Ivan Antić

Fizika svesti

Registrovano u JAA -Autorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

© Copyright: 2019. by Ivan AnticAll rights reserved.

ISBN-13: 978-1978163546ISBN-10: 1978163541

2

SADRŽAJ

UvodPrvi deo

Svest u neorganskom svetuKvant i kvantno poljeKvantno polje je prostor u kome je samojedna čestica – nema mnoštvaTrenutnost omogućava svekolikokretanjeSveopšte kretanje stvara energijuSvest u čovekovom teluSvest izvan tela i uloga mozgaSvest i vreme kroz dimenzije prirodePrincip kruženja svesti od božanskog dočoveka i natragUnutarnja čula i natčulno opažanjeSvest i fizika kvantnog polja - etraParalelne stvarnosti i dimenzije prirodeJedino moguće kretanje jeste kretanjekroz paralelne stvarnostiPar primera nadmoći svesti nad fizičkomstvarnošćuSvest bira stvarnost

3

Trenutnost i sve paralelne stvarnosti jesujedna ista stvarnostMaterija postoji zato što je beskrajno bržaod svetlostiZaključci prvog dela

Drugi deoSvest u organskom svetuIspoljavanje božanske svesti o sebi krozkosmos, život i događajeSvest kao elementi i mineraliSvest kroz biljke usavršava percepcijuŽivotinje usavršavaju percepciju krozkretanje i osnovno delovanjeČovek usavršava percepciju kroz dramusvog životaDrama ljudskih života sažima informacijeo postojanju u smisao o postojanjuPrincip prinude na svest u procesuinkarnacijeSuprotnost između prinude i svrhe životastvara svu civilizaciju i kulturuNema svesti bez dobrote i ispravnostiSvest i veštačka inteligencijaZaključci drugog dela

4

Treći deoČovek je svesni subjekt organskog i neor-ganskog svetaInkarnacija duše kroz višu i nižu svestčovekovog umaPrestanak inkarnacije i ’povratak’ svestiduše sebi samojSinhronicitet je svesno spajanjeparalelnih stvarnostiFizika samospoznaje svestiVraćamo se božanskom istim putemkojim smo se i udaljili od njegaEtika samospoznaje svestiFiziologija samospoznaje svestiZaključak trećeg dela

5

UVOD

Pitanje šta je svest još uvek nije dobilokonačan odgovor, ni u nauci ni u filozofiji,još manje u religiji. Situacija je čudna. Svešću otkrivamosvet i nalazimo odgovore na sva pitanja, a osamoj svesti znamo najmanje. Nauka je prvazadužena da odgovori na pitanja o svetu iprirodnim zakonima, ali ona ne daje odgovorna pitanje šta je sama svest, već samo nekedelimične opise kako svest deluje. Stav naukeo svesti jeste da je ona posledica rada neu-rona, primanja i obrade velikih količinapodataka i sposobnost opažanja, pamćenja iučenja. Uglavnom se bavi posledicama sve-sti, a ne njenom suštinom. Ukratko, priča o životu i svesti na uni-verzitetima se predaje ovako: nekada davnoiz ničega dogodilo se nešto, kao velika eks-plozija iz koje je nastao kosmos i svi elementi;oni su se vremenom slučajno sudarali takodugo dok nisu stvorili velike grudve koje supostale planete; na njima su se molekuli opet

6

slučajno sudarali toliko dugo dok se slučajnonisu složili u oblik koji je mogao sam da sekreće; i taj oblik se kretao i prilagođavao ievoluirao, od jednoćelijskog organizma,preko višećelijskog, u sve složenije oblikeživota dok nije izašao iz mora i naseliokopno, razvijao udove sve dok nije stvorioruke i postao majmun. I onda je jedan maj-mun slučajno postao čovek. Kažu da se todogodilo nekom greškom u deobi DNK, ilikada je naučio da koristi oruđe i oružje, kadaje neku veliku kosku upotrebio da njome raz-bije glavu drugom majmunu. Budući danismo ni danas mnogo odmakli u evolucijiod majmuna, zato smo ovako nesavršeni,nesposobni i destruktivni, da smo na dob-rom putu da uništimo planetu na kojojživimo. Tako se o postanku života uči na Kem-bridžu i Oksfordu. Međutim, na tim istim univerzitetimase takođe uči kvantna fizika koja objašnjava idokazuje da u osnovi prirode ne postojimaterijalni svet već je to sve samo poljeenergije, veliko informativno polje u kome jesve povezano u veliko jedinstvo izvan vre-

7

mena i prostora, u kome sve subatomske čes-tice međusobno komuniciraju, trenutno inezavisno od prostora i vremena. Ukratko,sve što je kvantna fizika do sada otkrila idokazala jesu dve činjenice: prva, da je uosnovi prirode elektromagnetizam, da je sveenergija, i drugo, da je ona zapravo informa-ciono polje, a to znači svesno polje. Zato suneki naučnici počeli da spominju kvantnusvest ili kvantni um.1 Takođe se na istim univerzitetima uči ibiologija koja jasno otkriva da se deoba DNKobavlja pomoću proteina, a kôd za stvaranjeproteina nalazi se u samoj DNK. Ima bezbrojtakvih primera u biologiji koji dokazuju da jeDarvinova evolucija nemoguća i da postojisamo prilagođavanje organizama okolini.Zbog takvih dokaza je nastalo pitanje šta jestarije, kokoška ili jaje. Odgovor nije dat jer jejasno da je sve to nastalo inteligentnimdizajnom, od strane svesti koja je u osnovisvih pojava i života. Ukratko rečeno, svastrogo naučna istraživanja dokazuju da je uosnovi samoga postojanja i razvoja života

1 Dr. sc. Amit Goswami, Bruce H. Lipton, GreggBraden, Rupert Sheldrake, Fritjof Capra…

8

svest, da je život nastao iz svesne namere, ine postoji ni jedan jedini dokaz da je svestnastala kasnije, još manje slučajno, iz samogaživota, kao posledica života i njegovog raz-voja. Priroda svesti je takva da nikada nemože da nastane iz nečega što je nesvesno. Potvrdu da je svest u osnovi stvaranjaimamo u svim naučnim činjenicama.2 Saminaučnici su izračunali da kosmos nije dovo-ljno star da bi nasumičnim sudaranjem čes-tica mogla da nastane DNK ili bilo koja ćelija.To bi bilo isto kao kada bismo očekivali damajmun na velikom smetlištu punom raznihelemenata nasumičnim bacanjem tih eleme-nata sastavi avion, Boeing 747 Jumbo Jet.Međutim, i dalje se na univerzitetima uči daje taj Darvinov majmun zaista sastavioJumbo Jet i celu savremenu civilizaciju. Kao da postoje dve nauke, jednaezoterična i tajna, samo za posvećenu elitu,koja skriva prave dokaze, i druga javna ilimejnstrim nauka za prost narod, koja ume-

2 O tome se možete obavestiti u delu Stephen Meyer-a:Signature in the Cell: DNA and the Evidence forIntelligent Design, kao i u delu nobelovca Francis-aCrick-a: Life Itself: Its Origin and Nature.

9

sto pravih činjenica i dokaza nudi majmune idetinjaste nazive (Big Bang, kvantna supa),koja se sastoji od ubeđenja a ne od dokaza.Ukratko, situacija u svetu je takva da izgledakao da se neko veoma trudi da sakrije pravuprirodu svesti od javnosti. Osnovna tema ove knjižice jeste dapruži što jednostavniji opis kako svest kvan-tnog polja oblikuje stvarnost svakog trenu-tka i u svemu, da dokaže da je svest sámo pos-tojanje, i kako ta svest nije različita od našenajdublje svesti o sebi, naše duše. Svrha joj jeda na najjednostavniji način pruži uvid u pri-rodu stvarnosti prema kojoj svest koja omo-gućava sámo postojanje i život jeste ista svestkoju mi individualno koristimo u svojoj glaviza spoznaju postojanja i života. Naš um jetačno između svesti i postojanja, zato možeda ih spaja, ali i razdvaja. Zato što su svest ipostojanje jedno isto, postojanje može dabude celo osvešćeno i svest se iskušava krozpostojanje; sav život se sastoji iz percepcije iučenja, naše biće je celo dizajnirano zapercepciju i učenje kroz rad (karmu). Zato sesvest i postojanje u potpunosti sreću i prepo-znaju samo u čovekovom biću i umu.

10

Takođe pravu prirodu svesti nijemoguće razdvojiti od prave prirode našeduše. Zato ćemo ovde govoriti o svesti duše.Pitanje duše je neodvojivo od pitanja svesti.Ako njih odvojimo, onda se odvajamo i odpitanja suštine postojanja. To je osnovnirazlog zašto tako teško dolazimo do odgovorao postojanju, o svesti i o duši. Razumevanjesvesti, postojanja i naše duše ne može bitiodvojeno. Drugim rečima, ne možemo živetiu svetu na jedan način, biti svesni na drugi, aprema svojoj suštini se odnositi na neki trećinačin. Pitanje svesti naše duše je neodvojivood sveta u kome živimo. Naše postojanje jetačno toliko neautentično koliko samo uda-ljeni od svesti naše duše. Našu priču započećemo odnajapstraktnijeg opisa otkrića kvantne fizikei završiti je prepoznavanjem tih uvida u sva-kodnevnom životu, svuda oko nas, i u nama. Za razliku od biocentrizma RobertaLandze,3 koji takođe otkriva da je svest uosnovi postojanja, ali njenu svrhu vidi samo

3 Biocentrism: How Life and Consciousness are theKeys to Understanding the True Nature of theUniverse, by Robert Lanza and Bob Berman, 2010.

11

do biološkog života, ovde ćemo pokazati dasvest doseže do višeg nivoa, do svih nivoa, docelovite ličnosti čovekove, do njegove samo-spoznaje. Nema mnoštva svesti, svest je jednaista u svemu, ona se samo deli i individualnokoristi u svim aspektima postojanja. Ako sve to uzmemo u obzir postaćenam odmah jasnije tri stvari u vezi svesti. Prva je ta da se njena suština gubi uprevodu termina koji se odnose na nju, kori-ste se različiti termini za označavanje svesti,negde se naziva umom, negde duhom. DipakČopra (Deepak Chopra) praktično razlikujeum, materiju i duh, pri tome njegov termin'duh' objašnjava najbliže onome što ovdesmatramo pod svešću, a to je univerzalnopolje iz koga sve izvire. Svest o kojoj ovdegovorimo takođe se negde naziva i 'kvantnium', zato što odgovara kvantnom polju kojeje zajednički izvor i osnova sveg postojanja. Zajedno sa gubljenjem značenja suš-tine svesti pogrešnom i različitom upotre-bom termina u različitim jezicima, skriva seistina i o čovekovoj suštini ili duši. Duša senegde predstavlja kao astralno telo čove-kovo, kao psihička energija koja je vezana zaemocije i sećanja, koja je fini proizvod tela, i

12

da je duh iznad duše. Istina je međutim, da ječovekova suština, duša, upravo ta ista, naj-viša božanska svest koja sve omogućava, onaje njen individualni izraz. Pitanje o čovekovojsuštini trebalo bi da bude zajednički cilj svihnauka. U praksi je daleko od toga. Kao odgo-vor na pitanje šta je čovekova suština naukauglavnom daje mnogo manje i trivijalneodgovore, ljudi se ubeđuju da su nebitni inevažni, slučajni proizvodi prirode, na rubuneke od bezbroj galaksija, da su samo telokoje se rađa i umire. Religije nam našu suš-tinu prikazuju preko teologije i njenihbogova i demona, ili je otvoreno proglašavajuiskonski grešnom. Treća stvar koja postaje jasna, zaštoovakva suština svesti i duše ostaje skrivenaod javnosti, jeste opšte poznata činjenica dauniverzitetima, obrazovanjem, naukom imedijima rukovode centri moći i interesinjihovih velikih korporacija. Njihovi interesisu svima poznati, a oni se zasnivaju na eks-ploataciji prirode i ljudi. Kada bi svim lju-dima bila jasna jedinstvena, zajednička i uni-verzalna priroda svesti koja povezuje sve nas,sve naše duše, koja omogućava sam život i

13

tako sve nas povezuje sa prirodom, ko bi ondaišao u rat zbog profita bankara, ko bi uništa-vao prirodu, ko bi mrzeo svog brata i suseda,ko bi tako lako zaboravio i odbacio svoju svesti svoju suštinu sledeći svoje zablude, medijskupropagandu i manipulaciju? Koliko bi tadabilo manje nerazumevanja i sukoba među lju-dima! Jedinstvena osnova svesti tek tada bise kroz svakog čoveka individualno izraža-vala svojim punim potencijalom i ovaj svetbio bi raj.

