Guitar Art

Decenija gitarskog festivalaEKOPLAstinE KEsE - stAtusni simBOL i EKOLOKi PROBLEm

DOGAAjiBRAnD fAiR PRiKAzi nAjnOVijiH fiLmOVA, KnjiGA, POzORiniH PREDstAVA, muziKiH izDAnjA

BEOGRAD#4 OD 28. jAnuARA DO 10. fEBRuARA

www.citymAGAzinE.Rs

UVODNA RE 031_Foto : City Magazine Foto : Lena Nei

3_

2_Foto : City Magazine

Dragi itaoci,Dobro doli u 2009. godinu, u koju smo svi uli sa velikim koliine plastinih kesa i time stvarati veliki ekoloki problem i teret strepnjama i gomilom loih vesti i prognoza. Ako je sudei generacijama koje dolaze. Besplatno je dati krv, pomoi drugome. po ekonomskim pokazateljima, pred nama je godina koja nee biti Besplatno je biti dobar i fin. Pre neki dan sam prisustvovala sceni nimalo laka ni bezbrina. to bi neki rekli eka nas oskudacija gde su dvoje ljudi koji su sedeli u kafiu u centru grada i gledali kroz (smena re za ozbiljnu situaciju). Kad je takvo stanje, izlog kako prolaznici masovno padaju okliznuvi se na ne preostaje nam nita drugo nego da radimo jo vie zaleenu baricu od klime (to su konobari intenzivno i jo napornije kako bi ublaili neeljene efekte. Nikako ignorisali), izali iz lokala, otili od prodavnice na uglu, se ne smemo prepustiti pesimizmu i letargiji. Preiveli kupili kutiju soli i posuli je po ledu. Dakle, za 23 dinara, smo i gore, proi e i ovo. koliko kota kilo soli, spreili su na desetine padova. Uiniti dobro delo nikad nije skupo. Zatim, besplatno je otii Na tokove i rasplet svetske finansijske krize svakako ne u etnju (iako je hladno vreme, to da ne? ) ili pozvati moete da utiete, ali na svoj mikrosvet i neposredno prijatelje na partiju jamba ili Monopola i druenje do okruenje i te kako moete. Novac nije sve. Nije ni jutra. Osim toga, ima toliko izlobi, projekcija i drugih pola. Ima mnogo stvari kojima moete da ulepate i kulturnih sadraja koji se nude u naem gradu, a na koje obogatite svoj ivot, a koje su potpuno besplatne. Evo je ulaz slobodan. Takoe, tu je i sajt www.citymagazine. na primer, City Magazine. I to dva puta nedeljno, na rs na kom moete uestvovati u nagradnim igrama i vie od dve stotine lokacija irom Beogarada i na ne- 2 Marija MiLosavLjevi Glavna i odgovorna urednica osvojiti ulaznice za razne dogaaje, knjige, diskove... koliko najfrekventnijih lokacija u Novom Sadu. Sigurno Ima toliko toga, nama je improvizacija i pravljenje neega ete nai neto zanimljivo da proitate, da saznate neto novo i korisno. A rei u vam ta je jo besplatno, a lepo je. ni od ega u genetskom kodu. Takvi smo. I zato ne oajavajte. Glavu Besplatno je poneti od kue platneni ceger i ne troiti nenormalne gore i vidimo se za dve nedelje. M.M.

1_ jasmina Dimitrijevi, direktorka ToB-a 2_ Feng ui - umetnost stanovanja 3_ Mislite zeleno - ograniimo upotrebu

plastinih kesa

28/01/09 CiTY MaGaZiNe

CITy MAGAZINE OD 28. JANUARA DO 10. FEbRUARA

SADRAJ 05Guitar Art

Decenija gitarskog festivalaEKOPLAstinE KEsE - stAtusni simBOL i EKOLOKi PROBLEm

DOGAAjiBRAnD fAiR PRiKAzi nAjnOVijiH fiLmOVA, KnjiGA, POzORiniH PREDstAVA, muziKiH izDAnjA

BEOGRAD#4 OD 28. jAnuARA DO 10. fEBRuARA

www.citymAGAzinE.Rs

Foto : GAF

U VAZDUHU7 ZAPPINGNoviteti

Guitar Art Festival, Sting

8 EKO

Ah, te kese!

16 DOGAAJIBrand Fair

10 URbAN FLASHGradske vesti Ski moda

17 TV KRITIKA 18 FILMRecenzije

Novogodinja papazjanija

KULTURNA DEAVANJA PULS GRADA26 ENTERIJERFeng ui Svi mar na led!

13 SHOPPING 14 INTERVJU 15 HI-TECHJasmina Dimitrijevi Novi proizvodi

19 DVD&KNJIGE 20 ART

27 SLObODNO VREME 28 GASTRORestorani

Preporuka za gledanje i itanje Alternative film/video 2008

21 POZORITEPredstave

29 CLUbbING

CITy MAGAZINE U POKRETU:

Klupska deavanja

22 KONCERTI 23 MUZIKAta sluati?

Koncertna deavanja

24 GUITAR ART FESTIVALProgram festivala

!

IMATE INFORMACIJU KOJU ELITE DA ObJAVIMO? ELITE DA NAJAVITE VAE DOGAAJE NA STRANICAMA CITy MAGAZINA? PIITE NAM NA info@citymagazine.rs

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, beograd 79 CITy magazine/ glavna i odgovorna urednica Marija Milosavljevi. - beograd (Kapetan Miina 8) : City Magazine Roularta, 2008 - . - 30 cm Dvonedeljno ISSN 1820 9556 = City magazine COBISS.SR ID 152269580

Naslovna strana : foto : GAF Izdava : City Magazine Roularta d.o.o. Adresa redakcije : Kapetan Miina 8, 11000 Beograd - info@citymagazine.rs Direktor : Ivan Bevc - ivan.bevc@citymagazine.rs Glavna i odgovorna urednica : Marija Milosavljevi - marija.milosavljevic@citymagazine.rs Key Account Manager : Nataa Doen - natasa.dosen@citymagazine.rs Sales Manager : Danijela Lali - danijela.lalic@citymagazine.rs Dizajn i prelom : Strawberry I&S, Beograd - www.strawberry.rs - Art direktor : Branko Bobi Saradnici : Aleksandar S. Jankovi, Anica Tucakov, Milo ukeli, Marko Herman, Jelena Gluac, Lara Marinkovi, Ivan Jovanovi, Jelena Stojkovi, Maja Petrovi, Nataa Jankovi, Miroslav Pavlovi, Olgica Ili, Ivana Krsti, Ivana ivkov, Ana Pavlovi, Dejan Laki, Ljubinka Tomi, Patrick Gray, Slobodan Avramovi, Bojan Cveji, Aleksandra Sekulovi, Tanja Gluvakovi Foto : Bogdan Pedovi, Lena Nei Lektura i korektura : Lidija Mandi Distribucija : Pea Kresojevi - pedja.kresojevic@ citymagazine.rs Asistent za finansije i prodaju : Andrea Andrijaevi - andrea.andrijasevic@citymagazine.rs Tira : 60.000 primeraka tampa : Roularta media Group NV, Meiboomlaan 33, B-8800 Roeselare, Belgium Izdava ne odgovara za sadrinu objavljenih oglasa

06

AGENDA

2 TEKST : CITY MAGAZINe

Predstavljamo vam dogaaje i datume koje bi trebalo da upiete u svoj planer

6&14/2.koncert

petak

9/2.koncert

ponedeljak

LegendeU Velikoj dvorani Sava Centra grupa Legende e na radost svoje verne publike, kako to ve godinama ini, svojim tradicionalnim nastupima najaviti uspenu muziku sezonu. Bie to prilika da se mnogobrojni oboavaoci podsete brojnih hitova ove grupe koja ve dugi niz godina neguje prepoznatljiv stil.

SepulturaBrazilski kultni metal bend ponovo svira u Beogradu. Ove godine momci iz benda obeleavaju 25 turbulentnih godina vrlo uspene i plodne karijere, a koncert je u stvari promocija novog albuma A-lex. To znai da e se osim starih, omiljenih stvari uti i neke nove pesme sa poslednjeg izdanja. Mesto deavanja je SKC, a fanovi koji se 9. februara pojave na koncertu sigurno znaju ta mogu da oekuju od ovih muzikih velikana.

utorak

koncert

4/2.

sreda

10/2.koncert

subota - subota

Australian Pink FloydOvaj bend osnovan je pre vie od 20 godina, tokom kojih su imali uspenu karijeru i vie nego zapaene nastupe. Iako su osnovani kao tribute bendu Pink Floyd, svi se slau da na trenutke zvue ak i bolje od originala. O njihovom kvalitetu svedoe i pohvale od lanova Floyda, a svi koji ele da se uvere u to pozvani su u Sava Centar gde e se u Velikoj dvorani odrati ovaj nesvakidanji ou.

7-14/2.festival

Iron MaidenIron Maiden ponovo dolaze u Beograd da domaoj publici pokau ta su nauili od poslednjeg gostovanja osamdesetih na Sajmu. Ovaj bend je u Srbiji uvek bio vrlo popularan, pa se koncert odrava u Areni, dovoljno velikoj da primi sve fanove. Kuriozitet ovog nastupa je injenica da je Beograd jedina Evropska stanica na ovoj turneji, a povod za turneju je nedavno izdata kompilacija Somewhere Back in Time.

Guitar ArtPopularni gitarski festival ove godine slavi jubilarno deseto izdanje, a tokom prethodne decenije moe se pohvaliti injenicom da je beogradskoj publici predstavio neka od najveih domaih i svetskih umetnika i da je upravo zahvaljujui GAF-u veliki broj mladih talentovanih muziara steklo afirmaciju. Danas je to ugledna struna manifestacija koja okuplja klasine i gitariste svih profila, od uenika do vodeih svetskih imena. Zvezde ovogodinjeg GAF-a su Enio Morikone, Sting, Edin Karamazov, Vicente Amigo i Vlatko Stefanovski, ali e pored njih nastupiti i mnogi drugi. Lokacije na kojima e se odrati nastupi ovih muziara su Velika sala Kolareve zadubine, Velika sala Sava centra i Beogradska arena. Uvertirni program traje od 30. januara do 6. februara, a tokom trajanja festivala bie organizovan veliki broj prateih dogaaja. Detaljne informacije o programu Festivala potraite na stranama 24 i 25.

12-14/2.sajam

etvrtak - subota

Brand FairZa sve one koji ele da dublje proniknu u filozofiju stvaranja brendova, informacija da e sredinom februara na Beogradskom sajmu u Hali 2 biti odrana manifestacija Brand Fair u ijem sreditu je upravo brend njegovo stvaranje, oblikovanje, pozicioniranje, komunikacija izmeu brenda i potroaa i jo mnogo toga. Od 11. do 13. februara u Centru Sava bie organizovana konferencija u okviru koje e biti brojna predavanja iji je brend zajedniki imenitelj, a najvee ime ovogodinje konferencije je tvorac kampanje za Nike Just do it Skot Bedberi. Vie na strani 16.

28/01/09 CITY MAGAZINe

u vazduhu

zapping

7

nagrada_

nametaj_

Najbolji kolaiHrana je esencijalni deo Costinog poslovanja i zato se stalno proverava, testira i istrauje kako bi lepeza ponude uvek zadovoljila ukus potroaa i pruila im ba ono to ele. Kola od malina i badema lanisran je u aprilu 2007. godine i ubrzo je postao jedan od najprodavanijih proizvoda u kafeterijama. Ima bogatu donju koru napravljenu od putera i badema. Fil se sastoji od bogatog dema od malina sa sonim, specijalnim dodatkom badema, na vrhu je posut malinovim demom kome je dodat badem iseen na tanke listie, zapeen u rerni dok ne dobije zlatnobraon boju. Costa e u januaru 2009. godine sa ponosom istai rei pobedniki i nagraen na etiketi kolaa.

Inovativni dizajnkoji oslikava savremene tendencije ureenja enterijera. Ove sezone Perin je predstavio novo inovativno reenje kreveta. U pitanju je beli krevet od medijapana sa nonim stoiima koji zahvaljujui tokiima na kojima su postavljeni klize po krevetu i sa pokretnom ploom od pleksiglasa koja omoguava da se u krevetu koristi laptop, da se odloi knjiga i slino. Originalnost ovom komadu nametaja daje i polica koja se moe postaviti iznad kreveta ili na samom krevetu, a koja je opremljena led diodama koje daju svetlost razliitih boja. www.perin1.com

Kola od malina i badema internacionalnog lanca kafeterija Costa Coffee proglaen je za najbolji kola u 2008. godini pa mu je dodeljena Quality Food nagrada. Sudije su ocenile kola kao odlian, soan kola sa dosta maline. Inae, Q nagrada

prestino je priznanje poznato po tome to prepoznaje izvrstan ukus prozvoda za jelo i pie, pravi razliku izmeu istananih nijansi ukusa, tekstura i aroma. U konkurenciji su uestvovali jo mnogi poznati brendovi kao to su M&S, Waitrose, Tesco i Pret.

