Crkva buducnosti

8/8/2019 Crkva buducnosti

1/281

Crkva

Budua crkva

David Koks

(Future Church, David Cox)

Prevod sa engleskog: Ljiljana iri

Februar 2002.

1


2/281

Crkva iz snova

Ovo je Crkva iz mojih snova -

Crkva toplog srca,

otvorenog uma,

avanturistikog duha;

Crkva koja se brine,

koja lei povreen ivot,

koja tei starce,

koja izaziva mlade;Koja ne poznaje nikakve podele, kulturne ili klasne,

ni granice, geografske ili drutvene;

Crkva koja istrauje isto onoliko dobro koliko i

utvruje,

koja gleda unapred kao i unazad;

Crkva Gospodara,Crkva ljudi;

Visoka kao Isusovi ideali,

ponizna kao najponizniji ovek;

Crkva koja radi,

Crkva koja proslavlja,

Crkva koja osvaja;Crkva koja tumai istinu u terminima istine;

koja nadahnjuje hrabrost za ovaj ivot

i nadu u ivot koji e doi;

Crkva hrabrosti;

Crkva svih dobrih ljudi -

Crkva ivoga Boga.

2


3/281

Anonimus

3


4/281

Sadraj

Uvod

Pitanje je

"Da li TVOJA crkva ima budunost?"

Prvo poglavlje

Ljubavna afera

Parabola

Drugo poglavlje

Snovi i vizije

Dananji pogled na crkvu budunosti

Tree poglavlje

Samo egrtiIzazov uenitva

etvrto poglavlje

Vee i bolje

Ciljanje ka rastu i odlinosti

Peto poglavlje

Delimina ili cela istina?

Prava crkva mora da bude istinita

esto poglavlje

Sr tematike

4


5/281

Sve je o Isusu

Sedmo poglavlje

Vie Duha

Crkva voena i ispunjena Duhom

Osmo poglavlje

Gde su svi ti propovednici?

Sluba svakog vernika

Deveto poglavlje

Osmiljena za dobrodolicu

Crkva orijentisana ka korisniku

Deseto poglavlje

Novo roenje ili nova bebaRazvijanje postojeih crkava i organizovanje novih

Zakljuak

Budunost je negde tamo

Pogled iza sutranjice

Dodaci

Bibliografija

Indeks

5


6/281

Uvod

Pitanje je

"Da li TVOJA crkva ima budunosti?"

"Dananja crkva nije sposobna da odgovori na

sadanju moralnu krizu. Ona mora ponovo da osmisli sebe,

ili e se sredinom 21. veka bukvalno suoiti sa

zaboravom."1

Zar nije crkva izvanredna, udesna stvar? Sastavljenaod obinih ljudi kao to smo vi i ja, ona je veoma, veoma

ljudska. Ali, kao Hristovo telo, ona je takoe i divno

boanstvena. ta moe da se kae o ovom boansko-

ljudskom udu osim da ona nikada nee biti ono to moe

da bude i da uvek moe da postane vie od onoga to

jeste? To isto vai i za ovu knjigu. Poto govori o crkvi, onanikada nee biti ono to bi mogla da bude, a za godinu ili

dve, moi e da se napie druga knjiga, na daleko bolji

nain. Ali, verujem da njeni nedostaci nee pokvariti njen

najvei izazov: da se suoi sa budunou i sa svim njenim

mogunostima iskreno, optimistiki i sa otvorenim umom.

Da li se usuujemo da postavimo pitanje: "Da li MOJAcrkva ima budunosti?"

Doskora, postavljanje ovakvog pitanja bilo bi

neuveno. Drugi adventni pokret, iji smo deo i mi,

podigao je sam Bog u posebno vreme i sa posebnom

porukom, zato sa pouzdanjem na naim krtenikim

diplomama piemo: "Verujem da je Crkva adventista1 George Barna, The Second Coming of the Church

6


7/281

sedmog dana crkva ostatka iz biblijskog prorotva u kojoj

su prihvaeni ljudi svih nacija, rasa i jezika. elim da

budem lan njene zajednice."

Pridruio sam se crkvi u vreme kada je istina bila

istina i kada je postojao samo jedan nain da se ivi po

njoj. Ljudi su ili iveli "po istini" ili su bili izvan nje.

Adventisti su bili adventisti: kada biste ih videli, odmah

biste ih prepoznali. Adventistike crkve bile su

adventistike crkve: bogosluenje u jednoj bilo je isto kao

bogosluenje u drugoj, pevalo se iz istih pesmarica.Evanelisti su i dalje radili - i to uspeno - ono to su uvek

radili, crkva je rasla kao to je Hristos obeao: "vrata

paklena nee je nadvladati" (Mat. 16,18).

Nekoliko decenija kasnije slika je postala sasvim

drugaija. Ako iskreno pogledate oko sebe, videete da je

oigledno da su vrata paklena nadvladala neke crkve.Hiljade crkvenih zgrada irom zemlje (SAD) i dalje slue

svojim zajednicama, ali kao sale za bingo, garae, klubovi,

pa ak i muslimanske damije i hramovi slika. Mnoge

nekada snane zajednice sada su u opadanju, a vernici su

stari. Ukoliko ne nastane promena na bolje, jo vie

crkvenih zgrada ostae prazne i slobodne za neku druguaktivnost. Mnoge adventistike crkve hrabro se bore za

opstanak.

Naravno, mnoge crkve rastu, ali ak i ta dobra vest

izaziva zabrinutost. Kao i kod drugih hrianskih

veroispovesti, ini se kao da se lice nekih adventistikih

crkava menja. Ne sluamo vie svi istu muziku, a neke

7


8/281

crkve promenile su i nain bogosluenja. U nekim crkvama

subotno prouavanje biblijske pouke vie nije obavezno, a

ini se da se ak i naa teologija i nain ivota razlikuje od

crkve do crkve. U nekima smo vie konzervativni, u

drugima vie liberalni, a razlika izmeu dve "strane" je

tako velika da vie nismo sigurni ta da radimo. Neki kau

da se radi o promenama na bolje; drugi kau da je crkva

sve slinija svetu. Neki smatraju da je osavremenjavanje

jedini put kojim treba da se ide. Drugi to vide kao igranje u

rukama avola.Kakvo god da je vae miljenje, nema sumnje da ste

zabrinuti sadanjom situacijom. Iako ste, verovatno,

optimista to se tie budunosti, poto znate da se ona

nalazi u Bojim rukama, verovatno se pitate kako treba da

odgovorimo na ogromne izazove koje budunost donosi.

Nije tajna da:* dok crkva u nekim podrujima sveta naglo raste, u

drugim podrujima opada;

* evaneoski metodi koji su pre toliko godina bili

veoma uspeni danas vie ne daju iste rezultate;

* ak i tamo gde je naa evaneoska strategija

razumno uspena, velika veina naih obraenika dolazi izveoma malog segmenta populacije. Na primer, u Severnoj

Evropi, adventisti imaju mali ili nikakav uticaj na svetovne

ljude koji ne idu u crkvu, a ine izmeu 80 - 90%

stanovnitva. Slino tome, velike manjinske grupe, kao to

su Azijati, Kinezi, Jevreji i Muslimani, koji su veinsko

8


9/281

stanovnitvo u nekim naim gradovima, nisu se uopte

odazvali na nae tradicionalne evaneoske pozive;

* neke druge crkve uspeno obavljaju misiju tamo

gde smo mi doiveli neuspeh;

* mnogi obraenici naputaju crkvu samo nekoliko

godina posle krtenja, posebno ako su se krstili nakon

neke velike javne evangelizacije. Jo vie zabrinjava

podatak da mnogi mladi koji su odrasli u vernim

porodicama naputaju crkvu pre nego to napune 18

godina;* veina onih koji naputaju crkvu ne ini to zato to

vie ne veruju u doktrine. Razmotriemo neke od razloga

da bismo videli ta nam oni govore:

- neuspeh da u svom ivotu doive Boga, kao

to im je obeano sa propovedanice;

- nedostatak podrke u vremenu linogobeshrabrenja i duhovne krize;

- oseaj linog neuspeha da se ivi prema

zahtevima crkve;

- negativna iskustva sa drugim vernicima ili

voama crkve, npr. ogovaranje, predrasude,

osuivanja;- neukljuenost crkve u svakodnevni ivot;

- brak sa osobom koja nije adventista;

- preseljenje u novi grad i novu crkvu koja teko

prihvata;

- opta razoaranost u organizaciju.

9


10/281


11/281

rast2, Karl Dord, rekao je da "post-moderna faza nae

kulture ve rui neke nae najdragocenije pretpostavke.

Ona nas gura izvan naih zona udobnosti, naina na koji

propovedamo i evangeliziramo. Kae se da se na svet

kree od industrijskog doba ka informativnom dobu, u

kome dominiraju maine koje se nazivaju elektronika,

inteligencija, digitalno i interaktivno." Zatim je nabrojao

odreene karakteristike savremenog zapadnog drutva

koje bolje opisuju izazove sa kojima se hriani suoavaju i

predloio kako bi crkva mogla da prilagodi svoje metode.Evo nekih karakteristika:

* Interaktivno. Post-moderni ljudi nisu spremni da

sede i sluaju pedeset minuta dugaku propoved: oni ele

da budu ukljueni. Crkve koje rastu najbolje mogu da

ispune ovaj izazov kroz rad malih grupa i trudom da

bogosluenja i drugi sastanci budu, to je vie mogue,interaktivni i puni prilika za uestvovanje.

* Mobilnost (pokretljivost). Ovo je doba

viestrukih izbora, bez obzira da li se radi o TV kanalima,

itaricama za doruak, zaposlenju - ili crkvama. Na primer,

mnogi imaju sklonost da se premetaju sa jednog posla na

drugi dok se profesionalno razvijaju, umesto da itavogsvog ivota rade jedan posao, kao to su to ljudi nekada

inili. Isto tako, postoji rastua sklonost da ljudi idu u crkvu

koja najbolje ispunjava njihove potrebe u odreenom

trenutku njihovog ivota (npr. roditelji sa malom decom

esto prelaze znatne razdaljine samo da bi ili u crkvu koja2

Konferencija "Nova kultura - nova crkva" u San Antoniju, Teksas, septembar 1999. Moda se neslaemo sa svim to je on rekao, ali potrebno je da shvatimo da on opisuje nain na koji ljudi "napolju"razmiljaju.

11


12/281

ima dobar subotni program za decu. Kada deca postanu

starija, ona pronalaze sopstvenu crkvu i roditelji poinju da

idu u crkvu koja je blia njihovoj kui.) Mi moda ne elimo

da ohrabrujemo ovakav trend, ali treba da prihvatimo

injenicu da su nam za razliite ljude potrebne razliite

crkve.

* Muziko iskustvo. Savremena muzika danas vie

se doivljava nego to se slua. Ljudi su zainteresovani za

muziku koja im neto ini. U crkvi oni ne ele da pevajusamo iz oseaja dunosti, ve zato to ih muzika

nadahnjuje i pokree. Muzika ne govori samo njihovom

umu, ve i njihovoj dui. Sa ovim izazovom moe se suoiti

pametnim odabirom muzike, naina i konteksta u kome se

izvodi.

* Nepoverenje prema vostvu. Ljudi vie ne

veruju automatski autoritativnim linostima, bilo da se

radi o drutvu ili o crkvi. Javnost vie ne uzdie visoko

profesore, doktore i policiju. Nekada su svetenici i pastori

bili veoma potovani u drutvu zbog svog poloaja, ali

danas vie nije tako. Danas su oni potovani ne zbog svogpoloaja u drutvu, ve zbog onoga ko su kao pojedinci,

zbog onoga ta imaju da ponude, zbog njihovog zanimanja

za ljude i vremena koje im posveuju.

