Embed Size (px)
Citation preview
Tehnička pomoć u okviru Fonda revolving kredita za mala i srednja preduzeća- Projekat finansiran od strane EU kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju
maj 2004.
PRIRUČNIK O UPRAVLJANJU KREDITNIM RIZIKOM
SADR�AJ A. PREDGOVOR 1 B. VRSTE RIZIKA 2 C. FUNKCIJE UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZIKOM I FUNKCIJE KREDITNOG POSLOVANJA 1. Odbor za upravljanje kreditnim rizikom 5 2. Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom 6 3. Odeljenje za poslove komercijalnog bankarstva / kreditne poslove 7 4. Politika i procedure upravljanja kreditnim rizikom 9 5. Diversifikacija kreditnog portfolia 10 6. Kontrola kreditnog poslovanja 10 7. Obuka u kreditnom poslovanju 13
D. ZAHTEV ZA KREDIT 1. Obrazac zahteva za kredit 14 2. Finansijski izve�taji 14 3. Biznis plan 14 4. Projekcije 16 E. POSTUPAK PROCENE I ODOBRAVANJA KREDITA 1. Analiza finansijskih izve�taja 17 a. Bilans stanja 17 b. Bilans uspeha 20 c. Pokazatelji bilansa stanja 21 d. Mere rezultata poslovanja 23 2. Terenska poseta 23 3. Izvori otplate kredita 24 4. Formiranje cene i profitabilnost 31 5. Prinos na plasirana sredstva 33 6. Obezbedjenje kredita 35 7. Postupak odobravanja kredita 38 F. UPRAVLJANJE KREDITNIM PORTFOLIOM 1. Kreditna dokumentacija 41 2. Isplata sredstava kredita 41 3. Vodjenje predmeta kredita 42 4. Redovna analiza kredita 43
G. PROBLEMATIČNI KREDITI 1. Blagovremeno konstatovanje problema 47 2. Klasifikacija kredita i rezervisanja 50 3. Vodjenje problematični kredita 54 4. Korektivna strategija 56 5. Strategija naplate 57 6. Plan korektivnih mera 60
PRILOZI 1. - Organizaciona struktura � Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom 62 2. - Opis poslova � direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom 63 3. - Opis poslova � zamenik direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom / kreditni referent 65 4. - Organizaciona struktura � Odeljenje za poslove komercijalnog bankarstva / Odeljenje za kreditne poslove 67 5. - Opis poslova � direktor Odeljenja za poslove komercijalnog bankarstva / Odeljenja za kreditne poslove 68 6. - Opis poslova � zamenik direktora Odeljenja za poslove komercijalnog bankarstva / Odeljenja za kreditne poslove / referent klijenata 70 7. - Opis poslova � Mladji referent klijenata / Pripravnik 72 � Odeljenje za poslove komercijalnog bankarstva / Odeljenje za kreditne poslove 8. - Format zahteva za kredit 73 9. - Format biznis plana 75 10. - Tabele � bilans stanja, bilans uspeha, bilans tokova gotovine 86 11. - Format informacije o uslovima kredita 89 12. - Format procene kredita 91 13. - Ugovor o kreditu 99 14. - Format garancije 108 15. - Ugovor o obezbedjenju kredita 112 16. - Lista dokumentacije 115 17. - Ovla�ćenje za isplatu sredstava kredita 116 18. - Format informacije o redovnoj analizi kredita 117 19. - Klasifikacija kredita propisana od strane Narodne banke Srbije 120 20. - Format izmene u klasifikaciji kredita 126 21. - Format plana korektivnih mera � nepovoljno klasifikovani kredit 128 22. - Izve�taj o kontroli pojedinačnih kredita 132 23. - Izve�taj o kontroli kreditnog poslovanja 135
1
A. PREDGOVOR Ovaj Priručnik o upravljanju kreditnim rizikom je, kao osnov za primenu kvalitetne prakse, namenjen rukovodiocima i svim zaposlenima koji u bankama Srbije rade na poslovima kreditiranja i upravljanja rizičnim plasmanima. Priručnik je pripremljen kao deo programa tehničke pomoći, koju Icon Institute Gmbh obezbedjuje Narodnoj banci Srbije i poslovnim bankama u Srbiji u projektu »Tehnička pomoć u okviru Fonda revolving kredita« finansiranom od strane Evropske Unije kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR). Priručnik je uskladjen sa obukom u oblasti kreditnog poslovanja u okviru programa tehničke pomoći. Priručnik je napisan prvenstveno u svrhu pomoći poslovnim bankama uključenim u Fond revolving kredita za mala i srednja preduzeća koji finansira EAR. Medjutim, mogu ga primenjivati sve poslovne banke, kao osnov za vodjenje svog kreditnog poslovanja i obavljanje poslova kreditiranja. Koncentri�e se na kreditiranje malih i srednjih preduzeća, medjutim, mnoga od načela vodjenja kreditnog poslovanja i obavljanja kreditnih poslova, o kojima se govori u Priručniku, va�e i za upravljanje kreditnim rizikom i rizikom na nivou kreditnih poslova u celini. Priručnik se mo�e koristiti kao referentni materijal i sredstvo za obuku zaposlenih u cilju sticanja osnovnih znanja u oblasti kvalitetne prakse kreditiranja. Takodje se mo�e koristiti i kao osnov za procenu zaposlenih od strane vi�eg rukovodstva i onih koji su zadu�eni za kontrolu kreditnog poslovanja. Priručnik je osmi�ljen kao »�ivi dokument« koji banke treba da prihvate s tim da ga prilagode specifičnim okolnostima svog poslovanja i dopunjuju ga u skladu sa izmenjenim okolnostima. Stavovi izra�eni u Priručniku su stavovi Icon Institute Gmbh i ni na koji način ne predstavljaju zvanično mi�ljenje EAR ili Narodne banke Srbije.
2
B. VRSTE RIZIKA Osnovna funkcija ovog Priručnika je da svim zaposlenima u banci uka�e na način na koji treba da upravljaju kreditnim rizikom. Medjutim, svi ljudi koji rade na bankarskim poslovima treba da budu svesni i drugih rizika kojima su u obavljanju svog poslovanja izlo�ene njihove banke, a svakako i druga preduzeća komercijalnog karaktera, uključujući i klijente banke koji su korisnici njenih kredita. Rizik nikada nije moguće potpuno izbeći, ali ga je moguće svesti na najmanju moguću meru zahvaljujući kvalitetnim postupcima upravljanja rizikom. Sagledavanje rizika samo je prvi korak u pravcu odluke o tome kako njime treba upravljati i na koji način ga svesti na najmanju moguću meru. Osnovne vrste rizika kojima su izlo�ena preduzeća, uključujući i banke, su: KREDITNI RIZIK Kreditni rizik prisutan je u svim slučajevima kada banka odobrava kredit ili u ime klijenta izdaje kreditni instrument, kao �to je garancija ili akreditiv. Kredit bez rizika ne postoji. Rizik jednostavno znači mogućnost da klijent, koji uzima kredit ili od banke zahteva da izda akreditiv ili garanciju u njegovo ime, neće biti u stanju da u rokovima dospeća izvr�i svoje obaveze prema banci po osnovu otplate glavnice, plaćanja kamata i naknada. Rizik se mo�e svesti na najmanju moguću meru pa�ljivim analiziranjem svih kredita pre nego �to se odobre i savesnim vodjenjem kredita sve dok ne bude otplaćen. Banka treba da vodi računa o tome da ostvari odgovarajuću zaradu. Zarada koju banka ostvaruje zasniva se na kamatnoj mar�i � razlici izmedju njene aktivne kamatne stope i cene obezbedjenih izvora sredstava � prosečnoj pasivnoj kamatnoj stopi uvećanoj za naknade koje banka obračunava na ime preuzetog rizika. Ne postoji čarobna formula za izračunavanje pokazatelja koji bi predstavljao odnos rizika i ostvarene zarade � u pitanju je, jednostavno, sposobnost procene i iskustvo. DEVIZNI RIZIK Devizni rizik nastaje u svim slučajevima kada su banka ili drugo preduzeće suočeni sa neravnote�om u valutnoj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valuti, a izvori ili obaveze u drugoj valuti. Mada postoje razvijeni instrumenti, kao �to su terminski ili opcioni ugovori, koji se mogu koristiti radi smanjenja nivoa rizika, oni se za sada jo� uvek ne primenjuju u Srbiji. Zbog toga, banke treba da vode računa o tome da se svaka valutna neuskladjenost identifikuje, uz redovno izve�tavanje rukovodstva, tako da se mo�e neurtralisati ukoliko se kurs kreće na način koji ne odgovara banci. Banke takodje treba da vode računa o situacijama kada su njihovi klijenti koji su korisnici kredita izlo�eni deviznom riziku. Ovo je naročito značajno u slučajevima kada klijent dobije kredit od banke u jednoj valuti � razlozi za to su uglavnom ni�e kamatne stope � pri čemu su njegova sredstva ili ostvareni prihod u drugoj valuti. O ovom aspektu detaljnije se govori u Delu E3 ovog Priručnika.
3
KAMATNI RIZIK Banka je izlo�ena kamatnom riziku u slučajevima kada se osnov pasivne kamatne stope ili ročnost depozita klijenata razlikuje od osnova aktivne kamatne stope, odnosno, ročnosti odobrenih kredita. Većina banaka primenjuje promenljive aktivne i kamatne stope, �to im omogućava promenu stope u skladu sa kretanjem kamatnih stopa na tr�i�tu. Medjutim, ukoliko banka, na primer, odobrava kredite po fiksnoj kamatnoj stopi u odredjenim srednjeročnim ili dugoročnim periodima, a istovremeno ne raspola�e depozitima iste ročnosti, izla�e se kamatnom riziku i moguće je da ostvari gubitke ukoliko se kamatne stope na tr�i�tu kreću na način koji joj ne odgovara. TR�I�NI RIZIK Tr�i�ta se konstantno menjaju � pojavljuju se novi proizvodi, kao i nove tehnologije i novi konkurenti. Banke i druga preduzeća moraju biti svesna promena na tr�i�tima na kojima posluju i prilagodjavati se tim promenama; u protivnom, rizikuju mogućnost da izgube svoj deo tr�i�ta. Pritisci akcionara, kojima su banke i druga preduzeća izlo�ena u smislu ostvarivanja �to veće dobiti, okreće ih u pravcu iznala�enja novih tr�i�ta, bilo da su u pitanju nova tr�i�ta proizvoda ili nova geografska tr�i�ta. Primer za to je ekspanzija evropskih banaka u Severnoj Americi ili, u novije vreme, banke koje prodiru na nova tr�i�ta proizvoda, kao �to je posredovanje u berzanskoj trgovini. Na svim tr�i�tima prisutna je konkurencija i rizik podrazumeva mogućnost da banka ili preduzeće konstatuje da nije sposobno za uspe�nu utakmicu na novom tr�i�tu zato �to, pre prodora na novo tr�i�te, nije obavljeno adekvatno istra�ivanje, �to ima za posledicu činjenicu da tr�i�te nije ni sagledano na pravi način. Ovaj aspekt je posebno značajan za banku, ne samo u situacijama kada i sâma nastupa na novom tr�i�tu, već i kada se od nje zahteva da finansira prodor klijenata na nova tr�i�ta. Ova vrsta rizika, u slučajevima kada utiče na klijente banke, detaljnije je razmotrena u Delu E3 ovog Priručnika. RIZIK LJUDSKOG FAKTORA Često čujemo da bankarsko poslovanje »počiva na ljudima« i da su ljudi koji čine banku njen najveći kapital. Konstatacija je tačna, medjutim, svaki čovek mo�e da pogre�i i moguće je da napravi gre�ke koje podrazumevaju pogre�nu procenu, a za banku predstavljaju materijalni gubitak. Ovaj rizik svodi se na najmanju moguću meru tako �to se anga�uju kvalitetni kadrovi, uz odgovarajuću obuku za poslove koje treba da obavljaju i adekvatnu motivaciju kroz korektan sistem nagradjivanja i obezbedjenje dobrih radnih uslova. Banci i svakoj drugoj instituciji vi�e vredi jedna adekvatno obučena i motivisana osoba nego dve (ili vi�e) osoba koje nisu pro�le obuku i nisu motivisane. Ustvari, zaposleni koji nisu adekvatno obučeni, niti motivisani, na kraju za banku postaju opterećujuća obaveza, a ne kapital kojim raspola�e! RIZIK POSLOVANJA Ovo je rizik koji je posledica neadekvatnih ili neuspe�nih internih procesa ili sistema. Mo�e biti izra�en u različitim oblicima i verovatno se najbolje mo�e opisati kroz primere. Banka mo�e biti izlo�ena gubicima po kreditu zbog toga �to je kredit odobrilo lice koje nije na odgovarajućoj funkciji ili nema dovoljno iskustva da odobri kredit. Da bi ovaj rizik svela na najmanju moguću meru, banka uvek mora da vodi računa o tome da je adekvatan postupak
4
odobravanja kredita postavljen na pravi način. Ovom pitanju posvećen je Deo E7 ovog Priručnika. Banka mo�e pretrpeti gubitke i po�to se konstatuje da je njena dokumentacija nekompletna i da nema izvr�nu snagu zato �to nije ustanovljen sistem koji obezbedjuje odgovarajuću proveru dokumentacije pre povlačenja sredstava kredita. Da bi ovaj rizik svela na najmanju moguću meru, banka treba da ima utvrdjene i ustanovljene operativne procedure, u pisanom obliku i, jo� bolje, u obliku priručnika u kome je precizno predvidjeno ko je odgovoran za svaki od poslova koje banka obavlja i način na koji se ti poslovi obavljaju, kao i odgovornost za proveru ispravnosti obavljenih poslova. Priručnik sa operativnim procedurama treba da bude uvek dostupan svim zaposlenima banke, u svrhu obuke i uputstava u radu. U bankama, koje imaju kvalitetan i svrsishodan priručnik ove vrste, mo�ete čuti da ga ljudi nazivaju »svetim pismom«.! RIZIK TRANSAKCIJA Rizik transakcija usko je povezan sa rizikom poslovanja, a nastaje kad god banka u svojim knjigama iskazuje promenu po nekoj transakciji, pri čemu je prisutan rizik da, na primer, dodje do isplate u korist pogre�nog računa, s tim da transakcija kasnije ne mo�e da se stornira, ili se u deviznom poslu primeni pogre�an kurs. Svakoj banci de�ava se da prilikom zaključivanja posla primeni kupovni umesto prodajni kurs. Ovaj rizik takodje se svodi na najmanju moguću meru zahvaljujući tome �to postoji kvalitetan i svrsishodan priručnik sa operativnim procedurama. TEHNOLO�KI RIZIK U svim oblastima poslovanja sve je izra�enije oslanjanje na tehnologiju koja je izlo�ena izuzetno brzim promenama. Banke koje se ne odlučuju na razumna ulaganja u cilju neutralisanja tehnolo�kog rizika suočavaju se sa većim tro�kovima nego �to je to slučaj kod konkurenata, �to je praćeno nedovoljno efikasnim i preskupim poslovanjem. RIZIK VEZAN ZA REPUTACIJU Banke se oslanjaju na poverenje klijenata i, naročito, na poverenje akcionara i deponenata. Ako banka stekne lo�u reputaciju na tr�i�tu � kao banka kojom se lo�e rukovodi �to dovodi do nerentabilnog poslovanja i, jo� gore, do nekvalitetne aktive � gubi poverenje. Ako ovaj aspekt nije podlo�an redovnim proverama i korekcijama, u najgorem slučaju, mo�e banku izlo�iti »napadu« deponenata u cilju povlačenja sredstava.
5
C. FUNKCIJE UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZIKOM I FUNKCIJE KREDITNIH POSLOVA Dana�nja praksa svih velikih i razvijenijih banaka je da funkcije upravljanja kreditnim rizikom odvoje od svakodnevnih poslova vezanih za odnose sa klijentima i kreditne poslove. Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva UKUPNO upravljanje portfoliom rizičnih plasmana, sa ciljem formiranja i odr�avanja stabilnog i profitabilnog portfolia rizičnih plasmana. Odeljenje ili odeljenja za kreditne poslove ili poslove komercijalnog bankarstva odgovorna su za odnose banke sa pojedinačnim korisnicima kredita u okviru politike i procedura koje se utvrdjuju na nivou funkcije upravljanja kreditnim rizikom. Ova podela odgovornosti obezbedjuje neophodnu »kontrolu i ravnote�u«, �to banci omogućava da formira i odr�i stabilan i profitabilan portfolio rizičnih plasmana koji je u stanju da odoli cikličnim nepovoljnim kretanjima u ekonomskom okru�enju. Način na koji se ostvaruje ova »kontrolu i ravnote�a«, kao i odgovornosti na nivou svake od ovih funcija, detaljnije su opisane na narednim stranicama. 1. ODBOR ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Sve banke treba da formiraju Odbor za upravljanje kreditnim rizikom � »Kreditni odbor«. Ovaj odbor je telo koje donosi odluke i čini sastavni deo vi�eg rukovodstva banke. Njegova sveobuhvatna i vrlo značajna funkcija je da odr�ava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita i rizičnih plasmana. S obzirom na ovu značajnu funkciju, članove treba da imenuje Upravni odbor banke i Kreditni odbor treba da podnosi izve�taje Upravnom odboru. Odborom treba da predsedava generalni direktor banke, a potrebno je da ima jo� najmanje 4 člana uključujući direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, vi�e rukovodioce Odeljenja za kreditne poslove, kao i direktora Odeljenja za upravljanje sredstvima i plasmanima čiji je zadatak da obezbedi finansiranje kreditnih aktivnosti banke. Odbor treba da se sastaje na redovnim sednicama. Vi�i rukovodilac iz Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude imenovan za sekretara odbora, sa zadacima koji obuhvataju pripremu dnevnog reda za sednice, blagovremenu dostavu materijala pre odr�avanja sednica čime se članovima omogućava da razmotre pitanja o kojima će se raspravljati, kao i vodjenje zapisnika sa sednica koji uključuju raspravu i usvojene odluke. Odgovornosti odbora obuhvataju:
a. usvajanje politike i procedura upravljanja kreditnim rizikom, u pisanom obliku, uključujući njihove dopune i izmene u svrhu a�uriranja, na primer, u slučaju uvodjenja novih kreditnih proizvoda ili promene tr�i�nih uslova koji zahtevaju izmene kreditnih proizvoda;
b. imenovanje rukovodilaca Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenja za
kreditne poslove;
6
c. utvrdjivanje postupka odobravanja kredita i odredjivanje limita za odobravanje kredita odredjenim pojedincima u Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenju za kreditne poslove (v. Deo E7 � Postupak odobravanja kredita);
d. usvajanje limita u odnosu na sektore delatnosti i geografske sektore u okviru kreditnog
portfolia čime se obezbedjuje odgovarajuća diversifikacija (v. Deo C5 � Diversifikacija kreditnog portfolia);
e. usvajanje nivoa kreditnog eksponiranja u odnosu na pojedinačne korsnike kredita (v.
Deo E7 � Postupak odobravanja kredita); f. usvajanje korektivne strategije u cilju re�avanja i naplate problematičnih kredita (v.
Deo G6 � Plan korektivnih mera); g. usvajanje programa kontrole kreditnog poslovanja; prijem izve�taja o kontroli
kreditnog poslovanja; odluke o neophodnim korektivnim merama (v. Deo C6 � Kontrola kreditnog poslovanja);
h. usvajanje standardne kreditne dokumentacije, kao i standardnih formata i obrazaca
koji se koriste na nivou funkcija kreditnog poslovanja banke (v. Deo F1 � Kreditna dokumentacija);
i. utvrdjivanje i usvajaje bud�eta za program obuke zaposlenih u Odeljenjima za
upravljanje kreditnim rizikom i kreditne poslove. Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom odgovorno je za preporuke date odboru i sprovodjenje donetih odluka. 2. ODELJENJE ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom � »Kreditno odeljenje« snosi ukupnu odgovornost za formulisanje predloga Kreditnom odboru i sprovodjenje odluka Kreditnog odbora i, na taj način, obezbedjuje da banka odr�ava odgovarajuću »kulturu kreditnog poslovanja«. Na osnovu uputstava koja dobija od Kreditnog odbora, Kreditno odeljenje je konkretno odgovorno za:
a. formulisanje kreditne politike i procedura koje podnosi na usvajanje Kreditnom odboru, pri čemu vodi računa da se redovno a�uriraju i uskladjuju sa poslovanjem banke;
b. postupanje u skladu sa metodologijom klasifikacije kredita koju propisuje Narodna
banka Srbije i vodi računa o tome da se klasifikacija propisno sprovodi i po�tuje (v. Deo G2 � Klasifikacija kredita i rezervisanja);
c. efikasno funkcionisanje postupka odobravanja kredita i preporuke Kreditnom odbru u
smislu utvrdjivanja limita za odobravanje kredita za odredjene pojedince u Kreditnom odeljenju i Odeljenju za kreditne poslove (v. Deo E7 � Postupak odobravanja kredita);
7
d. pravo drugog potpisa na preporukama i odobrenjima novih predlo�enih kredita i redovnoj analizi postojećih kredita (v. Deo E7 � Postupak odobravanja kredita).
e. pravo drugog potpisa na preporukama i saglasnostima za korektivnu strategiju u cilju
re�avanja i naplate problematičnih kredita (v. Deo G � Problematični krediti) f. formulisanje i sprovodjenje programa kontrole kreditnog poslovanja; preporuke i
odobrenja za preduzimanje neophodnih korektivnih mera (v. Deo C6 � Kontrola kreditnog poslovanja);
g. nacrt standardne kreditne dokumentacije, prema odgovarajućim slučajevima, koja se
podnosi na usvajanje Kreditnom odboru, radi daljeg kori�ćenja u banci (v. Deo F1 � Kreditna dokumentacija); nacrt standardnih obrazaca i formata, koji se podnose na usvajanje Kreditnom odboru, radi daljeg kori�ćenja u banci; stalno a�uriranje svih standardizovanih dokumenata, obrazaca i formata u cilju uskladjivanja sa promenama uslova;
h. formulisanje i sprovodjenje programa obuke u oblasti kreditnog poslovanja na nivou
banke. Ove funkcije detaljnije su razmotrene u odgovarajućim delovima ovog Priručnika. Priručnik sadr�i predlog organizacione strukture Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom koja mu omogućava da obavlja gore navedene funkcije (Prilog 1); predla�e se »linijska« organizaciona struktura, radi jednostavnije komunikacije i brzog dono�enja odluka bez dugotrajnih birokratskih procedura. Direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude član tima vi�ih rukovodilaca banke. Direktor treba da bude ličnost visokog profila sposobna za efikasnu komunikaciju na svim nivoima, kao i da poseduje iscrpno znanje o kreditnom poslovanju i obavljanju kreditnih poslova na tr�i�tu Srbije. Zaposleni u Odeljenju treba da budu kvalitetni i iskusni ljudi koji su stekli praktično iskustvo u Odeljenjima za kreditne poslove. S obzirom na značaj funkcije upravljanja kreditnim rizikom na nivou banke, kao i na značaj praktične obuke »na radnom mestu« na svim nivoima, u rad Odeljenja treba aktivno uključiti i pripravnike, u okviru stručnog usavr�avanja. U prilogu je dat opis poslova za direktora i zamenika direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, odnosno, za kreditne referente (Prilozi 2-3). 3. ODELJENJA ZA POSLOVE KOMERCIJALNOG BANKARSTA / KREDITNE POSLOVE Funkcija jednog ili vi�e Odeljenja za kreditne poslove ili poslove komercijalnog bankarstva u banci podrazumeva upravljanje u oblasti odnosa sa klijentima banke, uključujući utvrdjenu listu postojećih klijenata i potencijalne klijente. U zavisnosti od veličine i nivoa razvoja banke, ova funkcija mo�e se realizovati ili u jednom odeljenju ili u nekoliko odeljenja, kako u direkciji, tako i na nivou filijala.
8
Kada banka u svom razvoju dostigne nivo koji zahteva formiranje vi�e od jednog odeljenja koje obavlja ovu funkciju, podela odgovornosti treba da se izvr�i na osnovu:
- geografske teritorije, kada se odeljenja formiraju u filijalama ili u lokalnim direkcijama, kao i u glavnoj direkciji;
- jedne ili vi�e delatnosti kojima se bave klijenti, na primer, posebna odeljenja za
proizvodne, odnosno, poljoprivredne delatnosti.
(Napomena: Podelu odgovornosti ne treba postaviti na način da se uskladjuje sa asortimanom proizvoda banke, čime bi banka bila onemogućena da razvija koncepte »upoznajte svog klijenta« i »odgovornost referenta klijenata« koji su opisani u daljem tekstu). U prilogu je data organizaciona struktura � (Prilog 4) � za tipično Odeljenje za kreditne poslove / poslove komercijalnog bankarstva. U ovom slučaju, takodje je primenjena linijska struktura radi jednostavnije komunikacije i brzog dono�enja odluka bez dugotrajnih birokratskih procedura. Zaposleni u jednom ili vi�e odeljenja treba da budu kvalitetni ljudi, a potrebno je uključiti i one sa iskustvom u bankarskim poslovima, na nivou direktora odeljenja i referenta klijenata. Direktor Odeljenja treba da bude član tima vi�ih rukovodilaca banke. Mladji referenti klijenata treba da budu pripravnici koji su voljni da uče i koji će, kad steknu vi�e iskustva, biti sposobni za rukovodeće funkcije kada se za to uka�e prilika. Osnov svakog kvalitetnog kreditnog poslovanja i jedan od kamena temeljaca na kome počiva stvaranje stabilnog i profitabilnog portfolia rizičnih plasmana je načelo »upoznajte svog klijenta«. Zaposleni banke, koji su odgovorni za njeno kreditno eksponiranje, treba izuzetno dobro da poznaju klijenta i njegovo poslovanje, kao i da izgrade medjusobno poverenje na relaciji klijenta i banke. Ovo banci omogućava da zauzme bolju poziciju u pravcu zadovoljavanja potreba klijenata, nego �to je to slučaj sa konkurentnim bankama, kao i da br�e prepozna situaciju u kojoj klijent počinje da se suočava sa problemima, �to se mo�e odraziti na njegovu sposobnost da izvr�ava obaveze prema banci. Banka posti�e maksimum u poznavanju klijenta tako �to postavlja referente klijenata koji su zadu�eni za svaki značajan odnos sa klijentima i, svakako, svaki odnos banke po kreditnom poslu. Referent klijenata je centralna tačka u pogledu svih aspekata odnosa banke sa pojedinačnim klijentima i treba da bude odgovoran za taj odnos. Svakom referentu klijenata treba da se dodeli konkretna lista postojećih i ciljnih klijenata. Svaki značajan korisnik proizvoda banke treba da ima svog referenta klijenata koji je za njega odredjen. Odgovornosti referenta klijenata, u pogledu pojedinačnih klijenata za koje je zadu�en, obuhvataju:
- marketing proizvoda banke medju postojećim i ciljnim klijentima; - kontakt sa klijentima i pregovori u pogledu novih kreditnih aran�mana; - priprema predloga novih kreditnih aran�mana koji se podnose radi obavljanja
postupka odobravanja kredita;
9
- priprema i potpisivanje dokumentacije; - redovna analiza kreditnih rizika koji su u domenu njegove odgovornosti i podno�enje
izve�taja o rezultatitma te analize u okviru postupka odobravanja kredita; - praćenje kreditnog eksponiranja u cilju ispravne klasifikacije i rezervisanja; - blagovremeno prepoznavanje znakova upozorenja koji ukazuju na to da klijent neće
biti sposoban da izvr�i svoje obaveze prema banci i davanje preporuke da se odgovornost za dalje postupke vezane za odnos sa ovim klijentom prenese na Odeljenje za problematične kredite.
Pored toga, u bankama koje jo� uvek nisu konstatovale potrebu za formiranjem Odeljenja za problematične kredite, referent klijenata treba da bude odgovoran za:
- redovnu izradu plana korektivnih mera u cilju obavljanja postupka odobravanja kredita, radi dobijanja saglasnosti u pogledu korektivne strategije i konkretnih koraka u re�avanju problema;
- vodjenje problematičnih kredita, na način da banka ostvari maksimalne efekte po tom osnovu.
4. POLITIKA I PROCEDURE UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZIKOM Sve banke treba da imaju detaljnu politiku i procedure upravljanja kreditnim rizikom. Svrha ovog Priručnika je da poslu�i kao okvir za ovu politiku i procedure. Potrebno je da ga banke usklade prema svojoj veličini i prirodi poslovanja. Vi�em rukovodstvu mo�e poslu�iti kao putokaz za organizovanje funkcija kreditnog poslovanja i obavljanja kreditnih poslova. Čak i u slučaju da procene da u ovom trenutku nisu dovoljno velike da bi se odlučile za primenu svih preporuka iz Priručnika, banke uvek treba da vode računa o tome da je adekvatnu infrastrukturu upravljanja neophodno formirati pre nego �to usledi rast poslovanja, �to obezbedjuje da rast bude kontrolisan. Kontrola se mnogo te�e uspostavlja ako je već do�lo do nekontrolisanog rasta. Ovaj drugi put mo�e biti recept za propast. Priručnik treba da bude uvek dostupan i svim zaposlenima u banci koji su anga�ovani u okviru funkcija kreditnog poslovanja i konkretnih kreditnih poslova, kao referentni materijal i sredstvo za obuku. Osmi�ljen je kao »�ivi dokument« koji treba konstantno da se a�urira i uskladjuje sa potrebama banke, kao posledice promena i, naročito, rasta banke. Za banku koja do�ivljava rast, posebno je značajno da taj rast bude kontrolisan. Ovo se naročito odnosi na kreditne proizvode. Utvrdjena kreditna politika i procedure, sa kojima se zaposleni upoznaju na kvalitetan način, u pisanom obliku, predstavljaju ključni instrument upravljanja i obezbedjuju kontrolisani rast rizičnih plasmana. Odgovornost Kreditnog odeljenja je da vodi računa o tome da kreditna politika i procedure budu formulisane, redovno a�urirane, dostupne i na pravi način shvaćene od strane zaposlenih.
10
5. DIVERSIFIKACIJA KREDITNOG PORTFOLIA Ključni preduslov za stabilan portfolio rizičnih plasmana je njegova sposobnost da odoli nepovoljnim kretanjima u ekonomskom ciklusu. Dogadjaji u pro�losti pokazali su da recesiona kretanja vi�e pogadjaju pojedine delatnosti i geografske regione nego druge. Prema tome, diversifikovani portfolio, koji obuhvata �iru bazu klijenata u različitim delatnostima i geografskim oblastima, ima bolje �anse da odoli nepovoljnim ekonomskim kretanjima nego �to je to slučaj kod portfolia koncentrisanog na specifične delatnosti ili geografska područja. Da bi se obezbedila diversifikacija portfolia, u okviru portfolia treba utvrditi limite za kreditni rizik koji je vezan za konkretne klijente (ili grupe klijenata sa povezanom vlasničkom strukturom), delatnosti i geografske oblasti. Ovi limiti mogu biti izra�eni kao konkretni iznosi, odnosno, maksimum od EUR 5 miliona po pojedinačnom klijentu, delatnosti ili geografskoj oblasti, ili kao procenat kapitala banke, na primer, 10% njenog kapitala.
U okviru svije odgovornosti koja podrazumeva obezbedjenje stabilnog portfolia rizičnih plasmana, Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom treba da utvrdi limite, odnosno, maksimalni nivo eksponiranja u odnosu na pojedinačne klijente, delatnosti i geografske oblasti, kao i da ih u obliku pisane preporuke dostavi na saglasnost Odboru za upravljanje kreditnim rizikom. 6. KONTROLA KREDITNOG POSLOVANJA a. Cilj Cilj kontrole kreditnog poslovanja je da gubitke banke po osnovu kredita svede na najmanju moguću meru, tako �to obavlja redovnu i sistematsku terensku proveru kvaliteta u svim odeljenjima i filijalama banke čiji poslovi podrazumevaju kreditni rizik za banku. Kontrola kreditnog poslovanja vodi računa o tome:
• da filijala / odeljenje poseduje a�urirani primerak Priručnika o upravljanju kreditnim rizikom i sve druge priručnike i uputstva u oblasti kreditnog poslovanja i operativnih poslova koje banka koristi, odnosno, da su ovi priručnici a�urirani i dostupni svim zaposlenima, kao sredstvo obuke i referentni materijal;
• da su svi oblici kreditnog eksponiranja uskladjeni sa politikom i procedurama banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom, koje se povremeno usvajaju ili, u protivnom, da su sva odstupanja evidentirana, uz odgovarajuću saglasost predvidjenu postupkom odobravanja kredita;
• da su kadrovi stručni, da poseduju odgovarajuće kvalifikacije i da svoje zadatke obavljaju na efikasan način; takodje treba davati preporuke u pogledu uočenih potreba za obukom;
11
• da je za sve odluke i preduzete mere, koje podrazumevaju bilo kakav kreditni rizik za banku, dobijena odgovarajuća saglasanost, u skladu sa usvojenim postupkom odobravanja kredita;
• da su prateće informacije uz zahteve, koji podrazumevaju kreditni rizik, kompletne, tačne i stručno analizirane;
• da se u potpunosti po�tuju uslovi svih odobrenih kredita;
• da je kreditno eksponiranje banke po zaključenim kreditnim poslovima u celosti dokumentovano, tako da obezbedjuje izvr�nost kreditnih obaveza korisnika kredita;
• da su svi oblici kreditnog eksponiranja banke precizno evidentirani u njenim knjigama;
• da je originalna dokumentacija o obezbedjenju kredita kompletna i da se čuva na sigurnom mestu, u sefu za�tićenom od po�ara;
• da je za sve predmete obezbedjenja kredita izvr�ena adektavna i tačna procena vrednosti, u skladu sa politikom i procedurama banke koje se povremeno utvrdjuju;
• da su predmeti kredita formirani, da se vode na ispravan način i sadr�e kopije originalnog odobrenja kredita, kopije dokumentacije vezane za obezbedjenje, sve finansijske podatke o korisniku kredita, kopije izvr�enih procena vrednosti, kopije korespondencije sa korisnikom kredita, bele�ke o svim ličnim kontaktima sa korisnikom kredita;
• da se, u odnosu na sve oblike kreditnog eksponiranja banke, obavlja kompletna i precizna analiza u skladu sa usvojenim postupkom odobravanja kredita;
• da se evidentiraju svi slučajevi materijalne povrede obaveza, uz podno�enje odgovarajućih izve�taja i blagovremeno preduzete mere;
• da se svi oblici kreditnog eksponiranja rangiraju u skladu sa klasifikacijom koju propisuje NBS;
• da se utvrde i usvoje planovi korektivnih mera u odnosu na sve nepovoljno klasifikovane plasmane, kao i da se te mere blagovremeno preduzmu;
• da rezervisanja po osnovu potencijalnih problematičnih kredita budu u potpunosti uskladjena sa potencijalnim gubicima za banku i odgovarajuće evidentirana u sistemu računovodstva banke;
• da se kamata i naknade banke tačno obračunavaju, u skladu sa uslovima odobrenog kredita, kao i da se blagovremeno naplaćuju.
b. Metodologija Kontrola kreditnog poslovanja obavlja se redovno u svakom odeljenju i filijali banke čiji poslovi banku izla�u kreditnom riziku. Postupak kontrole kreditnog poslovanja sprovodi se najmanje jednom godi�nje. Preporučuje se da se ova kontrola obavlja nezavisno u odnosu na Odeljenje revizije, tako da se smanji pritisak na organizacioni deo u kome se obavlja kontrola, odnosno, revizija u odredjenom periodu.
12
• Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom treba svako odeljenje / filijalu da obavesti najmanje dve nedelje unapred o terminu predvidjene kontrole i eventualnoj konkretnoj oblasti koju je potrebno ispitati.
• Kontrola kreditnog poslovanja treba da obuhvati reprezentativni uzorak rizičnog
portfolia odeljenja / filijale i minimum 50% kreditnog eksponiranja, kako po obimu, tako i po vrednosti. Prioritet treba dati oblastima kod kojih je prethodna kontrola ukazala na neispravnosti, nepovoljno klasifikovane kredite i visok nivo eksponiranja.
• Izve�taj o kontroli pojedinačnih kredita � Prilog 22 � popunjavaju kontrolori kreditnog
poslovanja za svaki od ispitanih oblika eksponiranja u odnosu na kreditni rizik, uz evidentiranje svih konstatovanih neispravnosti. Neispravnosti treba da budu predmet razgovora sa direktorom odeljenja / direktorom filijale u toku obavljanja kontrole kreditnog poslovanja, medjutim, u slučaju da dodje do eventualnih neslaganja u mi�ljenjima, stavovi kontrolora kreditnog poslovanja imaju jaču snagu. Ispravnosti koje su otklonjene tokom postupka kontrole kreditnog poslovanja, na način koji kontrolori smatraju zadovoljavajućim, nije potrebno unositi u izve�taj o kontroli kreditnog poslovanja.
• Izve�taj o kontroli kreditnog poslovanja � Prilog 23 � izradjuje se na kraju postupka
kontrole i ocene koju kontrola kreditnog poslovanja daje odeljenju / filijali. Ovo podrazumeva subjektivnu procenu koja zavisi od op�teg kvaliteta upravljanja kreditnim rizikom na nivou portfolia, kao i od broja i ozbiljnosti konstatovanih neispravnosti. Neispravnosti treba da budu predmet razgovora sa direktorom odeljenja / direktorom filijale u toku obavljanja kontrole kreditnog poslovanja, medjutim, u slučaju da dodje do eventualnih neslaganja u mi�ljenjima, stavovi kontrolora kreditnog poslovanja imaju jaču snagu. Treba naglasiti da se ocena koju daje kontrola kreditnog poslovanja odnosi na upravljanje rizicima na nivou portfolia, a ne na kvalitet rizičnog portfolia. Ovaj drugi aspekt meri se sistemom klasifikacije kredita.
