uvanjeneograni~ene informacije u memorijskim }elijama, bile bi potpunobeskorisne. Sistem jednostavno ne bi radio. Sli~no tome, postojanjemnogih i razli~itih funkcija ljudskog tela, koje se odlikujusloèno{}u, podjednako je beskorisno u odsustvu odbrambenog sis-tema. Kada odbramabeni sistem ne bi postojao ili ne bi pravilnoradio, nijedno ljudsko bi}e ne bi moglo da preìvi.

Kako onda evolucionisti obja{njavaju formiranje tako vitalnog isloènog sistema? U stvari, oni nemaju odgovore koji bi osvetlili ovopitanje. Njihovo jedino tvr|enje zasnovano je na gledi{tu da seodbrambeni sistem razvio u postepenim evolucionim procesima.Smatraju da su mehanizmi koji obezbe|uju taj postepeni razvoj"prirodno odabiranje" i "mutacije".

Me|utim, nemogu}e je da male, uzastopne nasumi~ne promeneproizvedu tako sloèn sistem na na~in koji predlaè teorija evolu-cije. Kako je ranije nagla{eno, imuni sistem jednostavno ne bifunkcionisao ako ne bi postojao sa svim svojim elementima. Ljudisa nepotpunim odbrambenim sistemom vrlo brzo bi umrli.

Drugi mehanizam u ovom argumentu je proces "prirodnogodabiranja". Proces "prirodnog odabiranja" odnosi se na prenosnaprednih karakteristika na naredne generacije.

Postoji op{te slaganje me|u nau~nicima da je koncept takvogmehanizma daleko od toga da je dovoljan za obja{njenje sloènihsistema. Poznati ameri~ki specijalista, biohemi~ar Majkl Bih, dao jeslede}u izjavu o prirodnom odabiranju u svojoj knjizi "Darvinovacrna kutija" (Darwin's Black Box):

"Nesmanjivo sloèn biolo{ki sistem, ako postoji takva stvar, biobi mo}an izazov za darvinisti~ku evoluciju. Po{to prirodnoodabiranje moè da izabira samo sisteme koji ve} rade, onda akobiolo{ki sistem ne moè da bude proizveden postepeno, moraobi da nastane kao celovita jedinica, u jednom skoku, da biprirodno odabiranje imalo na ~emu da reaguje." 12

112

ÛDO IMUNOG SISTEMA

ârls Darvin, osniva~ teorije evolucije, kao i mnogi savremeninau~nici, priznali su da navodni mehanizam prirodnog odabiranjanema evolucionu snagu.

ârls Darvin izjavljuje:

"Te pote{ko}e i zamerke mogu se klasifikovati pod slede}enaslove: ... Da li moèmo da verujemo da bi prirodno odabira-nje moglo da proizvede, sa jedne strane, organ malog zna~aja,kao {to je rep ìrafe, koji sluì za teranje muva, a sa drugestrane, toliko ~udesan organ kao {to je oko?" 13

Jedan od vode}ih savremenih evolucionista, profesor geologije ipaleoantropologije Stefan Dèj Guld (Stephen Jay Gould), izjavljujeda prirodno odabiranje ne moè da poseduje evolucionu snagu:

"Ali kako moète ni iz ~ega da dobijete tako ne{to sloèno, akoevolucija mora da se odigrava dugim nizom prelaznih stupnje-va, od kojih je svaki favorizovan prirodnim odabiranjem? Nemoète da letite sa dva procenta krila ili da dobijete neku za{tituod naznaka sli~nosti sa potencijalno prikrivaju}im delom ve-getacije. Drugim re~ima, kako prirodno odabiranje moè daobjasni te prvobitne stupnjeve strukture koje mogu biti kori{}ene(onakve kakve ih sada vidimo) samo u daleko razvijenijemobliku? Mivart je identifikovao taj problem kao prvenstveni i onto ostaje do danas." 14

Da li postojanje tako sloènog sistema moè da bude obja{njeno,kako predlaù neodarvinisti, pomo}u "mutacija"? Da li je stvarnomogu}e da se tako izvanredan sistem formira kao rezultat uzastop-nih mutacija?

Kao {to znamo, mutacije predstavljaju raspadanje i o{te}ivanjekoje se odigrava u geneti~kim {iframa ìvih organizama kao rezul-tat razli~itih spolja{njih faktora. Sve mutacije o{te}uju geneti~kuinformaciju programiranu u DNK ìvog organizma, bez dodavanjabilo kakve nove geneti~ke informacije. Prema tome, mutacije neposeduju bilo kakvu razvojnu ili evolucionu sposobnost. Danasmnogi evolucionisti, iako nerado, prihvataju tu stvarnost.