* Autentinost.Jedan od razloga za gore pomenute

sumnje je to pojedinci i institucije ispadaju "lani" -

12


13/281

drugaiji od onoga za ta su tvrdili da jesu. Dananji

hriani moraju da budu iskreni. Mi jednostavno moramo

da budemo ono to tvrdimo da jesmo i da ne tvrdimo da

smo vie nego to jesmo. Moramo da budemo poteni

prema svojim neuspesima kao i prema uspesima. Dobra

vest je da Isus i u loim vremenima, kao i u dobrima, ini

razliku.

* Jednakost polova. Post-moderni ljudi odbacuju

kulturne, polne ili verske diskriminacije. Seksualna jednakost nije samo pitanje politike ispravnosti, ona je

deo savremenog razmiljanja i prakse. Prema tome, crkva

mora da bude veoma paljiva, osetljiva i ubedljiva ako

izabere da se na bilo koji nain drugaije ponaa prema

mukarcima i enama. Ako uimo da u Hristu nema ni

Jevreja ni neznaboaca, ni roba ni slobodnjaka, nimukoga ni enskoga, moramo da ivimo prema tom

principu.

* Netrpeljivost prema prisiljavanju. Ljudi novog

milenijuma smatraju da je religija izgraena na

prisiljavanju i ne reaguju na pozive na ispunjavanjedunosti. S druge strane, oni veoma potuju ljude koji

odvajaju vreme da se drue sa njima i upotrebljavaju

ubeivanje umesto sramnih napora da prisiljavaju ili

upravljaju njihovim ponaanjem.

13


14/281

* ivot na ivici. Savremeni ljudi dive se onima koji

rizikuju, bez obzira da li se radi o izboru odee ili sporta.

Ne treba da budemo okirani ako se u naoj crkvi pojave

posetioci u neuobiajenoj odei, ili ako nam se ini da su

se mladi koji su odrasli u crkvi "pobunili" u nainu svog

odevanja ili upotrebi nakita. Bilo bi sasvim pogreno da se

takve stvari tumae prema vrednostima prethodne

generacije.

* Odlinost. Osrednjost je moda bila dobra u jueranjem svetu, ali sada nije dovoljno dobra. Crkve i

hriani treba da nude samo svoje najbolje u

bogosluenjima.

* Prianje pria. Ljudi novog milenijuma spremnije

reaguju na prie o onome to je Isus uinio u ljudskom telunego na mnoge logine i impresivne prezentacije nekog

drugog aspekta religije. Na ovaj nain oni komuniciraju

kao i ljudi u prolim vremenima. Isus je u propovedanju

jevanelja koristio mnogo pria. Zato glavno pitanje danas

vie nije "da li je hrianstvo istinito?", ve "da li

hrianstvo uspeva?"

Problem sa "istinom". Evo osetljive teme! Njenim

pokretanjem rizikujem da me neko pogreno razume, ali

ona je vana za nau pripremu da propovedamo

jevanelje u ovim vremenima koja se brzo menjaju.

Potraga za istinom oduvek je bila, a i treba da bude, od

14


15/281

kljune vanosti za napredovanje adventizma. Ali, ta je

istina? Pilatovo pitanje ljudi i dalje postavljaju, i to vie

nego ikada ranije, a na zadatak je da na njega

odgovorimo. Dok to inimo, potrebno je da upamtimo da

se istina nije promenila, niti e ikada da se promeni, mada

savremeni ljudi u zapadnom svetu misle da se ona

promenila.

Sam Bog je apsolutna Istina, prema tome Njegova re

i sve to potie od Njega je apsolutna istina za sva

vremena i za sve ljude. Kao to prorok istie, poto je Bogtakav kakav jeste i poto se Njegov nain nikada ne

menja, mi moemo da imamo vrstu nadu u veni ivot

(Malahija 3,6). Isto tako, Isus je onaj isti jue i danas i

vavek.3 Da li svi vide ovu istinu? Da li se ona moe preneti

reima koje su prihvatljive u 21. veku?

Sam Isus uio je da, iako je zakon vean inepromenljiv4 (zbog njegove povezanosti sa venim i

nepromenljivim Zakonodavcem), on ima znaenje samo

kada se razume u okvirima zavetnog odnosa i duha

zakona. On je insistirao da o ovima dvema zapovestima (o

ljubavi prema Bogu i ljubavi prema blinjima) visi sav

zakon i proroci (tj. istina).5 Iako je slovo zakona istina, onoima malo vrednosti ako je odsutan duh zakona. To je bila

ideja koja je veoma uznemirila verske voe u Njegovo

vreme, ali ona ne treba da uznemirava nas. Na kraju

krajeva, istina je vana za mene samo ako mogu da je

vidim i da razumem kako ona utie na moj ivot i moju3

Jevrejima 13,8.4 Matej 5,17.18.5 Matej 22,40.

15


16/281

povezanost sa svetom u kojem ivim i ljudima meu

kojima ivim. Naravno, oduvek je i bilo tako, ali se

savremeni ljudi verovatno tee zadovoljavaju formama i

vie se brinu oko sutine nego prethodne generacije.

Na primer, uzmite temu subote. U proteklim

vremenima sve to je bilo potrebno da uradimo bilo je da

dokaemo da je subota subota, a ne nedelja, i iskrena

osoba bi to prihvatila. Ali vie nije tako. Post-moderni ljudi

moraju da sa tvrdnje da je subota "istina" preu na neto

to je mnogo linije, na primer: "Kakvu razliku e onanainiti u mom ivotu?" To je poteno pitanje. Subota ima

znaenje samo zbog uloge koju treba da odigra u

ovekovom odnosu sa Bogom i njegovim blinjima.

Sutina problema je da e naa poruka imati mnogo jai

uticaj ako je usmerimo ne samo na umove ljudi, ve i na

njihova srca. O ovome emo detaljnije govoriti u petompoglavlju.

Druga planeta? Ako otkrijete da vas ovo pomalo

uznemirava, nalazite se u dobrom drutvu. Dananji mladi

stvarno ive u svetu koji se razlikuje od sveta njihovih

roditelja. To nije samo sindrom " generacijskog jaza" koji je uvek odvajao generacije, to je post-moderni svet u

kojem ivimo i koji je toliko promenjen da stiemo utisak

da smo na nekoj drugoj planeti.

Moda to i nije tako loe. Na kraju krajeva, zar ne

idemo ka domu i nainu ivota koji je stvarno "izvan ovoga

sveta"? Kao hriani i kao crkva nikada ne treba da

16


17/281

zastanemo zadovoljni zbog onoga to jesmo, zbog onoga

to verujemo ili zbog onoga to smo postigli. Da, treba da

budemo zahvalni, ali ne i zadovoljni. Sve dok se Hristos ne

vrati, mi uvek moramo da idemo napred ka onome to

moemo da postanemo, umesto da idemo unazad ka

onome to smo jednom bili. Moda nam je potrebno

probuenje i reforma, ali samo kao podsticaj da idemo

napred ka rastu i zrelosti. Promena ne znai da treba da se

odreknemo neega to je vano, ve samo onoga to

spreava na napredak. Prema Litu Andersonu, ulogaduhovnih voa je da se trude da se takva vrsta rasta

nastavlja:

"Voe neprestano moraju da pozivaju organizaciju i

njene vernike da se vrate Gospodarstvu Isusa Hrista i

standardima Biblije koji pokreu ljude da rastu i obnavljaju

se unutar biblijskih granica. Ispunjavanje misije uvek jemnogo vanije od tradicija koje se ponavljaju."6

Verni svojim korenima. Pre mnogo godina crkva

je, kao Isus, bila Boji izaslanik koji je trebalo da izazove

revolucionarnu promenu u manje - vie statinom drutvu.

I Hrianska adventistika crkva sedmoga dana zapoelaje na isti nain, zato su pioniri sebe smatrali pokretom, a

ne samo jo jednom crkvom. Naalost, hrianske crkve

danas, uopteno govorei, konzervativne su po prirodi i

nespremne da se menjaju u svetu koji iz dana u dan nije

isti. Da li je Adventistika crkva drugaija? Mora da bude.

Moda smo postali samo institucija i nismo slini6 Leith Anderson,Dying for Change, page 136.

17


18/281

dinaminom pokretu kakav smo bili na poetku, ali ovo su

vremena neuporedivih promena i nesluenih mogunosti.

Novi milenijum trai obnovljenu crkvu. To znai crkvu koja

je spremna da ide putem krsta - putem samoodricanja. To

je bio nain pionira.

Shvatio sam da ono to je Isus jednom rekao o

preivljavanju pojedinih hriana takoe moe da se

primeni i na crkvu, a to je da ako zrno penino padnuvi

na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo

roda rodi,7 i koji uva duu svoju, izgubie je; a koji izgubiduu svoju mene radi, nai e je.8Da li razumete o emu

se govori? Crkva koja je zainteresovana samo za

samoouvanje nigde ne ide. Ali, preivee i rae crkva

koja da sve, ak i sebe, radi potreba drugih.

Nema nikakvih sumnji da e crkva da preivi. Isus je

dao svoj sopstveni ivot, kao zrno penice koje je baenou zemlju i koje je umrlo. etva e biti ogromna samo zbog

te rtve. Isto tako bie etve i zbog bezbrojnih hriana i

mnogih organizacija koje su tokom vekova sledile Njegov

primer. Da, crkva ima budunosti. Ali ne radi se o tome!

Pitanje je: da li tvoja crkva ima budunosti?

Iskreno govorei, koliko ste zadovoljni sa svojomsadanjom crkvom? Ili pripadate rastuem broju

adventista koji oseaju da, iako pripadaju divnoj, svetskoj

porodici, i dalje moraju da rastu? Da li verujete da e nam

odravanje trenutnog stanja pomoi da uspeno

doekamo drugi Isusov dolazak, ili delite ubeenje da je

7 Jovan 12,24.8 Matej 10,39.

18


19/281

vreme za promene? Ne promene svega, naravno, jer neke

stvari su nepromenljive. Ko moe da promeni veno

Jevanelje? Ne, jednostavno govorim o promenama koje

tvoja crkva moe da izabere da naini kao rezultat vostva

Duha koji vas vodi od stanja u kojem se sada nalazite do

mesta na kojem Bog eli da budete u budunosti.

Ja verujem da postoji potreba za takvom promenom,

ali ne nudim ovu knjigu kao katalog promena koje vaa

crkva treba da naini. Jednostavno elim da spomenem

odreena podruja crkvenog ivota na koja, s vremena navreme, treba da se obrati panja i uz molitvu i ozbiljnost

da se postave neka od sledeih pitanja:

* da li moja crkva uspeno komunicira sa svetom 21.

veka?

* do koje mere moemo da se uporedimo sa

novozavetnim modelom crkve?* da li radimo, svedoimo, sluimo i rastemo zajedno

u skladu sa nadahnutim vostvom ili je potrebno da

promenimo pravac kako bismo ostali verni onome to nam

je Bog ve rekao?

* da li je potrebno da nastavimo da radimo sve ono

to radimo? Ako je odgovor potvrdan, da li moemo to daradimo bolje nego do sada?

* da li smo dobri pristavi sredstava koje nam je Bog

dao da u njih ulaemo i da se za njih brinemo?

* da li je mogue da Bog pokuava neto da nam

kae, ali mi ne sluamo jer smo previe zauzeti onim to

smo uvek radili?

19


20/281

Tokom proteklih nekoliko godina pokuavao sam da

iskreno odgovorim na ovakva pitanja i to je bila teka

borba, penjanje na strmu planinu. Poslovini "prtljag", i

lini i institucionalni, vukao me je nadole. Ali, trud da

budem bolji slian je penjanju na planinu - teko je, ali i

stimulativno. Video sam i doiveo dovoljno u svojoj crkvi

da bih mogao da kaem da sam, iako imamo odreenu

razdaljinu koju treba da preemo, uzbuen to mogu da

se penjem na sledei vrh i pun optimizma da emo tamostii.