• Kontrolori kreditnog poslovanja prila�u spisak svih značajnih nepravilnosti,
uključujući jasno definisane preporuke i rokove za njihovo korigovanje. Korektivne mere se unose u obrazac po redosledu kojim se preduzimaju i ovaj obrazac se dostavlja Odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom svakog meseca, sve dok sve nepravilnosti ne budu otkolonjene.
• Pre nego �to postupak kontrole kreditnog poslovanja bude okončan, potrebno je
utvrditi rok u kome će se pratiti aspekti kontrole kreditnog poslovanja u filijalama / odeljenjima koja su prilikom kontrole negativno ocenjena. Ovaj rok ne treba da bude du�i od �est meseci.
• Izve�taj o kontroli kreditnog poslovanja treba da bude potpisan od strane kontrolora
kreditnog poslovanja, direktora filijale / direktora odeljenja i direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, a zatim dostavljen Odboru za upravljanje kreditnim rizikom, radi razmatranja, primedbi i usvajanja ukupne ocene na osnovu kontrole kreditnog poslovanja.
13
7. OBUKA U KREDITNOM POSLOVANJU U okviru razvijanja kulture kreditnog poslovanja u banci, direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude odgovoran za definisanje plana obuke u kreditnom poslovanju na nivou Odeljenja upravljanja kreditnim rizikom i banke, kao celine, pri čemu je po�eljno da taj plan bude deo op�teg programa obuke banke i da se, prema potrebi, uskladjuje sa direktorom Kadrovskog odeljenja. Direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude odgovoran za obezbedjenje godi�njeg bud�eta namenjenog obuci u kreditnom poslovanju i za sprovodjenje tog programa. U početnoj fazi, inicijativa treba da bude prvenstveno usmerena na zaposlene u Odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom, kako bi se njihovu stručna znanja, teoterska i praktična, podigla na vi�i nivo. U interesu ekonomičnosti, preporučuje se da se prilikom izbora odgovarajućih kandidata za radna mesta u Odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom uzme u obzir njihova sposobnost za obuku drugih, tako da svoja stručna znanja mogu da prenesu na druge, uglavnom kroz praktičnu obuku »na radnom mestu«, ali i kroz interne seminare. Preporučuje se da teme internih seminara budu uglavnom posvećene oblastima koje su specifične za banku, na primer, kreditna politika i procedure u banci, standardna kreditna dokumentacija, standardni postupci odobravanja kredita i formati kvalitativnog izve�tavanja na nivou kreditnog portfolia. Rasporedjivanje »pripravnika na praksi« koji će se aktivno uključiti u poslove Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, u periodu do 6 meseci, treba da predstavlja značajan deo internog programa obuke. Idealno je da »pripravnici na praksi« budu ljudi sa zavr�enom �kolom i najmanje �est meseci provedenih u sredini koja se bavi kreditnim poslovima, kao �to su filijala ili neko odeljenje u direkciji, pre nego �to budu rasporedjeni u Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom, gde mogu da »opravdaju svoje postojanje« tako �to u su�tini obavljaju korisne poslove, a istovremeno da se upoznaju sa kulturom kreditnog poslovanja banke. Program obuke, pre početka realizacije, treba da bude dogovoren izmedju zaposlenih koji su obuhvaćeni obukom i direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom. Nije neophodno, a nije ni po�eljno, da se sve potrebe za obukom zadovoljavaju u »internim« okvirima, jer treba ostaviti �to vi�e prostora da se omogući prodor novih ideja. Zato se preporučuje da banke nastave da koriste sve moguće eksterne izvore obuke u oblasti kreditnog poslovanja uključujući, kada je to moguće, praksu u inostranim bankama. Bankama se sugeri�e da se po ovom pitanju obrate svojim korespondentnim bankama. Takodje se preporučuje da maksimalno iskoriste mogućnosti dotiranih programa obuke u organizaciji raznih agencija koje obezbedjuju njihovo finansiranje. Direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude odgovoran za procenu svakog od ovih izvora obuke i njegov značaj za banku pre nego �to svoj predlog o programu obuke podnese Odboru za upravljanje kreditnim rizikom.
14
D. ZAHTEV ZA KREDIT »UPOZNAJTE SVOG KLIJENTA« Kada banka primi zahtev za kredit ili drugi kreditni proizvod od potencijalnog korisnika kredita, započinje proces razvijanja baze informacija o potencijalnom korisniku kredita. Od potencijalnog korisnika kredita treba zahtevati da banci podnese sledeće: 1. OBRAZAC ZAHTEVA ZA KREDIT Kako bi se izbegli nesporazumi, treba da bude potpuno jasno �ta se zahteva od korisnika kredita i, zbog toga, zahtev za kredit podnosi se u pisanom obliku. U prilogu je dat obrazac zahteva za kredit � Prilog 8 � koji se preporučuje kao standardizovani format. Banke treba ovaj format da prilagode svojim okolnostima i potrebama. Obrazac zahteva za kredit treba da bude »prilagodjen korisniku«, �to kraći i jednostavniji. Potrebno ga je svesti na osnovne podatke o identitetu korisnika kredita (i eventualnog garanta), svrsi, iznosu i roku kredita koji se tra�i. Treba izbegavati insistiranje na suvi�nim podacima koji se zatim ponavljaju u biznis planu. U obrascu zahteva za kredit od potencijalnog korisnika kredita se ne tra�i da navede predlo�eno obezbedjenje kredita. Po izvr�enoj proceni kreditnog rizika, banka treba da obavesti potencijalnog korisnika kredita o obezbedjenju kredita koje zahteva kao svoj poslednji ili »rezervni« izvor otplate. 2. FINANSIJSKI IZVE�TAJI Potrebno je da budu dostavljeni finansijski izve�taji, sa izvr�enom revizijom, za najmanje tri prethodne godine, uključujući bilanse stanja i bilanse uspeha. Uz finansijske izve�taje treba da bude prilo�ena potpisana izjava revizora u pogledu računovodstvenih standarda koji se primenjeni prilikom revizije i eventualnim odstupanjima od tih standarda u računovodstvenoj evidenciji. U Srbiji, danas su sva preduzeća du�na da podnesu godi�nje finansijske izve�taje, sa izvr�enom revizijom, koji su uradjeni u skladu sa računovodstvenim standardima propisanim od strane Narodne banke Srbije, a odnose se na period od 12 meseci zaključno sa 31. decembrom. Zavr�ni računi podnose se do kraja februara naredne godine. Referent klijenata treba takodje da obezbedi finansijske izve�taje koje je rukovodstvo preduzeća pripremalo u periodu od kraja prethodne poslovne godine. 3. BIZNIS PLAN Uz sve zahteve za kredite koje podnose preduzeća treba da bude prilo�en biznis plan. Funkcija biznis plana je da na jasan i sa�et način objasni:
15
• sada�nju poziciju potencijalnog korisnika kredita (i eventualnog garanta), njihov pravni status i vlasničku strukturu, karakter poslova kojim se bave, rukodvodstvo i finansijski polo�aj preduzeća;
• ciljnu poziciju po realizaciji projekta;
• pretpostavke u odnosu na buduće uslove koje su primenjene u izradi biznis plana;
• sredstva koja se predla�u u cilju ostvarivanja ciljne pozicije;
• resurse, uključujući finansijske izvore, koji su neophodni za realizaciju projekta;
• prinos po investiciji koji će, na osnovu projekcija korisnika kredita, ostvariti
investitori;
• predlo�eni način otplate eksternih sredstava kori�ćenih za finansiranje projekta.
Ne postoji »čarobni format« za izradu biznis plana. Medjutim, format dat u prilogu � Prilog 9 � osmi�ljen je tako da obezbedi osnovne informacije koje su predvidjene da budu obuhvaćene biznis planom, tako da banka mo�e da donese odluku o kreditu zasnovanu na adekvatnim informacijama. Ovaj format treba da bude dostupan potencijalnim korisnicima kredita. Poku�aj da se predvidi budućnost je, najbla�e rečeno, poduhvat koji podrazumeva neizvesnost i biznis plan mora da se zasniva na pretpostavkama o mogućim de�avanjima u budućnosti, na primer, u pogledu prodajnih cena, tro�kova, deviznih kurseva itd. U biznis planu moraju jasno biti definisane pretpostavke na kojima počiva formiranje biznis plana. Razumljiva je i često prisutna gre�ka da u se, pri izradi biznis planova, potencijalni korisnici kredita često odvi�e koncentri�u na tehničke podatke vezane za proizvodni asortiman i proces proizvodnje preduzeća. Neophodno je obezbediti dovoljno tehničkih podataka kako bi banka bila u mogućnosti da shvati o kakvom se proizvodu radi, da sagleda njegove funkcije i tr�i�ta. Medjutim, korisnika kredita treba usmeriti na način da se uzdr�i od preteranog insistiranja na tehničkim podacima, a da se koncentri�e na neophodne informacije o tr�i�tu i, naročito, finansijske podatke koji su banci potrebni za dono�enje kvalifikovane odluke o kreditu. Verovatno je da će potencijalni korisnik kredita zatra�iti stručnu pomoć eksterne agencije ili konsultantske firme u izradi biznis plana. Medjutim, pomoć banke u izradi biznis plana ne treba da bude direktna, jer je va�no da biznis plan bude pripremljen potpuno nezavisno od postupka njegove procene i ocene projekta koji će obaviti banka. Banka treba da vodi računa o tome da je, ukoliko su biznis plan izradili konsultanti, prisutan dodatni rizik zbog mogućnosti da konsultanti nisu sagledali poslovanje na pravi način ili, �to je jo� va�nije, da korisnik kredita mo�da nije u potpunosti sagledao biznis plan. Prema tome, potrebno je obaviti dodatne razgovore sa rukovodstvom korisnika kredita koje, na taj način, mo�e da sagleda stvarnu situaciju.
16
U slučaju da se banci podnesu biznis planovi čiji se format razlikuje od onog u Prilogu 9, banka mo�e da koristi preporučeni format biznis plana kao podsetnik u pogledu bitnih predvidjenih podataka. 4. PROJEKCIJE Uz sve biznis planove treba da budu prilo�ene projekcije bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa tokova gotovine za period koji je, kao minimum, jednak roku kredita. U prilogu su dati formati koji se preporučuju za ove projekcije � Prilog 10. Format se mo�e prilagoditi potrebama različitih pojedinačnih preduzeća. Korisnik kredita treba da vodi računa o tome da su projekcije uskladjene sa biznis planom i da se u njima koriste iste osnovne pretpostavke. Treba da budu uskladjene i sa finansijskim rezultatima preduzeća ostvarenim u pro�losti. Sva veća odstupanja, na primer, u vrednosti prodaje ili visini profitne mar�e, moraju biti praćena obrazlo�enjima i obja�njenjima u biznis planu. Ukoliko se banci dostave projekcije čiji se format razlikuje od onog koji je preporučen u Prilogu 10, predlo�eni formati se i u ovom slučaju mogu koristiti kao podsetnik u pogledu bitnih predvidjenih podataka.
17
E. POSTUPAK PROCENE KREDITA 1. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVE�TAJA Po�to referent klijenata dobije sve navedene informacije, mo�e da počne sa analizom dostavljenih podataka. Kako bi obavio ovu analizu, potrebno je da prvo tabelarno »organizuje« podatke iz dosada�njih finansijskih izve�taja u formatu datom u Prilogu 10. Ukoliko dostavljene projekcije nisu u istom formatu, potrebno je da se prika�u na sličan način, tako da se omogući logično poredjenje istorijskih i projektovanih vrednosti. Referent klijenata mora da vodi računa o tome da u potpunosti razume SVE finansijske podatke koji su mu dostavljeni. Slede obja�njenja najče�ćih stavki koje se mogu naći u bilansima stanja i bilansima uspeha preduzeća.
a. Bilans stanja
Bilans stanja je »snimak« finansijskog polo�aja preduzeća odredjenog dana. Banka treba da vodi računa o tome da je bilans stanja izlo�en svakodnevnim promenama. Zbog toga treba da raspola�e najnovijim bilansom stanja, za koji je izvr�ena revizija i kojim raspola�e rukovodstvo preduzeća. Bilans stanja sastoji se od 5 jasno definisanih delova:
• Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva • Dugoročna aktiva • Kratkoročna pasiva ili kratkoročne obaveze • Dugoročna pasiva • Ukupni kapital (neto vrednost) i) Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva
Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a uključuju:
- Gotovinu; - Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni; - Potra�ivanja od kupaca i druga potra�ivanja.
Iznosi koja preduzeće potra�uje od drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potra�ivanja neće biti naplaćena.
18
- Zalihe
Obuhvataju:
Sirovine: sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili ni�oj tr�i�noj vrednosti;
Proizvodnja u toku: proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi
proizvodi; procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za tro�kove proizvodnje nastale do odredjenog datuma ili po ni�oj tr�i�noj vrednosti;
Gotovi proizvodi: proizvod kod koga je proizvodni proces zavr�en i
koji čeka prodaju; ovde se procena takodje vr�i na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene tro�kove proizvodnje ili po ni�oj tr�i�noj vrednosti; treba obratiti pa�nju na to da se na dobit ne računa pre nego �to je ostvarena prodaja.
ii) Dugoročna aktiva
Sredstva u ovoj kategoriji su ona koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju:
Zemlji�te i gradjevinske objekte Opremu / ma�ine Motorna vozila
Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takodje je čest slučaj da se vrednost zemlji�ta i gradjevinskih objekata koriguje na vi�e, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tr�i�tu, odnosno, cena po kojoj mogu biti prodati � povećava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvr�ilo lice ovla�ćeno za ovu vrstu procene.
iii) Kratkoročna pasiva (ili obaveze)
Iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju:
19
Kratkoročne obaveze iznosi koji se otplaćuju bankama na zahtev ili sa prema bankama: rokom dospeća do 12 meseci, uključujući tekuća
dospeća po osnovu dugoročnih kredita, odnosno, deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;
Obaveze prema plaćanja koja dospevaju u korist dobavljača sirovina dobavljačima i druge i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospeća do obaveze: 12 meseci;
iv) Dugoročna pasiva
Obuhvata: Dugoročne obaveze neotplaćeni deo dugoročnih kredita banaka koji prema bankama: dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od
datuma bilansa stanja;
Dugoročne obaveze: iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki, za robu koja je kupljena pod uslovima odlo�enog plaćanja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.
v) Ukupni kapital: udeli u preduzeću kojima raspola�u akcionari. Naziva se i
»neto vrednost« i obuhvata:
Akcionarski kapital: iznosi uplaćeni po osnovu kupovine akcija ili udela u preduzeću;
Nerasporedjena dobit: ostvarena dobit preduzeća koja nije rasporedjena
akcionarima umanjena za ostvareni gubitak preduzeća;
Revalorizacione Ukupno povećanje vrednosti osnovnih sredstava, rezerve: kao rezultat procene vrednosti na slobodnom
tr�i�tu u odnosu na njihovu nabavnu vrednost, po�to se odbije iznos umanjenja vrednosti osnovnih sredstava na otvorenom tr�i�tu u odnosu na njihovu nabavnu vrednost.
Napomena: Neto vrednost ili ukupni kapital preduzeća predstavlja isključivo iznos za koji je ukupna vrednost aktive, odnosno, njena realna ili tr�i�na vrednost, veća od iznosa obaveza. Moguće je da preduzeće ima negativnu neto vrednost i, u tom slučaju, mo�e nastaviti sa poslovanjem ukoliko su akcionari ili banka, ili čak dobavljači, spremni da ga podr�e dovoljnim iznosima gotovine, tako da svoje obaveze podmiruje u rokovima dospeća.
20
b. Bilans uspeha Bilans uspeha izradjuje se da bi se sagledao nivo aktivnosti u poslovanju preduzeća i ostvarena dobit ili gubitak u konkretnom periodu poslovanja. Osnovne stavke koje sadr�i bilans uspeha su: Prodaja: ukupan iznos prodaje, koji je ostvaren i fakturisan kupcima; Direktni tro�kovi: direktni tro�kovi nastali u procesu proizvodnje. Nazivaju se i nabavna
vrednost prodate robe. Bilans stanja iskazuje način na koji su nastali ovi tro�kovi. Osnovne stavke su plate, nabavna vrednost sirovina i komponenti, gorivo, energija i transport;
Direktni tro�kovi obuhvataju i amortizaciju � iznos amortizovane
vrednosti osnovnih sredstava tokom godine. Treba obratiti pa�nju na to da se ovo razlikuje od ostalih tro�kova, jer podrazumeva »bezgotovinsku stavku« po kojoj preduzeće ne evidentira odliv gotovine. Umanjenjem bilansa uspeha po osnovu ovog iznosa, formira se rezerva iz koje će se, prema potrebi, vr�iti zamena osnovnih sredstava.
Bruto dobit ili dobit iz poslovanja: ukupan iznos ostvarene prodaje umanjen za ukupne tro�kove poslovanja; Indirektni svi drugi ostvareni tro�kovi preduzeća. Takodje se odnose na prodaju, tro�kovi: op�te i administrativne tro�kove. Bilans uspeha iskazuje način na koji
su nastali ovi tro�kovi. Osnovne stavke su plate rukovodstva i administrativnog osoblja, tro�kovi prodaje, marketinga i drugi op�ti tro�kovi;
Ostali prihodi: svi ostvareni prihodi preduzeća, osim onih po osnovu prodaje
proizvoda u redovnom poslovanju, na primer, prihodi od zakupa i plasmana.
Dobit pre plaćanja kamata i poreza: Neto dobit po odbitku gornjih stavki. Rashodi kamata: Iznos plaćene kamate po osnovu kredita. Prihodi od kamata: Iznos primljene kamate po osnovu depozita. Dobit pre poreza: Iznos dobit po�to su podmireni svi tro�kovi i rashodi, ali pre plaćenog
poreza. Preduzeća se obično procenjuju na osnovu ovog iznosa, s obzirom da on obuhvata sve stavke za koje se smatra da su pod kontrolom preduzeća.
Porez: Obračunati (a ne plaćeni) porez tokom perioda. Dobit posle poreza: Konačan rezultat uključujući sve tro�kove.
21
c. Pokazatelji bilansa stanja Postoji nekoliko ključnih pokazatelja koje referent klijenata mo�e koristiti kao pomoć u proceni finansijskog potencijala preduzeća.
i) Stopa ukupne zadu�enosti (obaveze u odnosu na ukupni kapital)
Odnos ukupnih obaveza prema ukupnom kapitalu. Ko ima veći udeo u preduzeću � akcionari ili poverioci? Uglavnom, �to je vrednost ovog pokazatelja ni�a, to je finansijski polo�aj preduzeća bolji. Ukoliko rezultati poslovanja krenu silaznom linijom, preduzeće će imati manji broj poverilaca koji moraju da se isplate i biće sposobnije da se odr�i u nepovoljnim okolnostima. Takodje, �to je bilans stanja kvalitetniji, odnosno �to je iznos obaveza manji, a iznos ukupnog kapitala veći, preduzeće će lak�e obezbediti finansiranje od strane banaka i dobavljača, pod uslovom da svoje poverioce mo�e da ubedi da su nepovoljna kretanja privremenog karaktera i da je rukovodstvo preduzelo neophodne mere kako bi popravilo situaciju.
Kod preduzeća koje se bavi proizvodnjom, banka treba da bude obazriva ako je odnos ukupnih obaveza prema ukupnom kapitalu iznad 1:1, po�to se uzme u obzir objektivna vrednost aktive i treba da ustanovi da li je udeo akcionara u preduzeću dovoljno visok.
ii) Stopa zadu�enosti prema bankama (obaveze po kreditima banaka u odnosu na ukupni kapital)
Ovaj pokazatelj sličan je prethodnoj stopi zadu�enosti, ali uzima u obzir samo kamatonosne obaveze. Ima istu funkciju kao i pokazatelj ukupne zadu�enosti.
Kao i kod pokazatelja ukupne zadu�enosti, banka treba da bude obazriva ako je pokazatelj zadu�enosti prema bankama iznad 0,75 : 1, po�to se uzme u obzir objektivna vrednost aktive. Banka takodje treba posebno da obrati pa�nju na pokazatelj servisiranja duga i pokazatelj pokrića kamata (u daljem tekstu), kako bi bila sigurna da je preduzeće sposobno da izmiruje svoje obaveze.
iii) Stopa ukupne likvidnosti
Odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza � mera likvidnosti preduzeća. Da li preduzeće mo�e da očekuje da tokom narednih 12 meseci naplati odgovarajuće iznose gotovine, tako da izmiruje svoje obaveze u rokovima dospeća tokom tog perioda? U protivnom, tokovi i izvori gotovine imaće negativnu vrednost, �to mo�e ograničiti sposobnost preduzeća da izmiruje svoje obaveze, uključujući i one prema banci.
22
Kod preduzeća koje se bavi proizvodnjom, pokazatelj likvidnosti treba da bude najmanje u odnosu 1,25 : 1. Ako je ovaj odnos ni�i, banka treba da ustanovi da li će nivo likvidnosti preduzeća imati kontinuitet koji mu omogućava da obaveze izmiruje u roku dospeća.
iv) Stopa likvidnosti bez zaliha
Odnos koji je sličan pokazatelju ukupne likvidnosti i ima istu funkciju, ali isključuje zalihe iz obrtnih sredstava, s obzirom da su zalihe manje likvidne nego ostala obrtna sredstva, �to podrazumeva mogućnost problema u realizaciji. Ovaj pokazatelj podrazumeva jo� stro�e kriterijume i, kada se radi o bilansu stanja proizvodnog preduzeća, ne bi trebalo da bude ni�i od 1 : 1. Ako je ovaj odnos ni�i, banka treba da ustanovi da li će nivo likvidnosti preduzeća imati kontinuitet koji mu omogućava da obaveze izmiruje u roku dospeća.
v) Pokazatelj potra�ivanja
Pokazatelj potra�ivanja koristi se za merenje efikasnosti preduzeća u naplati iznosa koje potra�uje od kupaca. Izračunava se tako �to se ukupan iznos otvorenih potra�ivanja iz bilansa stanja pomno�i sa 365 i dobijeni rezultat podeli iznosom ukupne prodaje. Rezultat predstavlja broj dana nenaplaćenih potra�ivanja u odnosu na prodaju. Ukoliko se ovaj broj povećava iz godine u godinu ili ako značajno odstupa od uslova prodaje preduzeća, to mo�e da znači da preduzeće ima problema u naplati potra�ivanja, �to referentu klijenata ukazuje na mogućnost problema sa kojima je preduzeće suočeno u pogledu likvidnosti. Referent klijenata treba rukovodstvu da postavi odgovarajuća pitanja i ustanovi razloge za ova nepovoljna kretanja.
vi) Pokazatelj prometa zaliha
Pokazatelj prometa zaliha koristi se za merenje efikasnosti preduzeća u pogledu prometa zaliha. Izračunava se tako �to se iznos zaliha na kraju godine pomno�i sa 365 i dobijeni rezultat podeli iznosom nabavne vrednosti prodate robe. Ukoliko se ovaj broj povećava iz godine u godinu, mo�e ukazivati na to da je preduzeće suočeno sa problemima u procesu proizvodnje ili prodaji svojih proizvoda. Referent klijenata i u ovom slučaju mora da preispita situaciju i da postavi odgovarajuća pitanja rukovodstvu preduzeća.
vii) Pokazatelj servisiranja duga
Ovo je verovatno najznačajniji pokazatelj za banke koje daju kredite. Predstavlja odnos izmedju iznosa dobiti, pre plaćenih kamata i poreza, s jedne strane i otplata glavnice banci, s druge strane. Odra�ava stepen sigurnosti na koji banka mo�e da računa pre nego �to korisnik kredita postane nesposoban da izmiruje svoje obaveze. Ako ovaj odnos padne na nivo ispod 3 : 1, banka treba da ustanovi da li će preduzeće biti u stanju da redovno servisira dug prema banci.
23
viii) Pokazatelj pokrića kamata
Ovaj pokazatelj je sličan onom koji se odnosi na servisiranje duga, ali se ograničava na evidentiranje iznosa dobiti, pre plaćanja kamata i poreza, s jedne strane i iznosa kamata koji dospevaju za plaćanje banci, s druge strane, odnosno, stepen sigurnosti na koji banka mo�e da računa pre nego �to korisnik kredita postane nesposoban da izmiruje svoje obaveze prema banci po osnovu kamata. Banka bi uglavnom trebalo da očekuje da ovaj pokazatelj odra�ava odnos 4 : 1, kako bi bila sigurna da će preduzeće redovno izmirivati svoje obaveze po ovom osnovu.
d. Mere rezultata poslovanja Koje instrumente referent klijenata mo�e da koristi kako bi procenio rezultate poslovanja preduzeća i prepoznao trendove u rezultatima poslovanja? Ove mere mogu se koristiti i za procenu preduzeća u odnosu na konkurenciju, a time i njegovu rentabilnost u odnosu na standarde konkretne delatnosti.
i) Prinos na kapital
Iznos dobiti posle poreza izra�en kao procenat ukupnog kapitala. Ovo je najznačajnija mera za procenu rezultata poslovanja.
Kolika je stopa prinosa na kapital koju preduzeće obezbedjuje akcionarima? Da li se iz godine u godinu povećava ili opada? Da li je prinos dovoljan da akcionarima nadoknadi rizik koji podrazumeva njihovo ulaganje? Ako stopa prinosa na kapital ne obezbedjuje dovoljnu kompenzaciju i projekcije ukazuju na to da se ovo neće desiti u doglednoj budućnosti, akcionarima bi trebalo savetovati da prodaju ili likvidiraju preduzeće.
ii) Bruto mar�a
iii) Neto mar�a pre poreza
iv) Neto mar�a posle poreza
Sve navedene vrednosti izra�ene su u procentima i predstavljaju mere profitabilnosti na različitim nivoima u odnosu na prodaju. Bruto mar�a je mera koja podrazumeva odnos dobiti iz poslovanja i prodaje. Neto mar�a pre poreza smatra se najznačajnijom, jer predstavlja meru rezultata poslovanja po odbitku svih tro�kova koje preduzeće mo�e da kontroli�e. Referent klijenata treba da prati kretanja iz godine u godinu. Ako se mar�e kreću silaznom linijom, potrebno je ustanoviti razloge za takva nepovoljna kretanja.
2. TERENSKA POSETA Po�to obavi analizu podataka dostavljenih u pisanim materijalima, referent klijenata treba, zajedno sa ostalim članovima rukovodstva i zaposlenima banke, najmanje jednom da poseti potencijalnog korisnika kredita i garanta, odnosno, sve njihove glavne lokacije, kao i da upozna vi�e rukovodioce preduzeća i najveće akcionare. Kao minimum, treba da upozna
24
direktora, rukovodioca računovodstva, finansijskog direktora, direktora proizvodnje / proizvodnog pogona i direktora marketinga / prodaje. Svrha ovih poseta je:
a. da referentu klijenata omogući da kvalitetno sagleda poslovanje preduzeća, njegove proizvode i tr�i�ta;
b. da proceni sposobnosti rukovodstva, njihove karaktere, kvalitete, integritet i iskustvo; c. da proveri podatke sadr�ane u finansijskim izve�tajima o dosada�njem poslovanju,
biznis planu i finansijskim projekcijama; d. da prikupi ključne informacije, koje su neophodne za procenu kredita, a nisu
obuhvaćene biznis planom; e. da proceni realne mogućnosti realizacije biznis plana; f. da oceni mogućnosti utr�ivosti imovine i proceni njenu vrednost na slobodnom tr�i�tu
i u okolnostima prinudne prodaje, naročito imovine koja se nudi kao obezbedjenje kredita (v. Deo E6 � Obezbedjenje kredita);
g. da od korisnika kredita zahteva da koriguje biznis plan i projekcije ukoliko se ustanovi
da sadr�e gre�ke ili propuste vezane za značajne činjenice; h. da korisnika kredita i garanta informi�e o uslovima pod kojima će kredit biti ponudjen.
Posle svake terenske posete, referent klijenata treba da sačini bele�ku u kojoj evidentira sadr�inu sastanka, uključujući sve prikupljene dodatne informacije. 3. IZVORI OTPLATE KREDITA Tokom postupka procene zahteva za kredit, pitanje koje referent klijenata treba sebi neprestano da postavlja je: »Kako će se banci otplaćivati dug?« Kredite otplaćuje samo i isključivo jedna stvar � GOTOVINA! Pre nego �to odobri kredit, banka treba da ustanovi da postoje najmanje dva jasno identifikovana i medjusobno nezavisna izvora otplate. Preduzeće raspola�e ograničenim brojem načina ostvarivanja gotovine u svrhu otplate kredita, plaćanja kamate i naknada banci. U ovom delu, bavimo se načinom na koji preduzeće obezbedjuje gotovinu i nekim od rizika koji su za to vezani. Ukoliko banka sagleda ove rizike i u stanju je da prepozna faktore koji ih neutrali�u i čine ih prihvatljivim, uspeće da sagleda većinu činjenica neophodnih za procenu i odluku o tome da li kredit podrazumeva prihvatljiv rizik.
25
Medjutim, da podsetimo � ne postoji kredit bez rizika. Ne postoje ni dva potpuno ista kredita, niti apsolutno bezbedna formula u razmatranju zahteva za kredit. Poku�ajte da ustanovite i predvidite neočekivane momente.
a. Tokovi gotovine iz poslovanja Primarni izvor otplate kredita obično je onaj koji obezbedjuju tokovi gotovine iz poslovanja po osnovu konkretnog projekta, za koji se tra�i finansiranje od strane banke, ukoliko taj projekat mo�e da se posmatra odvojeno od postojećeg poslovanja preduzeća, na primer, u slučaju izgradnje novog proizvodnog pogona i ulaska na novo geografsko tr�i�te ili novo tr�i�te proizvoda. Medjutim, ovo podrazumeva novi poslovni poduhvat i mo�e se desiti da se zavr�i neuspehom ili da donese inicijalne gubitke koji moraju da se pokriju. Zbog toga banka treba da bude upoznata i sa drugim segmentima poslovanja korisnika kredita. Banci treba da budu dostavljeni biznis planovi i projekcije tokova gotovine za novi projekat, kao i za postojeće poslovanje korisnika kredita. Ukoliko novi projekat ne mo�e da se identifikuje kao izdvojen segment, na primer, kada se radi o nabavci nove ma�ine za postojeće proizvodne linije, biznis plan i projekcije tokova gotovine mogu se odnositi jedino na preduzeće kao celinu. U tom slučaju, biznis plan treba da sadr�i dokaze o prednostima koje realizacija novog projekta donosi preduzeću. Izrada projekcija tokova gotovine je izuzetno te�ak zadatak, čak i za preduzeća kojima se rukovodi na najkvalitetniji način. Niko ne mo�e precizno da predvidi budućnost � okolnosti i tr�i�ta podlo�na su stalnim promenama. Jedino �to bankar koji odlučuje o kreditu mo�e sa sigurno�ću da proceni, kroz analizu projekcija tokova gotovine, jeste konstatacija da su projekcije POGRE�NE! Mala i srednja preduzeća većinom pripremaju projekcije tokova gotovine samo da bi udovoljila zahtevima banke i da bi na banku ostavila �to bolji utisak. Zbog toga je kod njih prisutna sklonost ka preteranom optimizmu. Najbolje �to bankar mo�e da uradi je da pa�ljivo prouči projekcije kako bi ustanovio:
i) da su odgovarajuće obrazlo�ene u biznis planu i da se biznis plan i projekcije tokova gotovine zasnivaju na realnim pretpostavkama; i
ii) da su projekcije konzervativne i u skladu sa rezultatima poslovanja preduzeća
u prethodnim periodima. Ukoliko to nije slučaj, odstupanja treba da budu detaljno obja�njena.
Koji aspekti predstavljaju osnovne opasnosti u pogledu tokova gotovine po osnovu poslovanja i �ta banka treba da uzme u obzir prilikom razmatranja zahteva za kredit?
i) Kvalitet rukovodstva korisnika kredita
Ovo je aspekt od su�tinskog značaja. Ako preduzeće ima lo�e rukovodstvo, kad-tad će propasti i prouzrokovati gubitke za banku.
26
Da li banka ima poverenja u rukovodstvo preduzeća i njihovu sposobnost da i dalje uspe�no vode preduzeće, na način da ostvaruje gotovinu za otplatu kredita? Ako je odgovor na ovo pitanje � NE, zahtev za kredit treba da bude odbijen. Kakvo je dosada�nje iskustvo banke u odnosu na rukovodstvo preduzeća? Kakva je njihova reputacija u poslovnim krugovima? Da li su po�teni? Stara izreka ka�e da ćete, ako poslujete sa nepo�tenima, na kraju izgubiti novac! Da li su sposobni da vode preduzeće koje će se povećati? Da li je rukovodjenje preduzećem organizovano tako da ima solidnu strukturu? Kod malih preduzeća često se nailazi na situaciju u kojoj je dominantna jedna osoba ili mala grupa ljudi. Kakva će biti pozicija preduzeća ako se nekome od njih ne�to desi? Da li se zna ko će preuzeti njihovu funkciju? U protivnom, polise na ime �ivotnog i invalidskog osiguranja za ključne ljude, koje su vinkulirane u korist banke, mogu biti delimičan odgovar na ova pitanja, ali treba voditi računa o tome da one nisu zamena za kontinuirano uspe�no preduzeće.
ii) Tr�i�ta
Koliko je kvalitetno istra�ivanje tr�i�ta koje je obavilo preduzeće, naročito ako kredit podrazumeva prodor na novo tr�i�te proizvoda ili novo geografsko tr�i�te? Da li je preduzeće uverilo banku da proizvod mo�e da prodaje po ceni koja je neophodna da bi se ostvarila profitna mar�a potrebna za otplatu kredita? �ta se de�ava sa konkurentima? Da li su identifikovani i obuhvaćeni detaljnim istra�ivanjem? Da li su kod klijenta banke prisutne prednosti ili nedostaci u odnosu na konkurenciju? Da li su moguće promene na tr�i�tu? Da li postoji opasnost od pojave novih konkurenata na tr�i�tu ili konkurenata koji na tr�i�te prodiru sa novim proizvodima, pri čemu ti proizvodi po ceni i tehnolo�kim karakteristikama imaju prednost u odnosu na proizvode preduzeća? Vodite računa o tome da sve ove opasnosti dobijaju na značaju ako se radi o korisniku kredita koji je orijentisan isključivo na jedan proizvod. Bolje je da postoji vi�e proizvoda koji su namenjeni različitim tr�i�tima. Ko su kupci korisnika kredita? Tra�ite listu deset najvećih kupaca. Da li je razumno očekivati da će oni i dalje biti kupci? Da li će gubitak jednog ili nekolicine kupaca ugroziti poslovanje? Koji su uobičajeni uslovi plaćanja? Da li kupci plaćaju na vreme? Bankari ne mogu da budu stručnjaci za sve delatnosti i tr�i�ta. Od njih se ne mo�e očekivati da sâmi odgovore na sva ova pitanja. Moraju da konstatuju da li su korisnici kredita sebi postavili ista pitanja i da li su pri tom do�li do zadovoljavajućih odgovora.
27
iii) Tro�kovi
Kontrola tro�kova je su�tinski značajan deo vodjenja poslovanja. Ako korisnik kredita nije u stanju da kontroli�e svoje tro�kove, profitna mar�a ostvarena u poslovanju sve vi�e se su�ava i izvori gotovine na kraju presu�uju. Da li su svi investicioni i operativni tro�kovi pravilno identifikovani? Da li su njihove procene dovoljno konzervativne? Da li postoji mogućnost da budući tro�kovi budu izlo�eni pritiscima koji će dovesti do njihovog povećanja, naročito u pogledu sirovina gde su stvari izvan kontrole preduzeća? Ovaj momenat je posebno va�an u Srbiji, zbog značaja prehrambeno-preradjivačke industrije i njenog oslanjanja na poljoprivredne proizvode čije cene mogu znatno da osciliraju s obzirom na to da zavise od vremenskih uslova. Nikome nije lako da predvidi pritiske kojima tro�kovi mogu biti izlo�eni u budućnosti. Bitno je obezbediti prostor da se povećanje tro�kova prenese na kupce. Preduzeća ne treba da zaključuju ugovore koji predvidjaju fiksne cene u dugoročnom periodu, bez obzira �to su takvi ugovori mo�da izuzetno privlačni u smislu obima prodaje i inicijalnih mar�i, ukoliko u istom periodu ne mogu da računaju na fiksne tro�kove.
iv) Dobavljači/problemi vezani za početke
Sva preduzeća zavise od svojih dobavljača, bez obzira da li se radi o investicionim robama, gotovim proizvodima, sirovinama ili uslugama. U postupku procene kredita, banka treba da utvrdi ko su glavni dobavljači potencijalnog korisnika kredita. Ovo je naročito bitno u slučajevima kada kreditom treba da se finansira nabavka opreme za novi projekat. Banka mora da se uveri da je potencijalni korisnik kredita obezbedio adekvatne informacije o dobavljačima opreme, kvalitetu i reputaciji njihovih proizvoda i usluga, kao i o njihovom finansijskom polo�aju. Po�to se instalira nova oprema, vrlo je verovatno da će biti inicijalnih te�koća i problema vezanih za početke, pre nego �to oprema počne da funkcioni�e efikasno i punim kapacitetom. Ko je odgovoran za instaliranje opreme, ko obezbedjuje njeno efikasno funkcionisanje i obuku zaposlenih za kori�ćenje nove opreme? Ove obaveze su obično odgovornost dobavljača i ugovorom treba da budu predvidjeni odlo�ni uslovi koji se primenjuju dok se te obaveze ne izvr�e u celosti. Proverite da li je tako. Vodite računa o tome da ka�njenje u operativnom funkcionisanju opreme ima negativne posledice u odnosu na tokove gotovine, �to mo�e da ugrozi sposobnost korisnika kredita za redovno servisiranje duga.
