Cincari nekad i danasSilent genocide film

Moskopolje 1742. - gravira

slide 2

UVODNije preterano rei da je teko nai brojcano manji narod sa veim znaajem ili bar sa veim brojem znaajnih pojedinaca poteklih iz njegovih redova nego to je to sluaj sa Cincarima. Cincari predstavljaju gotovo jedinstven istorijski fenomen. To je narod koji je od predstavnika primitivnijih oblika privredivanja uspeo da se svojim najznaajnijim delom pretvori u nosioca modernizacije, vie kulture i sloja iz koga se regrutovao dobar deo elite naroda ne samo Balkana nego i cele Jugoistocne Evrope. Od druge polovine X veka, 984. godine, kada ih je istorija prvi put pomenula u pisanim dokumentima, Cincari se pod imenom Vlaha, sve ee pojavljuju u vojnoj, politikoj, privrednoj i kulturnoj istoriji Balkana.

U srednjem veku Cincari su uglavnom nomadski stoari, Kiradije.

I cincarski jezik je grana ovog stabla

DOPRINOS CINCARAJo pre dolaska Turaka, nomadski Cincarski stoari daju bitan doprinos nastanku plemenskog drutva kod dela srpskog naroda. Pitanje je u kojoj meri su oni tada ve bili slovenizovani. Velikim delom svakako jesu, iako se, izgleda, ponekad proces slavizacije suvie pomera u srednji vek.Moda najpoznatiji, ali i najsporniji primer jeste Petra Asena, osnivaa bugarske dinastije posle pobune protiv vizantijske vlasti 1186. godine. Bugarski istoriari po pravilu ili preutkuju ili negiraju cincarsko poreklo ove dinastije, koje je ipak dosta dobro posvedoeno u istorijskim izvorima. Asenidi su se svakako brzo asimilovali, prihvativi u potpunosti dravne tradicije Bugarskog Carstva. to se intelektualne elite u srednjem veku tie, od istaknutih delatnika samo je moda Grigorije Camblak bio vlakog porekla.

Ostaci dvorca vlasko-bugarske dinastije Asen u Rodopima

Prava uloga Cincara u modernizacijskim procesima poinje tek u Novom veku, i to ne samo zato to tek tada dolazi do breg opteg razvitka nauke, tehnike, kulture i privrede. Prostrano Tursko Carstvo i Pax Otomanica unutar njegovih granica, koje su obuhvatale vei deo Jugoistone Evrope, omoguili su da se Cincari, isprva kao prenosnici robe, a zatim kao samostalni trgovci ukljue u veliku ekonomsku grupu koju je Trajan Stojanovi nazvao pobedonosnim balkanskim pravoslavnim trgovcima. Njihova aktivnost je bila posebno jaka tokom XVII i posebno u XVIII veku. Sa kiradijstva Cincari su prelazili na trgovinu, a sa nomadskog stoarstva na sedentaran gradski ivot. U odredjenim istorijskim trenucima povezivuju se sa revolucionarnim etovanjem, doprinoseci tako oslobodilackoj borbi balkanskih naroda, i sa svim modernizacijskim posledicama koje su te borbe donele. Uz to, ucece u oslobodilackim ratovima delu Cincara otvara vrata nove elite novooslobodenih drava, iako je ovo bilo karakteristicno u mnogo vecoj meri za Grku nego za Srbiju.

Riga of Fere Velestinac napisao je program za politiko konstituisanje Balkanske federacije inspirisan franuskom burzoaskom revolucijom u kojoj bi ravnopravno ziveli balkanski narodi( Grci, Albanci, slovenski Makedoni i Cincari). Kao i u srednjem veku, autonomni status u nekim oblastima Turskog Carstva je Cincarima omogucio vecu pokretljivost, sada u sklopu jednoga svetskog carstva, bez stalnog ratovanja i pomeranja brojnih feudalnih granica. Zajedno sa Grcima, Jermenima, Srbima, Makedoncima itd., Cincari su se ukljucili u trgovacki ivot. On je po prirodi posla zahtevao kako poznavanje pismenosti i racuna, tako I znanje stranih jezika, a dugacka putovanja, cesto u razvijenije krajeve Srednje, pa nekad i u jo razvijenije krajeve Zapadne Evrope izvan otomanskih granica, dovodila su ih u dodir sa brojnim tekovinama tadanje civilizacije. Iz tudine su donosili nove nacine rada, alate, navike, knjige i ideje.

