UGROŽENA OMLADINA: Biti mlad, nezaposlen i siromašan

na Kosovu

Jedinica za sektor ljudskog razvoja EVROPA I CENTRALNA AZIJA

Ciljevi izveštaja

U ovom izveštaju data je analiza problema sa kojima sa omladina suočava kod zapošljavanja i faktora koji stoje iza ovih problema.

U izveštaju se takođe daje ocena trenutnog političkog odgovora na ove probleme u smislu ALMP-a.

Zatim su u izveštaju utvrđeni nedostaci politike, što čini osnovu za raspravu o političkim opcijama u kontekstu kosovskog akcionog plana za omladinu za period 2007-11

Problemi tržišta rada Rezultati tržišta rada na Kosovu su

najgori u regionu: Kosovo ima najvišu stopu nezaposlenosti u Evropi i

centralnoj Aziji (ECA) od 45 posto

Radno spos. stanovništvo(15 -64) Stopa

zaposlenosti Stopa

nezaposlenosti Učešće na tržištu rada

2003 25.3 52.3 53.0 2006* 29.0 44.6 52.3

Problemi tržišta rada Važnu osobinu tržišta rada čine vrlo

nepovoljni rezultati tržišta rada za mlade ljude: Kosovo ima najvišu stopu nezaposlenosti

mladih ljudi [15-24] u regionu ECA od 76% Četiri od svakih 10 mladih ljudi koji nemaju

zaposlenje čekaju na posao preko godinu dana. Mladi radnici na Kosovu obično rade na

poslovima vrlo lošeg kvaliteta Mlade žene pokazuju najgore rezultate

zaposlenja na tržištu rada.

Problemi tržišta rada A ovo sada ima vrlo važne implikacije na

Kosovu zato što : Kosovo je najmlađa zemlja u Evropi [31% od

RSS-a između 15 i 24 godina starosti] i broj mladog stanovništva raste.

Odluke koje se donose o mladima imaju dugoročne socijalne i ekonomske implikacije

Problemi tržišta rada

Mehanizmi na koje se mladi oslanjaju da bi izašli na kraj sa nezaposlenošću: Neformalno tržište rada Porodično izdržavanje [uključujući iz

inostranstva] Međunarodna migracija

Čime se objašnjavaju problemi na tržištu rada?

Glavni faktor:spor privredni rast koji dovodi do slabe potražnje za radnicima !!

Politički odgovor i mogućnosti za razmatranje

Biće potrebno vreme da Kosovo postigne održiv rast koji dovodi do produktivnog zapošljavanja.

Zato će biti potrebno: Makroekomska stabilnost Dobra investiciona klima Adekvatni sistemi obrazovanja i

osposobljavanja Infrastruktura

Dugoročna strategija:

Ali, šta da se radi u kratkoročnom periodu?

Veliki deo radno sposobnog stanovništva (naročito mladi ljudi) je nezaposlen.

Nezaposlenost na Kosovu stoji u čvrstoj vezi sa siromaštvom

Jedna opcija jeste da se obezbede sigurnosne mreže za ugrožene grupe (kao što su siromašni nezaposleni mladi ljudi – ugrožena omladina).

Dvadeset posto od svih nezaposlenih mladih ljudi na Kosovu živi u ekstremnom siromaštvu

Ugroženi mladi čine laku metu (koncentrisani u nekoliko regiona)

Mladi u ekstremnom siromaštvu pokazuju najgore rezultate zapošljavanja

“Plaćeni” rad mladih čini važnu sigurnosnu mrežu za domaćinstva u ekstremnom siromaštvu

Zašto ugrožena omladina?

Dvadeset posto svih nezaposlenih mladih ljudi na Kosovu ekstremno su siromašni: Trenutno ima 163.000 mladih koji nemaju

zaposlenje. Iako ugroženi mladi čine manji deo

stanovništva (oko 33.000), opet je taj broj veći od ukupnog broja mladih koje vlada trenutno može da opsluži preko politike tržišta rada (oko 10.000 godišnje), s obzirom na sadašnju fiskalni i institucionalni kapacitet.

Zašto ugrožena omladina?

Ugroženi mladi čine laku metu: Velika koncentracija u:

Seoskim krajevima Među nezaposlenom omladinom U regionu Mitrovice i Uroševca

Zašto ugrožena omladina?

Nezaposleni mladi

Ugroženi mladi

Zastupljenostugroženih

mladih u %

Udeo ugroženihmladih u

Stanovništvu u % UKUPNO 163.467 33.085 20,2 100 Region

Mitrovica 34,465 11,497 33.4 34.7 Priština 40,928 6,372 15.6 19.3 Uroševac 18,283 5,022 27.5 15.2 Prizren 22,808 3,881 17.0 11.7

Đakovica 19,222 3,124 16.3 9.4 Peć 10,751 1,893 17.6 5.7 Gnjilane 17,010 1,296 7.6 3.9

Ekstremno siromašni mladi imaju najgore rezultate zapošljavanja odnosno obrazovanja:

Zašto ugrožena omladina?

[mladi 20-24] mladi u Q1

mladi u Q5

% Nezaposleni 86 60% Zaposleni 12 26% Upisani 10 25

Sigurnosne mreže namenjene ugroženim mladima mogu da imaju važan uticaj na smanjenje ekstremnog siromaštva:

Zašto ugrožena omladina?