28
Dobavljač predstavlja problem ako propadne pre nego �to izvr�i obaveze iz ugovora, naročito u slučajevima kada su predvidjena avansna i periodična plaćanja. U tim situacijama, vrlo lako se mo�e desiti da korisnik kredita gubi novac koji pripada banci. Banka mora biti sigurna da je korisnik kredita upoznat sa finansijskim polo�ajem svojih dobavljača.
Ista osnovna pravila va�e i za dobavljače koji preduzeće redovno snabdevaju sirovinama i komponentama. Referent klijenata treba da tra�i listu deset glavnih dobavljača korisnika kredita, da utvrdi i proveri njihovu sposobnost za redovne isporuke. Propust u funkcionisanju jednog od glavnih dobavljača mo�e mnogo da ko�ta. Da li postoje alternativni dobavljači na koje se preduzeće mo�e osloniti ako se uka�e potreba da se postojeći dobavljači zamene i kakve to implikacije ima u odnosu na tro�kove?
v) Devizni rizik
Ovo je vrlo realan rizik, naročito u dana�njoj Srbiji gde ne postoji razvijeno tr�i�te koje bankama ili preduzećima omogućava da se odgovarajućim instrumentima za�tite od tog rizika.
Na koji način dolazi do deviznog rizika i kako se on konkretno odra�ava na korisnika kredita, tako da ugro�ava njegovu sposobnost servisiranja duga?
Devizni rizik nastaje kada preduzeća raspola�u sredstvima ili prihodima u jednoj valuti, a njihove obaveze su u drugoj valuti. Mnoga preduzeća, sasvim razumljivo, uzimaju kredite izra�ene u evrima kako bi koristile prednosti ni�ih kamatnih stopa, ali nemaju odgovarajuća sredstva ili prihode u evrima.
�ta na tom planu mo�e da uradi banka koja daje kredit? U ovom trenutku i sve dok u Srbiji ne bude razvijeno terminsko devizno tr�i�te � ne ba� mnogo, osim da, pre svega, upozorimo klijente na rizik ove vrste koji preuzimaju kada se opredeljuju za kredit u drugim valutama. Moguće je da o tome nisu razmi�ljali ili to ne smatraju realnim rizikom. Na�alost, brojni su primeri situacija �irom sveta u kojima je devizni rizik bio uzrok propasti inače kvalitetnih preduzeća i banaka.
Drugo, od klijenata treba zahtevati da urade analizu osetljivosti u odnosu na projekcije tokova gotovine koja pokazuje do kog nivoa devizni kurs mo�e da oscilira pre nego �to je time ugro�ena sposobnost korisnika kredita da servisira dug prema banci. Zatim je pitanje komercijalne procene da li je to prihvatljiv rizik uzimajući u obzir sve druge faktore vezane za razmatranje kredita.
b. Refinansiranje Ovo je potencijalni izvor otplate kredita, ali ne njega se ne treba oslanjati. Ako stvari krenu naopako i dodje do zatezanja odnosa izmedju banke i korisnika kredita, moguće je da korisnik kredita nadje drugu banku umesto one koju koristi, odnosno, »veću budalu«, ali banka ne bi trebalo da se oslanja na tu mogućnost.
29
Takodje, ako se potencijalni korisnik kredita obrati banci sa tu�nom pričom o tome kako »njegova banka ne razume ni njega ni njegove poslove«, banka treba da bude krajnje obazriva, jer joj se verovatno ne servira cela priča.
c. Priliv sve�eg kapitala
Ovo je jo� jedan mogući izvor otplate kredita. Ako situacija postane kritična, da li će postojeći akcionari biti ubedjeni u dugoročnu budućnost preduzeća, toliko da su spremni i sposobni da u njega investiraju dodatna sredstva?
Prilikom odobravanja kredita, banka treba da obrati pa�nju na postojeće lične i finansijske obaveze akcionara u odnosu na preduzeće. Da li je nivo preuzetih finansijskih obaveza zadovoljavajući? Uvek imajte na umu činjenicu da firma pripada akcionarima, a ne bankama. To je i razlog zbog koga banka predvidja odredjeni nivo pokazatelja stepena zadu�enosti u svojim ugovorima o kreditu.
Naročito kod malih preduzeća, banka treba da vodi računa o sposobnosti akcionara da u firmu investiraju dodatna sredstva. Ako je to potrebno, banka treba da zatra�i dokumentaciju o njihovom ličnom finansijskom stanju. Banka treba da razmotri i mogućnost garancija datih od strane akcionara ili drugih preduzeća koje akcionari kontroli�u. Ukoliko je to potrebno, imovina garanta mo�e poslu�iti kao obezbedjenje datih garancija. Upamtite da je za banku uvek bolje da raspola�e dodatnim obezbedjenjima ili garancijama, nego da se te mogućnosti odrekne.
Za banku mo�e predstavljati veliki problem da ustanovi kojim dodatnim sredstvima i finansijskim udelima akcionari eventualno raspola�u ili da li je celokupna imovina akcionara već koncentrisana u firmi koju finansiraju; medjutim, u slučaju malih i srednjih preduzeća, banka uvek treba da zatra�i ovu informaciju. Imajte na umu da je ovaj podatak isto �to i svaka druga informacija � ako je banka ne zatra�i, neće je ni dobiti!
d. Prodaja imovine Ovo je poslednje ili rezervno re�enje banke za otplatu kredita. Ukoliko banka mora da se odluči na prodaju imovine, to znači da se kredit pokazao kao neuspeh. Medjutim, banka uvek treba da vodi računa o tome da raspola�e »neto obezbedjenjem«, odnosno, da ukoliko je primorana da se opredeli za prodaju imovine u svrhu otplate kredita, ta imovina ima realnu vrednost.
Ukoliko postane izvesno da drugi izvori otplate kredita ne funkcioni�u i da će preduzeće ili akcionari / garanti morati da se odluče na prodaju imovine da bi izmirili dug prema banci, prvi poku�aj banke treba uvek da bude usmeren na opciju u kojoj preduzeće prodaje imovinu na osnovu sopstvene odluke. Mo�da preduzeće raspola�e imovinom koja nije ključna za njegovo funkcionisanje i koju je moguće prodati bez negativnih posledica na redovno poslovanje.
Medjutim, u ovim okolnostima je verovatnije da korisnik kredita ne poseduje imovinu koja nije ključna za njegovo funcionisanje i da je likvidacija preduzeća neizbe�na. Bez obzira da li korisnik kredita dobrovoljno prihvata prodaju imovine ili banka mora da je zapleni:
30
BANKA NE TREBA DA SE OSLANJA NA KNJIOGOVODSTVENU VREDNOST. VREDNOST IMOVINE PODRAZUMEVA ISKLJUČIVO CENU KOJU JE NEKO SPREMAN DA PLATI.
i) Osnovna sredstva
odnosno, zemlji�te i gradjevinski objekti, uredjaji i ma�ine, motorna vozila • Knjigovodstvena vrednost. U skladu sa va�ećim računovodstvenim
standardima u Srbiji, praksa je da se vrednost osnovnih sredstava iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju i uvećanoj za razliku po osnovu stope inflacije. Ovo nije objektivna vrednost i na nju se ne treba oslanjati.
• Tr�i�na vrednost. Cena koja se mo�e postići na tr�i�tu, uz razuman rok za
prodaju. Sada je u Srbiji moguće obezbediti procenu tr�i�ne vrednosti.
• Vrednost u uslovima prinudne prodaje. Cena koja se, prema razumnim očekivanjima banke, mo�e postići prodajom imovine u likvidacionom postupku. Po sada�njim propisima u Srbiji, banka realizuje obezbedjenje kroz licitacionu prodaju na sudu. Potencijalnim kupcima poznato je da je banka primorana na prodaju i, prema tome, cena postaje jo� ni�a. Takodje, treba voditi računa o tome da banka uglavnom mora da se odluči na prodaju u vreme ekonomske krize kada cene padaju.
ii) Zalihe
Zalihe čine sirovine, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi. Prvi problem sa kojim je banka suočena u poku�aju realizacije zaliha u okolnostima likvidacije je � pronala�enje zaliha. Ako zalihe predstavljaju vrednost, vrlo lako se mo�e desiti da su nestale. Radnici (i svi oni kojima se zalihe dostupne), a koji verovatno nisu plaćeni, poslu�iće se zalihama kao nadoknadom za svoje plate pre nego �to banka uspe da dodje do njih. Čak i ako ih zapleni, banci neće biti lako da ih proda u uslovima obustavljenog poslovanja, naročito u slučaju polugotovih proizvoda, odnosno, proizvodnje u toku.
iii) Potra�ivanja od kupaca
U okolnostima likvidacije, kupci koji nisu platili robu tra�iće sve moguće razloge / opravdanja da izbegnu plaćanje. Banka se mo�e naći u situaciji da vodi beskrajne sudske postupke u svrhu prinudne naplate. Nemojte se oslanjati na potra�ivanja od kupaca kao na osnov otplate kredita u okolnostima likvidacije.
31
4. FORMIRANJE CENE I PROFITABILNOST Banka treba da bude koncentrisana isključivo na kredite i druge rizične plasmane koji podrazumevaju profitabilnost, uz ostvarivanje dobiti koja predstavlja adekvatnu nadoknadu za preuzeti rizik banke. Banke uvek treba da vode računa o tome da se bave poslom koji podrazumeva prilično malu mar�u, uz relativno nisku stopu prinosa na plasirana sredstva u poredjenju sa drugim delatnostima.
Ako je prosečna mar�a banke 4%, a svi njeni krediti istog obima, apsolutni gubitak po samo jednom na svakih 25 kredita dovoljan je da elimini�e dobit ostvarenu po osnovu ostalih 24 kredita i to pre odbitka operativnih tro�kova! U ovom trenutku, Srbija va�i za visoko rizično tr�i�te za poslovne banke. Zbog toga, pored pa�ljive procene kreditnog rizika i ostvarene stope naknade rizika, banke treba da se koncentri�u na ostvarivanje maksimalnih prihoda koji proizlaze iz kreditnog odnosa sa klijentom, a posledica su dodatnih i pratećih poslova. Kada svojim klijentima nude kredite i druge kreditne proizvode, banke im omogućavaju da koriste pogodnosti čija je ponuda vrlo ograničena. Zato banke treba da vode računa o adekvatnoj naknadi za kreditne aran�mane koje obezbedjuju. Banke treba da utvrde minimalne iznose prihoda, kao minimalni procenat prinosa na plasirana sredstva, koje �ele da ostvare iz svakog odnosa sa klijentom. Slede pojedinosti o načinu na koji banka mo�e da ostvari prihod po osnovu kredita i drugih proizvoda.
a. Direktni i indirektni prihodi od kredita
Prihodi banke po osnovu kreditiranja mogu biti direktni ili indirektni.
i) Direktni prihodi ostvaruju se na osnovu:
Mar�e: razlika izmedju cene koja se naplaćuje korisniku kredita i cene sredstava koje obezbedjuje banka;
Naknade po kreditu: naknade koje banka naplaćuje korisniku kredita u
okviru uslova odobravanja kredita i zaključivanja ugovora o kreditu;
ii) Indirektni prihodi ostvaruju se po osnovu pratećih usluga, odnosno:
Tekući računi: naknade, prihodi po osnovu raspolo�ivog salda računa;
Depoziti: prihodi po osnovu raspolo�ivog salda; Akreditivi: ) Izdate garancije: ) provizije
Dokumentarne naplate: ) Devizni poslovi: provizije, prihod od kursnih razlika.
32
Sve navedene izvore prihoda treba uzeti u obzir prilikom formiranja cena kredita. Napomena: Ukoliko nije predvidjeno gotovinsko pokriće u istoj valuti, izdavanje garancija i akreditiva takodje podrazumeva kreditni rizik za banku koji treba uzeti u obzir prilikom formiranja cene. b. Ograničenja u formiranju cena U formiranju cene, banka je suočena sa sledećim ograničenjima: • pritisci konkurencije na tr�i�tu. Uvek će postojati banke koje su spremne da dobrim
klijentima ponude konkurentnu cenu; • ograničenja u formiranju cene koja postavljaju EIB, EAR ili druge medjunarodne
finansijske institucije koje obezbedjuju sredstva kreditiranja. c. Kreditna mar�a Obračunata mar�a treba da odra�ava rizik koji banka preuzima time �to odobrava kredit. Dinamika naplate kamate takodje utiče na stopu prinosa na plasirana sredstva koju banka ostvaruje, odnosno, na mogućnost da banka ponovo plasira ostvareni prihod. Kamata treba da se naplaćuje najmanje kvartalno ili, jo� bolje, mesečno. d. Naknade po kreditu Po kreditima koje finansiraju EAR i EIB zabranjena je naplata drugih naknada od korisnika kredita, medjutim, u daljem tekstu dati su primeri naknada koje banka mo�e da obračunava po drugim kreditima da bi pokrila visoke administrativne tro�kove vezane za kreditne poslove i pobolj�ala visinu prinosa na plasirana sredstva:
i) Naknada za postupak pripreme kredita / pregovora Naknada za postupak pripreme kredita ili pregovora treba da se naplati pre
stupanja u pregovore, u svim slučajevima velikih ili kompleksnih kredita, �to:
a) banci omogućava da pokrije sve op�te tekuće tro�kove vezane za pripremu i pregovore o velikim i kompleksnim kreditnim aran�manima;
b) banku �titi od klijenata sa kojima »gubi vreme«.
33
ii) Naknada za odobrenje kredita
Jednokratna naknada za odobrenje kredita mo�e se naplaćivati prilikom zaključivanja ugovora o kreditu.
Po potrebi i, ukoliko se to unapred ugovori, radi konkurentnosti na tr�i�tu, ova
naknada se mo�e prebiti sa eventualno naknadom za pripremu kredita ili pregovore koja je naplaćena kada su otpočeli pregovori o kreditu.
iii) Naknada za neiskori�ćena sredstva kredita Naknada za neiskori�ćena sredstva kredita mo�e se naplaćivati na deo kredita
koji nije iskori�ćen, počev od datuma zaključivanja ugovora o kreditu dok sredstva kredita nisu povučena u celosti; ovo je naknada za preuzetu obavezu na osnovu koje banka korisniku kredita omogućava da koristi kredit, ali istovremeno ne ostvaruje mar�u na povučena sredstva.
iv) Naknada za otplatu pre roka
Naknada za otplatu pre roka mo�e se obračunavati na sve iznose otplaćene pre ugovorenog roka dospeća, čime se banka delimično pokriva za prihod koji bi ostvarila po osnovu mar�e da se kredit koristio tokom celog ugovorenog roka.
Obaveza plaćanja naknade za otplatu pre roka banku takodje donekle �titi od opasnosti da neke od kreditnih poslova izgubi u korist drugih banaka.
5. PRINOS NA PLASIRANA SREDSTVA Pre odobravanja kredita, referent klijenata mora da poka�e ne samo da se kreditni aran�aman isplati, zahvaljujući ukupnim prihodima koje banka ostvaruje na osnovu odnosa sa klijentom, već i da je iznos ukupnih projektovanih prihoda, koji su posledica tog odnosa, veći od predvidjene minimalne stope prinosa na plasirana sredstva banke, odnosno, cene kori�ćenja bilansnih izvora banke. Minimalnu stopu prinosa na plasirana sredstva treba da utvrdi Odbor za upravljanje kreditnim rizikom na nivou svih kreditnih aran�mana. Moguće je da minimalna stopa prinosa na plasirana sredstva po kreditima EAR i EIB bude ni�a nego kod drugih kredita za koje banka sama obezbedjuje sredstva. Formula za izračunavanje projektovanog prinosa na plasirana sredstva data je u daljem tekstu. Projektovane naknade i provizije moraju se proceniti na osnovu ranijeg iskustva o obimu prometa. S obzirom da se predvidjena stopa prinosa na plasirana sredstva oslanja na projekcije, procena ne mo�e biti apsolutno precizna i, prema tome, treba je koristiti samo u funkciji okvirnog pokazatelja. Projektovana stopa prinosa na plasirana sredstva izračunava se samo za prvu godinu kredita. Stvarno ostvarenu stopa prinosa na plasirana sredstva treba uporediti sa projekcijama u postupku redovne analize odobrenog kredita.
34
PRINOS NA PLASIRANA SREDSTVA � FORMULA PRIHOD 1 Kreditna mar�a (bruto aktivna kamatna stopa % - % cena sredstava) x projektovani prosečni neotplaćeni iznos kredita Din______ 2 Naknade po kreditu Naknada za pripremu kredita / pregovore - (iznos glavnice x (x%) Din______ Naknada za odobrenje kredita - (iznos glavnice x (x)%) Din_____ Umanjeno za � prebijanje naknade za odobrenje kredita sa naknadom za pripremu kredita/pregovore Din_____ Neto naknada za odobrenje kredita Din_____ Naknada za neiskori�ćena sredstva kredita - (iznos glavnice x (x%) godi�nje x 1mesec Din_____ 3 Naknade po tekućem računu Tro�kovi prometa - (x) stavke @ _____ po stavki Din_____ Ostali tro�kovi - (navesti) Din_____ Ukupne naknade po tekućem računu Din_____ 4 Prihodi po osnovu raspolo�ivog salda Tekući računi (prosečna cena sredstava - % pasivna kamata) x prosečni saldo Din_____ Depozitni računi (prosečna cena sredstava - % pasivna kamata) x prosečni saldo Din_____ Ukupni prihodi po osnovu raspolo�ivog salda Din_____ 5 Prihodi po deviznim poslovima Kupoprodaja deviza - (x) ukupan iznos transakcija_____ x (x)% Din_____ Akreditivi - (x) ukupan iznos transakcija _____ x (x)% Din_____ Dokumentarne naplate - (x) ukupan iznos transakcija _____ x (x)% Din_____ Ukupni prihodi po deviznim poslovima Din_____ UKUPNI PROJEKTOVANI GODI�NJI PRIHODI PO OSNOVU ODNOSA SA KLIJENTOM Din_____ PROJEKTOVANI PROSEČNI NEOTPLAĆENI IZNOS KREDITA Din_____ GODI�NJI PRINOS NA PLASIRANA SREDSTVA (ukupni godi�nji prihodi / prosečni neotplaćeni iznos kredita x 100%) godi�nje ________%
35
6. OBEZBEDJENJE KREDITA a. Poslednji ili rezervni izvor otplate
Kao �to je već rečeno u Delu 3 � Izvori otplate kredita, obezbedjenje kredita odnosi se ili direktno na kredit ili na garanciju. Realizacija obezbedjenja za banku podrazumeva poslednji ili rezervni izvor otplate. Banka ni u jedan kreditni posao ne treba da udje isključivo na osnovu stvarne i konstatovane vrednosti obezbedjenja kredita (time se bave zalagaonice). Moraju postojati primarni izvori otplate kredita, pre svega, tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti koje ostvaruje projekat i to je ono na �ta banka prvenstveno računa kao na izvor servisiranja i otplate duga. Banka se oslanja na realizaciju obezbedjenja, kao na izvor otplate kredita, isključivo ukoliko naplata iz drugih izvora nije moguća. Medjutim, s obzirom na to da je ovo poslednji mogući izvor otplate, po�to postane izvesno da nijedan drugi izvor ne funkcioni�e, prilikom odobravanja kredita neophodno je voditi računa o tome da ovaj, poslednji izvor bude apsolutno siguran. b. Preduslovi za kvalitetno obezbedjenje kredita Da bi predstavljala kvalitetno obezbedjenje, imovina mora da ima sledeće karakteristike:
• jasne dokaze o vlasni�tvu: korisnik kredita/garant mora obezbediti dokaz o tome
da je vlasnik imovine i da raspola�e zakonskim pravom stavljanja tereta na imovinu, na ime obezbedjenja svojih finansijskih obaveza;
• mogućnost identifikovanja: banka mora imati mogućnost da identifikuje predmet obezbedjenja kredfita. Ugovor o obezbedjenju kredita mora sadr�ati odgovarajuće podatke na osnovu kojih predmet obezbedjenja mo�e jednostavno da se identifikuje;
• utr�iva vrednost: za imovinu mora postojati raspolo�ivo tr�i�te. U slučaju potrebe, banka mora biti u mogućnosti da proda imovinu i naplati gotovinu bez izlaganja nepotrebnim tro�kovima. Imovina mora imati odr�ivu vrednost tokom celog perioda kredita.
c. Vrste prihvatljivog obezbedjenja kredita
i) Poslovna imovina
Uobičajeno je i prihvatljivo da preduzeće, kao obezbedjenje kredita, koristi poslovnu imovinu koju istovremeno koristi za obavljanje svoje delatnosti. Ovo uglavnom podrazumeva zemlji�te, poslovne prostorije, fabrike, skladi�ta itd. Prednost poslovne imovine u funkciji obezbedjenja kredita je u tome �to se mo�e lako identifikovati, uz jednostavno utvrdjivanje prava vlasni�tva i prava opterećivanja hipotekom.
36
Utr�ivu i tr�i�nu vrednost te�e je utvrditi. Faktori koje treba uzeti u obzir su lokacija � polo�aj u odnosu na najveće gradove i naselja, kao i u odnosu na glavne sobraćajnice; takodje, alternativne mogućnosti kori�ćenja � �to je objekat specifičniji, to će verovatno biti manji broj potencijalnih kupaca u slučaju da banka mora da realizuje obezbedjenje kredita. Pre nego �to poslovnu imovinu prihvati kao obezbedjenje kredita, Banka uvek treba da obezbedi stručnu i nezavisnu procenu vrednosti.
ii) Stambeni objekti
Stambeni objekti i zemlji�te obično se uzimaju kao obezbedjenje na ime ličnih garancija koje daju direktori / akcionari po osnovu kredita preduzeća. Prednost stambenih objekata i funkciji obezbedjenja kredita je u tome �to se mogu lako identifikovati, uz jednostavno utvrdjivanje prava opterećivanja hipotekom. Utr�iva vrednost zavisi, pre svega, od lokacije. Banka, i u ovom slučaju, treba da obezbedi stručnu i nezavisnu procenu vrednosti. Prava banke da realizuje obezbedjenje koje čine stambeni objekti mogu biti ograničena pravima stanara. Zbog toga je, pre nego �to se stambeni objekat prihvati kao obezbedjenje kredita, neophodno zatra�iti mi�ljenje pravnika.
iii) Ma�ine
Osim u slučajevima kada se radi o najvećim ma�inama, lo�a strana ma�ina u funkciji obezbedjenja kredita je u činjenici da ih je te�ko locirati i identifikovati. Takodje, ma�ine se amortizuju i koriste, naročito u slučajevima kada su kupljene nove. Pored toga, izlo�ene su mogućnostima �tete i kradje. Utr�iva vrednost zavisi od karaktera ma�ina � �to je ma�ina vi�e specijalizovana za odredjene namene, to je broj potencijalnih kupaca manji; takodje, zavisi i od mogućnosti transporta. Tro�kovi transporta predstavljaju ograničavajući faktor u slučaju velikih, te�kih ma�ina. S druge strane, treba voditi računa o tome da male ma�ine, koje su jednostavne za transport, lako »nestanu« pre nego �to banka uspe da dodje do njih. Ma�ine imaju najveću vrednost kao obezbedjenje kredita ako ih je moguće prodati na licu mesta, kao deo kompletnog objekta.
iv) Motorna vozila
Slično ma�inama, motorna vozila imaju lo�e strane ako se koriste kao obezbedjenje kredita. Amortizuju se po osnovu starosti i kori�ćenja, a izlo�ena su mogućnostima �tete i kradje. Banka se mo�e suočiti sa problemima kada treba da ih locira i zapleni.
37
Osim u slučajevima kada se vozila koriste za usko specijalizovane namene, veće su mogućnosti da za njih postoji odgovarajuće tr�i�te i njihovu vrednost lak�e je utvrditi.
v) Gotovi proizvodi, proizvodnja u toku, uskladi�tena roba
Po va�ećim zakonima u Srbiji, nije moguće uspostaviti op�te zalo�no pravo na zalihama koje se menja u skladu sa njihovim kretanjem u okviru poslovnog ciklusa; medjutim, moguće je uspostaviti utvrdjeno zalo�no pravo koje se odnosi na konkretne delove zaliha.
Medjutim, kod zaliha u funkciji obezbedjenja kredita prisutni su očigledni nedostaci. Moguće su te�koće u identifikovanju zaliha. Prodaja odredjene količine takodje mo�e biti problematična, naročito u uslovima prinudne prodaje. Proizvodnju u toku je gotovo nemoguće prodati osim ukoliko je moguće ugovoriti zavr�nu obradu proizvoda.
Pored toga, jedan od nedostataka je i sutuacija u kojoj nije prisutna »stalnost poslovanja«, kada postoji prostor za kradju.
Zalihe imaju vrlo ograničenu vrednost kao sredstvo obezbedjenja, osim ukoliko je prodaja unapred ugovorena ili kada je identifikovan konkretan interes odredjenog kupca.
vi) Potra�ivanja Po va�ećim zakonima u Srbiji, ni u ovom slučaju nije moguće uspostaviti op�te
zalo�no pravo u odnosu na potra�ivanja koje se menja u skladu sa njihovim kretanjem u okviru poslovnog ciklusa, medjutim, moguće je obezbediti prenos konkretnih potra�ivanja. U tim slučajevima, banka treba da obezbedi akceptne naloge preduzeća ili lica koja su du�nici. Potra�ivanja takodje treba da budu dokumentovana i punova�na.
Vrednost potra�ivanja u funkciji obezbedjenja kredita takodje je ograničena, s
obzirom da naplata mo�e biti problematična u uslovima poremećene »stalnosti poslovanja«, kada će du�nik verovatno odbijati da izvr�i plaćanje pozivajući se, na primer, na povredu ugovora.
d. Osiguranje Kreditnom dokumentacijom treba predvideti obavezu korisnika kredita da o svom tro�ku osigura predmet obezbedjenja kredita u periodu koji je jednak roku kredita, u vrednosti koja u celosti pokriva vrednost imovine i kod osiguravajućeg dru�tva koje je prihvatljivo za banku. e. Procena vrednosti Banke treba da obezbede nezavisnu procenu vrednosti svih predmeta obezbedjenja kredita. Sada je na tr�i�tu Srbije moguće obezbediti ovu vrstu procene. Procena treba da se zasniva na sledećem:
38
Procena vrednosti na slobodnom tr�i�tu: Cena koju prodavac mo�e, u razumnim granicama, očekivati da postigne na slobodnom tr�i�tu, ukoliko raspola�e razumnim vremenskim rokom za prodaju. Procena vrednosti u uslovima prinudne prodaje: Cenu koju banka mo�e očekivati da postigne ukoliko pristupi realizaciji i prodaji predmeta obezbedjenja kredita. Prilikom procene treba uzeti u obzir da je banka, po zakonima Srbije, du�na da prodaju obavi kroz postupak licitacije na sudu. Banke uglavnom prodaju predmete obezbedjenja u situacijama kada su tr�i�ta u najvećoj krizi. Osim toga, s obzirom na sada�nju nelikvidnost većine tr�i�ta imovine u Srbiji, neophodna je krajnja obazrivost prilikom utvrdjivanja vrednosti kredita u odnosu na vrednost predmeta obezbedjenja Ukoliko nije izvesno da banka prodajom sredstva obezbedjenja kredita mo�e da pokrije prateće tro�kove i otvoreno dugovanje, zahtev za kredit treba odbiti. Kako bi se za�titila u najvećoj mogućoj meri, banka svoje pozicije u odnosu na obezbedjenje kredita treba maksimalno da osigura, naročito u situacijama kada je vrednost sredstava krajnje nesigurna, tako �to će uspostaviti zalo�no pravo na kompletnoj raspolo�ivoj imovini.
7. POSTUPAK ODOBRAVANJE KREDITA
a. Ovla�ćenja za odobravanje kredita Sve nove kredite i izmene uslova ranije datih kredita odobravaju Kreditni odbor ili zaposleni u banci koje je Kreditni odbor u pisanom obliku ovlastio za odobravanje kredita uz utvrdjene limite. U manjim bankama uobičajeno je da odobravanje svih kredita podrazumeva saglasnost Kreditnog odbora. Medjutim, ako banka �iri svoje poslovanje, moguće je da obim posla zahteva delegiranje ovla�ćenja zaposlenima u banci, uz odgovarajuće limite u odobravanju kredita. Ovla�ćenja za odobravanje kredita, uz odgovarajuće limite, daju se isključivo odredjenim pojedincima koji su pokazali sposobnost da odgovorno koriste ovla�ćenja vezana za limite. Ovla�ćenja i limiti za odobravanje kredita utvrdjuju se i daju odredjenim pojedincima u banci na osnovu zajedničke odluke, na primer, direktora Odeljenja za poslove komercijalnog bankarstva i direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom. Svi novi krediti i izmene postojećih kredita treba da podrazumevaju saglasnost bar jednog zaposlenog iz Odeljenja za poslove komercijalnog bankarstva / kreditne poslove, kao i najmanje jednog zaposlenog iz Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom. Niko od zaposlenih u banci ne treba da bude ovla�ćen da donosi jednostrane odluke o odobravanju novih kredita ili izmenama postojećih kredita. Referent klijenata ne treba da podnosi predlog za odobrenje kredita pre nego �to je pribavio kompletnu potrebnu dokumentaciju, odnosno, pre nego �to je tu dokumentaciju u
39
potpunosti proučio i uverio se da će kredit, sa predvidjenom konstrukcijom, za banku predstavljati siguran i profitabilan plasman. Predlog za dodelu kredita podnosi se u 2 dela, na sledeći način: b. Informacija o uslovima kredita
i) Uslovi kredita sadr�e precizne uslove pod kojima se predla�e i tra�i saglasnost
za kreditno anga�ovanje banke. Eventualne izmene ovih uslova, na osnovu zahteva Kreditnog odbora ili drugih ovla�ćenih lica banke čija je saglasnost predvidjena kao preduslov za odobravanje kredita, treba da budu evidentirane u informaciji o uslovima kredita.
ii) U informaciji o uslovima kredita treba da bude konstatovano da je predlo�eni u
celosti uskladjen sa kreditnom politikom banke ili, u slučaju eventualnih odstupanja od kreditne politike, potrebno je obrazlo�iti faktore koji takva odstupanja neutrali�u.
iii) Informaciju o uslovima kredita potpisuju odgovorni referent klijenata, direktor
filijale ili direktora Odeljenja za poslove komercijalnog bankarstva / kreditne poslove i direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, kao »preporuku«, ili kao datu »saglasnost« ukoliko je bilo koji od njih preneo svoja ovla�ćenja u postupku odobravanja kredita.
iv) Ukoliko je postupkom odobravanja kredita predvidjeno da se predlog kredita
podnosi Kreditnom odboru, potrebno je da data »saglasnost« bude potvrdjena potpisom predsednika Kreditnog odbora, s tim da sekretar Kreditnog odbora to evidentira u zapisniku sa odr�anog sastanka. Informacija o uslovima kredita predstavlja trajno evidentirane podatke o uslovima odobrenog kredita. Ovaj dokument čuva se u predmetu kredita (v. Deo F3).
v) Kreditnom odboru naknadno se dostavlja informacija o svim kreditima koje su
odobrili zaposleni banke na osnovu ovla�ćenja od strane Kreditnog odbora i okviru utvrdjenih limita, radi evidentiranja u zapisniku sa sastanka Kreditnog odbora.
vi) Predlog formata informacije o uslovima kredita dat je u Prilogu 11.
c. Informacija o proceni kredita
i) Kada se informacija o uslovima kredita podnosi u svrhu odobravanja kredita, uz nju uvek treba da bude dostavljena i procena kredita. Informaciju o proceni kredita priprema referent klijenata i ona treba da sadr�i SVE relevantne činjenice i analizu, na osnovu kojih Kreditni odbor ili drugo ovla�ćeno lice raspola�e adekvatnim podacima za dono�enje kreditne odluke.
ii) Predlog formata informacije o proceni kredita dat je u prilogu (Prilog 12). Ovaj
format osmi�ljen je kao dokument koji predstavlja celinu i izradjuje se nezavisno od tabele sa komparativnom finansijskom analizom prethodnih perioda i projekcija (Prilog 12). Rezultati ove analize rezimiraju se u informaciji o proceni kredita.
40
iii) Informacija o proceni kredita treba da poka�e da je referent klijenata u potpunosti sagledao relevantne činjenice koje utuču na dono�enje odluke o kreditu, naročito rizike vezane za kredit, da ih je analizirao i potpuno je svestan njihovog značaja i te�ine u odnosu na kreditnu odluku.
iv) INFORMACIJA O PROCENI KREDITA NE TREBA DA PODRAZUMEVA
SAMO PONAVLJANJE ČINJENICA; TREBA DA SADR�I SVE PODATKE OD ZNAČAJA ZA PREDLOG KREDITA, ANALIZU TIH PODATAKA I ODGOVARAJUĆE ZAKLJUČKE.
v) Informacija o proceni kredita treba posebno da se osvrne na izvore otplate
kredita (v. Deo E3), rizike vezane za kredit koji mogu ugroziti otplatu kredita i faktore koji te rizike neutrali�u na način da je njihov nivo prihvatljiv.
vi) Kao i u slučaju svakog drugog pisanog materijala, informacija o proceni
kredita treba da bude:
SA�ETA: Čak i kod najkompleksnijih kredita, malo je verovatno da informacija o proceni kredita treba da ima vi�e od 10 strana. Medjutim, isto tako je malo verovatno da sve relevantne informacije o kreditu preduzeću koje se bavi komercijalnim poslovanjem mogu da stanu na manje od 3 stane.
OBJEKTIVNA: Vodite računa o tome da obuhvatite i informacije koje su
negativne prirode. Referent klijenata treba da odoli poku�aju da kredit »proda« Kreditnom odboru, tako �to će predlog biti subjektivno obojen.
RELEVANTNA: Treba se ograničiti na podatke koji su od direktnog značaja
za razmatranje kredita. Suvi�ne informacije tehničke prirode treba izbegavati.
TAČNA: Vodite računa o tome da svi obuhvaćeni podaci budu tačni.
Izvore informacija treba naznačiti, naročito one koje su vezane za konkretnu delatnost i tr�i�te.
JASNA: Trudite se da budete jasni. Koristite kratke rečenice i pasuse
tako da ih je lako razumeti.
vii) Referent klijenata treba ne samo da obezbedi pisanu informaciju o proceni kredita, već i da, ukoliko se to od njega zahteva, pred Kreditnim odborom odgovori na postavljena pitanja.
Napomena: Ukoliko se kredit oslanja na garancije trećih lica, referent klijenata
treba da pripremi informaciju o proceni kredita koja se odnosi na svako od tih lica.
41
F. UPRAVLJANJE PORTFOLIOM RIZIČNIH PLASMANA 1. KREDITNA DOKUMENTACIJA
a. Kreditna dokumentacija podrazumeva zakoniti i obavezujući ugovorni odnos izmedju banke i korisnika kredita (i eventualnog garanta). Ova dokumentacija treba da bude izvr�na u sudskom postupku i, prema tome, da jasno i precizno reguli�e obligacioni odnos izmedju ugovornih strana, kao i da izbegne svaku mogućnost nedovoljno jasnih odredbi. Kreditna dokumentacija treba precizno da odra�ava uslove pod kojima je kredit odobren, kao �to je to dokumentovano informacijom o uslovima kredita.
b. Kreditna dokumentacija treba, kao minimum, da obuhvati ugovor o kreditu i ugovor o
obezbedjenju kredita, zajedno sa jednom ili vi�e garancija u slučaju da za kredit garantuje jedno ili vi�e trećih lica.
c. U prilogu su dati primeri svakog od ovih dokumenata - Prilozi 13,14,15. Podrazumeva
se da se sadr�ina ovih dokumenata uskladjuje na način da precizno odra�ava uslove pod kojima se kredit odobrava. U ovom smislu je potrebno konsultovati Odeljenje za pravne poslove banke ili, u odgovarajućim slučajevima, eksterno anga�ovane pravnike, pre nego �to se ova dokumenta usvoje kao osnov za dokumentaciju koju banka koristi u svakodnevnim poslovima.
d. Dokumentaciju u ime banke potpisuju lica ovla�ćena da za račun banke preuzmu
obaveze po poslovima ove vrste. Treba predvideti da kompletnu kreditnu dokumentaciju, u kojoj je banka jedna od ugovornih strana, potpisuju najmanje dva ovla�ćena lica banke. NIJEDAN DOKUMENT U OKVIRU KREDITNE DOKUMENTACIJE NE TREBA DA POTPISUJE SAMO JEDNO OVLA�ĆENO LICE BANKE KOJE NASTUPA KAO POJEDINAC. Svojim potpisima potvrdjuju da su saglani sa sadr�inom dokumentacije i da su uslovi pod kojima se kredit odobrava apsolutno u skladu sa uslovima za koje je data saglasnost i koji su naznačeni u usvojenoj informaciji o uslovima kredita.
e. Kompletna originalna kreditna dokumentacija čuva se u sefu za�tićenom od po�ara, s
tim �to se redovno vodi registar sa evidencijom kreditne dokumentacije. Svako uzimanje bilo kog dokumenta treba da podrazumeva dozvolu od strane dva zaposlena. »Radne« kopije treba da postoje u predmetu kredita, kao referentni materijal koji se koristi u svakodnevnom poslu.