Dakle, reći ćemo već na početku, zak-ljučak ove knjige jeste da svest i sámo posto-janje kakvo jeste u svakom trenutku, ovde isada, jesu jedna ista stvar, svest je sâmo pos-tojanje i postojanje je sâma svest. I oni suzajedno naša suština. Kako bi drugačije imoglo da bude? To nisu tri odvojene stvari,niti tri odvojene stvarnosti, svest kao nešto unama sa čime mi otkrivamo postojanje kojeje nešto spolja a naša suština nešto sasvimtreće, već su jedna ista stvar, i jedna istastvarnost, koju naš um veštački i prividnorazdvaja, na svest koja spoznaje i svet koji sespoznaje, na subjekat i objekat. To jedinstvosamo izgleda različito kada ga um posmatrakao različito, kao grubi svet objekata spolja, i

14

kao fina i neuhvatljiva svest iznutra, i zatomu naša suština vazda ostaje nepoznata.4

Čovek je nesvestan samo zato jer neživi stvarnost da su njegova svest i postojanjejedno isto. Koliko nije svestan sebe toliko nijesvestan ni postojanja, i zato je destruktivan.Sve što je pozitivno i konstruktivno nastaje izjedinstva svesti i postojanja, iz čovekovograzumevanja tog jedinstva. Čovek razumepostojanje samo ukoliko ga razume kaosvest. Postojanje čovek nikada neće razumetidok ga smatra za nešto nesvesno. Samo umrazdvaja svest i postojanje, i zato samo onmože da prepozna njihovo jedinstvo.

4 Prema učenju Hermesa Trismegistosa, "ništa nijesamo spolja, niti je išta samo iznutra, sve što je spoljaiznutra je"; "kako je gore tako je dole, kako je dole takoje gore". To isto su nedavno naučnici neurolozi iastrofizičari otkrili, da najdalji prostori kosmosaizgledaju isto kao najdublji prostori našeg mozga;galaksije su međusobno povezane na isti način kaoneuroni našeg mozga, broj im je veoma sličan, moždaistovetan. O tome videti članak: The QuantitativeComparison Between the Neuronal Network and theCosmic Web u časopisu Frontiers in Physics, 16November 2020.

15

Um je, međutim, neutralan, on je finasposobnost stvaranja virtuelne realnosti, onje spoj spoljašnjeg i unutarnjeg u našem biću,on kao neutralan samo koordinira opaža-njem naših čula i može da izvodi zaključke oopaženom, on stoji na ulazu naše percepcije iodlučuje šta će ući a šta neće, i šta će izaći.Zapravo on, zato što je neutralan, ne odlučujesam kako hoće, po nekoj svojoj slobodnojvolji, objektivno i tačno, već kako je naučenda odlučuje. Na Oksfordu, između ostalog.Obrasci, predstave ili paradigme uma su onošto odlučuje šta će proći kroz um i koliko.Paradigme koje uslovljavaju um se stalnostvaraju i usađuju u um, neke spontano, alimnoge i namerno. Poznato je da je oduvekpostojala manjina koja je kontrolisala većinuljudi. Ta manjina je to činila pomoću paradi-gmi i ubeđenja. Ranije su ta ubeđenja obliko-vana religijama, mitovima o božanskom činustvaranja sveta i čoveka. U novijem dobu istapriča je preoblikovana u savremeniji oblik, upopularnu nauku učenjem o 'velikom prasku'i majmunu koji je nekom greškom i slučajnopostao čovek. Neko se danas veoma trudi da

16

ljude stalno drži u virtuelnoj realnosti, usimulakrumu i simulacijama,5 u umu koji jesvestan samo tela i logike materijalnogopstanka, umu koji je stalno okupiran lažnimvrednostima i strahom, odvojenog od pravogznačenja svesti i duše, od samoga postojanja.

Srećom, autor ove knjige nije učio naOksfordu (koji zastupa svetovni aspektnauke) ni na Kembridžu (koji zastupa crk-veni aspekt nauke) pa će ovde moći da iznesesvoj uvid o prirodi svesti koji je zasnovan nanjegovom sopstvenom iskustvu kroz četiridecenije prakse (budističke, za zen) medita-cije i direktnoj (vantelesnoj) spoznaji iz višihdimenzija: da su svest i postojanje jedno isto,da su temeljni fizički zakoni povezani sačovekovom svešću, da je suština čovekovazapravo ishod i suština cele prirode. Te dvesuštine su povezane čovekovom samosvešćui delovanjem. Stoga glavni cilj ove priče jesteda na najjednostavniji način poveže suštinuprirodnih zakona sa suštinom čovekovom.Sve zablude ljudske i svi problemi na ovomsvetu počivaju samo na zabludi da su te dve

5 Jean Baudrillard: Simulacra and Simulation,University of Michigan Press 1994.

17

suštine različite. One su jedna suština: našabožanska suština.

18

Prvi deo:SVEST U NEORGANSKOM SVETU

Svest omogućava postojanje na tros-truk način. Njeno trojstvo je davno prepoz-nato u nauci sankhye i nazvano je guna. Imaih tri, sattva, rađas i tamas. Prema tom ispo-ljavanju organizovano je izlaganje u ovojknjizi.

- tamas - fizički svet (res extensa) -uključuje sve elemente neorganske prirode,ali i više dimenzije prirode, astralni i men-talni svet i njima pripadajuća (unutarnja)čula sa kojima opažamo više dimenzije;

- rađas - psiha (res cogitans) - organskatela živih bića sa svim čulima, borba za usa-vršavanje percepcije;

- sattva - kultura - upotreba percepcijeza spoznaju smisla, individualne svesti o sebii višem umu koji je veza sa svešću duše.

19

KVANT I KVANTNO POLJE

Otkrivajući prirodu materije fizičari sudavno došli do pojma atoma, najmanje nede-ljive čestice od kojih se sastoji sve ostalo uprirodi. U novijem dobu, početkom dvadese-tog veka, razvoj tehnike omogućio je da setime pozabave još temeljnije, pa su takopočeli da tragaju kakvih sve atoma ima i da lisu atomi baš poslednje najmanje čestice kojesačinjavaju materiju. Uspeli su tako i da raz-biju atom i otkrili su da se i on sastoji od jošmanjih čestica, i nazvali su ih subatomskečestice. Otkrili su da njih ima više i da se raz-ličito ponašaju, ali ubrzo su takođe otkrili danjihovo ponašanje nije baš „prirodno“, da sezakonitost ponašanja subatomskih česticabitno razlikuje od svih prirodnih zakona kojisu do tada bili poznati u ovom našemmakrokosmosu. Naime, subatomske česticenisu se ponašale kao materijalne čestice, već ikao talasi energije, kao nematerijalne pojave.Mogle su da se naizmenično ponašaju i kaočestice i kao talasi energije, da budu na jed-nom mestu i na više mesta istovremeno

20

(imaju tkz. nelokalna svojstva) i da se infor-macije među njima trenutno prenose, bezobzira koliki je prostor između njih. Ustanovljeno je konačno da najfinijeaspekte subatomskih čestica zapravo pred-stavljaju maleni paketići energetskih vibra-cija, dakle vibracija kojima se ne može odre-diti tačan položaj, brzina i masa, ali se znajunjihovi približni okviri. Kao da postoji nekipaket i ne zna se tačno šta je u njemu, ali sepo lupkanju samo pouzdano zna je da neštonegde u njemu. Taj paketić nedefinisaneenergetske fluktuacije naučnici su nazvali„kvant“ (prema latinskom quantum – koli-čina, mnoštvo, svota). Tu je, iako se ne možetačno definisati. Nije materijalan, ali može dase ponaša i kao materijalan. Kvant je takopostao najmanja jedinica svake prirodneveličine. Postao je deo terminologija raznihprirodnih nauka, tako da postoji kvantnamehanika, kvantna hemija, kvantna elektro-nika.

Budući da je kvant u osnovi energetskitalas, on ima svoje oscilacije, nije uvek isti.Različite oscilacije ili fluktuacije u svomizvornom stanju (tzv. odstupanja od srednje

21

vrednosti, tj. princip neodređenosti), daljeizazivaju nova odstupanja i još veće pro-mene, šireći se sve više i više. Male razlikevibracija u kvantnom polju u početku proiz-vode isprva male, a zatim sve veće razlike uformiranju subatomskih čestica, a zatim jošveće razlike u formiranju atoma i sve većihatomskih struktura. Što su njihove struktureveće i složenije, veća je udaljenost od prvobit-nog izvora u kvantnom polju, veća je njihovagustina i „materijalnost“. Taj razvoj i uslož-njavanje struktura od izvora događa seprema zlatnom preseku ili fraktalnoj geome-triji. To je vidljivo od DNK do galaksija.

Otuda je u osnovi cele prirode energija.Iznad energije su subatomske čestice.Usložnjavanjem subatomskih čestica

nastaju atomi, a usložnjavanjem atomamolekuli i sav neorganski i organski svet. Nataj način elektromagnetske sile su u osnovihemijskog i biološkog sveta i samog života.

Relativno brzo fizičari su otkrili da jekvant u suštini energetska pojava, da se sas-toji od energetskih vibracija, koje izmeđuostalog mogu da poprime i takav kvalitet dase on izražava i kao materijalna pojava.Međutim, najviše ih je zbunilo otkriće da na

22

to, da li će se kvant ispoljiti kao talas ili kaočestica, energija ili materija, ne zavisi samood tumačenja posmatrača, već da od samogprisustva posmatrača i njegove namerezavisi kako će se kvant ispoljiti. Kada je pos-matrač, čovek, prisutan u eksperimentu sanamerom da dokaže da je kvantna energijačestica, onda i dobije takav rezultat, kvantnaenergija se ponaša kao čestica, a kada seeksperiment postavi tako da se dokaže da jekvantna energija talas, opet se dobija upravotakav rezultat. Svesna namera određujerezultat. Ovo otkriva nešto još dublje odsamih fizičkih pojava, dublje i od elektroma-gnetskih sila, otkriva samu svest. Otkrilo seda iza elektromagnetskih sila kvantnog poljastoji svest koja svime upravlja, celom priro-dom, i da je ta svest takođe i svest posmat-rača, čoveka, subjekta u eksperimentu.Otkrilo se da je svest ključni činilac u zbiva-nju prirode.

Da postoji svesna veza između suba-tomskih čestica dokazali su i eksperimentivezani za EPR paradoks (Ajnštajn, Rozen,Polanski) u kojima se jedna subatomska čes-tica deli na dve, međusobno kvantno sple-

23

tene. Čim bi se izmerilo jedno svojstvo (fizi-čka veličina) jedne tako nastale čestice,odmah bi isto svojstvo druge čestice dobijalokomplementarnu (suprotnu) vrednost(Aspect, 1980.). Iako su čestice veoma uda-ljene, ponašale su se kao da jedna čestica tre-nutno zna osobinu one druge. Ovo je naz-vano paradoksom zato što je izgledalo kao dainformacija između dve čestice putuje brzi-nom mnogo većom od brzine svetlosti, što jesmatrano nemogućim. Ova pojava je objaš-njena postojanjem kvantnog polja koje jenelokalno, tj. isto u svakoj tački vremena iprostora, koje povezuje sve tačke, kao dasvaka tačka univerzuma sadrži informaciju ocelom univerzumu. To je nazvano nelokalnakomunikacija kvantnog polja. Isto je uči-njeno i sa ljudskom DNK; DNK jedne osobe jepodeljena i delovi su udaljeni, kada bi se najedan deo izvršio uticaj, istovremeno bi na tajuticaj reagovao i drugi udaljeni deo. Reago-vali su kao da su i dalje bili zajedno, iakonisu. Zato, uostalom, svaka majka oseća kadase njenom detetu događa nešto nenormalno,ma koliko dete bilo daleko. Ova povezanostdeluje ne samo kod negativnih događaja,

24

povreda i slično, već i kada je dete veselo isrećno to stanje prenosi na svoju majku.