Odatle potie i ova knjiga. Ona govori o tome da

treba da budemo onakva crkva kakvu Bog eli da ima, da

radimo ono to On eli da radimo i da to radimo na Njegov

nain. Ona govori o tome kako da postanemo autentina

hrianska zajednica koja ispunjava Hristov san dabudemo jedno kao to su On i Otac jedno.9 Ona govori o

rastu, a to znai da govori o evangelizmu, iako ne postoji

posebno poglavlje o tome. Konano, evangelizam nije neki

dogaaj ili program, ve nain ivota. Crkve su iva bia, a

iva bia rastu prirodno, ako su zdrava. Prema tome, ovde

se ne govori toliko o "zadobijanju dua" koliko o izgradnjizdravih crkava koje rastu.

Prema tome, da li vaa crkva ima budunosti? Voleo

bih da mislim da je odgovor potvrdan. Ali, neizbena je

injenica da budunost tvoje crkve zavisi od tebe i ostatka

tvoje crkvene porodice. Vaa crkva e preiveti i rasti

samo ako je zdrava. Sreom, nema nikakve sumnje u9 Jovan 17,20-23.

20


21/281

budunost Boje crkve, bez obzira na to ta govore

nedeljne novine. Njegovo delo na Zemlji zavrie se

velianstvenim praskom slave koji e oznaiti poetak

novog ivota. Svi znaci pokazuju da je postavljena

pozornica da se to dogodi. Tvoja budua crkva moe da

bude prisutna da vidi finale.

21


22/281

Prvo poglavlje

Ljubavna afera

Parabola

"I pokaza mi istu reku vode ivota, bistru kao kristal,

koja izlaae od prestola Boijeg i Jagnjetovog. Nasred

ulica njegovih i s obe strane reke drvo ivota I Duh inevesta govore: Doi. I koji uje neka govori: Doi. I ko je

edan neka doe, i ko hoe neka uzme vodu ivota za

badava."10

Nebesko carstvo je kao reka. Silazila je visoko sa

planina, jurila je preko kamenja i stenja i izmeupoumljenih kosina, sve dok nije stigla do doline. Tu je

tekla iroka i jaka, odraavajui slavu sunca iznad sebe,

dajui ivot gradu koji je izrastao pored nje. Tolila je e

grada, zalivala njegove useve i davala ribu za hranu. Mladi

i deca iz grada igrali su se u njenim pliacima. Tu je bio

prosperitet i zdravlje za sve.Postepeno je grad rastao i irio se. Ljudi su gradili

pristanita, parkove i mostove, dodavali su ustave i

vodenina kola da zauzdaju silu reke. Jedana ideja vodila

je ka drugoj i konano se pojavila ideja o izgradnji brane.

Koliko vie bi moglo da se postigne sa velikom branom

10 Otkrivenje 22, 1.2.17.

22


23/281

koja bi skladitila monu silu reke i davala stalnu energiju

koja ne bi varirala sa godinjim dobom.

Tako je sagraena brana, donosei nove prednosti

gradu - barem je tako bilo u poetku. Ali malo pomalo,

brana je donela promene. Kako je vreme prolazilo, sve

manje i manje postojala je reka, a sve vie i vie jezero. I

ne samo to, izgledalo je kao da se voda vie ne presijava.

Ustvari, ponekad su bolest i zaraza dolazili u grad, ali

promene u vodi dogaale su se tako postepeno da ih niko

nije povezivao sa problemima koje su poele da stvaraju.U meuvremenu, dogodilo se jo neto. ista voda

nastavila je da tee sa planina, a nivo vode iza brane

postepeno je rastao. Onda, jednog prolea, kada su poeli

da se tope snegovi na planinama, reka je poela da raste

do novog nivoa. Rano, jednog aprilskog jutra, ljude je

probudio zvuk kojeg nikad pre nisu uli - zvuk nabujale,uzburkane vode. Potrali su na reku da vide ta se

dogaa. Brana je i dalje bila tu, ali voda je naglo oticala.

Sama brana nije bila provaljena, ali popustili su zemljani

zidovi sa njenih strana i penuavi vodopad grmio je kroz

provaljena mesta. Nivo vode poeo je da opada, a blato i

prljavtina nakupljeni tokom mnogih godina odnoeni sudok je reka tekla napred u novoj sili.

Grad je bio zbunjen. Ko je odgovoran za ovu

katastrofu? Da li se radi o sabotai? Da li je to delo

terorista? Sastali su se strunjaci da razgovaraju o situaciji

i izali su pred televiziju da kau da nema razloga za

zabrinutost - sve je pod kontrolom. Ali, niko im nije

23


24/281

verovao. Ininjeri su istraivali tetu i podnosili izvetaje,

mada nije bilo mnogo toga to su mogli da uine. Reka je

samoj sebi prosekla novi tok dok je jurila kroz ravnicu i

niko nije mogao da je premosti ili zaustavi. Slubenici su

uradili jedinu razumnu stvar koja im je pala na pamet -

stavili su pored reke znakove na kojima je pisalo:

"Opasnost, ne pribliavaj se"! I gradsko vee izdalo je

seriju rezolucija koje su zabranjivale svako pribliavanje

reci. Sve to je ostalo od stare reke bio je prljav, smrdljiv

potok koji je muljevito tekao du starog renog korita kojeje bilo tek senka nekadanje reke.

Ipak, vreme je prolazilo i grad je nauio da ivi u

novonastaloj situaciji, kao to to mnogi gradovi ine.

Veina ljudi bila je zadovoljna svojim ivotom, vodili su

rauna o brani (koja je sada bila sasvim beskorisna) i pisali

knjige da objasne ta se dogodilo. ivot se skoro vratio unormalu. Ali, mala grupa ljudi razmiljala je drugaije.

Rekli su: "Kakva je korist da ostanemo ovde pored

beskorisne brane i muljevite reke? Hajde da odemo dalje u

dolinu i sagradimo nov grad pored nove reke." To su i

uinili.

Gradsko vee nije odobrilo njihov postupak. Optuilisu grupu za graansku neposlunost i pretili da e da ih

bace u zatvor. Ali, ovi ljudi su znali ta su eleli i niko nije

mogao da ih sprei da to postignu. Zato su napustili stari

grad i nekoliko kilometara dalje sagradili novi. Vremenom

je novi grad rastao i napredova, crpei svoj ivot iz

snanog toka reke i njene iste, svee vode. Sagraene su

24


25/281

luke, parkovi i mostovi. Ljudi su pronali naine da

zauzdaju silu reke. Tu je bio prosperitet i zdravlje za sve.

Sve dok jednog dana, stotinak ili vie godina od osnivanja

grada, neko nije rekao: "Imam odlinu ideju. Hajde da

sagradimo branu..."

Znamo ostatak prie, najpre zato to se istorija

ponavlja, a zatim to smo svi mi njen deo. To je pria o

ljubavnoj aferi - najveoj romansi koju je Bog zapoeo sa

nama kada je stvorio svet, nainio nas po svom liku i

pozvao nas da ivimo u Njegovoj prisutnosti i da izNjegovog ivota crpimo na ivot. To je pria koja se skoro

tragino zavrila zbog greha, a govori o tome kako je

sotona svojim laima uinio da se nai praroditelji boje

Boga i nagovorio ih da pobegnu i sakriju se od Njega. To je

pria o tome kako je ljubavna afera dobila drugu priliku,

jer je Isus doao na ovaj svet da ivi, pati i umre zbog nas,da potvrdi svoju ljubav i ponovo nas zadobije, da kae da

nas jednako voli bez obzira na ono ta smo uradili.

Bez obzira na branu koju je greh sagradio, Boja

ljubav nastavila je da tee odgore; nivo je nastavio da se

die; pritisak je nastavio da se poveava, sve dok vie nije

mogao da se zadri te je provalio u svet u neodoljivoj plimikoju nita nije moglo da zaustavi: "Jer Bogu tako omile

svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga

veruje ne pogine, nego da ima ivot veni."11 Ponovo je

nastala reka koja je tekla duboko i iroko. Svako od nas

dobio je priliku da ivi pored te reke. Kao to je reka sa

11 Jovan 3,16.

25


26/281

planina bila izvor ivota u gradu, tako je Boja ljubav izvor

naeg ivota; bez nje nae postojanje je isprazno.

Postoji samo jedan problem. Neprijatelj i dalje radi

ono to je radio na poetku. Uticaj greha sada isti je kao i

uticaj greha nekada. Iako ljubav i ivot idu ruku pod ruku -

jer Bog je ljubav, iako ne moemo da ivimo bez te ljubavi,

kao to ne moemo da diemo bez vazduha, u naem srcu

postoji neki tajanstveni otpor prema njoj. Mi ne elimo da

nam se Bog - ili bilo ko drugi - previe priblii. Kao da smo

izgubili sposobnost da primamo i dajemo ljubav onakokako je u poetku bilo osmiljeno.

Po svojoj prirodi, mi se bojimo Boga, bojimo se

Njegovog Duha. Zato pokuavamo da pobegnemo i

sakrijemo se od Njega. Mi se odupiremo Njegovoj ljubavi;

ograniavamo je naim definicijama; gradimo brane koje

e je skladititi i kontrolisati, ili je zamenjujemo drugimstvarima. Reka ljubavi vie ne tee kao nekada, ivot gubi

svoj sjaj.

To se dogaa ljudima i to se dogaa crkvama:

* Maks je po prvi put odluio da sledi Isusa i njegov

ivot poprima novo bogatstvo i slast. To traje sve dok sene pogleda u ogledalo, kao to veina novih hriana ine,

i pone da se pita kako on uopte moe da stigne do neba.

Postaje preokupiran pravilima i gubi iz vida Osobu, a

hrianstvo postaje teak posao.

* Crkva u novom mestu pokree toplu zajednicu za

hriane i njihove prijatelje koji stvarno ele da naine

26


27/281

razliku u svom drutvu. Ipak, kroz nekoliko godina teko ih

je prepoznati. Bogosluenja su postala rutina; ljudi dolaze

iz oseaja dunosti; vernici su kritiki i osuivaki

raspoloeni; vie im je stalo do muzike koju mladi sluaju i

odee koju oni nose nego do injenice da oni dolaze u

crkvu. Crkva govori o "dopiranju do izgubljenih", ali je

izgubila dodir sa pravim svetom gde "izgubljeni" ive.

Tragino, zar ne? Poto nam samo jedno daje ivot,

poto nas samo jedno menja i ini da rastemo, samo jednonas i spasava - to je ljubav Boja u Hristu koja nam je, kao

reka ive vode, preneta posredstvom Svetoga duha. Ovo

vai za svakog hrianina pojedinano, ali i za svaku

crkvu.

Prema tome, pitanje na koje moramo da odgovorimo,

i kao pojedinci i kao crkva, jeste gde ivimo i kakvu vodupijemo? Da li je naa crkva slina starom ili novom gradu?

Da li je voda koju pijemo i nudimo drugima ustajala ili je

svea i svetlucava? "Ko je edan neka doe k meni i pije.

Koji me veruje, kao to pismo ree, iz njegova tela potei

e reke ive vode. A ovo ree za Duha kog posle primie

oni koji veruju u ime Njegovo" (Jovan 7,37-39). Kao tosmo ranije zapazili, parabola o reci pria je o ivotu - pria

o odnosu izmeu Boga i ljudske porodice od poetka do

dananjih dana. Ona je ispriana na mnogo drugih naina,

ukljuujui i verziju koju adventisti dobro poznaju verziju

zapisanu u Velikoj borbi. U srcu sukoba nalazi se crkva,

"jedini predmet na zemlji kojem Hristos poklanja svoju

27


28/281


29/281

da kupe zlato, bele haljine i lek za oi koji predstavlja

ljubav, poverenje i spasonosnu zajednicu koja menja ivot

sa Hristom i sa Svetim duhom.16

Oigledno je da i prve i poslednje crkve imaju isti

problem. To je problem srca. Moda znamoza Boga, ali Ga

lino ne poznajemo. Moda smo dobro upoznati sa

Biblijom, ali smo potpuni stranci sa njenim Piscem.