RIGA OD FERE

KUE CINCARAKuce cincarskih trgovaca su se zato vec na prvi pogled razlikovale od ostalih - kako velicinom, tako i cistocom, urednocu i inostranim nametajem.15 Isto je vailo i za hanove, vecinu kojih su jo krajem XIX veka u evropskom delu Turske drali Cincari.

UTICAJ CINCARAUticaj koji su Cincari vrili na svoju okolinu nije se ni izbliza svodio na cisto materijalne uticaje. Boraveci krace ili due u velikim privrednim i kulturnim centrima (Be, Peta, Beograd, Lajpcig, Trst, Odesa, Carigrad, Aleksandrija itd.), cincarski trgovci su donosili nove, po pravilu naprednije obicaje, knjige I ideje. Zbog svojih trgovackih, ali i duhovnih potreba, Cincari osnivaju brojne osnovne, pa i srednje kole, koje vre civilizatorski uticaj na svoje sredine ireci u njima grcku kulturu kao najrazvijeniju u tadanjoj evropskoj Turskoj.

KARAVAN NA PUTU - Predah u podnozju planine

MOSKOPOLJE

Dotok novih ideja, knjiga i tehnologija naao je svoj najkoncentrisaniji vid u gradu Moskopolju (u blizini Kore), koji je sredinom XVIII veka bio trgovako - intelektualni cincarski velegrad sa vie kola, Akademijom i tamparijom. On je postao kulturni centar cele june Albanije i severnog Epira.Posle njegove propasti, usled razaranja i iz tog razloga savremena albanska nauka svojata moskopoljske tekovine kao albanske!

Panorama dananjeg Moskopolja

Ostaci nekadanje slave - Via Egnatia

Via Egnatia

Crkve u Moskopolju

Crkva Sv. Nikole - fragment

Freske na prednjem zidu

detalj...

... i jo jedan

Grcka kultura i jezik koje su Cincari prihvatili kao svoje su im, uz sva svoja ogranicenja, ipak otvarala vrata savremene evropske prosvecenosti, pre svega zahvaljujuci grckim prevodima naprednih evropskih pisaca. Nije slucajno to je jedan od prvih ideologa nacionalnog oslobodenja balkanskih naroda bio Cincarin Riga Velestinlis (Riga od Fere) koji je na uslove balkanske Turske pokuao da primeni naela francuskog prosvetiteljstva i buroaske revolucije.

CINCARSKI UTICAJ MEU SRBIMACincarski uticaj medu Srbima se pre osetio u krajevima koji su pocetkom XVIII veka pripali Habsburkoj Monarhiji negoli u samoj Srbiji. Cincari su bili naseljeni u ugarskim gradovima jo u doba Turaka, tako da su srpski izbeglice, koji su sa patrijarhom Arsenijem III arnojevicem 1690. preli na habsburku teritoriju, iz njihovih redova dobili svog glavnog vojnog vodu u liku Jovana Monasterlije. Njegova porodica je u to vreme vec posedovala plemstvo, to znaci da je vec pripadala ugarskoj drutvenoj eliti. Istovremeno, to to je ba Monasterlija postavljen za srpskog podvojvodu, svedoci o vec postojecoj simbiozi Cincara i Srba.

RASEJANJEVei priliv Cincara u Austriju poinje tek u XVIII veku. Karlovaki (1699), Beogradski (1718) i Poarevacki (1739) mirovni ugovori izmedu Austrije i Turske davali su u Habsburkom Carstvu trgovcima, turskim podanicima, posebne pogodnosti koje nisu uivali domaci trgovci. Turski trgovci, medu kojima je bila vecina Cincara, znalacki su iskoristili te pogodnosti i cak ih proirili, cesto ignoriuci zakonske propise koji im nisu ili u prilog. Oni su ne samo trgovali po celoj Austriji nego su preko njezine teritorije odlazili do Lajpciga, Krakova itd. Deo njih se trajno nastanjivao po ugarskim gradovima, povezujuci se sa tamo vec od ranije postojecim grko-cincarskim kolonijama i novopridolom srpskom arijom. Do ovoga dolazi posebno u drugoj polovini XVIII veka kada austrijske vlasti na njih vre pritisak da se trajno nastane i dovedu porodice iz Turske.

Stare fotorafije iz ivota Cincara

DOLAZAK U SRBIJUU ugarskim gradovima oni su dosta dugo iveli pored Srba, ali cesto i u konkurenciji sa njima. Na taj nacin su, pak, kroz uzajamno takmicenje u izgradnji crkava, kola i irenju poslovanja, oni podsticajno delovali na drutveni razvoj varoi. Tamo gde su iveli u simbiozi sa Srbima, svojim kapitalom, poslovnim vezama i istaknutim licnostima doprinosili su napretku lokalne srpske zajednice i povecanju njenog znacaja. Do asimilacije njih sa Srbima dolazi u vecoj meri tek od 1830-ih godina, dok su kraj XVIII veka i prva trecina XIX cesto ispunjeni borbom dve nacije koje pocinju da se bude.

NOVA FAZASredinom XIX veka otpocinje nova faza, sa novom ulogom Cincara u modernizaciji i stvaranju elite medu Srbima. Cincarski elemenat u Habsburkoj Monarhiji ekonomski slabi zbog sve jace nemacke i jevrejske konkurencije, ali zahvaljujuci poodmakloj asimilaciji pocinje Srbima da daje sve veci broj uglednih politicara, intelektualaca i javnih linosti. to se same Srbije tice, tu je isprva cincarski uticaj na Srbe dugo bio ogranicen. Do Prvoga srpskog ustanka, u varoima je bilo malo Srba. Uz muhamedance, stanovnitvo su cinili uglavnom Cincari, Grci, Jevreji i drugi stranci, a I lokalni Srbi su, poprimivi navike ovih, bili otudeni od seljaka koji su u to vreme cinili daleko najveci deo srpskog naroda. No, u Cincarima, i uopte varoanima, srpski seljak je video, ne uvek bez razloga, samo nemilosrdne eksploatatore i lihvare.

STVARANJE SRPSKOG GRAANSKOG SLOJADo veceg useljavanja Srba u srbijanske gradove dolazi tek posle odlaska Turaka iz njih, tako da se cincarski uticaj na stvaranje srbijanskog gradanstva oseca tek od tada. Doseljeni Srbi se ukljucuju u vec postojeu cincarsko-grku ariju, prihvatajuci njezin nacin ivota i poslovanja, delom i kulturu, ali udarajuci joj sve vie svoj nacionalni pecat. Ovo medutim nije ilo ni lako niti brzo. Cincari i Grci su sebe smatrali mnogo vrednijima od Srba koje su videli kao primitivne i zaostale. Kao i u Austriji, tokom XIX veka dolazi do postepene asimilacije Cincara koji su dobijali samo slabo brojcano pojacanje. Cincarske porodice i dalje dre veliki deo privrednog ivota gradova, ali postepeno gube nacionalna obeleja. Pa ipak, zbog pripadnosti gradanstvu, cesto se medusobno ene i udaju, tako da dobar deo gradanstva uprkos asimilaciji ostaje cincarskog porekla. Ove porodice prenose svom srpskom okruenju cincarske bolje obicaje: kako domace vaspitanje, tako i nain poslovanja I sve vie - evropski nain ivota.

fotografija brae Manaki - Corlu mari, tu munti

CINCARI U SRPSKOM DRUTVUTreba medutim spomenuti da i u prvoj polovini XIX veka ima Cincara koji, iako jo neasimilovani, daju doprinos srpskom drutvu. Tako su zasluge za srpsku stvar u oslobodilackim ustancima 1804-1815. stekli Konda Bimbaa, Marko i Janko Cincar te, iznad svega, zemunski trgovac Petar Icko, koji je bio jedan od prvih modernih srpskih diplomata, poznat po sklapanju tzv. Ickovog mira izmedu Srba ustanika i Porte. Tu podvojenost, odnosno medusobne odnose, vrlo je plasticno prikazao Stevan Sremac u svojoj pripovetci Kir-Geras, kojoj je Branislav Nui, savremenik opisanog vremena, a i sam Cincar, potvrdio socijalno - istorijsku utemeljenost.

JOVAN STERIJA POPOVI

BRANISLAV NUI (ALKIBIJAD NUA)

Kao to smo rekli, u drugoj polovini XIX veka, vecina Cincara se integrie u srpsko drutvo. Srbijansko gradanstvo sazreva materijalno i kulturno, a ljudi cincarskog porekla se sve ee javljaju kao privredni, politicki i kulturni vode Srba. Privrednih delatnika koji su svojevremeno imali znacaj makar unutar svojih lokalnih zajednica je bezbroj.

U Srbiji je njihov broj tokom prve polovine XIX veka manji jer glavnu rec u politici tada vode Srbi poreklom sa sela, a koji su tokom ustanaka izbili u prvi plan, kao i zbog etnicke i socijalne distance koja je jo dosta izraena. Kultura se medutim, tek razvija, cesto ba uz pomoc Srba i ve srbiziranih Cincara iz Ugarske. Pa ipak, izvestan broj Cincara se i tokom XIX veka doseljava u Srbiju koja je kao slobodna zemlja privlacila kako zemljoradnike (medu kojima nema Cincara), tako i trgovce, zanatlije i intelektualce.

Zbog sporije asimilacije Cincara u Srbiji, srbijanski Cincari dolaze vie do izraaja u javnom ivotu tek u poslednjim decenijama XIX veka. Tada su iz njihovih redova potekli lekar, premijer, istoricar i pisac, osnivac Crvenog krsta Srbije dr Vladan ordevi, politiari, voe Narodne radikalne stranke Nikola Pai i Stojan Proti, komediograf Branislav Nui i mnogi drugi koji su ostavili dubokog traga u privrednoj, politickoj ili kulturnoj istoriji Srbije. NIKOLA PAI

to se obanskih Cincara tice, oni su kao svoj poslednji doprinos modernizaciji Srbije doneli tehniku pravljenja kakavalja.

uveni cincarski kakavalj

U prvoj polovini XX veka srpske porodice cincarskog porekla su zadrale svoj vodeci poloaj unutar srpskog gradanstva. Samim tim one su zaslune za modernizacijski napredak srpskog drutva u tom razdoblju.

MILTON MANAKI

Kraj Drugoga svetskog rata je najveim delom prekinuo uee ljudi cincarskog porekla u politickoj i privrednoj eliti Srbije i Jugoslavije. Novi voe su bili ili iz redova nesrpskih nacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka i radnika. Uloga ljudi cincarskog porekla je donekle ostala znacajna samo u oblasti kulturnog stvaralatva. Na ovakve optube odgovarano je, s jedne strane, negiranjem postojanja Cincara u srpskim gradovima (koji se proglaavaju Srbima iz Makedonije) i s druge strane negiranjem duhovnih sposobnosti Cincara da postanu voama Srba. Ni neki srpski autori, uz to, koji nisu poricali prisustvo Cincara meu Srbima, nisu bili oduevljeni posledicama njihove asimilacije: jedni smatraju da su Cincari i drugi asimilanti samo pokvarili rasu. Jedan od retkih izuzetaka bio je Koa Popovic.

Propast socijalizma i nastanak opozicionih politickih stranaka, koje su bile ili se su se bar izdavale za gradanske, vratio je na politicku scenu srazmerno dosta istaknutih licnosti cincarskog porekla. To je razumljivo ako se ima na umu da su cincarske porodice pripadale nekadanjem gradanstvu, u kome su, naravno, komunisti stekli malo simpatizera. Promena situacije omogucila je, izmedu ostalog, I ostacima, odnosno potomcima nekadanje buroazije da se ponovo ukljuce u politicki ivot, naravno sa antikomunistickih pozicija. Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novoj srpskoj politickoj eliti ima, prvi put u poslednjih pola stoleca, vie osoba cincarskog porekla. Kao najistaknutije moemo nabrojati bivseg ministra inostranih poslova i vodu Gradanskog saveza Srbije Gorana Svilanovica, ambasadore Vladetu Jankovica i Vesnu Peic, Milana St. Protia, kao i poznatog beogradskog advokata Tomu Fila, uvazenog prof. Vojina Dimitrijevia, i mnoge druge.

Nekada...

... I sada. Potomci na istom mestu.

Mladi Armani neguju tradicionalne igre

Mlade Cincarke sa Pinda

Ah, cupiili di oi

CARLIGU tradicionalni pastirski tap PICURAR ARMANESCU pastir

Simboli na tradicionalnom carligu