Ovo je sve upućivalo na to da se pojavetelepatskog opažanja i mnoge „okultnepojave“ mogu objasniti sa prirodom kvant-nog polja.

Sve je to ukazivalo da postoji neko poljeiza najfinijeg nivoa zbivanja prirode kojepovezuje sve prirodne činioce u jednu celinu.To je polje nazvano univerzalno kvantnopolje, ili Matriks. Ono je iza vremena i pros-tora, u njemu je potencijal ili mogućnostsvega što postoji kao ispoljeno u prirodi; akoje priroda područje ispoljenih mogućnosti,sve ono što se ispoljilo u vremenu i prostoru,kvantno polje je neispoljeno područje celeprirode, polje mogućnosti svih ispoljavanja,u njemu je sabrano sve ono što je bilo, što ćebiti i što na bilo koji način može da bude. Ukvantnom polju sve je to sabrano u jedinstvoiza vremena i prostora. Stoga nema ničegnovog, ima samo sažimanja u neispoljenostanje kvantnog polja, i ispoljavanja u vre-

25

menu i prostoru. Neispoljeno i ispoljeno susamo stanja jedne iste pojave.6 Na ovaj isti način je nauka sânkhye jošpre više hiljada godina opisala osnovu pri-rode, prakrti, kao neispoljenu (avyaktam)apsolutnu osnovu celog univerzuma. Prakrtije skriveni ili implicitni poredak, sveobuhva-tno jedinstvo bića izvan vremena i prostora.Sânkhya je teorija emanacije zato što govorida se iz jedne večne, neprouzrokovane i neu-ništive osnove ispoljava sve postojeće unedeljivoj međupovezanosti i uzročnosti.

U ranijim vremenima je takođe to uni-verzalno polje bilo poznato pod drugim nazi-vom, kao akaša ili eter. U nastupu inspiracijeneki savremeni fizičari su ga nazvali i „kvan-tnom supom“. Svest koja stoji iza kvantnogpolja drevna baština je označavala kao

6 O univerzalnom polju u savremenoj fizici videtiknjigu Gregg Braden: Božanska matrica, VBZ, Zagreb,2008. kao i Lynne McTaggart: Polje - Potraga za tajnimsilama svemira, Teledisk, Zagreb, 2005. Oholografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot:Holografski svemir, Teledisk, Zagreb, 2006. Okvantnom polju kao implicitnom poretku videti uDavid Bohm – Wholeness And The Implicate Order(First published 1980 by Routledge & Kegan Paul).

26

božansku svest. Fizičari se ustručavaju da jeoznače kao božansku. Supa im je mnogo bližaiskustvu.

Ustanovljavanje kvantnog polja i nje-gove paradoksalne prirode, kao i problemuloge posmatrača u eksperimentu, koji jepokazao da rezultati eksperimenta ne zavisesamo od posmatračevog tumačenja, već i odsamog prisustva posmatrača, doveli su nau-čnike do zida preko kojeg nisu mogli dalje. Idanas stoje pred njim zbunjeni i ne znaju štadalje osim da izmišljaju razne hipoteze šta jeiza zida. Taj zid je njihov um. Drevna naukasânkhye, koja je u osnovi Patanjđalijeve joge,uči da se zid uma može nadići, um se možetranscendirati, i ta naučna disciplina senaziva meditacija. Ali današnja nauka jošuvek nije postala duhovna disciplina – iakobi po samoj svojoj definiciji nauka to moralaprirodno da postane u jednom trenutkusvoga razvoja. Predmet naučnog istraživanjamora biti i sam subjekt koji istražuje. Logikana kojoj se zasniva sama nauka kazuje daprvo mora biti spoznat subjekt koji spoznaje,da bi ispravno bilo upoznato sve ostalo. Bezosvešćenog subjekta nauka nije potpuna, a

27

kada nije potpuna može biti i destruktivna.Nauka je destruktivna tačno u onoj meri ukojoj zanemaruje prirodu svesnog subjekta,čovekovu suštinu, a čovekova suština se nemože razumeti spolja, kao još jedan objektistraživanja. To se razumevanje oduveknazivalo samospoznaja.

28

KVANTNO POLJE JE PROSTORU KOME JE SAMO JEDNA ČESTICA

– NEMA MNOŠTVA

Božanska svest se u neorganskom pod-ručju ispoljava kao kvantno polje, eter iliakaša, iz koje nastaju sve dimenzije postoja-nja prirode.

Za razumevanje kvantnog polja klju-čna je svest, ta svest je, međutim, krajnje jed-nostavna i već je prisutna, ona se, naime, nerazlikuje od samog postojanja. Inače ne bibilo svesti o postojanju, kao što ne bi bilo nisamosvesti čovekove. Stoga prirodu postoja-nja ne možemo odvajati od prirode same sve-sti, kao ni svest od samog postojanja, a pos-tojanje i svest o postojanju ne možemoodvajati od čovekove samosvesti.

U svakom trenutku svoga postojanjami osvešćavamo neki oblik postojanja, bilomaterijalan ili imaginaran, blizak ili dalek,sadašnji, prošli ili budući. U osvešćavanju jesav naš život, rad i sudbina, sreća i nesreća.

29

To je otuda što samo postojanje nije različitood svesti.

Drugim rečima, božanska svest se uorganskom području ispoljava kao svest učovekovom telu, kao telesna svest, ego, umili razum (indriyâni). Videćemo u trećemdelu ove knjige kako se svest kvantnog polja ičovekova svest spajaju u samosvest i vrhun-sku božansku budnost (aham-kâra i mahat-buddhi).

Sledeći svest samog postojanja poslu-žićemo se najosnovnijom logikom da bismorazumeli samo postojanje. Postojanje je onošto uvek postoji kao osnova svega što postoji,što je u suštini neprolazno i apsolutno. Svešto postoji ima neku širu osnovu na kojojpostoji, neki uzrok; najšira osnova koja omo-gućava sve što postoji je Apsolut (ili Biće uplatonističkoj filozofiji). Njegova definicija jepotpunost; ništa nije moguće izvan njega,pored njega niti bez njega. Takođe i neuslov-ljenost, Apsolut je sloboda koja omogućavasve drugo. Stoga Apsolut ima božanska svojs-tva. Takođe ima svojstva prostora ili onogašto omogućava sam prostor u kome može dapostoji sve što postoji. Iako Apsolut nemasvojstava, prostornost je ono najbliže čime

30

naše razumevanje može da mu se približi.Stoga zamislimo božanski Apsolut kao čistprostor u kome nema apsolutno ničeg. Kaotakav on je neispoljen, neizražen, nije ni sves-tan samoga sebe i svojih mogućnosti. To sta-nje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Alinepostojanje po samoj svojoj definiciji nijemoguće. Ovo stvara paradoks samoga pos-tojanja. Ako božanski Apsolut ostane neispo-ljen, ostaće kao ništa ili praznina, a ništa ilipraznina ne može da postoji. Taj paradoksstvara napetost u božanskom Apsolutu i teraga na ispoljavanje samoga sebe, na ispoljava-nje koje će ujedno biti i njegovo osvešćenjesamoga sebe i svih svojih mogućnosti.

Božanski Apsolut se zato ispoljio nanajjednostavniji mogući način, direktno kaosopstvena suprotnost. Suprotnost čistombeskrajnom prostoru u kome nema apsolu-tno ničega, suprotnost praznini, jeste jednajedina čestica. Nazvaćemo je prikladno„božanska čestica“ – ali bez ikakvih religij-skih asocijacija. Bila je beskrajno mala i sabeskrajnim potencijalom. Takva je bila kaosuprotnost beskrajno velikom i beskrajnopraznom prostoru. „Božanska čestica“ o kojoj

31

ovde govorimo je u suštini samo virtuelnasuprotnost neuslovljenoj praznini božanskogApsoluta; nije različita od Apsoluta, ona jesamo njegova imaginacija s kojom on izra-žava sebe i sve svoje mogućnosti. Ona nemamasu niti išta deluje na nju. Neuslovljena jekao i sam božanski Apsolut.7

Sličnu ideju izneo je začetnik osnovnoglogičnog rasuđivanja u trodimenzionalnojfizičkoj stvarnosti, Euklid, u svome delu‘Elementi'. Euklidova geometrija nije običanmatematički sistem već matematički for-mulisana Platonova filosofija ideja. Euklid u‘Elementima' definiše tačku kao ‘ono štonema delove'. To je u stvari okultna Elejskadefinicija Bića, odnosno Apsoluta; po njojupravo je Biće - Apsolut ‘ono koje nema delo-ve'. Na taj način tačka je geometrijski pojambeskonačnosti ili celine. Tačka je neprostornientitet jer nezamisliv je prostor bez dimen-

7 Dakle, izraz koji ovde koristimo, 'božanska čestica',nema ništa zajedničko s knjigom: "Božja čestica" (TheGod Particle), iz 1993, koju su napisali Leon M.Lederman i Dick Teresi. To je mejnstrim nauka. Ovdeje 'božanska čestica' najbliža tački iz Euklidovegeometrije, koja nema dimenzionalnih svojstava, alizato ima sva svojstva apsoluta.

32

zija, i zato se ovakva definicija tačke podu-dara sa metafizičkim pojmom Bića ili božan-skog Apsoluta.

To je takođe ona singularna tačka kojaje u mašti fizičara postojala pre navodnog’Velikog praska’.

Ova priča se razvijala u različitim sme-rovima. Prvi je taj da su naučnici sledeći svojmaterijalni um (i korporativnu elitu koja ihje finansirala i određivala šta je nauka i ’nau-čno’, a šta nije) razvili teoriju da je ta „božan-ska čestica“ eksplodirala u „Veliki prasak“ odkojeg je nastao ceo kosmos, da se kosmos idanas širi usled tog praska, pa će tako jed-nom i da se sažme kada se zamah širenjaistroši. Oni smatraju da je iz te jedne singu-larne tačke nastalo mnoštvo subatomskihčestica koje u međusobnim reakcijama stva-raju složenije tvorevine, mnoštvo atoma imolekula i sav materijalni univerzum.8

8 Teoriju „velikog praska“ i „teoriju relativnosti“akademskoj javnosti i celom svetu nametnula je elitakojoj je bilo u interesu da se sakrije istina o etru,kvantnom polju, koju je praktično dokazivao NikolaTesla. Skrivanjem te istine skrivena je i mogućnostidobijanja neograničene i besplatne energije iz etra, za

33

Sasvim drugu priču pričaju prosvet-ljeni ljudi, koji se ne bave naukom, oni kojivide stvarnost prirode kakva jeste. Naime,svi prosvetljeni kazuju istu stvar: ništa nepostoji izvan božanskog Apsoluta, on je svešto postoji i ispoljava su u sve što je mogućeda se ispolji; to njegovo ispoljavanje je upravosvest o postojanju, i ta njegova svest je istaova svest s kojom smo mi svesni sebe i svetaoko sebe. Oni zapravo kazuju da ne postojimnoštvo već samo jedinstvo, da se Bog iliApsolut nikada nije izgubio već da je sve

šta se zalagao Tesla. Elita koja je tu diverziju u nauciizvela bili su jezuiti, oni kontrolišu svo akademskoobrazovanje u svetu, a praktično su je sproveli njihovesluge cionisti, za šta su iskoristili jednog svog člana poimenu Albert Ajnštajn, koga su medijskompropagandom svetu prikazali kao „genija“, iako je onbio samo loš glumac u svetu nauke. To skrivanje jeimalo i svoje opravdane razloge jer ljudi u to vreme jošnisu bili ni blizu svesti o sebi koja je uslov svesti opravoj prirodi stvarnosti, a s time i dostojni slobodnogi neograničenog korišćenja energije iz prirode. Datinesvesnom čoveku neograničenu i besplatnu energijubila bi katastrofalna greška, ako se ima u vidu kolikolične energije nesvestan čovek ulaže u ostvarenjesvojih iluzija koje su često i destruktivne.

34

vreme onaj koji jeste ovde i sada, u svemu,kao sve-što-jeste.

Šta se zapravo dogodilo sa onom„božanskom česticom“ ako ona nije eksplodi-rala u „Velikom prasku“?

Nije joj se ništa ni dogodilo, treba samorazumeti njenu prirodu.

Kao kontrast samog Apsoluta, i biva-jući u samom Apsolutu, i ona ima sve mogu-ćnosti u sebi kakve ima i sam Apsolut. Onatako može, kako su to eksperimenti sa suba-tomskim česticama i pokazali, da boravi nadva mesta istovremeno (to znači na svimmestima istovremeno), da se ponaša i kaočestica i kao talas energije, i svi njeni oblici sumeđusobno povezani u nelokalnoj komuni-kaciji. Drugim rečima: stvaranje je trenutno iapsolutno, a nije linearno. Ta 'božanska čes-tica' ima takva svojstva, i brzinu daleko većuod brzine svetlosti. Brzina veća od svetlosneje takođe dokazana, ali se ti dokazi skrivaju umraku neznanja javnosti, to su tzv. skalarniili ne-hercijanski talasi za koje se smatra dasu milionima puta brži od svetlosti, koji suzapravo trenutni. 'Božanska čestica' vibriratim skalarnim talasima i zato ona može da se

35

pojavljuje i deluje na više mesta istovremeno,zapravo, ona se pojavljuje i deluje na svimmogućim mestima istovremeno. I ona to sta-lno radi, trenutno se, odnosno istovremeno,pojavljuje u svim mogućim oblicima, nemože da bude mirna jer njena svrha je dabude odraz svih mogućnosti božanskogApsoluta. Budući da Apsolut nije ograničenvremenom i prostorom, ni njegovoj virtuel-noj čestici ne treba vreme da bi se manifes-tovala, niti je uslovljena prostorom.

Zbog trenutnog pojavljivanja namnogo mesta istovremeno posmatraču ufizičkom telu izgleda kao da ima više različi-tih čestica, kao da one stvaraju mnoštvorazličitih atoma i elemenata, objekata u vre-menu i prostoru. To tako izgleda samo zatojer je njena brzina mnogo veća od brzineuma, opažanja i same svetlosti, ona je trenu-tna. Na grubljem nivou vibracije jedne 'bo-žanske čestice' zaista stvaraju formacije kojedeluju kao druge, složenije čestice, i atomi,ali pojava atoma i molekula je samo grubljivid vibracija jedne iste čestice. Taj dublji nivoispod subatomskih čestica nazvan je kvant-nim poljem. Stoga energija kvantnog polja

36

jeste skalarna energija, trenutna i univer-zalna, nezavisna od vremena i prostora.

Sav ovaj privid mnoštva elemenata iobjekata s kojim je ispunjen sav kosmosstvara samo ta jedna jedina 'božanska čestica'usled svoje brzine daleko veće od brzine sve-tlosti i njenog svojstva da kao ogledalo trenu-tno odražava sve mogućnosti božanskogApsoluta. Kao kada se jedna svetla tačka brzokreće u krug mi vidimo kružnicu, zbog ogra-ničenja našeg opažanja ne vidimo da je kruž-nica samo privid sačinjen od jedne tačke. Kaošto slikar sa jednom četkicom stvara sliku usvim bojama, tako i božanski Apsolut stvarasvet samo sa svojom jednom česticom, koja inije baš čestica u pravom smislu te reči, većpre trenutni odraz božanskog Apsoluta usvim detaljima i mogućnostima.

Na taj način ne postoji mnoštvo. To jekrajnja istina iza svih priča o jedinstvu, opovezanosti svega u Jedno, i o povezanostisvega sa Bogom. To je pozadina advaitavedante i budističkog učenja o trenutnostistvaranja, jedinog objektivnog učenja o pri-rodi stvarnosti na ovom svetu.

37

U sistemu sânkhye, božanski Apsolut okome ovde govorimo jeste puruša, dok je 'bo-žanska čestica' prakrti.

38

TRENUTNOST OMOGUĆAVASVEOPŠTE KRETANJE

'Božanska čestica' se kreće ogromnombrzinom, daleko većom od brzine svetlosti,kreće se po principu zlatnog preseka ili frak-talne geometrije i pri tome formira različitegrublje oblike koje u sporijoj brzini izgledajukao posebni objekti, kao atomske strukture irazni elementi. U svom krajnjem, najgrub-ljem ishodu, u trodimenzionalnoj ravni i naj-sporijem, linearnom vremenu, ta jednajedina 'božanska čestica' se pokazuje kao savispoljeni kosmos sa fizičkim zakonima kojisu nam poznati, sa svim zvezdama i plane-tama, svim oblicima postojanja i života. Sveto ovde vidimo kao objekte koji se vremenskikreću u prostoru, dok u stvarnosti ne postojeizdvojeni objekti, sve je to energija božanskogApsoluta koja se manifestuje tako brzo da toizgleda kao mnoštvo posebnih oblika. Sve jeto ona jedna jedina čestica koja vibrira toliko

39

brzo i na toliko različitih načina da izgledakao da ima mnoštva elemenata i objekata.

Sama priroda vibracija podrazumevatrenutnost stvaranja. Na primer, ako pome-rite ruku s leva na desno, od tačke A do tačkeB, ne putuje jedna ista ruka od tačke A dotačke B, već se u nezamislivo brzim interva-lima dogodilo trenutno iznova stvaranjeoblika ruke sve dok se nije stvorila na tački B.To je talasno kretanje. Ne putuje jedan obliksve vreme, već jedan impuls oblikovanjapokreće drugi odgovarajući impuls i to setako dalje lančano odvija tako brzo da toizgleda kao da se kreće jedan isti objekt, kaoda postoji kontinuitet same stvari.

Vi ste svakog trenutka novo biće, uvekste jedinstveni. Samo sanjate da imate konti-nuitet, i taj san je stvarnost u kojoj sadaživite.9 Zbog trenutne prirode stvarnostivaša ubeđenja određuju i uslovljavaju vaš

9 Prema nekim medicinskim merenjima iistraživanjima za jednu godinu čovek zameni celotelo, tačnije: svakih šest nedelja napravi novu jetru,svaka tri meseca novi skelet, mesečno novu kožu,svakih pet dana nove zidove stomaka; sve ćelije mozgasmenjuju se svakih godinu dana, a DNK nastaje inestaje svakih šest nedelja.

40

život, a ne samo postojanje koje je neuslov-ljeno. Zapravo, zbog trenutne i stoga neuslo-vljene osnove stvarnosti, svaki kontinuitet upostojanju obezbeđuje svesna namera, uosnovi svih oblika postojanja je svest inamera, inteligentni dizajn. Ali to nije svestnašeg površnog uma i ega, već daleko viša,božanska svest, svest naše duše. Svest našeguma tu trenutnu božansku apsolutnu svestusporava i pretvara u vreme, u svoj san okontinuitetu i objektima kao da su supstan-cijalni i stvarni sami po sebi, ne vidi njihovutalasnu prirodu i trenutnost, a još manje vidibožansku svest koja je iza njih.

Svest je jedina koja stvara kontinuitetuz pomoć trenutnog, talasnog oblikovanja.Svest je privlačitelj svih vibracija kvantnogpolja, ona upravlja svim njihovim oblikova-njem i energetskim ispoljavanjima.10 Svest jeuvek svest o sebi, u svim oblicima, u najširojrazmeri to je svest božanskog Apsoluta o

10 Maks Plank: „Mišljenja sam da je ljudska svest temeljsvega. Smatram da materija proizlazi iz svesti. Misvest ne možemo ni negirati niti zaobići. Sve ono očemu sada razgovaramo, sve ono što, u stvari, postoji,zahteva svest.”

41

sebi, koja se izražava kao samo postojanje ilikosmos, u nižim razmerama svest se ispo-ljava kao svi oblici koji postoje u prirodi, a unajfinijoj razmeri ta ista svest je čovekovasvest o sebi.11 Čovekov um koristi tu istubožansku svest koja je u osnovi svega i zatoum doživljava stvarnost kao kontinuitetpojavnih oblika, i ne samo da doživljavastvarnost, već može i da utiče na kontinuitetpojavnih oblika, da menja stvarnost. U nižoj igruboj formi pomoću oruđa i alata, a u svojojnajčistijoj formi samom namerom i stanjemsvesti može da utiče na objekte i samu pri-rodu stvarnosti. Svakako, um ne koristi punpotencijal božanske svesti, on je koristi vrloograničeno i subjektivno, još uvek se obu-čava o stvarnosti i svesti, i zato je koristi i nakonstruktivan i na destruktivan način.

Talasno kretanje je brzo smenjivanjeoscilacija između kojih postoji interval. Topraktično znači da ako je celokupna stvar-nost samo talasno kretanje 'božanske česti-ce', između svakog njenog trenutnog talas-nog stanja postoji interval. Između svakog

11 O kosmičkim razmerama videti u delu "Predavanjaiz kosmologije" Petar Uspenski, Logos, Beograd, 2007.

42

trenutka, intervala, ona se vraća u izvornostanje božanskog Apsoluta, takoreći restar-tuje se uvek iznova, kao računar, ali tako brzoda to naš um ne može da primeti, on je zato istvoren da se to ne primeti, da bismo moglida nastavimo život po datom programu zbogkojeg smo i došli na ovaj svet. Zbog tog sta-lnog restartovanja u kome se sve postojeće,pa i mi sami, između dva trenutka vraća uizvorno stanje božanskog Apsoluta, ili svega-što-jeste, uvek imamo vezu sa božanskimApsolutom, nikada nismo izvan njega, kaošto je i božanska energija prisutna u svemu(zato je „Bog uvek sa nama“, zato je „carstvobožije u nama“ i to je način na koji „Bog pos-toji“). Zato je božanska svest uvek dostupna iprisutna iza privida ovog izdvojenog posto-janja. Ne postoji drugi način na koji bi svest opostojanju bila dostupna u postojanju nego naovde opisan način, kroz pukotine između dvatrenutka postojanja. Naš um je zapravo pro-gram koji koristi svest da bi održavao konti-nuitet privida našeg postojanja. Da bi taigranka bila veselija, on može i da menja pro-grame, jer svest je svest o svemu i svimmogućnostima.

43

Trenutno stvaranje se nakon restarto-vanja na izvorno stanje čiste praznine, pros-tora, etra ili akaše, nastavlja kao fini vez (fra-ktalne geometrije) tamo gde je i bilo, ali namalo drugačiji način, na slobodniji način,kao da je u svom povratku na izvorno stanjeprimilo kreativnost koja mu daje slobodu dane mora da bude uvek na istom mestu, većda uvek može da krene dalje u novo oblikova-nje. Slično filmskoj traci koja se sastoji odniza slika koje su odvojene i svaka malo dru-gačije prikazuje objekat, ali u brzom kretanjudaju iluziju kontinuiteta objekta koji se kreće.Na taj način nema haosa iako nema ni sup-stancijalnosti; ima reda iako nema supstan-cijalnosti. Svest božanskog koja izbija izmeđudva trenutka stvaranja odlučuje kako će sestvaranje nastaviti. Na taj način svest je uosnovi materije i života, sve se u prirodistvara i oblikuje kreativnim dizajnom božan-ske svesti.

Ne postoje objekti koji se kreću krozprostor. Postoji samo trenutno oblikovanjeprostora božanskog Apsoluta (pomoću„božanske čestice“) u ono što se prividnopokazuje kao objekat koje se kreće u prostorui linearnom vremenu. Drugačije kretanje ne

44

bi bilo uopšte moguće jer jednostavno ne bibilo dovoljno potrebne energije da se izdvo-jeni objekti kreću po prostoru. Ni leptir ne bimogao da leti po ceo dan kada bi svoju snagudobijao od hrane koju pojede; on svoju ener-giju prima od sunčeve svetlosti, preko prahana svojim krilima on sunčevo zračenje pret-vara u životnu energiju. Na sličan načinenergiju dobija i čovekovo telo kada se izložisunčevim zracima; od hrane koju pojede onodobije samo oko 5% energije. To će nam bitirazumnije ako se podsetimo da je elektroma-gnetizam u osnovi svih hemijskih i biološkihprocesa, a sunce je najveći izvor elektromag-netskog zračenja u našoj okolini. Ceo kosmosje u svojoj osnovi elektromagnetska pojava,12a takav je zbog same prirode kretanja i delo-vanja „božanske čestice“. Sam prostor je punbožanske energije koja trenutno sve oblikuje.Svest je ta koja svojom namerom održavakontinuitet svakog oblika i kretanja, odno-

12 O tome videti u delima: Thunderbolts of the Godsby David Talbott and Wallace Thornhill; The ElectricSky by Donald Scott i The Electric Universe byWallace Thornhill and David Talbott. (https://www.thunderbolts.info/wp)

45

sno upravlja „božanskom česticom“. Pošto je„božanska čestica“ u suštini energija, ovoznači da postoji samo božanska energija usvemu, da jedna ista božanska energija obli-kuje sve što postoji. Ovo takođe znači da jesvest u osnovi energije i da nema energije bezsvesti. To daje definiciju života: životnaenergija je spoj energije i svesti.

Sve je ovo moguće samo zato što nemarazlike između božanskog Apsoluta i „božan-ske čestice“, pa samim tim ništa od svega što„božanska čestica“ manifestuje u svojojkvantnoj fluktuacji, svojim vibracijama, nijerazličito od Apsoluta. To nisu dve stvari većsamo jedna. Samo božanski Apsolut postoji ion je jedina stvarnost. On se u svojoj imagi-naciji trenutno pretvara u svoju česticu, onaje njegova imaginacija s kojom iskušava svesvoje mogućnosti, i samo zato, što je ona unjemu kao on sam, ona može da bude nasvim mestima istovremeno. I samo pomoćunje, na taj način, Apsolut može da se ispolji,inače sam po sebi ne bi bio ništa.

Ljudi su ovu istinu o stvarnosti oduvekintuitivno osećali i znali, zbog svojih duša iviše svesti, ali je njihov um tu svest izobliča-vao u religijske predstave, u kojima je ona

46

prikazivana kao „moć i slava božija“. To jeprava pozadina svih priča kako „Jedno pos-taje mnoštvo“, kako je „sve Jedno“, bez dvojs-tva (advaita), kako je sve iluzija (maya) a opettako stvarna i materijalna, tj. kako je materi-jalna stvarnost iluzorna. To je način na koji jesve povezano u jedinstvu: „božanska čestica“koja sačinjava naše telo sačinjava Zemlju isve zvezde, sav univerzum. Zato sav univer-zum oseća i doživljava svaki naš pokret i činkao svoj. Zato mi celog života doživljavamo,opažamo i osvešćavamo sve aspekte postoja-nja univerzuma. Univerzum osmišljava iosvešćava samoga sebe kroz nas. Mi sebespoznajemo kroz osvešćavanje univerzuma.Sve je to jedno telo, jedno biće, jedna svestkoja sve pokreće, oblikuje i koja sve jeste.

Za razliku od priča, mitova i parabolakoje govore o tom jedinstvu, ovakvu stvar-nost je naučno obrazložio Patanjđali u deluIzreke o jogi (Yoga sutrani). Kada je već o fizicisvesti reč, neophodno je ovde reći i to da jedelo Patanjđalija prvi i do danas neprevazi-đeni priručnik za naučno istraživanje svesti.Ideja o trenutnosti zbivanja osnova je budis-tičkog pogleda na svet. Iz nje proizlazi učenje

47

da stvari i bića nemaju realnost po sebi(anata), da nisu rođeni, tj. da ne nastaju pastoga ne mogu ni da nestaju. Ovu ideju jenaročito precizno pojasnio najvažniji obnovi-telj izvornog Budinog učenja, Nagarđuna (udelu Mula madhyamaka karika), posebno uformulaciji da „oblik (biće, takvost) je (u suš-tini) praznina, praznina je oblik(-ovanobiće)“, što prevedeno u sve ovo o čemu ovdegovorimo znači da je božanski Apsolut sampo sebi praznina (sunyata) i da se on uvekispoljava kao oblik (čestica, biće, postojanje,kosmos) ne gubeći pri tom ništa od svojeizvorne praznine. Ona mu zapravo omogu-ćava svu slobodu i najvišu kreativnost uizražavanju kroz oblikovanje. Prazan prostoromogućava svemu da postoji; dok oblici nisuništa po sebi ni za sebe zato što su uvekodrazi šire celine i samog božanskog Apso-luta, odnosno praznine.

Praznina sama po sebi ne može da pos-toji, ona mora da se oblikuje; ni oblik sam posebi ne može da postoji bez šire celine i samepraznine koja sve omogućava.13 Iz ove for-

13 Materija i prostor imaju istu ontologiju, ne mogu seni teorijski ni praktično razdvojiti, jer tako nešto kao

48

mulacije Nagarđuna je dalje izveo zaključakda samsara i nirvana nisu različiti, oni sujedno i stoga je potrebno samo buđenje,nikakav put do ostvarenja i nikakvo postiza-nje, samo buđenje u Apsolutnoj stvarnosti,paramartha, koja uvek jeste, transcendenci-jom relativne istine, samvrti, koja je proizvodrazuma i koja kao zastor zaklanja apsolutnuistinu, paramartha, koja je krajnja svrha ilitranscendencija uopšte. Drugim rečima, svimi nosimo izvornu Budinu prirodu u sebi isamo treba da se probudimo, da je otkrijemoi ispoljimo kao što je to učinio i sam Buda,ništa drugo nije potrebno. Tako se razviodirektan put do probuđenja meditacijomdirektne transcendencije uma i sveg obliko-vanog bića (samvrti), što se postiže bilo jed-nostavnim mirovanjem celog bića (zazen),bilo nekom akcijom kojom se nadilazi upli-tanje uma, najpre u obliku Čan budizma uKini, a odatle kao Zen budizam u Japanu. Toje u suštini samo obnovljena i prečišćena

što bi bila ‘neprostorna materija' ne postoji; materija iprostor moraju uvek ići zajedno. Etar nije ništa drugodo vrlo fluidna materija ili prostor sa određenimmaterijalnim svojstvima.

49

praksa meditacije (dhyânam) izvornog Budi-nog učenja u pali kanonu.

Istu ideju razjašnjavao je i Gaudapada,jedan od sledbenika Nagarđune navodećiklasičan primer baklje. U svom delu Karika(na Mandukja upanišadu) Gaudapada objaš-njava kako je sve nerođeno. U kariki (stihu)IV 47-50. on kaže da kao što baklja, kada sebrzo okreće, izgleda kao vatreni krug, tako isvest kada se kreće izgleda kao da je pode-ljena na subjekat i objekat, saznavaoca iznano, i tako stvara privid kontinuiteta iobjektivnog sveta. Kada svest (baklja) miruje,tada nema privida sveta (vatrenog kruga).Kada je baklja u pokretu, njen izgled kruganije joj spolja nametnut, niti je otišao od njekada miruje, kao što ni vatreni krug nije nirazličit niti je isti plamen. U IV 91. on jasnokaže da su sve tvorevine samo uobličenjeprostora, akaše (etra), i da među njima nemanikakvih raznovrsnosti. Rečeno našim jezi-kom, nema mnoštva čestica već samo jednebožanske energije koja sve oblikuje.

Budući da ništa nije moguće izvanbožanskog Apsoluta, sve se ovo događa unjemu samom, kao njegova imaginacija.Sama njegova apsolutna priroda, usled čina

50

svesti o sebi, stvara svoju suprotnost,„božansku česticu“, koja ima sva svojstvabožanskog Apsoluta i koja trenutno stvarasve oblike koje vidimo kao ispoljeni univer-zum. Budući da se to sve odvija po principuholograma, u kome svaki delić sadrži i odra-žava celinu, svaki novostvoreni deo sadrži iponavlja ista božanska svojstva kreiranjasvih novih mogućnosti kao i početna „božan-ska čestica“. Tako se kreativnost umnožavana svakom koraku u beskrajnim mogućnos-tima. Način kako se to umnožavanje širi upostojeći kosmos može nam postati jasnijiako u imaginaciji uspemo da spojimo modelholografskog univerzuma sa modelom frak-talne geometrije.

Trenutna priroda stvarnosti i svihobjekata je naučno dokazana. Trenutnost jesvojstvo talasa. Kvant je talas, subatomskečestice su talasne prirode, energija je talas,elektromagnetizam koji je u osnovi svegmaterijalnog i biološkog sveta je talasne pri-rode. Problem je što još nisu izvedeni pravizaključci iz svega onoga što je dokazano i većodavno poznato. Ovde uklanjamo taj nedos-tatak.

51

SVEOPŠTE KRETANJESTVARA ENERGIJU

Energija je u svojoj suštini kretanje.Fantastična brzina „božanske čestice“ u obli-kovanju svega postojećeg samim svojim kre-tanjem stvara energiju za postojanje svega.Samo zato što sve trenutno nastaje manifes-tacijom "božanske čestice", ispoljava se onošto vidimo kao energija. Trenutnost je uosnovi talasa, talas je kretanje a kretanje jeenergija. Izvorno grčko značenje reči ’ener-gija’ jeste ’biće u pokretu’. Ništa u kosmosunije istovetno i sve se kreće. Tako dolazimodo paradoksalne stvarnosti da se sam kos-mos manifestuje kao energija upravo zato štoništa nije supstancijalno, zato što je sve tre-nutno. Sve može da se kreće samo zato što jesve trenutno i nesupstancijalno. Da je ištasupstancijalno i da objekti imaju stvarnostpo sebi i za sebe, ne bi bilo moguće ni sveop-šte kretanje ni energija potrebna za tolikokretanje. Kosmos je sveopšti pokret zato štoje kosmos energetska manifestacija, sve je uosnovi energija koju proizvodi trenutna vib-racija „božije čestice“ - koja nije ništa drugo

52

do konkretna manifestacija samog božan-skog Apsoluta. Na taj način je kvantno poljeili etar izvor svekolike energije u prirodi.Drugim rečima, nije prvo potrebna energijada bi se proizvelo kretanje, već je obrnuto:samo kretanje, beskonačno brza vibracija"božanske čestice", koje je u osnovi svega,stvara energiju za sve ostale procese. Grčki pojam energeia mi danas koris-timo kao energija. Dakle, grčki izvornik podenergijom shvata svako kretanje u postoja-nju, u biću, samo kretanje po njemu jesteenergija. Budući da se sve kreće, onda svemožemo videti kao energiju. Ali materijalis-tički pogled na svet nam je danas zamračioizvorno značenje jezika i viđenje samoga pos-tojanja kao energije, sve vidimo kao "mrtvumateriju" a pod energijom podrazumevamosamo ono što proizvedemo sagorevanjem ilielektričnu energiju. Samo nas kvantna fizikai misticizam danas podsećaju da materija nepostoji već je sve samo energija.

Ovde samo detaljnije objašnjavamozašto je to tako, sa mnogim novim detaljima,kao na primer, da je energija samo drugiaspekt svesti i da zajedno tvore životnu ener-

53

giju; da se ona u ljudskom iskustvu spoznajekao božanska ljubav koja sve omogućava.Iskustvo bezuslovne ljubavi koja sve omogu-ćava je emocionalni doživljaj koji nastajekada čovek postane svestan sveprisutnebožanske energije kao životne energije. Pot-puno je svejedno da li ćemo kvantno poljedefinisati kao univerzalno polje koje omogu-ćava svu životnu energiju i koje sledi svesnunameru, ili ćemo reći da božanska neuslov-ljena ljubav sve omogućava, da je sama svestkojom smo svesni sebe i sveta upravo božan-ska ljubav. Reći da je apsolutno celo postoja-nje bezuslovna ljubav je čak i tačnije, ali začoveka koji nije spojio svest sa energetskimaspektom postojanja to je još uvek rano zarazumevanje, osim što mu zvuči lepo i ide-alno, on to ne može da prepozna i prihvatikao najvišu i krajnju istinu, da je sve što vidi,doživljava i radi, sve što mu se događa, svešto jeste, samo bezuslovna božanska ljubav ida se ona uvek događa, da ništa nije mogućebez nje niti izvan nje. Individualna svest ienergetske funkcije su kod neprobuđenogčoveka još uvek odvojene i on ne vidi celinupostojanja kao bezuslovnu ljubav u svakomtrenutku. Iskustvo ljubavi kod njega je samo

54

delimično i povremeno, vezano je za nekeobjekte i sadržaje, nešto od toga može dadoživi samo ako ga povoljne okolnosti inspi-rišu. Davno je već rečeno da samospoznajanije vredna niti moguća bez ljubavi. Svest bezljubavi ne može biti objektivna svest, svest ostvarnosti, zato što je ljubav sposobnost da sepovežu stvari nezavisno od dostupnihinformacija i dokaza, ono što je naizglednepovezano. Ljubav sve povezuje, kao i živo-tna energija.14 Zbog njihovog jedinstva miuvek težimo ljubavi, svesno ili nesvesno, nasve moguće načine, celog života. Iz istograzloga sva ljudska destruktivnost nastaje

14 Na primer, jedna ista životna energija povezuje dvačoveka koji se mrze (zbog umnih ubeđenja) i bore(fizički) međusobno. Kada bi postali svesni jedne isteživotne energije u svim bićima, iste čestice od koje susačinjeni, ljubav bi ih spojila na isti način kao i životnaenergija. Kao što postoji transcendentalna svest kojanadilazi pojedinačne umove, a koji je svi zajednokoriste za svoju ograničenu svesnost, tako postoji itranscendentalna emocionalna veza ljubavi koja spajasva prividno odvojena bića i pojave. Kao što kosmičkasvest spaja sve što individualni um razdvaja, tako iljubav spaja sve što je telesno i mentalno razdvojeno.Na taj način je ljubav uslov za objektivnu svesnost.

55

usled nedostatka iskustva ljubavi, bar udetinjstvu. Ljubav je zato mera svih stvari naovom svetu jer stoji iza životne energije i sve-sti kao njihova poveznica i osnova.

Životna energija je spoj svesti i ener-gije, a u našem iskustvu njihov spoj doživlja-vamo kao ljubav. Ovo se dalje izražava kaoerotski doživljaj, kao čin ljubavi koji stvaraživot, nove oblike životne energije. Sva bićase začinju u izvoru, u etru, stoga je potrebnoda se odvojeni polovi spoje u jedno i da se zatrenutak svesno vrate u izvorno stanje jedin-stva svega kako bi svojom svesnom name-rom odatle uzrokovali rođenje još jednognovog bića. Stoga osvešćenje energije dajesvest o sveprisutnoj božanskoj ljubavi. Te tristvari, energija, svest i ljubav, su jedna stvar.Samo ih um razlikuje. Zato se njihovo jedins-tvo i spoznaje samo kada um stane u blaženojekstazi, svejedno da li u orgazmu ili u medi-taciji. Radi se o istom iskustvu, samo što jeorgazmičko spontano i kratkotrajno, a medi-tativno kultivisano i trajno.15

15 Orgazam je zato tako privlačan ljudima, i svimbićima, jer je u suštini kratkotrajno stanje jedinstvaindividualne svesti sa svešću božanskog Apsoluta.

56

Biće nam jasnije kako svest određujeenergiju ako primetimo da svest ima različitastanja. Postoji vrlo slaba svesnost koja jeograničena čulnim opažanjem, kao kod živo-tinja, ali i nekih ljudi. Takva svest angažujeenergiju na takođe ograničene ciljeve, uglav-nom na borbu za opstanak tela. Što je svestniža to je upotreba energije više destrukti-vna. Ovde postoji i povratno dejstvo: uvid udestrukciju pomaže svesti da ojača. Svestnajviše jača otkrivanjem ispravnog i kons-truktivnog delovanja. Viša stanja svestiangažuju energiju ka ostvarenju viših ciljeva.Kao što nijedna ideja ne može biti ostvarenabez energije, tako ni energija ne može bitiangažovana bez cilja ili ideje. Ako nema sve-sni cilj onda energija stagnira i raspada se,menja svoj oblik i odlazi tamo gde može da seangažuje. Energija može da se preuzme, pačak i ukrade. To uvek radi onaj ko ima svest oenergiji, dok onaj ko tu svest nema gubienergiju.

Isto stanje je ljudima privlačno i kroz praksumeditacije s kojom se kultivisano i trajno postiže čista,transcendentalna svest, odraz božanskog Apsoluta unama.

57

SVEST U ČOVEKOVOM TELU

Ne možemo razumeti prirodu svestibez njenog razumevanja u nama samima.Iako čovek uvek koristi svest i samo zahva-ljujući njoj i jeste čovek, priroda svesti učoveku predmet je najvećih zabluda pa izavera. Nauka svest tretira kao neku materi-jalnu pojavu, kao percepciju koja nastajedelovanjem neurona i potpuno zavisi od njih,kao proizvod rada mozga, manipulisanjeinformacijama... Religija prirodu svesti pro-jektuje u božanske sfere i mistifikuje njenoporeklo i delovanje, većina religija i ne objaš-njava prirodu same svesti već se potpunozasniva na sadržajima svesti, na ubeđenjimai verovanjima. Kao da religije služe tome dase pitanje prave prirode svesti preskoči. Pojam duše najtačnije definiše prirodusvesti, ali taj pojam je upravo zato najvišemistifikovan od strane religija i potpunoodbačen od strane nauke. Nije mogućerazumeti pojam svesti bez ispravnog razu-mevanja pojma duše. Oni su potpuno pove-zani i međuzavisni, zajedno se direktno

58

odnose na čovekovu autentičnost, potpunoostvarenje i slobodu. Da li je većina ljudi usvetu takva? Nije. Nije zato jer slobodan iostvaren čovek nikada nije bio potreban nicrkvenim ni svetovnim vlastima. Oni suzajedno učinili sve da se pojam svesti i dušesakrije u svetovnom obrazovanju i nauci, kaoi u religiji. Da bi se ispravno razumela prirodasvesti neophodno je ispravno razumeti pri-rodu ljudske duše i čovekov odnos premanjoj. Da bismo je jasnije objasnili posluži-ćemo se slikom.

Slika 1. Struktura svesti duše u čoveku

59

Rekli smo da su svest i postojanjejedno isto, samo se za nas ispoljava kao dvo-jako, kao postojanje i kao svest o postojanju.Može se takođe reći da se božanski Apsolutispoljava dvojako, kao samo postojanje (spo-lja) i kao svest o postojanju unutar čoveka.Svest božanskog Apsoluta, kojom on ispoljavasvekoliko postojanje, jeste svest duše. U svomnajvišem nivou ona se iz Apsoluta projektujekao monada svesti koja kreira najveće obje-kte u kosmosu, zvezde i planete. Monade sve-sti se progresivno dele u sve manje ogrankedok na kraju ne ostanu najfiniji pojedinačniogranci koji su naše individualne duše unašim fizičkim telima. Dakle, naša duša jekrajnji ogranak božanske svesti Apsoluta kojasve omogućava. Takođe svest naše duše omo-gućava svu svest koju imamo i koristimo usvakodnevnom životu. Svakako, svest u teluje samo vrlo mali deo izvorne svesti kojaomogućava celu prirodu. U našem telu svestse deli na najniži i najograničeniji deo, onajkoji deluje preko mozga i tela i to je ovde naz-vano empirijski, fizički um ili ego. Ta svest jeograničena fizičkim telom i čulima, samo jesvesna tela i onoga što opaža čulima. Iznadfizičkog uma je viši um, on je nezavisan od

60

tela i čulnog opažanja, a to znači da opažadaleko više i nezavisno od vremena i pros-tora. Taj viši um je veza fizičkog uma u telusa svešću duše, koja je još više iznad višeguma. Svest naše duše je tako velika i moćnada ne može da stane u telo, čak ne možemoda imamo direktnu vezu iz tela sa svešćuduše, moramo da imamo posrednika, to jeviši um. Nauka psihologije bavi se samo fizič-kim umom, ne priznaje ništa drugo. Delova-nje višeg uma psihologija proglašava iracio-nalnim pa i psihotičnim, svest duše potpunoodbacuje. Može se reći da sve mehanizmedelovanja svesti unutar fizičkog uma i nje-govu povezanost sa energijama tela dobroobjašnjava Frojdova psihologija, dok delova-nje svesti između fizičkog uma i višeg uma isvesti duše delimično dobro objašnjava psi-hologija K. G. Junga. Delovanje fizičkog umaje lako protumačiti jer ima zajedničke prin-cipe psihodinamike i psihopatologije, sličnokao što svi ljudi imaju tela koja isto funkcio-nišu. Povezivanje individualnog uma i višeguma ili svesti duše je lično iskustvo i zatospada u objektivnu svesnost, ne može se

61

dokazati kao funkcionisanje fizičkog uma.Ono ipak ima zajedničke obrasce koji sepogrešno nazivaju arhetipovima kolektivnonesvesnog, tačnije bi bilo arhetipovima kole-ktivne svesti. Taj proces je uvek individualani zato ga je Jung opisivao kao proces indivi-duacije. Upravo zato što je proces povezivanjafizičkog uma sa svešću duše individualan, onje teško naučno dokaziv. Zapravo pojam dušepsihologija vezuje za nejasnu kombinacijuemocija, životne energije i mašte. Sve štonadilazi delovanje fizičkog uma u najboljemslučaju naziva se 'stanjima izmenjene svesti' isamo pojedini istraživači takva stanja pove-zuju sa mističnim stanjima duhovnih prakti-čara i mistika. Iskustva koja se ne mogu kla-sifikovati proglašavaju se psihotičnim.Međutim, kako viši um i svest duše delujusvakodnevno na sve ljude, i svi imaju iskus-tvo njihovog delovanja, i te pojave naukapsihologije uzela je pod svoje okrilje i formi-rala oblast koja to proučava, pod nazivomtranspersonalna psihologija. Ni u njoj nemazaključaka o višoj svesti i svesti duše, imasamo stalnih 'izučavanja' i spekulacija. Svadelovanja višeg uma i svesti duše koja ne

62

mogu da se potisnu i 'objasne' transperso-nalnom psihologijom, potiskuju se i 'objaš-njavaju' religijskim ubeđenjima. I nauka ireligija skrivaju istinu o čovekovoj duši.Nauka je materijalizuje a religija je odvaja odčoveka, po religijskim verovanjima čovekdušu dobija od neke više sile i može da jeizgubi ako nije dobar vernik. Nigde se dušane otkriva kao suština čovekova koja je uje-dno i božanska suština, kao izvor svesti asvest kao izvor samoga postojanja. Tada bisva druga 'tumačenja' postala nepotrebna. Zanauku postoji opravdanje, njoj su neophodniegzaktni metodi rada i razvoja, iako ih naukakoristi na samo jednoj dimenziji, fizičkomsvetu. Za religije nema opravdanja jer one bitrebalo da otkrivaju više dimenzije, ne da ihskrivaju. Ne postoji mnoštvo svesti, samo jednasvest Apsoluta se izražava kao svekoliko pos-tojanje, kao sav kosmos i život. Ona se samodeli i razgranava u sve moguće individualneoblike, u sva živa i svesna bića. Mi smo jednood njih. Preko svoje duše povezani samo sasvim bićima i sa celim postojanjem.

63

To je sva istina o čovekovoj duši, odno-sno o prirodi svesti u čoveku.

64

SVEST IZVAN TELA I ULOGA MOZGA

Svest duše je sveobuhvatna i bezvre-mena, to je božanska svest koja leži u osnovicele prirode i stvara život inteligentnimdizajnom. Ona je i nas stvorila i mi je samoindividualno koristimo. Naš mozak je najfi-niji organ koji prima svest, usporava njenotrenutno delovanje i tako je ograničavadovoljno da možemo da je koristimo u line-arnom vremenu i svakodnevnom fizičkomživotu. Mi apsolutnu svest koristimo indivi-dualno kao relativnu svest. Naša duša jeizvor svesti u nama. Odnos tela, mozga i svesti najlakše semože objasniti pomoću analogije sa električ-nom svetiljkom, lampom. Telo je svetiljkakoja ima razne delove, mozak je sijalica, kojaje najfiniji deo lampe, a svest je električnaenergija koja je nezavisna od svetiljke, kojadolazi spolja. Izgleda kao da sijalica svetlisama od sebe, a ona samo sprovodi elektri-čnu energiju tako da proizvodi svetlost. Naisti način se neupućenom čoveku čini da

65

mozak proizvodi svest iako je on samo organkoji je dovoljno fin da sprovodi vibracije sve-sti i usklađuje ih sa telom i njegovim delova-njem, on svest u telu pretvara u percepciju.Svest vezana za mozak je ono što ovde nazi-vamo um. Slična je analogija mozga sa radioaparatom koji samo sprovodi vibracije kojedolaze izvan njega, ako je pokvaren onda tone može da čini. Tako i mozak ako je oštećenne može da sprovodi svest i tada je telonesvesno. Tada smo u komi ili u dubokomsnu. Zato je pogrešno zaključiti da je svestsamo u telu i od tela.16

16 Prema istraživanjima neurologa Karla Pribrama(Karl H. Pribram), koji je zajedno sa Dejvidom Bomom(David Bohm) doprineo uobličavanju holističkeontološke interpretacije savremenih naučnihrezultata u okvir holografske paradigme, našamemorija nije smeštena negde u mozgu, već je mozaksamo savršeni instrument za holističku komunikacijusa celinom, odnosno holografskim univerzumom.(Videti: Karl Pribram: The Holographic Brain) Prvi radio aparati bili su u velikim sanducima,i neki od prvih slušaoca bili su toliko začuđeni tompojavom da su zavirivali iza aparata da vide gde sekrije čovek koji govori u radiju. Slično tome rade inaučnici koji tvrde da svest nastaje u mozgu.

66

Zato što svest nije od tela i nije samo utelu, i zato što je svest direktno vezana zanašu transcendentalnu dušu, mi možemo daimamo vantelesna iskustva. Razlog zašto individualni fizički um utelu nije uvek svestan više svesti duše, kao nionoga što spontano doživljava u vantelesnimiskustvima, jeste u tome što um nije jedins-tven, on je uvek podeljen na mnoštvo Ja kojise smenjuju na površini njegove svesti, on jeuslovljen spoljašnjim uticajima kao i samimtelom, koji se stalno menjaju. Podela namnoštvo Ja je osnovni razlog zašto je umčesto u iluziji i sklon iluziji. Ono što je jednoJa odlučilo i usvojilo drugo Ja nije. Tako segreške ponavljaju ili uopšte ne uviđaju. Umuje potrebna disciplina (joge ili meditacije) dabi postao jedinstven i svestan samoga sebe, ato uvek znači svestan svojih granica ('znamda ne znam'), i samo tada može da postanesvestan onoga što je iznad njega i što gaomogućava, a to je viši um i svest duše. Um je podeljen zato to je odraz telesno-sti a telo je sačinjeno od mnoštva biološkihentiteta. Same ćelije su nastale od bakterijakoje su se simbiozom udružile u veću celinu,

67

naše telo. Zato je um sklon podelama, podelesu njegovo prirodno stanje, samo ako nijepreterano tako da ne može da funkcioniše.Tada je zašao u mentalni poremećaj. Blažioblici podele uma su svakodnevna odlikasvih ljudi, koji jedno misle a drugo rade, kojizaboravljaju, lažu sami sebe i na tome zasni-vaju kulturu ponašanja koju održavaju druš-tvenim konsenzusom. Koliko svest u umu postaje celovita iviše prisutna, a to se postiže disciplinommeditacije, toliko nam je i svesno delovanjesnažnije. Ono se može proširiti i na svesnostizvan tela, možemo biti svesni ne samo svihsvojih snova, već i otići u svoje snove direk-tno, u lucidnom snu ili vantelesnom iskus-tvu. Koliko smo svesniji i celovitiji u telu,toliko smo svesniji i izvan tela. duhovnaevolucija čovekova sastoji se u tome da u telubude jednako svestan kao što je bio izvantela, pre svoga rođenja u telu.

68

SVEST I VREMEKROZ DIMENZIJE PRIRODE

Priroda ili celokupno postojanje razde-ljeno je kroz više dimenzija. Drevno ezoteri-čno znanje o dimenzijama prirode delilo jeprema frekvencijama koje je u našem iskus-tvu imaju zemlja, voda, vatra i vazduh. Nji-hova svojstva su uzeta da simbolično pred-stavljaju sve frekvencije u kojima se dimen-zije prirode nalaze i deluju, jer se naš fizičkisvet sastoji od čvrstoće (zemlja), tečnih ifluidnih stanja (voda) toplotnih vibracija(vatra) i gasnih (vazduh), odnosno najfinijihfrekvencija koje se kao vazduh osećaju ali nevide. Frekvencije dimenzija se kreću od naj-finije (vazduh) do najgrublje (zemlja). Onesve zajedno sačinjavaju i čovekovo biće, patako čovek može da misli i ima ideje (vazduh)da idejama daje energiju i volju za ostvarenjepomoću imaginacije (voda) o konkretnomobliku kako će se ideja ostvariti i materijali-zovati na fizičkom planu (zemlja).

Čovek je oblikovan od strane kosmosa,kosmos oblikuje svesnog subjekta i njegovu

69

svest o sebi, odnosno o kosmosu.17 To se obli-kovanje odvija u skladu sa dimenzijama pri-rode. One svaka na svoj način oblikuju pojedan aspekt bića čovekovog. Čovek je mikro-kosmos. Zato što ima više dimenzija u prirodi,i čovek analogno tome ima više tela koja timdimenzijama odgovaraju.

Elementi odražavaju sva tela kojačovek ima, a to su: fizičko telo koje odražavaelement zemlje; emocionalno telo koje odra-žava element vode; telo volje izraženo ele-mentom vatre; mentalno telo elementomvazduha; uvek i u svemu ostalom prisutnusamosvest koju odražava element etra.

17 O tome govori kosmološka teorija Jačeg antropičkogprincipa (Strong Anthropic Principle ili SAP) po kojojvidljive osobine svemira, ovakve kakve su u svemu,nisu proizvod slučajnosti ili prirodne selekcije izmeđuviše mogućnosti, već su posledica sasvim određenesvrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta.Taj princip kaže: „Vasiona mora imati takva svojstvakoja dozvoljavaju razvoj života u nekom stadijumunjenog postojanja.” Iz ovoga se dalje izvodi da jevasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstankaposmatrača, i ti posmatrači su nužni za postojanjevasione. Bez svesnog subjekata ne bi bilo objektivnogkosmosa. Da svest nije u osnovi kosmosa, ne bi bilo nisvesnih subjekata.

70

Zato čovek može da se fizički kreće(zemlja), da oseća svoje kretanje (voda), dabude ispunjen žarom volje i strasti za kreta-njem i delanjem (vatra), da misli kuda ide išta radi (vazduh) i da bude vazda budan isvestan svega toga u sebi (akaša).

Kako je čovek mikrokosmos, odnosnooličenje svih principa kosmosa, sve 'više'dimenzije kosmosa nisu spolja već su to nje-gove unutarnje dimenzije koje mu daju savduševni život, sve snove, mitove i arheti-pove. Zbog ove analogije drevna baština jevidela kosmos u ljudskom obliku, a ljudskioblik kao mikrokosmos, ili kosmos u malom.

Prema Budinim rečima „u ovom ogra-ničenom telu, ne većem od rukohvata, sadr-žan je svet, pojava sveta, ishod sveta i putkoji vodi ishodu sveta” (Anguttara-nikayo,4,45).

Čovek u svom postojanju može spoz-nati sve dimenzije prirode jer su one svezajedno njega i stvorile. Ne mora ih tražitispolja niti „promenama stanja svesti” jer jenjihovo prisustvo uslov i za njega samoga isvih mogućih stanja svesti. Ništa nije izvannjega i duhovna zrelost se ogleda u prepoz-

71

navanju svih sposobnosti koje su u njemu.Čovek samo treba da bude onaj koji jeste, a neda postane nešto drugo, prema nekom ide-alu. Zato je to i najteže, a imitacija ideala jeoduvek bila lakša zamena. Stvarnost u kojojsve postoji jedini je ideal koji mu je potreban.

Suština svih obmana kojima se čovekporobljava je u tome da bude nesvestan činje-nice da su sve dimenzije prirode u njemu a neizvan njega, da je u njemu mera svega spoljaš-njeg, da se zato u njemu sve rešava, a ne izvannjega. Projekcija smisla postojanja izvan sebeosnovni je uzrok sve patnje čovekove, a u nala-ženju ishoda postojanja u sebi sadržan je savproces čovekove evolucije i saznanja. Dimenzije prirode imaju piramidalnustrukturu.

72

Piramidalna struktura predstavaljasažimanje vremena i prostora. Sve dimenzijeprirode se progresivno sažimaju kako seuzdižu od zemaljskog ili materijalnog plana.Tako su stvari i pojave samo ovde na mate-rijalnom planu odvojene u vremenu i pros-toru, u astralnom svetu koji je iznad materi-jalnog stvari i pojave su i odvojene i mogubiti pomešane, tu granice fizičkog sveta nevaže iako još uvek postoje oblici i pojave kaou fizikom svetu. To je svet u kome spontanoodlazimo za vreme snova kao i za vreme van-telesnih iskustava. Zato se tamo mogupomešati vremena i oblici. Zato su nam snovitakvi kakvi su, prošlo doživljavamo kaosadašnje, nemoguće kao moguće, a možemovideti i buduće. Astralni svet je predstavljenelementom vode, ona nema svoj oblik većuvek uzima oblik suda u kome se nalazi imenja svoja svojstva. To praktično znači daastral uvek uzima oblik ideje (vazduh) inamere (vatra) koje se u fluidnom svetuastrala izražavaju u datom obliku. Najčešće jeto privremeni oblik koji služi kao eksperi-ment pre konačnog oblikovanja na fizičkomplanu. Zato mi imaginacijom pripremamo

73

konačnu materijalizaciju svojih ideja. I snovisluže za eksperimentisanje idejama i moguć-nostima kao i paralelnim stvarnostima, svimonima koje nismo u mogućnosti da izrazimona fizičkom planu, koji sadrži relativnotrajne oblike u vremenu i prostoru. Iznad ovih četiri elemenata koji pred-stavljaju dimenzije prirode nalazi se etar iliakaša (prostor ili polje). On odgovara univer-zalnom kvantnom polju u kome vlada večnasadašnjost. Takođe odgovara i božanskoj sve-sti koja projektuje sve ostalo, kao što prostorsadrži sve ostalo. Sve ostale dimenzije se ispoljavaju krozvreme i prostor i to ispoljavanje ima pirami-dalnu strukturu, to znači da se vreme i pros-tor postepeno i progresivno ispoljavaju sveviše i više odvojeno i grublje kako se "spuš-taju" sve niže i niže, od ideja ka materijalnomobliku. Na planu vazduha, odnosno ideja ilimisli, vreme je veoma blizu večnoj sadašnjo-sti. Zato možemo da mislimo i osmišljavamosve, nezavisno od vremena i prostora, blisko idaleko, prošlo, sadašnje i buduće. Misli i idejesu večne. Energija koju ulažemo u ostvarenjeideja takođe nadilazi vreme i prostor ali u

74

manjem obliku, ona je uvek individualna ilična, ali zato može da posluži kao inspiracijai uzor mnogima. Svi pamtimo podvige veli-kih ljudi koji su ostvarili velike ideje. Pam-timo i kako su ih ostvarili, šta su sve moralida urade, kakvu su volju morali da razviju ipokažu da bi svoje ideje ostvarili. Zapravonijedna se ideja ne može ostvariti bez pokazi-vanja volje za njenim ostvarenjem. To je ele-ment vatre koji svest iz bezvremenih idejasužava u nameru koja kreira konkretnovreme i prostor za svoje ostvarenje. Da bi utome uspela potrebno je još konkretnijesažimanje prostora u vremenu u obliku ima-ginacije ili slike, konkretnog plana kako će senešto ostvariti. To je element vode. U njemuje vreme još više sažeto u svom oblikovanjaideje u prostoru. Tu se već vide konkretnioblici mada može i dalje da se eksperimen-tiše. Na kraju se ideja ostvaruje na materijal-nom planu kao konkretan predmet, stanje ilipojava. To se sve događa simultano i odjed-nom, mada postoji proces. On je iskazan krozpiramidalnu strukturu svih dimenzija. Kaošto prizma prelama jednu svetlost u sve dugine

75

boje, tako i piramidalna struktura dimenzijaprelama jednu istu božansku svest u sve oveprocese i raznolike pojave, ona bezvremenusadašnjost pretvara u vreme i prostor. Pira-midalna sturktura stvarnosti je način na kojise jedno pretvara u mnoštvo, na koji uporedopostoji vreme i bezvremena sadašnjost,misao i predmet mišljenja. Misao je u ele-mentu vazduha, a predmet mišljenja je uelementu zemlje. Kada držimo neki predmet u ruci onpripada elementu zemlje, a naša misao o tompredmetu elementu vazduha. Međutim tonisu sve odvojene pojave već jedna ista pojavakoja se različito ispoljava zbog različitihdimenzija. Zbog piramidalne strukture ispo-ljavanja vremena i prostora jedna ista pojavase prelama na spoljašnji grubi predmet unašoj ruci, i na finu ideju o tom predmetu unašem umu. Kamen je u vašoj ruci a misao okamenu je u vašem umu. Misao i kamen sujedno isto samo prividno odvojeno ovimdimenzijama, odvaja ih naš um. Zato onmože ponovo i da ih spaja, na nov i kreativannačin.

Sve razlike između misli i predmeta susamo u manifestaciji vremena i prostora.

76

Misao o tom predmetu je trenutna a vremetrajanja samog predmeta je onoliko koliko ćetaj predmet zaista trajati u fizičkom svetu,dok se ne raspadne usled entropije, dok ganeka spoljašnja sila ne promeni ili dok ga nepromeni neka nova ideja. Vreme trajanjasvake pojave razlikuje se prema dimenzi-jama, u elementu vazduha je trenutno, kaomisao ili ideja, a u elementu zemlje relativnotrajno, onoliko koliko fizički uslovi dozvolja-vaju. Sve razlike u ispoljavanju pojava jesusamo razlike u vremenu i dimenziji. Dimen-zije su stoga usko povezane sa vremenom,one ga određuju.18 Um je vezan za telo i on jepredviđen samo za rad u linearnom vre-menu, u kome i telo postoji. Um ne može daspozna bezvremeno iz istog razloga što nevidi više dimenzije. Zato um ne može danadiđe vreme i da razume prirodu vremenadok ne nadiđe odnosno transcendira sebesamoga. Drugim rečima, dok se ne otvori zaviši um i svest duše.

18 Otuda opisi viših dimenzija da na "nebu" nemavremena, da tamo vlada večna sadašnjost ili večnost.To je tačno.

77

*** Celokupno postojanje prolazi kroz svedimenzije. Svako biće u prirodi mora proćikroz ceo spektar dimenzija, i to stalno čini.To što opažamo neku pojavu ili predmet,znači da smo samo locirali u trodimenzio-nom prostorvremenu jedan detalj iz opštegpreobražaja. Kamen (mineral) će postatibiljka, a jednoga dana će kroz čoveka postatimisao. Iako sa stanovišta fizičkog tela i nje-govog razuma izgleda kao da se ovaj procesodvija linearnim zakonom uzročnosti tokomvremena, čineći tako horizont ispoljenogsveta, stvarnost sveg zbivanja prirode jesimultana i vreme je relativno; ovaj proces seodmah sažima i ostvaruje kroz prisustvosvesnog subjekta. Kada on opazi kamen,kamen je u njemu već postao misao. I to jeono što se stalno događa u čoveku i krozčoveka: transformacija božanske svesti krozsve dimenzije prirode; osmišljavanje svihmogućnosti svesti u svim dimenzijama.Kompletna transformacija iskustva postoja-nja u svim dimenzijama, i osmišljavanje nji-hovog smisla smeštena je na jednom mestu:u telu čovekovom. Zato je po predanju čovek

78

stvoren na kraju stvaranja, kao najsavršenijedelo, po liku svoga tvorca.

Čovekovo biće je mašina koja objedi-njuje rad svih dimenzija prirode. U najvišojdimenziji događa se informaciono usmera-vanje i oblikovanje energije koja će u nižimdimenzijama postati neki fizički oblik ili zbi-vanje. U čoveku se informacija o zbivanju(misao) spaja sa oblikom tog istog zbivanja.Tako se u čoveku osmišljava zbivanje.

***Proces stvaranja, odnosno ispoljavanja

svesti kao samog postojanja, ide od etra iliuniverzalnog kvantnog polja do onoga štoopažamo kao grubu materiju ili fizičku tro-dimenzionalnu stvarnost. Drugim rečima,božanski Apsolut koji je sve-što-jeste, sebeispoljava ili aktuelizuje u svim mogućnos-tima postojanja. Sve-što-jeste uvek se ispo-ljava kao sve-što-može-da-bude. Počevši odsvih frekvencija samog kvantnog polja,preko svih oblika u prirodi, od najmanjih donajvećih, pa do svih mogućih događaja, uvidu dramskih zbivanja koje doživljavajuživotinje i, još više, ljudi. U događajima kojeljudi doživljavaju kroz svoj rad i sudbinu

79

konačno se spoznaje najfiniji smisao zbivanja,i ta svest o smislu vraća se kroz čovekovu dušunatrag božanskom Apsolutu kao jedan aspektbožanske svesti o sebi. Božansko sebe ispo-ljava od najfinijeg do najgrubljeg, i to njegovoispoljavanje je upravo njegova svest o sebi.Ništa ne može da postoji bez svesti o postoja-nju. Nije moguće oblikovanje postojanja bezsmisla oblikovanja, niti ima ikakvog zbivanjabez smisla zbivanja, a taj smisao je oduvekbila svest o postojanju i svest o zbivanju.Svest o smislu postojanja razrešava se krozživot i sudbinu čovekovu, njegovu karmu.

Slikovito rečeno, božanski Apsolut kaoda je sebi postavio belo platno na kome ćemoći da se projektuje sve što on može dazamisli, sva njegova imaginacija. To belo pla-tno je fizički univerzum. On je podloga nakojoj se projektuju sve više i finije dimenzije,sve do etra i božanske svesti. Na taj način tobelo platno deluje kao ogledalo u kome seogledaju svi aspekti božanskog Apsoluta, svenjegove mogućnosti. Fizički univerzum jesamo ogledalo božanske svesti o sebi.

Istu stvar možemo opisati putem frek-vencija. „Božanska čestica“ postepeno uspo-rava svoje vibracije, kretanje, i na taj način

80

njene manifestacije postaju sve grublje i spo-rije, dok najzad ne postanu dovoljno usporenei grube da svest može svoje postojanje dadoživi kao trodimenzionalno fizičko zbivanjeu vremenu i prostoru. Prostor ili bolje rećistanje između fizičkog sveta i izvornog stanja„božanske čestice“ kao kvantnog polja, etraili akaše, ispunjeno je nijansama frekvencijazbivanja različite gustine, tj brzine. Tenijanse tvore takozvane „više svetove“, ilidimenzije prirode, astralni i mentalni svet,arhetipski prostor (hyperspace).

U uslovima velikih brzina i fluidnostiviših dimenzija svest ne može da postanekonkretna na način koji je potreban da bidošla do svesti o sebi na krajnji način, u umuizdvojene individue kao što je čovek, ne možeda razluči sve detalje samog postojanja. Zatosu potrebni uslovi inertnog fizičkog tela uprostoru i vremenu, na elementu zemlje, ukojima će svest izaći iz trenutnosti i jedinstvasvega i ući u linearno vreme ograđeno pros-torom da bi mogla sa spozna sve svoje sadr-žaje i mogućnosti kao objekte. Na elementuzemlje, u fizičkom svetu, sadržaji svesti i idejepostaju konkretni objekti koji se mogu spoz-

81

nati iz svih aspekata i u svim mogućnostima,objekti sa kojima se može raditi.

Stoga cela egzistencija počiva na per-cepciji. U celom univerzumu ne događa seapsolutno ništa drugo nego da sam božanskiApsolut spoznaje sebe, sve-što-jeste se izra-žava kroz sve što može da bude. I to izraža-vanje je svest o postojanju kao svest o sebi.Kada svest o postojanju postane tako kom-pletna kroz iskustvo svih mogućnosti pos-tojanja da se konačno ne razlikuje od svesti osebi, tada se događa božanska svest o sebi,proces ispoljavanja božanskog Apsoluta jeokončan. To kompletiranje smisla postojanjau svest o sebi božanskog Apsoluta, događa sesamo u čoveku. Ono se oduvek nazivalo pro-svetljenje ili najviša bogospoznaja.

Okončanje ispoljavanja božanske sve-sti konkretno se događa kada čovek postanesvestan prave prirode samog postojanjaovde i sada, da je vreme večna sadašnjost.Biti svestan da nema vremena znači biti sves-tan da je sâmo postojanje svest i da je svestsâmo postojanje. Reći da nema vremena ili daje vreme večna sadašnjost, da samo sadašnjostpostoji, znači reći da je svest samo postojanje,da je postojanje sama božanska svest, da svest

82

i postojanje nisu različiti, već da su jedno isto.Večna sadašnjost je upravo ovo postojanje,ali njegova najviša stvarnost. Zato se najvišastvarnost izražava i kroz vreme.

Jedinstvo svesti i postojanja se događakao samadhi u meditaciji, kao sahađasamadhi van meditativnog zadubljenja, kaonirvikalpa samadhi u svakodnevnom životupotpuno probuđenog čoveka. On tada svakufizičku stvar jasno vidi kao bezvremeno pri-sustvo i otelotvorenje svesti božanskogApsoluta.

Iz ranije navedenog primera to značida kamen koji držimo u ruci jasno vidimokao materijalizovanu svest, to možemo davidimo kada zaustavimo vreme i bivamosamo u sadašnjosti, a vreme zaustavljamozaustavljanjem modifikacija uma, transcen-dencijom uma, smirenjem misli koje projek-tuju vreme. Kada um stane i vreme staje, itada se otvara stvarnost postojanja kaovečna sadašnjost, kao jedinstvo svesti i pos-tojanja. Tada je i delovanje na kamen, odno-sno na postojanje, daleko veće, tada tekmožemo istinski da delujemo na postojanjejer smo u njegovom izvoru, naša svest je

83

jedno sa samim postojanjem i zato možemosvesno da delujemo. To se delovanje manife-stuje kao 'moći' ili siddhi.

Svest božanskog apsoluta se vraća sebisamoj i okončava svoje ispoljavanje samo učoveku koji se vratio sebi samome, svojojsuštini, duši, koji više mislima ne ispoljavavreme i koji sâmo postojanje jasno spoznajekao čistu svest, a čistu svest kao sâmo pos-tojanje, kao prisustvo božanskog Apsolutaovde i sada. I to sve ne razlikuje od sebesamoga, od svoje suštine.

Dakle, božanska svest je izvan čovekauvek bila to što jeste, ništa drugo i nije moglada bude, i samo se u čoveku prepoznala jer jesamo u njemu i imala iskustvo gubljenjasame sebe, iskustvo projektovanja sebe unešto drugo, u postojanje koje je izgledaloodvojeno od svesti.

84

PRINCIP KRUŽENJA SVESTIOD BOŽANSKOG DO ČOVEKA I NATRAG

Božanska svest kruži od sebe same dočoveka i njegovog stanja ega i uma kao stanjanajveće otuđenosti božanske svesti od samesebe, i natrag ka sebi, do božanskog Apsoluta.I pri svemu tome ona sama jeste sve to krozšta prolazi, jer ništa nije moguće izvan nje,niti kao različito od nje. Zato je i moguća per-cepcija. Percepcija je prepoznavanje ili slaga-nje istoga.

Kada se kreće od božanskog svest semanifestuje kao samo objektivno postojanje,kosmos i život. Kada se vraća ka božanskomsvest se doživljava kao smisao postojanja,kao svest o sebi u čoveku kao svesnom subje-ktu objektivnog postojanja, i konačno sespaja sa