2. ISPLATA SREDSTAVA KREDITA
a. Isplata sredstava kredita ne vr�i se pre nego �to je primljena kompletna kreditna dokumentacija, uredno potpisana od strane korisnika kredita (i, u odgovarajućim slučajevima, garanta) i pre nego �to su u potpunosti ispunjeni svi odlo�ni uslovi.
42
b. Pre isplate sredstava kredita, referent klijenata treba da formira listu svih predvidjenih pratećih dokumenata, u formatu koji je dat u Prilogu 16. Referent klijenata treba da stavi svoj paraf kod svakog pojedinačnog dokumenta i tako potvrdi da je dokument primljen, ispravno sačinjen i, kada je to potrebno, overen od odgovarajućeg organa. Proveru dokumentacije, na osnovu liste, vr�e direktori Odeljenja i Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom koji takodje potpisuju listu dokumentacije i time potvrdjuju da je primljena dokumentacija kompletna i punova�na.
c. Prilo�ena lista dokumentacije ne predstavlja konačan spisak svih dokumenata
predvidjenih po svakom pojedinačnom kreditu. Dodatna dokumenta zavise od uslova pod kojima se kredit odobrava i njih u listu dokumentacije uključuje referent klijenata.
d. U slučaju da se za kredit daje garancija, slična lista treba da se oformi i za
dokumentaciju predvidjenu za svakog pojedinačnog garanta. e. Isplata sredstava kredita ne treba da se vr�i pre nego �to listu dokumentacije potpi�u
referent klijenata, direktor Odelejenja i Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom. f. Nalog za isplatu sredstava daje se centralnom Odeljenja računovodstva, u formatu koji
je dat u Prilogu 17, a potpisuju ga referent klijenata i direktor njegovog Odeljenja. g. U slučaju kredita koji predvidjaju vi�ekratne isplate, potrebno je formirati plan isplata
i voditi redovnu evidenciju koja se čuva u predmetu kredita.
3. VODJENJE PREDMETA KREDITA
a. Predmeti kredita, koji sadr�e �tampanu dokumentaciju, vode se za svakog korisnika kredita i potencijalnog korisnika kredita. U predmetu kredita evidentira se svaki podatak i on sadr�i kopije svih dokumenata u posedu banke koja se odnose na kredit, korisnika kredita, garanta i obezbedjenje kredita.
b. Referent klijenata je odgovaran za uredno i a�urno vodjenje predmeta kredita. c. Predmeti kredita treba uvek da budu dostupni radi pregleda od strane vi�ih
rukovodilaca, kontrolora kreditnog poslovanja i drugih ovla�ćenih lica, kao i da omoguće kompletan uvid u raniju i aktuelnu situaciju vezanu za kredit i osnod banke sa korisnikom kredita.
d. Ni�e su navedena dokumenta koja treba da postoje u predmetu kredita i da u svakom
trenutku budu dostupna u svrhu referentnog materijala i kontrole:
• Informacija o uslovima kredita za koju je data saglasnost • Biznis plan • Fnansijske projekcije
43
• Računovodstveni izve�taji korisnika kredita / garanta, sa odgovarajućim revizorskim izve�tajima
• Komparativna finansijska analiza • Kopija ugovora o kreditu ) NAPOMENA: Originali • Kopija garancije ) se čuvaju u sefu za�tićenom • Kopija ugovora o obezbedjenju kredita ) od po�ara • Lista dokumentacije • Nalozi za isplatu sredstava • Osnivačka akta korisnika kredita / garanta • Polise osiguranja • Procene vrednosti imovine • Dozvole, saglasnosti, potrvde o registraciji itd. • Kupoprodajni ugovori • Informacije o redovnoj analizi kredita, sa odgovarajućim saglasnostima • Plan korektivnih mera • Bele�ke o kontaktima sa klijentom • Kopije internih i svih eventualnih izve�taja za NBS, EAR i EIB
e. Kompletna evidencija, koja sadr�i bazu podataka i informacija o svakom kreditu, od
su�tinskog je značaja za proaktivno vodjenje kredita. Direktor Odeljenja i kontrolori kreditnog poslovanja treba da obavljaju redovan pregled dokumentacije kako bi se uverili da se predmeti kredita vode i a�uriraju na predvidjeni način.
4. REDOVNA ANALIZA KREDITA
a. Upoznajte svog klijenta Kao �to je već konstatovano, dobro poznavanje klijenta i njegovog poslovanja predstavlja jedan od kamena temeljaca kvalitetnog kreditnog poslovanja banke. Pre nego �to se klijentu omogući kori�ćenje kredita, referent klijenata mora da formira bazu informacija na osnovu kojih je dobro upoznao klijenta i stekao uvid u njegovo poslovanje. Ove informacije prenose se vi�im rukovodiocima u postupku procene kredita i to se redovno evidentira u predmetu kredita. Baza informacija o klijentu mora se redovno a�urirati ukoliko vodjenje kredita treba da se obavlja na proaktivan način. Ovo se posti�e isključivo kroz redovne kontakte sa klijentima.
44
b. Kori�ćenje sredstava kredita Po�to je kredit pu�ten u tečaj, osnovni prioritet referenta klijenata je da bude siguran da se sredstva kredita koriste namenski i na predvidjeni način, kao i da će se projekat realizovati u planiranom roku i u okviru planiranih tro�kova investicije. Referent klijenata treba posebno da vodi računa o tome:
• da se gradjevinski radovi odvijaju u skladu sa predvidjenom dinamikom i u okviru
planiranih tro�kova; • da su ma�ine instalirane u predvidjenom roku; • da se proizvodnja odvija u skladu sa predvidjenom dinamikom i da nije do�lo do
problema zbog uvodjenja novog segmenta poslovanja; • da je kvalitet proizvodnje na očekivanom nivou; • da je blagovremeno obezbedjeno finansiranje iz drugih izvora.
c. Praćenje projekta Po�to je projekat realizovan, referent klijenata mora i dalje intenzivno da prati rezultate poslovanja klijenta u poredjenju sa biznis planom. Pitanja koja najče�će treba da postavi kako bi se uverio u zadovoljavajuće rezultate su:
i) Prodaja / marketing
• Da li je nivo prodaje u okviru svake proizvodne linije u skladu sa projekcijama?
• Da li se posti�u projektovane cene? • Da li se po�tuju dugoročni kupoprodajni ugovori? • Da li kupci plaćaju redovno i i skladu sa ugovorenim uslovima?
ii) Proizvodnja
• Da li se proizvodi kompletan asortiman? • Da li je nivo proizvodnje u skladu sa projekcijama? • Da li se odr�ava kvalitet proizvoda? • Da li se potrebne sirovine i komponente nabavljaju po planiranim
cenama? • Da li se po�tuju dugoročni ugovori o isporukama? • Da li su redovni rashodi poslovanja � radna snaga, energija itd. � u
planiranim granicama?
iii) Finansijski aspekti
• Da li preduzeće dostavlja sve predvidjene finansijske podatke � blagovremeno i u odgovarajućem formatu?
45
• Da li preduzeće postupa u skladu sa svim uslovima predvidjenim kreditnom dokumentacijom � da li se kamata plaća i glavnica otplaćuje na vreme, da li se plaćaju premije osiguranja, da li se sve preuzete obaveze izvr�avaju?
iv) Obezbedjenje kredita / vrednost imovine
• Da li se vrednost obezbedjenja kredita odr�ava na istom nivou ili na nju
utiču tr�i�na kretanja? • Da li se pojavila potreba za nepredvidjenim investicionim tro�kovima?
v) Fiskalni aspekti
• Da li je do�lo do nekih promena u poreskim propisima, na primer, u porezu na promet, �to će se direktno ili indirektno odraziti na preduzeće?
Referent klijenata mora ne samo da dobije zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja, u smislu proteklog perioda, već i da poku�a da sagleda buduća kretanja i uveri se da će ti odgovori i dalje biti pozitivni. Jedini način da referent klijenata sa sigurno�ću odgovori na gornja pitanja je:
i) da raspola�e pouzdanim finansijskim podacima i da ih presipituje na
inteligentan način, a da uz to ii) redovno posećuje preduzeće i glavne punktove njegovog poslovanja,
uključujući redovne sastanke sa ključnim rukovodiocima � direktorom, direktorom proizvodnje, direktorom računovodstva i direktorom prodaje-marketinga, kao i da stekne njihovo poverenje i po�tovanje.
d. Format informacije o redovnoj analizi kredita U roku od �est meseci od datuma odobravanja kredita, a zatim u intervalima od �est meseci, referent klijenata treba da pripremi formalnu pisanu informaciju u svrhu redovne analize kredita u formatu koji je dat u Prilogu 18. Ova informacija podnosi se u okviru postupka odobravanja kredita i podrazumeva saglasnost Kreditnog odbora ili lica koja su ovla�ćena u okviru utvrdjenih limita. Ta lica svojim potpisima potvrdjuju da se sla�u sa navedenim konstatacijama i eventualnim predlo�enim korektivnim merama. Redovna analiza kredita treba da sadr�i podatke o razvoju situacije/promenama u projektu/preduzeću u periodu od datuma prvobitnog odobrenja kredita/prethodne redovne analize kredita, uz analizu svih novih primljenih finansijskih podataka. Analiza treba da se koncentri�e na uticaj promena / finansijskih podataka na osnovne rizike kredita i izvore otplate.
46
Direktor Odeljenja treba da ustanovi sistem redovne kompjuterske evidencije o datumima redovnih analiza kredita, kako bi bio siguran da se one blagovremeno pripremaju. Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom vodi računa o rokovima redovne analize kredita i o tome da se ti rokovi striktno po�tuju.
47
G. PROBLEMATIČNI KREDITI 1. BLAGOVREMENO KONSTATOVANJE PROBLEMA Nije dovoljno samo voditi računa o tome da li je korisnik kredita propustio da plati kamatu ili da izvr�i otplatu rate kredita i tek onda preduzimati odredjene mere. Da bi se gubici banke sveli na najmanju moguću meru, referent klijenata, ako dobro poznaje korisnike kredita koje vodi, treba da bude u stanju da prepozna probleme i da preduzme korake koji će ograničiti obim �tete, pre nego �to �teta nastane.
a. Potencijalni uzroci problema
i) Eksterni faktori
Preduzeća se suočavaju sa problemima za koje postoje brojni i različiti uzroci izvan kontrole rukovodstva, a mogu biti posledica nepovoljnih kretanja u:
• okru�enju u kome posluju, na primer, povećanje tro�kova koji se ne mogu prebaciti na kupca, skok kamatnih stopa, kretanje deviznog kursa;
• delatnosti u kojoj posluju, na primer, supstitucija proizvoda;
• konkurentnoj poziciji preduzeća u okviru konkretne delatnosti, na
primer, tehnolo�ki napredak konkurenta. Referent klijenata mora biti upoznat sa uticajima makro-okru�enja, koji su izvan kontrole korisnika kredita i sa posledicama koje mogu imati na korisnika kredita, a time i na njegovu sposobnost servisiranja duga. Mada rukovodstvo preduzeća ne mo�e da kontroli�e ove faktore, kvalitetni rukovodioci na vreme će prepoznati trendove i preduzeti odgovarajuće mere kojima će posledice za preduzeće svesti na najmanju moguću meru.
ii) »Lo� menad�ment« Problemi preduzeća često se mogu pripisati »lo�em menad�mentu«. Ova
konstatacija odnosi se na brojne situacije uključujući:
• rast preduzeća koji prevazilazi mogućnosti rukovodstva;
• činjenicu da se spoljni uticaji nisu predvideli i na njih efikasno reagovalo;
• činjenicu da se ne sprovode neophodne kontrole;
48
• neiskrenost � ljudi, koji su ranije bili iskreni, postaju neiskreni kada su suočeni sa problemima;
• neuspeh u formulisanju ili sprovodjenju dugoročnih strategija;
• odlazak ključnih rukovodilaca koji se ne zamenjuju novim;
• odsustvo delegiranja odgovornosti;
• konflikti izmedju rukovodećih funkcija koje se medjusobno nadmeću;
• diversifikacija koja vodi u nove poslovne sektore bez prethodnog
sistematičnog istra�ivanja ili planiranja.
b. Znaci upozorenja Obazriv referent klijenata, koji dobro poznaje svog klijenta, prepoznaće znake upozorenja koji ukazuju na to da eksterni faktori ili »lo� menad�ment« negativno utiču na rezultate preduzeća i time ugro�avaju kvalitet kredita. Najče�ći signali upozorenja su:
• pad prodaje � su�avanje tr�i�ta ili smanjeno uče�će na tr�i�tu; • ni�e profitne mar�e � ni�e cene i/ili vi�i tro�kovi; • visok nivo zaliha � vi�ak proizvodnje ili te�koće u proizvodnji;
• povećanje potra�ivanja iz redovnog poslovanja � kupci nisu u stanju da plate ili im
za plaćanje treba sve vi�e vremena; • povećanja obaveza iz redovnog poslovanja � korisnik kredita izmiruje svoje
obaveze prema banci, ali zato kasni u obavezama iz redovnog poslovanja. Da li će i dalje biti u mogućnosti da obezbedi osnovne sirovine i materijale?
• neisplaćene zarade zaposlenima � korisnik kredita izmiruje ostale obaveze, ali zato
ne plaća radnike. Ovo mo�e biti samo kratkotrajno re�enje; • izuzetno visoki »jednokratni« tro�kovi � tro�kovi promene oblika organizovanja,
gubici po osnovu prinudne prodaje osnovnih sredstava; • velika neplanirana investiciona ulaganja � da li će se kupljena sredstva isplatiti ili
je ulaganje izvr�eno na račun sposobnosti korisnika kredita da servisira dug; • pogor�anje pokazatelja koji se odnose na pokriće servisiranja duga � su�avanje
mar�e koja predstavlja sigurnost za banku.
49
• pogor�anje pokazatelja likvidnosti � kratkoročne obaveze rastu br�e nego obratna sredstva.
c. Finansijski podaci Mnogi od navedenih znakova upozorenja mogu se prepoznati u finansijskim podacima, naročito u finansijskim izve�tajima menad�menta i revizora koje banci dostavlja korisnik kredita. Ove izve�taje treba uvek pa�ljivo analizirati, a njihov sadr�aj proveriti kroz razgovore sa vi�im rukovodiocima. Uloga revizora je vrlo značajna, s obzirom da podrazumeva nezavisnu procenu zdravog poslovanja preduzeća. Finansijske izve�taje za koje je uradjena revizija treba analizirati sa posebnom pa�njom i o njima razgovarati sa rukovodstvom i, ako je to potrebno, sa revizorima. Referent klijenata treba da se uveri da se radi o renomiranim i pouzdanim revizorima. Izra�ene rezerve u odnosu na finansijske izve�taje i promene računovodstvenih politika podrazumevaju neophodno obja�njenje, kao i promena revizora. Da li je preduzeće odlučilo da promeni revizorsku kuću zato �to smatra da će biti vi�e »kooperativna« i manje objektivna u prezentiranju verodostojnog stanja. d. Tekući računi Problemi se mogu uočiti i kroz tekući račun koji se vodi kod banke. Smanjenje prometa po računu i/ili ni�i nivo raspolo�ivog salda takodje mo�e predstavljati nagove�taj da se preduzeće suočava sa problemima, kao �to je to slučaj i sa ka�njenjem u izmirenju obaveza iz tekućeg poslovanja. Obazrivi referent klijenata redovno će pratiti stanje na tekućem računu korisnika kredita i, ukoliko primeti bilo koju od navedenih pojava, od rukovodstva preduzeća će zatra�iti odgovarajuća obja�njenja. e. Kontinuitet u komunikaciji U situacijama kada shvati da je suočeno sa problemima, rukovodstvo preduzeća obično je manje raspolo�eno za komunikaciju sa bankom nego �to je to slučaj u okolnostima uspe�nog poslovanja. Ka�njenje u dostavljanju finansijskih podataka i nepotpuni finansijski podaci gotovo uvek su znak da preduzeće ima finansijske probleme. Ako preduzeće i dalje sa bankom komunicira na iskren i efikasan način, čak i kada je suočeno sa problemima, to je znak da je korisnik kredita sa bankom, a preko referenta klijenata, razvio odnos medjusobnog po�tovanja.
50
2. KLASIFIKACIJA KREDITA I REZERVISANJA
a. Razlozi za klasifikaciju i rezervisanja Neophodno je da banka uvek ima odgovarajuću meru kvaliteta svog portfolia rizičnih plasmana, kao i da vodi računa o tome da stvarni i potencijalni gubici budu adekvatno identifikovani. Po�to su potencijalni rizici identifikovani, rizična aktiva se knjigovodstveno evidentira i odgovarajući iznos iskazuje na teret bilansa uspeha. b. Klasifikacija aktive propisana od strane Narodne banke Srbije
Narodna banka Srbije (NBS) propisala je svoje kriterijume za klasifikaciju i posebna rezervisanja po svim katergorijama rizične aktive, uključujući i vanbilansne stavke, na primer, akreditive i garancije � v. Prilog 19. Ovi kriterijumi za klasifikaciju i posebna rezervisanja obavezni su za sve banke u Srbiji i, shodno tome, moraju ih primenjivati sve banke. Sistem klasifikacije podrazumeva podelu rizične aktive u 5 kategorija. Bitno je napomenuti da se svi odgovarajući korisnici kredita, sa većinskim udelom vlasnika običnih akcija, klasifikuju u istu kategoriju. Ovo je kategorija koja podrazumeva najmanje kreditno sposobne korisnike kredita. U daljem tekstu navedeno je ovih 5 kategorija, uz odgovarajuću visinu posebnih rezervisanja i definicije NBS. Definicije su subjektivnog karaktera i zbog toga su (u kurzivu) date dodatne instrukcije, kao pomoć bankama u svrstavanju aktive u odredjenu kategoriju. Aktiva u kategorijama A i B, po propisima NBS, smatra se »dobrom aktivom«, a ona u kategorijama C, D i E smatra se »lo�om aktivom« i zahteva vi�i nivo posebnih rezervisanja. Kategorija A � 2% rezervisanja
- potra�ivanja od du�nika kod koga se ne očekuju problemi u naplati i koji svoje
obaveze izmiruje blagovremeno, a izuzetno sa docnjom ne du�om od 30 dana; - najvi�a kategorija. Preduzeće treba da ima kvalitetnu bilansnu strukturu, �to
podrazumeva visok nivo ukupnog kapitala u odnosu na obaveze i kvalitetnu aktivu koja se smatra utr�ivom po vrednosti ili otprilike u vrednosti iskazanoj u bilansu stanja. Osim ukoliko su kori�ćena u svrhu zaloge prema banci, sredstva u okviru aktive treba da budu bez tereta. Neophodno je da tokovi gotovine u prethodnim periodima pokazuju da preduzeće mo�e bez problema da izmiruje svoje obaveze prema banci i ostalim poveriocima. Banka treba da ima poverenja u rukovodstvo preduzeća i njihovu sposobnost da i dalje obezbedjuje stabilan finansijski polo�aj preduzeća.
51
Kategorija B � 5% rezervisanja
- potra�ivanja od du�nika čiji su tokovi gotovine ocenjeni kao adekvatni sa aspekta izmirivanja obaveza, ali čije finansijsko stanje nije zadovoljavajuće usled odredjenih problema u poslovanju, s tim da ne ukazuje na znatnije pogor�anje u budućnosti;
- potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne
du�om od 30 dana, a ponekad s docnjom ne du�om od 90 dana; - zadovoljavajuća kategorija. Korisnik kredita izvesno ima većinu kvaliteta koji se
odnose na kategoriju A, ali sa nekolicinom manje izra�enih slabosti. Korisnik kredita i dalje blagovremeno i u celosti izmiruje svoje obaveze prema banci i drugim poveriocima. Banka ima poverenje u rukovodstvo korisnika kredita i njihovu sposobnost da preduzeću omoguće da i dalje uredno izmiruje obaveze.
Kategorija C � 25% rezervisanja
- potra�ivanja od du�nika čiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa aspekta izmirivanja obaveza i kod koga ročna uskladjenost odredjenih elemenata aktive i pasive ne odgovara delatnosti za koju je registrovan i koju obavlja;
- potra�ivanje od du�nika čija struktura i visina kapitala ne odgovaraju delatnosti za
koju je registrovan i koju obavlja;
- potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom du�om od 90 dana, a ponekad s docnjom ne du�om od 180 dana.
- Nezadovoljavajući nivo kreditnog rizika, sa mogućnostima značajnog gubitka.
Tokovi gotovine korisnika kredita nedovoljni su da mu obezbede uredno izmirivanje obaveza. Korisnik kredita ima problema u blagovremenom izmirivanju obaveza prema banci i/ili ostalim poveriocima ili banka procenjuje da bi se u budućnosti mogao suočiti sa problemima u izmirivanju obaveza.
Banka nije sigurna da bi se, u okolnostima poremećene stalnosti poslovanja, prodajom predmeta obezbedjenja ili iz drugih izvora realizovalo dovoljno sredstava za pokrivanje dospelih otplata i da bi, kao rezultat takve situacije, banka mogla biti izlo�ena gubitku od 25% ukupnog neotplaćenog iznosa.
Kategorija D � 50% rezervisanja
- potra�ivanja od du�nika kod koga se očekuje da će poslovati sa gubitkom;
- potra�ivanja od nelikvidnog ili nesolventnog du�nika;
52
- potra�ivanja od du�nika protiv koga je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili prethodni postupak za utvrdjivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka;
- potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne
du�om od 180 dana, a ponekad s docnjom ne du�om od 360 dana, pod uslovom da se osnovano mo�e očekivati da će du�nik izmiriti bar deo obaveze;
- Visok nivo kreditnog rizika, uz mogućnost značajnih gubitaka. Korisnik kredita je
u vrlo lo�em finansijskom stanju. Ostvaruje gubitke. Nesolventan je, odnosno, nije sposoban da izmiruje obaveze o rokovima dospeća. Postoji mogućnost da je započet stečajni postupak. Postoji mogućnost da već postoje iznosi kamate i/ili glavnice koji banci nisu plaćeni na vreme.
Banka nije sigurna da bi se, u okolnostima poremećene stalnosti poslovanja, prodajom predmeta obezbedjenja ili iz drugih izvora realizovalo dovoljno sredstava za pokrivanje dospelih otplata i da bi, kao rezultat takve situacije, banka mogla biti izlo�ena gubitku od 50% ukupnog neotplaćenog iznosa.
Kategorija E � 100% rezervisanja
- potra�ivanja za koja se osnovano mo�e očekivati da neće biti naplaćena;
- potra�ivanja sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovom; - potra�ivanja od du�nika u stečaju ili od du�nika kod koga se osnovano mo�e
očekivati otvaranje postupka stečaja;
- potra�ivanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kategorije; - potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze često izmiruje s docnjom du�om od
360 dana; - sredstva stečena naplatom potra�ivanja nisu prodata od strane banke ili stavljena u
funkciju njenog poslovanja u roku od jedne godine od datuma sticanja.
- Mogućnost otpisa 100% neotplaćenih iznosa. Postoji mogućnost da je korisnik kridita već u stečaju.
Moguće je da banka ustanovi da naplata preostalih obaveza i obezbedjenja nije pravno izvr�na ili je samo delimično pravno izvr�na.
c. Bodovanje kredita Klasifikacija plasmana i identifikovanje potencijalnih gubitaka kroz izdvojena rezervisanja je postupak koji se ne mo�e precizno definisati i oslanja se na sposobnost procene.
53
Kao dodatno sredstvo u funkciji �to veće preciznosti, banke se mogu opredeliti za primenu postupka bodovanja koji je ilustrovan u donjoj tabeli. Ovaj sistem ne elimini�e mogućnost gre�ke. Ne postoji savr�en sistem koji obezbedjuje precizno utvrdjivanje iznosa rezervisanja. U svim slučajevima kada je prisutna dilema, banke u svojoj proceni treba da budu konzervativne i da se opredele za veći iznos rezervisanja. Suvi�e se često de�ava da se najgora moguća očekivanja poka�u realnim. Bodovanje kredita podrazumeva sveobuhvatno sagledavanje finansijskog stanja preduzeća. Njegova svrha je da identifikuje osnovne kvalitete, mane i rizike kredita. �to je broj bodova veći, to je kredit manje kvalitetan.
Kriterijum Bodovi Kategorija UKUPNO
Finansijski kvalitet
{ sada�nja solventnost { ranija profitabilnost
1 3 5
Odlično Dobro Lo�e / nepoznato / podaci stariji od 2 godine
Finansijska perspektiva
{ sektorski/tr�i�ni potecijal { sposobnost
servisiranja duga { likvidnost { ukupna zadu�enost
1 2 3 4 5
Odlično Dobro Zadovoljavajuće Neuzvesno Nezadovoljavajuće
Rukovodstvo
{ kvalifikacije { iskustvo { karakter { preuzimanje funkcije
1 2 3 4 5
Visoke kvalifikacije i sposobnosti u svim oblastima Dobre kvalifikacije i značajna sposobnost u pojedinim oblastima Prosečne kvalifikacije i iskustvo Slabe tačke u pojedinim oblastima / problemi sa preuzimanjem funcije Lo�e / akutni problemi sa preuzimanjem funkcije
Kreditna istorija
{ raniji odnos prema kreditima
1 3 5
Bez problema: po�tovanje ugovora Nepoznato (do sada irelevantno ili je u pitanju novi klijent) Lo�e
Preostali rok kredita
1 3 5
Kratkoročan (manje od 1 godine) Srednjeročan (1 � 5 godina) Dugoročan (5 godina ili du�e)
Obezbedjenje { kvalitet { likvidnost { pokriće
1 2 3 4 5
Gotovina / nije neophodno Srednja-visoka likvidnost, uz puno pokriće Srednja likvidnost, uz puno pokriće Niska likvidnost / delimično pokriće / te�ko proceniti Neophodno, ali nije moguće ili je nedovoljno
UKUPAN BROJ BODOVA
54
Kategorijarizika
Definicija rizika
Raspon bodova
Predlo�ena kategorija kredita
A Nizak nivo rizika 6-10 B Umereni nivo rizika 11-15 C Neprihvatljiv 16-20 D Visok nivo rizika 21-25 E Lo� kredit 26-30
3. VODJENJE PROBLEMATIČNIH KREDITA
�ta je ono �to referent klijenata (ili, ustvari, bilo ko od zaposlenih u banci) treba da uradi kada prvi put konstatuje ili, čak, posumnja da postoji problem koji se mo�e negativno odraziti na kvalitet kredita i sposobnost korisnika kredita da servisira dug? a. Informisanje na internom nivou
Problemi koji se prikrivaju mogu samo da postanu jo� ozbiljniji. Neophodno je odmah informisati direktora Odeljenja i Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom. Informacija treba da bude u pisanom obliku, da bi se izbegli nesporazumi u komunikaciji i da bi informacija, kao i konstatovanje problema, bili trajno evidentirani. U informaciji treba jasno navesti:
• karakter i uzrok problema; • način na koji je problem identifikovan; • »najverovatnije« ili »najgore« moguće implikacije problema u odnosu na banku; • preporuku za mere koje banka treba odmah da preduzme.
b. Provera kreditne dokumentacije Referent klijenata treba odmah da proveri kreditnu dokumentaciju:
• Da li je kreditna dokumentacija kompletna i pravno izvr�na?
• Da li je do�lo do materijalne povrede ugovornih obaveza ili do toga mo�e da
dodje u doglednoj budućnosti?
• Kakva su prava kojima banka raspola�e? Kojim pravcem mo�e da krene u smislu daljih korektivnih mera?
U ovoj fazi mo�e biti potrebno pravno mi�ljenje Odeljenja za pravne poslove banke ili eksternih pravnih stručnjaka.
55
c. Komunikacija sa korisnikom kredita i garantom Komunikacija sa korisnikom kredita u ovoj fazi je od vitalnog značaja. Korisniku kredita i garantu (jednom ili vi�e njih) morate dati do znanja da je banka svesna problema i proceniti njihove stavove.
• Da li korisnik kredita i garant dele zabrinutost banke? Rukovodstvo korisnika kredita verovatno će, u trenutku kada se suoči sa problemom, izra�avati preterani optimizam i poku�ati da umanji ozbiljnost situacije.
• Kako planiraju da re�e problem? Koliko su ti planovi realno izvodljivi?
• Da li su korisnik kredita i garanti sposobni da uspe�no realizuju te planove? • Da li će u re�avanju problema saradjivati sa bankom?
• Da li banka ima poverenja u rukovodstvo korisnika kredita ili smatra da do
sada mo�da nisu bili iskreni ili da se to mo�e očekivati u budućnosti?
U ovoj fazi, najče�ći problem je u tome �to korisnik kredita ne dostavlja potrebne informacije ili su one subjektivno obojene, tako da ne ukazuju na realnu ozbiljnost situacije. Kako bi mogla da razradi najefikasniju strategiju naplate, banka mora da prikupi maksimalnu količinu informacija. d. Izmena u klasifikaciji kredita Moguće je da nove, nepovoljne informacije podrazumevaju potrebu za reklasifikovanjem kredita. Ukoliko referent klijenata ili bilo ko od zaposlenih banke, tokom postupka odobrenja kredita, konstatuje da bi kredit trebalo spustiti u ni�u kategoriju, referent klijenata popunjava obrazac izmene u klasifikaciji kredita koji je dat u Prilogu 20. U njemu se navode najznačajnije promene nastale od prethodnog postupka redovne analize kredita, naročito dogadjaji koji su razlog za spu�tanje u ni�u kategoriju. Potrebno je proceniti uticaj takvih dogadjaja u odnosu na izvore otplate i potencijalni gubitak banke. BLAGOVREMENO IDENTIFIKOVANJE MOGUĆNOSTI POTENCIJALNOG GUBITKA JE OD VITALNOG ZNAČAJA. UKOLIKO JE TO POTREBNO, OVO SE FORMULI�E SE KAO »NAJVEROVATNIJI« I »NAJGORI MOGUĆI SCENARIO«. V. Deo G2 - Klasifikacija kredita i rezervisanja.
56
4. KOREKTIVNA STRATEGIJA Va�no je da banka brzo formuli�e i sprovede svoju strategiju. Strategiju treba da formuli�e referent klijenata i, u slučajevima kada je prisutna mogućnost potencijalnog gubitka za banku, strategiju treba utvrditi u saradnji sa direktorom Odeljenja i, prema potrebi, sa Odeljenjem za upravljanje kreditnim rizikom. Mada je neophodno da se korektivne mere preduzmu �to pre, moraju se pa�ljivo osmisliti. Pogre�ni potezi u ovoj fazi kasnije se mogu pokazati kao vrlo skupe gre�ke. Strategija za koju se banka opredeli u velikoj meri zavisi od mi�ljenja koje ima o rukovodstvu korisnika kredita.
• Da li banka smatra da je rukovodstvo iskreno?
• Da li će rukovodstvo saradjivati sa bankom u sprovodjenju strategije za naplatu kredita?
• Da li banka smatra da je postojeće rukovodstvo sposobno da uspe�no realizuje strategiju naplate?
Ukoliko je odgovor na bilo koje od ovih pitanja negativan, banci preostaju samo dve moguće strategije:
a. Promena rukovodstva
• Da li banka ima realne mogućnosti da utiče na promenu rukovodstva? Verovatno samo tako �to će zapretiti da će odmah zahtevati otplatu kredita u celosti ukoliko se rukovodstvo ne promeni.
• Da li se mogu naći bolji rukovodioci? Verovatno ne, bar u kratkom roku.
• Čak i da je moguće naći bolje rukovodioce, biće potrebno vreme da potpuno sagledaju i re�e probleme preduzeća. Da li banka sebi mo�e dozvoliti da čeka?
Promena rukovodstva verovatno podrazumeva dugoročno, a ne kratkoročno re�enje problema.
b. Realizacija obezbedjenja i likvidacija preduzeća
• Pre nego �to se obrati sudu radi licitacione prodaje predmeta obezbedjenja, banka mora kvalifikovano da proceni koliko mo�e da ostvari realizacijom obezbedjenja.
• Ovo podrazumeva test primarne likvidnosti [ACID TEST] svih procena vrednosti. Koliko će, prema očekivanjima, treće lice platiti za predmet obezbedjenja u uslovima prinudne prodaje, naročito u okolnostima nelikvidnog tr�i�ta ili pada cena na tr�i�tu, �to se obično de�ava kada banke prodaju imovinu? Da li će uop�te biti zainteresovanih kupaca?
• Banke treba da pribave mi�ljenje ve�taka o iznosu koji se mo�e očekivati od realizacije obezbedjenja, pre nego �to se opredele za ove mere.
57
5. STRATEGIJA NAPLATE Ukoliko banka proceni da će obezbediti naplatu većeg iznosa time �to će se opredeliti za tolerantniji odnos, pri čemu smatra da je rukovodstvo korisnika kredita sposobno da re�i probleme preduzeća, postoji vi�e mogućih strategija. Po�eljno je da se rukovodstvo preduzeća opredeli za odabranu strategiju. Logično je da oni vi�e od banke znaju o poslovima kojima se bave i problemima vezanim za njih, pa su i kvalifikovaniji da re�e probleme. Pored toga, energičnije će sprovoditi strategiju naplate koju sami formuli�u, nego onu koja im je nametnuta. Rukovodstvo korisnika kredita mora uveriti banku da je njihova strategija naplate realno izvodljiva. Strategija naplate treba da podrazumeva kombinaciju sledećih elemenata: a. Identifikovanje uzroka i mogućih re�enja
• �ta su osnovni uzroci problema? • Da li je preduzeće izgubilo kontrolu nad svojim poslovanjem?
• Da li je krenulo u previ�e brzu ekspanziju?
• Da li je rukovodstvo apsolutno opredeljeno za uspostavljanje neophodne kontrole?
• Da li je rukovodstvo identifikovalo oblasti u kojima je kontrola neophodna?
• Da li je potrebno da se za izvesno vreme stane sa daljim razvojem, kako bi se
kontrola ponovo uspostavila?
• Da li su rukovodstvu neophodna pojačanja?
• Da li je preduzeće »izgubilo pravac« zbog diversifikacije?
• Da li treba da odustane od poslova koji nisu njegova osnovna delatnost i da se koncentri�e na osnovnu delatnost?
• Da li je moguće da se taj deo poslovanja proda i time obezbedi gotovina ili je
neophodno da preduzeće obustavi deo poslovanja? Mo�e li preduzeće da podnese takve gubitke?
• Da li uzroci problema potiču od osnovne delatnosti preduzeća? Od pojave jače
konkurencije? Povećanja tro�kova? Tehničkih inovacija? Da li su problemi nere�ivi ili je re�enje moguće?
58
Identifikovanje i iznala�enje re�enja za osnovne uzroke problema preduzeća verovatno će podrazumevati re�enje koje je srednjeročnog ili dugoročnog karaktera. U medjuvremenu će mo�da biti potrebno da se primene i druge strategije.
b. Bolja pozicija banke
• Koje se mere mogu preduzeti da bi banka bila u boljoj poziciji?
• Da li preduzeće poseduje imovinu na kojoj nema tereta i na kojoj banka mo�e da uspostavi hipoteku?
• Da li banka mo�e da dobije garancije povezanih preduzeća ili direktora i da li se za
te garancije mo�e dobiti dodatno obezbedjenje?
• Da li banka mo�e da poveća kamatu ili naknade koje naplaćuje čime bi se nadoknadio povećani rizik i povećani obim posla koji je posledica vodjenja problematičnog kredita.
c. Usmeravanje ka poslovima koji ostvaruju gotovinu Preduzeća propadaju samo iz jednog jedinog razloga � ZATO �TO NE RASPOLA�U GOTOVINOM! Ukoliko preduzeće ima problema sa tokovima gotovine, neophodno je da se akcenat, umesto na ostvarivanje dobiti, odmah preusmeri na ostvarivanje i kratkoročnu akumulaciju gotovine. Kakve kratkoročne strategije preduzeće mo�e da primeni kako bi pobolj�alo svoju poziciju u smislu gotovine?
• obustava isplate dividendi;
• priliv sve�eg kapitala ili krediti od strane novih ili postojećih akcionara: akcionari koji imaju uče�će u kapitalu uvek treba da budu prvi koji će podneti �rtve;
• odlo�eno plaćanje obaveza iz redovnog poslovanja: kori�ćenje mogućnosti beskamatnog kreditiranja od strane dobavljača, ali ne u meri koja bi najznačajnije dobavljače dovela u opasnost;
• smanjivanje zaliha i potra�ivanja iz redovnog poslovanja;
• prodaja sredstava i delova poslovanja koji nisu vezani za osnovnu delatnost i neproduktivni su: preduzeće mora da postane �to manje glomazno i �to elastičnije;
• eliminisanje ili odlaganje planiranih investicionih ulaganja: u ovoj fazi, preduzeće je verovatno u konsolidaciji � dalja ekspanzija mora da sačeka;
• prodaja sredstava i delova poslovanja vezanih za osnovnu delatnost: ekstremne mere � mora se voditi računa o tome da se sačuva najznačajniji deo poslovanja
59
koji ostvaruje gotovinu, osim u slučaju da se ove mere preduzimaju u okviru planirane likvidacije preduzeća.