Odbrambeni sistem nije mogao da se formira evolucijom113

Jedan od tih evolucionista, Dòn Endler (John Endler), geneti~arsa Univerziteta u Kaliforniji, izjavljuje:

"Iako se mnogo zna o mutaciji, ona i dalje uveliko predstavlja'crnu kutiju' po pitanju evolucije. Nove biohemijske funkcije suizgleda retke u evoluciji, a osnova za njihov nastanak je bukval-no nepoznata." 15

Istaknuti francuski biolog Pjer P. Gras (Pierre P. Grasse), tako|eje napomenuo da niz mutacija ne bi promenio rezultat:

"Bez obzira koliko brojne mogu da budu, mutacije ne proizvodenikakvu vrstu evolucije." 16

O~igledno je da izuzetne osobine i neverovatne sposobnosti ovihsi}u{nih }elija ne mogu da budu obja{njene kao proste slu~ajnostiili mutacije; to su samo evolucionisti~ke zablude i potpuno susuprotstavljene nauci i logici. Najvi{a ljudska inteligencija postajebezna~ajna kada se uporedi sa inteligencijom prikazanom u delo-vanju }elija.

Postoje hiljade sli~nih izuzetnih prikaza inteligencije u ìvimstvorenjima, koji ne mogu biti obja{njeni teorijom evolucije. Suo~enisa tim, mnogi nau~nici, utonuli u sumnju, svakim danom sve vi{egube svoje poverenje u teoriju evolucije. Oni ne mogu, a da usvakoj prilici ne izraze svoje nezadovoljstvo.

Ve}ina istraìva~a svesna je da su evolucionisti~ke izjave samouteha i ulep{avanje izloga. Klaus Doz (Klaus Dose), dobro poznatiistraìva~ u oblasti molekularne biologije, izjavljuje:

"Vi{e od 30 godina eksperimentisanja po pitanju porekla ìvotau oblasti hemije i molekularne evolucije dovelo je do boljegshvatanja veli~ine problema nastanka ìvota na Zemlji, a ne donjegovog re{avanja. Trenutno sve rasprave o glavnim teorijama ieksperimentima u ovoj oblasti zavr{avaju se ili pat pozicijom ilipriznavanjem neznanja." 17

âk je i Darvin, osniva~ teorije evolucije, pre nekih 150 godinaiskusio nedostatak samopouzdanja:

114

ÛDO IMUNOG SISTEMA

"Kada mislim o mnogim slu~ajevima ljudi koji su godinamaistraìvali jedan predmet i koji su ubedili sebe u istinitostbudalastih doktrina, ponekada se malo upla{im, da mo`da nisami ja jedan od tih monomanijaka." 18

Prili~no je o~igledno da su svi ti sistemi, kao i sve ostalo usvemiru, pod kontrolom svemo}nog Tvorca, svemogu}eg i svezna-ju}eg. Nesposobnost ~ove~anstva da re{i te misterije siguran je znakda su ta pitanja izvan ljudskog doma{aja i da su proizvod superi-orne mudrosti, to jest, Tvorca.

Odbrambeni sistem nije mogao da se formira evolucijom115

U ovoj knjizi objasnili smo ne tako dobro poznate aspekte armi-je koja deluje u nama, to jest, na{eg odbrambenog sistema.Namerno smo skrenuli pa`nju sa sloènih detalja izuzetnih poslo-va koje odbrambene }elije obavljaju, na to "kako" sistem radi. Traìlismo odgovor na pitanje: "Kako tako si}u{ne }elije, koje se moguvideti samo pod elektronskim mikroskopom, mogu da proizvedutako sloèn sistem kao {to je odbrambeni sistem?" Istraìvali smodalje i ispitali kako su te }elije, koje sa~injavaju imuni sistem, prvo-bitno formirane.

Sve }elije imunog sistema prvobitno su normalne }elije, koje pro-laze kroz razli~ite stupnjeve obuke zavr{avaju}i "ispitom podobnos-ti". Samo one }elije koje mogu da prepoznaju neprijateljske }elije ikoje se ne sukobljavaju sa drugim normalnim telesnim }elijama,imaju pravo da ìve. Kako i kada se prva }elija razvila i ko jeodrào prvi "ispit podobnosti"? Ko je nau~io }eliju {ta da radi?

Svakako je neo~ekivano da }elije i povezani organi mogu da slo-bodno me|usobno komuniciraju, rade u potpunoj saglasnosti, praveplanove i efikasno primenjuju te planove. Ne zaboravimo da suovde predmet rasprave brojni telesni organi i bilioni }elija.Nemogu}e je zamisliti da bi bilion ljudi mogao da se organizuje natako savr{en na~in i da ispunjava svoje du`nosti bez preskakanjastvari, zaboravljanja ili zabune, ili bilo kakvog oblika haosa koji je

ZAKLJUÂK

izazvan prikupljanjem takve odbrane, {to predstavlja izuzetno teàkzadatak.

Postoji definitivna stvarnost, koja mora biti prihva}ena, a to je dasu }elije kao i sve drugo u svemiru, bez izuzetka, od najmanje donajve}e stvari, naro~ito stvorene od strane Tvorca koji posedujebeskrajnu mo}, znanje i mudrost.

Ova o~igledna ~injenica, u ovoj knjizi jo{ jednom je otkrivena daje svi vide.