Posledice po ekstremno siromaštvo

3.5

6.5

9.4

12.1

3.1

2.21.50.8

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

14.0

1500 3000 4500 6000

Veličina programa

% S

ma

nje

nje

ek

str

em

no

g

sir

om

aš

tva

Namenjena raspodela Nasumična raspodela

Simuliramo efekat davanja transfera od oko 100 € za 6,000mladih ljudi

KAPZM (2007-2010) je glavni dokument za politiku zapošljavanja mladih na Kosovo.

Plan ne uspeva u potpunosti uglavnom zbog ograničenja u kapacitetima

Mehanizam za sprovođenje nikada nije uspostavljen

Međuministarski odbor za zapošljavanje mladih nije uspostavljen

Ulogu glavne ustanove za zapošljavanje (odnosno JSZ-a) narušava ograničenost institucijskog kapaciteta

Šta Vlada radi u vezi ovog?

Ulogu JSZ-a narušavaju ograničenja institucionalnog kapaciteta: Nedovoljan broj radnika Nivo stručne spreme radnika JSZ-a je

skroman JSZ trenutno radi bez pravne osnove

(nema budžeta) 2006. godine se 84 posto mladih nikada

nije prijavilo kod JSZ-a Informativni sistemi tržišta rada moraju se

dalje razvijati

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Nedostatak koordinacije donatora doprineo je proliferaciji manjih programa zapošljavanja namenjenih mladim ljudima.

Novac nije najvažnije obavezujuće ograničenje: godišnje je oko 7 miliona evra potrošeno na ALMP-e, pa ipak je pokrivenost i dalje nedovoljna [to je više nego što je predviđeno u KAPZM-u]

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Prema prikupljenim informacijama, ALMP je koristilo samo 10 hiljada mladih 2007. godine [oko 7 miliona evra je potrošeno]

ALMP-i koji se trenutno sprovode na Kosovu imaju velike jedinične troškove (u proseku 700 € po korisniku godišnje)

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

SOO

PREDUZEĆA

NOVI POSL.

Sastav troškova ALMP-a :

2.9

2.2

1.8

4.4

1.7

0.4

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 5.0

Cilj 1: Promovisati zapošljavanjemladih

Cilj 2: Uvećati mogućnostiza pristojan rad

Cilj 3: Sprečiti socijalnoisključenje

Miliona evra

Budžet po godini kako je planiranou KAPZM

Budžet po godini u inventaru LMP-a

Sastav troškova ALMP-a : 2007. godine je veći deo sredstava ALMP-a

potrošen na promovisanje zapošljavanja mladih ljudi putem programa vezanih za SOO [sa ograničenim uspehom i nije se ciljalo na najugropženije grupe]

Samo 40 posto muškaraca koji pohađaju JSZ-ove centre za osposobljavanje, i manje od 30 posto žena nalazi plaćeni posao posle završene obuke. To je mnogo manje od stope raspoređivanja na radno mesto (u proseku 70 posto) u većini drugih zemalja u tranziciji.

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Sastav troškova ALMP-a :

ALMP-i koji obezbeđuju osposobljavanje na radnom mestu (kao na primer, pripravnici ili stažisti) dali su prilično niske stope zapošljavanja posle završetka programa. od otprilike 25 do 30 posto (slično onima kod programa vezanih za SOO)

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Sastav troškova ALMP-a :

Čini se da je većina programa kojima se finansira otvaranje preduzeća (“start-up”) uspešna pošto se zastupa udelom novih preduzeća koja ostaju na tržištu posle 2 do 3 godine od njihovog otvaranja (oko 80 posto). Međutim, ovi programi su vezani za vrlo velike troškove po korisniku i vrlo ograničena pokrivenost.

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Sastav troškova ALMP-a: Programi javnih radova daju najšire

obuhvatanje (i najniži trošak po korisniku) od svih razmatranih ALMP-a, tako se dobilo kratkoročno zaposlenje za 3160 nekvalifikovanih radnika koji traže zaposlenje, i pomoglo se oko dugoročnog zaposlenja 2200 lica koja traže posao godišnje. Međutim, uticaj programa na verovatnoću nalaženja posla posle završetka ovog programa još uvek nije ocenjen.

Šta Vlada radi u vezi ovog u smislu ALMP-a?

Dvoslojna strategija: Uspostavljanje okvira za otvaranje produktivnih

radnih mesta u srednjeročnom i dugoročnom periodu (makroekonomija, investiciona klima, infrastruktura, obrazovanje i sposobnosti)

Uz istovremeno suzbijanje siromaštva i nezaposlenosti u kratkoročnom periodu

U kratkoročnom periodu, i s obzirom na dati kontekst slabe potražnje za radnom snagom, vlada bi mogla da razmotri usmeravanje na programe javnih radova, subvencije za plate i preduzetničke službe

Programi javnih radova mogu i da odgovore na ogroman deficit infrastrukture, koji čini glavni obavezujuću prepreku za rast

POLITIČKE OPCIJE ZA RAZMATRANJE

Radi boljeg sprovođenja politike, potrebna je bolje koordinacija donatora i uvećanje kapaciteta institucija (JSZ-a).

Čini se da je najvažnija prepreka slabo sprovođenje Trenutno se čini da je ALMP kojima se više utiče na

potražnju (otvaranje radnih mesta) isplatljiviji od načina koji utiču na ponudu.

Potrebna je rigoroznija ocena postojećih i budućih programa!!

ZAKLJUČAK