Hriani moda pripadaju crkvi, ali uopte ne razumeju

nade i strahove drugih. Oni moda veoma aktivno

svedoe, ali nemaju ni malo interesovanja za pojedinanepotrebe onih koje ele da zadobiju. Ima mnogo aktivnosti,

ali veoma malo prave strasti. Tako su principi i programi

postali mnogo vaniji od ljudi. Rad crkve kao institucije

postaje mnogo vanije od susreta sa ljudima tamo gde se

oni nalaze. Slovo zakona preovladalo je duh zakona. Teme

koje se tiu naina ivota i reputacije crkve postaju mnogovanije od milosti i reputacije Oca koji jedino eli da

Njegova deca dou kui. Crkva je na visokom nivou kada

se o njoj govori kao o organizaciji, ali je na veoma niskom

nivou kada se posmatra kao zajednica. Ona je zaposlena i

brine je mnogo toga - ali ta je sa ljubavlju? ta je sa

naom ljubavlju? ta je sa ljubavlju prema Bogu? Sameusobnom ljubavlju? Sa ljubavlju prema ljudima?

injenica je da je bez ljubavi svaki na trud

uzaludan.17 Stalan rast crkve bez ohrabrivanja i razvijanja

dubokog prijateljstva meu vernicima je besmislen, jer je

16 Otkrivenje 3,16.17 1.Korinanima 13.

29


30/281

crkva Hristovo telo u kojem je svaki njen deo-vernik

povezan jedan sa drugim.18 Doktrina, crkveni standardi i

nain ivota, bez obzira na njihovu vanost, nemaju

nikakvo znaenje izvan zajednice ljubavi sa Bogom i jednih

sa drugima.19 Prema Isusovim reima, ono to nevernicima

najdublje svedoi o hrianstvu nije neki izvanredan

argument, niti dobro pripremljeno i izgovoreno biblijsko

uenje ili propoved, ve zajednica hriana koji vole jedni

druge.20 Istina koju Bog i aneli eznu da podele sa

ljudskom porodicom, istina koja nas oslobaa i koja lei usrcu onoga to hriani treba da kau svetu pre nego to

se Hristos vrati, nije komplet pravila, nije spisak verovanja,

niti nain ivota, ve Isusova linost.21

Prema tome, crkva nije zgrada ili organizacija, ve

grupa ljudi koji su povezani Bojom ljubavlju jedni sa

drugima i sa Hristom, koji se iskreno brinu i za druge ljude(iako izgradnja zgrada i organizacija pomae ljudima da

ouvaju porodicu). Prema tome, vratili smo se na pitanje

ko smo mi? U kom gradu ivimo? Da li voda koju pijemo

daje ivot ili je ustajala? Da li samo verujemo u poruku ili

volimo i Osobu koja nam je daje? Da li bi svoj odnos i

odnos svoje crkve prema Isusu mogao da opie kaoljubavnu aferu?

To je poteno pitanje. To je sutina crkve. Ba kao to

je potrebno da prijatelji ili brani drugovi povremeno

18 1.Korinanima 12,27.19 Matej 22,37-40: "A Isus ree mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom duomsvojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najvea zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi blinjeg svog

kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci."20 Jovan 13,35.21 Jovan 8,32.36.

30


31/281

procene svoj odnos i unesu promene koje su neophodne

za rast i zrelost, tako hriani i crkve treba da ispitaju svoj

poloaj, provere svoj nastup i postaraju se da su na

ispravnom kursu, da idu napred ka mestu za koje veruju

da Bog eli da tu budu u budunosti. To i jeste cilj ove

knjige - da vaa budua crkva bude onakva crkva kakva je

oajniki potrebna izgubljenom svetu koji se pribliava

svom kraju, da bude u dodiru sa Bogom i u dodiru sa

ljudima.

Jednom je postojala takva crkva i imala je takav uticaj

na ljude da su posmatrai rekli: "Ovi zamutie vasioni

svet."22 Prema proroanstvu, opet e postojati takva crkva,

osim to e biti mnogo vea i mnogo divnija; prihvatae

ljude, ene i decu iz "svakog plemena, jezika, kolena i

naroda."23 Njena prisutnost okupae itav svet svetlou,24

a njen uticaj bie kao nakon sveopteg praznika

pedesetnice.

Ti moe da pomogne svojoj crkvi da postane ta

budua crkva. Moe da otpone sa radom uz pomo

malo sanjarenja i puno molitve.

22

Dela 17,6.23 Otkrivenje 14,6.24 Otkrivenje 18,1.

31


32/281

Drugo poglavlje

Snovi i vizije

Dananji pogled na crkvu budunosti

"Jedina stvar koja je gora od slepila je nedostatak

vizije." Helen Keler

Snovi - posebno nadahnuti snovi - imaju ogromnu

snagu da menjaju, jer takvi snovi imaju nain da se

ostvare. Vrhunski atletiari obaraju rekorde ne zato to su

u boljoj kondiciji ili zato to su jai od drugih ve zato to

su veoma motivisani vizijom projektovanom mentalnom

slikom - da tre bre ili skau bolje od bilo koga drugogpre njih. Ljudi koji mnogo postiu i koji su veoma uspeni u

svim podrujima ivota nisu neophodno i najpametniji ili

najprivilegovaniji. Ali, oni su najambiciozniji, a te ambicije

raaju se iz snova.

Biblija ima silu da menja iz istog razloga: ona govori o

snovima i vizijama. Proroke vizije su vizije samog Boga obudunosti Njegovih stvorenja i On je namenio da nas te

vizije nadahnu da sanjamo sopstvene snove. Bog kojem

sluimo nije samo bio Stvoritelj; On jeste Stvoritelj, On

obnavlja veru i nadu, menja ivote na bolje, gradi svoju

crkvu, izgrauje svoje carstvo. Poto smo stvoreni po

Njegovom liku, mi smo Mu najsliniji kada stvaramo u

32


33/281

Njemu - stiemo nove uvide o tome ko je On i ko smo mi;

razvijamo svoj potencijal; izgraujemo nove i bolje

odnose; menjamo nain na koji nosimo dobru vest kako

bismo ispunili promenljive potrebe sveta oko nas; kao

crkva teimo da postanemo to sliniji onoj crkvi koju Bog

eli.

Ali, bez snova i vizija nita novo nije mogue. Kao to

je car Solomun rekao,25 "Kad nema utvare (vizije), rasipa

se narod", a to naroito vai za tvoju buduu crkvu.

Potrebno je da se tvoja budua crkva razlikuje od bilo kojeprethodne crkve, zato to je pozvana da slui generaciji

koja se razlikuje od svih prethodnih generacija. Samo iz

tog razloga tvoja budua crkva mora ozbiljno da sanja! A

to sanjanje moe da pone od tebe, jer ima etiri odlina

pomona sredstva:

* novozavetnu crkvu kao osnovni model.* poznavanje onoga to ti je Gospodar budunosti ve

otkrio preko svojih proroka.

* posmatranje trendova i razvoja u svetu oko tebe.

* molitvu.

Sa ovim pomonim sredstvima na raspolaganju,moe da pone da se pita: "Kakva e biti moja budua

crkva?" Ako ti je teko da odgovori na to pitanje, seti se

obeanja koje je Hristos ostavio hrianima dvadeset i

prvog veka:

" I posle u izliti duh svoj na svako telo, i proricae

sinovi vai i keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii25 Prie 29,28.

33


34/281

e vai viati utvare. I na sluge u i na slukinje u one

dane izliti duh svoj... I svaki koji prizove ime Gospodnje

spae se; jer e na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje,

kao to je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.26

To je veliko obeanje! Bog je obeao blagoslove bez

presedana koji e opremiti Njegovu crkvu za budunost

bez presedana. Njegov Duh upotrebie svakoga ko je

spreman da bude upotrebljen. A svako od nas dobie

prednost da vidi, pre nego to se dogodi, ono to eli dapostigne u spasavanju ljudi. Naravno, tu spada i izgradnja

Njegove budue crkve. Zato hajde da se pozovemo na to

obeanje! Hajde da zamolimo Poglavara crkve da nam

kae ono to je potrebno da znamo! Hajde da se molimo:

Gospode, daj mi viziju moje budue crkve."

Nije nemogue da Bog uz pomo vizije ili sna usliitvoju molitvu, kao to je uinio Danilu. Ali, dok razmilja o

tome i mata, On e poeti da stvara sliku u tvom umu i

strast u tvom srcu dok sa tobom deli planove za svoju

buduu crkvu. Zatrai od Njega da otvori tvoje oi da vidi

divne stvari koje On radi u drugim crkvama. Moda e ti

neto to proita u ovoj knjizi, ili u drugim knjigama,pomoi u pronalaenju odgovora. Veoma je korisno ako

svoje molitve i tenje podeli sa drugima i postavi

sledea pitanja:

* Kako to izgleda? Da li moja budua crkva raste?

Da li je ona crkva samo sedmoga dana ili svih sedam

dana? ta vernici ine jedni za druge i za svoje prijatelje26 Joilo 2, 28.29.32.

34


35/281

tokom sedmice; kako i gde oni to rade? Kako izgleda

obino subotno bogosluenje, ili u tvojoj crkvi nema

obinih bogosluenja? Da li zgrada koja se koristi za

bogosluenja vie lii na crkvu ili na centar razliitih

aktivnosti u drutvu? Da li ima pozornicu ili platformu,

klupe ili stolice;da li one izgledaju udobno ili neudobno?

ta se dogaa u ovoj crkvi? Da li se ivoti menjaju? Da li

vernici duhovno rastu?

* Gde je centar ivota moje budue crkve? Da li je u

crkvenoj dvorani ili u crkvenom holu, u pastorovojkancelariji ili u domovima vernika? Da li je crkva usmerena

ka programima ili ka ljudima? Da li se aktivnosti crkve

odvijaju oko pastora ili stareina ili svi imaju uea u

onome to se dogaa? Gde je tu Isus? Da li se oekuje da

nevernici dou tamo gde su vernici da bi uli poruku ili

vernici izlaze da sretnu nevernike tamo gde se oni nalaze?* Ko dolazi u ovu crkvu? Ko su voe i propovednici -

da li su oni obueni profesionalci ili sposobni laici? ta se

oekuje od pastora, a ta od vernika? Da li je veina

vernika mlada, srednjih godina ili stara? Da li dolaze

uglavnom vernici crkve ili ima mnogo posetilaca? Kako su

ljudi obueni dok dolaze i odlaze? Koje svoje prijatelje kojinisu vernici mogu da vidim u njoj? Ko u mojoj crkvi tei da

obraa due Hristu?

* Kakva je atmosfera kada se sastanu vernici moje

budue crkve? Da li je radosna i vesela ili je sve tiho i

ozbiljno? Da li je razgovor vernika iskljuivo religiozne

prirode ili jedni sa drugima priaju o svemu? Koliko jezika

35


36/281

se govori? Mogu li da se uju deji glasovi? Da li je muzika

savremena ili tradicionalna? Postoje li orgulje ili klavir,

orkestar ili muzika grupa?

* Kakav je oseaj biti deo moje budue crkve? Da li

je uzbudljivo ili dosadno da se tu bude? Da li je crkva

formalna ili neformalna, prijateljski ili neprijateljski

raspoloena, topla ili hladna? Postoji li oseaj slobode ili

kontrole? Mogu li da budem ono to jesam ili moram da se

pokorim? Da li me prihvataju takvog kakav jesam? Da li

pripadam toj grupi? Da li dobijam utisak da drugi ljudi voleda budu deo ove crkve, ili dolaze samo iz oseaja

dunosti? Koliko je crkva fleksibilna? Da li ona lako ili teko

uvodi promene?

* Zato moja budua crkva postoji? Da li vernici

to znaju? Da li smo tu u osnovi jedan zbog drugoga ili zbog

ljudi koje elimo da zadobijemo za Hrista? Ako je u pitanjuovo poslednje, ta crkva ini za drutvo i ta ini da bude

privlana i vana u drutvu?

Bog e ti dati mnogo zanimljivih odgovora na ova

pitanja. Kaem mnogo jer je jedno sigurno: tvoja budua

crkva razlikovae se od moje budue crkve. Naravno, kaohriani i kao adventisti uvek emo smatrati neka naela

nae vere i principe po kojima ivimo nepromenljivima. Ali

naini na koje izraavamo sebe i pokazujemo svoju veru

mogu u mnogome da se razlikuju. Hrianska zajednica

nije predvidljiva jednaina u kojoj su X i Y uvek jednaki Z,

ve nepredvidljivi sastanak ljudi i Svetog duha. Dok se

36


37/281

Sveti duh ne menja, ljudi se menjaju i ne postoje dva ista

oveka.

Moda u prolosti tvoja crkva nije ohrabrivala ovakvu

raznolikost unutar svog jedinstva. Iako smo postupali sa

najboljim namerama, moda smo guili individualnost i

obeshrabrivali kreativnost. Moda smo oseali pretnju od

strane onih koji su eleli da budu drugaiji ili da rade

drugaije od nas. Pobrkali smo jedinstvo sa jednolikou

pogreno verujui da se snaga nalazi u tome da svi

jednako rade. Ali sumnjam da e tako da bude u tvojojbuduoj crkvi.

to vie budemo rasli u Hristu i pronalazili svoju

sigurnost u Njemu, nae razlike predstavljae nam sve

manji problem. Poto je Sveti duh dao vernicima darove,

On e snano da radi kroz njih da dopre do ljudi do kojih

Njegova crkva ranije nije mogla da doe. Kako jedinstvenazajednica meu vernicima bude rasla i razvijale se

posebne slube za prijatelje, moemo oekivati da e Bog

da podigne crkve koje e biti divno drugaije jedna od

druge, ak iako slue u istom gradu. Bog je stvorio

zadivljujuu raznolikost u svetu prirode, zato je razumno

da oekujemo da e postojati raznolikost i u Njegovomnovom svetu, u carstvu crkve. Tvoja budua crkva moe

da bude njen deo.

Pa, kako ona izgleda? Da li je slika tvoje budue

crkve kristalno jasna i tako uzbudljiva da jedino eli da je

podeli sa drugima i krene u ostvarivanje svojih snova? Ili

je vizija daleka i nejasna? Ako si potpuno siguran ta Bog

37


38/281

eli da ti i tvoja crkva postanete, ako zna kako e da

doe do mesta na kojem eli da bude, verovatno nije

potrebno da dalje ita ovu knjigu. Ali, ako kao veina nas

nisi zadovoljan poloajem tvoje crkve u ovom trenutku, a

nisi siguran kako da krene dalje, nastavi da ita.

Niko od nas nema sve odgovore, ali moemo da

rastemo u zajednikom razumevanju. Na sledeim

stranama voleo bih da najbolje to mogu opiem viziju

moje budue crkve. Ona ve nekoliko godina poprima

oblik u mom umu. Ustvari, to je kombinovana slika - spojmojih sopstvenih snova, ideja drugih koji sanjaju o svojim

buduim crkvama i onoga to Bog stvarno ini sada da bi

izgradio svoju crkvu u razliitim delovima sveta. Moram da

dodam da su mnogi detalji i dalje nejasni i nesigurni, ali ne

sumnjam da e postati sve jasniji kako vreme bude

prolazilo. U nastavku emo dati opte nacrte i principe kojimogu da se primene na razliite naine, u razliitim

prilikama, ukljuujui i tvoju.

Dok ita, nastavi da sanja! I neka ti se snovi

ostvare!

38


39/281

Tree poglavlje

Samo egrti

Izazov uenitva

"Idite dakle i nauite sve narode"27

Da li ste ikada imali oseaj da ne znate ba mnogo o

sebi i svetu u kome ivite, a ni o Bogu i kako On deluje?Da li se ikada oseate kao da se vrtite u krugu, umesto da

va ivot stvarno krene u nekom pravcu? Ili jo gore, da

idete unazad umesto unapred, nadole umesto nagore? Da,

bez obzira na sve vae napore, niste ba najbolji primer

uspenog hrianskog ivota? Ipak, bez obzira na sve, vi

ne odustajete, nastavljate da sledite Isusa, elite da uiteod Njega. elite li da rastete? Dobrodoli u klub!

Kvalifikovali ste se kao uenik. egrt.

Ova knjiga govori o vaoj i mojoj crkvi i o tome kako

bi Gospodar crkve eleo da se Njegova crkva razvija u

budunosti. Ipak, kao to nam je poznato, crkve mogu da

budu samo ono to su njeni vernici, jer crkvu ine ljudi.

Menjanje crkava, menjanje ivota

Crkva e biti otvorena prema novim idejama,

obnovljenju i promenama u crkvenom ivotu samo ako je

usmerena prema trajnoj promeni i rastu. Moda je jedan

od razloga zato je crkva kao celina toliko konzervativna27 Matej 28,19

39


40/281


41/281

posumnjae. I pristupivi Isus ree im govorei: Dade mi

se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i nauite sve

narode krstei ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, uei

ih da sve dre to sam vam zapovedao; i evo ja sam s

vama u sve dane do svretka veka."30

Jedanaestorica uenika nisu bili jedini prisutni na tom

sastanku. "Nalog je dat dvanaestorici kada se Hristos

sastao sa njima u gornjoj sobi, ali ga je sada trebalo

preneti jednom veem broju. Svi vernici do kojih je dopropoziv sastali su se na jednom brdu u Galileji...

U dogovoreno vreme okupilo se oko pet stotina

vernika, u manjim grupama, na kosinama brda... Mnogi

koji su bili prisutni nikada Ga ranije nisu videli"31

Prema tome, nalog jevanelja izreen je ne samoizabranoj nekolicini, ve svim vernicima, ukljuujui i one

koji su sumnjali. Bez obzira da li su bili meu

jedanaestoricom ili vernicima iz mnotva, jedno im je bilo

zajedniko - svi su bili obini ljudi. Intervju uivo u

Veernjem dnevniku otkrio bi da svi, bez izuzetka, sebe

vide kao nepripremljene i neobuene da rade ono to Isustrai od njih. U najboljem sluaju, videli bi sebe kao egrte.

Tako ih je i Isus video. Ali to nije bilo vano, jer oni i jesu

bili egrti- uenici.

Uenik je egrt, neko ko ui tako to sledi i posmatra

uitelja, a zatim radi ono to je video da uitelj radi. ak i

30 Mat. 28,16-20.31 E. G. Vajt, enja vekova, str. 706, 707.

41


42/281

danas, posebno kad govorimo o zanatima, novi zaposleni

ugovorom postaju egrti, a uenitvo ponekad traje i do

pet godina. Tek nakon toga smatraju se dovoljno

obuenima da preuzmu odgovornost i sami rade posao

bez nadgledanja. Uenitvo - egrtstvo - nije samo

hrianski pojam. Ono to je jedinstveno u hrianskom

uenitvu je to to je ono doivotno. Biti hrianin

ukljuuje doivotno egrtstvo, predanost ivotnom uenju,

razvijanju i rastu. Ono poinje onog trenutka kada smo

izabrali Isusa za svog ivotnog Uitelja, a nikada se nezavrava.

Nalog jevanelja nalae pronalaenje ljudi koji su

spremni da ue od Isusa. Ne govori se o ljudima koji ve

sve znaju i imaju, ve o ljudima koji sebe smatraju

poetnicima. A ko treba da ih pronalazi? Kao to smo ve

videli, to je zadatak onih koji su ve zapoeli sopstvenoegrtstvo. Uenici treba da pronalaze uenike.

Mislim da je ova ideja i ohrabrujua i zastraujua.

Ohrabrujua jer sebe smatram egrtom, a Isus koristi

samo egrte da obavljaju ovo posebno delo. Zastraujua

jer, ak i nakon svih tih godina, izgleda da u svom linom

razvoju nisam odmakao mnogo dalje od poetka! Ali tobarem potvruje da sam na pravom putu. Ohrabrujue je

znati da "to se vie pribliavate Isusu, to grenije

izgledate u svojim oima; jer e vaa vizija postajati sve

jasnija, a vae nesavrenosti videe se u irokom i jasnom

kontrastu sa Njegovom savrenom prirodom. To je dokaz

42


43/281


44/281

ljudi".36 Sa znanjem mora da raste razumevanje; sa

mudrou milost; sa silom poniznost, a sa darovima

moraju da se razvijaju i sposobnosti.

Jednostavnije reeno, posmatrajte ivot onako kako

je to Isus inio. Prema Njemu, sve to je Bog ikada

zahtevao od nas saeto je u samo dva principa- ljubav

prema Njemu i ljubav prema blinjima.37 Prema tome,

hrianski rast moe da se sumira u jednoj jednostavnoj

reenici: naui da voli.

Hrianski savetnik Leri Krab to ovako objanjava:"Verujem da se moe uspeno dokazati da svaki lini

problem u ponaanju (npr. loa narav, izopaene

seksualne elje, depresija, zabrinutost, prekomerno

jedenje) nastaje iskljuivo zbog prekraja zapovesti koja

nalae da volimo."38

Po mom miljenju, tu lei izazov hrianskog rasta."Naui da voli" moda zvui kao lepa i jednostavna ideja,

ali ona podrazumeva duboku unutranju promenu, ne

samo raditi bolje ve i biti drugaiji.

* Postepeni rast. Kada postanemo lanovi Boje

porodice mi smo "nanovo roeni" i kao "novoroene bebe"oigledno je da treba da rastemo.39 Uenik Jovan esto

koristi ovu analogiju: u svom prvom pismu on jasno govori

o tri duhovne grupe ljudi razliitog uzrasta u crkvi - deci,

36 Luka 2,52.37

Matej 22,37-49.38 Larry Crabb,Inside Out, p. 43.39 Jovan 3,3; 1.Pet. 2,2.

44


45/281

mladiima i oevima.40 Oigledno je da je crkva

viegeneracijska porodica.

Poenta je da je duhovni rast normalan; ono to nije

normalno je ne rasti. Zdravo je u crkvi imati duhovnu decu

i najbolje je da njihov rast ka duhovnoj zrelosti bude

postepen (puzanje pre hodanja, hodanje pre tranja). Zato

hajde da prihvatimo injenicu da nisu svi u crkvi na istom

nivou duhovnog razvoja. Oni koji su novi u Isusovoj veri ne

treba da oseaju krivicu jer ne znaju sve ono to znaju

"odrasli" u crkvi. Oni koji su duhovno zreliji treba da buduneni i strpljivi prema duhovnim bebama, deci,

tinejderima i mladima oko sebe. Konano, svi smo mi

deca u Bojim oima i On se tako odnosi prema nama.

Kako bismo inae mogli da se suoimo sa periodima

sumnje i tame koji su deo rasta u veri?

* Bolni rast. Od roenja pa nadalje, ini nam se da

ivot i bol idu zajedno. Sreom, bol je obino vie

naizmenian nego stalan, ali "muke rasta" su normalne.

injenica je da bilo koji rast podrazumeva promenu, a

promena bol. Rast u Hristu nije izuzetak. Slediti Isusa

znai nositi krst, seate li se? Niko nije rekao da e bitilako. Ono to izaziva tekoe je to bol duhovnog rastenja

moe da nastane na neoekivane naine.

Stih iz Isaije 50,10. jedan je od mojih omiljenih

stihova Neu preterati ako kaem da mi je on jednostavno

"doao" kada mi je bio najpotrebniji. Tokom svoje prve

godine rada doiveo sam ono to ostali nazivaju "duga40 1.Jov. 2,12-14.

45


46/281

mrana no due". Izgledalo mi je kao da je Bog, bez

ikakvog razloga, iznenada odluio da raskine na odnos.

Jednostavno je nestao. Dugi periodi molitve nisu mogli da

Ga vrate; prouavanje Biblije i bogosluenja ostavljala su

me praznog; ak ni post nije pravio nikakvu razliku.