Potrebno je da banka od preduzeća zahteva da izradi ili izvr�i reviziju projekcija tokova gotovine, na način da banci doka�e da će predlo�eni program ostvarivanja i akumulacije gotovine, kao i njegova dinamika, preduzeću omogućiti da ponovo ili kontinuirano izvr�ava svoje obaveze prema banci u rokovima dospeća. Banka ove projekcije tokova gotovine detaljno analizira, na potpuno isti način kao kada ih je preduzeće podnosilo uz zahteve za nove kredite, odnosno, preisputuje i proverava sve osnovne pretpostavke.
d. Reprogramiranje kredita Ukoliko banka, po izvr�enoj analizi korigovane projekcije tokova gotovine, konstatuje da su problemi sa tokovima gotovine sa kojima je suočen korisnik kredita samo privremenog karaktera, mo�e razmotriti mogućnost reprogramiranja obaveza korisnika kredita, delimično ili u celosti, odnosno, omogućiti mu odlo�enu otplatu glavnice ili odlo�eno plaćanje kamate, �to će korisniku kredita dati mogućnost da prevazidje trenutne probleme sa tokovima gotovine. Ukoliko se odluči na ovakav korak, banka mora biti obazriva s obzirom da povećava svoj rizik time �to dozvoljava du�i rok u kome će kredit biti neotplaćen. Reprogramiranje kredita je opcija na koju bi banka trebalo da se odluči samo ukoliko čvrsto veruje u dugoročnu budućnost korisnika kredita i sposobnost njegovog rukovodstva da se izbori sa kratkoročnim problemima. Ukoliko korisnik kredita ima podr�ku većeg broja zajmodavaca, postupku reprogramiranja kredita treba prići isključivo u saradnji sa drugim bankama koje su odobrile kredite, a po�to se preispitaju i, prema odgovarajućem slučaju, realizuju sve mogućnosti ostvarivanja i u�tede gotovine predvidjene u tački 5.c.
e. Zamena neotplaćenog kredita uče�ćem u kapitalu du�nika Ovo je poslednja opcija i takodje je treba primeniti isključivo ukoliko je banka ubedjena da korisnik kredita pred sobom ima dugoročnu budućnost, a time se oslobadja obaveza prema banci, delimično ili u celosti. Zamena neotplaćenog kredita uče�ćem u kapitalu du�nika podrazumeva otpis celokupnog ili delimičnog potra�ivanja, na način da se kredit zamenjuje uče�ćem u kapitalu korisnika kredita. Ovaj postupak takodje treba pokrenuti isključivo kroz zajednički nastup svih banaka koje su odobrile kredite istom du�niku. U saradnji sa rukovodstvom korisnika kredita, banke treba da izvr�e analizu konzervativno planiranih tokova gotovine kako bi procenile koji je deo dugovanja prema bankama (ukoliko uop�te postoji) realno odr�iv, odnosno, kako bi izvr�ile otpis preostalog dela potra�ivanja.
60
Po ovom osnovu, banke stiču akcije preduzeća, bilo kroz novu emisiju ili kroz prenos akcija od strane postojećih vlasnika, bez nadoknade. U jednom ili drugom slučaju, posledica je usitnjavanje udela postojećih akcionara u korist banaka. Prilikom procene vezane za broj akcija na ime kompenzacije za otpis potra�ivanja, banke treba da uzmu u obzir ili vrednost plasmana koje akcije stečene na ovaj način podrazumevaju, tako da svakako obezbede odgovarajuću kompenzaciju potra�ivanja ili, �to je jo� pravilnije, da se rukovode budućim pokazateljima odnosa tr�i�ne cene akcija i ostvarenog prinosa po akciji. Poslovne banke ne bi trebalo da se postave kao vlasnici udela u kapitalu u dugoročnom smislu � to svakako i nije njihova osnovna funkcija. Kada se odlučuju za udeo u kapitalu, treba da razmi�ljaju o svom budućem opredeljenju da tako stečene akcije prodaju � ili postojećim akcionarima ili trećem licu, kada poslovanje korisnika kredita ponovo postane rentabilno i po�to se konstatuje da su problemi prevazidjeni. Prihvatanje udela u kapitalu du�nika na ime potra�ivanja po osnovu kredita mo�e biti praćeno promenama u rukovodstvu korisnika kredita i promenama u sastavu Upravnog odbora. Banke treba da iskoriste ovu priliku i uključe svoje predstavnike u sastav Upravnog odbora.
6. PLAN KOREKTIVNIH MERA Po�to referent klijenata odredi strategiju da bi banka ostvarila maksimalnu naplatu po nepovoljno klasifikovanom kreditu, neophodno je da obezbedi saglasnost za tu strategiju. Nivo rukovodstva banke, čija je saglasnost potrebna, zavisiće od iznosa neotplaćenog dela kredita. Saglasnost daje isti nivo rukovodstva od koga je dobijena saglasnost za odobravanje prvobitnog kredita. Ova saglasnost obezbedjuje se na osnovu plana korektivnih mera u prilo�enom formatu � Prilog 21. Obrazac popunjava referent klijenata, a potpisuju svi članovi rukovodstva koji su uključeni u postupak odobravanja kredita. Svojim potpisima potvrdjuju saglasnost za preduzimanje korektivnih mera koje predla�e referent klijenata. Plan korektivnih mera treba da obuhvati kompletan rezime kredita i, naročito, razloge zbog kojih je nepovoljno klasifikovan. U njemu se iznosi predlo�ena korektivna strategija i, �to je najva�nije, konkretni koraci koji su neophodni da bi se tom strategijom postigli uspe�ni efekti. Konkretni koraci treba da budu merljivi i moraju se predvideti utvrdjeni rokovi u kojima se ti koraci realizuju. Realizacija konkretnih koraka predstavlja meru na osnovu koje se procenjuje da li je korektivna strategija uspe�no sprovedena. Re�avanje pitanja problematičnog kredita zahteva aktivnu koordinaciju od strane referenta klijenata. Rukovodstvo banke redovno informi�e o razvoju situacije. Ovo se obavlja kroz nove planove korektivnih mera koji se pripremaju svaka tri meseca ili u kraćim intervalima
61
ukoliko se situacija pogor�ava, a pozicija banke postaje nepovoljnija. Banka mo�e slobodno da promeni strategiju ako se poka�e da prvobitna strategija ne funkcioni�e. Referent klijenata i Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom vode kompjutersku dnevnu evidenciju koja sadr�i rokove predvidjene planom korektivnih mera čime se obezbedjuje da se svi obrasci planova korektivnih mera popunjavaju na vreme i da banka aktivno koordinira postupke u vodjenju problematičnog kredita.
62
ODELJENJE ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM PRILOG 1 ORGANIZACIONA STRUKTURA
DIREKTOR ODELJENJA
: Član Odbora za upravljanje kreditnim rizikom
: Preporuke / saglasnosti � postupak odobravanja kredita
: Obuka u kreditnom poslovanju
KREDITNI REFERENT
: Kreditna politika i
procedure : Standardni formati
odobravanja kredita i izve�tavanja
: Standardna dokumntacija
KREDITNI REFERENT
: Odgovornost na nivou kreditnog poslovanja za vodjenje nepovoljno klasifikovanih kredita
KREDITNI REFERENT
: Zamenik direktora Odeljenja
: Formulisanje saglasnosti za odobravanje kredita / preporuka koje se podnose Kreditnom odboru
: Sekretar � Odbor za upravljanje kreditnim rizikom
KREDITNI REFERENT
: Kontrola kreditnog poslovanja
KREDITNI REFERENT
: Kontrola kreditnog poslovanja
AKTIVNO UKLJUČEN
PRIPRAVNIK
AKTIVNO UKLJUČEN
PRIPRAVNIK
63
OPIS POSLOVA PRILOG 2 ZVANJE: DIREKTOR ODELJENJA ZA UPRAVLJANJE
KREDITNIM RIZIKOM
REFERI�E: GENERALNOM DIREKTORU OBIM POSLA: Odgovornost za razvijanje i odr�avanje kvalitetnog i
profitabilnog portfolia rizičnih plasmana, koji mo�e da se odr�i u ekonomski nepovoljnim uslovima, po instrukcijama Upravnog odbora.
STRUČNE SPOSOBNOSTI: (i) Dobro poznavanje kreditnog poslovanja na tr�i�tu
Srbije, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća, na osnovu praktičnog iskustva stečenog na funkciji vi�eg rukovodioca koju je uspe�no obavljao/-la.
(ii) Jaka ličnost, sa sposobno�ću komunikacije i uticaja
na svim nivoima, uključujući rukovodstvo vi�eg nivoa, direktore i najveće akcionare.
(iii) Sposobnost rukovodjenja i obuke zaposlenih �to
obezbedjuje da njihov stručni profil kontinuirano bude na najvi�em nivou i da njihovi rezultati u obavljanju poslova budu na maksimalnom nivou.
(iv) Sposobnost delegiranja odgovornosti i organizacije
poslova koje obavlja Odeljenje na način da to obezbedi maksimalnu iskori�ćenost resursa.
FUNKCIJE: (i) Odgovara za Odeljenje za upravljanje kreditnim
rizikom (»Odeljenje«) i zaposlene Odeljenja, čime obezbedjuje da Odeljenje izvr�ava svoje obaveze koje povremeno defini�u Upravni odbor i Odbor za upravljanje kreditnim rizikom.
(ii) Rukovodi i kontroli�e individualne rezultate
zaposlenih Odeljenja, čime obezbedjuje da zaposleni uvek na odgovarajući način izvr�avaju svoje zadatke koji se povremeno defini�u. Daje preporuke Odboru za upravljanje kreditnim rizikom vezane za promene u sastavu zaposlenih Odeljenja koje obezbedjuju da Odeljenje kontinuirano izvr�ava svoje obaveze.
(iii) Formuli�e i a�urira politiku i procedure razvijanja i
odr�avanja kvalitetnog i profitabilnog portfolia rizičnih plasmana, koji mo�e da se odr�i u ekonomski
64
nepovoljnim uslovima i, uz prethodnu saglasnost Odbora za upravljanje kreditnim rizikom i Upravnog odbora, kada su u pitanju opredeljenja na nivou banke, obezbedjuje da se politika i procedure sprovode na nivou banke.
(iv) Formuli�e i sprovodi program obuke u kreditnom
poslovanju na nivou banke i u okviru godi�njeg bud�eta čiji se predlog podnosi na saglasnost Odboru za upravljanje kreditnim rizikom i Upravnom odboru.
(v) Odgovara za data ovla�ćenja u pogledu predloga i
odobrenja kredita na nivou portfolia rizičnih plasmana, u okviru postupka odobrenja kredita.
(vi) Član je Odbora za upravljanje kreditnim rizikom i
obavlja du�nosti člana koje defini�e Upravni odbor. (vii) Formuli�e i a�urira standardnu kreditnu
dokumentaciju koja se koristi na nivou banke, realizuje i sprovodi njenu primenu, uz prethodnu saglasnost Odbora za upravljanje kreditnim rizikom.
(viii) Formuli�e i a�urira standardne zahteve za kredite,
prezentacije kredita, obrasce i formate u domenu kvalitativnog izve�tavanja na nivou portfolia, realizuje i sprovodi njihovu primenu, uz prethodnu saglasnost Odbora za upravljanje kreditnim rizikom.
(ix) Odgovara za nadzor korektivnih mera u vodjenju
portfolia nepovoljno klasifikovanih kredita, uz podno�enje redovnih izve�taja Odboru za upravljanje kreditnim rizikom u pogledu stanja i kretanja na nivou ovog portfolia.
(x) Formira i sprovodi efikasan program kontrole
kreditnog poslovanja, kako bi se gubici banke po kreditima sveli na najmanju moguću meru, kroz redovne i sistematične kvalitativne terenske provere na nivou svih odeljenja i filijala uključenih u poslove koji banku izla�u kreditnom riziku.
(xi) Obezbedjuje konsultativnu funkciju za sve filijale i
odeljenja u direkciji, po svim pitanjima vezanim za upravljanje kreditnim rizikom.
65
OPIS POSLOVA PRILOG 3 ZVANJE: [ZAMENIK DIREKTORA ODELJENJA ZA
UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM], KREDITNI REFERENT REFERI�E: DIREKTORU ODELJENJA ZA UPRAVLJANJE
KREDITNIM RIZIKOM OBIM POSLA: Odgovornost za razvijanje i odr�avanje kvalitetnog i
profitabilnog portfolia rizičnih plasmana, koji mo�e da se odr�i u ekonomski nepovoljnim uslovima, po instrukcijama Direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom.
STRUČNE SPOSOBNOSTI: (i) Dobro poznavanje kreditnog poslovanja na tr�i�tu
Srbije, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća, na osnovu praktičnog iskustva stečenog na odgovornoj funkciji koju je uspe�no obavljao/-la.
(ii) Sposobnost efikasne komunikacije na svim nivoima,
uključujući rukovodstvo vi�eg nivoa. [(iii) Sposobnost rukovodjenja zaposlenima u odsustvu
direktora Odeljenja �to obezbedjuje da njihovi rezultati u obavljanju poslova budu na maksimalnom nivou.]
FUNKCIJE: [(i) U odsustvu direktora Odeljenja za upravljanje
kreditnim rizikom (Odeljenje), odgovara za Odeljenje i zaposlene Odeljenja, čime obezbedjuje da Odeljenje izvr�ava svoje obaveze koje povremeno defini�u Upravni odbor i Odbor za upravljanje kreditnim rizikom.]
(ii) Formuli�e i a�urira politiku i procedure razvijanja i
odr�avanja kvalitetnog i profitabilnog portfolia rizičnih plasmana, koji mo�e da se odr�i u ekonomski nepovoljnim uslovima, a uz prethodnu saglasnost direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, Odbora za upravljanje kreditnim rizikom i Upravnog odbora, kada su u pitanju opredeljenja na nivou banke.
(iii) Sprovodi program obuke u kreditnom poslovanju na
nivou banke i u okviru godi�njeg bud�eta koji je usvojio Odbor za upravljanje kreditnim rizikom i Upravni odbor.
66
(iv) Formuli�e predloge za odobravanje / odbijanje zahteva za kredit primljenih od filijala i glavnih operativnih odeljenja u direkciji, koje potpisuju direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom / Komisija Kreditnog odbora / Kolegijum.
(v) Formuli�e i a�urira standardnu kreditnu
dokumentaciju koja se koristi na nivou banke, realizuje i sprovodi njenu primenu, uz prethodnu saglasnost direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i Odbora za upravljanje kreditnim rizikom.
(vi) Formuli�e i a�urira standardne zahteve za kredite,
prezentacije kredita, obrasce i formate u domenu kvalitativnog izve�tavanja na nivou portfolia, realizuje i sprovodi njihovu primenu, uz prethodnu saglasnost direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i Odbora za upravljanje kreditnim rizikom.
(vii) Obavlja nadzor korektivnih mera u vodjenju
portfolia nepovoljno klasifikovanih kredita, uz podno�enje redovnih izve�taja direktoru Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i Odboru za upravljanje kreditnim rizikom.
(viii) Sprovodi efikasan program kontrole kreditnog
poslovanja, kako bi se gubici banke po kreditima sveli na najmanju moguću meru, kroz redovne i sistematične kvalitativne terenske provere na nivou svih odeljenja i filijala uključenih u poslove koji banku izla�u kreditnom riziku.
(ix) Obezbedjuje konsultativnu funkciju za sve filijale i
odeljenja u direkciji, po svim pitanjima vezanim za upravljanje kreditnim rizikom.
Napomena: Tekst u srednjim zagradama odnosi se samo na stalno postavljenog zamenika direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom.
67
ODELJENJE ZA KREDITNE POSLOVE PRILOG 4 ORGANIZACIONA STRUKTURA
DIREKTOR ODELJENJA
REFERENT KLIJENATA
REFERENT KLIJENATA
ZAMENIK DIREKTORA ODELJENJA /
REFERENT KLIJENATA
REFERENT KLIJENATA
REFERENT KLIJENATA
MLADJI REFERENT
KLIJENATA / PRIPRAVNIK
MLADJI REFERENT
KLIJENATA / PRIPRAVNIK
68
OPIS POSLOVA PREDLOG 5 ZVANJE: DIREKTOR ODELJENJA ZA POSLOVE
KOMERCIJALNOG BANKARSTVA / KREDITNE POSLOVE
REFERI�E: GENERALNOM DIREKTORU OBIM POSLA: Rukovodjenje Odeljenjem koje je odgovorno za
marketing, pregovore i upravljanje kvalitetnim i profitabilnim portfoliom komercijalnih kredita, uključujući kredite za koja sredstva obezbedjuju strane finansijske organizacije.
STRUČNE SPOSOBNOSTI: (i) Dobro poznavanje kreditnog poslovanja na tr�i�tu
Srbije, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća, na osnovu praktičnog iskustva.
(ii) Sposobnost komunikacije i uticaja na klijente i potencijalne klijente, kao i na svim nivoima rukovodstva i zaposlenih u banci.
(iii) Sposobnost rukovodjenja i obuke zaposlenih �to obezbedjuje da njihov stručni profil kontinuirano bude na najvi�em nivou i da njihovi rezultati u obavljanju poslova budu na maksimalnom nivou.
(iv) Sposobnost delegiranja odgovornosti i organizacije
poslova koje obavlja Odeljenje na način da to obezbedi maksimalnu iskori�ćenost resursa.
FUNKCIJE: (i) Odgovara za Odeljenje za poslove komercijalnog bankarstva / kreditne poslove (Odeljenje) i zaposlene Odeljenja, na način da obezbedi kontinuirano kvalitetan i profitabilan kreditni portfolio koji vodi Odeljenje.
(ii) Rukovodi i kontroli�e individualne rezultate zaposlenih Odeljenja, čime obezbedjuje da zaposleni uvek na odgovarajući način izvr�avaju svoje zadatke, �to Odeljenju omogućava da ostvari ciljeve i ciljne vrednosti koje se povremeno utvrdjuju. Daje preporuke Upravnom odboru za promene u sastavu zaposlenih Odeljenja koje obezbedjuju da Odeljenje kontinuirano ostvaruje svoje ciljeve i utvrdjene ciljne vrednosti.
69
(iii) Utvrdjuje ciljeve i ciljne vrednosti Odeljenja, u skladu sa ciljevima i ciljnim vrednostima utvrdjenim na nivou banke, te za njih pribavlja saglasnost Upravnog odbora. (iv) Inicira i sprovodi plan marketinga, uključujući utvrdjivanje baze ciljnih klijenata, u saradnji sa poslovnom mre�om filijala, a u cilju ostvarivanja ciljeva i utvrdjenih ciljnih vrednosti Odeljenja. (v) Pregovara o novim kreditnim aran�manima u skladu sa kreditnom politikom i procedurama banke i za njih obezbedjuje odgovarajuću saglasnost, shodno usvojenom postupku odobravanja kredita.
(vi) Odgovara za ovla�ćenja u pogledu predloga i odobrenja kredita na nivou portfolia Odeljenja, datih u skladu sa postupkom odobrenja kredita.
(vii) Upravlja portfoliom postojećih kredita uključujući program sistematske redovne analize. (viii) Inicira i sprovodi proaktivne strategije korektivnih mera po kreditima kod kojih otplata kasni ili kod kojih je takva opasnost prisutna. (ix) Obezbedjuje konsultativnu funkciju za sve filijale i odeljenja u direkciji, po svim pitanjima vezanim za Odeljenje.
70
OPIS POSLOVA PREDLOG 6 ZVANJE: [ZAMENIK DIREKTORA ODELJENJA ZA
POSLOVE KOMERCIJALNOG BANKARSTVA / KREDITNE POSLOVE],
REFERENT KLIJENATA REFERI�E: DIREKTORU ODELJENJA ZA POSLOVE
KOMERCIJALNOG BANKARSTVA / KREDITNE POSLOVE
OBIM POSLA: Odgovornost za marketing, pregovore i upravljanje
kvalitetnim i profitabilnim portfoliom komercijalnih kredita, po instrukcijama direktora Odeljenja za poslove komercijalnog bankarstva / kreditne poslove, kao i za kontinuiranu kreditnu odr�ivost i profitabilnost portfolia.
STRUČNE SPOSOBNOSTI: (i) Dobro poznavanje kreditnog poslovanja na tr�i�tu
Srbije, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća, na osnovu praktičnog iskustva.
(ii) Sposobnost komunikacije i uticaja na klijente i potencijalne klijente, kao i na svim nivoima rukovodstva i zaposlenih u banci.
[(iii) U odsustvu direktora Odeljenja, odgovornost za Odeljenje i zaposlene Odeljenja �to obezbedjuje da njihovi rezultati u obavljanju poslova kontinuirano budu na maksimalnom nivou.]
FUNKCIJE: [(i) U odsustvu direktora Odeljenja, odgovara za
Odeljenje i zaposlene Odeljenja čime obezbedjuje da Odeljenje izvr�ava svoje zadatke na način koji povremeno defini�e Upravni odbor.]
(ii) Realizuje marketing usluga Odeljenja i drugih usluga
banke na nvou portfolia odabranih klijenata i potencijalnih klijenata.
(iii) Pregovara o novim kreditnim aran�manima u skladu sa kreditnom politikom i procedurama banke i daje predloge za odobravanje kredita, u skladu sa uslovima koji su predmet pregovora.
71
(iv) Upravlja portfoliom postojećih kredita, uključujući program sistematske redovne analize, radi obezbedjenja kontinuirane kreditne odr�ivosti i profitabilnosti portfolia. (v) Inicira i sprovodi proaktivne strategije korektivnih mera po kreditima kod kojih otplata kasni ili kod kojih je takva opasnost prisutna. (vi) Obezbedjuje konsultativnu funkciju za sve filijale i odeljenja u direkciji, po svim pitanjima vezanim za Odeljenje.
Napomena: Tekst u srednjim zagradama odnosi se samo na stalno postavljenog zamenika direktora Odeljenja.
72
OPIS POSLA PRILOG 7 ZVANJE: MLADJI REFERENT KLIJENATA / PRIPRAVNIK REFERI�E: DIREKTORU ODELJENJA ZA POSLOVE
KOMERCIJALNOG BANKARSTVA / KREDITNE POSLOVE
OBIM POSLA: Pomoć referentima klijenata i direktoru Odeljenja u
oblasti marketinga, pregovora i upravljanja portfolia komercijalnih kredita, radi obezbedjenja kontinuirane kreditne odr�ivosti i profitabilnosti portfolia.
STRUČNE SPOSOBNOSTI: (i) Sposobnost i potencijal da obavlja funkcije referenta
za klijente i druge odgovorne poslove u banci, po zavr�enoj obuci.
FUNKCIJE: Poma�e referentima klijenata Odeljenja u svim
aspektima marketinga, pregovora i upravljanja kreditnim portfoliom Odeljenja, a naročito:
(i) izradjuje komparativne finansijske analize bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa tokova gotovine za klijente i potencijalne klijente; (ii) priprema obrasce procene kredita, redovne analize kredita i planova korektivnih mera; (iii) prima i proverava dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za kredit; (iv) priprema ugovore o kreditu; (v) prati izvr�avanje preuzetih obaveza;
(vi) vodi računa o redovnom izmirivanju otplate glavnice, kamate i nagkanda;
(vii) odgovara za sve aspekte odnosa sa pojedinačnim korisnicima kredita u odsustvu referenta klijenata.
73
FORMAT ZAHTEVA ZA KREDIT (PREDUZEĆA) PRILOG 8 Za: (naziv banke) ............................................................ Filijala / Odeljenje Navedene podatke dostavljamo uz zahtev za kredit od (naziv banke): 1. Naziv potencijalnog korisnika kredita: (navesti pun naziv, adresu) 2. Pravni status korisnika kredita: (na primer, d.o.o.) 3. Direktor: (navesti ime i prezime, poslovnu adresu, brojeve
telefona i faksa) 4. Rukovodilac računovodstva: (navesti ime i prezime, poslovnu adresu, brojeve
telefona i faksa) 5. Naziv garanta (jednog ili vi�e): (navesti pun naziv svakog garanta) 6. Pravni status garanta (jednog ili vi�e: (na primer, d.o.o.) 7. Iznos tra�enih kredita: (navesti maskimalni iznos svakog kredita, na primer: Kredit A - EUR................... Kredit B - Dinara.....��....) 8. Vrsta kreditiranja: (na primer, kredit, akreditiv) 9. Svrha kredita: (precizno navesti svrhu svakog tra�enog kredita na primer, Kredit A - kupovina opreme iz Velike Britanije Kredit B - finansiranje potra�ivanja iz poslovanja) 10. Tra�ena dinamika povlačenja sredstava: (navesti predvidjeni datum raspolo�ivosti sredstava) 11. Rokovi tra�enog jednog ili vi�e kredita: (Kredit A: __ godina/meseci Kredit B: __ godina/meseci) 12. Naziv/i postojećih banaka: (navesti pun naziv i adrese filijala postojećih banaka)
74
Uz zahtev prila�emo sledeću dokumentaciju: na primer, Biznis plan Godi�nje finansijske izve�taje za poslednje tri poslovne godine, sa izvr�enom revizijom Finansijske izve�taje rukovodstva preduzeća za poslednji kvartal tekuće poslovne godine Projekcije bilansa stanja, bilansa tokova gotovine i bilansa uspeha u periodu otplate kredita Potvrdjujemo da su podaci u ovom zahtevu za kredit i prilo�ena dokumenta tačni i kompletni. ................................................................. �................................................................. Direktor - (naziv preduzeća) Rukovodilac računovodstva - (naziv preduzeća) Datum zahteva: .................................................................
75
PRILOG 9 PREPORUKE ZA FORMAT BIZNIS PLANA
SADR�AJ A. PODACI O PROJEKTU B. OSNOVNE INFORMACIJE O POTENCIJALNOM
KORISNIKU KREDITA I GARANTIMA C. PODACI O FINANSIRANJU PROJEKTA D. INFORMACIJE O POSTOJEĆOJ PROIZVODNJI E. PREDLO�ENE PROIZVODNE LINIJE F. TR�I�TA G. FINANSIJSKI POLO�AJ H. PROJEKCIJE I. OSTALI ASPEKTI
76
A. PODACI O PROJEKTU Ovaj deo treba da sadr�i sa�et opis projekta koji se finansira i da obuhvati: 1. svrhu za koju se tra�i finansiranje; 2. ukupnu vrednost projekta; 3. maksimalni iznos tra�enog finansiranja i odgovarajući rok finansiranja; 4. izvori iz kojih se pokriva preostali iznos finansiranja; 5. koristi koje projekat donosi korisniku kredita, na primer, nove proizvodne linije,
pobolj�ani kvalitet proizvoda, prodor na nova tr�i�ta, smanjenje tro�kova. B. OP�TE INFORMACIJE O POTENCIJALNOM KORISNIKU KREDITA / GARANTIMA Ovaj deo treba da sadr�i sledeće osnovne činjenične informacije o potencijalnom korisniku kredita i, ukoliko se za kredit/e daje jedna ili vi�e garancija, informacije o garantima. 1. Naziv i adresa potencijalnog korisnika kredita: 2. Pravni status: (na primer, d.o.o.) 3. Datum osnivanja: 4. Datum privatizacije: 5. Broj akcionara: (navesti broj akcionara i broj akcionara koji su
zaposleni u preduzeću) 6. Najveći akcionari: (navesti pun naziv/ime 5 najvećih akcionara ili
svih akcionara čije je uče�će veće od 5% ukupnog akcionarskog kapitala, uključujući broj akcija u vlasni�tvu svakog od njih i procenat u odnosu na ukupne emitovane akcije. Ovaj deo takodje treba da sadr�i informacije o eventualnoj drugoj vrsti poslovnog odnosa izmedju najvećih akcionara i korisnika kredita, na primer, snabdevanje sirovinama, pru�anje tehničko-stručne pomoći, pomoć u oblasti prodaje/ marketinga itd.)
77
7. Zavisna / povezana preduzeća: (navesti podatke o svim zavisnim ili povezanim preduzećima)
(NAPOMENA: U slučaju grupacije sa slo�enom strukturom, prilo�iti grafikon koji obuhvata holding kompanije, zavisna i povezana preduzeća.)
8. Delatnosti / tr�i�ta: (navesti sve delatnosti i tr�i�ta � tr�i�ta proizvoda
i geografska tr�i�ta na kojima je korisnik kredita tradicionalno prosutan, kao i evenetualna nova tr�i�ta na koja će ući na osnovu predlo�enog projekta ili drugih projekata čija je realizacija u toku)
9. Rukovodstvo: (navesti sa�ete biografske podatke svih ključnih
rukovodilaca uključujući direktora, direktora prodaje/marketinga i rukovodioca računovodstva, odnosno, ime i prezime, godine starosti, godine provedene na sada�njoj funkciji, godine provedene u preduzeću, godine sta�a u konkretnoj delatnosti i drugo odgovarajuće iskustvo; navesti ključne rukovodioce koje preduzeće namerava da zaposli u okviru predlo�enog projekta ili drugih projekata čiju realizaciju predla�e korisnik kredita)
(U prilogu biznis plana, korisnici kredita treba
da dostave organizacionu strukturu, iz koje se mo�e videti nivo odgovornosti svakog člana rukovodećeg tima)
10. Zaposleni: (navesti ukupan broj zaposlenih pre i posle
realizacije projekta, sa podelom na rukovodioce, administrativno osoblje, kvalifikovane i nekvalifikovane radnike)
78
C. PODACI O FINANSIRANJU PROJEKTA 1. Vrednost projekta (navesti sve precizne tro�kove projekta i način na koji će se
finansirati, tabelarno i tekstualno)
EUR / u hiljadama dinara
TRO�KOVI
SOPSTVENIIZVORI
KREDIT EAR / EIB
KREDIT BANKE
OSTALI IZVORI UKUPNO
Gradjevinski objekti
Ma�ine
Transport
Carina
Osiguranje
Tro�kovi instalacije
Tro�kovi pu�tanja u rad
Obuka
Naknade za profesionalne usluge
Obrtni kapital
Ostali tro�kovi (navesti)
UKUPNO
% ukupnih tro�kova
Tekstualni deo treba da sadr�i sledeće podatke:
a) Informacija o tome da li su neki od tro�kova već ostvareni i kada. b) Ukoliko se resursi obezbedjuju i u drugim oblicima, osim gotovine, u
tekstualnom delu treba konkretno navesti podatke o vrsti i prirodi resursa koji se koriste, kao i precizno opisati način na koji je njihova vrednost procenjena za potrebe kalkulacije. Ukoliko će se takva uče�ća u investiciji obezbediti u kasnijim fazama, treba navesti odgovarajuću planiranu vremensku dinamiku.
79
c) Detaljna informacija o tome kako će se koristiti sredstva kredita koje finansiraju EAR/EIB, odnosno, poslovna banka � na primer, nabavka ma�ina, od koga se nabavlja, uslovi plaćanja itd. i, naročito, rokove plaćanja. Dokumentovani dokazi, na primer, fakture i ugovori treba da budu stavljeni na uvid, kao obrazlo�enje iznosa koji dospevaju za plaćanje ili su direktno vezani za projekat.
d) U koloni koja se odnosi na uče�će u tro�kovima projekta, »Ostali izvori«, treba
konkretno navesti izvore takvog uče�ća i naknadu plaćenu na ime tog uče�ća. Ukoliko se radi o uče�ću u obliku kredita, treba konkretno navesti uslove otplate, kamatnu stopu i dato obezbedjenje. Takodje treba navesti rokove u kojima su ova sredstva raspolo�iva.
2. Alternativni isporučioci Sve nabavke na konkurentnom tr�i�tu treba da budu obrazlo�ene. Treba da budu navedeni proizvodi konkurentnih isporučilaca i njihove cene, kao i razlozi za izbor konkretnih isporučilaca � na primer, ni�e cene, bolji ili već poznat kvalitet proizvoda, kraći rokovi isporuke itd. Treba navesti ranija iskustva sa predlo�enim isporučiocima, bilo korisnika kredita ili drugih kupaca. D. INFORMACIJE O POSTOJEĆOJ PROIZVODNJI 1. Postojeće proizvodne linije
a) Navesti detalje svih značajnih postojećih proizvodnih linija i njihovo uče�će u sada�njoj prodaji. Treba navesti sve proizvodne linije koje u ukupnoj prodaji pojedinačno učestvuju sa vi�e od 10%.
b) Navesti kod kojih proizvoda prodaja raste, a kod kojih opada � kvantifikovati
povećanja / smanjenja u poslednje tri godine i navesti razloge. c) Navesti proizvode koji su najprofitabilniji, u apsolutnom iznosu i po visini
mar�e. d) Navesti prednosti / nedostatke korisnika kredita u odnosu na konkurenciju, a u
pogledu: • tro�kova izrade proizvoda • proizvodnih objekata i opreme • kvaliteta proizvoda
2. Postojeći izvori nabavke sirovina a) Navesti izvore i tro�kove osnovnih sirovina i komponenti.
80
b) Navesti glavne dobavljače osnovnih sirovina. Ukoliko nabavke obuhvataju veći broj dobavljača, dobavljače treba podeliti u grupe, na primer, individualni poljoprivredni proizvodjači sa domaćeg tr�i�ta.
c) Navesti prednosti / nedostatke korisnika kredita u odnosu na konkurenciju, a u
pogledu nabavke sirovina. d) Koje su moguće opasnosti vezane za izvore i/ili cene sirovina, na primer, lo�a
�etva u slučaju preduzeća u oblasti prehrambenih proizvoda. e) Navesti detaljne podatke o svim značajnim ugovorima vezanim za nabavku
sirovina, naročito, ugovorima o dugoročnom snabdevanju. f) Navesti tro�kove transporta ukoliko su oni značajni u odnosu na ukupne
tro�kove isporuke sirovina. 3. Rashodi poslovanja Navesti prednosti / nedostatke korisnika kredita u odnosu na konkurenciju, a u pogledu saobraćajnica i komunikacija, snabdevanja energijom, obezbedjenja radne snage, tro�kova socijalne za�tite itd.
Da li su prisutne moguće opasnosti vezane za isporuku sirovina ili formiranje cena u pogledu nekog od navedenih aspekata? E. PREDLO�ENE PROIZVODNE LINIJE 1. Promene u postojećim proizvodnim linijama
a) Detaljno navesti i kvantifikovati promene u proizvodnim linijama koje su posledica realizacije projekta, u smislu: • uvodjenja novih proizvoda • kvaliteta postojećih proizvodnih linija • kapaciteta za proizvodnju novih / postojećih proizvoda • eventualnih postojećih proizvodnih linija koje će biti obustavljene.
b) Navesti dodatne prednosti (i eventualne dodatne nedostatke) koje realizacija
projekta donosi korisniku kredita u odnosu na konkurenciju, a u pogledu proizvodnih objekata i opreme, odnosno, kvaliteta proizvoda.
c) Navesti predvidjenu profitabilnost novih proizvodnih linija (u apsolutnom
iznosu i po visini mar�e).
2. Promene u potrebama za sirovinama
a) Navesti promene vezane za sirovine u pogledu:
81
• povećanja potrebne količine postojećih sirovina i mogućnosti njihove nabavke, kao i u�teda / dodatnih tro�kova koji mogu biti posledica povećanih potreba za nabavkama;
• dodatnih sirovina za kojima eventualno postoje potrebe, mogućnosti njihove nabavke i cena;
b) Navesti podatke o svim značajnim ugovorima koje je korisnik kredita zaključio
ili predla�e da zaključi u vezi sa isporukama sirovina, a kao rezultat realizacije projekta.
3. Promene u rashodima poslovanja
a) Navesti eventualne promene u rashodima poslovanja koje nastaju kao posledica projekta ili u vezi sa njim.
b) Navesti podatke o eventaulnim dodatnim prednostima (ili nedostacima)
korisnika kredita u odnosu na konkurenciju, koji mogu biti posledica realizacije projekta u vezi sa rashodima poslovanja.
c) Navesti podatke o svim dugoročnim ugovorima ili obavezama koje je korisnik
kredita zaključio, odnosno, preuzeo ili predla�e da to učini, u pogledu transporta, snabdevanja energijom, radne snage, �to je posledica realizacije projekta ili je za nju vezano.
F. TR�I�TA 1. Postojeća tr�i�ta
a) Navesti postojeća geografska tr�i�ta na kojima je prisutan korisnik kredita. Domaće tr�i�te � navesti regione Srbije koje snabdeva. Strana tr�i�ta � navesti konkretne zemlje ili regione. Ukoliko snabdeva veći broj regiona, navesti procentualno uče�će svakog od njih u ukupnoj prodaji. Ukoliko je isporuka konkretnih proizvoda vezana za konkretne geografske oblasti, to takodje treba navesti.
b) Navesti tr�i�nu poziciju u svakom od geografskih tr�i�ta korisnika kredita.
Koliko je njegovo uče�će na svakom od tih tr�i�ta ? Navesti ko se smatra najvećim konkurentima, uz sa�etu analizu njihovih kvaliteta i mana u poredjenju sa korisnikom kredita.
c) Ko su krajnji korisnici svake pojedinačne proizvodne linije u svakom od
geografskih tr�i�ta? Ukoliko ne postoji veliki broj krajnjih korisnika, treba ih navesti. Ukoliko postoji veliki broj krajnjih korisnika, treba ih podeliti po vrstama / dru�tveno-ekonomskim grupama.
82
d) Ukoliko se proizvodi ne prodaju krajnjim korisnicima, kome se prodaju � trgovcima na veliko, trgovcima na malo, distributerima. Navesti ukupan broj kupaca koji se redovno snabdevaju. Navesti imena najvećih kupaca, odnosno, svih kupaca koji pojedinačno učestvuju sa vi�e od 10% u ukupnoj prodaji.
e) Navesti standardne ugovorne uslove u oblasti prodaje. Da li se radi o
jednokratnim ili dugoročnim ugovorima � ako su u pitanju dugoročni, navesti rokove. Navesti podatke i prilo�iti kopije svih najznačajnijih ugovora ili, ukoliko ih ima mnogo, prilo�iti kopije standardnih ugovora.
f) Navesti kako se formiraju cene � prema potra�nji, u odnosu na cene
konkurencije, u odnosu na tro�kove proizvodnje. Da li se za cene smatra da su na istom nivou kao cene konkurencije, ili su vi�e, ili ni�e?
g) Navesti za kojim proizvodima i na kojim tr�i�tima postoji potra�nja koja nije
zadovoljena, kao i razloge za procenu da postoji potra�nja koja nije zadovoljena.