Kompanija Perin bavi se projektovanjem i izradom nametaja, opremanjem poslovnih prostora i stambenih objekata, kao i uvozom i prodajom ploastih drvenih materijala i okova za nametaj. Iz kreativne radionice ove kompanije izlazi nametaj koji je jednostavan i funkcionalan, ali koji se odlikuje inovativnim dizajnom

oping_

I dalje popusti

zdravlje_

Bez duvanskog dimajuje bezbolnu elektrostimulaciju refleksnih taaka na spoljnoj strani une koljke. Tretman je potpuno prirodan i bezbolan, traje oko 1 sat, i izvodi ga kvalifikovani terapeut uz pomo R.I.S.E. ureaja (Reflection Instrument Scanning Electro-pulse). Svaki tretman je personalizovan s obzirom da su i navike svakog puaa razliite. Neka od trenutnih poboljanja po odvikavanju od puenja IQS Metodom su olakano disanje, izotravanje ula mirisa i ukusa, vraanje prirodne boje tena, poveanje energije... Ova metoda bukvalno brie potrebu za puenjem, istovremeno ublaavajui stres. Sem toga, pomae da se kontrolie apetit tokom faze odvikavanja, tako da se ne dobija u teini. Nakon terapije IQS Centar nudi estomesenu podrku i ako su potrebne dostupne su i dodatne besplatne pomone terapije tokom narednih est meseci, pod uslovima navedenim u pisanoj garanciji koja se daje na zavretku terapije. Majke Jevrosime 34 011/32-47-804 www.iqsserbia.com Velike novogodinje rasprodaje i mnotvo raznovrsnih aktivnosti uinili su Delta City omiljenom destinacijom za kupovinu i zabavu. Prve rasprodaje poele su ve poetkom decembra i, na radost svih kupoholiara, trajae do poetka februara. Praznino raspoloenje, veliki izbor radnji i brendova, kao i praznini popusti uinili su da prosena dnevna poseenost bude ak i 40.000 posetilaca, to je samo jo jedna potvrda da je ba Delta City pravo mesto za susrete, kupovinu, druenje, uivanje i zabavu, kako za vreme praznika, tako i tokom cele godine. Uspeh poslovanja Delta Cityja pokazuje i injenica da je ovaj trni centar u proteklih godinu dana posetilo vie od 12 miliona posetilaca. Jurija Gagarina 16

akcija_

Jaffin vremeplovSkoro etiri decenije Jaffa keks je najomiljeniji slatki cele bive Jugoslavije. Starije generacije Jaffa je pratila na velikim odmorima u koli, kroz maturu, preko fakulteta, sve do korpe u supermarketu u koju je stavljaju njihova deca, novi klinci koji iznova otkrivaju neponovljivost Jaffe. Ovog februara, na Brand Fairu na beogradskom Sajmu, Jaffa e zavrteti vremeplov, i proetae posetioce kroz sve etiri decenije svog postojanja. U svakoj dekadi Jaffinog vremeplova, moi ete da osetite autentinost nekog davnog vremena, ali i da probate Jaffu, iji su kvalitet i ukus svih ovih godina ostali nepromenjeni. Sva tri dana Sajma brendova posetioce oekuje interaktivno putovanje kroz vreme, a poslednjeg dana, 14.februara, i posebna romantina iznenaenja. Jaffin vremeplov bie lansiran 12. februara u 13h na Beogradskom Sajmu.

Puenje je loa navika i oblik zavisnosti, a ako elite da uinite neto za svoje zdravlje i ostavite cigarete treba da znate da u Beogradu postoji I Quit Smoking Centar gde se primenjuje vodea svetska metoda borbe protiv puenja. Re je o meunarodnoj franiznoj mrei koja koristi dokazanu, brzu i bez-

bolnu metodu koja pomae kod prestanka puenja. ak 90 posto tretiranih puaa su uspeno ostavili cigarete koristei ovu metodu koja prua estomesenu garanciju baziranu na punom ueu puaa u programu. IQS Metoda je rezultat dugogodinjih naunih istraivanja, a primen-

8

ZANIMLJIVE INFORMACIJE O NOVIM TRENDOVIMA MOETE PRONAI NA NAEM SAJTU www.citymagazine.rs

U VAZDUHU

EKO

Uh, te kese!2 TEKST : Slobodan avramovi

Civilizacijska tekovina, statusni simbol i nezaobilazna nus pojava svakog, pa i najbanalnijeg opinga kesa, danas je postala ekoloki problem planetarnih razmera

K

oava ne preiava samo vazduh Beograda, ona je i glavni krivac to su nam stabla i usred zime bogato okiena plodovima raznobojnih plastinih kesa. Slian apokaliptini ulini prizor je svojevremeno u Njujorkoj galeriji savremene umetnosti okarakterisan kao umetnika instalacija, ali u svim ostalim sluajevima plastina kesa, ma gde se nalazila, danas je veliki svetski ekoloki hendikep. Ve posle prve jutarnje kafe dan nam poinje, naravno, odlaskom na posao. I dok zakljuavamo vrata stana jedva da smo svesni da u drugoj ruci rutinski drimo prepunu plastinu kesu (esto i nekoliko njih) - poneli smo ubre da ga usput bacimo. Zatim svraamo u pekaru po burek i hleb koje nam takoe stavljaju u plastinu kesu. Da ne govorimo o ozbiljnijem snabdevanju u aktuelnim hipermarketima i oping molovima. A koliko do onomad su nam eer i brano stavljali u ceger (u manjim mestima se do pre koju godinu svaka stvar pojedinano uvijala u papir) koji sami ponesemo od kue, a na pijacama ko nije poneo torbu paradajz i luk je nosio tako to od novine napravi fiek, pa kolko stane. Nekada smo se, dok se nisu pojavile kod nas, lepo i matovito dizajniranim plastinim kesama snabdevali uglavnom u Italiji. One su bile i statusni simbol, odnosno dokaz da smo tamo bili u sezonskoj kupovini, uvali smo ih mesecima i koristili ak i prilikom etnji gradom.

da se prave od izdrljivog polietilena, potrebno ak oko hiljadu godina. Poreenja radi, upotrebljenoj papirnoj maramici potrebno je oko tri meseca da se raspadne u prirodi, vaki oko pet godina, a limenki piva oko stotinak godina (u zavisnosti od vlanosti tla). Tako, kau analitiari, ukupna povrina kesa koje se godinje bace u naoj zemlji mogla bi uspeno da prekrije celu Srbiju. Postali bismo water resistant country. Iako je polietilen otkriven u Engleskoj jo 1933. godine, masovnija proizvodnja plastinih kesa poela je tek sredinom prolog veka, sa privrednim bumom, uspostavljajui na taj nain indirektno ivotni koncept jednokratne kulture, ali i enormni rast koliine nerazgraenog otpada prva proizvedena kesa jo uvek nije istrunula. Malo smarajue statistike pokazuje da je situacija u svetu alarmantna - svakog minuta upotrebi se oko milion i po plastinih kesa, dok svaki stanovnik planete upotrebi u proseku neto preko 300 kesa godinje. Prema podacima italijanskog ogranka Greenpeace-a godinje se u ovoj zemlji proizvede 300 hiljada tona plastinih kesa, to odgovara koliini od vie od 400 hiljada tona nafte, osnovne sirovine za proizvodnju polietilena, i emisiji od oko 200 hiljada tona ugljendioksida direktno odgovornog za efekat staklene bate. Italijani upotrebe svake godine preko etiri milijarde kesa od kojih nastane bar dva miliona tona otpada. Nije ni udo to deponije ubreta kontrolie mafija. To je postao unosan posao.

Sumorna statistika28/01/09 CiTY maGaZinE

On line inicijativa

Istraivanja govore da se danas samo u Srbiji godinje odbaci oko milijardu i po plastinih kesa, a koriste se od dvadesetak minuta do najvie nekoliko dana. Ono to je poraavajue jeste da je za njihovu razgradnju, budui

A da svest o tetnosti plastinih kesa raste na svakom koraku, govori i injenica da je pokrenuta Inicijativa za potiskivanje plastinih kesa u Srbiji, koja svoju grupu koja broji oko 5.000 lanova ima i na Facebooku. Pokretai ove inicijative organizovali su i akciju Uhvati

U VAZDUHU

EKO 9U Beogradu pri JKP Gradska istoa za sada postoje tri reciklana dvorita u kojima se prikuplja plastina ambalaa za reciklau, a u okviru pilot projekta zapoetog pre neto vie od godinu dana. Meseno se na ovaj nain obradi oko 70 tona plastike. Oekuje se nabavka automatske prese za plastiku uz pomo koje e biti reciklirano do 500 tona plastinog otpada. Planira se i otvaranje reciklanih dvorita pri svakoj optini. Problem je to nai sugraani tek treba da se naviknu na razvrstavanje smea, dok u drugim zemljama to nije stvar navike ve zakonske obaveze. U Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja kau da je novi Zakon o ambalai i ambalanom otpadu u skuptinskoj proceduri. Ukoliko bude usvojen, Zakon e zahtevati od proizvoaa produenu odgovornost za ceo vek trajanja plastine kese. Nadleni tvrde da drava ne moe da zabrani upotrebu plastike u pakovanju robe, ali bi mogla da stimulie proizvodnju papirnih kesa. Na naem tritu za sada jedina kompanija koja nije koristila plastine kese za pakovanje svojih proizvoda jeste MekDonalds, dok su u supermarketima Veropulosa papirne kese na raspolaganju kupcima jednom nedeljno, u okviru kampanje ivi zdravo.

kesu u slobodnom letu telefonom sa ciljem skupljanja materijala za dokumentarni film o plastinim kesama u Srbiji i problemima otpada oko nas. Konkurs je otvoren do septembra, a cilj je ukljuivanje graana u kreativni deo video projekta Stop plastinim kesama u Srbiji.

Zeleni oping

Ali ko o problemima koje kese izazivaju razmilja kad krene u oping! Zato je na dravnom planu veliki broj zemalja razvijenog sveta odluio da kae ne plastinoj treger kesi. Iskustvo Irske govori da je od kad je, pre sedam godina, utvrdila porez na plastine kese njihova potronja opala za ak 90 odsto. Najsveiji primer borbe protiv kesa stie iz Kine u kojoj su od prole godine zabranjene uvene tanke plastine kese, Korzika ih je izbacila iz supermarketa jo krajem 1999. godine, a San Francisko je to uradio nedavno, dok e se u Francuskoj i Italiji koristiti samo do 2010. godine. Gradove bez plastinih kesa ima Australija i neke od indijskih pokrajina u kojima su zabranjene, jer su zaguivale gradsku kanalizaciju za vreme

Vie informacija na antiplasticbags. webs.com, a na ovoj adresi moete potpisati peticiju za donoenje zakona koji e doprineti ograniavanju i zabrani upotrebe plastinih kesa

monsunskih kia. Nemci su se dosetili pa bioloki nerazgradive kese odlau u za to predviene kontejnere, tope ih i pretvaraju u plastinu ambalau i igrake. ak i mnoge afrike zemlje razmatraju ogranienje u potronji kesa. Zagovornici plastinih kesa, koje su donele prednosti industriji hrane, istiu da njih ne bi trebalo ukinuti, ve bi se trebalo baviti njihovim pravilnim odlaganjem, recikliranjem i proizvodnjom od razgradivih materijala. Takoe, i poznati brendovi neguju drutvenoodgovorno ponaanje, pa kese (ambalau) sve vie prave od recikliranih materijala hartije, iako su takve znatno skuplje od plastinih. Danas je dokaz da ste bili u fancy prodavnici ako iz nje izaete sa perfektno dizajniranom kesom od natron papira sa drkama od kanapa i manicama od rogoza. I zato, kad na ulici kriom prepakujete stvari, kupljene u nekoj od radnji Sve za 100, u luksuznu kesu izvikanog brenda (da neprijatelji crknu) koju uvate za tu priliku, imajte na umu da vam je to ko zna koja po redu plastina kesa tog dana. Ipak ostaje problem kako da vam zaviju burek u kesu od hartije, a da masnoa ne probije ambalau i izmasti vam sadraj ranca ili dep.

10 U VAZDUHU

UrbAn flAsHkolumna_2 MIlo ukElI Danas u Srbiji skoro da nema bioskopa. Rez. Film je u Srbiji vrlo vana oblast. Kroz film se, jo od Tita, inae velikog filmofila, mogla jasno opisati, analizirati i usmeravati dravna politika, disidenti, nacionalni ponos, nacionalni patos, kolektivno nesvesno, emocije univerzalne i lokalno specifine, sofisticiranost, slojevitost, talenat i lucidnost gradova, ali i problemi esto primitivne i provincijalne sredine, malograantina, korupcija, cenzura... Bili smo prozor na Istok i izlog Zapada. Danas treba razmisliti ko smo i gde smo, i kako da to iskoristimo. Rez. Razlika izmeu dobre bioskopske projekcije kod nas i u svetu je velika. Stolica treba da vam se trese od zvuka. Slika mora biti otra svuda i uvek. Bioskop mora biti potpun doivljaj. Hrana, pie, udobne stolice i mnogo prostora za noge, uzbuenje kolektivnog gledanja filma. Tako se prave navika i pare. Pare koje se vraaju u industriju zabave. Rez. Kao pokuaj da se stvari pokrenu, u septembru 2007. u Beogradu je odran Festival kratkih filmova i filmova snimljenih mobilnim telefonima Nova svetlost na dlanu. Odziv je bio veliki, delom i zbog fonda nagrada od oko 12.000 evra. Osim to smo hteli da vratimo film narodu i narod filmu, hteli smo i da ukaemo na promene u audiovizuelnim medijima. Novi mediji, internet, mobilni telefoni i puno nove energije i elje da se neto kae. I to glasno. Na crvenom tepihu i za velike nagrade. Pokuaj da promene objasnimo i pokuamo da iskoristimo ako ih razumemo. Ove godine, stari dobri martovski festival kratkometranog i dokumentarnog filma nas je pozvao da budemo festival unutar festivala. Glavni pratei program. Njima treba veza sa savremenim i modernim, a nama prija da malo uzdrmamo klasinu filmsku i akademsku publiku i dobijemo deo panje zvaninih institucija. Suzili smo konkurenciju za nagrade na filmove snimljene mobilnim telefonima i drugim alternativnim filmskim sredstvima. Festival Drugi festival Nova Svetlost, New Media Festival v2.09 odrae se od 30. marta do 3. aprila, a glavna nagrada je 80.000 dinara. Radovi ne smeju biti dui od 3 minuta. Rez. Film je oduvek bio svetlost i sjaj. Vei od ivota. Plakati nad tim kako propadaju kinematografija i bioskopi je glupo. Treba poraditi na tome da zabava bude zabava, a ne lana briga i nerazumevanje sutine zabave. To vam je poput devojke koju niko nee. to vie kuka da nema momka to e je vie izbegavati. Zato osmeh na lice i povedite nekog u bioskop.

festival_

Whoops na Kopaoniku

Vei od ivota

State of Exit i udruenje Freestyler predstavljaju WHOOPS Battery - Snowboard & Music Festival koji e biti odran na Kopaoniku od 9. do 11. februara. U okviru festivala odrae se snowbording takmienje najvieg ranga u regionu Evropski kup u disciplinama Big Air i Slope Style. Kup se odrava esti put, a potvreno je uee najveih zvezda snowbordinga. Vie od 80 takmiara e tokom tri dana prikazati vrhunske snowboard egzibicije u svojim takmiarskim i revijalnim nastupima na velikoj stazi Malo jezero. Hrabriji posetioci imae priliku da se i sami oprobaju na maloj Half Pipe stazi. Nagradni fond takmiarskog programa iznosi 5.000 evra.

DJ Goldie

Takmienja 10. i 11. februara prati bogat muziki program, prvog dana u vidu urki od 20 sati u lokalnim kafiima, a druge veeri u vidu koncerta u hotelu Grand. Britanski drumnbass DJ Goldie, francuski hip-hop DJ Cut Killer, te bendovi Sajsi, Trance Balkan Desorganisation i Overdrive su samo neki od muziara koji e nastupati na vie lokacija tokom tri dana festivala na planini. Kompletan sportski deo, postavka elemenata na stazi i ureenje staze, propozicije takmienja, prijave

uesnika i pratea dokumentacija takmienja, kao i ocenjivanje i bodovanje, odvija se po pravilima FIS-a, odnosno Meunarodne skijake federacije i uz monitoring sudija ove svetske organizacije. Uvertira je bila u Novom Sadu 24. januara na platou Spensa, gde su takmiari svetskog ugleda pokazali deo svog umea, a sve je pratio i muziki program, kao i velika urka posle ovog takmienja. www.exitfest.org www.whoops.rs

dizajn_

U slavu kreativnostiBelgrade Design Week 2009 odrae se u Beogradu od 25. do 31. maja 2009. godine. Meunarodni festival kreativne industrije i savremenog biznisa, transformisae Beograd u aktivnu platformu za razvoj novih kreativnih ideja u zemlji i regionu i predstavljanje svetske i lokalne dizajn scene. Od osnivanja 2006. godine, Belgrade Design Week okuplja kljune ljude iz oblasti brendinga, arhitekture, dizajna, medija, izdavatva i obrazovanja, edukuje i otvara prostor za susret globalnog standarda i regionalnog biznisa. Od ove godine BDW se ubrzano razvija od dogaaja koji postoji sedam dana u godini ka centralnom portalu i profesionalnom mediju stvaralatva u regionu, sa novim Programom razvoja konkurentnosti USAID-a i pokree konkurs za realizaciju dizajniranog eko nametaja u Srbiji. Takmienje e promovisati novu proizvodnju, koja e poveati prodaju i broj radnih mesta, povezati srpski dizajn sa meunarodnim tritem i promovisati Srbiju kao izvor inovativnog dizajna. Takmienje je otvoreno od 20. januara, a radove e ocenjivati poznati strunjaci iz oblasti dizajna i dodelie nagradu za najbolji dizajn, studentsku nagradu za najbolji dizajn i nagradu za najbolju upotrebu materijala. Najbolje inovativne ideje, po oceni meunarodnog irija, bie nagraene izradom prototipova. www.belgradedesignweek.com

sadrajima: BDW Web (svetski veb portal dizajna), Dizajn PARK (svetska izloba dizajna u produkciji BDW tima), BDW Garden (strune konferencije, izlobe, okrugli stolovi, konkursi i radionice). U tenji da podstakne razvoj i promovie lokalnu i regionalnu kreativnost, BDW se udruuje sa

Vie informAcijA o grADskim DeAVAnjimA moete pronAi nA www.citymagazine.rs

28/01/09 CITY MAGAZINE

12 U VAZDUHU

UrbAn flAsHkolumna_2 PATrICk GrAY Terrifying! Thats the only word to describe it! When I moved here, it took me several months to get the courage up to actually drive to the city centre, and when I did, I encountered your idea of a roundabout! Let me tell you now, this is not a roundabout, its a survival of the fittest nightmare! I soon realised that my polite English way of driving was not going to get me anywhere; I had to think like a Serb when I got behind the wheel. So, with my hand firmly on the horn, off I went, and, to my surprise, it worked! In order to make it more authentic I let my son roam free on the back seat and talked on the phone, now I could sit back and relax in the knowledge that none of my fellow drivers knew I was English, and terrified! I have also experienced the darker side of driving in Belgrade. It seems to me that in order to avoid the attention of the police here you need to drive an Audi, BMW or Mercedes, with blacked out windows! On one occasion I received a speeding fine. Now, believe me or not, I wasnt speeding! Its true! I was driving on a road at the speed limit, when a BMW (with blacked out windows, of course!) came past me at a million miles an hour! 50 meters further down the road, and I was pulled over by two of Belgrades finest policemen. They proceeded to tell me about my excessive speed, to which, in typical English fashion, I replied did you not see the BMW that came before me? Apparently not! It was at this point that I noticed the pistol on the policemans belt, and two minutes later I was 3.000 dinars lighter!

film_

Fest 09braa Darden, Emir Kusturica, braa Koen, Ron Hauard, Uli Edel, Klint Istvud, Mateo Garone, pobednik u Berlinu Hoze Padilja, Sem Mendes, Gas Van Sant, kao i velikani svetskog glumita poput Katrin Denev, ona Pena, Aneline oli, Dona Malkovia, Meril Strip, Dorda Klunija, Kejt Vinslet, Ralfa Fajnsa, Gvinet Paltrou, Leonarda di Kaprija i drugih. Na Festu e biti predstavljene tradicionalne programske celine i linije, od takmiarskog programa Europe to Europe u kome e uestvovati osam filmova, preko Horizonta (sve najbolje iz ovogodinjih programa Kana, Venecije, Berlina, Toronta...) i Otkria, do injenica i Slagalica i FantAzije, a tu je i poseban program Novog Argentinskog filma. Osim svega navedenog, u okviru Festa bie realizovan i projekat Business to Business, poslovni skup koji e okupiti oko 30 predstavnika vanih evropskih filmskih fondova i producentskih kua kojima e biti predstavljeno 12 novih filmskih projekata, od kojih e tri najbolja dobiti po 5.000 evra. U okviru ovog projekta posebno e biti predstavljeni srpska produkcija i gruzijski savremeni film. U narednom broju City Magazina imaete priliku da se detaljno informiete o programu Festa.

Driving in Belgrade

Od 20. februara do 1. marta Beograd e po 37. put biti domain Meunarodnog filmskog festivala Fest 09, koji ove godine ima slogan Registruj se. Tokom ovog perioda Sava Centar, Dvorana kulturnog centra Beograda, bi os kop Ba lk an i D vorana muzeja Kinoteke ugostie vie od 70 najnovijih, ali vrlo znaajnih

filmskih ostvarenja iz celog sveta, oko 100 uvaenih gostiju iz inostranstva i, ako je suditi prema posetama prethodnih godina, vie od 100.000 gledalaca. Ulaznice su u prodaji od 2. februara. Kroz Fest e, kao to smo ve navikli, prodefilovati veliki autori, a ovaj put to e biti: Loran Kante, laureat Zlatne palme,

umetnost_

Festival igreDogaaj je koncipiran sa ciljem da predstavi znaajna stremljenja savremene igre, uspostavi nove standarde i estetiku pozorine umetnosti, odnosno obogati dijalog sa domaom i inostranom publikom. Obiman i atraktivan koncept 6. Beogradskog festivala igre ine osam celoveernjih plesnih produkcija nacionalnih baletskih kompanija i plesnih trupa iz Monaka, vedske, Velike Britanije, Holandije, Brazila, Francuske, Izreala i Nemake, dok e pratee aktivnosti podrazumevati master klasove, izlobe plesne fotografije, diskusije sa umetnicima, filmski program i prezentacije.

saradnja_

City Bus i City MagazineMinibusevi City Bus su se na beogradskim ulicama pojavili u aprilu 2007. godine kao alternativna vrsta gradskog prevoza. City Bus saobraa na etiri minibus linije u gradu (E1, E2, E6 i E8), poseduje 31 vozilo, a svi minibusevi su novi, sa udobnim turistikim seditima i klimatizovani. U planu je poveanje voznog parka i uvoenje novih linija kako bi Beograanima put od kue do posla i nazad uinili to komfornijim. Ovakav vid prevoza svrstava Beograd u red svetskih metropola u kojima su minibusevi izuzetno popularni kao bri, efikasniji i komforniji izbor. Svakog dana ovim vozilima preveze se oko 8.000 naih sugraana, koji e od sada i u minibusevima moi da dobiju i proitaju svoj primerak City Magazina i tako vonju uine jo prijatnijom. Beograd e od 1. do 15. aprila biti domain 6. Festivala igre koji okuplja najznaajnije baletske i savremene plesne kompanije iz sveta, u saradnji sa teatrima i institucijama u regionu i pod pokroviteljstvom Meunarodnog saveta za igru pri UNESCO.

28/01/09 CITY MAGAZINE

TEKST : MIROSLAV PAVLOVI

U VAZDUHU

SHOPPING4

13

Slalom sa stilomVreme jednobojnih i kao po pravilu tamnih komada odee za uivanje u belim sportovima i praktinog, ali nikako zanimljivog kroja, sreom sada je samo prolost. Najrazliitiji deseni i vrhunski materijali uinie va nastup na stazi nita manje atraktivnim nego na modnoj pisti2 1 3

5

7 6 8 10

9 11

12

13

14

butici butici_1_Siva jakna na iroke pruge, O`NEILL, 7.490 din. 2_Ranac, BURTON, 6.690 din. 3_Rukavice crno-bele, O`NEILL, 2.290 din. 4_Ljubiasta jakna, BURTON, 19.950 din. 5_ Crne ski pantalone sa tankim prugama, O`NEILL, 5.900 din. 6_Kapa, BULA, 2.290 din. 7_Roze ski pantalone, ROXY, 7.990 din. 8_arape sa utim vrhom i petom, BURTON, 1.550 din. 9_arape sa lila tribal arom, BURTON, 2.200 din. 10_Karirani al, HUGO BOSS, 7.820 din. 11_Narandasta jakna, O`NEILL, 7.490 din. 12_Rukavice tirkizne, ZANIER, 1.450 din. 13_ Brile, CARRERA, 2.850 din. 14_Novanik, QUIKSILVER, 590 din.

14 U VAZDUHUFoto : Lena nei

interVjU

Beograd se sve vie turistiki profilie kao grad kulture, zabave, sporta i rekreacije, ali i kao grad za poslovnog oveka

ta smatrate najznaajnijim dogaajima za razvoj gradskog turizma?Najznaajniji dogaaj u proloj godini bio je organizacija konferencije City Break, koja je odrana poetkom juna, to je omoguilo odlinu promociju grada inostranim turistikim radnicima. Isto tako, godinu je obeleio i veliki broj brodova koji je pristao u toku leta u Luku Beograd, to TOB-u govori koliko je taj deo obale vaan za dalji razvoj gradskog turizma. Naalost, demonstracije povodom priznanja Kosova u februaru dovele su do smanjenja broja turista u naredna tri meseca. Ipak, odravanje Eurosonga povealo je redovan broj turista i u Beogradu je u to vreme boravilo oko 15 hiljada stranaca, to je bilo i vie nego to smo oekivali.

Koji delovi grada su najinteresantniji turistima?

Grad kulture, zabave i sporta2 teKSt : Bojan Cveji

jasmina Dimitrijevi, direktorka ToB-a

Strane turiste najvie privlae Knez-Mihailova ulica, Beogradska tvrava, ulica Strahinjia Bana, Skadarlija, kao i uopte Stari grad, i o tim delovima grada znaju i pre dolaska ovde. Prema istraivanjima, u prestonicu Srbije najvie posetilaca dolazi zbog konferencija, sajmova i drugih poslovnih razloga, njih ak 64 odsto, zatim zbog sporta i rekreacije dolazi 16 odsto, dok samo zbog zabave u grad doe svega deset odsto stranaca. To je neto na emu moramo da poradimo. Poslovni ljudi veoma su iznenaeni i poslovnim mogunostima u naem gradu.

Koji su planovi za promociju Beograda u narednom periodu?Na sajmovima turizma u 2009. godini na kojima emo predstavljati turistiku ponudu Beograda promovisaemo manifestacije iji je osniva grad. U planu je da uvedemo i ankete u turistiko-informativnim centrima na aerodromu, eleznikoj stanici i u centru grada, kojima emo pitati strane turiste ta je to to ih najvie interesuje i ta im je najinteresantnije u naem gradu. Takoe, animiraemo turistike agencije da pored standardnih tura razgledanja grada uvedu i specijalne ture, kao to su rakija tura, tura posveena upoznavanju arhitekture Beograda, etnja kroz institucije kulture, etnja kroz muziku u kojoj bi kao jedna od taaka bila i poseta Beogradskoj filharmoniji i jo mnogo toga.

etajui Knez-Mihailovom, Kalemegdanom i ostalim delovima u centru grada svakodnevno smo svedoci da na ulicama Beograda ima sve vie stranih turista. Dobar provod, noni ivot, dobra hrana i oputenost u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima stvari su zbog kojih je na glavni grad interesantan sve veem broju posetilaca iz stranih zemaljaTokom 2008. godine kroz grad je prolo vie od 300 hiljada stranaca, zbog kojih su zaslune i razne manifestacije koje se odravaju u Beogradu, ali i u drugim srpskim gradovima. Najvei broj posetilaca tokom prethodne godine bili su turisti iz susednih zemalja, zatim iz Nemake, Italije, kao i vedske i Francuske. Za doek Nove godine bilo je, takoe, mnogo stranaca, meu kojima je tradicionalno najvie Slovenaca. Veliki deo zasluge za turistiku ekspanziju prestonice ima Turistika organizacija Beograda na ijem elu se nalazi Jasmina Dimitrijevi.

Koje aktivnosti imate u planu kada je Beograd u pitanju?Ove godine u planu je ureenje i promovisanje Ade Ciganlije, Skadarlije, ali i Avale. U toku su i pripreme za Univerzijadu, tokom koje e biti postavljen vei broj informativnih pultova, a bie organizovane i turistike ture za sve goste Beograda. Od redovnih razgledanja grada trenutno postoji nekoliko programa: razgledanje Beograda autobusom, poseta arheolokom nalazitu Vina, obilazak dvorskih kompleksa, poseta Narodnoj banci Srbije u kojoj se moe videti numizmatika postavka, kao i program Pribliimo institucije graanima, koja obuhvata posetu Narodnoj skuptini, zgradi predsednika Republike i Skuptine grada Beograda. Postojee ponude slabo interesuju domae stanovnitvo, jer graani verovatno nisu dovoljno obaveteni o tome. Uglavnom realizujemo organizovane posete, dok je individualno interesovanje slabo. Ove godine deo kampanje bie upravo i razvijanje turistikih potreba lokalnog stanovnitva, jer je to ono to nedostaje Beogradu. Iz tog razloga, slogan u 2009. godini bie nam Zato to volim Beograd.

Koji su dogaaji u proloj godini privukli najvie turista?Uoi perioda kada se odravaju Exit i Gua, u Beograd dolazi povean broj turista, iako se ovi festivali ne odravaju u naem gradu. Takoe, gradska deavanja kao to su Beerfest, Bemus, Bitef i Oktobarski salon, pa i doek Nove godine, utiu na rezultate turizma u gradu, odnosno privlae sve vei broj stranaca. Od 2005, svake godine broj turista koji dolaze povodom svih ovih manifestacija poveava se u proseku za etiri odsto.

Vie informAcijA o noVim trenDoVimA moete pronAi nA www.citymagazine.rs

28/01/09 CiTY MaGaZine

2 tekst : marko herman

u vazduhu

hi-tech

15

Hi-fi kompjuter

laptop_

Audio kockica

mini linija_

Toshibina serija Qosmio laptopova vai za vrhunac njihove ponude. Qosmio modele odlikuje izuzetna kombinacija najnovije tehnologije, vrhunskog dizajna i odline audio i video karakteristike. Model F50-108 tako stie upakovan u lepo crno kuite proarano linijama i srebrnim detaljima. Na prvi pogled ostavlja utisak mone maine, a unutranjost

to opravdava. Intel Core2Duo procesor na 2,26 GHz, 3 GB radne memorije, hard disk kapaciteta 320 GB i vrhunska nVidia GeForce 9700 grafika obezbeuju snagu za pokretanje najzahtevnijih aplikacija. Povezivanje na mreu i sa Bluetooth ureajima se podrazumeva, a zgodni dodaci su 5-in-1 ita memorijskih kartica i daljinski upravlja. No, od

konkurentskih vrhunskih reenja Qosmio F50 izdvajaju kvalitetni harman/kardon zvunici. Sve to nije preteko za noenje, manje od 3 kg mase, ali zato zahteva puno struje, pa standardna baterija obezbeuje samo 1,5 sat autonomije.Cena: 103.990 dinara www.comtradeshop.com

Zato biste se ujutro budili uz zvuke s mobilnog telefona ako moete sebi pruiti bogatiji ugoaj? Sonoro Cubo moda na papiru lii na tipian budilnik, ali je vrlo daleko od toga. Lepo dizajnirano drveno kuite krije FM radio s memorijom za 6 stanica, CD plejer koji puta i MP3 pesme, a ima asovnik s dva nezavisna alarma. Ugraeni zvunik ne daje hi-fi performanse,

ali nije za potcenjivanje i ima bas refleks otvor sa zadnje strane. Narandasti LCD prua sve relevante informacije o radu Cuba, a da vam ne bi smetao tokom noi automatski e se zatamniti. Ostaje vam samo da izaberete u kojoj boji ga elite, pa da osveite svoj ivotni prostor.Cena: 21.000 dinara www.ibsistem.com

16

INFORMACIJE O KULTURNIM DEAVANJIMA U GRADU MOETE PRONAI NA NAEM SAJTU www.citymagazine.rs

KULTURNA DEAVANJA DOGAAJI Svemoni brendovi2 TEKST : ANA PAvlovI

Kada bismo se potrudili da u glavi i srcu neke osobe suprotnog pola, zauzmemo mesto koje zauzimaju brendovi, mnogo bi nas manje bilo u singl statusu. alu na stranu, ako elite da saznate neto vie o zanimljivoj filozofiji stvaranja brendova, posetite manifestaciju Brand Fair koja e se odrati od 12. do 14. februara na Beogradskom sajmu u Hali 2

D

Velikani advertajzinga

anas su brendovi postali sastavni deo svakodnevnog ivota, a potroai se trude da postanu deo brenda i oponaaju svet koji on nudi. Eksperti u brendiranju poruuju: Pridruite se brendu i obezbedite sebi ulaznicu za potovanje, ljubav i nadmo, kao da nas savetuju o braku, to i nije daleko od istine, jer izgleda da smo u mnogo vroj vezi sa brendovima nego sa ljudima. Volim brend, ivim za brend mogao bi biti naslov za 21. vek, a zapravo je naslov knjige marketinkog praktiara Dejana apia, u kojoj objanjava zato volimo brendove, koliko, kada i zato im se klanjamo i zato danas brendovi kupuju potroae, kada je prvobitna zamisao bila potpuno obrnuta. Brend je u stvari koncept, a koncept je put kojim se vodi kupac. Na tom putu se ne smeju praviti preice. To zbunjuje ionako ve sluenog kupca, kome se na svakom koraku nudi neto jedinstveno i neponovljivo. Obeanja, samo obeanja. Na putu oni koji prave brendove postavljaju svoje znakove i poruke koje ih izdvajaju od ostalih. Obeanje mora biti ispunjeno, poruke moraju biti jasne i sadrajno i vizuelno prepoznatljive. A koncept je do kraja puta isti. Dozvoljene su varijacije na temu. Stanice na putu su planirana stajalita da se kupac odmori, predahne i nastavi dalje tamo gde ga stvaraoci brenda upuuju. A mi vas upuujemo na 5. Brand Fair. Ovogodinja Brend Konferencija ima svoju haiku reenicu koja glasi Sve(t) u vezi sa brendom, a slogan celokupne manifestacije je Izuzetnost poinje ovde.

Zvezda Brand Faira 2009. je Skot Bedberi koji je uao u legendu marketinga zahvaljujui kampanji Just do it, koju je osmislio i ralizovao za kompaniju Nike, to ga je uvelo u Hol slavnih Amerike federacije za advertajzing. Lansiranjem kampanje Just do it izvreno je repozicioniranje brenda Nike koji se pre toga nalazio daleko iza Reeboka i Adidasa. Ova kampanja doprinela je osvajanju novih trita i sve veeg broja potroaa i, naravno, prvu poziciju na listi najpoznatijih sportskih, ali i brendova uopte. Nakon toga, prihvata nov izazov u maloj kompaniji Starbucks Coffee, a rezultat njegove strategije bio je rast i ekspanzija od nekoliko stotina do nekoliko hiljada prodavnica za tri godine. Reinvencijom kategorije kafe, uvoenjem novih proizvoda i redizajnom enterijera uticao je da za milione ljudi Starbucks postane nezaobilazna stanica izmeu posla i kue. Skot Bedberi pred beogradskom publikom odrae predavanje 11. februara u Centru Sava u okviru Brend konferencije koja je sastavni deo Brand Faira. Kao gosti predavai pojavie se i dr Den Herman koji e 12. februara govoriti o strategiji i psihologiji kreiranja neodoljivih brendova u oblasti finansijskih proizvoda i usluga i ekskluzivno promovisati novi koncept Think Short, kao i predsednik Western Division-McDonalds Europe Branislav Kneevi, koji e 13. februara govoriti na temu Veliki brendovi i svetska kriza. Na ovoj manifestaciji jedinstvenoj u Jugoistonoj Evropi posetiocima e se predstaviti i mnogi izuzetni brendovi iz Srbije i regiona, ali nee izostati ni globalni brendovi. A ako elite da se i Va glas uje, glasajte za najomiljeniji brend i najbolju novu ideju, proizvod ili uslugu na www. brandfair.org

28/01/09 CITY MAGAZINE

kulturna deavanja

tv kritika

17

Novogodinja papazjanija2 tekst : Lara MarinkoviOh da. Lara se dogovorila da sa svojim frendicama ide u Zagreb na Novu godinu, mislim da njima stie kad i nama, sad kad su ih Slovenci vratili jedno pet godina unazad. ur u Tkalievoj pa ako ne bude previe hladno na Trg onog finog gospodina sa sabljom koji se rodio na Petrovaradinu. Guba! Meutim, Lara vam se razbolela. Verovatno sam fasovala neki virus jo dvadeset i nekog, na poslu, dok smo kitili jelku u ofisu pa su svi bili planinari sa svojim lampionima, i onda me je neko sigurno opiio sa kaljem ili kapljicama, a ja sam to previe olako shvatila naravno najbolje zabavljao. Meutim, HRT je umislio da cijela Hrvatska ima preko 60 godina pa su putali zaboravljene asove pop ere od pre pola veka. Iz nekog razloga sam se najvie zadrala na Studiju B koji je prenosio koncert ispred Skuptine. Za sirotu Anu Stani kao da je bilo jedva 100 promrzlih fanova dok se ona ubijala na sceni. Setila sam se pre dve godine Cece pred izbore, na Srpsku novu godinu, kada su bili Kotunica i Matija Bekovi (i Velja i Dodig). Gospoa Ranatovi je tokom izvedbe nekoliko puta nezaobilazno prela vertikalno s jednog na drugi kraj bine uz eventualnu stanku po sistemu da ujem vas. tedela je Ceca i sebe i glas. Ona zna. Ana ne zna. Na minusu se bacakala, rtvovala upalu jajnika, presvaila se, ipala dok je gledala kako publika od 100 postaje 200, a u jednom trenutku ak i 300. Onda su nastupile Vrelo. Nije mi preterano jasno da li su devojke vrele ili sa vrela, tj. da li su Vreeeeelo ili Vrelo sa kratkim e? Nije mi se dopalo. Znam da je ceo svet izgubio glavu za njima. Ja nisam. Kaljala sam, gaala ih barabicama i ferveksima i ekala Bregu. Joj. Presluala sam sticajem udnog spleta okolnosti Severinin album koji joj je Brega zgotovio. Onda sam sluala Bregu. I kao da je jedini trik koji sada ima, kratka truba po sistemu ratatatatata, pa ratata, pa stanka, pa ratatatatatatatatata. A svi u transu. Mislim, Brega je gospodar sveta, ali umesto da kao Pol Mekartni napravi operu ili rekvijem, on je napravio ratatatatatatata. Hoe li neko da kae Bregi da se usredsredi na melodiju. Ovo vie niemu ne vodi. I na kraju onaj kratkooiani deko koji lii na Maraju erifovi otpevao je svoj repertoar kako treba i kako je plaen. To neto nisam ni gledala. A onda sam zaspala.

Zabava moe da poneBilo kako bilo, 30. popodne sam shvatila da ne mogu ni do lokalnog supermarketa, pa sam se pomirila da u biti najsavesnija TV kritiarka ikada. Spavau do 18 sati na dan doeka, i onda sledea tri dana neu spavati uopte. Daljinski u jednoj a duvan varci, posni, u drugoj ruci. Pink se

Ne nahovanju!A onda, u rano jutro, Diznijevi klasici na RTS-u. Ali nahovani. Zato me niko nije konsultovao da li klasika sme da

se nahuje? Zato Madonine pesme nisu nahovale Ceca ili Slavica uktera? Zato Pearl Jam nije nahovan od ora fakn Davida? Zato De Nira nije nahovao Vujke? Zato to se, dragi moji, u ovoj zemlji ne nahuje! Ne nahuj ga brale! Nahuj mi ga nane! Nahovo sam, nisam znao! Nahuj sam na ulici! Ako vam se svia, kupite DVD sa nahovanjem. Ili idite na neki kanal koji se udno zove, Ekstra, Supi, Dojaja, pa gledajte nahovano. Ali ova zemlja je rekla NE nahovanju jo na Drugom zasedanju AVNOJ-a, kada su drugovi Kardelj i Pijade rekli da treba

stvari ostaviti kakve jesu jer tako radnici ele. Znai, nemoj Diznija da mi nahuje da ne bi krenule etnje, pre ili posle onih to se bore za Rau Srbina pa etaju po Marala Tita. Bilo bi nas 100 puta vie. Ako sam mogla u DKC-u da gledam original Diznija da mi tata i mama itaju, onda mogu i sadanja deca. Nema! I onda su me za Boi saekali hladni radijatori. I onda umesto da gledam Binga Krozbija, ja sam gledala vesti da shvatim kome treba majkumajinu, Rusima ili Ukrajincima. I tako su praznici proli... a ja jo nisam ozdravila.

18 kulturna deavanja

Filmpresek_ Prie za laku no (Bedtime Stories),Taramount

2 : AleksAndAr s. JAnkovi tekst

AUSTRALIJA (Australia), TuckReija : Baz Lurman Uloge : Nikol Kidman, Hju Dekmen, Brendon Volters, Dejvid Venam, Dek Tompson, Brajan Braun

film meseca_

zanimljive prie o paru koji se gnua konvencija. Briljiraju Robert Dival, Don Favr, Meri Strinburgen, Don Vojt i Sisi Spejsik. Fin udbenik za odrastanje neprilagoenih etrdesetogodinjaka uz nekoliko neprijatnih slepstik poalica.

Zanimljivi i zaudni narativ koji odrasle dovodi do izbezumljenja dok sa druge strane veoma dobro komunicira sa preadolescentnom deurlijom. Dok e odrasli traiti dlaku u jajetu u svakom klieu (ujak u odnosu sa nemoguim klincima, kao Paja Patak sa sestriima, kako to da sve to maleni kae postaje istina? Da li je on aman? Zato Sendler igra strejt? Zato se Kortni Koks operisala?) deca e uivati, pogotovu u finalu kada glavnog junaka ujede pela za jezik u trenutku velike prezentacije. U svakom sluaju, u pitanju je kreativni pad Adama Sendlera u odnosu na Zohana, meutim kako je ovaj popularni komedija postao tatica, nije udo to je snimio jednodimenzionalni i jednostavni boini film za kompaniju Dizni o beskraju deje mate. Sendler je hauzmajstor u hotelu koji je nekad pripadao njegovom ocu. Zaljubljuje se u gazdinu erku, ali dobija zadatak da se brine o sestrinoj klinadiji koja ne sme da jede brzu hranu i gleda TV. U celokupnom zameateljstvu, Sendler je uspeo da (oekivano) stavi sve svoje prijatelje u film, a posebnu priliku da prui britanskom glumcu Raselu Brendu koji je nejlovao svoje scene. Takoe, obratiti panju na morsko prase koje je oma glumcu Marti Fledmanu. Prie za laku no je film koji kao da je ometen u razvoju.

Dan kada je zemlja stala (The Day When Earth Stood Still), Tuck

Kijanu Rivs nosi ovaj tanani sf na svojim pleima, jer je njegova stilizovana mirnoa nezadriva sila koja odreuje atmosferu filma. Dan kada je zemlja stala je prilino veran originalu, samo to je od hladnoratovskog upozorenja potpunog unitenja apdejtovan na ekoloki trenutak samospoznaje da smo ve na ivici da unitimo planetu. Film je uglavnom na pravom putu, meutim, neki detalji mu ne dozvoljavaju da prodie punim pluima pre nego to skrene na put bez povratka.

ene

(Women), Tuck

Koliko god ovaj film bio egzemplar staromodne melodrame, uvek se pojavi poneki postmodernistiki hokus pokus koji ne doputa gledaocu konano predanje ovom, inae, izvarednom filmu. S jedne strane, ovaj film je raskoni nastavlja tradicije Prohujalo sa vihorom, Casablanca, Out of Africa, Pearl Harbour ili Dejvid Lin u svom raskonijem izdanju. Klie juri klie, on je beskompromisan, zgodan, pametan, ona je vitka, lepa, bogata i mona, spaja ih zajedniki cilj. On je otpadnik dekadentnog drutva, a to je i ona. Rat donosi novo znaenje njihovim ivotima. Meutim, tu je fino protkani tipini Larmanovski ki, itava mapa referentnosti i najomraeniji po-mo hit, lice Nikol Kidmen koje unazauje svaku vrstu recepcije. Na svaku emotivnu epifaniju, na svaki uzdah, trijumf ljubavi, odanosti, prijateljstva, tu su njena nova usta i njen porcelanski ten koji savreno funkcionie u Zlatnom kompasu ali ovde izgleda strahotno. Karijera Hju Dekmena e posle ovog filma dosegnuti sve potrebne visove, dok e za Kidmen Australija oznaiti konfuznu stagnaciju, jer je nestala u botoksima i kolagenima tako nedolinim ovom

velikom filmu. Pre svega u percepciji prostora, a zatim i u geopoetikom smislu, Australija je film o jo jednom otetom kontinentu uz rasistiki podtekst, u kome je britanska nacija rtvovala autentinu tradiciju za nepostojeu istoriju. Ovo je pria o malenom polutanu, aboridinske majke i belca, koji je i pripoveda i velika posveta ovom kontinentu na kraju sveta. On je pokreta radnje, motivacija i taka oslonca ideje. A ideja je jasna, to je film o kulturi zavojevaa i o starosedeocima Aboridinima i njihovoj tajanstvenoj etici i egzistenciji. Hju Dekmen je klackalica, lik koji je upio i jednu i drugu kulturu, vestern heroj, nepokolebljiv kao Don Vejn, zgodan kao Gregori Pek. Naalost, Nikol Kidmen nije Grejs Keli niti Denifer Dons. Kao to ni Larman nije ni Ford ni Lin, pa film leluja u limbu kempa i istinske emocije, a opti utisak ostaje ambivalentan. Oekivano, scene japanskog napada na grad Darvin podseaju na Pearl Harbour, dok emotivni naboj duguje veitom suoavanju Klerka Gejbla i Vivijen Li. Moda bi neki srpski reditelj snimio ubedljiviji film o Australiji. Niko nije prorok u svom selu.

etiri boia

(Four Chrsitmases), Tuck

Obeavajua komedija o poasti boinih okupljanja disfunkcionalnih familija. Srbija vapi za ovakvim filmom, a za to vreme Vins Von i Ris Viderspun su najmanje zanimljivi protagonisti ove

Najgori film ikada bez ijednog mukog lika koji baca ljagu na ensko pismo, kao i na enski rod uopte. Majkama je vanija karijera nego vaspitanje erke-jedinice. ensko prijateljtsvo je najpovrnija stvar na svetu. Prevara je oprostiva. I najbolji deo, festival botoksa i plastike. Da nije tragino bilo bi tuno. Makar za Meg Rajan i Anet Bening. I za Dorda Kjukora iji su original oskrnavili. Bruka nad brukama.

28/01/09 CiTY MAGAZine

Kulturna deavanja2 : aleksandar s. JankovI teKst

dvd & Knjige 192 : Ivan Bevc teKst

dvd_ TAMNI VITEZ (The Dark Knight)Tuck

knjige_gledanje i koji implicira neke zanimljive filosofske dileme o anarhiji i poretku. Kristoferu Nolanu je pored delikatne reije, za rukom pola i potpuna predanost prii, pa su likovi koherentni i ne zavise od pojavljivanja u kadru. Aron Ekart je moda dao svoju najbolju ulogu, ali oekivano svi govore o pokojnom Hitu Lederu i ultimativnom negativcu - Dokeru. Kao i o Kristijanu Bejlu. U pitanju je staromodni Holivud uoblien modernim tehnolokim mogunostima, ali ovo je film u kome karakteri kolo vode sa sopstvenim stranputicama i kolebanjima. Tamni vitez je ovogodinji najvei hit u Americi i takmac za nekoliko Oskara. Betmen je nalije Amerike, heroj-otpadnik koga nacija ne eli da prihvati kao glasnogovornika ve kao patoloku mitomaniju. Zato postoji lik Harvija Denta koji je jeziak na vagi dok sve ne ode doavola kada Doker nadvlada razum i red. Iako se dva i po sata ini predugo, u pitanju je ozbiljan film koji mora toliko da traje. Ono to je najvei fenomen jeste publika koja je prepoznala istinsko lice Betmena koje ne pripada umaheru, pa ak ni Bartonu, ve upravo Nolanu. Najbolji film godine. Bez sumnje. Dodaci: itav disk sa svim aspektima produkcije. Posebno obratiti panju na nekoliko segmenata Gotamskih vesti koje dodaju sutastveni realizam itavoj ve dovoljno realistikoj prii.

PonedeljakDule Nedeljkovi VBZ

Svakako jedno od prijatnijih iznenaenja ove knjievne sezone i roman koji se i bukvalno ita u jednom dahu i za jedno vee delimino zbog nevelikog obima, ali i zbog sprinterskog ritma kojim Dule Nedeljkovi a.k.a Dule Glavonja rea epizode, flebekove i tok misli jednog etrdesetogodinjaka sa ozbiljnim problemima. Ambiciozno smeten u samo jedan dan (onaj manini iz naslova) roman Ponedeljak predstavlja ozbiljnu knjievnu vonju kroz istorijat pop kulture jednog (Beo)grada prelomljenu kroz prizmu uesnika najboljeg i najkreativnijeg vremena koje je taj grad video. Nabijen dogaajima, filovan slengom, protepan linim lucidnim zapaanjima i urbanim iframa za prosveene, Ponedeljak svakako nije roman za dobar deo ovdanje italake publike. Ali e zato onoj dostojanstvenoj manjini vratiti osmeh na lice, a moda e meu knjizi nesklonim mladim naratajima posejati neko seme zla. Dule, ekamo Afriku.

Londonska poljaMartin Ejmis Laguna

Danas je ve jasno da je Tamni vitez trijumf franize, koji je trebalo snimiti jo 1989. i potvrda mitologije 20. veka sa politikim implikacijama. Moda nismo dobili Heat u gumenom odelu, ali pred nama je film koji nije ba za preesto

Nick Cave & Bad Seeds: Abbatoir Blues TourMute/Dallas

Nemojte da vas pozamaan broj strana (gotovo 600) zaplai i otera od briljantnog romana Martina Ejmisa, jer je bukvalno u pitanju jedan od (naalost prikrivenih) vanih knjievnih dogaaja sezone. Savremena britanska knjievnost moe se pohvaliti nekim od najboljih pisaca koji stvaraju u nae doba. Meu njima je Ejmisovo mesto rame uz rame sa Dulijanom Barnsom u odnosu na koga se moe pohvaliti ak i boljim smislom za humor i razbaruenijim stilom. Ipak, likovi koje Ejmis stvara su ono najvrednije u itavom rasponu kvaliteta koji ga krase, oni su toliko neobini, a opet ivi, realni i poznati, da je to apsolutno fascinantno. Jednom kada se zagnjurite u pomereni, pulsirajui, soni i provokativni svet Londonskih polja i 600 strana e vam biti malo. Izuzetno.

Vrlo, vrlo zanimljiva (prethodna) turneja Nika Kejva sa ortacima. Dva DVD-a pokrivaju dobar deo prethodnog duplog albuma, ali ovde se mogu nai suti rariteti koje Kejv nije izvodio gotovo nikad, npr. Sad Waters i Watching Alice. Izbor pesama je besprekoran, dok se Bad Seeds, pogotovu Voren Elis, dobro trude da unesu potrebni ironijski odmak u vidu distorzije. Pored dva koncerta, spotovi, i kratki film o turneji. Briljantno.

PredatorVladimir Arsenijevi Samizdat

Gorillaz: Phase Two Slow Boat to HadesEMI/Dallas

Ovaj DVD obuhvata spotove sa drugog albuma ove popularne animirane grupe i postmodernog fenomena. Plus snimci uivo, pogotovo fascinantan nastup na dodeli MTV nagrada 2006. Tu je itav jedan CD sa multimedijalnim sadrajem, wallpapers, screen savers i svata neto. Ironino, hrabro, buntovno, originalno.

IRON MANMillennium

Superherojsko iznenaenje godine i obaveza za sve koji su izabrali Neverovatnog Hulka kao bolju varijantu. Don Favr ukusno ume da reira film sa tonom CGI-a i da prui humanost i humor. Naravno, svega ovoga ne bi bilo da nije pre svega Roberta Daunija mlaeg i Gvinet Paltrou. Film koji jednostavno trai jo nekoliko gledanja. Zabava sa mozgom i srcem, ali ne metalnim.

Poput jednog Orsona Velsa obeleen (pre)ranim uspehom NIN-om ovenanog romana U potpalublju, Arsenijevi je poslednjih desetak godina vojevao bitku sa ovdanjim knjievnim establimentom koje nita ne prata tee nego uspeh i talenat i trudi se da ga na svaki nain unizi, posrami i skrajne. Kada se na to doda autorova sklonost da zastupa, brani i promovie odreene alternativne grupacije kojima po desnom korpusu teko da ima mesta u Srbiji, nije ni udo to je kreirano javno raspoloenje koje ga tretira kao nekakav eksces elei da ga uini irelevantnim. Nakon Predatora to e im se vratiti kao bumerang, jer je isti ne samo najzrelije Arsenijevievo delo, ve i neto to zaista deluje kao eksces na ovdanjoj zaparloenoj knjievnoj sceni. U pozitivnom smislu, naravno. Predator tokom itanja konstantno iznenauje i pomera modane i stomane barijere kod itaoca terajui ga na neprijatan dijalog sa samim sobom, to je osobina samo velikih knjiga i pisaca. Multianrovska zbirka meusobno povezanih pria koje se poput najfinije slagalice slau u monu romanesknu celinu istovremeno je glasan krik protesta individualca protiv pravca u kome se svet kree. Ovdanja sumanuta drutveno-politika iaenost izrodila je mranog mutanta koji se najkrae moe opisati kao desniarski antiglobalista. Taj rudimentarni oblik ivota ovde doivljava poraz, jer Arsenijevi osim maestralnog spisateljskog dara demonstrira i onaj fini oblik empatije i svesti o patnjama drugih koji je svojstven samo onima bez predrasuda i suene nacionalistike svesti. Opasno dobra knjiga za opasna vremena.

20 Kulturna deavanja

art

2 teKst : AnicA TucAkov, AleksAndrA sekulovi

festival_

Alternative film/video 2008Nije sluajno to je jedno od najaktuelnijih pitanja danas u kulturnoj politici pitanje memorije kulture. U vreme digitalnog obrta na primeru politike i tehnologije arhiva u kulturi i uea kulturnog naslea u savremenoj umetnikoj produkciji mogu se primetiti indikatori transformacije ustaljenih obrazaca u otvorenije i fluidnije strukture. Ali tema Seanje/Memory ovogodinjeg festivala Alternative film/video, u organizaciji Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad koristi vie znaenja seanja, tako da su specijalni programi festivala ujedinjeni pod zajednikim imeniteljem medija: filma i videa

godina: 1968-2008 koja je u junu 2008. odrana u DK Studentski grad. Izloba reprinta naslovnih strana studentskih asopisa Susret, Vidici i Student i izabrani kratki filmovi . ilnika, J. Jovanovia i M. Miloevia, uz dokumentarni film o manifestaciji u kome se mogu uti seanja i diskusija uesnika, doprinose festivalskom programu kao posebna celina. Saa Markovi Ganea i Miun Risti dodaju temi 1968. i muziku retrospektivu.

Znaajan jubilej

Akademski filmski centar ove godine slavi 50 godina kontinuirane aktivnosti u produkciji i prezentaciji filma, a od 80-ih i videa. Autori kao Tomislav Gotovac, ivojin Pavlovi, Kokan Rakonjac i drugi, u vreme zamaha kino-amaterizma u Jugoslaviji, u ovom klubu su snimili filmove koji su dalekoseno uticali na itav pokret i razvoj avangardnog filma. Retrospektiva produkcije AFC prua uvid u specifinu istoriju razvoja alternativnog, avangardnog i eksperimentalnog filma. Resurs za ovaj program ujedno je i zvezda festivala: Arhiv alternativnog filma i videa je impresivna tekovina dugogodinje borbe za

opstanak i institucionalno priznanje ove vredne kulturne batine, od individualnog entuzijazma do zvaninog smetanja u prostor DK Studentski grad posle 2000. Jedan od najznaajnijih projekata je dokumentacioni, arhivski i istraivaki projekat Videodokument o video artu u Sloveniji u produkciji Centra za savremenu umetnost u Ljubljani. Ovaj pregled 30 godina video umetnosti u Sloveniji (1969-98.) sastoji se od kataloga sa dokumentacijom, knjige eseja, veb sajta i arhiva. U aktivnoj je upotrebi u obrazovnom sistemu i istraivakim procesima, i inicirao je stvaranje i razvoj arhiva u Ljubljani koji je nedavno postao lan meunarodne asocijacije audio-vizuelnih arhiva

GAMA. Zagrebaki festival 25fps, kojeg predstavlja Marina Koul, lanica irija Alternative film/video 2008, takoe podvlai nameru da ostvari kontinuitet sa legendarnim festivalom GEFF iz 1960-ih i svojim aktuelnim glavnim programima, ali i svojim osvrtima, retrospektivama i specijalima potencira ovu znaajnu liniju razvoja eksperimentalnog pristupa filmskoj i umetnikoj produkciji. Program obeleava i 40 godina od studentskih protesta 1968. DK Studentski grad, poput SKC-a, direktna je tekovina ovih protesta i spomenik prevoenja politikih zahteva studenata u kulturnu infrastrukturu. Posledice ovih protesta u kulturnom domenu bile su u fokusu manifestacije +-40

U savremenoj umetnikoj praksi pojam arhiva i njegova aktuelizacija i interpretacija nisu novitet, i poslednjih godina intenzivno se ispituju razni aspekti direktnog i indirektnog prisustva i tretmana arhiva u produkciji. Umetnik i profesor na elsi Koledu umetnosti i dizajna u Londonu Nil Kamings napravio je izbor iz svojih istraivanja i radova u programu Future Memory kojima istrauje tenzije i mogunosti koje otkriva filmska memorija u digitalnom dobu. Filmski projekti Parade, Social Cinema, Screen Test i Enthusiasm istrauju arhiv kao bogati kreativni resurs. Odnos prema arhivskom materijalu u produkciji ilustruje i suoavanje rada Perestroika Songspiel - The Victory over the Coup, grupe Chto Delat iz Petrograda. Umetnik i kustos Stefanos Tsivopoulos, gost ciklusa Videografija regiona, bavio se televizijskim arhivskim materijalom iz novije grke istorije. Televizijskom arhivskom graom bavi se i Akademski filmski centar u okviru ciklusa Medijska arheologija od 2006. Tim AFC 2008. pokree ciklus predavanja i projekcija Medijska arheologija: Devedesete, koji u saradnji sa televizijskim, privatnim i institucionalnim arhivima omoguava sistematizovanje i prezentaciju ove grae u dinaminom diskusionom programu sa projekcijama (TV Monolog, TV Metafizika...). Jovan Bakulja i Boko Prostran pripremili su i Hommage Sonji Savi, umetnici koja je svojim video radovima kritiki tretirala medijski diskurs te turbulentne decenije. Medijska arheologija je i dobar primer korienja video portala (You Tube, Vimeo, itd.) kao resursa u istraivanju, ilustrujui disperziju arhivske prakse na individualni nivo i participatorni princip publike u interpretaciji i itanju medijskog diskursa.

Pogledi sa strane

suoavanjem svog rada sa filmskim delima koja imaju znaajno mesto u individualnom iskustvu. Film koji tretira individualno seanje na rat u kontekstu marginalizovane zajednice: Posle rata autora Srana Kee, nagraen je na festivalu 2005, a ove godine autor se osvre na sopstveni proces rada na tom filmu. Antonio G. Lauer, nekada poznat kao Tomislav Gotovac, doivotni poasni gost festivala, svojim delom najupeatljivije je ostvario sloeni zadatak prikazivanja odnosa filmskog seanja i stvaranja u filmu. Posle filma Salt Peanuts Hot Klab of Frans koji nam je 2007. prikazao jedinstvo filmskog estetskog iskustva i filmskog stvaranja sa iskustvom ivota u kolau studentskih filmova ovog autora, filmskih fragmenata iz istorije kinematografije i arhivske grae, ove godine oslobaanje memorije Antonia G. Lauera u radu Darka Bavoljaka: Stupid Antonio Presents, ogoljeni je prikaz ovog procesa. Seanje strukturie na odnos prema sadanjosti i budunosti. Sistematskim sagledavanjem arhivirane materijalne i uoavanjem prisustva imanentne fluidne memorije u filmu i videu, Alternative film/video u svojoj misiji otkrivanja aktuelnih znaenja alternativnog moda na ovaj nain dodaju jo jedno tumaenje alternative u lokalnom i globalnom kontekstu. Aktivno seanje!

najave_ Mesec Miroa u Beogradu Magija Huana Miroa Galerija Progres Institut Servates 15. januar - 7. februar

Motivi prekolumbijskog Perua Muzej primenjene umetnosti Vuka Karadia 18 19. januara 19. februara 2009.

Branislav Peri i Ilija Peri

Aktivno seanje

Zapisi na kamenu Galerija Haos Dositejeva 3 15. januar 2009.

Prisustvo filmske memorije ilustruje i Martijn Veldhoen, lan irija, koji otkriva veze i uticaje direktnim

28/01/09 ciTY MAGAZine

2 : ivan jovanovi tekst

kulturna deavanjapozorite ili dramski relevantan teatar koji se na jednostavan i zabavan nain bavi problemima modernog sveta? Bog masakra je upravo ovakav: jednostavan zaplet koji se deava u realnom vremenu i realistikoj situaciji sukoba dva para roditelja oko svae njihove dece, a otkriva probleme otuenosti, malograantine, lanih branih emocija i liberalnog kapitalizma koji potire svaku vrstu etike i morala. Duhovito tragine replike Jasmine Reze su obino praznik za glumce, tako da Svetozar Cvetkovi i Jelena oki ostavljaju vrlo upeatljiv utisak kao new age par otuenih i beskrupuloznih ljudi ije emocije su zakopane ispod tona malograanskog sjaja, dok Tihomir Stani i Duanka Stojanovi kao neurotini brani par iji se brak raspada pod bremenom nepomirljivih razlika neuspene umetnice i neuspenog trgovca, predstavi

pozorite

21

Jasmina Reza

BOG MASAKRAReija: Alisa Stojanovi Uloge: Svetozar Cvetkovi, Tihomir Stani, Duanka Stojanovi, Jelena oki ATELJE 212, Velika scena

premijere_Beogradsko dramsko pozorite

Dejvid Lindzi Aber

Zeija jama Reija: Filip Grinvald Uloge: urija Cveti, Milica Zari, Ivan Tomi Nova scena, premijera: 17.januar

Gledanje komada Jasmine Reze je slino onim novogodinjim rekapitulacijama upravo proivljene godine: setimo se smenih, setimo se tunih, traginih i veselih trenutaka. Kao hroniar modernog ivota modernih Evropljana, Jasmina Reza se pozicionirala kao vrlo veta meavina umetniki relevantnog pisca koji ostvaruje komercijalne uspehe i iji se dramski tekstovi izvode irom sveta obino u all star glumakim podelama. Istovremeno, ova dela kritiare ostavljaju u beskonanom dijalogu sa temom: da li su ove predstave bulevarsko i populistiko

Zvezdara Teatar

Ivo Andri

Konzulska vremena daju tragikominu simpatinost. Ova predstava relevantno govori o problemima modernog oveka i vrlo direktno i jasno ih predoava publici sa minimalistikim idejnim znaenjem, rediteljskim postupkom i scenografskim zahvatima, a sa maksimalnim glumakim angaovanjem. Ako elite da uivo vidite kako vam je ivot, moda, odglumljena novogodinja rekapitulacija, onda je ovo pravi izbor. Obavezno pogledati!(adaptacija romana Travnika hronika) Reija: Ljubia Risti Uloge: Slobodan Beti, Rada uriin, Danica Ristovska Velika scena, premijera: 31. januar

Bitef Teatar

Georg Bihner i Ernst Toler

Sluaj Vojcek HinkemanKoncept i reija: Ana Tomovi Igraju: Nemanja Oliveri, Milena Predi, Damjan Kecojevi i Milo orevi Premijera: 29. januar

Robert Muzli

SANJARI Reija: Milo Loli Uloge: Dubravka Kovjani, Vanja Ejdus-Kosti, Goran Jevti, Nikola Vujovi, Fea Stojanovi, Cvijeta Mesi, Radovan Vujovi Jugoslovensko dramsko pozorite, Teatar Bojan Stupica

Za razliku od realistiki komine i jednostavne predstave Bog

masakra, Sanjari su duboko misaona, simbolika i intelektualistika drama koja jukstapozicionira ljudsku ispraznost i besmisao sa snovima o svom sopstvenom postojanju. Iza ovih sigurno potpuno nerazumljivih redova ija vrednost je diskutabilna ak i u filozofskom smislu, krije se glavna ideja Sanjara koji su ekspresionistiki komad jake simbolike ravni kako na rediteljskom tako i na scenografskom planu. Radnja se odvija u starom, dobrom ispovednom stilu u kome akteri prilaze mikrofonima i govore o

sebi i svom unutranjem stanju da bi se kako radnja tee pretvarala u konvencionalnu dramaturgiju u kojoj moemo naslutiti nasilan kraj etvoro intelektualaca s kraja tridesetih godina prolog veka zarobljenih u sopstvenom duhovnom svetu. Interesantan dramaturki tok koji poinje iz pozicije potpuno halucinogenog sna, a zavrava se u bedno realistikoj pijanci, ispraen je svetlosnim i scenografskim igrama koje bi trebalo da doaraju stalnu borbu sna i jave, borbu koja je esto izvorite postojanja jednog intelektualca. Rediteljski i glumaki

postupak i muzika podloga Sanjara je vrlo slina Lolievoj predstavi Muka stvar. Ova repetitivnost nekada smeta, ali razlika u temi i ideji predstave (Muka stvar je brutalna politika kritika prosenosti) pravi bitnu razliku u predstavama. U zemlji gde se intelektualcima nazivaju i fudbalski treneri i tekstopisci zabavnih pesama i profesori filozofije, Sanjari donose umetniki izraz za koji je potrebno aktivno umno angaovanje i razumevanje. Sanjari su esto nejasni, suvie komplikovani i vieslojni, raspriani do krajnjih granica besmisla, ali vrlo zanimljivi, inventivni, vizuelno intrigantni i u nekim trenucima na dobrom tragu da postanu filozofski traktat o karakteru intelektualca. Likovi su ekspresionistike skice karaktera i kao takvi vrlo dobro odrauju svoje zadatke pokuavajui da prikau mune borbe likova sa samim sobom. Na kraju, intelektualci postaju slike jada u realnosti, pijanice i gubitnici, neprilagoeni brbljivci koji ne razumeju ni sami sebe, a kamoli druge. Ali pitanje je kako bi ljudska civilizacija postojala bez njih? Vrlo verovatno - nikako. Preporuka!

vie informacija o kulturnim deavanjima potraite na www.citymagazine.rs

28/01/09 CiTY MaGaZinE

22 kulturna deavanja

koncertiAustralian Pink Floyd Show

2 tekst : AleksAndAr s. jAnkovi

rok_

Posle grandiozne premijere filma Australija Baza Larmana stie nam velika muzika atrakcija iz AdelaideDa je ovaj koncert odran samo nekoliko dana ranije tj. u januaru, proglasili bi mesec omiljenog kontinenta. Klokanski mesec ili jednostavno, Mesec Australije. Australian Pink Floyd Show osnovan je krajem osamdesetih, da ne kaemo pre dvadeset i kusur godina kao tribute tom velikom bendu, na krilima procvata industrije nostalgije. Kako su Pink Floyd definitivni i poslednji koncert u staroj, najpoznatijoj (ali ne i originalnoj) postavi odsvirali na Live 8 pre tri i po godine, APFS jo vie dobijaju na mistifikaciji. U pitanju je est muziara sa prateim vokalima i impresivnim lajt ouom koji i te kako podsea na original. Bend ima impresivnu karijeru (Glastonberi, Rojal Albert Hol, razni festivali...) i vredi oekivati koncert koji e na trenutke zvuati bolje nego original. Takoe, postoji praksa da se tokom koncerta koji traju minimum dva i po sata, odsviraju albumi u celini i celosti pa vredi oekivati moda trenutno aktuelne Final Cut ili Wall, ali publika nee ostati uskraena za velike hitove poput Shine on You Crazy Diamond, Money, See Emily Play, Wish You Were Here ili On the Turning Away. Oekivano, APFS je dobio pohvale i od lanova Flojda. Bend je svirao na roendanu Dejva Gilmura pre 12 godina, a Roder Voters se prilino pohvalno izrazio o zvuku uz uobiajeno cepidlaenje o bas deonicama.

metal_

metal_

SepulturaMomci iz Sepulture ovih dana slave 25 izuzetno zanimljivih godina i izdavanje novog albuma A-lex iji je koncert u SKC-u direktna promocija

Iron MaidenIron Maiden dolaze u Arenu da pokau ta su nauili od poslednjeg gostovanja osamdesetih na Sajmu, a povod za turneju je nedavno izdata kompilacija Somewhere Back in TimePioniri nove britanske hevi metal scene, ili drugog talasa hevi metala, Iron Maiden, osnovani su daleke 1976. u Londonu sa pevaem Polom Dianom. Tokom sedamdesetih bend je esto svirao, zaradio reputaciju satanista, ali i izgradio reputaciju beskompromisnog divljeg benda. Prvenac Iron Maiden izlazi 1980, dok album Killers godinu dana kasnije postavlja stvari na pravo mesto. Diano biva izbaen iz benda zbog neprijatnih alkoholiarskih principa, pa u bend ulazi Brus Dikinson poznat po najdebljim butinama u poslu, i po tome to je vrsni maevalac i pilot. Album Number of the Best ustoliuje ih kao najvei britanski izvozni produkt epohe, a fenomen britanskog metala postaje neoekivano veliki. Tokom osamdesetih bend brlja sa muzikim aranmanima ubacujui sintisajzere, ali reputacija nikada ne jenjava. Sredinom devedesetih usled prezasienja materijala, Dikinsona na mestu pevaa zamenjuje Blejz Bejli, a bend snima ne preterano uspene albume. Pred sam kraj veka Dikinson se vraa u bend i deset godina kasnije evo ih ponovo pred beogradskom publikom. IM su u Srbiji uvek bili neverovatno popularani, pogotovu na izborima za Hit Nedelje radija Beograd 202 koje je vodio Vlada Jankovi Det. Pored pekulacija da im je novi bubnjar albanskog porekla i da je Dikinson u Sarajevu ogovarao Srbe a kasnije ih hvalio, Iron Maiden dolaze trijumfalno da pokau, metalski reeno kako Muja dere jarca, pa je za shodno oekivati pesme iz cele karijere koja traje preko 30 godina. Ko preivi, priae.

Bend je nastao u Belo Horizonte, treem gradu po veliini u Brazilu, i u samom poetku su svirali primitivni ded metal. Meutim, poput Metalike, ubrzo su prevazili anr koji ih je sputavao postajui najvei metal bend u regionu June Amerike i jedan od najvoljenijih bendova na svetu. etvrt veka je dug period, a posle ogromnog uspeha devedesetih, peva i gitarista Maks Kavalera doivljava porodinu tragediju slinu Robertu Plantu tokom najvee slave Led Zeppelina. Kavalera odlazi, a

bend se posle nekoliko godina pauze konsoliduje i nalazi drugog pevaa, Derika Grina iz Ohaja, koji ve 10 godina peva u Sepulturi. Fundamentalistiki nastrojeni fanovi nikada nisu prihvatili novog pevaa, meutim, Sepultura sa Derekom zvui kao zreo bend koji voli da svira. Naravno, fanovi znaju da je Kavalera osnovao Soulfly koji je postao uspeniji i od same Sepulture, ali to je ve neka druga pria. U svakom sluaju, fanovi e dobiti ono to zasluuju ako se pojave u SKC-u 9. februara!

vie informacija o koncertima potraite na www.citymagazine.rs

28/01/09 CiTY MAGAZine

2 : AleksAndAr s. JAnkovi tekst

kulturna deavanja

MuZIka

23

album meseca_ZORAN PREDIN&GYPSY SWING BAND: Inventura

preporuke_GUNSNROSES : Chinese Democracy

Dallas 2008.

Geffen/Multimedia 2008.

Sedamnaest godina iekivanja novih pesama Aksela Rouza dobran je vremenski period. Plus itava dekada spekulacija moe-biti-al-ne-mora-da-znai. Konaan skor je solidan prog rok album dometa Smashing Pumpkins u najambicioznijoj fazi. Rouz je oekivano previe polirao i preproducirao album tako da se ne moe odoleti utisku preterano preterane elje za ponovnim dokazivanjem. Bez ovih mentalnih igrarija, GnR vam se moda i dopadnu, jer ionako stari fanovi vie ili ne sluaju muziku ili su se prealtali na Sergeja etkovia.

BOBAN PETROVI : ur

Mascom 2008.

Legendarni disko album sa kraja sedamdesetih i poetka osamdesetih ima istorijsku i fenomenoloku vrednost. Boban Markovi je starijim generacijama mitska linost, dok mlaima od 30 godina ne znai nita. Ova smea epohe kluba 54 fino koketira sa milenijumskim disko rivajvlom i prua ansu da se mladi narataji udom naude kakva se muzika ovde stvarala pre tri decenije. Vie nego zanimljivi su i bonusi, kao i dokumentarni video materijal u trajanju od 45 minuta. U trenutku koji traje veno u spoznaji da vie nikada neemo uti album koji e nam pruiti utehu i istinu dolazi omiljeni slovenaki kantautor Zoran Predin. Iako je u ovom svetu Predin tek artefakt davne prolosti, ovaj vitalni pedesetogodinjak je najbolje uvana tajna regiona, a tokom 30 godina snimio je devet albuma sa Lanim Francom i ak 12 samostalnih. Inventura je album otpevan na (srpsko) hrvatskom jeziku i predstavlja potpuni trijumf topline i emocije davno zaboravljenih u nekim drugim sferama muzike industrije kada nismo iveli u ovako hladnom drutvu. Meajui mediteransko-alpski duh sa junoamerikim pasaima, Predin dolazi do opasne muzike smee u kojoj se sreu dirljiva obrada Bileanke ili Radetzky Mara sa razoruavajuim originalima koji definitivno zvue kao stari prijatelji koje dugo nismo videli. Inventura stvara nedvosmisleni generacijski konsenzus i s lakoom transcedentira epohe u duhu rokenrol proto-moderne.

RAIN DELAY: We Forget

MrMetal records 2008.

Pretenciozni, melodramatini numetal fjun reskih gitarskih rifova, brutalnog na granici grindcore pevanja, nenih prekratkih akustinih pasaa sa delikatnim enskim vokalima, relativni je opis benda RD i albuma We Forget. Neko je rekao Evanesence, meutim bend bi vie voleo da se govori o Faith No More ili Poison. Muzika benda se pojavljuje u filmu Milo Brankovi. Samo za predane oboavaoce anra.

V.A: Fusion Mutation DELA&U KRIPCU : Jubilarnih 20 i neto godinasete kada se bavio muzikom i pozoritem, a ova dekada je sve uinila da Dela kao pop kulturna pojava pone da bledi. Meutim, zahvaljujui Mascomu dobili smo priliku da shvatimo zato smo voleli i volimo Delu. Skoro 80 minuta muzike, publika u transu koja zna sve rei i velika istina da ovaj ovek peva kao pre etvrt veka. Hitovi Hajde lagano ili Dirlada da su fino napravili atmosferu za konaan i naalost samo-tadai-nikad-vie povratak U kripcu. Pesme poput Sii do reke, Izgleda kao da nismo sami ili Beograd spava, a pogotovu Nove godine i Koliko ima godina, nenametljivo vraaju duh starog Beograda kada su Knez-Mihajlovom jezdili automobili. Paradoksalno, kao da nikada nismo bili blii vremenima kada je bilo teko na drugaiji nain, ali emotivnije i toplije, makar oko srca.

Asino Ellettronico 2008.

Mascom 2008.

Zanimljivi pionirski projekat levo orijentisane elektronike prepune ambijentalnih pejzaa i brejk bitova koji ima za cilj promovisanje neafirmisanih stvaralaca sline muzike. Album je slobodan za download to se uklapa u svetski trend, meutim u pitanju je zaista turbulentna i pobunjenika muzika XXI veka.

THE CLASH : Live at Shea Stadium 1982

Sony/Multimedia 2008.

Godinu dana posle trijumfalnog koncerta multimedijalnog i interdisciplinarnog umetnika Milana Delia izlazi zanimljivo lajv izdanje koje vraa neke davno zaboravljene pesme. Deline dekade su osamdesete i donekle devede-

Epohalno i kapitalno izdanje koje je uhvatilo u tom trenutku najbolji rokenrol bend na svetu u naponu snage usred Njujorka kao predgrupa The Who. Svojom smeom militantnog bugija, fanka, panka, repa i rokenrola, Stramer i drugari su otpraili u lice konzervativnim Who fanovima ko je glavni u gradu. Obaveza za svakog ko voli zvuk gitare i stalo mu je do sebe i drutva u kome ivi. Ovaj album je udbenik.

28/01/09 CiTY MAGAZine

24 Kulturna deavanja

GuItar art

festival_

Decenija gitarskog festivalaGuitar Art festival je nastao 2000. godine i danas predstavlja manifestaciju koja okuplja klasine i gitariste svih profila, od aka, preko studenata, do njihovih profesora i eminentnih gostiju, vodeih svetskih gitarista. Razmena znanja, prakse i iskustva i upoznavanje sa tokovima u savremenoj gitaristikoj pedagogiji i koncertnoj praksi, primarni je cilj ovog projektase odrati svake veeri od ponoi do 4 sata ujutru od 7. do 14. februara u sali Pogon Doma Omladine. Koncepcija Caffe Cluba je u neformalnom okupljanju uesnika, izvoaa, gostiju i publike. Ovoga puta planirana je DJ scena koja e predstaviti, pored zvaninih uesnika festivala, i ostale goste iz javnog ivota, koji e putati muziku koju privatno sluaju. Novitet je i pokretanje Guitar Food Art programa po najboljim beogradskim restoranima i ambasadama gde bi uesnici i partneri festivala svakodnevno uivati u tematski odabranim svetskim kuhinjama uz vostvo renomiranih gastronoma. Ovogodinji Guitar Visual Art bie odran od 2. do 15. februara u Domu Omladine i predstavljae retrospektivu vizuelnog identiteta prethodnih festivala. U sklopu velike, bie postavljene i dve manje pratee izlobe posveene Aliriju Diazu i Milanu Sabljiu. Velika izloba graditelja gitara e se odrati 8. februara u Kulturnom centru Beograda. Guitar Art Laureati (30. januar 1. februar, Zrenjanin) je mali festival posveen mladim talentima, i pre svega, prvonagraenim acima i studentima sa proteklih Guitar Art takmienja. Daily Coffee with e predstavljati festivalsko mesto okupljanja. Svakoga dana od 12 do 13 sati bie predstavljeni svi izvoai festivala, uz neformalno druenje i kafu.Edin Karamazov i Sting

Aktivnosti osmodnevnog festivala obuhvataju majstorske radionice i predavanja, takmienje, koncerti, promocije graditelja gitara, izlobe. Takmiarski deo se odvija u dva dana i dve etape. Prvi dan: Prva etapa (eliminacija), drugi dan: druga etapa (finale). Postoji est kategorija, a najbolji uenici dobijaju vredne nagrade. Koncerti predstavljaju kulminaciju svakog radnog dana. Kroz najelitnije beogradske sale, razliite gitaristike postavke svirajui najrazliitije stilski orijentisane programe, oduevljavale su uesnike festivala i najiru javnost.

Vie informacija moete pronai na sajtu festivala: www.gaf.rs

Znaaj festivala

Pratei dogaaji

U planu Festivala je organizacija koncerata u Novom Sadu, Zrenjaninu, Niu i Podgorici. Festival je tradicionalno prisutan i u Crnoj Gori, gde se odrava Guitar Art Summer Festival na Kanli kuli u Herceg Novom, a ve vie od 10 godina, u saradnji sa operom i teatrom Madlenianum organizuje Ciklus klasine gitare u Madlenianumu. U prateem programu izdvaja se Midnight Guitar Art Caffe Club, koji e

Guitar Art festival je postao jedna od najznaajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji i regionu, a prepoznat je u svetskim okvirima kao jedan najveih festivala gitare u Evropi. Saradnja sa prestinim magazinima koji prate gitarsku i klasinu muziku i partnerstvo sa kompanijom Savarez, potvrda su internacionalnosti projekta. Novitet je partnerski odnos sa globalnim TV emiterom Mezzo, koji e emitovati priloge, intervjue i promotivne spotove za predstojei Guitar Art festival. Festival sarauje sa Ministarstvom kulture, Gradskim sekretarijatom za kulturu, Optinom Stari Grad, SMIP-om, kao i sa brojnim ambasadama. Institucije poput Kulturnog centra Beograda, Doma omladine, Sava centra, Zadubine Ilije M. Kolarca, kao i sve muzike kole i druge strune ustanove, neizostavni su deo Guitar Art fest

Kulturna deavanjaEnnio Morricone & Roma Sinfonietta

GuItar art7. februar SC 8. februar SC

25

prestini magazin Guitar Player iste godine ga je proglasio za najboljeg svetskog flamenko gitaristu.

program_Vicente Amigo Sextet- sveano otvaranje festivala

Vodei festivalski nastup bie veliki koncert Enia Morikonea u Beogradskoj areni gde e 14. februara nastupiti sa orkestrom Roma Sinfonietta koji ima oko stotinu lanova, a sa kojim e nastupiti i veliki hor pod dirigentskom palicom Darinke Mati Marovi. Enia Morikonea mnogi smatraju najveim kompozitorom dananjice, a

Tadi, Stefanovski i Spasov

Posle est godina od okupljanja za premijerni nastup na Guitar Art festivalu, ovaj uveni trio e nakon serije zajednikih uspeha ponovo nastupiti na Festivalu u Sava centru, 13. februara.Trio ine meunarodno priznati gita-

Sting & Edin Karamazov9. februar KNU

Alirio & Senio Diaz, Edin Karamazov Quartet, Kazuhito Yamashita, Vojin Koci10. februar KNU

Badi Assad, Xuefei Yang, Pavel Steidl i Gabriela Demeterova, Roland Dyens11. februar KNU Ennio Morricone sa Roma Sinfonietta Vlatko Stefanovski

najvie je prepoznatljiv po muzici za vie od 500 filmskih i televizijskih dela. Pored filmske muzike, Morikone je komponovao vie od stotinu klasinih kompozicija, a kao dirigent imao priliku da rukovodi najveim svetskim orkestrima. Njegovi retki nastupi spadaju meu vrhunske kulturne dogaaje. Na dan zaljubljenih, uveni kompozitor predstavie neke od najpoznatijih filmskih tema i deo svojih najznaajnijih kompozicija. Poseban deo koncerta bie posveen Morikoneovim delima za klasinu gitaru.

risti Miroslav Tadi i Vlatko Stefanovski, zajedno sa Teodosijem Spasovim koji svira kaval, tradicionalni bugarski duvaki instrument. Izvorni etno motivi, visoko stilizovani u odmerenom savremenom izrazu, krunisani su na zajednikom albumu Trea majka, koji je usledio posle viegodinje serije eksluzivnih koncerata.

Duan Bogdanovi, Vera Ogrizovi, Sran Toi, Aleksandar Hadiorevi, Zoran Ani, Vesna Petkovi, Darko Karaji, Milo Janji, Zoran Krajinik12. februar KNU

etiri koncerta u Kolarcu

Sting & Edin Karamazov

Popularni britanski muziar Sting nastupie 8. februara, a publiku u Sava centru oekuje eksluzivan ou na kom e nastupiti zajedno sa virtuoznim lautistom Edinom Karamazovim u okviru njihovog zajednikog albuma i turneje Songs from the Labyrinth. Pomenuti album, koji predstavlja jedno od najuspenijih izdanja klasine muzike, ine pesme proslavljenog elizabetanskog kompozitora Dona Daulenda, stvarane u 16. veku, pisane za lautu i glas. Ceo album je snimljen u Stingovoj kui i studiju u Toskani, koja datira iz 16. veka, ba kao i romantine pesme snimljene u njoj.

Vicente Amigo & Sextet

ast da otvori festival 7. februara u Sava centru imae panski flamenko virtuoz Vicente Amigo, gitarista koji se smatra autentinim naslednikom Paka de Lusije, za koga tvrdi da mu je najvei uzor. Amigo je objavio pet studijskih albuma i uestvovao na velikom broju izdanja, a pored superiorne tehnike, izdvaja ga savremenost u muzikom izrazu, pomou koje uspeno prelazi anrovske granice. Meu brojnim drugim, Amigo je osvojio i Grammy nagradu za najbolji flamenko album 2001, a

Jubiralno izdanje Guitar Arta e prvi put predstaviti posebnu scenografiju i originalan program uz novi vid komunikacije izmeu umetnika i publike u velikoj sali Kolareve zadubine. Tokom etiri dana nastupie oko 30 najveih imena klasine gitare iz 14 zemalja. Jedan od najveih gitarista svih vremena, venecuelanski velikan Alirio Diaz i njegov sin Senjo, kao i virtuozni Edin Karamazov, te gotovo kontroverzno tehniki savren Kazuhito Jamaita, nastupie 9. februara sa trostrukim pobednikom Guitar Art festivala, osamnaestogodinjim Vojinom Kociem. Dan kasnije nastupie brazilska pevaica i gitaristkinja Badi Asad, kineska romantiarka klasine gitare Ksufej Jang, eki duo koji ine gitarista Pavel tajdl i najbolja eka violinistkinja Gabriela Demeterova, kao i ugledni francuski gitarista Roland Dijens. Tree veeri nastupie i Duan Bogdanovi i drugi ugledni domai umetnici kao to su Vera Ogrizovi, Vesna Petkovi, Sran Toi, Zoran Ani, Darko Karaji, Zoran Krajinik, Milo Janji i Aleksandar Hadi-orevi. Na etvrtom koncertu 12. februara, nastupie grki gitarista Kostas Kociolis, italijanski virtuoz klasine gitare Anjelo Deziderio, argentiski majstor tango gitare Roberto Osel, zagrebaki gitarista Zoran Duki i vajcarski Eos Guitar kvartet.

Costas Cotsiolis, Zoran Duki, Aniello Desiderio, Roberto Aussel, EOS Guitar Quartet13. februar SC

Miroslav Tadi, Vlatko Stefanovski i Teodosije Spasov14. februar BGA

Ennio Morricone & Roma Sinfonietta sa solistima Carlo Marchione & Roberto Fabbri

26

2 teKst : IvANA KrsTI

vie informacija o urbanim stilovima potraite na www.citymagazine.rs

puls grada

enterijer

Feng ui umetnost stanovanjaUkoliko vam je ivot haotian, na poslu nije ba sjajno, a ni u ljubavi ne blistate, moda vam je neophodna promena. Ponite od svog domaeng ui predstavlja drevnu kinesku vetinu planiranja i ureenja prostora sa ciljem da se u dom unese ravnotea, harmonija i blagostanje. U bukvalnom prevodu feng ui znai vetar i voda, koji simboliu protok ivotne energije i. Prema reima predsednice Feng ui asocijacije Srbije i autorke nekoliko knjiga sa ovom tematikom, Sneane Tufegdi-Altea, starost same metode procenjuje se na vie hiljada godina, a u drevnoj Kini je imala status nauke. Feng ui je dugo bila paljivo uvana tajna, ije su finese primenjivane iskljuivo za dobrobit cara. Meutim, u poslednjih desetak godina ova metoda je doprla na Zapad, gde je u bitnoj meri modifikovana i pojednostavljena, dok je autentini feng ui veliko, sistemsko znanje koje se ui najmanje nekoliko godina.

F

Trpezarija utie na porodinu sreu i odnos njenih lanova. Sredinji deo vaeg doma bio bi savreno mesto za nju, po mogunosti to dalje od ulaznih vrata. Prostor bi trebalo da deluje prijatno i udobno, a ne bi bilo na odmet dodati ogledalo koje vizuelno udvostruuje koliinu hrane, izazivajui oseaj obilja i blagostanja. Verovatno niste ni pomiljali da izgled vaeg kupatila moe uticati na bilo ta u vaem ivotu. Meutim, po principima ove metode ni ovaj deo vaeg stana ili kue ne sme biti zanemaren. Preporuljivo je da kupatilo bude neupadljivo i ne previe veliko. Odgovarajue nijanse su braon ili uta, topli zemljani tonovi, izbegavajte da kupatilo bude u potpunosti belo. Dodajte aromatine svee i meke pekire kako bi bilo to ugodnije.

Sve ima svoje mesto

Ulazna vrata su bitno polazite kada je u pitanju ureenje prostora u skl