Izgledalo je kao da je neko iskljuio sva svetla, a ja sam

ostao u mraku, muei se da pronaem put kui. Osim

ovog, postojao je jo jedan problem. Kako da ja, mladi

pastor, dovedem druge Hristu ako sam potpuno izgubljen?

Nakon nekoliko meseci ovakvog stanja, zamalo daodustanem. Onda sam jednoga dana, putujui londonskom

podzemnom eleznicom, izvukao svoju depnu Bibliju,

pustio je da se sama otvori i proitao stih koji sam ugledao

na toj strani - Isaija 50, 10: " Ko se meu vama boji

Gospoda i slua glas sluge Njegovog? Ko hodi po mraku i

nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka seoslanja na Boga svog."

Sad vidite zato je to moj omiljeni stih. Isus mi je

skoro bukvalno progovorio u tami. Veliko je ohrabrenje

znati da je Bog sa nama i u tami kao i u svetlosti. Takoe

je veliko olakanje znati da je tama deo iskustva u hodanju

ka svetlosti, da vera raste kroz sumnju. Moram da kaemda vie volim svoj ivot nakon ove "duge mrane noi" od

onoga koga sam imao ranije. Zato, ako otkrijete da

sumnjate u sve u ta ste nekada verovali; ako se Bog

kojega ste nekada poznavali ini dalekim i nepoznatim,

nemojte da oajavate. On ima svoj nain kojim vas vodi u

46


47/281

jo dublju, jo zreliju zajednicu sa Njim. Bolovi rasta su

samo deo procesa rastenja.

* Rast u zajednici. Ranije citirana reenica apostola

Pavla izgovorena je s ciljem da uzdigne potrebu da se

izgradi hrianska zajednica. On dokazuje da je razlog

zato je Bog svakom verniku dao duhovne darove (to je

svaki vernik deo Hristovog tela) u tome to se ti darovi

razvijaju i koriste u razliitim vidovima slube, na korist

cele crkve. "Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere ipoznanje Sina Boijeg, u oveka savrenog, u meru rasta

visine Hristove"41

Mada poruka zvui jednostavno, nije jednostavna. Mi

rastemo zajedno, u zajednici, ili uopte ne rastemo. Na

lini rast nerazdvojivo je povezan sa naim odnosom

prema drugim ljudima.

* Pojedinani rast. Poto smo prepoznali potrebu

da nam zajednica pomae u zajednikom rastu, mi se

suoavamo sa izazovom linog rasta. Modna industrija

esto utie na na izbor muzike, odee, frizure,

automobila, jezika, i hiljadu drugih stvari. Ali injenicaostaje da je svako od nas jedinka za sebe. Mi potujemo

Boga kad razvijamo svoj jedinstveni potencijal i idemo

napred da postanemo ljudi kakvi smo stvoreni da budemo.

Bog nas poziva na linu zajednicu sa njim koja se razlikuje

od Njegove zajednice sa bilo kim drugim. Odatle potie i

novo ime koje e On jednog dana da nam da. Niko ga nee41 Efescima 4,13.

47


48/281

znati osim Onoga koji ga daje i onoga koji ga prima.42 ak i

u venosti, izgleda da emo svi biti razliiti.

* Beskrajni rast. Najvei izazov dolazi od samog

Gospodara. Prema Isusu, za hriane postoji samo jedan

cilj: "Budite vi dakle savreni, kao to je savren Otac

va nebeski"43 Sreom, Isus ne govori o savrenom dranju

mnogih pravila. On govori o onome to je stvarno vano, o

ljubavi. On govori i o ljubavi prema naim neprijateljima,

to podrazumeva veliku promenu u ponaanju, dubokuunutranju promenu. On govori o ljubavi na nain na koji

Bog voli, a nama je teko da to izmerimo naim siunim

umovima, a kamoli da to uporedimo sa srcem koje je

oteeno grehom.

Blii pogled na Isusove rei jasno pokazuje da Isus ne

opisuje apsolutni, merljivi standard koji emo jednog danamoi da postignemo, ve stav koji stalno moe da se

produbljuje i zauvek raste. Ljubav je beskrajna kao to je

Bog beskrajan. to se tie naeg kapaciteta da volimo,

uvek e postojati prostora za rast. Savrenost e uvek biti

u budunosti, jer to nije neto do ega se stie, ve neto

to se postaje. To je jedna od atrakcija neba i venosti.Ona garantuje da nam nikada nee biti dosadno.

Kako treba da rastemo

42 Otkrivenje 2,17.43 Matej 5,48.

48


49/281

Isus je jednom postavio retoriko pitanje: "A ko od

vas brinui se moe primaknuti rastu svom lakat jedan?"44

Ne postoji nita to moemo sami da uradimo da bismo

porasli, bilo fiziki bilo duhovno. Rast se deava u svim

ivim biima, pod uslovom da su zdravi, a to je naa

odgovornost. Ba kao to moramo da jedemo, vebamo i

da se odmaramo da bismo ostali fiziki zdravi, postoji

neto to moemo da uradimo da bismo odravali svoje

duhovno zdravlje. Moemo da: prouavamo Bibliju,

molimo se, odlazimo u crkvu, budemo posluni... Ali,mislim da treba da budemo malo odreeniji.

Kako mi prouavamo Bibliju verovatno je vanije od

injenice da samo itamo Bibliju. Kako se molimo i kako

uestvujemo u crkvenom ivotu verovatno je mnogo

vanije od injenice da to samo radimo. Evo nekoliko

zdravih principa koje i sam uim da primenjujem. Oni mepokreu, nadam se da e pokrenuti i vas.

* Prihvati odgovornost za svoje probleme. Kao

hriani, imamo sklonost da za sve krivimo avola, na ta,

u odreenom smislu, imamo i pravo. Bez njega ne bismo

bili u ovom kijametu. Ali, svaljivanje krivice na njega - ilina bilo koga i bilo ta drugo - zbog naeg neuspeha da

budemo ono to bismo eleli da budemo nee nigde da

nas odvede. Iako smo, moda, imali lo poetak u ivotu,

iako nemamo nekih prednosti, u jednom trenutku

moramo da preuzmemo odgovornost za svoj ivot i ono

to radimo sa njim.44 Luka 12,25.

49


50/281

* Priznati da smo bespomoni da nainimo sve

promene koje je potrebno da nainimo u svom ivotu. To

zvui kao kontradiktornost u odnosu na preanje

izlaganje, ali nije tako. Jednostavno se radi o shvatanju da

postoje neke promene koje moemo da nainimo i neke

promene koje ne moemo da nainimo. Osnovne promene

koje treba da nainimo u svom ivotu nisu natprirodne,

spoljanje promene, ve duboke i unutranje. Jedno je

nainiti promene u ishrani ili u svetkovanju subote, asasvim drugo promeniti ono to jesmo. Kada se radi o toj

promeni, mi potpuno zavisimo od spoljanje pomoi:

najpre od Boga, pa zatim od ljudi koje On koristi da bi nam

sluio. O ovoj vrsti promene ili izleenja, vie nego o

fizikom izleenju, govorio je Jakov kada je vernicima

pisao da e biti izleeni dok priznaju svoje grehe i dok semole jedni za druge.45

* Odnosno prouavanje Pisma. Jednostavno

poznavanje onoga to Biblija kae ne ini neku razliku u

naem ivotu. Ustvari, mogue je da duboko istraujemo

Pismo, a da ipak propustimo poruku, kao to je to biosluaj sa farisejima. Oni su istraivali Pismo kao da e

samo to da ih spase; zato nisu videli potrebu da priu

Isusu i dobiju veni ivot.46 Naravno, informacija je vana.

Ali primena je jo vanija. Kad god prouavamo Bibliju ne

treba da se pitamo samo ta ovaj ili onaj stih govore i

45 Jakov 5,16.46 Jovan 5,39.

50


51/281

znae, ve i kako moemo da ih primenimo u svom ivotu,

ta nam Bog govori kroz njih. Odnosno prouavanje Biblije

izaziva nas da se stalno suoavamo sa injenicom gde se

nalazimo u svom odnosu sa Bogom i daje nam neto

veoma odreeno za ta treba da se molimo.

* Razmiljaj "izvan kutije". Jednom sam sreo

oveka koji je imao malu farmu na ostrvu Dersi. Kao

sedamdesetogodinjak i dalje je radio ono to je oduvek

radio - uzgajao je krompire i paradajz. Za sve to vremenikada nije napustio ostrvo. Putovanje izvan svoje ravnice,

ak i do oblinjeg grada, bilo je neto to je preduzimao

samo kada je bilo krajnje neophodno. Njegov svet bio je

oko 25 kilometara dug i 15 kilometara irok.

ta je sa tvojim svetom?Pre nekoliko godina, D. B. Filips napisao je knjigu

pod naslovom "Tvoj Bog je previe mali", ukazujui na to

kako hriani ograniavaju svoje shvatanje Boga. Moda

nam je ponekad teko da, kao adventisti, razmiljamo

izvan "kutije" uenja nae veroispovesti. Ali, svet je vei

od ove kutije, a Bog beskrajan. Ne treba da se bojimo daizaemo iz kutije i postanemo "mislioci, a ne samo

reflektori onoga to drugi misle," jer "svako ljudsko bie,

stvoreno po Bojem liku, ima osobine koje su srodna

Stvoriteljevim - individualnost, sposobnost razmiljanja i

kreiranja."47 Ako konsultujemo nove prevode Biblije,

itamo knjige razliitih pisaca, postavljamo pitanja uz47Education,p. 17.

51


52/281

molitvu, to e nas podstai na razmiljanje. Kao to Skot

Pek kae, ako se usudimo da traimo rast, moramo da se

usudimo da razmiljamo.48

* Isprobaj novitete. Najlake je da radimo onako

kako smo oduvek radili, pa zato onda da radimo

drugaije? Potrebno je da preduzimamo i nove stvari, jer

su one ponekad teke. Na taj nain moemo da shvatimo

svoja ogranienja i da se okrenemo Bogu i traimo pomo

i podrku od Njega. Naravno, nema svrhe da pokuate dapevate ako nemate dobar glas, ali svako od nas ima neki

nerazvijeni talenat. Na primer, ako uivate da dajete

biblijske asove, moete ih uiniti jo uspenijim tako to

ete osmisliti nove naine. ta vie, svoju sposobnost

moete jo bolje da razvijete ako nekoga nauite da to isto

radi. Iznenaujue je koliko nam nove stvari pomau dabolje upoznamo sebe i reimo se ponosa, straha, lenjosti i

nesigurnosti.

* Pronai mentora. Isus je svoju prvu

dvanaestoricu poslao na njihovo misionarsko putovanje u

parovima, ne samo da ohrabruju jedan drugoga kroztekoe misionarskog posla, ve i u njihovom linom

ivotu. Potreban nam je najmanje jedan prijatelj koji e da

ini to isto i za nas. Kod veine, brani drug je najbolji

kritiar, ali potrebni su nam i drugi prijatelji sa kojima

emo redovno da se sastajemo, delimo svoje nade i

strahove; prijatelji koji e nam pomagati i podupirati nau48 M. Scott Peck, The Road Less Travelled and Beyond, p. 47.

52


53/281

odluku da rastemo. Takvi ljudi su mnogo vie od molitvene

grupe, oni su vaspitai.

* Budi mentor. Mnogi hriani otkrivaju da je

najbolja motivacija za duhovni rast predanost duhovnom

rastu nekog drugog koji je ili prijatelj ili mladi hrianin.

Ako moemo da pozovemo nekoga da se ugleda na nas

("kao ja to se ugledah na Hrista")49, teko da emo

postati nemarni ili ravnoduni u duhovnom ivotu.