Spomenuli smo da nero|eno dete u materici popunjava nedosta-ju}e komponente sopstvenog odbambenog sistema uz pomo}antitela koje je dobilo od majke. Me|utim, da takve mogu}nostinisu na raspolaganju, ili ako bi se ti nedostaci nastavili posle ro|enjadeteta, ne bi bilo uslova da beba preìvi. Kao {to smo vi{e putanaglasili, samo postojanje ~ove~anstva i drugih bezbrojnih oblikaìvota danas, pokazuje da je odbrambeni sistem bio prisutan odsamog nastanka ìvota u svom kompletnom i potpuno funkcional-nom obliku. On jednostavno nije mogao da evoluira u stupnjevi-ma. Potpuno je nemogu}e da je tako sloèn sistem, sastavljen odme|usobno povezanih, me|uzavisnih komponenti, }elija i elemena-ta, mogao da se formira sitnim slu~ajnim promenama tokom mi-liona godina.

Postoje oni koji se, zarad negiranja postojanja Tvorca, bore daodrè neistinotost evolucije razli~itim teorijama koje su daleko odbilo kakve nau~ne ili logi~ne osnove. Njihova re{enost je tolika dasu spremni da brane svoja gledi{ta krajnje neozbiljnim primerima,tvrde}i da se tako prefinjeni i sloèni sistem, kao {to je imuni sis-tem, razvio u stupnjevima od samo jednog antitela.

Oni nau~nici koji su postali svesni situacije u kojoj se nalaze,po~eli su da se udaljavaju od evolucionisti~kih asocijacija, shvataju}ineozbiljnu prirodu takvih obja{njenja.

Druga grupa nau~nika prihvata teoriju evolucije, ne zato {to jeta~na i zato {to veruju u nju, ve} zato {to nema nijedne drugeteorije koja bi podràla njihovo negiranje postojanja Tvorca.

Zaklju~ak117

Me|utim, ne postoji obaveza za prihvatanje i zastupanjeodre|ene teorije. Kada ljudi postanu zainteresovani za stvaranjesvemira i njegovog sadràja, to }e biti dovoljno da analizirajuo~igledne istine objektivno i otvorenog uma.

Vi{e puta smo nagla{avali da ne postoji ni trunka dokaza zas-novanog na ispitivanju, ogledima ili posmatranjima koji bi mogli dapodupru tvrdnje teorije evolucije. Nau~ne discipline kao {to subiologija, biohemija, mikrobiologija, genetika, paleontologija ianatomija jasno su pokazale da je teorija evolucije ma{tovitahipoteza o doga|ajima koji se nikada nisu odigrali, niti ikada moguda se odigraju.

Sva istraìvanja vr{ena iz raznih oblasti nauke, pokazuju danasda su svi ìvi i neìvi sistemi na Zemlji i na nebu stvoreni od stranesvemo}nog Tvorca koji poseduje ve~nu mudrost, znanje i mo}. Dabismo uo~ili tu ~injenicu i da bismo shvatili nestvarnu priroduproizvedenih teorija, kao {to je evolucija, napredna tehnologija inau~no znanje nisu neophodni. Tvorac je prikazao dokaz svog pos-tojanja i stvaranja na takav na~in da svako ko ima jasan um i svestto moè da vidi, bez obzira na istorijsko doba u kome je ìveo.

118

ÛDO IMUNOG SISTEMA

LITERATURA1. Edward Edelson, The Immune

System, Chelsea House Publisher,1989, p. 13-14.

2. George Gamow, One Two Three...Infinity, Bantam Books, 1971, p.245

3. Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim(Inheritance and Evolution),Ankara: Meteksan Yayinlari p.416.

4. Scientific American, September1993, p. 54.

5. Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim(Inheritance and Evolution),Ankara: Meteksan Yayinlari p. 61.


7. Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim(Inheritance and Evolution),Ankara: Meteksan Yayinlari p. 79.

8. Michael J. Behe, Darwin's BlackBox, New York: Free Press, 1996,p. 30.


10. Mahlon B. Hoagland, Roots ofLife, p. 106-107.

11. Bilim ve Teknik Dergisi (Journalof Science and Technology), vol26, No 309, August 1993, p. 567.

12. Michael J. Behe, Darwin's BlackBox, New York: Free Press, 1996,p. 39.

13. Charles Darwin, The Origin ofSpecies: A Facsimile of the FirstEdition, Harvard UniversityPress, 1964, p. 204.

14. Stephen Jay Gould, "NotNecessarily a Wing", NaturalHistory, October 1985, p. 13.

15. J. A. Endler and T. McLellan(1988), "The process of Evolution:Toward A Newer Synthesis",Annual Review of Ecology andSystematics, 19, p. 397.

16. Pierre P. GrassÅ, Evolution ofLiving Organisms, New York,1977, p. 88s.

17. Klaus Dose (1988), "The Originof Life: More Questions ThanAnswers", Interdisciplinary Sci-ence Reviews, 13, p. 348.

18. Francis Darwin, Life and Lettersof Charles Darwin, CharlesDarwin to W. B. Carpenter.

120

ÛDO IMUNOG SISTEMA

Documents

Čudo imunog sistema