Utvrditi • kakav je stav dece i mladih prema:• - fizičkom kažnjavanju i dobrim roditeljskim

praksama i metodama nenasilnog vaspitanja • - potrebi da se roditelji edukuju za

roditeljstvo i vaspitavanje svoje dece• da li postoji razlika u stavovima s obzirom na

prisutnost porodičnog nasilja u porodicama ispitanika

• ko su osnovne osobe koje mladi smatraju za potencijalne oslonce u suočavanju sa porodičnim nasiljem

• uticaj demografskih varijabli

• Neslučajni prigodni uzorak, 812 ispitanika, učenika 7. i 8. razreda osnovne škole i učenika srednjih škola

• mladi iz uzorka žive u sledećim opštinama na teritoriji Republike Srbije: Aranđelovаc, Beograd, Jagodina, Kraljevо, Kula, Loznicа, Lučani, Niš, Novi Sad, Pančevo, Smederevska Palanka, Subotica i Užice.

• Prosečan uzrast ispitanika izražen aritmetičkom sredinom iznosi 15 godina. U uzorku je veći procenat devojaka (61%) nego mladića.

• Među ispitanicima je podjednak broj učenika osnovnih i srednjih škole OŠ=45,6%, SŠ=54,4%.

• Školski uspeh ispitanika izražen prosečnom ocenom aritmetičkom sredinom iznosi 4,4

• Najveći broj roditelja ima završenu srednju školu, ali je primetna inklinacija prema višem nivou obrazovanja .

• Deca i mladi imaju negativan stav prema fizičkom kažnjavanju:

- da se deci može ukazivati na štetno ponašanje i bez batina smatra 84% mladih,

- a čak 82% mladih prepoznaje da se batinama može povrediti telo i ličnost deteta (u potpunosti ili delimično)

- 81% izjavljuje da bi na njih više efekta imalo kad bi im roditelji objasnili zašto nešto ne treba uraditi,

nego ako bi ih istukli- 82% ocenjuju da oni neće fizički kažnjavati sopstvenu decu.

Mladi dobro prepoznaju meahnizam funkcionisanja, nedovoljnu efikasnost, kao i štetne i opasne posledice fizičkog kažnjavanja dece:• čak 82% smatra da se batinama može povrediti telo i

ličnost deteta;• 63% mladih smatra da se fizičkim kažnjavanjem dete uči

strahu, a ne razumevanju; • 61% mladih smatra da deca koja trpe fizičko nasilje od

strane roditelja i sama lakše posežu za fizičkim obračunavanjem

• 58% njih uviđa da će batine vremenom prestati da deluju i neće uticati na promenu ponašanja

• prepoznali su (51% njih) da deca koja često dobijaju batine nemaju samopouzdanja, a sa tim se ne slaže samo 16%

• Kako deca gledaju na decu koju roditelji tuku? A kada deca budu roditelji?

Deca pokazuju puno empatije i saosećaju kada drugo dete trpi batine: 75% mladih oseća žaljenje nad decom koju tuku roditelji; 57% mladih je izjavilo da će sve učiniti da ne dobiju batine, a 45% mladih se jako plaši batina;

i zato: 82% će nastojati da ne tuče svoju decu kada pogreše;.

77% mladih smatra da treba da budu jednako zaštićeni kao i odrasli od fizičkog i svakog drugog ponižavajućeg kažnjavanja. Mladi uglavnom prepoznaju da treba da imaju podjednaku zaštitu od fizičkog kažnjavanja u kući, kao što to imaju u školi: 61% se slaže

(potpuno ili u manjoj meri) a njih 20,2% se ne slaže ili ne slaže u manjoj meri.

• Mladi imaju veoma pozitivan stav prema pozitivnim roditeljskim praksama (za sve tvrdnje je više od 70% ispitanika izabralo odgovor delimično ili u potpunosti se slažem).

Najveće je slaganje sa tvrdnjama • roditelji treba rečima da objasne detetu šta je

prihvatljivo, a šta nije (90%) • roditelji treba pohvalama i pažnjom da podstiču dete

na dobro ponašanje (88%)• da bi na njih lično više efekta imalo kada bi im roditelji

objašnjavali zašto nešto ne treba uraditi nego kad bi ih istukli (82%)

• Kada porede batine sa nenasilnim kažnjavanjem, kao što su zabrana izlaska ili smanjenje džeparca, preko 50% se slaže (u potpunosti ili u manjoj meri) da su ove meru efektnije od batina, dok je neslaganje sa tim (u manjoj ili većoj meri) iskazalo 22%, odnosno 25 % a ostali su neopredeljeni.

Mladi smatraju da roditelji treba da uče kako da vaspitaju svoju decu (79%) što znači da mladi prepoznaju da je roditeljstvo veština i implicitno može značiti da ocenju da njihovi roditelji treba da razvijaju ovu veštinu.

Mladi smatraju da roditelji treba da uče kako da vaspitaju svoju decu (79%) što znači da mladi prepoznaju da je roditeljstvo veština i implicitno može značiti da ocenju da njihovi roditelji treba da razvijaju ovu veštinu.

Deca i mladi imaju podeljena mišljenja o tome da je fizičko kažnjavanje neophodan metod vaspitavanja, ali pretežu negativni stavovi prema batinama:

• 47% misli (a 34% se ne slaže) da ne treba povremeno fizički kažnjavati dete u cilju boljeg vaspitanja

• 43% ne slaže se da nekada samo batina pomaže• 48% ne smatra, a 28% veruje, da je fizičko kažnjavanje

nužno pri vaspitanju male dece, jer ona ne razumeju šta im se govori

• 47% ne smatra, a 29% mladih se slaže da fizičko kažnjavanje dece utiče da postanu jače i čvršće ličnosti

• 30% smatra, a 34% ne da se batinama mladi podstiču da nauče da se izbore za sopstvene želje

• 39% ne smatra, a 34% smatra da je batina sredstvo koje precizno definiše šta se sme i ne sme raditi

• 54% smatra da deca koja nikad ne dobijaju batine postaju razmažena

• 44% smatra da nevaljala deca treba da dobijaju batine od svojih roditelja

savremene roditeljske prakse su znatno bliže demokratskim, ali da postoji određeni procenat (nešto manje od 10%) porodica u kojima se praktikuju postupci pomoću kojih se slabiji članovi porodice i deca odbacuju, degradiraju batinama i omalovažavaju.

• Osobe koje imaju pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju, imaju i više iskustva sa sa fizičkim kažnjavanjem, a manje iskustva kroz vaspitanje i dijalog.

• Pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim praksama je povezan sa: - većim ličnim iskustvom u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje

- sa nižim skorom na varijablama koje mere iskustvo zlostavljanja i fizičkog kažnjavanja.

• Osobe koje smatraju da je efikasnost batina niska, imaju manje iskustva sa fizičkim kažnjavanjem i više iskustva sa vaspitanjem kroz dijalog.

Svojstvo osobe kojoj bi se obratili je najčešće član porodice (193 ispitanika), zatim prijatelji (89 ispitanika) pa predstavnici škole (81 ispitanik).

• mladi smatraju da su najmerodavnije osobe/institucije kojima deca i mladi treba da se obrate po pitanju porodičnog nasilja školski pedagog i psiholog, kao potencijalni oslonci (50%) i Centar za socijalni rad, kao ustanova kojoj se mogu obratiti (42,4%)

• mladi prepoznaju rođake kao moguće oslonce (44%). Sledeći mogući oslonci su prijatelj/vršnjak (26%) nastavnici (23%),

• nešto ređe bi se obratili pravnicima (6% mladih ih je navelo) i lekarima (9%).

Ispitanici koji su prisustvovali tučama među roditeljima imali statitistički značajno veće skorove na Iskustvu zlostavljanja, Iskustvu kažnjavanja zabranama i Iskustvu fizičkog kažnjavanja, a manji na Vaspitanju kroz dijalog.

Mladi koji su prisustvovali tučama među roditeljima su imali statistički značajno pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju, a da manje odobravaju pozitivne roditeljske prakse.

Devojke su imale više iskustva u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje, više sumnjaju u efikasnost batina i imaju pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim praksama.

Devojke su imale više iskustva u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje, više sumnjaju u efikasnost batina i imaju pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim praksama.

Mladići imaju više

iskustva sa

zlostavljanjem,

fizičkim

kažnjavanjem i

zabranama od strane

roditelja, ali i

pozitivniji stav prema

fizičkom kažnjavanju.

Mladići imaju više

iskustva sa

zlostavljanjem,

fizičkim

kažnjavanjem i

zabranama od strane

roditelja, ali i

pozitivniji stav prema

fizičkom kažnjavanju.

• Utvrđeno je da postoji značajna razlika između srednjoškolaca koji pohađaju gimnaziju ili srednju stručnu školu prema fizičkom kažnjavanju, gde gimnazijalci imaju negativniji stav.

• Bolje ocene imaju mladi koji imaju manje iskustva u kažnjavanju preko zabrana i fizičkog kažnjavanja od strane roditelja i zlostavljanju, a više iskustva u vaspitanju kroz dijalog.

• Učenici sa boljim ocenama imaju negativniji stav prema fizičkom kažnjavanju, a pozitivniji prema korišćenju pozitivnih roditeljskih praksi u vaspitanju.

• Stav prema dimenzijama vaspitanja mladih sa smetnjama u razvoju se poklapa sa stavom mladih bez smetnji. učestalost procenat %

Na mene bi više efekta imalo kad bi mi roditelji objašnjavali zašto nešto ne treba uraditi nego kad bi me istukli.

nikako se ne slažem 0 .0% ne slažem se u manjoj meri 0 .0% nisam siguran / na 6 15.8% delimično se slažem 2 5.3% potpuno se slažem 30 78.9%

Roditelji treba rečima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije.

nikako se ne slažem 0 .0%

ne slažem se u manjoj meri 0 .0%

nisam siguran / na 0 .0%

delimično se slažem 1 2.6%

potpuno se slažem 37 97.4%

Da sam roditelj, tukao/la bih svoju decu kad nešto pogreše.

nikako se ne slažem 19 51.4%ne slažem se u manjoj meri

1 2.7%

nisam siguran / na 9 24.3%delimično se slažem 5 13.5%potpuno se slažem 3 8.1%