2. Predlo�ena tr�i�ta
a) Kakva su istra�ivanja tr�i�ta obavljena u pogledu novih / unapredjenih proizvodnih linija? Koje su ključne konstatacije? Ukoliko je obavljeno istra�ivanje tr�i�ta ili postoji izve�taj o tome, prilo�iti kopiju.
b) Navesti sva nova geografska tr�i�ta koja se predla�u za isporuku proizvoda,
kao posledica predlo�enog projekta ili drugih projekata čija je realizacija u toku ili se razmatra. Navesti i kvantifikovati povećano uče�će na tr�i�tu koje korisnik kredita namerava da ostvari na konkretnim tr�i�tima, kao i sva nova tr�i�ta koje predla�e da snabdeva na osnovu realizacije predlo�enog projekta i uče�će na tr�i�tu koje je postavio kao ciljnu vrednost.
c) Navesti ko su ciljni krajnji korisnici novih proizvodnih linija i eventualni
dodatni krajnji korisnici za postojeće, ali po kvalitetu unapredjene proizvode. d) Navesti kome bi trebalo da se prodaju proizvodi novih/unapredjenih
proizvodnih linija � trgovcima na veliko, trgovcima na malo, distributerima. Navesti sve velike ugovore u oblasti prodaje koji se potpisani ili su u fazi pregovora, a odnose se na ove proizvodne linije, sa imenom kupca, rokom i ukupnom vredno�ću ugovora, uz prilo�ene kopije.
e) Navesti kako će se formirati predlo�ene cene novih/unapredjenih proizvoda.
f) Dati sa�etu analizu najvećih konkurenata, njihovih kvaliteta i mana u poredjenju
sa korisnikom kredita.
83
G. FINANSIJSKI POLO�AJ Finansiijski izve�taji za prethodne tri poslovne godine, koji su potvrdjeni od strane revizora, kao i finansijski izve�taji rukovodstva preduzeća za period od kraja prethodne poslovne godine, treba da budu prilo�eni uz biznis plan. 1. Bilans stanja Navesti podatke o osnovnim pozicijama koje čine bilans stanja, odnosno: Osnovna sredstva: Gradjevinski objekti Navesti lokaciju i ukupnu povr�inu gradjevinskih objekata (u
m²), ukupnu povr�inu iskori�ćenog zemlji�ta, vrstu i karakter gradjevinskih objekata, na primer � jednospratni/vi�espratni, sada�nju namenu, na primer � kancelarije, radionica, magacin itd. Navesti eventualne prednosti/nedostatke koji karakteri�u gradjevinske objekte i njihovu lokaciju, na primer � snabdevanje energijom / vodom, veza sa magistralnim putevima / �elezničkim saobraćajnicama / izvorima sirovina.
Ma�ine Navesti vrstu, starost i stanje osnovnih ma�ina. Navesti kako
će kasnije tehnolo�ke promene uticati na produktivnost ma�ina.
Motorna vozila Navesti veličinu, starost i tip vozila u voznom parku.
Navesti eventualne planirane zamene osnovnih sredstava i vrednost svih osnovnih sredstava na slobodnom tr�i�tu.
Obrtna sredstva: Gotovina Navesti valutu svih novčanih sredstava. Gde su deponovana i
pod kojim uslovima. Potra�ivanja Dati pregled svih potra�ivanja, od kupaca u redovnom
poslovanju i ostalih potra�ivanja, naročito svih pojedinačno velikih iznosa. Dati strukturu potra�ivania, odnosno, broj du�nika sa prosečnim iznosom dospelog potra�ivanja. Navesti podatke o iznosima potra�ivanja kod kojih je prekoračen rok dospeća i koji se smatraju nenaplativim.
Zalihe Dati podelu na sirovine, proizvodnju u toku i gotove
proizvode. Navesti zalihe za koje se u ovom trenutku smatra da nisu utr�ive.
Obaveze: Obaveze po kreditima banaka Navesti sve podatke o svim kreditima banaka � dospeli iznosi,
kada su krediti uzeti i za koje namene, kamatne stope, planove otplate.
84
Obaveze prema dobavljačima Dati predgled svih obaveza prema dobavljačima, naročito velikih pojedinačnih iznosa. Navesti podatke o iznosima obaveza kod kojih je prekoračen rok dospeća.
Ostale obaveze Dati pregled svih ostalih obaveza, naročito velikih
pojedinačnih iznosa. Navesti podatke o iznosima obaveza kod kojih je prekoračen rok dospeća.
Napomena: Sve eventualne promene u bilo kojoj od navedenih pozicija,
posle izrade poslednjih finansijskih izve�taja, takodje treba navesti.
2. Rezultati poslovanja
a) Dati komentar o rezultatima poslovanja u ranijim periodima, a naročito u prethodnoj godini. Dati komentar o kretanjima prodaje, visini nabavne cene i profitne mar�e. Navesti podatke o razlozima koji su doveli do takvih kretanja i promena.
b) Dati komentar o rezultatima poslovanja od datuma izrade poslednjih
finansijskih izve�taja, a naročito eventualnim promenama u kretanjima prodaje, visini nabavne cene i njihovim uticajima na profitne mar�e.
Napomena: Ovaj deo treba da objedini i rezirmira ranije date podatke o postojećoj proizvodnji i tr�i�tima.
H. PROJEKCIJE 1. Uz biznis plan treba da budu prilo�ene detaljne projekcije bilansa uspeha i bilansa
tokova gotovine za predvidjeni period do početka realizacije projekta i za period predlo�enog finansiranja. Ove projekcije mogu se bazirati na »najverovatnijoj« ili »nepovoljnijoj« varijanti i trebalo bi, u idealnom slučaju, da budu u formatu datom u Prilogu 10.
2. Projekcije treba da budu date na nivou preduzeća, kao celine i, ukoliko je to moguće,
posebno na nivou projekta, a najmanje za period u kome se tra�i predlo�eno kreditiranje.
»Najverovatnija« varijanta projekcija treba da se izradi na osnovu onoga �to rukovodstvo preduzeća objektivno smatra najverovatnijim rezultatom realizacije projekta. »Najnepovoljnija« varijanta projekcija treba da se izradi na osnova onoga �to rukovodstvo preduzeća smatra manje povoljnim rezultatima, ali ipak dovoljno dobrim da se realizacija projekta isplati.
85
Sve projekcije zasnivaju se na nizu pretpostavki rukovodstva preduzeća. Ove pretpostavke, u »najverovatnijoj« varijanti i u »najnepovoljnijoj« varijanti, treba da budu jasno navedene. Pretpostavke moraju da se primene na sve promenljive vrednosti koje utuču na rezultate poslovanja preduzeća i mogu da obuhvate sledeće:
• Prodor na nova tr�i�ta • Ostvareno procentualno uče�će na tr�i�tima proizvoda i geografskim tr�i�tima • Promene u tr�i�noj potra�nji • Zaključene ugovore o prodaji robe i nabavci sirovina/komponenti uključujući
dogovorene cene • Aktivnosti konkurencije • Promene u raspolo�ivosti i cenama sirovina i komponenti • Promene u rashodima poslovanja • Nivo zaliha • Tro�kove investicionih ulaganja • Uslove plaćanja u prodaji / u nabavci sirovina / komponenti / rashoda poslovanja • Devizni kurs / kamatne stope • Vremenske rokove vezane za bilo koji od navedenih elemenata
Precizni razlozi moraju biti navedeni u slučaju promena u: a) nivou i rastu / padu prodaje b) profitnim mar�ama ukoliko se uporede vrednosti u prethodnim periodima i projektovane vrednosti, kao i ukoliko te vrednosti variraju tokom perioda obuhvaćenih projekcijama. I OSTALI ASPEKTI Navesti sve druge aspekte koje biste �eleli da banka uzme u obzir prilikom razmatranja zahteva za kredit.
86
TABELE PRILOG 10 BILANS STANJA NAZIV PREDUZEĆA: VALUTA:
Datum:
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
1 Obrtna sredstva 2 Gotovina 3 Potra�ivanja 4 Zalihe: 5 Sirovine 6 Proizvodnja u toku 7 Gotovi proizvodi 8 Ostalo (navesti) 9 UKUPNO
10 Osnovna sredstva 11 Zemlji�te i gradjevinski
objekti
12 Oprema i ma�ine 13 Alat i inventar 14 Vozila 15 Ostalo (navesti) 16 UKUPNO
17 Kratkoročne obaveze 18 Kratkoročni krediti 19 Primljeni avansi 20 Obaveze 21 Porezi (navesti) 22 Ostalo (navesti) 23 UKUPNO
24 Dugoročni krediti 25 Ostalo (navesti) 26 UKUPNO
27 Kapital 28 UKUPNO
29 Stopa ukupne likvidnosti (9 / 23)
30 Stopa likvidnosti bez zaliha ((2 + 3) / 23)
31 Stopa ukupne zadu�enosti ((18 + 24) / 27)
32 Stopa zadu�enosti prema bankama (26 / 27)
87
BILANS USPEHA NAZIV PREDUZEĆA: VALUTA:
Datum:
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
xx/x/200x
1 Prihodi od prodaje 2 3 Direktni tro�kovi 4 Plate u proizvodnji 5 Sirovine 6 Komponente 7 Energija 8 Gorivo 9 Transport 10 Amortizacija 11 Ostalo (navesti) 12 Dobitak iz redovnog
poslovanja/bruto dobitak
13 Plate 14 Administracija 15 Prodaja i marketing 16 Kamate 17 18 Ostalo (navesti) 19 20 Dobitak pre vanrednih stavki 21 Vanredne stavke 22 23 Dobitak / gubitak,
prodaja osnovnih sredstava
24 Tro�kovi promene oblika organizovanja
25 26 Dobitak pre poreza 27 Porez 28 Dopitak posle poreza 29 30 Prinos na kapital 31 32 Bruto rezultat (12/1) 33 Rezultat pre poreza (26/1) 34 Rezultat posle poreza (28/1)
88
BILANS TOKOVA GOTOVINE NAZIV PREDUZEĆA: VALUTA: Mesec 1 200x Mesec 2 200x Mesec 3 200x Mesec 4 200x Mesec 5 200x Mesec 6 200x UKUPNO
Plam Prognoza Ostvareno Plam Prognoza Ostvareno Plam Prognoza Ostvareno Plam Prognoza Ostvareno Plam Prognoza Ostvareno Plam Prognoza Ostvareno Ostvareno 1 POČETNO STANJE 2 PRILIVI 3 Prodaja: 4 Gotovi proizvodi 5 Rezervni delovi 6 Osnovna sredstva 7 Ostalo (navesti) 8 UKUPNO 9 ODLIVI 10 Direktni: 11 Plate u proizvodnji 12 Sirovine 13 Komponente 14 Gorivo 15 Energija 16 Ostalo (navesti) 17 MEDJUZBIR 18 Indirektni: 19 Plate 20 Administracija 21 Prodaja i marketing 22 Ostalo (navesti) 23 Investiciona ulaganja 24 Porezi (navesti) 25 MEDJUZBIR 26 Kamate 27 Otplata kredita 28 UKUPNO 29 Kretanje gotovine (8 - 28) 30 Pokriće kredita (kvartalno) ((8 - 25) / (26 + 27)) 31 ZAKLJUČNO STANJE (1 + (8 - 28))
89
FORMAT INFORMACIJE O USLOVIMA KREDITA PRILOG 11 Zahtev za odobrenje sledećeg novog kredita: DATUM: 20�.. ODELJENJE: (naziv Odeljenja) KORISNIK KREDITA: (navesti pun naziv korisnika kredita) GARANT/I: (navesti pun naziv svakog garanta) DELATNOST: (navesti sve delatnosti u kojima su korisnik kredita/
garanti značajno anga�ovani) PRAVNI STATUS: (navesti pravni status korisnika kredita / garanta) PODACI O KLIJENTU U (ako ne postoje, navesti podatke o sada�njim odnosima PRETHODNIM PERIODIMA: sa bankom) TRA�ENI LIMIT KREDITA: (navesti maksimalni tra�eni iznos kredita) ROK: (navesti najdu�i rok u kome se tra�i kredit) PLAN OTPLATE: (navesti datume i iznose za sve otplate) VRSTA KREDITA: (na primer, dugoročni kredit iz sredstava EIB, ali sa
rizikom koji snosi ��..banka) NAMENA: (navesti namenu za koju se tra�i kredit) KAMATNA STOPA: (navesti baznu kamatnu stopu, na primer, LIBOR, sa
mar�om i dinamikom plaćanja) NAKNADE: (navesti sve naknade po kreditu � vrstu naknade, iznos
i rok plaćanja) OBEZBEDJENJE: (navesti vrstu hipoteke koja se uzima i kratak opis
imovine na kojoj se hipoteka uspostavlja, vrednost imovine i osnov izvr�ene procene)
ODLO�NI USLOVI: na primer: 1. kopije svih osnivačkih akata korisnika kredita 2. kopije svih predvidjenih dozvola i saglasnosti za realizaciju projekta PREUZETE OBAVEZE: na primer: 1. namensko kori�ćenje sredstava kredita za finansiranje odobrenog projekta
90
2. realizacija projekta u skladu sa standardima EIB, uključujući uslove vezane za �ivotnu sredinu 3. va�eće sve neophodne dozvole, saglasnosti itd. za realizaciju projekta 4. odnos kredita i bilansne sume (uključujući samo materijalna sredstva) iznosiće najvi�e 70:30 5. preduzeće neće menjati oblik organizovanja, niti pokrenuti postupak likvidacije 6. preduzeće neće preuzimati ulogu garanta 7. dostava mesečnih izve�taja o projektu 8. dostava mesečnih finansijskih izve�taja 9. neće biti promena u vlasničkoj strukturi koje se odnose na vi�e od 10% uplaćenog kapitala 10. preduzeće neće isplaćivati dividendu MATERIJALNA POVREDA na primer: OBAVEZA: 1. prekoračenje roka dospeća u plaćanju bilo kog iznosa glavnice ili kamate 2. postupanje u suprotnosti sa preuzetim obavezama 3. konstatacija da je bilo koji od podataka datih od strane korisnika kredita netačan 4. stopa zadu�enosti veća od 70:30 5. pad vrednosti obezbedjenja ispod nivoa od 120% 6. nenamensko kori�ćenje sredstava kredita 7. likvidacija, nesolventnost, stečaj, imenovanje prinudnog upravnika PREPORUKA: Predla�e se odobrenje kredita pod gore navedinm
uslovima. ��......................................................... ....................................................................... Potpis � referent klijenata Potpis � direktor Filjale / direktor Odeljenja PRIMEDBE .................................................................................. Potpis � Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom Kredit je odobren u skladu sa gore navedenim uslovima. ................................................................................. Potpis � Kreditni odbor
91
FORMAT PROCENE KREDITA PRILOG 12 A. REZIME Ovaj deo namenjen je vi�im rukovodiocima i ostalima koji mo�da nisu neposredno upoznati sa pojedinostima kredita i treba da sadr�i pregled najznačajnijih činjenica vezanih za kredit. Ovaj deo ne treba da budi du�i od dve strane. Treba da sadr�i sledeće informacije:
• najmanje dva opravdana razloga zbog kojih bi banka trebalo da odobri kredit; • ko je korisnik kredita (i eventualno predlo�eni garant); kakav je njihov pravni status;
kojim se delatnostima bave; kakva im je pozicija na tr�i�tu. • koji su iznosi, osnovni uslovi i svrha predlo�enog finansiranja; • kratak osvrt na bilans stanja i dobit koju je korisnik kredita (kao i eventualno
predlo�eni garant) ostvario u prethodnim periodima; • kratak osvrt na projekcije i osnovne pretpostavke na kojima se zasnivaju; • mi�ljenje o rukovodstvu i njihovoj sposobnosti da uspe�no realizuju projekat; • predlo�eno obezbedjenje kredita i njegova procenjena tr�i�na vrednost; adekvatnost
obezbedjenja u odnosu na kredit; • izvori otplate kredita � najmanje dva, na primer, prilivi gotovine iz redovnog
poslovanja i realizacija obezbedjenja; • najznačajniji rizici i faktori koji ih neutrali�u.
B. PROFIL / OP�TE INFORMACIJE Ovaj deo treba da sadr�i kompletne op�te informacije o korisniku kredita i eventualnim garantima, uz sledeće podatke:
• kada su osnovani i kada su privatizovani; • kakav im je pravni status, na primer, d.o.o.; • koliko akcionara ima svaki od njih � dati podatke o svim većim akcionarima; • kojom se delatno�ću bave i kakva im je pozicija u tim delatnostima; • koje su konkretni kvaliteti / mane / mogućnosti / opasnosti vezane za korisnika kredita
/ garante � samo ukratko. Ovi aspekti detaljnije će se obraditi u drugom delu procene kredita;
• da li korisnik kredita / garanti imaju zavisna preduzeća; na koji način ta preduzeća utiču na njihovo poslovanje i, naročito, na predlo�eni projekat; ukoliko su efekti zavisnih preduzeća značajni, njihovi finansijski izve�taji treba da budu iskazani konsolidovano u tabelama i procena kredita treba da obuhvati analizu rezultata zavisnih preduzeća.
92
C. PROJEKAT / PREDLOG Ovaj deo treba da sadr�i kompletne informacije o projektu za koji se tra�i finansiranje i mora da obuhvati sledeće podatke:
• za �ta će se tačno koristiti sredstva kredita � ukoliko je potrebno, ove podatke treba tabelarno prikazati;
• za�to je doneta odluka koja znači opredeljenje za ovu opciju; • kakve su alternative razmatrane i za�to su odbačene; • kakve prednosti ostvaruje korisnik kredita realizacijom projekta, na primer, ulazak na
nova tr�i�ta, povećano uče�će na tr�i�tu, smanjenje tro�kova itd.
D. ANALIZA DELATNOSTI
Ova deo treba da sadr�i analizu delatnosti kojima se bave korisnik kredita / garanti, kao i poziciju svakog od njih u konkretnim delatnostima.
• da li delatnost do�ivljava ekspanziju / stabilna je / ima silazno kretanje; orijenti�ite se na budućnost; kakva je perspektiva ovih delatnosti;
• da li se radi o delatnostima koje karakteri�u kretanja u ciklusima; na kojoj tački ciklusa se trenutno nalaze; kako je na njih uticao period recesije � tranzicije;
• da li je potra�nja/snabdevanje sirovinama sezonskog karaktera ili ravnomerno rasporedjeno tokom cele godine;
• da li je proizvodnja namenjena izvozu ili potro�nji na domaćem tr�i�tu; koja će nova tr�i�ta moći da snabdeva korisnik kredita zahvaljujući predlo�enom projektu;
• ko su drugi isporučioci prisutni na tr�i�tu (konkurencija); da li tr�i�tem vlada mali broj isporučilaca ili je tr�i�rte podeljeno;
• zavr�ite analizom o kvalitetima / manama / mogućnostima / opasnostima vezanim za korisnika kredita u okviru konkretne delatnosti i o tome kako će na njih najverovatnije uticati realizacija predlo�enog projekta.
E. FINANSIJSKA ANALIZA 1. Računovodstvene politike U ovom delu navode se računovodstvene politike primenjene u proteklim periodima i
podatak o tome da li je za finansijske izve�taje uradjena revizija. Treba navesti ime revizora i eventualne rezerve izra�ene u izve�taju revizora. Takodje treba navesti sve eventualne nepravilnosti u računovodstvenim izve�tajima i njihove razloge.
2. Rezultati poslovanja Ovaj deo treba da sadr�i kompletnu analizu rezultata poslovanja korisnika kredita /
garanta u prethodnim periodima. Analiza svakog segmenta poslovanja treba da počne zaključkom posle koga slede činjenice na osnovu kojih je konkretan zaključak izveden, na primer:
93
Mada u poslednje tri godine prodaja ostvaruje nominalni rast od 10% godi�nje, ovo je posledica inflacije i prikriva činjenicu da je obim proizvodnje na istom nivou.
Ili:
Dobit iz poslovanja bele�i pad u poslednje 3 godine zbog povećane konkurencije stranih proizvodjača koji primenjuju savremenije tehnike u proizvodnji. Prodaja: Treba navesti kretanja prodaje, sa podacima o
novčanim iznosima i obimu, uz analizu osnovnih razloga za takva kretanja. Za�to je do�lo do porasta (pada) prodaje?
Tro�kovi: Koji su najznačajniji tro�kovi koje korisnik kredita /
garanti treba da pokriju? Kakav je odnos fiksnih i varijabilnih tro�kova? Kako se kretao odnos povećanih/smanjenih tro�kova i prodaje u prethodnim periodima? Kakvi su dokazi da se tro�kovi uspe�no kontroli�u?
Ostali prihodi / rashodi: Koje je ostale prihode / rashode ostvario korisnik
kredita/garant, osim onih po osnovu proizvodnje i prodaje osnovnog asortimana proizvoda, na primer, prihode od zakupa, prihode od prodaje osnovnih sredstava, tro�kove promene oblika organizovanja? Da li je moguće da se to ponovi i u narednim godinama?
Profitna mar�a: Navesti nivo profitnih mar�i koje su ostvarene u
prethodnim periodima u odnosu na prodaju i anga�ovani kapital. Kako su se kretale? Da li se povećavaju ili smanjuju? Navedite osnovne razloge za takva kretanja.
Pokriće za servisiranje Navedite nivo pokrića za servisiranje duga/kamata koji duga/kamata: je ostvaren u proteklim periodima, kao i odgovarajuća
kretanja. Da li se nivo pobolj�ava ili pogor�ava? Navedite razloge za takva kretanja.
3. Bilans stanja Neophodno je analizirati sve elemente bilansa stanja i ukazati na odgovarajuća kretanja.
Obrtna sredstva: odnosno, gotovina i druga aktiva koju je moguće pretvoriti u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.
Gotovina: Da li korisnik kredita/garanti raspola�u značajnim
iznosom gotovine (ili gotovinskih ekvivalenata, kao �to su akcije/obveznice kotirane na berzi)? Ako je tako, koji su njihovi izvori i, �to je jo� va�nije, kako tu gotovinu planira da koristi u poslovanju?
94
Potra�ivanja (kupci i drugo): U kakvom je odnosu nivo potra�ivanja u poredjenju sa visinom i uslovima prodaje izra�ene brojem dana u ciklusu prodaje? Da li potra�ivanja čini veliki broj manjih du�nika ili su koncentrisana na veće pojedinačne du�nike? Da li se potra�ivanja redovno naplaćuju ili postoje značajni iznosi kod kojih je prekoračen rok dospeća? Kakvi su dosada�nji podaci o spornim i nenaplativim potra�ivanjima?
Zalihe: Od čega se sastoje zalihe � sirovina, proizvodnje u
toku, gotovih proizvoda? Da li su zalihe utr�ive ili ih čine zastareli artikli, odnosno, oni koje je nemoguće prodati? U kojoj je meri nivo zaliha visok u odnosu na godi�nje tro�kove proizvodnje? Da li je moguće prepoznati odredjene trendove, na primer, stvaranje zaliha gotovih proizvoda?
Kratkoročne obaveze: odnosno, obaveze koje se moraju izmiriti u roku od 12
meseci od datuma bilansa stanja. Krediti banaka: Kakve jo� kredite imaju korisnik kredita / garanti? Za
koje namene su odobreni? Kakva obezbedjenja su data za te kredite? Kada dospevaju za otplatu? Da li se glavnica uredno otplaćuje i kamata redovno plaća?
Obaveze (dobavljači i drugo): Koji je odnos iznosa obaveza prema godi�njim
tro�kovima proizvodnje i uslovima nabavke? Da li se obaveze prema dobavljačima sastoje iz velikog broja stavki ili postoji samo nekoliko velikih dobavljača? Da li se sve obaveze prema dobavljačima uredno izmiruju ili postoje one kod kojih je prekoračen rok dospeća?
Porezi: Kojim porezima podle�u korisnik kredita / garanti?
Kada dospevaju za plaćanje?
Procena kredita takodje treba da sadr�i komentar o stopi ukupne likvidnosti � odnosu obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza i stopi likvidnosti bez zaliha � odnosu likvidnih sredstava (gotovina i gotovinski ekvivalenti plus potra�ivanja) prema kratkoročnim obavezama.
95
Dugoročna aktiva: Osnovna sredstva: �ta čini osnovna sredstva � zemlji�te i gradjevinski
objekti, ma�ine, motorna vozila i kakva je njihova struktura po ovim kategorijama? Kolika je starost i kakvo je stanje osnovnih sredstava? Kako se odredjuje njihova bilansna vrednost? Koje se stope amortizacije primenjuju? Koji indeksi? Kakve su mogućnosti njihove utr�ivosti u slučaju prodaje u sada�njim tr�i�nim uslovima? Ko bi bili potencijalni kupci? Kakve bi se cene mogle postići? Koje bi se cene mogle očekivati u uslovima prinudne prodaje? Kakva se kretanja ovih cena mogu očekivati u budućnosti? Kakve su potrebe za zamenom osnovnih sredstava tokom perioda kredita? (Napomena: sredstva koje banka uzima kao obezbedjenje kredita detaljnije se analiziraju u »Proceni obezbedjenja kredita«).
Ostala dugoročna aktiva: na primer, plasmani u zavisna preduzeća, dugoročni
krediti itd. � navedite podatke o svim pozicijama aktive ove vrste ukoliko su značajne za korisnika kredita / garante. Od čega se sastoje? Kako se odredjuje njihova bilansna vrednost? Kakve su mogućnosti njihove utr�ivosti u slučaju prodaje u sada�njim tr�i�nim uslovima? Ko bi bili potencijalni kupci? Kakve bi se cene mogle postići? Koje bi se cene mogle očekivati u uslovima prinudne prodaje? Kakva se kretanja ovih cena na tr�i�tu mogu očekivati u budućnosti?
Dugoročna pasiva: Dugoročne obaveze: Koje su dugoročne obaveze korisnika kredita / garanta
sa rokom du�im od godinu dana? Kada dospevaju za otplatu? Da li je po njima dato obezbedjenje i, ako jeste, o kakvom se obezbedjenju radi?
Neto bilansna suma / Pozitivna razlika izmedju bilansnih sredstava i obaveza ukupni kapital: predstavlja vrednost kapitala koji su akcionari ulo�ili u
firmu. Dajte komentar u vezi sa ovim iznosom i objasnite od čega se sastoji. Objasnite kako bi se na ukupni kapital kojim raspola�u akcionari odrazilo bilansno iskazivanje pozicija aktive po tr�i�nim vrednostima. Dajte komentar odnosa ukupnog kapitala i ukupne pasive, kao i načina na koji se predlo�eni kredit odra�ava na ovaj odnos.
96
Potencijalne obaveze / Dajte komentar svih stavki koje utiču na finansijski polo�aj Vanbilansna evidencija: korisnika kredita / garanta, a nisu bilansno iskazane,
na primer, date garancije, preuzete obaveze po osnovu investicionih ulaganja i objasnite njihov potencijalni uticaj na bilans stanja.
Sezonske oscilacije: Na kraju, treba dati komentar o sezonskim uticajima
na bilans stanja, kada se radi o delatnostima kao �to je prehrambena industrija, kod koje se nabavka sirovina i/ili prodaja eventualno koncentri�e na konkretne sezonske periode. Navedite kada je, u odnosu na sezonu, izradjen bilans stanja.
Procena kredita takodje treba da sadr�i komentar o stopi zadu�enosti prema bankama (krediti u odnosu na ukupni kapital) i stopi ukupne zadu�enosti (ukupne obaveze u odnosu na ukupni kapital), kao i o trendovima u kretanju ovih pokazatelja. Procena kredita treba da obuhvati i sadr�i komentar o tome kako bi se bilansno iskazivanje osnovnih sredstava po tr�i�noj vrednosti odrazilo na ove pokazatelje.
4. Tokovi gotovine Obratite pa�nju: KAMATA SE PLAĆA I KREDITI OTPLAĆUJU ISKLJUČIVO KORI�ĆENJEM GOTOVINE, A NE IZ OSTVARENE DOBITI.
• Dajte komentar o sposobnostima korisnika kredita / garanta da svojim poslovanjem
obezbede gotovinu. • Da li tokovi gotovine po osnovu poslovnih aktivnosti bele�e povećanje / smanjenje i
koji su razlozi za to? • Kojim su pritiscima izlo�eni tokovi gotovine, na primer, povećane potrebe za obrtnim
kapitalom, investiciona ulaganja, porezi, dividende? 5. Procena projekcija vezanih za kupce
• Dajte komentar u vezi sa projekcijama prodaje, tro�kova i profitnih mar�i, kako u slučaju »najverovatnijih« i »najnepovoljnijih« projekcija i navedite pretpostavke na kojima se te projekcije zasnivaju. Navedite za�to se te pretpostavke smatraju realnim.
• Uporedite projektovani nivo prodaje, tro�kova i profitnih mar�i sa ostvarenim vrednostima u prethodnim periodima i obrazlo�ite razlike.
F. RUKOVODSTVO
• Dajte osnovne podatke profesionalne biografije svakog od članova vi�eg rukovodstva korisnika kredita / garanta uključujući direktora, direktora proizvodnje/pogona, rukovodioca računovodstva i direktora prodaje / marketinga.
• Navedite na koji način njihovo iskustvo / sposobnosti utiču na buduće uspe�no funkcionisanje preduzeća i, naročito, predlo�enog projekta.
97
• Navedite da li postoji ustanovljen sistem zamene postojećeg rukovodstva u slučaju da oni vi�e nisu sposobni za odgovarajuću funkciju ili se penzioni�u.
• Zavr�ite konstatacijom o tome da li se tim rukovodstva smatra adekvatnim i uka�ite na sve eventualno uočene nedostatke.
G. OBEZBEDJENJE Precizno rezimirajte podatke o ponudjenom obezbedjenju uključujući zemlji�te, gradjevinske objekte, ma�ine, motorna vozila itd., na sledeći način: Zemlji�te i gradjevinski objekti:: Navedite osnov kori�ćenja, lokaciju i povr�inu
zemlji�ta, veličinu i starost gradjevinskih objekata, moguće alternativne načine kori�ćenja, mogućnosti utr�ivosti, mi�ljenje o vrednosti na otvorenom tr�i�tu i u uslovima prinudne prodaje.
Ma�ine: Navedite vrstu i starost najznačajnijih ma�ina, moguće
alternativne načine kori�ćenja, mogućnosti utr�ivosti, mi�ljenje o vrednosti na otvorenom tr�i�tu i u uslovima prinudne prodaje.
Motorna vozila: Navedite broj, tip i prosečnu starost svih motornih
vozila, mogućnosti utr�ivosti, mi�ljenje o vrednosti na otvorenom tr�i�tu i u uslovima prinudne prodaje.
H. OSNOVNI RIZICI Obratite pa�nju: NE POSTOJI KREDIT BEZ RIZIKA. SVAKI KREDIT PODRAZUMEVA ODREDJENI RIZIK. Ovaj deo treba da sadr�i rizike koji su konstatovani u vezi sa predlo�enim kreditom i faktore koji ih neutrali�u na način da ti rizici postaju prihvatljivi. Na primer: RIZIK: Ka�njenje u isporuci opreme i/ili tehnički problemi
zbog kojih kasni potpuna implementacija proizvodnje. FAKTORI Isporučilac opreme poznat je po tačnosti u isporukama NEUTRALISANJA RIZIKA: i efikasnosti u instaliranju opreme; 50% kupovne cene
ma�ina plaća se po pu�tanju opreme u rad. Ugovor predvidja penale po osnovu ka�njenja u isporuci / pu�tanju u rad.
RIZIK: Povećanje tro�kova sirovina. FAKTORI Korisnik kredita zaključio je dugoročne ugovore o nabavci NEUTRALISANJA RIZIKA: sirovina po fiksnim cenama i biće manje ugro�en
mogućim problemima u snabdevanju sirovinama nego �to je to slučaj sa konkurencijom.
98
I. IZVORI OTPLATE KREDITA Po svim kreditima treba da postoje najmanje dva izvora otplate. Prvi je obično: Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti: Ponovo navedite podatak o tokovima gotove iz
poslovnih aktivnosti / pokriću servisiranja duga, u »najverovatnijoj« i »najnepovoljnijoj« varijanti.
Poslednji je uvek: Realizacija obezbedjenja:: Ponovo navedite pokazatelje o pokriću po osnovu
vrednosti obezbedjenja na slobodnom tr�i�tu i u uslovima prinudne prodaje.
Ukoliko postoje jo� neki potencijalni izvori otplate, na primer, priliv dodatnog kapitala od strane akcionara, treba ih navesti. J. PREPORUKA Zaključak treba da sadr�i konkretnu preporuku uključujući osnovne razloge na koje se ta preporuka oslanja, na primer: »Preporuka je da kredit bude odobren po predlo�enim uslovima, s obzirom na impresivan rast koji je korisnik kredita ostvario u te�kim tr�i�nim uslovima, konzervativne pretpostavke na kojima se zasnivaju projekcije i izuzetno povoljne tokove gotovine evidentirane u proteklim periodima.« ��......................................................... ....................................................................... Potpis � referent klijenata Potpis � direktor Filjale / direktor Odeljenja PRIMEDBE .................................................................................. Potpis � Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom ................................................................................. Potpis � Kreditni odbor
99
UGOVOR O KREDITU PRILOG 13
UGOVOR O KREDITU br. .................
IZMEDJU
(NAZIV BANKE) I
(NAZIV KORISNIKA KREDITA) Dana ........................... (datum), (naziv banke), u daljem tekstu »banka«, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Statutom banke i (naziv korisnika kredita), u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Statutom korisnika kredita, sporazumeli su se da banka omogući kori�ćenje kredita (kredit), a da korisnik kredita uzme kredit pod dole predvidjenim uslovima. 1. IZNOS Maksimalni iznos kredita je: na primer, EUR 1.000.000 (jedan milion evra) 2. SVRHA Sredstva kredita koristiće se isključivo u svrhu: na primer, kupovine tekstilnih ma�ina koje su bli�e opisane u prilogu. 3. OTPLATA Otplata kredita vr�i se u sledećim rokovima: na primer, 30. juna 2005. EUR 250.000 na primer, 31. decembra 2005. EUR 250.000 na primer, 30. juna 2006. EUR 250.000 na primer, 31. decembra 2006. EUR 250.000 4. KAMATA
i) Kamata se plaća na neotplaćeni deo kredita po stopi od:
na primer: (x) % godi�nje iznad 90-dnevne ili 180-dnevne EURIBOR stope
100
ii) Kamata se obračunava na bazi godine od 365 / 360 dana i plaća poslednjeg dana kamatnog perioda.
iii) Ukoliko bilo koji iznos glavnice dospeo u korist banke od strane korisnika
kredita, shodno uslovima ovog Ugovora, nije plaćen u roku dospeća predvidjenom pod tačkom 3, banka ima pravo da korisniku kredita obračuna kamatu na sve neplaćene iznose počev od datuma dospeća do datuma izvr�enog plaćanja po stopi od (x) % godi�nje iznad EURIBOR stope.
iv) Ukoliko bilo koji iznos kamate ili naknada dospeo u korist banke od strane
korisnika kredita nije plaćen u roku dospeća, banka ima pravo da korisniku kredita obračuna kamatu na sve neplaćene iznose počev od datuma dospeća do datuma izvr�enog plaćanja po stopi od (x) % godi�nje iznad EURIBOR stope.
5. OBEZBEDJENJE Obezbedjenje kredita je hipoteka na imovini korisnika kredita koja je po formi i su�tini
zadovoljavajuća za banku i bli�e je opisana u prilogu. 6. GARANCIJA Garanciju po kreditu, koja je po formi i su�tini zadovoljavajuća za banku, daje: ............................................ 7. NAKNADE Korisnik kredita plaća banci sledeće naknade:
i) prilikom potpisivanja Ugovora o kreditu, iznos od EUR/dinara.................... . ii) u slučaju otplate pre roka bilo kog iznosa predvidjenog pod tačkom 3, iznos od
(x)% [otplaćene glavnice] [neotplaćene glavnice kredita posle izvr�ene otplate pre roka].
iii) prilikom konačne otplate kredita, iznos od EUR/dinara...................
8. POVLAČENJE SREDSTAVA i) Korisnik kredita ima mogućnost povlačenja sredstava bilo kog dana kada su banke u
Beogradu otvorene za obavljanje poslova, pre ���������. i ukoliko je korisnik kredita prethodno ispunio odlo�ne uslove predvidjene tačkom 9 i ukoliko je banka primila obave�tenje o povlačenju sredstava, u formi koja je data u prilogu, najmanje (x) radnih dana pre predlo�enog datuma povlačenja, sa naznačenim datumom i tačnim iznosom sredstava koja će se povući, tačnom namenom kori�ćenja sredstava i instrukcijama o računu na koji se sredstva prenose i načinu plaćanja.
101
ii) Banka zadr�ava pravo da, na osnovu svoje diskrecione odluke, izvr�i plaćanje povučenih sredstava po ovom Ugovoru o kreditu direktno u korist dobavljača koji isporučuju robu i usluge korisniku kredita, a u svrhe predvidjene pod tačkom 2.