* Pridruite se maloj grupi. Kao to smo ve

zakljuili, mi rastemo u zajednici ili uopte ne rastemo, jer

duhovni rast ui da volimo, a ljubav raste samo ako ivimo

u zajednici. Brina mala grupa koja ohrabruje otvorenost i

iskrenost i daje bezbedno okruenje za rast ohrabruje

potpuno duhovno napredovanje. To ukljuuje rast uodnosu sa Bogom, rast u odnosu sa drugima i rast u slubi

prepoznavanja talenata i darova. Kao to je Dejl Galovej,

pastor crkve sastavljene od malih grupa, rekao: "Verujem

da ljudi rastu barem osam puta bre kada su u maloj grupi

i kada poseuju sedmina bogosluenja nego kada dolaze

samo na jedno bogosluenje nedeljno."50

* ivi po principima, a ne prema pravilima.

Interesantno je da zapazimo da je jedna od prvih optubi

sa kojima se Isus suoio bila da On svojim uenjima i

primerom kri zakon. Znaajan je i odgovor koji je On dao

49 1.Kor. 11,1.50 Dale Galloway, The Small Group Book, p. 69.

53


54/281

svojim tuiteljima: "Ne mislite da sam ja doao da

pokvarim zakon ili proroke: nisam doao da pokvarim,

nego da ispunim."51 Zatim je nastavio da objanjava koliko

su zapovesti dalekosene, da njihova primena nije

ograniena na dela, ve i na misli i motive.

Njegov nain (nain ivljenja prema principima, ili

duhu zakona) bio je mnogo zahtevniji od njihovog naina

(ivljenje koje je kontrolisano pravilima, ili slovom zakona).

Kontrolisanje daljinskog upravljaa mnogo je tee nego

izbacivanje televizora iz upotrebe. Mladi hriani koji suimali veoma strogo vaspitanje obino se sreu sa najteim

problemima kada naputaju dom i odlaze na fakultet, gde

moraju sami da donose sve odluke. ivot po principima

govori o ljubavi prema Bogu, prema sebi i prema drugima

(ak i prema neprijateljima), u novim kao i u poznatim

situacijama. Ono to smo nauili kao deca nee naspretvoriti u odrasle osobe. Mi rastemo kada ivimo prema

principima, a ne pravilima. Potrebno je da imamo zakon u

svom srcu, a ne na kamenim ploama. Lav Tolstoj ovako

to ilustruje:

"ovek koji priznaje spoljanji zakon slian je nekome

ko stoji u svetlosti lampe koja je privrena za stub.Svuda oko njega je svetlost, ali ona nestaje ako eli da ode

negde dalje. ovek koji priznaje Hristova uenja je kao

ovek koji lampu nosi pred sobom na dugakom, ili ne

tako dugakom tapu: svetlost je ispred njega, uvek

osvetljava novo tle i uvek ga ohrabruje da ide dalje."52

51 Matej 5,17.52 Citirano u Yancey, p. 198.

54


55/281

* Odbaci podelu sveto/svetovno. Koji dan je sveti,

subota ili ponedeljak? iji posao je vaniji, posao pastora

ili posao majke? Gde moemo bolje da sluimo Bogu, u

crkvi ili na radnom mestu? Gde pre moemo da

pronaemo Boga, na mestu za jutarnju molitvu ili u

nonom klubu gde jedan tinejder pokuava da izvri

samoubistvo?

Nema apsolutnog odgovora na ova pitanja; ali

injenica je da se duhovni rast ne deava u jednoj malojrupi od naeg ivota i da nije ogranien na ljudsko iskustvo

veliine kaveza za golubove. Kao to je C. S. Luis rekao:

"Nema neutralnog terena u svemiru: svaki kvadratni

centimetar, svaki deli sekunde pripada Bogu, a sotona

pokuava da ga otme."53 Svi nai dani pripadaju Bogu, ne

samo jedan. Njegov hram su naa tela, a ne graevinesazidane od cigle. Ako su nae oi i ui otvorene, moemo

da Ga sretnemo bilo kada, bilo gde. A svaki susret sa Njim

bie izazov da rastemo.

* Budite realni. Moda je trebalo da ovo stavim na

prvo mesto u spisku, a ne na poslednje, ali ono sepodjednako uklapa svuda, jer nerealna informacija i

nerealna oekivanja su ba takva - nerealna. U naoj

potrazi za istinom moramo da ponemo sa onim to

jesmo, a mnogi nikada ne preu tu taku, jer je

spoznavanje istine bolno. Ali, mi smo ono to jesmo,

53 Citirano u Peck,People of the Lie, p. 83.

55


56/281

meavina snage i slabosti, dobrih i loih osobina, boanske

prisutnosti i ljudske prirode.

Anonimni alkoholiari imaju jednu izreku, "Ja nisam u

redu, ti nisi u redu, ali to je u redu." ini mi se da je ovo

prikladna izreka i za hriane. Koliko god da rastemo, kada

paljivo pogledamo svoje najdublje elje, shvatamo da

nam ono to elimo jednostavno nije na raspolaganju,

barem ne pre neba. Hajde da kao pojedinci damo sve od

sebe, da pomognemo drugima du njihovog puta, da

dozvolimo greke i da budemo realni.

Crkva egrta

Rast ide u oba pravca: crkve rastu uporedo sa rastom

pojedinaca, a pojedini vernici rastu uporedo sa rastom

crkve. Veliki deo ove knjige primenjuje se podjednako na

pojedinani rast i na rast crkve kao celine. Ali sve to zavisiod nae spremnosti da prihvatimo da crkvu ine ljudi -

pojedinci, egrti. Rasel Baril kae da je "od sutinske

vanosti da crkva ima strategiju uenitva, ako je

zainteresovana za dugotrajnu zrelost meu svojim

vernicima."54 Da bi dobro sluila svojim egrtima, nadam

se da e moja budua crkva da:

* Stavi uenitvo ispred lanstva. Jevaneoski

nalog kae da stvaramo uenike, a ne samo "vernike" ili

lanove crkve. lanstvo crkve je vano, ali uenitvo je

mnogo vanije. Snaga moje budue crkve zavisi vie od

broja ljudi koji su redovno ukljueni u slubu i54Rekindling a Lost Passion, p. 201.

56


57/281

bogoslubeni ivot crkve, nego da li su upisani u knjigu

lanstva crkve.

* Organizovati "prugu uenitva" koja e da se

postara da novi obraenici dobiju tekue egrtstvo u

hrianskom ivotu, barem tokom prve godine od svog

obraenja Hristu. Ovaj period obuke ukljuivao bi mentora

- "iskusnog i poverljivog savetnika"55 - koji bi se sedmino

sastajao sa novim uenikom, da bi ga vodio od prvobitnog

iskustva obraenja ka zrelom razumevanju i iskustvu vere.Rik Voren, u svojoj klasinoj knjizi "Crkva voena

namerom",56 poredi ovaj proces sa terenom za bejzbol.

Vano je da niko ne bude izostavljen na poetnoj taki,

bilo da se radi o obraenju ili o krtenju, i da svaki vernik

zaokrui etiri baze. (Ako to oekujemo od novih vernika,

treba da oekujemo da ih zaokrui i svaki vernik crkve kojiradi sa novim vernicima.) Adventistika verzija etiri baze

moe da bude sledea:

Prva baza: Prihvatanje Isusa kao Spasitelja i

Gospoda, osnovno upoznavanje sa osnovnim doktrinama,

krtenje i prihvatanje u lanstvo crkve.

Druga baza: Razvijanje linog molitvenog ivota,prouavanje Biblije i druenje sa Isusom. To to ljudi

prihvataju Isusa i Njegova uenja i slau se da ive

hrianskim nainom ivota ne znai i da oni imaju solidan

molitveni ivot. Istraivanja pokazuju da mnogi vernici

55

Oxford Dictionary56 Rick Warren, The Purpose Driven Church: Growth Without Compromissing Your Message andMission, p. 130.

57


58/281

crkve provode veoma malo vremena u linoj molitvi ili

prouavanju Biblije izmeu sedminih crkvenih sastanaka.

Trea baza: Otkrivanje i razvijanje duhovnih darova

i sluba u skladu sa tim darovima.

etvrta baza: Obuavanje u svedoenju,

osposobljavanje novog uenika da stie uenike.

* Uspostaviti mreu malih grupa kao osnovnu

jedinicu rasta u crkvi, za pojedine uenike i za zajednicu u

celini. Ranije spomenuti novi vernici mogu da buduohrabreni da se pridrue maloj grupi. Sigurnost brine

male grupe najbolje je mesto u kojem e se novi vernici

kretati du pruge uenitva koja je gore navedena.

Uzgajanje uenika? Ni jedan san ili vizija o mojoj

buduoj crkvi ne bi bio stvaran bez njih. Ako imamo njih,moemo da oekujemo crkve koje rastu, crkve koje su

vee i bolje od naih crkava danas.

58


59/281

etvrto poglavlje

Vee i bolje

Ciljanje ka rastu i odlinosti

"Jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putevi moji

putevi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa vie od zemlje,

toliko su putevi moji vii od vaih puteva, i misli moje odvaih misli."57

Neki jo uvek misle da je 144 00058 bukvalan broj

ostatka, onih koji e ivi doekati Isusa kada On opet

doe. Prema tome, imajui lanstvo od preko dvanaest

miliona, Hrianska adventistika crkva ima ozbiljanproblem! Zato da stvaramo veu crkvu i time jo vei

problem?

Veliko je lepo. Ili nije?

Sreom, Isus nas suvie voli da bi se igrao igrom

bukvalnih brojeva, a veina nas smatra da e biti mnogovie spasenih koji e ivi doekati Isusa od 144 000. Ipak,

ova misao o ogranienom broju ostatka moe da nas

sprei da vidimo velike stvari i stvaramo velike planove o

naoj buduoj crkvi. Na kraju krajeva, ostatak je ostatak i

podrazumeva se da je on je mali.

57 Isaija 55,8.9.58 Otkrivenje 7,4; 14,1.

59


60/281

Ali, koliko je mali? U poreenju sa konjem, pas je

mali, ali je div u poreenju sa miem. Prvih 1 000 vernika

u Britaniji smatralo bi da je nae sadanje lanstvo od 20

000 ogroman cilj koji ne moe da se dostigne. Ipak, u

poreenju sa sadanjim brojem stanovnika (56 miliona) 20

000 je malo (1:2 800). Naspram takvog broja stanovnika,

ak i milion adventista bio bi ostatak, broj koji ne bi mnogo

znaio. Da li smo Bogu uskratili slavu kada smo svoj rast

ograniili razmiljanjem o malom broju?

Jedan pastor bio je ubeen da je za nedovoljan uspehnjegovog rada krivo odsustvo Boje sile u njegovom

ivotu. Zato je poeo da se moli za jo sile. Dan za danom,

padao je na kolena i molio Boga da ga ispuni silom za rad,

ali je iz dana u dan oseao je kako mu nedostaje sile. Na

kraju je, u oajanju, glasno povikao: "Gospode, zato ne

uslii moju molitvu? Zato me ne ispuni svojom silom."Zatim je dobio odgovor: "Sine moj, tvoji planovi su tako

mali da ti nije potrebna moja sila."

Mnogo ta moe da ogranii brojani rast crkve, ali

nedostatak VELIKIH snova i vizija je vodei faktor.

Razmiljaj o sledeem.

* ak i u zlatno pionirsko doba adventnog pokreta,

crkvi je reeno da, "kada bi jednostavni ljudi bili ohrabreni

da uine sve dobro koje mogu, kada ruke koje sputavaju

ne bi bile stavljene na njih da ugue njihovu revnost, tada

bi stotinu poslanika za Hrista bilo tamo gde je sada

jedan."59

Otprilike u isto vreme uo se jo jedan poznati59 enja vekova, str. 201.

60


61/281

izazov: "Ako se ponizimo pred Bogom, ako smo ljubazni i

utivi, neni i milostivi, stotine e se obratiti i prii

istini tamo gde je danas samo jedan."60 Prema tome,

veliki posao je mogu. To nije samo san.

* Veliki posao nije samo mogunost: Gospodar etve

postarae se da on bude stvarnost. Imamo sigurnost da se

"veliko delo jevanelja nee zavriti manjim otkrivanjem

Boje sile od one koja je pratila njegov poetak... Sada

zraci svetlosti svuda prodiru i istina se vidi u svoj svojoj jasnoi, a iskrena Boja deca kidaju veze koje su ih do

sada zadravale. Usprkos sotoninih sila koje su se udruile

protiv istine, velik je broj onih koji e stati na stranu

Gospodnju."61

* Godine 1905, Elen Vajt62 je rekla da e doi vremekada e se u jednom danu obraati mnogi, kao u dan

Pedesetnice. Imajui u vidu nau sadanju stopu rasta

irom sveta, mogli bismo rei da nismo daleko od tog

dana. Ali, Elen Vajt nije govorila o celokupnom rastu crkve.

Ona je odreeno govorila o Jevrejima. Drugim reima,

proreeno je da e se onoliko Jevreja obraati u jednomdanu koliko se obratilo u vreme Pedesetnice i da e Bog

mono da upotrebi Jevreje u zavretku Njegovog dela. Da

li u blizini tvoje crkve postoji jevrejska zajednica? Ako

postoji, ta tvoja crkva sada moe da uradi da bude

spremna kada taj dan doe?60

Svedoanstva, sv. 9, str. 197.61 Velika borba, str. 495, 496.62 lanak, "The Need of Home Religion",Review and Herald, 29. June 1905.

61


62/281

* Neto se dogaa! Mnogi posmatrai dele ubeenje

da se danas Boji Duh kree svuda i pokree crkvu kao

nikada pre. Mogli biste to da nazovete "boanski nemir"

koji ini da hriani tee da crkva bude vea i bolja nego

to je sada. Evaneoska revnost, ukazivanje i verovanje u

Isusov drugi dolazak sada se vide u mnogim hrianskim

crkvama - a samo pre nekoliko godina inilo se da je samo

adventistima i malom broju drugih hrianskih zajednica

bilo stalo do evangelizma i verovanja u Drugi dolazak.

* Danas, vie nego ikada ranije, sve vie ljudi postaju

hriani. Bez obzira na podatke koji govore suprotno,

irom sveta postoji duhovno probuenje koje ukljuuje

Evropu i Veliku Britaniju. Istina je da mnoge crkve

propadaju i umiru, ali druge rastu na neverovatne naine.Posebno kroz male grupe i crkve u eliji, Biblija se

prouava i deli mnogo opirnije i linije nego ikada pre.

Procene govore da je preko milion ljudi u Britaniji

ukljueno u male grupe. U SAD-u taj broj je blizu petnaest

miliona.

* Ko ili ta se nalazi iza kompjuterske i informativne

revolucije proteklih godina? Po prvi put u istoriji,

informacije svih vrsta mogu da se simultano prenesu

velikoj veini svetskog stanovnitva i to za samo nekoliko

minuta. Da li je to dobro ili loe? Da li sve to moe da se

pripie ovekovoj genijalnosti? Da li je neprijatelj razvio

62


63/281

dananju neverovatnu maineriju kao sredstvo za kvarenje

stanovnika Zemlje, da bi sa sobom poveo to je vie

mogue ljudi? Ili je to delo naeg nebeskog Oca koji voli

svaku osobu na Zemlji i oajniki eli da izrazi svoju tenju

da Njegova deca dou kui?

* Ovo je vek mladih. Bez obzira da li se to dopada

nama ostalima, kultura mladih uveliko odluuje ta e da

se dogodi, a ta ne. Mladi imaju pravo glasa i u drutvu i u

crkvi kakvo nikada pre nisu imali. Mladi su direktori,politiari, spikeri na televiziji, filmske zvezde, sportski

heroji - i jevanelisti. O ovom vremenu pisala je Elen Vajt

kada je rekla: "S takvom vojskom pravilno izvebanih

radnika kakva bi mogla biti naa omladina, kako bi se brzo

vest o razapetom i uskrslom Spasitelju, koji e uskoro

doi, mogla odneti celome svetu!"63

Stiem duboki utisak da moja budua crkva treba da

bude vea, i to na svaki nain, nego to je sada! Vea u

lanstvu, sa mnogo veim srcem, sposobna da vie

komunicira i da dopre do razliitih slojeva drutva. Ali ona

ne treba da bude samo vea - ona treba da bude i bolja.

Zapazite lustere

Veoma je lako da se naviknemo na osrednjost: kada

iz sedmice u sedmicu isti ljudi dolaze u crkvu, kada rade

isto i kada, iz subote u subotu, pevaju iste pesme. Na ovaj

63 Vaspitanje, str. 241.

63


64/281

nain mnogi proputaju da zapaze ono to posetiocima

prvo pada u oi. Na primer, polomljeni lusteri.

Kada sam prvi put stigao u jednu crkvu, primio sam

toplu dobrodolicu i uivao u zajednici. Ali ono to je na

mene ostavilo najvei utisak bili su polomljeni lusteri. Od

osam lustera koji su krasili crkvu, tri su bila polomljena, a

svi su bili prljavi. Moja primedba iznenadila je glavnog

akona. Lusteri su odavno takvi kakvi jesu, niko to vie ne

primeuje!

Moda mislite da je ovo sitnica. Ali posetioci u naimcrkvama zapaaju takve stvari, a posebno dve od njih.

Istraivanja pokazuju da, vie od bilo ega drugog,

nekvalitetni crkveni bilteni i prljavi toaleti kod posetioca

ostavljaju negativan prvi utisak o crkvi kao celini. Moja

budua crkva, a nadam se i vaa, vodie rauna o

"lusterima"; imae privlaan, informativni bilten koji eposetiocima da kae sve to je potrebno da znaju i iste

toalete koji e se odravati istim tokom subotnog

programa.

Ali, potrebno je da ovde budemo oprezni. Nema

nikakve koristi od ulaganja vremena i novca u toalete i

biltene ako je ono to oni predstavljaju takoe osrednje. Javidim kako moja budua crkva tei ka odlinosti u svemu.

Shvatam da niko od nas ne moe sve vreme da bude

ispravan u svemu, ali ono to radimo i kako radimo treba

da odraava, to je vie mogue, vanost nae misije i

savrenost Onoga kome sluimo. Barem treba da se

potrudimo da pronaemo razne "slomljene lustere" u

64


65/281

naoj crkvi i da uradimo ono to moemo da ih popravimo.

Evo nekoliko ideja za poetak, govorimo o crkvenim

sastancima:

* Neuredni sastanci. Bilo kom posetiocu na

ovakvom sastanku oigledno je da, iako su pojedini delovi

bogosluenja dobri, niko nije vodio rauna o tome kako se

oni meusobno uklapaju, da bogosluenje nema

odreenog toka i da se sastoji od mnogo nepovezanih

delova. Dobro izabran odbor za bogosluenja64 moe dapomogne da se ovo ispravi i da, kad god je to mogue,

unapred okupi sve one koji uestvuju kako bi planirali da

sluba bude koordinisana kao celina.

* Nepripremljeni uesnici. Iako je bogosluenje,

subotna kola, mala grupa, omladinsko ili evaneoskobogosluenje dobro planirano, nije dobro ako se vernicima

uini da je propovednik pripremao propoved na putu za

crkvu, ili da je osoba koja je odreena da vodi svoju

pozdravnu re pripremila za vreme prve zajednike

pesme. Crkvena bogosluenja i aktivnosti treba da budu

unapred planirani, a oni koji uestvuju treba dobro da sepripreme.

Tekst na sliici:

"Nemojte da sluate moj glas. Sluajte samo rei!"

* Bolna prethodnica. Ako je za dobrodolicu i

obavetenja potrebno pola sata, neto nije u redu! Kada64 Vidi dodatak A koji vie govori o formiranju i ulozi odbora za bogosluenja.

65


66/281

ima previe "posebne muzike" ili najavljivanja aktivnosti

crkve i propovednik pone da propoveda ve kada je

vreme da se bogosluenje zavri, moda nai prioriteti

nisu sasvim u redu. Po mom poniznom miljenju, na naim

bogosluenjima uopte ne treba da bude "prethodnice".

Ako ona ne moe da se uklopi kao deo samog

bogosluenja najbolje je da se potpuno izbaci.

* Neverovatni uvodi. Ponekada su uvodi koji se

daju za goste i govornike dostojni doeka same cariceSavske! Ali kada se skupimo na bogosluenje, potrebno je

da upamtimo da nismo doli da vidimo neku slavnu

linost; doli smo da slavimo Boga, a u Njegovom

prisustvu svi smo na jednakom nivou. Kratki i jednostavni

uvodi su najbolji; nema potrebe da "posebne" posetioce,

kao to su voe crkve i propovednici, uinimo vanijim odnaih prijatelja i porodice.

* Neoseajni instrumentalisti. Znam ta Biblija

govori o radosnoj buci pred Gospodom, ali ako ne mogu da

ujem svoje misli zato to se bubnjar odlino zabavlja, ili

ako bi organista crkvi uinio uslugu kada bi ih pustio dapevaju bez pratnje, mislim da smo shvatili poruku. Vie od

bilo ega drugog, kvalitet muzike koja se koristi u crkvi

utie na nae iskustvo o bogosluenju. Bolje je da

koristimo unapred snimljenu muziku nego muziare koji

nam stvaraju neugodnu i sramotnu situaciju.

66


67/281

* Trino razmiljanje. Svoju buduu crkvu vidim

kao srenu crkvu u kojoj je svaki vernik svestan slobode

koju ima u Hristu. Ali, ne elim da moja crkva bude bez

reda, da izaziva nemir i nepotovanje. Ne mogu da

oekujem da moji prijatelji, koji inae ne idu u crkvu,

razumeju zato ljudi ulaze i izlaze sa bogosluenja ili

razgovaraju za vreme itanja iz Biblije ili za vreme

izvoenja solo take saksofona, kada ni ja sam to ne

razumem!

Verovatno imate svoje bolne primedbe o nainu na

koji se stvari odvijaju u vaoj crkvi, a ja ne predlaem da

svi postanemo super kritiari meusobnih sitnica. Ali, ako

ste svesni nekih veoma polomljenih "lustera", molim vas

da u Hristovom duhu naete nain da se oni poprave. Mi

moramo da rastemo, a rastenje je ono to Isusovi uenicitreba da rade. Moja budua crkva mora da bude vea i

bolja nego to je sada. Posetioci u mojoj crkvi treba da pri

odlasku kau: "Ovo je stvarno bilo odlino." Onda e

sigurni navratiti jo koji put.

67


68/281

Peto poglavlje

Delimina ili cela istina?

Prava crkva mora da bude istinita

"I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i

ako imam svu veru da i gore premetam, a ljubavi

nemam, nita sam."65

Na krstu: Istina

Mi imamo istinu

ta je istina? Da li ste ve pronali odgovor na topitanje? Ono nije ba tako jednostavno kao to zvui, zar

ne? Kao adventisti, mi ponekada kaemo da imamo istinu,

ali da li je to stvarno istina? Da li zaista razumemo istinu

koju imamo? Da li naih dvadeset i sedam osnovnih

verovanja obuhvataju svu istinu koja postoji? Vi znate

odgovor na ova pitanja. Sigurno je da bi moglo da budebolje.

U svojoj fascinantnoj knjizi "Ragamufin Jevanelje",

Bernan Mening citira tvrdnju ana Danieloa da "istina

postoji u umu, dajui pravu vanost stvarima, onakva

kakva ona jeste u stvarnosti." Zatim dodaje: "Prava

65 1.Korinanima 13,2.

68


69/281

stvarnost je Bog."66 Sam Bog je konana i potpuna istina.

Poto je to istina, potrebno je da preemo dugaak put i u

svom razumevanju istine i u njenom sprovoenju, kao to

je Elen Vajt esto citirala.67 Sreom, imamo itavu venost

da istraimo beskonanost Boje istine.

Ova ista injenica ini i

Documents

Crkva buducnosti