9. ODLO�NI USLOVI Korisnik kredita mo�e izvr�iti povlačenje sredstava kredita po�to banci budu
dostavljena sledeća dokumenta koja su po formi i su�tini zadovoljavajučća za banku: i) primerak Ugovora o kreditu potpisan od strane propisno ovla�ćenih lica
korisnika kredita; ii) kopije zakonom predvidjenih osnivačkih akata korisnika kredita uključujući
Statut i Ugovor o osnivanju; iii) Ugovor o obezbedjenju kredita u pogledu imovine predvidene tačkom 5; iv) izvr�enu procenu vrednosti predmeta obezbedjenja dostavljenu banci od strane
procenitelja koji su za banku prihvatljivi, sa naznačenim iznosom vrednosti sredstva obezbedjenja od najmanje �����������.. i osnovom izvr�ene procene;
v) polisu osiguranja izdatu od strane osiguravajućeg dru�tva iz koje se vidi da je
imovina korisnika kredita o njegovom tro�ku osigurana protiv rizika i u iznosima prihvatljivim za banku. Polisa treba da sadr�i vinkulaciju u korist banke u slučaju isplate naknade �tete;
vi) potvrdu potpisanu od strane predsednika Nadzornog odbora korisnika kredita u
kojoj se navodi da je zadu�ivanje po ovom Ugovoru o kreditu u skladu sa odgovarajućim korporativnim ovla�ćenjima i da neće imati za posledicu ograničenje ovla�ćenja vezanih za zadu�ivanje ili prekoračenje ovih ovla�ćenja od strane direktora, niti će po tom osnovu bilo koji drugi kredit biti progla�en dospelim za plaćanje;
vii) kopije svih odluka, ovla�ćenja, saglasnosti, re�enja, dozvola, izuzeća, prijava i
registracija koje su neophodne u pogledu potpisivanja, sprovodjenja, pravosna�nosti i izvr�nosti ovog Ugovora, obezbedjenja kredita, garancije ili realizacije projekta za koji se kredit odobrava;
viii) garanciju predvidjenu pod tačkom 6; ix) kopije zakonom predvidjenih osnivačkih akata garanta uključujući Statut i
Ugovor o osnivanju; x) potvrdu potpisanu od strane predsednika garanta u kojoj se navodi da je
davanje garancije u skladu sa odgovarajućim korporativnim ovla�ćenjima. Sva dokumenta zvanično se overavaju kao tačni i verodostojni primerci.
102
10. TRO�KOVI Korisnik kredita će banci odmah po zahtevu nadoknaditi sve tro�kove kojima je banka
izlo�ena po osnovu kredita, uključujući sudske tro�kove i tro�kove procene vrednosti. 11. OSIGURANJE Korisnik kredita će osigurati svoju imovinu, uključujući sredstvo obezbedjenja, kod
osiguravajućeg dru�tva prihvatljivog za banku od rizika i na iznose koje banka povremeno odredjuje, plaćati sve premije i druge dospele iznose na osnovu kojih će pomenuto osiguranje biti kontinuirano obezbedjeno i va�eće tokom perioda kredita, a banci će dostavljati dokaze o plaćenim iznosima. Polisa će sadr�ati vinkulaciju u korist banke u slučaju isplate naknade �tete.
12. NAKNADNA PROCENA VREDNOSTI Banka u svakom trenutku tokom perioda kredita raspola�e pravom da pribavi dodatne
procene vrednosti imovine korisnika kredita. Tro�kove ove procene snosi korisnik kredita.
13. JEMSTVO Korisnik kredita jemči da je, na dan potpisivanja Ugovora o kreditu i na dan svakog
povlačenja sredstava, ovaj Ugovor za njega biti pravno obavezujući u skladu sa predvidjenim uslovima, zaključen u skladu sa ovla�ćenjima kojima korisnik kredita raspola�e i na osnovu valjano datih ovla�ćenja, te da nije u suprotnosti ni sa jednim va�ećim zakonom ili dokumentom u kome je korisnik kredita ugovorna strana, kao i da su pribavljene sve dozvole i saglasnosti koje obezbedjuju kontinuiranu punova�nost i izvr�nost ovog Ugovora.
14. PREUZETE OBAVEZE Korisnik kredita se prema banci obavezuje:
i) da će sredstva kredita koristiti isključivo za svrhe predvidjene tačkom 2; ii) da će [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod njegovom
kontrolom] voditi poslovne knjige i pripremati sve finansijske izve�taje, koji su predvidjeni da budu dostavljeni shodno ovom Ugovoru, u skladu sa op�te prihvaćenim računovodstvenim načelima i praksom u Srbiji dosledno primenjenim tokom trajanja ovog Ugovora, kao i da će ovla�ćenim licima banke omogućiti uvid u poslovne knjige [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod njegovom kontrolom] u svakom trenutku, u razumnim vremenskim terminima;
103
iii) da će banci dostavljati [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod njegovom kontrolom] u roku od (x) dana od kraja svakog kalendarskog meseca [kvartala] kopiju mesečnih [kvartalnih] finansijskih izve�taja, uključujući bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova gotovine, kao i projekcije za preostali period kredita;
iv) da će banci dostavljati [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica
pod njegovom kontrolom] u roku od (x) dana od kraja svake poslovne godine godi�nje finansijske izve�taje sa izve�tajem revizora;
v) da će banci dostaviti [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] sve druge finansijske podatke koje banka, u razumnim granicama, povremeno zatra�i;
vi) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] prodavati, prenositi, ustupati ili davati u zakup imovinu, u celosti ili njen značajan deo, osim u redovnom toku poslovanja;
vii) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] uspostaviti hipoteku niti omogućiti bilo koju vrstu obezbedjenja po osnovu nepokretne imovine i sredstava, osim obezbedjenja koje je uspostavljeno shodno ovom Ugovoru o kreditu;
viii) da neće doći do materijalno značajnih promena u zakonom predvidjenim
aktima korisnika kredita; ix) da neće doći do materijalno značajnih promena u vlasničkoj strukturi vezanoj
za akcionarski kapital korisnika kredita; x) da neće doći do materijalno značajnih promena u pogledu karaktera poslovanja
korisnika kredita [pri čemu će obezbediti da do takvih promena ne dodje ni kod drugih pravnih lica pod njegovom kontrolom];
xi) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] ulaziti u druge aran�mane u svrhu novčanog zadu�ivanja ili davanja garancija bez prethodne pisane saglasnosti banke;
xii) da neće dozvoliti da izmirivanje materijalnih i drugih obaveza iz ovog Ugovora
bude manje značajno od bilo kojih ostalih materijalnih i drugih obaveza prema drugim zajmodavcima;
xiii) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] zaključivati ugovore o investicionim ulaganjima bez prethodne pisane saglasnosti banke;
104
xiv) da će voditi računa o tome da sve odluke, ovla�ćenja, saglasnosti, re�enja, dozvole, izuzeća, prijave i registracije neophodne u pogledu potpisivanja, sprovodjenja, pravosna�nosti i izvr�nosti ovog Ugovora, obezbedjenja kredita, garancije ili realizacije projekta za koji se kredit odobrava, budu u celosti punova�ne tokom perioda kredita;
xv) da neće isplaćivati dividende [u iznosu većem od (x) po osnovu bilo koje
poslovne godine] bez prethodne pisane saglasnosti banke. 15. PREUZETE OBAVEZE FINANSIJSKOG KARAKTERA
i) U tački 15, sledeći termini imaju dole navedena značenja:
Obrtna sredstva podrazumevaju zbir gotovine, utr�ivih plasmana u vidu akcija, obveznica i drugih monetarnih instrumenata, plus potra�ivanja čija se naplata očekuje u roku od godinu dana od datuma bilansa stanja, plus zalihe koje se dr�e u redovnom toku poslovanja i predvidjene su za prodaju u roku od godinu dana od datuma bilansa stanja;
Kratkoročne obaveze: podrazumevaju obaveze koje u redovnom toku
poslovanja dospevaju u roku od godinu dana od datuma bilansa stanja;
Likvidna sredstva: podrazumeva zbir gotovine, utr�ivih plasmana u vidu
akcija, obveznica i drugih monetarnih instrumenata, plus potra�ivanja čija se naplata očekuje u roku od godinu dana od datuma bilansa stanja;
Stopa ukupne podrazumeva odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih likvidnosti: obaveza; Stopa likvidnosti podrazumeva odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih bez zaliha: obaveza korisnika kredita; Neto prihod: podrazumeva zbir svih prihoda iz svih izvora umanjen
za zbir svih rashoda uključujući administrativne rashode, poreze i plaćanja po osnovu poreza, ali isključujući tro�kove amortizacije, ostale bezgotovinske tro�kove poslovanja i druge tro�kove po osnovu dugovanja;
Obaveze po osnovu podrazumevaju ukupan iznos svih neotplaćenih obaveza kreditiranja: po osnovu kreditiranja; Ukupan kapital: podrazumeva ukupan iznos uplaćenog kapitala,
nerasporedjene dobiti i rezervi koje nisu izdvojene za posebne svrhe;
105
Pokazatelj pokrića podrazumeva odnos neto prihoda prema zbiru svih iznosa za servisiranje duga: predvidjenih za otplatu, plaćanje kamate i drugih
tro�kova na ime svih otvorenih obaveza po osnovu kreditiranja, uključujući i kredit kojije je predmet ovog Ugovora o kreditu;
Stopa zadu�enosti u podrazumeva odnos obaveza po osnovu kreditiranja prema odnosu na ukupan ukupnom kapitalu. kapital:
ii) Korisnik kredita se u odnosu na banku obavezuje da će obezbediti:
a) da će njegova stopa zadu�enosti u odnosu na ukupan kapital [stopa zadu�enosti u odnosu na ukupan kapital korisnika kredita i drugih pravnih lica koja on kontroli�e na konsolidovanim osnovama] iznositi najvi�e (x) prema 1;
b) da će njegov pokazatelj pokrića za servisiranje duga
[pokazatelj pokrića za servisiranje duga korisnika kredita i drugih pravnih lica koja on kontroli�e na konsolidovanim osnovama] iznositi najmanje (x) prema 1;
c) da će njegova stopa ukupne likvidnosti [stopa ukupne
likvidnosti korisnika kredita i drugih pravnih lica koja on kontroli�e na konsolidovanim osnovama] iznositi najmanje (x) prema 1;
d) da će njegova stopa likvidnosti bez zaliha [stopa
likvidnosti bez zaliha korisnika kredita i drugih pravnih lica koja on kontroli�e na konsolidovanim osnovama] iznositi najmanje (x) prema 1.
16. SLUČAJEVI MATERIJALNE POVREDE OBAVEZA U slučaju:
i) da korisnik kredita ne izvr�i plaćanje bilo kog iznosa iz ovog Ugovora o kreditu u roku dospeća ili ne izvr�ava bilo koju od ostalih obaveza iz ovog Ugovora o kreditu ili iz Ugovora o obezbedjenju kredita; ili
ii) da se neki od iznosa koji duguje korisnik kredita [ili bilo koje drugo pravno
lice pod kontrolom korisnika kredita] proglasi dospelim pre roka dospeća, po�to je do�lo do materijalne povrede obaveza, ili nije plaćen u roku dospeća; ili
iii) da bilo koje od obezbedjenja datih od strane korisika kredita vi�e nije izvr�no i
punova�no; ili
106
iv) da je bilo koja od izjava, potvrda ili jemstava datih od strane korisnika kredita u skladu ili u vezi sa ovim Ugovorom o kreditu ili Ugovorom o obezbedjenju u bilo kom pogledu netačno ili se poka�e da je netačno; ili
v) da korisnik kredita [ili bilo koje drugo pravno lice pod njegovom kontrolom]
prestane ili postoji mogućnost da će prestati da posluje, ili postane nesolventan ili nesposoban da izmiruje svoje obaveze u roku dospeća, ili je njegova imovina, u celosti ili delimično, zaplenjena od strane korisnika hipoteke ili je u odnosu na tu imovinu imenovan stačajni ili prinudni upravnik; ili
vi) da u finansijskom polo�aju korisnika kredita [ili bilo kog drugog pravnog lica
pod njegovom kontrolom] u bilo kom trenutku nastupi promena koja se, po proceni banke, mo�e nepovoljno odraziti na njegovu sposobnost da izvr�ava obaveze iz ovog Ugovora o kreditu; ili
vii) da nastupi bilo koji od slučajeva materijalne povrede obaveza iz tačke 16 (i) �
16 (vi) u pogledu garanta [ili bilo kog drugog pravnog lica pod njegovom kontrolom] u odnosu na njegove obaveze po osnovu garancije; ili
viii) da banka dobije procenu vrednosti obezbedjenja, shodno uslovima tačke 12,
koja ukazuje na to da vrednost sredstva obezbedjenja na slobodnom tr�i�tu iznosi manje od (x); ili
[ix) da garancija vi�e nije punova�na i izvr�na; ili] x) da za banku postane nezakonito da i dalje omogućava kori�ćenje kredita,
odnosno, za korisnika kredita postane nezakonito da izvr�ava bilo koju od svojih obaveza iz ovog Ugovora o kreditu; ili
[xi) da banka vi�e ne raspola�e sredstvima koje obezbedjuje Evropska agencija za
rekonstrukciju / Evropska investiciona banka u svrhu finansiranja ovog kredita ili je do�lo do značajnih izmena u uslovima]
u svakom od navedenih slučajeva, odmah prestaje svaka mogućnost kori�ćenja kredita
i banka, na osnovu pisanog obave�tenja dostavljenog korisniku, mo�e kredit proglasiti dospelim i plativim, u celosti ili delimično, zajedno sa obračunatom kamatom i svim drugim dospelim iznosima, te se povući iz svojih obaveza predvidjenih ovim Ugovorom, posle čega te obaveze prestaju.
17. OTPLATA PRE ROKA
i) Korisnik kredita poslednjeg dana bilo kog kamatnog perioda mo�e izvr�iti otplatu kredita pre roka, u celosti ili delimično, pod uslovom da deo kredita otplaćen pre roka iznosi najmanje (na primer, EUR 100.000) i da banka o tome primi pisano obave�tenje najmanje 10 radnih dana unapred, sa naznačenim iznosom i datumom predlo�ene otplate pre roka i pod uslovom da je banci plaćena naknada predvidjena pod tačkom 7 (ii).
(ii) Sredstva, koja su otplaćena pre roka po ovom Ugovoru, korisnik kredita
kasnije ne mo�e ponovo koristiti kao kredit.
107
iii) Svi iznosi otplaćeni pre roka po ovom Ugovoru smatraće se iznosima kojima se u celosti ili delimično pokriva poslednja otplata glavnice u skladu sa tačkom 3.
18. STUPANJE NA SNAGU I ROK UGOVORA Ovaj Ugovor o kreditu stupa na snagu na dan potpisivanja od strane predstavnika
banke i korisnika kredita, a va�i sve dok korisnik kredita u celosti ne otplati svoje dugovanje po ovom Ugovoru o kreditu.
19. OBAVE�TENJA
Sva obave�tenja koja se dostavljaju shodno ovom Ugovoru biće u pisanom obliku i lično uručena ili poslata po�tom ili faksom na sledeće adrese:
(upisati nazive, adrese i brojeve faksa banke i korisnika kredita) 20. NADLE�NO PRAVO I SUDSKA NADLE�NOST
Ovaj Ugovor o kreditu podle�e i tumači se shodno zakonima Srbije. Eventualni sporovi, koje ugovorne strane ne mogu re�iti sporazumno, re�avaju se pred sudom.
21. RAZNO
i) Činjenica da banka nije ostvarila neko od svojih prava ili da kasni u ostvarivanju nekog od svojih prava iz ovog Ugovora ili iz dokumenata vezanih za obezbedjenje ne podrazumeva odricanje tog ili bilo kog drugog prava, niti je nepotpuno ili delimično ostvarivanje pomenutog prava sprečava da ostvari bilo koje drugo ili buduće pravo ove vrste.
ii) Svi dodaci uz ovaj Ugovor čine njegov sastavni deo ukoliko su u pisanom
obliku i potpisani od ovla�ćenih predstavnika ugovornih strana. iii) Sve dopune, izmene, poni�tenja ili produ�enja ovog Ugovora moraju biti u
pisanom obliku i potpisana od ovla�ćenih predstavnika ugovornih strana
..................................................................... .................................................................... U ime i za račun: U ime i za račun: (naziv i sedi�te banke) (naziv i sedi�te korisnika kredita)
108
FORMAT GARANCIJE PRILOG 14 (garancija koju jedno preduzeće daje na ime izvr�enja obaveza drugog preduzeća)
Dana...........................................(datum), ��������, (banka), u skladu sa svojim Statutom i Ugovorom o osnivanju i ........................................................ (garant), u skladu sa svojim Statutom i Ugovorom o osnivanju, sporazumeli su se u sledećem:
1. S obzirom na kredit koji banka odobrava ........................ (korisnik kredita) ili mu
omogućava kontinuirano kori�ćenje kredita [shodno uslovima Ugovoru o kreditu br. ........ od .....................], garant je saglasan da, u slučaju da korisnik kredita ne izvr�ava svoje obaveze prema banci, banci na [prvi zahtev] plati sve iznose dospele po osnovu neotplaćene glavnice [do iznosa od maksimum ...................... ] plus sve kamate, naknade i tro�kove.
2. Počev od datuma zahteva iz tačke 1. garant plaća kamatu u visini Euribor stope
uvećane za .......% godi�nje na neotplaćeni iznos do dana izmirenja obaveza garanta u celosti. Plaćanje kamate garanta ne oslobadja nijedne druge obaveze shodno uslovima ove garancije.
3. Ova garancija se ne smatra izmirenom na osnovu eventualne periodične isplate ili
[potpunog] ili delimičnog izmirenja obaveza garanta prema banci, već:
i) se koristi za pokriće svih iznosa koji povremeno predstavljaju preostali iznos dugovanja korisnika kredita prema banci;
ii) predstavlja trajnu garanciju osim ukoliko je garant povuče na osnovu svog pisanog obave�tenja dostavljenog najmanje tri kalendarska meseca unpared;
iii) se koristi za pokriće svih obaveza korisnika kredita prema banci, bilo da se radi
o stvarnim ili potencijalnim obavezama, odnosno, onim koje su plative odmah ili u kasnijim periodima.
4. Banka povremeno mo�e, bez saglasnosti garanta, pri čemu to ne utiče na materijalnu
odgovornost garanta: i) produ�iti, modifikovati, povećavati bilo koji od kredita odobrenih korisniku
kredita; ili ii) dozvoliti korisniku kredita prud�enje roka otplate; ili
iii) dogovoriti prebijanje ili poravnanje sa korisnikom kredita; ili iv) obnoviti, modifikovati, realizovati, povući teret ili odustati od realizacije bilo
kog obezbedjenja ili druge garancije, na način koji banka smatra prikladnim; ili
109
v) odlučiti da učini ustupak korisniku kredita, ili se opredeliti za bilo koju radnju ili nečinjenje ili propust čime bi garant, da ova odredba ne postoji, bio oslobodjen odgovornosti i obaveza po ovoj garanciji; ili
vi) izmeniti stopu kamata, provizija i bankarskih tro�kova koje plaća korisnik
kredita.
5. Na materijalnu odgovornost garanta po osnovu ove garancije ne utiče nijedna od sledećih mogućnosti: i) činjenica da korisnik kredita ne raspola�e ovla�ćenjima u odnosu na
zadu�ivanje ili ta ovla�ćenja ostvaruje na nepotpun, prekomeran ili neispravan način, niti bilo koja druga činjenica ili okolnost (bilo da su banka i/ili garant sa njom upoznati ili ne) na osnovu koje je neko od dugovanja ili materijalnih obaveza koje je preuzeo korisnik kredita ili za koje se podrazumeva da padaju na njegov teret ili na teret lica za koje se podrazumeva da nastupa u ime korisnika kredita, postalo ni�tavo ili nema pravno dejstvo u odnosu na korisnika kredita; u svakom od pomenutih slučajeva, garant je materijalno odgovoran prema banci kao glavni du�nik za isti iznos za koji bi garant bio materijalno odgovoran po osnovu garancije da je izmedju korisnika i banke uspostavljen odnos koji podrazumeva valjanu obavezu ili materijalnu odgovornost na ime zadu�ivanja sa punim pravnim dejstvom;
ii) činjenica da su bilo koje obezbedjenje ili garancija ili drugi dokument, sada ili
kasnije u posedu banke po osnovu zadu�ivanja korisnika kredita, neispravni, nepotpuni ili ni�tavi, ili činenjica da banka nije uzela obezbedjenje ili garanciju ili drugi dokument, bez obzira da li je uzimanje dodatnog obezbedjenja ili garancije ili drugog dokumenta formulisano kao namera ili dogovoreno ili ne.
6. Shodno uslovima ove garancije, garant se smatra osnovnim du�nikom i banka po ovoj
garanciji mo�e od garanta tra�iti da, na zahtev, plati sve iznose koji u tom trenutku dospevaju za plaćanje od strane korisnika kredita, bez obzira na to �to takav zahtev ne dostavlja korisnik kredita.
7. Sve dok postoje neizmirena dugovanja korisnika kredita i/ili u potpunosti nisu
izvr�ene sve njegove obaveze, banka raspola�e zalo�nim pravom na svim hartijama od vrednosti i drugom imovinom koja se vodi u banci na računu garanta, bilo po osnovu depo poslova ili po drugom osnovu, te ima pravo da realizuje pomenute hartije od vrednosti ili drugu imovinu kako bi time, u celosti ili delimično, izmirila obaveze garanta prema banci, a na osnovu ove garancije. Banka takodje raspola�e pravom da izvr�i prebijanje potra�nog salda na bilo kom računu garanta sa obavezama garanta prema banci po osnovu ove garancije.
8. Ova garancija daje se kao dodatna garancija i za nju ne predstavljaju smetnju:
i) bilo koje drugo obezbedjenje ili garancije koje su sada ili kasnije u posedu banke, a date su od strane drugog lica ili preduzeća ili korisnika kredita ili u ime korisnika kredita.
110
ii) bilo koje pravo na prebijanje ili zalo�no pravo kojim banka raspola�e na osnovu primene zakona.
9. Garant izjavljuje i jemči banci da je ova garancija za njega pravno obavezujuća u
skladu sa predvidjenim uslovima, da je data u skladu sa odgovarajućim ovla�ćenjima i da nije u suprotnosti ni sa jednim va�ećim zakonom ili dokumentom u kome je garant ugovorna strana, kao i da su pribavljene sve dozvole i saglasnosti koje obezbedjuju njenu kontinuiranu punova�nost i izvr�nost.
10. Garant se prema banci obavezuje:
i) da će [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod njegovom kontrolom] voditi poslovne knjige i pripremati sve finansijske izve�taje, koji su predvidjeni da budu dostavljeni shodno ovom Ugovoru, u skladu sa op�te prihvaćenim računovodstvenim načelima i praksom u Srbiji dosledno primenjenim tokom trajanja ovog Ugovora, kao i da će ovla�ćenim licima banke omogućiti uvid u poslovne knjige [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod njegovom kontrolom] u svakom trenutku, u razumnim vremenskim terminima;
ii) da će banci dostavljati [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica
pod njegovom kontrolom] u roku od (x) dana od kraja svakog kalendarskog meseca [kvartala] kopiju mesečnih [kvartalnih] finansijskih izve�taja, uključujući bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova gotovine, kao i projekcije za preostali period kredita;
iii) da će banci dostavljati [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica
pod njegovom kontrolom] u roku od (x) dana od kraja svake poslovne godine godi�nje finansijske izve�taje sa izve�tajem revizora;
iv) da će banci dostaviti [pri čemu će obezbediti da to čine i druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] sve druge finansijske podatke koje banka, u razumnim granicama, povremeno zatra�i;
v) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] prodavati, prenositi, ustupati ili davati u zakup imovinu, u celosti ili njen značajan deo, osim u redovnom toku poslovanja;
vi) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] uspostaviti niti omogućiti uspostavljanje hipoteke, zaloge, zalo�nog prava ili bilo koje vrste obezbedjenja po osnovu nepokretne imovine i sredstava, osim onog koje je uspostavljeno shodno ovoj garanciji;
vii) da neće doći do materijalno značajnih promena u zakonom predvidjenim
aktima garanta; viii) da neće doći do materijalno značajnih promena u vlasničkoj strukturi vezanoj
za akcionarski kapital garanta;
111
ix) da neće doći do materijalno značajnih promena u pogledu karaktera poslovanja garanta [pri čemu će obezbediti da do takvih promena ne dodje ni kod drugih pravnih lica pod njegovom kontrolom];
x) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] ulaziti u druge aran�mane u svrhu novčanog zadu�ivanja ili davanja garancija bez prethodne pisane saglasnosti banke;
xi) da neće dozvoliti da izmirivanje materijalnih i drugih obaveza iz ove garancije
bude manje značajno od bilo kojih ostalih materijalnih i drugih obaveza ; xii) da neće [pri čemu će obezbediti da to ne čine ni druga pravna lica pod
njegovom kontrolom] zaključivati ugovore o investicionim ulaganjima bez prethodne pisane saglasnosti banke;
xiii) da će voditi računa o tome da sve odluke, ovla�ćenja, saglasnosti, re�enja,
dozvole, izuzeća, prijave i registracije neophodne u pogledu sprovodjenja, pravosna�nosti i izvr�nosti ove garancije i obezbedjenja kredita budu u celosti punova�ne tokom perioda kredita.
11. Ova garancija je vlasni�tvo banke i banka je zadr�ava i po�to prestanu da postoje
obaveze vezane za nju. 12. Sva obave�tenja koja se dostavljaju u vezi za ovom garancijom biće u pisanom obliku
i lično uručena ili poslata po�tom ili faksom na sledeće adrese:
(upisati nazive, adrese i brojeve faksa banke i garanta) 13. Činjenica da banka nije ostvarila neko od svojih prava ili da kasni u ostvarivanju
nekog od svojih prava po osnovu ove garancije ili iz dokumenata vezanih za obezbedjenje ne podrazumeva odricanje tog ili bilo kog drugog prava, niti je nepotpuno ili delimično ostvarivanje pomenutog prava sprečava da ostvari bilo koje drugo ili buduće pravo ove vrste.
14. Ova garancija tumači se shodno zakonima Srbije. Eventualni sporovi, koje ugovorne
strane ne mogu re�iti sporazumno, re�avaju se pred arbitra�nim sudom. ..................................................................... .................................................................... U ime i za račun: U ime i za račun: (naziv i sedi�te banke) (naziv i sedi�te garanta)
112
PRILOG 15 UGOVOR O OBEZBEDJENJU KREDITA br. .................. Dana .................................... (datum), ��������� (naziv banke), (banka), u skladu sa svojim Statutom i Ugovorom o osnivanju i ..................................................... (korisnik kredita / garant), u skladu sa svojim Statutom i Ugovorom o osnivanju, sporazumeli su se u sledećem:
1. Korisnik kredita/garant obavezuju se da će na zahtev [shodno uslovima Ugovora o
kreditu / garanciji br. ................. od ......................., sa eventualnim izmenama i dopunama] platiti:
i) sve iznose koji su dospeli ili se duguju u ovom trenutku ili kasnije, po osnovu
glavnice, kamate i naknada; ii) sve tro�kove nastale za banku u vezi sa ovim Ugovorom o obezbedjenju,
uključujući njegovu izradu i izvr�enje, te u vezi sa iznosima čije je plaćanje predvidjeno ovim Ugovorom i u vezi sa datim garancijama i obezbedjenjem;
iii) kamatu na sve neplaćene iznose iz tačke 1 (i) i 1 (ii) u visini EURIBOR stope
uvećane za ........ % godi�nje od datuma zahteva do dana kada su sve obaveze izmirene u celosti.
2. Korisnik kredita / garant, kao vlasnik plodo�ivalac, ovim uspostavlja zalo�no pravo po
osnovu sudski overene hipoteke na imovini koja je bli�e opisana u prilogu ovog Ugovora.
Obuhvaćena imovina na kojoj se uspostavlja pomenuto zalo�no pravo, shodno ovoj tački 2, u daljem tekstu se naziva »imovina pod hipotekom«.
3. Korisnik kredita / garant ovim neopozivo ovla�ćuju banku ili njenog odgovarajuće
ovla�ćenog zastupnika da u bilo kom trenutku, po�to je banka uputila zahtev za otplatu shodno tački 1, zapleni, proda, dâ u zakup ili na drugi način raspola�e celokupnom imovinom pod hipotekom predvidjenom tačkom 2, ili njenim delom, ili da preduzima radnje koje smatra neophodnim u cilju povećanja vrednosti celokupne pomenute imovine ili njenog dela, pri čemu ni banka ni njen zastupnik nisu odgovorni za eventualne gubitke ili �tete korisnika kredita/garanta koje su na ovaj način prouzrokovane.
4. Korisnik kredita / garant takodje se prema banci obavezuje:
i) izjavom da je isključivi vlasnik imovine pod hipotekom i da nijedno drugo lice ne raspola�e finansijskim interesom niti pravno valjanim potra�ivanjem na teret imovine pod hipotekom;
113
ii) da će uredno u rokovima dospeća plaćati ili organizovati plaćanje svih zakupnina, poreza, taksi, da�bina i obaveza koje se plaćaju na dr�avnom, op�tinskom ili drugom nivou po osnovu imovine pod hipotekom;
iii) da će, na zahtev banke, banci isplatiti sve prihode ostvarene po osnovu imovine pod hipotekom ili da će obezbediti isplatu svih prihoda po osnovu imovine pod hipotekom direktno u korist banke u svrhu izmirenja ili delimičnog izmirenja obaveza korisnika kredita / garanta prema banci;
iv) da će imovinu pod hipotekom odr�avati u ispravnom stanju i blagovremeno
obezbedjivati radove u svrhu renoviranja; v) da će banku odmah obavestiti o svakom gubitku ili �teti nastaloj na imovini
pod hipotekom; vi) da će imovinu pod hipotekom osigurati kod osiguravajućeg dru�tva
prihvatljivog za banku o tro�ku korisnika kredita / garanta, od rizika i na iznose koje banka povremeno odredjuje, plaćati sve premije i druge dospele iznose na osnovu kojih će pomenuto osiguranje biti kontinuirano obezbedjeno i va�eće, te da će banci dostavljati dokaze o plaćenim iznosima. Polisa će sadr�ati vinkulaciju u korist banke u slučaju isplate naknade �tete;
vii) da će se sva sredstva primljena po osnovu bilo koje polise osiguranja koristiti u
svrhu nadoknade gubitka ili �tete na imovini pod hipotekom ili, na osnovu isključivog diskrecionog prava banke, u svrhu izmirenja iznosa koji se duguju banci;
viii) da neće uspostaviti hipoteku niti omogućiti bilo koju vrstu obezbedjenja po
osnovu imovine pod hipotekom ili bilo kojom drugom imovinom, osim onog koje je uspostavljeno shodno ovom Ugovoru o obezbedjenju;
ix) da će banci poveriti na čuvanje sva dokumenta o vlasni�tvu koja se odnose na
imovinu pod hipotekom; x) da će banci ili njenim ovla�ćenim predstavnicima omogućiti pristup imovini
pod hipotekom u svrhu pregleda ili inspekcije u svakom trenutku, u razumnim terminima;
xi) da ni na koji način neće otudjivati, ili ru�iti ili uklanjati bilo koji gradjevinski
objekat ili opremu, niti davati u zakup ili na kori�ćenje imovinu pod hipotekom ili njen deo bez prethodne pisane saglasnosti banke;
xii) da će voditi računa o tome da sve odluke, ovla�ćenja, saglasnosti, re�enja,
dozvole, izuzeća, prijave i registracije neophodne u pogledu potpisivanja, sprovodjenja, pravosna�nosti i izvr�nosti ovog Ugovora i imovine pod hipotekom budu u celosti punova�ne.
5. Banka u svakom trenutku raspola�e pravom da obezbedi naknadne procene vrednosti
imovine pod hipotekom. Tro�kove ovih procena snosi korisnik kredita / garant.
114
6. U slučaju da korisnik kredita / garant ne izvr�ava svoje obaveze iz ovog Ugovora o obezbedjenju ili u pogledu imovine pod hipotekom, banka raspola�e ovla�ćenjem, mada to ne podrazumeva njenu obavezu i apsolutnim diskrecionim pravom da preduzme sve radnje koja smatra neophodnim da koriguje ovako nastali propust, s tim da sve tro�kove koji su posledica pomenutih radnji snosi korisnik kredita / garant.
7. Sva obave�tenja koja se dostavljaju u vezi za ovim Ugovorom o obezbedjenju biće u
pisanom obliku i lično uručena ili poslata po�tom ili faksom na sledeće adrese:
(upisati nazive, adrese i brojeve faksa banke i korisnika kredita/garanta) 8. Činjenica da banka nije ostvarila neko od svojih prava ili da kasni u ostvarivanju
nekog od svojih prava iz ovog ugovora ne podrazumeva odricanje tog prava, niti je nepotpuno ili delimično ostvarivanje pomenutog prava sprečava da ostvari bilo koje drugo ili buduće pravo ove vrste.
9. Ova garancija podle�e i tumači se shodno zakonima Srbije. Eventualni sporovi, koje
ugovorne strane ne mogu re�iti sporazumno, re�avaju se pred sudom. 10. Svi dodaci ili prilozi uz ovaj Ugovor čine njegov sastavni deo ukoliko su u pisanom
obliku i potpisani od ovla�ćenih predstavnika ugovornih strana.
11. Ovaj Ugovor o obezbedjenju stupa na snagu na dan postpisivanja od strane predstvnika banke i korisnika kredita/garanta.
..................................................................... .................................................................... U ime i za račun: U ime i za račun: (naziv i sedi�te banke) (naziv i sedi�te korisnika kredita / garanta)
DODATAK O IMOVINI POD HIPOTEKOM UZ UGOVOR O OBEZBEDJENJU KREDITA BR.. .......... OD ................. Adresa / lokacija Opis Procena vrednosti
115
LISTA DOKUMENTACIJE PRILOG 16 Korisnik kredita............................................. Iznos kredita........................................... Odobrenje kredita br...................................... Datum..................................................... Dokument: Paraf referenta klijenata: na primer: 1. Statut i Ugovor o osnivanju ............................ 2. Odluka Upravnog odbora ............................ 3. Dozvole, saglasnosti (navesti) ............................ 4. Ugovori o zakupu ............................ 5. Procena vrednosti imovine ............................ 6. Ugovori o nabavci (navesti) ............................ 7. Ugovori o prodaji (navesti) ............................ 8. Ugovor o kreditu ............................ 9. Ugovor o obezbedjenju ............................ 10. Garancija(-je) ............................ 11. Ostala dokumenta (navesti) ............................ Potvrdjujemo da je gore navedena dokumentacija dostavljena, kompletna i uredna, kao i zvanično overena u slučajevima gde je to predvidjeno. Napomena: Ukoliko je po kreditu predvidjena garancija, slična lista dokumentacije treba da se formira i za garanta. Potpis........................................................ Potpis........................................................ Referent klijenata Direktor Odeljenja Potpis.......................................................... Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom
116
OVLA�ĆENJE ZA ISPLATU SREDSTAVA KREDITA PRILOG 17 Rukovodiocu računovodstva Od: ................................................. Odeljenja Sa datumom valute .......................... (datum isplate) zadu�iti račun kredita br. .......................... koji glasi na........................................ (naziv korisnika kredita) iznosom od .............................. (iznos povučenih sredstava slovima i brojevima) i isplatiti u korist: ........................................................... (naziv korisnika kredita) ........................................................... (broj računa) kod ........................................................... (naziv banke u čiju se korist vr�i isplata) ........................................................... ........................................................... (adresa filijale) Prilo�ena informacija o uslovima kredita za koju je data odgovarajuća saglasnost. Potvrdjujemo da je kreditna dokumentacija u na�em posedu, da je kompletna i punova�na, kao i da su ispunjeni svi odlo�ni uslovi. ................................................................ .............................................................. Referent klijenata Direktor Odeljenja / direktor Filijale .................................................................... Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom
117
PRILOG 18
FORMAT INFORMACIJE O REDOVNOJ ANALIZI KREDITA (Koristi se za redovnu analizu velikih i/ili slo�enih kredita odobrenih na period du�i od godinu dana.) FILIJALA / ODELJENJE ............................................................................................................. Naziv klijenta: ................................ Dozvoljeni limit: EUR/Dinara: ......... Broj računa: ................................ Neotplaćeni iznosi: Glavnica: EUR/Dinara: ......... Datum odobrenja : ................................ Neizmirena kamata: EUR/Dinara: ......... Datum dospeća: ................................ Kumulativni obračun: Da / Ne Sledeća redovna �ifra delatnosti: ........................ analiza: ................................ Klasifikacija kredita Sada�nja Predlo�ena NBS ........................ ........................ Rezervisanja Glavnica ........................ ........................ Kamata ........................ ........................ Predvidjena naplata Glavnica Kamata EUR/Dinara EUR/Dinara ........................ ........................ U prilogu: Prvobitno odobrenje kredita od: xx / xx / xx Prethodna informacija o redovnoj analizi kredita / plan korektivnih mera od: xx / xx / xx 1. USKLADJENOST SA KREDITNOM DOKUMENTACIJOM
Navedite da li je kreditna dokumentacija ispravna i potvrdite da korisnik kredita postupa u skladu sa njom. Sva eventualna odstupanja treba konkretno navesti, uz obja�njenje o razlozima zbog kojih kredit, na osnovu tog odstupanja, ipak nije potrebno klasifikovati u nepovoljniju kategoriju.
118
2. OBEZBEDJENJE Počnite sa kratkim podsećanjem na obezbedjenje kojim se raspola�e i navedite sada�nje
procene o tome u kojoj meri obezbedjenje pokriva neotplaćeni iznos kredita u ovom trenutku. U zaključku dajte obrazlo�enje sada�nje vrednosti predmeta obezbedjenja na slobodnom tr�i�tu / u uslovima prinudne (brze) prodaje, kao i razloge zbog kojih su u ovom pogledu nastupile eventualne promene od prvobitnog odobrenja kredita.
3. FINANSIJSKA ANALIZA Navedite datum poslednjih dostavljenih finansijskih podataka, kao i izvor tih podataka,
na primer, računovodstveni izve�taji sa revizijom, računovodstveni izve�taji rukovodstva preduzeća. Analizirajte finansijske podatke tako �to ćete početi konstatacijom o tome da li se finansijsko stanje korisnika kredita pobolj�alo ili pogor�alo. Ova konstatacija treba da se oslanja na analizu koja obuhvata sledeće elemente:
• rezultate poslovanja • bilans stanja • bilans tokova gotovine • projekcije klijenta
4. OSTALI ZNAČAJNI DOGADJAJI NASTALI OD ODOBRAVANJA KREDITA /
POSLEDNJE REDOVNE ANALIZE KREDITA Navedite sve bitne dogadjaje, negativne i pozitivne, do kojih je do�lo u periodu od
datuma odobravanja kredita ili od datuma poslednje informacije o redovnoj analizi kredita / plana korektivnih mera (prema odgovarajućem slučaju), uz analizu načina na koji je to uticalo na sposobnost korisnika kredita da otplaćuje i servisira kredit, na primer, sada�nja pozicija u redovnom poslovanju, promene u rukovodstvu, promene u uslovima vezanim za okru�enje/delatnost itd.
5. OSNOVNI RIZICI Ponovite osnovne rizike koji su konstatovani prilikom prvobitnog odobravanja kredita i
navedite sve eventualne dodatne osnovne rizike koji su postali očigledni u periodu otkada je kredit odobren, uključujući i faktore neutralisanja rizika, s obzirom na informacije kojima sada raspola�ete, na primer:
RIZIK: Ka�njenje u isporuci opreme i tehnički problemi zbog
kojih kasni potpuna implementacija proizvodnje. FAKTORI Oprema je isporučena u roku i sada funkcioni�e sa 70% NEUTRALISANJA RIZIKA: kapaciteta. Proizvodnja sa punim kapacitetom očekuje
se u roku od 2 meseca. RIZIK: Povećani tro�kovi sirovina.
119
FAKTORI Kontinuirane isporuke dobavljača, shodno dugoročnim NEUTRALISANJA RIZIKA: ugovorima, pokrivaju 70% potreba korisnika kredita.
Korisnik kredita mo�e da pokrije ostatak nabavkama na tr�i�tu po cenama koje su 5% ni�e od planiranih, čime pobolj�ava svoju mar�u.
6. IZVORI OTPLATE KREDITA Ponovo navedite izvore otplate koji su konstatovani prilikom odobravanja kredita, kao i
da li se ti izvori jo� uvek smatraju pouzdanim. Eventualne pozitivne ili negativne promene treba takodje navesti, zajedno sa kratkom procenom daljeg objektivnog kvaliteta izvora otplate, na primer:
Primarni izvor otplate: tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti: mada se slika
tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti korisnika kredita pogor�ala kao posledica smanjene bruto mar�e, pokriće za servisiranja duga, koje iznosi xx puta i dalje je zadovoljavajuće.
Sekundarni izvor otplate: realizacija obezbedjenja: tr�i�te za realizaciju
obezbedjenja nelikvidno je i prodaja imovine zahtevala bi vreme, medjutim, sa pokrićem po osnovu obezbedjenja koje je, na osnovu konzervativne procene, 3 puta veće, smatra se da je banka adekvatno obezbedjena.
�........................................................ ....................................................................... Potpis � referent klijenata Potpis � direktor Odeljenja / direktor Filijale PRIMEDBE ODELJENJA ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Eventualne primedbe Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba dodati, a naročito sve relevantne činjenice koje mo�da nisu konstatovane u gornjem tekstu. ................................................................................................. Potpis � direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom ....................................................... ........................................................... Potvrdjena saglasnost Potvrdjena saglasnost
120
PRILOG 19
Odluka o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve
banaka i drugih finansijskih organizacija
Odluka je objavljena u »Slu�benom glasniku RS«, br. 39/2003 od 11.4.2003.
1. Ovom odlukom utvrdjuju se kriterijumi za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki za banke i druge finansijske organizacije (u daljem tekstu: banka) prema stepenu naplativosti i visina posebne rezerve za obezbedjenje od potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama odredjenog stepena naplativosti. Pod potra�ivanjima koje se klasifikuju u smislu ove odluke podrazumevaju se bilansna aktiva iz tačke 2. i vanbilansne stavke iz tačke 3. te odluke. 2. Bilansnu aktivu banke koja se klasifikuje u smislu ove odluke čine:
- dospeli i nedospeli kratkoročni i dugoročni krediti, - kamate i naknade, - dugoročne i kratkoročne hartije od vrednosti i drugi plasmani namenjeni prodaji, - uče�će banke u kapitalu drugih pravnih lica, - sredstva stečena naplatom potra�ivanja - druga bilansna aktiva, osim bilansne aktive iz tačke 4. ove odluke.
3. Vanbilansne stavke banke koje se klasifikuju u smislu ove odluke čine:
- izdate plative i činidbene garancije, - avali i akcepti menica. - drugi oblici jemstva, - nepokriveni akreditivi, - neiskori�ćene preuzete obaveze, - druge vanbilansne stavke po kojima mo�e doći do plaćanja.
4. Bilansna aktiva i vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju u smislu ove odluke su:
- gotovina, zlato i ostali plemeniti metali, - osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja, - sredstva po vidjenju i sredstva oročena do sedam dana na računima banaka u
inostranstvu, - kratkoročne hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, - depoziti i druga potra�ivanja od Narodne banke Srbije, - potra�ivanja od Republike Srbije, - hartije od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica
Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD), - sredstva stečena naplatom potra�ivanja u toku godinu dana od dana sticanja, - obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne
Republike Jugoslavije po osnovu devizne �tednje gradjana (»Slu�beni list SRJ«, broj 36/2002),
- vanbilansne stavke po kojima ne mo�e doći do plaćanja.
121
5. Banka je du�na da sva potra�ivanja klasifikuje u sledeće kategorije:
1) u kategoriju A:
- potra�ivanja od du�nika kod koga se ne očekuju problemi u naplati i koji svoje obaveze izmiruje blagovremeno, a izuzetno s docnjom ne du�om od 30 dana;
2) kategoriju B:
- potra�ivanja od du�nika čiji su tokovi gotovine ocenjeni kao adekvatni sa aspekta izmirivanja obaveza, ali čije finansijsko stanje nije zadovoljavajuće usled odredjenih problema u poslovanju, s tim da ne ukazuje na znatnije pogor�anje u budućnosti,
- potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne du�om od 30 dana, a ponekad se docnjom ne du�om od 90 dana;
3) u kategoriju C:
- potra�ivanja od du�nika čiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa aspekta izmirivanja obaveza i kod koga ročna uskladjenost odredjenih elemenata aktive i pasive ne odgovara njegovoj delatnosti,
- potra�ivanja od du�nika čija struktura i visina kapitala ne odgovaraju njegovoj delatnosti,
- potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne du�om od 90 dana, a ponekad s docnjom ne du�om od 180 dana;
4) u kategoriju D:
- potra�ivanja od du�nika koji posluje s gubitkom, - potra�ivanja od nelikvidnog i nesolventnog du�nika, - potra�ivanja od du�nika protiv koga je pokrenut postupak prinudnog poravnavanja ili prethodni postupak za utvrdjivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka,
- potra�ivanja od banke u sanaciji, - potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne du�om od 180 dana, a ponekad s docnjom ne du�om od 360 dana, pod uslovom da se osnovano mo�e očekivati da će du�nik izmiriti bar deo obaveze;
5) u kategoriju E:
- potra�ivanja sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovom, - potra�ivanja od du�nika u stečaju ili kod koga se osnovano mo�e očekivati otvaranje postupka stečaja,
- potra�ivanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kategorije, - potra�ivanja od du�nika koji svoje obaveze često izmiruje s docnjom du�om od 360 dana,
- sredstva stečena naplatom potra�ivanja koja banka nije otudjila ili stavila u funkciju svog poslovanja u roku od jedne godine od datuma sticanja.
122
Izuzetno od stava 1 odredba pod 4. alineja prva, ove tačke, gubitak u poslovanju du�nika nije razlog za klasifikaciju potra�ivanja banke u kategoriju D ako je du�nik pravno lice koje svoje obaveze prema banci izmiruje blagovremeno ili sa docnjom ne du�om od 180 dana, a pri tom je osnovano ili privatizovano metodom tenderske privatizacije u poslednje tri godine od dana kada se vr�i klasifikacija ili se na dan kada se vr�i klasifikacija nalazi u postupku tenderske privatizacije, kao i ako ima gubitak u poslovanju, ali svoje obaveze izmiruje u roku ili sa docnjom ne du�om od 30 dana � s tim �to potra�ivanje prema tom du�niku ne mo�e biti klasifikovano u kategoriju A.
Pod tokovima gotovine u smislu ove odluke podrazumeva se razlika izmedju poslovnih prihoda i poslovnih rashoda uvećanih za tro�kove amortizacije i tro�kove rezervisanja, s jedne strane, i dospelih obaveza za plaćanje po svim osnovama, s druge strane, koje se odnose na posmatrani izve�tajni period.
Tokovi gotovine du�nika smatraju se adekvatnim sa aspekta izmirivanja obaveza prema banci pod sledećim uslovima:
- ako je du�nik iskazao pozitivnu razliku u smislu stava 3. ove tačke u poslednjem izve�tajnom periodu, ili
- ako iz analize ekonomičnosti projekta za koji se odobrava kredit (poslovni plan, projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha, projekcija tokova gotovine, ocena rentabinosti projekta, ocena perioda vraćanja ulaganja, analiza osetljivosti projekta na rizike) proizlazi da će du�nik iskazivati pozitivnu razliku u smislu stava 3. ove tačke dovoljnu za uredno izmirivanje obaveza prema banci. 6. Potra�ivanja klasifikovana u kategorije A i B iz tačke 5. ove odluke smatraju se dobrom aktivom, a potra�ivanja iz kategorije C, D i E iz te tačke � lo�om aktivom. 7. Sva potra�ivanja od jednog du�nika klasifikuju se u jednu kategoriju, odredjenu na osnovu potra�ivanja koje je, primenom kriterijuma iz tačke 5. ove odluke, najnepovoljnije klasifikovano.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, potra�ivanja sa sumnjivim i spornim pravnim osnovom ne odredjuju klasifikaciju ostalih potra�ivanja.
Sva potra�ivanja od du�nika povezanih imovinskim ili upravljačkim vezama klasifikuju se u
istu kategoriju, odredjenu na osnovu najnepovoljnije klasifikovanog potra�ivanja od tih du�nika. Pod du�nicima povezanim imovinom i upravljačkim vezama iz stava 3. ove tačke
podrazumevaju se:
1) dva ili vi�e fizičkih lica koja predstavljaju jedinstveni rizik za banku zbog toga �to direktno ili indirektno ostvaruju uzajamnu kontrolu;
2) dva ili vi�e fizičkih ili pravnih lica koja su medjusobno tako povezana da finansijske te�koće jednog lica utiču na mogućnost plaćanja drugih lica. 8. Docnja u naplati potra�ivanja računa se prema prvobitnom datumu dospeća.
Prenos potra�ivanja na drugog du�nika ne utiče na njegovu klasifikaciju po kriterijumu docnje u naplati.
Potra�ivanje kojim su du�niku neposredno ili posredno obezbedjena sredstva za izmirivanje
prethodno odobrenog potra�ivanja banke klasifikuje se prema prvobitnom datumu dospeća izmirenog potra�ivanja.
123
9. Izuzetno od tačke 8. ove odluke, odredbe te tačke ne primenjuju se pri prvom restrukturiranju, a na naredno restrukturiranje se primenjuju ako prethodno nije uspe�no sproveden program finansijske konsolidacije du�nika.
Restrukturiranim potra�ivanjem, u smislu ove odluke, smatra se novo potra�ivanje regulisano ugovorom ako su tim potra�ivanjem zamenjena sva bilansna potra�ivanja od du�nika zbog pogor�anja njegovog finansijskog stanja, bitno promenjeni uslovi pod kojima je to potra�ivanje odobreno i istovremeno usvojen adekvatan program finansijske konsolidacije tog du�nika.
Bitno promenjenim uslovima iz stava 2. ove tačke smatraju se, naročito, produ�enje roka
vraćanja glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope ili visine potra�ivanja, zatim ispunjenja, kao i druge promene uslova kojim se olak�ava polo�aj du�nika. 10. Banka je du�na da za svakog du�nika vodi dosije, koji sadr�i dokumentaciju sa a�urnim, potpunim i tačnim podacima va�nim za preuzimanje kreditnog rizika u odnosu na tog du�nika i za upravljanje tim kreditnim rizikom.
Dosije du�nika koji je pravno lice sadr�i naročito:
1) osnovne podatke o du�niku;
2) osnivački akt i statut du�nika, izvod iz sudskog registra i izvod iz registra organa nadle�nog za poslove statistike;
3) procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti du�nika;
4) finansijske izve�taje du�nika u poslednja dva obračunska perioda pre nastanka potra�ivanja i u svim obračunskim periodima do potpunog izmirivanja potra�ivanja, uključujući i izve�taj revizora za one du�nike za koje je to propisano zakonom;
5) dokumentaciju u vezi sa eventualnim restrukturiranjem potra�ivanja, uključujući program finansijske konsolidacije du�nika i ocenu uspe�nosti njegovog sprovodjenja;
6) pregled svih potra�ivanja banke od du�nika, tekućih i onih koja su prestala u toku poslednjih godinu dana, sa pratećom originalnom dokumentacijom, uključujući:
- kreditni zahtev,
- odluke banke o odobravanju potra�ivanja i eventualnim izmenama uslova potra�ivanja,
- ugovore i druge akte koji su pravni osnov za nastanak, prestanak ili izmene uslova potra�ivanja, kao i za kori�ćenje prava banke iz instrumenata obezbedjenja naplate potra�ivanja,
- dokumentaciju o jemcu i ocenu njegovog finansijskog stanja,
- podatke o klasifikaciji potra�ivanja prema stepenu naplativosti u trenutku nastanka potra�ivanja i kasnije,
- prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktima banke i du�nika u vezi s potra�ivanjem,
- izve�taje o kontroli namenskog kori�ćenja kredita,
- dokumentaciju u vezi s naplatom potra�ivanja i merama koje je banka preduzela radi naplate,
- akte koji su pravni osnov za promenu du�nika, u slučaju takve promene.
124
Izuzetno od st. 1. i 2. ove tačke, dosije du�nika kome banka odobri jedan ili vi�e kredita čiji ukupni iznos ne prelazi 1.000.000 dinara sadr�i, pored osnovnih podataka o du�niku i njegovom jemcu, podatke o njihovim prihodima, odnosno, tokovima gotovine u predhodnih godinu dana i procenu mogućnosti du�nika i njegovog jemca da u narednom periodu ostvare prihode, odnosno tokove gotovine dovoljne za otplatu kredita izvr�enu na osnovu njihovog prihoda, odnosno tokova gotovine u prethodnih godinu dana, kao i na osnovu projekta du�nika za čiju se realizaciju kredit odobrava � kada je reč o du�niku koji posluje, ili procenu mogućnosti du�nika i njegovog jemca da ostvare prihode, odnosno tokove gotovine dovoljne za otplatu kredita koja se vr�i na osnovu projekta du�nika za čiju se realizaciju kredit odobrava � kada je reč o du�niku kome je kredit potreban za otpočinjanje delatnosti.
Dosije du�nika koji je fizičko lice sadr�i podatke iz stava 2. odredbe pod 1,3,5. i 6. ove tačke, kao i podatke o zaposlenju i zaradi ili penziji tog du�nika u poslednja tri meseca, a, po potrebi, i o prosečnom godi�njem prihodu u poslednje dve godine, s procenom imovinskog stanja ovog du�nika.
Banka je du�na da dosijea svih du�nika, s kreditnim dosijeima za sva tekuća potra�ivanja, čuva
na način kojim se obezbedjuje efikasno upravljanje kreditnim rizikom. 11. Potra�ivanje od du�nika za koga banka ne raspola�e potpunim i a�urnim podacima iz tačke 10. ove odluke klasifikuju se u kategoriju E � osim ako delimično nedostaju ili su nea�urni samo manje značajni podaci, u kom se slučaju potra�ivanja od tog du�nika klasifikuju u kategoriju D. 12. Banka je du�na da posebnu rezervu za obezbedjenje od potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama odredjenog stepena naplativosti obrazuje u ukupnoj visini svojih potencijalnih gubitaka obračunatih na način iz tač. 13. i 14. ove odluke.
Banka je du�na da ukupan iznos posebne rezerve iz stava 1 ove tačke redovno obrazuje na računu posebnih rezervi, u skladu s promenama kvaliteta i visine svojih potra�ivanja, a najmanje jednom tromesečno. 13. Potencijalne gubitke banke iz tačke 12. ove odluke čini zbir 2% potra�ivanja klasifikovanih u kategoriju A, 5% potra�ivanja klasifikovanih u kategoriju B, 25% potra�ivanja klasifikovanih u kategoriju C, 50% potra�ivanja klasifikovanih u kategoriju D i 100% potra�ivanja klasifikovanih u kategoriju E. 14. Osnovicu za obračun potencijalnih gubitaka banke iz tačke 13. ove odluke predstavlja knjigovodstvena vrednost potra�ivanja, umanjena za:
- izvr�ene ispravke vrednosti;
- visinu potra�ivanja obezbedjenih garancijom banke koja je prema poslednjem rangiranju koje su izvr�ili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch rangirana sa najmanje BBB ili koje je izvr�io Moody's � sa najmanje Baa3;
- visinu potra�ivanja obezbedjenih garancijom Narodne banke Srbije ili Republike Srbije;
- visinu gotovinskog depozita kod banke koji slu�i kao obezbedjenje potra�ivanja banke od tog du�nika;
- vrednost zaloge na zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznicama Republike Srbije do visine njihove tr�i�ne vrednosti ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade i centralna banke zemalja članica OECD-a, kojom su obezbedjena potra�ivanja banke od tog du�nika;
125
- neiskori�ćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili koje banka mo�e bezuslovno i bez najave da otka�e;
- visinu pokrivenih akreditiva;
- 80% iznosa potra�ivanja po osnovu hartija od vrednosti koje su izdale medjunarodne razvojne banke;
- 80% iznosa potra�ivanja po osnovu dokumentarnih akreditiva obezbedjenih zalogom na robi koja se plaća akreditivom;
- 50% iznosa potra�ivanja obezbedjenih bezuslovnom neopozivom garancijom banke iz zemlje članice OECD-a ako banka nije rangirana na način naveden u alineji drugog ovog stava;
- 50% neiskori�ćenog iznosa okvirnih kredita sa izvornim rokom dospeća preko jedne godine ili koje banka ne mo�e bezuslovno ili bez najave da otka�e;
- 50% vrednosti činidbenih garancija;
- 50% iznosa bilansnih potra�ivanja banke obezbedjenih hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovla�ćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potra�ivanja banke i drugih potra�ivanja obezbedjenih zalo�nim pravom vi�eg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvr�ena u poslednje tri godine;
- 50% iznosa bilansnih potra�ivanja banke obezbedjenih zalo�nim pravom prvenstvenog reda naplate zasnovanim na neuknji�enoj nepokretnosti zaključenjem sudskog poravnavanja pred nadle�nim sudom, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvr�ena u poslednje tri godine i da vrednost nepokretnosti nije manja od ukupne visine potra�ivanja;
- 50% preostalog iznosa vanbilansnih stavki banke, nakon umanjenja po drugim osnovima iz ove tačke, obezbedjenih hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovla�ćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potra�ivanja banke i drugih potra�ivanja obezbedjenih zalo�nim pravom vi�eg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvr�ena u poslednje tri godine. 15. Banka je du�na da Narodnoj banci Srbije tromesečno dostavlja izve�taje o visini i klasifikaciji svojih potra�ivanja prema stepenu naplativosti i visini svoje posebne rezerve obrazovane za obezbedjenje od potencijalnih gubitaka.
Izve�taji iz stava 1 ove tačke izradjuju se na obrascima koje Narodna banka Srbije propisuje
posebnim uputstvom.
16. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da va�i Odluka o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija (»Slu�beni list SRJ«, broj 39/2002).
17. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u »Slu�benom glasniku RS«.
126
IZMENA KLASIFIKACIJE KREDITA PRILOG 20 FILIJALA / ODELJENJE: ........................................................................................................ Naziv klijenta: ................................ Dozvoljeni limit: EUR/Dinara: ......... Broj računa: ................................ Neotplaćeni iznosi: Glavnica: EUR/Dinara: ......... Neizmirena kamata: EUR/Dinara: ......... Datum odobrenja ................................ Datum dospeća ................................ Predla�e se davanje saglasnosti za izmenu kategorije po klasifikaciji NBS za gornji kredit: KLASIFIKACIJA: NBS: POSTOJEĆA: ................. PREDLO�ENA: .................................. REZERVISANJA: GLAVNICA: POSTOJEĆA: ................. PREDLO�ENA: .................................. KAMATA: POSTOJEĆA: ................. PREDLO�ENA: .................................. U prilogu: Prvobitno odobrenje kredita od: xx / xx / xx Prethodna redovna analiza kredita: xx / xx / xx Plan korektivnih mera za period do: (Plan korektivnih mera treba da bude
prilo�en ukoliko nova klasifikacija kredita znači spu�tanje u kategorije C, D ili E)
1. ZNAČAJNI DOGADJAJI NASTALI OD ODOBRAVANJA KREDITA / POSLEDNJE
REDOVNE ANALIZE KREDITA Navedite sve bitne dogadjaje koji eventualno utiču na sposobnost korisnika kredita da
otplaćuje ili servisira kredit, a do kojih je do�lo u periodu od datuma odobravanja kredita ili od datuma poslednje redovne analize kredita. Dajte sa�etu analizu i zaključak o tome kako ovi dogadjaji utiču na sposobnost preduzeća da otplati kredit, na primer,
127
promene u finansijskom stanju preduzeća, izmenjeni uslovi na nivou delatnosti, smanjenje vrednosti obezbedjenja itd.
2. IZVORI OTPLATE
Primarni ) )
Sekundarni )
Navedite sve izvore otplate i dajte procenu njihovog realnog kvaliteta uključujući iznos i vremenski rok u kome se svaki izvor mo�e koristiti.
3. RAZLOZI NOVE KLASIFIKACIJE KREDITA Navedite razlog/e predlo�ene nove klasifikacije kredita. (i) .......................................................................................................................................... (ii) .......................................................................................................................................... (iii) .......................................................................................................................................... Predla�emo gore navedenu izmenu klasifikacije kredita. �........................................................ ............................................................. Potpis � referent klijenata Direktor Odeljenja / direktor Filijale PRIMEDBE ODELJENJA ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Eventualne primedbe Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba dodati, a naročito sve relevantne činjenice koje mo�da nisu konstatovane u gornjem tekstu. Predlo�eno / odobreno ............................................................. Direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom ....................................................... ........................................................... Potvrdjena saglasnost Potvrdjena saglasnost
128
PRILOG 21 PLAN KOREKTIVNIH MERA � NEPOVOLJNO KLASIFIKOVAN KREDIT FILIJALA / ODELJENJE ............................................................................................................. Naziv klijenta: ................................ Dozvoljeni limit: EUR/Dinara: ......... Broj računa: ................................ Neotplaćeni iznosi: Glavnica: EUR/Dinara: ......... Datum odobrenja : ................................ Neizmirena kamata: EUR/Dinara: ......... Datum dospeća: ................................ Kumulativni obračun: Da / Ne Rok za sledeći �ifra delatnosti: ........................ plan korektivnih mera : ................................ Klasifikacija kredita Sada�nja Predlo�ena NBS ........................ ........................ Rezervisanja Glavnica ........................ ........................ Kamata ........................ ........................ Predvidjena naplata Glavnica Kamata EUR/Dinara EUR/Dinara ........................ ........................ U prilogu: Prvobitno odobrenje kredita od: xx / xx / xx Prethodna redovna analiza kredita / plan korektivnih mera od: xx / xx / xx 1. ZNAČAJNI DOGADJAJI NASTALI OD ODOBRAVANJA KREDITA / POSLEDNJE
REDOVNE ANALIZE KREDITA Navedite sve bitne dogadjaje, negativne i pozitivne, za koje se smatra da bi mogli uticati
na sposobnost korisnika kredita da otplaćuje ili servisira kredit, a do kojih je do�lo u periodu od datuma odobravanja kredita ili od datuma poslednje redovne analize kredita/plana korektivnih mera, prema odgovarajućem slučaju, na primer, neplaćena kamata ili otplatna rata, promena u finansijskom stanju korisnika kredita/garanta,
129
smanjenje vrednosti obezbedjenja, promene uslova na nivou delatnosti/okru�enja itd. Dajte sa�etu analizu i zaključak o tome kako ovi dogadjaji utiču na sposobnost korisnika kredita da otplati i servisira kredit.
2. KREDITNA DOKUMENTACIJA
Navedite svu kreditnu dokumentaciju kojom banka raspola�e, potvrdite da je dokumentacija u skladu sa uslovima koji su odobreni prilikom prvobitnog odobravanja kredita i navedite da li se dokumentacija smatra kompletnom i punova�nom. Sve �to ukazuje na eventualne nedostatke dokumentacije treba jasno konstatovati i dalji konkretni koraci treba da obuhvate korektivne mere, na primer: »Ugovor o kreditu / Ugovor o obezbedjenju / Garancija smatraju se kompletnim i punova�nim, osim �to Ugovor o obezbedjenju sadr�i netačan opis imovine pod hipotekom, zbog čega punova�nost Ugovora mo�e biti delimično dovedena u pitanje.«
3. OBEZBEDJENJE
Navedite podatke o svim predmetima obezbedjenja kojima banka raspola�e, uključujući procenu utr�ivosti, tr�i�ne vrednosti i osnova te procene.
4. KONKRETNI RAZLOZI ZA NEPOVOLJNU KLASIFIKACIJU KREDITA
Navedite konkretne razloge zbog kojih je kredit nepovoljno klasifikovan, na primer, neplaćena kamata i/ili kamata koja nije plaćena u roku dospeća, nekompletna ili neispravna dokumentacija, tokovi gotovine koji se smatraju nedovoljnim da obezbede kontinuirano servisiranje / otplatu kredita, smanjenje tr�i�ne vrednosti obezbedjenja, nepovoljni uslovi na nivou delatnosti/okru�enja. (i) ........................................................................................................................................ (ii) ........................................................................................................................................ (iii) .......................................................................................................................................
5. KOREKTIVNA STRATEGIJA
Navedite konkretnu strategiju čija se primena predla�e u cilju maksimalne naplate neotplaćenih iznosa, na primer, promena rukovodstva, obraćanje garantu, uzimanje dodatnog obezbedjenja, pokretanje sudskog postupka protiv kornisnika kredita, prodaja predmeta obezbedjenja ili druge imovine itd.
6. HRONOLOGIJA KOREKTIVNIH MERA I ROKOVI
Navedite konkretne i proaktivne korake koje bi banka trebalo da preduzme pre predvidjenog datuma narednog plana korektivnih mera u cilju uspe�nog sprovodjenja predlo�ene strategije, na primer, prikupiti najnovije informacije o korisniku kredita, izvr�iti izmenu Ugovora o kreditu, obezbediti tr�i�nu procenu imovine korisnika kredita,
130
uspostaviti novu hipoteku na imovini, izvr�iti zaplenu imovine, prodati predmet obezbedjenja, prinudno naplatiti kamatu i/ili glavnicu.
Ovaj deo treba da sadr�i precizne rokove u kojima korektivne mere treba da se sprovedu.
7. PREDVIDJENE MOGUĆNOSTI OTPLATE
Navedite sve potencijalne izvore otplate i predvidjenu mogućnost naplate iz svakog izvora. Napomena: Ovaj podatak treba da potvrdi mogućnost naplate gore navedenog iznosa po osnovu ukupne predvidjene otplate.
Predla�emo sprovodjenje korektivne strategije i korektivnih mera u cilju maksimalne naplate otvorenog dugovanja. �........................................................ ......................................................................... Potpis � referent klijenata Potpis � direktor Odeljenja / direktor Filijale PRIMEDBE ODELJENJA ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Eventualne primedbe Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba dodati, a naročito sve relevantne činjenice koje mo�da nisu konstatovane u gornjem tekstu. ................................................................................................. Potpis � direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom ........................................................... ........................................................... Predlo�eno / odobreno Predlo�eno / odobreno
131
Navedite razlog/e predlo�ene nove klasifikacije kredita. (i) .......................................................................................................................................... (ii) .......................................................................................................................................... (iii) .......................................................................................................................................... Predla�emo gore navedenu izmenu klasifikacije kredita. �........................................................ ............................................................. Potpis � referent klijenata Direktor Odeljenja / direktor Filijale
132
PRILOG 22 ODELJENJE ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM: IZVE�TAJ O KONTROLI POJEDINAČNIH KREDITA FILIJALA / ODELJENJE ............................................................................................................. Naziv klijenta: ................................ Dozvoljeni limit: EUR/Dinara: ......... Broj računa: ................................ Neotplaćeni iznosi: Glavnica: EUR/Dinara: ......... Datum odobrenja : ................................ Neizmirena kamata: EUR/Dinara: ......... Datum dospeća: ................................ Kumulativni obračun: Da / Ne Klasifikacija kredita Sada�nja Predlo�ena NBS ........................ ........................ Rezervisanja Glavnica ........................ ........................ Kamata ........................ ........................ Predvidjena naplata Glavnica Kamata EUR/Dinara EUR/Dinara ........................ ........................ 1. Odobrenje / redovne analize kredita / planovi korektivnih mera Odobrenje: Navedite da li se prvobitno odobrenje kredita nalazi u predmetu i da li je
potpisano u skladu sa predvidjenim postupkom odobravanja kredita ovog iznosa / vrste.
Redovna: Navedite da li je po kreditu obavljena redovna analiza u skladu sa predvidjenim analiza: procedurama redovne analize kredita ovog iznosa / vrste. Planovi Ukoliko je kredit klasifikovan u C, D ili E kategoriju, navedite da li su planovi korektivnih korektivnih mera pripremljeni i potpisani u skladu sa predvidjenim postupkom mera: odobrenja kredita ovog iznosa / vrste. Sva eventualna odstupanja treba da budu
konkretno navedena.
133
2. Dokumentacija Navedite da li banka raspola�e kompletnom dokumentacijom, kao �to su ugovor o kreditu, ugovor o obezbedjenju, garancije, koja je predvidjena uslovima pod kojima je kredit odobren, da li je odgovarajuće potpisana i da li u svakom pogledu ispunjava te uslove. Sva eventualna odstupanja treba da budu konkretno navedena. 3. Odlo�ni uslovi Da li su svi odlo�ni uslovi ispunjeni pre svakog povlačenja sredstava? Sva eventualna odstupanja treba da budu konkretno navedena. 4. Slučajevi materijalne povrede obaveza Navedite da li je bilo slučajeva materijalne povrede obaveza, na primer, neplaćena kamata, postupanje suprotno preuzetoj obavezi, otplata glavnice koja nije izvr�ena u roku dospeća, kao i da li su zaposleni banke, koji su odgovorni za korektivne mere kako bi gubici bili svedeni na minimum, preduzeli odgovarajuće korake. 5. Finansijski podaci Navedite da li se raspola�e a�urnim podacima o korisniku kredita / garantu (garantima). Da li ovi podaci ukazuju ili ima razloga da uka�u na mogućnost budućih problema u otplati kredita. Ukoliko je to potrebno, kontrolor kreditnog poslovanja treba da se sastane sa korisnikom kredita kako bi dobio potrebne podatke. Sve eventualne razloge koji ukazuju na mogućnost problema u otplati kredita treba konkretno navesti. 6. Obezbedjenje Da li je obezbedjenje kojim se raspola�e u skladu sa uslovima pod kojima je kredit odobren. Da li je utr�iva vrednost predmeta obezbedjenja u skladu sa onom koja je naznačena u odobrenju kredita. Da li ima razloga za ocenu da je je do�lo do pada vrednosti obezbedjenja od trenutka kada je kredit odobren ili od dana kada je izvr�ena poslednja redovna analiza. Ukoliko je to potrebno, kontrolor kreditnog poslovanja treba da izvr�i pregled predmeta obezbedjenja ili da zatra�i savet eksternog stručnjaka. Sve eventualne razloge zbog kojih se kredit smatra neadekvatno obezbedjenim treba konkretno navesti. 7. Predmet kredita Navedite da li se predmet kredita vodi na odgovarajući način, da li sadr�i sve relevantne informacije uključujući kopije originalne kreditne dokumentacije, odobrenja, bele�ke o sastancima sa korisnikom kredita, finansijske podatke itd. Sva eventualna odstupanja treba da budu konkretno navedena. 8. Ostale primedbe Sve ostale primedbe i, naročito, druge nepravilnosti vezane za način na koji je kredit postavljen i način na koji se vodi treba da budu konkretno navedene.
134
9. Predlog mera koje je potrebno preduzeti Kontrolor kreditnog poslovanja treba da predlo�i neophodne mere vezane za konstatovana odstupanja, na primer, zahtev za otplatu kredita, nova procena vrednosti obezbedjenja, formulisanje plana korektivnih mera u cilju naplate, izmena klasifikacije kredita, uključujući i rokove u kojima te mere treba preduzeti. ........................................................................ Potpis � kontrolor kreditnog poslovanja Primedbe direktora Odeljenja / direktora Filijale ........................................................................ ................................................................... Potpis � direktor Odeljenja � direktor Filijale Potpis � direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom PRIMEDBE ODELJENJA ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Eventualne primedbe Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba dodati, a naročito sve relevantne činjenice koje mo�da nisu konstatovane u gornjem tekstu. Predlo�eno / odobreno: ................................................................................... Direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom
135
PRILOG 23 ODELJENJE ZA UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM: IZVE�TAJ O KONTROLI KREDITNOG POSLOVANJA FILIJALA / ODELJENJE ........................................................................................................ Kontrolu kreditnog poslovanja izvr�io-la je �........................................................ u periodu od .................................. do ................................... . 1. Pregled kreditnog portfolia Potra�ivanja Broj kredita Glavnica Neplaćena kamata Ocena 1 2 3 4 5 UKUPNO 2. Obim kontrole Broj kredita obuhvaćenih kontrolom ............... Ukupno kredita po Filijali / Odeljenju ...............% Vrednost / ukupna potra�ivanja obuhvaćena kontrolom ...............
Ukupna potra�ivanja po Filijali / Odeljenju ...............%
3. Op�ta ocena kreditnog poslovanja po izvr�enoj kontroli Navesti op�tu ocenu kreditnog poslovanja Filijale / Odeljenja: DOBRO / ZADOVOLJAVAJUĆE / NEZADOVOLJAVAJUĆE 4. Op�te konstatacije Kontrolori kreditnog poslovanja treba da daju op�te konstatacije o kvalitetu upravljanja kreditnim portfoliom, sa posebnim osvrtom na pozitivne ili negativne promene u odnosu na prethodnu kontrolu kreditnog poslovanja, a u odnosu na sledeće elemente: Po�tovanje usvojene politike i procedura Kvalitet kreditnog portfolia Vodjenje klijenata
136
Kvalitet kreditne analize Kvalitet dokumentacije Vodjenje pojedinačnih kredita Ove konstatacije treba da počnu obrazlo�enjem op�te ocene kreditnog poslovanja odredjene Filijale / Odeljenja. 5. Op�te nepravilnosti Kontrolori kreditnog poslovanja treba da navedu sve uočene op�te nepravilnosti u upravljanju portfoliom Filijale / Odeljenja. Za ove konstatacije treba dati konkretne primere pod tačkom 6. Pod ovom tačkom daju se predlozi za otklanjanje nepravilnosti. 6. Konkretne nepravilnosti Kontrolori kreditnog poslovanja treba da navedu sve uočene nepravilnosti koje se odnose na pojedinačne kredite, odnosno, klijente. Ova tačka treba da sadr�i sve eventualne primedbe i predlog mera u cilju otklanjanja nepravilnosti. Potrebno je da mere u cilju otklanjanja svih op�tih i konkretnih nepravilnosti, koliko je to god moguće, budu preduzete u toku obavljanja kontrole kreditnog poslovanja. Nepravilnosti, koje su uočene i korigovane tokom postupka kontrole kreditnog poslovanja, nije potrebno pominjati u izve�taju. Po obavljanju razgovora sa direktorom Odeljenja / direktorom Filijale, kontrolori kreditnog poslovanja treba da navedu sve mere koje je neophodno preduzeti u cilju otklanjanja postojećih nepravilnosti, zajedno sa dogovorenim rokovima za otklanjanje nepravilnosti. ........................................................................... Potpis � kontrolor kreditnog poslovanja Primedbe direktora Odeljenja / direktora Filijale: Datum sledeće kontrole kreditnog poslovanja: (Obavezno se utvrdjuje samo u slučaju kontrole kreditnog poslovanja sa ocenom NEZADOVOLJAVAJUĆE) ..................................................................... ....................................................................... Potpis � direktor Odeljenja / direktor Filijale Potpis � direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom
