Čikaška škola

12. Čikaška škola


- postoji nekoliko činilaca zbog kojih je prvi moderni pokret u arhitekturi nastao baš u

Čikagu, od kojih je najznačajnija povoljna kulturna klima. Materijalne i kulturne okolnosti

omogućile su stvaranje ove nove arhitekture; razvoj: 1847. -> 15000 stanovnika; 1850. ->

30000 stanovnika

- materijalne i kulturno okolnosti:- još od 30-tih godina, Čikago pokazuje tendenciju da postane kulturni centar (1830. - status

grada, 2000 - 3000 stanovnika -> parcelacija, korišćenje drvenih sendvič zidova podložnih

devastaciji): veliko tržište knjiga, osnivanje simfonijskog orkestra, umetničke akademije, ...

(1880. - 1900. Čikaški Univerzitet postaje intelektualni centar)

- grad je postao trgovački i železničko - transportni centar

- posle požara 1871. i dvogodišnje međunarodne depresije (1871. imao je 300000 stanovnika;

1885. godine Čikago doživljava građevinsku ekspanziju), Čikago je pretrpeo veliku

demografsku i ekonomsku ekspanziju u kratkom periodu, pa se pojavila potreba za prostorom

(pre požara uglavnom se gradilo od drveta - senvič zidovi -> razvoj; 1900. - 1700000

stanovnika, 1920. - 2700000 stanovnika); rast cena zemljišta uslovio je rast zgrada u visinu

(doziđivanje na 8, 12, 16 - spratne zgrade), što je omogućeno primenom novih tipova

konstrukcija (skeletnih) i nizom tehničkih izuma, od kojih je najvažniji hidraulični i električni

lift (izmislio ga je Eliša Grejvs Otis, 1853., a prvi ga je primenio njujorški arhitekta Džejms Bogardus koji je koristio i konstrukcije od livenog gvožđa)

- Čikaški prozor sastoji se iz većeg centralnog fiksnog dela i sa obe strane po dva pokretna

dela

- pojam "Čikaška škola": -> obuhvatila je tri generacije arhitekata; osnivač - Vilijam Le Baron Dženi -> poslednji Rajt; istomišljenici koji su izgradili koncept izgradnje javnih

objekata

- ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj četvrtini XIX v. delovali u Čikagu

gradeći komercijalne i poslovne zgrade podignute u istom periodu

- nijedan od tih arhitekata nije bio rođen u Čikagu, već su to bili tipični Amerikanci (bez

korena) koji su išli za progresom; obično su delovali u timovima (6 arhitekata u tri para), čiju

okosnicu bi činila po dvojca partnera sa podeljenim dužnostima;

- za zgrade Čikaške škole tipično je sledeće:

1. konstruktivno, funkcionalno i estetsko jedinstvo

2. novi materijali i konstrukcije (čelični skelet, zid - zavesa, staklo, ...)

3. novi način fundiranja (lebdeći temelj), zbog mekog i podvodnog tla Čikaga

4. nov tretman prozora (veliki deo površine fasade, "Čikaški prozor" (centralno fiksirana

okna, vertikalno klizno otvaranje, dvostruki)

5. novi tipovi građevina (poslovni i administrativni oblakoderi)

6. primena tehničkih dostignuća (lift, ...)

- strukturne odlike zgrada Čikaške škole:- konstrukcije od livenog gvožđa koje su sredinom XIX v. dostigle krajnju tačku u razvoju,

pokazale su se nepostojanim u požaru; zbog toga počinje oblaganje konstruktivnih elemenata

(stubova i greda) vatrootpornim materijalom - šupljim blokovima, opekom, betonom, ...;

umesto istoricističkih fasada od livenog gvožđa, arhitekti se najpre vraćaju na zidane fasade;

problem sa ovom konstrukcionom koncepcijom bio je u tome što su kod visokih zgrada

debljine fasadnih zidova dramatično rasle ka prizemlju i podrumu dosežući i preko 2 m, a

zbog toga se javljao i problem sa osvetljenjem, opterećenjem i smanjenjem korisne površine

- rešenje ovog problema sastojalo se u odvajanju noseće konstrukcije od nošene fasade i

vidljivog elementa koji je mogao biti zidan ili od drugog materijala; tanja fasada, koja je svoje

opterećenje predavala nosećoj konstrukciji na svakom spratu, nazvana je "zid-zavesa";

93


razvoj takve fasade u konstruktivnom i oblikovnom smislu obeležen je raznovrsnošću, usled

prilagodljivosti koncepta; za građevinare ovo je značilo dosad neviđenu jednostavnost gradnje

- arhitekti Čikaške škole: -> tri generacije arhitekata: prva sa V. L. Baronom Dženijem

osnivačem, preko arhitekata rođenih približno 1850. (Barnem i Rut, Holaberd i Rouč i Adler i

Saliven), a koji su dostigli zrelost približno 1890., pa do treće generacije sa Frank Lojd

Rajtom

- Henri Hobson Ričardson (Henry Hobson Richardson), 1835. - 1886.- studirao na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu; bio pod uticajem Viole-le-Dika; radio kod Anri

Labrusta; bio je poznavalac istorijskih stilova i pristalica romantizma; oblikovni izraz ->

neoromantika; gradio širom Amerike

- po povratku iz Pariza, živeo je u Nju Jorku, pa u Bostonu, da bi se oko 1880. uključio u rad

čikaških arhitekata

1. Marshal Field wholesale Store, 1885.-87.- zgrada ima 7 spratova, konzervativnog je konstruktivnog sklopa; monumentalna

neoromanika, racionalno projektovanje, prozori imaju veću površinu nego do tad (Salivenu je

bio izazov da se takmiči sa Ričardsonom (njegova zgrada Auditorijum pod uticajem je ranije

podignute Ričardsonove M. F. Store))

- Vilijam LeBaron Dženi (William Le Baron Jenney), 1832. - 1897. -> osnivač škole -

školovan u Francuskoj

- studirao na L'Ecole Polytechnique i L'Ecole Centrale u Parizu; nije bio pod uticajem L'Ecole

des Beaux Arts formalizma, racionalista; ornamentaciju je prepuštao asistentima, bavio se

inženjerskim problemima (uspešan u inženjerskim poslovima)

1. First Leiter building, 1879. - konzervativni stil

2. Home insurance building (Osiguravajući zavod - 1884.-85.) - prva zgrada sa zid-

zavesom (postojala je samo u gornjim etažama - ali to je početak)

3. Manhattan building, 1889.-90. │

4. Second Leiter building, 1889.-91. │ klasika Čikaške škole

5. Fair Store building, 1890.-91. │ (otkriven čelični sklop + zid-zavesa)

- Barnem i Rut (Daniel H. Burnham & John Wellborn Root)1. Rookery building, 1886.- reduciran model H. H. Ričardsona

2. Monadnock bulding, 1889.-91. -> smatrali su da zgrade koje se nalaze usred te uzavrele

košnice užurbanih, poslovnih ljudi ne treba da skreću pažnju svojim istančanim

arhitektonskim izrazom; kićenje je potpuno beskorisno; teže ka pojednostavljenom izgledu

- jedno od najzanimljivijih dela Čikaške škole; investitor - Piter Bruks, preduzimač iz

Bostona, zahtevao je jednostavan izgled bez ukrasa, izraz čvrstoće i snage; projektovanje je

započeto još 1884. za parcelu 20 m puta 30 m i 12 spratova, a završeno je za dužinu od 60 m i

visinu 16 spratova (radni naziv zgrade bio je "Kvamkviset", kasnije Mounadnok (aluzija na

istoimeni vrh u Nju Hempšajru)); oblik kvadra

- konstrukcija (poslednji put se išlo na kombinaciju ramovske konstrukcije i spoljašnjih

nosećih zidova (opeka)): masivni obodni zidovi, ramovi od čelika u sredini; iskorišćenost

površine 68 %; zgrada je spolja od opeke (Rut je planirao prelaz u boji (polihromija -> možda

ekscentrično, ali logično jer je Rut bio opsednut bojom u arhitekturi) od temne ka svetloj, ali

izvedeno je jednobojno (smeđa, a danas izgleda, zavisno od svetla, ljubičasto)); Piter Bruks je

tako odlučio iz estetskih razloga, koji su verovatno bili povezani sa proizvodnjom tako

nijansirane opeke; nema polukružnih prozora (samo pravougaoni i to bez okvira) niti ukrasa,

ima erkere za dodatni spratni prostor; opšti izgled - težio se "egipatskoj" izražajnosti -

zakošeno podnožje (odražava stabilnost), zvonasti "papirus" venac na vrhu - efekat pilona;

granit - u podnožju oko ulaza i izloga; na uglovima (žljeb od trećeg sprata sve dublji ka vrhu)

94


su izvedena obaranja ivica koja rastu od bazisa ka vrhu; izdužena zgrada, odsustvo

ornamenata

- zastupnik investitora je zahtevao krajnju jednostavnost, odbacujući Rutove skice sa više

ukrasa, dok je Rut bio na moru na dvonedeljnom odmoru, Barnem je naložio jednom od

crtača da uradi projekat kao "kutija od opeke". Rut je bio po povratku ljut, ali se prilagodio

(ali ova priča nije tačna); konstrukcija podrazumeva proporcionalan rast debljine zidova sa

visinom (što bi značilo da je debljina nosećih zidova u osnovi 182 cm, a što bi značilo veliko

smanjenje korisne površine i veliko opterećenje za ionako meko i podvodno čikaško tlo

- zgrada je interesantna i kao pionirski primer spregova protiv vetra, jer pored zidanih

poprečnih ukrućenja postoje portalna ojačanja u vidu čeličnih greda

- uzan teren nije omogućavao izgradnju središnjih staklom prekrivenih dvorišta (inače tipična

za Rutove zgrade), ali je dozvolio obodni raspored kancelarija

- zgrada Mounadnok: visina 61 m, širina 21 m, dužina 60,6 m; h/a=b/a=3:1

- zašto profil papirusa? -> kao i Donji Egipat i Čikago je močvarno područje, gde se reka

uliva u veću vodenu površinu; takođe papirus je sličan divljem luku, a ime grada Čikago bilo

je izvedeno od indijanske reči koja znači "polje divljeg luka"

- Monadnock buliding annex, 1893.- kombinacija arhitektonskih elemenata prvog dela zgrade i Maršal Fild Ričardsona

3. Reliance building, 1894.-95. -> Barnem i saradnici

- posle Rutove prerane smrti, glavni projektant ove zgrade bio je Čarls Etvud; zgrada

reprezentuje izuzetno razumevanje prirode zid-zavese; 11-tospratna noseća konstrukcija

podignuta je za 15 dana; transparencijom fasade (vrlo elegantna spoljašnjost) dočarana je

njena izuzetna lakoća (horizontalne trake Čikaških prozora); istoricizam - samo u sekundarnoj

plastici; oblikovno - mehanomorfna kombinacija horizontalnog i vertikalnog; fasada ove

zgrade dočarava i estetski potencijal čeličnog rama; dominacija horizontalizma: kontinualni

parapeti, Čikaški prozori (trodelni)

- ostale važnije zgrade D. Barnema:

4. Fischer building, 1896. (Paviljon ribarstva) - pseudogotski istoricizam u sekundarnoj

plastici

5. Railway excange building, 1903.-09.6. Orchestra hall, 1905.- bio je glavni arhitekta - planer Čikaške izložbe 1893.

- Holaberd i Rouč (William Holabird & Martin Roche)1. Tacoma buliding, 1889.- 12-tospratnica sa skeletnom konstrukcijom - uticaj Dženija

2. Pontiac building, 1891.- slična, veoma jednostavna 13-tospratnica

3. Old Colony building, 1893.-94.- elegantna 14-tospratnica, čista forma bez erkera, sa obličastim uglovima - dolazi do izražaja

u suštini klasicistička tripartitna podela mase objekta na bazis, tlo i "kapital", karakteristična

za većinu visokih zgrada Čikaške škole

4. Marquette buliding, 1894.- za razliku od Barnemove i Etvudove zgrade Rilajans, ovde se zid-zavesa koristi za

izražavanje brutalne snage konstrukcije, a ne njene lakoće

- klasicistički istoricizam u opštoj pojavnosti - kubična forma (pravougaoni raster), rustikacija

prizemlja, venac na vrhu; snažan modularni raster - kontinualne vertikalne i nešto uvučeni

masivni natprozornici

- zgrada je svojim mehanomorfističkim purizmom snažno uticama na Misa van der Roea

5. Zgrada u Vest Džekson bulevaru 325, 1904.

95


- još intenzivniji i nedvosmisleniji iskaz tema sa Market zgrade; intenzivnija mehanomorfična

interpretacija skeleta koji dominira nad zid-zavesom

6. Chicago savings bank, 1904.-05. │ tipična Čikaška škola

7. Brooks building │ u prečišćenom Holaberd / Rouč maniru

8. Chicago city hall - county building, 1907.-11.- gigantski neoklasicizam

96

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

- Adler i Saliven (Dankmar Adler (inženjerska strana) & Louis Henry Sullivan (estetska

strana)) - "Čikaška škola"- Luj Saliven, 1856. - 1927. -> "forma sledi konstrukciju" (funkciju)

- uopšte o delu:- izuzrtno složena figura - čovek čije je delo prožeto sigurnošću odnosa "tradicionalnog" i

"naprednog"

- težio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade, nalaženju pravila u odnosima

konstruktivnog sistema i poetike arhitektonske forme, tj. ornamenta (njegove zgrade su

prekrivene ornamentima)

- obrazovanje:- rođen je 1856. u Bostonu, država Masačusets; protivio se institucionalnom školovanju - zvao

je školu "zatvorom za decu" (majka frnacusko-švajcarskog porekla iz Ženeve i otac Irac, vode

letnju školu igranja u okolini Bostona i tako zarađuju; Luj je kao dete skoro svako leto

provodio kod babe i dede (majčina strana) na farmi u Južnom Redingu), a za arhitekturu se

opredelio još u detinjstvu, impresioniran sa znanjem o procesu prenošenja unapred određene

ideje preko tehnoloških dostignuća u realnost (događaji iz detinjstva: 1. neznajući šta je most,

uplašio se, ali kada mu je otac objasnio svrhu, bio je impresioniran tim delom ljudskih ruku;

2. kada je video gospodina koji sa gradilišta ulazi u fijaker i saznao da je to arhitekta koji je

projektovao zgradu, opredelio se za arhitekturu)

- 1870. (sa 16 godina) se upisao u Engleski koledž u Bostonu gde se upoznao sa delom

Ipolita Tena (francuski kritičar i filozof, istoričar umetnosti) i botaničara Ase Greja, što je

na njega izvršilo veliki uticaj (tu je završio dve godine studija)

- potom se upisao na Masačusetski institut tehnologije (najstariji Arhitektonski fakultet u

Americi), gde ja na kursu arhitekture savladao tehnička znanja i poznavanje stilova, ali već

posle godinu dana napušta studije (jer mu se nije dopao obrazovni sistem)

- 1873. zaposlio se u Filadelfiji kod Frenka Fernesa (Saliven je bio njim očaran, jer je

"pravio zgrade iz svoje glave"), preko kog se upoznao sa savremenim tokovima u Engleskoj i

Francuskoj, Raskinom, Viole-le-Dikom, romantizmom, ..; zbog ekonomske depresije i pada

porudžbina, firma Fernes & Hjučit, bila je primorana da otpusti Salivena nakon nekoliko

meseci

- iste godine, odlazi kod roditelja koji su se preselili u Čikago (Čikago je pre požara privredno

cvetao: najveće svetsko tržište žita, najveći centar drvne industrije i najveća klanica je tu bila);

oduševljen je gradom i euforijom vezanom za obnovu posle požara iz 1871., zapošljava se

kod Dženija, kroz čiji biro su prošli i Barnem, Rut, Holaberd i Rouč (u toj sredini Saliven

upoznaje Džona Edelmana, menadžera Dženijevog biroa koji mu je postao mentor. Ostali su u

vezi i kada je Saliven otišao u Pariz

- 1874. odlazi u Pariz na L'Ecole des Beaux Arts (vodeći intelektualni centar u svetu), gde se

priključuje u "slobodni atelje" Emila Vodrmera, pristalice Viole-le-Dika (koji je bio pristalica

obnavljanja gotike); međutim, posle samo nekoliko meseci napušta studije i odlazi u Italiju

(Rim i Firenca -> na samo tri dana od čega dva provodi u Sikstinskoj kapeli oduševljen

Mikelanđelovim freskama); u Parizu se bolje upoznao sa evolucionističkom teorijom kulture

Tena i tekućim stilskim previranjima (razlog napuštanja L'Ecole... prema Salivenu bio je u

tome što je prednjačila crtačka veština koja je donosila sjajne rezultate, ali bila apstraktna i

van stvarnosti)

- u Čikago, Saliven se vratio 1875. sa iniciranom idejom o ličnom konceptu arhitekture

(značaj L'Ecole... se ipak ne može zanemariti u njegovom delu, a naročito predavanja Ipolita

Tena - istoričara umetnosti, koja je slušao i čitao u Parizu)

- u periodu 1875.-80. radio je kod brojnih arhitekata

97

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

- celog života se borio protiv akademizma i arhitekture koju diktira stil

- Adler i Saliven -> jedna stara sveska koju je počeo da vodi na Tehnološkom institutu govori

koje su sve teme zanimale Salivena, a ta sveska je zapravo izveštaj o aktivnostima atletskog

kluba "Lotos" čiji su osnivači bili i braća Saliven; tu su izveštaji o takmičenjima, rezultati,

telesne mere, obim mišića, skice golih modela, ..., prilozi iz arhitekture i ornamentike; Adler

je zapazio Salivena i poverio mu dekoraciju unutrašnjosti centralnog muzičkog hola

- 1880. Saliven počinje da radi kod Adlera, a 1883. postaje punopravan ortak firme (sa samo

26 godina); ovaj bio je od 1880.-95. imao preko 180 porudžbina, pri čemu je 30 % bilo

privatnih stambenih zgrada, 20 % fabrika i skladišta i skoro isto toliko poslovnih zgrada, 10

% različitih auditorijuma (pozorišta i raznih vrsta dvorana), a ostalo - pojedinačni projekti

hotela, škola, stanica, crkava, grobnica, biblioteka, klubova, ... Na projektima poslovnih

zgrada i auditorijuma ispoljen je spoj projektnih inovacija i tehnoloških mogućnosti, na

rezidencijama i grobnicama sloboda izraza, dok su fabrike rešavane utilitaristički (mnogo

manja sloboda u izboru oblika)

- u doba najvećeg uspeha Adler & Saliven, zapošljavnali su preko 50 crtača (među kojima je

bio i Rajt, koji je 1888.-93. bio desna ruka vodećeg tandema); od 1889. prostorije firme bile

su na poslednjem spratu tornja zgrade Auditorijum (a u početku su imali kancelarije na

poslednjem spratu prve Adlerove poslovne zgrade)

- Adler se bavio uglavnom tehničkom i administrativnom, a Saliven "umetničkom" stranom

posla; za Salivena je bila tipična dekorativnost istočnjačkog tipa1. Auditorium building, 1886.-89. -> pozorište, hotel i poslovanje; skup projekat (tri miliona

dolara)

- Adler je postigao velike pionirske rezultate u oblasti akustike dvorana, primenom naučne

teorije škotskog fizičara (inženjera) Rasela; inovacije: smanjenje zapremine primenom

levkaste osnove koja se naglo sužava ka pozornici, postepeno izdizanje partera prema

Raselovom metodu ("izoakustičke krive"), neradne površine (apsorberi - da smanji odjek) u

blizini pozornice i glatke (reflektori - da omoguće odgovarajući odjek), u zadnjem delu sale,

"otvoren" zadnji zid radi sprečavanja nekontrolisanog odbijanja talasa (ali akustički uslovi za

orkestarsko izvođenje i izvođenje na pozornici bitno se razlikuju (a zgrada služi u obe svrhe),

pa je Adler predvideo maksimum 2500 sedišta za pozorišne predstave, a zapremina i broj

sedišta se smanjuju pokretnim elementima na obe galerije)

- Salivenova dekoracija bila je uslovljena ovim mnogobrojnim tehničkim zahtevima (i

nezahvalnim oblikom i dimenzijama), ali uspeo je da objedini prostor; projektnu šemu sa

unutrašnjosti preneo je na fasade (na pr. kod zgrade Transportejšn) pozornica je oivičena

pozlaćenim panelima na plafonu levkastog oblika, sa 100 el. sijalica

- zgrada je imala veliki značaj i u tehničkom i u konstrukcijskom smislu; unutar polovine

bloka trebalo je smestiti varijabilnu dvoranu (2500 - 7000 mesta) sa svim mogućim

prostorima i dva bočna objekta sa poslovnim prostorom i hotelom (kuhinja - prvi put pod

krovom), eksterijer

- reducirana Ričardsonova estetika sa Maršal Fild bildinga, svedena na dijagram (za razliku

od doslednije Rutove primene na Rukeri bildingu)

- poslovne zgrade: -> značaj: 1. ovaploćenje Čikaške škole arhitekture; 2. borba da se

pronađu rešenja koja istinski odgovaraju tehničkim inovacijama

- 3 grupe: "neogrčke"; u Ričardsonovom duhu; oblakoderi

- "neogrčke" zgrade - smeštene u poslovnom centru Čikaga; odlikuje ih isticanje vertikaliteta i

tripartitna podela mase poput klasičnog stuba na bazu, telo i kapitel; ornament je uklonjen sa

nosećih delova i integrisan u nenoseće površine, reljefnog je tipa sa floralnim motivima

(Salivenova sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj dekoraciji); primer:

98

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

2. Borden Blok, 1880.- zgrade inspirisane Ričardsonovom arhitekturom (podignute neposredno posle Auditorijuma)

- glatko polirane kamene fasade sa polukružnim lukovima, pojednostavljena forma i

dekoracija (homogen blok (samo portici neznatno štrče kao paneli postavljeni ispred ravni

zida) sa oštro usečenim otvorima); primeri:

3. Voker haus, 1888.-89., Duli Blok, 1890.-91.; skladište Voker: konstrukcija stub - greda,

jasno je odvojena od arkada koje se iznad njih protežu kroz 4 sprata (u prizemlju i na

poslednjem spratu ih nema) -> ritmičnost; ogoljena rustikacija i ornamenrika

- oblakoderi:

4. Bauard building, New York, 1897.-98.5. Transportation building6.Wainwright building, St. Louis, 1890.-91. -> 10-spratnica pravolinijske "oblakoderske"

konstrukcije (skrivene) sa zidanom ispunom; (Saliven nije pristao da primenjuje površni

istoricizam i mehanički tematizam, iako su to činili ostali čikaški arhitekti kombinujući

čeličnu konstrukciju sa zid-zavesom sa istoricističkim detaljima, Saliven je pomešao tradiciju

i Ričardsona)

7. Fraternity Temple, 1891.8. Union Trust building, 1892.-93.9. Guaranty building, Buffalo, 1894.-96. -> konstruktivni okvir od čelika sa pričvršćenom

fasadom (prvi put uradio Vilijam Le Baron Dženi, na zgradi Osiguravajućeg zavoda u

Čikagu); keramički elementi; kombinacija stilova; fasada obložena crvenom terakotom, u

donjem delu ornamentisana

- oblikovni problem sa zid-zavesom Saliven nije rešavao otkrivanjem skeletne prirode zgrade;

njegova rešenja su vizuelno masivna, sa izraženom tripartitnom podelom (baza, trup, kapitel)

- izraženija primena ornamentike je prisutna, naročito na zgradi Garanti

- eseji "Ornament u arhitekturi", 1892. i "Umetnički pristup visokim poslovnim zgradama", 1896., posvećeni su uglavnom ovoj tematici; Saliven smatra da "realno poetsko

jednistvo" oblika i funkcije počiva na primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije;

utvrdio je zakonitost formule da "oblik uvek prati funkciju", ali treba razumeti Salivenovo

shvatanje pojma funkcije koji obuhvata i fizičke i simboličke aspekte (organsko načelo o

koheziji)

- tako je i na oblakoderima funkcija skrivena, ali se ipak odražava na fasadi - unutrašnjost se

projektuje na spoljašnost slično izrazu ljudskog lica

- 1892. recesija ugrožava poslovanje firme; 1895. Adler se povlači, a kontakti između Adlera i

Salivena zahlađuju zbog Salivenovog brisanja Adlerovog imena sa projekta Garanti bilding;

Frank Lojd Rajt je bezuspešno pokušavao da ih izmiri; iako su imali biroe u istoj zgradi

(Auditorijum), sledeće 4 godine vrlo malo kontaktiraju do smrti Adlera 1900.; broj projekata

je tokom te 4 godine bio isti, ali su Salivenovi veći i značajniji

- samostalni rad:- Saliven (rođen 1856., a umire 1927.) -> često je radio fasade mnogih objekata

- prvi period, 1889.-90.:

10. Gage building - projekat su započeli Holaberd i Rouč, ali je jedan deo fasade uradio

Saliven; projekat je značajan jer dočarava različitost direktnog koncepta fasade Holaberd /

Rouč i dekorativizma Salivena u potpuno istom rasteru

11. Shlesinger & Mayer Department Store (robna kuća) -> (danas Karson, Piri i Skot) -

jedna od najvažnijih zgrada Čikaške škole; unutrašnjost je konvencionalna, ali spoljašnjost u

čvrstoj mreži horizontala i vertikala odiše izrazitom modernošću

- u to vreme Saliven stiče sve veći ugled, njegove fasade su njegov zaštitni znak (tada Adler

nije imao nikakvog posla)

99

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

- u čast osnivanja Saveza arhitekata Amerike, 1899., Saliven je napisao esej "Savremena faza arhitekture", čiji je sadržaj postao temelj ove organizacije; međutim, ubrzo je napisao

seriju polemika protiv arhitektonskog obrazovanja, eklekticizma, pri čemu su naročito

napadnuti arhitekti sa Istočne obale, uticajni u Savezu, tako da ostaje bez podrške (ovi članci

izlazili su pod zajedničkim nazivom "Brbljanja iz dečijeg vrtića", u početku u uticajnom

čikaškom časopisu Inland Architect, a docnije su ignorisani)

- ovaj profesionalni preokret ogledao se i na privatnom planu (1899. se oženio 20 godina

mlađom ženom. Za 10 godina bračni par je promenio 7 apartmana luksuznih hotela; po

nekoliko meseci godišnje boravili su u vikendici. Žena ga napušta zbog alkoholičarskih

ispada. On prodaje svoju umetničku zbirku i biblioteku, kao i vikendicu; nastanjuje se u sobi

osrednjeg hotela gde boravi do smrti)

- uprkos poslovnim i privatnim problemima nije se predavao. Radije bi izgubio posao, nego

načinio kompromis u ostvarivanju svojih ideja, čak i u tim i finansijski teškim vremenima

- drugi period, 1895.-1924.:

- Saliven je dobio ukupno 56 narudžbina, u opadajućem ritmu i uz smanjenje veličine

objekata; od 1907. radi samo izvan Čikaga; većim delom, to su poslovne zgrade (od 30

poručenih izgrađeno je oko 15) u tradiciji Adler / Saliven i banke i vile (samo 2 izvedene od

9: Babson i Bredli); Saliven postepeno napušta ukrašavanje celokupne fasade i lokalizuje

dekoraciju, ali primenjuje figuralnu plastiku ponegde

- banke (od 1906.-20. podigao je 8 objekata banaka u provincijskim gradovima srednjeg dela

zapadne Amerike; potpuno drugačiji koncept (jednostavno) pored čuvanja novca simbolišu

neku vrstu ekonomskog svetilišta čiji je oltar - trezor)

- sastoje se uglavnom od središnjeg prostora izdeljenog ugrađenim pregradama i nameštajem;

masa je kubična, deluje kao sef (mali prozori i u nižim delovima deluju kao rupe), ali i kao

svetilište; a veliki otvori na gornjim delovima fasade često polukružni, bogato su

ornamentisani (koristi: crvenu opeku + prefabrkovanu keramiku); primeri:

12. Grinnel, Merchant's National... -> kod ove banke ornament je u vidu isprepletanog rama

koji okružuje prozor iznad glavnog ulaza, skriva mehanizam za kameru ili zaključavanje

- Saliven je jednu od svojih banaka nazvao "kutijom za nakit"; međuodnos unutrašnjeg i

spoljašnjeg: usaglašenost spoljašnjeg ukrasa i vrednosti predmeta koji se unutra čuvaju

- projektovao je, pre ove poslednje faze banaka, porodične grobnice

- knjiga "Sistem arhitektonske ornamentike u skladu sa filozofijom ljudske moći" ->

sadrži 20 službenih crteža sa komentarima, koji razjašnjavaju Salivenov koncept "funkcije" -

funkcije kao univerzalne sile prisutne u svim stvarima koja svoj izraz traži u obliku

- ohrabren prijateljima, Saliven objavljuje i knjigu "Autobiografija jedne ideje" - priču o

svom životu (najpre u časopisu američkog instituta arhitekture, a 1924. i kao knjiga);

autobiografija koju je napisao sa 65 godina je pisana u trećem licu, i samo jedno od 15

poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom čikaške arhitekture (i "zlom srećom" na

svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine); međutim, u posrednom smislu, cela knjiga je

posvećena arhitekturi - to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj

odvija u skladom sa "fundamentalnom energijom umetnika" - oblik zgrade izraz je ove

energije

- autobiografija: više od pola knjige govori o svom detinjstvu, sve do 15 godine, kada se

upisao na Odsek za arhitekturu na tehnološkom institutu države Masačusets. Naglo prekida

svoju životnu priču u trenutku kada postaje partner Adlera i kada mu se otvorila mogućnost

velike karijere

- Svetska izložba u Čikagu iz 1893. (Kolumbijska izložba) -> propuštena prilika Čikaške škole ("grobnica moderne arhitekture")- organizator Rut; pozvao je 10 firmi; ograničenja su bili bazeni

100

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

- nacionalna proslava 400 godina Kolumbovog otkrića Amerike (1492.) u obliku

međunarodne izložbe; centralni prostor ("svečano dvorište") trebalo je da bude okruženo

američkim eksponatima

- na izložbi je umesto Čikaške škole, trijumfovao akademizam (klasicizirane zgrade) sa

Istočne obale, označivši početak akademske obnove u Americi; uzroci su veoma složeni, a

jedan od njih je i nepripremljenost čikaških arhitekata za tipološke zahteve izložbe

13. Palata saobraćaja (u osnovi je to rimska bazilika sa glavnim i dva bočna broda,

dvostrukom galerijom i bazilikalnim osvetljenjem; dva srednja sprata ispod bazlikalnog

osvetljenja ne vide se spolja (tako je kod gotskih objekata); eklektički i islamski karakter

zlatne kapije i kupole, koje nemaju ništa slično sa ostalim delom zgrade), orjentalizirana

dekoracija, duhovitiji izraz od akademskih paviljona prepunih visokoparnog kiča, ali ipak

nedovoljno ubedljiva kao zgrada sa izložbenom namenom (u odnosu na impresivne izložbene

prostore u Evropi) -> (izgledalo je kao da Saliven ništa nije naučio o upotrebi metala i stakla u

izgradnji železničkih stanica, tržnica, hala, ...; posle ove izložbe Saliven gubi projekte)

- ova izložba rezultirala je mitom da je Amerika propustila priliku da formuliše autentičan

arhitektonski stil na osnovama naprednog romantizma Čikaške škole; istina je, međutim, da ni

u krilu Čikaške škole nije bilo dovoljno potencijala da se svi postavljeni problemi savladaju;

kao i u biološkom opstanku i ovde je pravilo bilo: "prilagodi se ili izumri", što podrazumeva

ili genijalnost da bi se opstalo i pobedili suparnici, ili fleksibilnost koja omogućuje

prilagođavanje

- posle izložbe -> Salivenovi projekti: (i neki već pomenuti oblakoderi)

14. Čikaška berza, 1895., srušena 1972.

- ostala samo ulazna kapija

- po prvi put korišćeni kesoni za fundiranje poslovne zgrade, dubina 25 m (kesoni - kubus

zvonastog oblika koje se koristi za fundiranje u vodenim sredinama)

- greške Salivena: 1. napad na obrazovanje; 2. napad na sledbenike; 3. ženidba

101

14. Art Nouveau; Viktor Orta


- Art Nouveau = nova umetnost - najuspešniji kao stil unutrašnjeg uređenja; pariški stil

(Svetska izložba, Pariz, 1900. - mnogi nacionalni paviljoni) -> 90-te godine XIX v. donele su

svetu dve novine: bioskop i Art Nouveau, koje su indirektno povezane jer su nastale iz istih

pretpostavki i sa sličnim ciljevima

- pridev nouveau (modern, jugend) = polemičko odbacivanje ravnoteže između tradicionalnog

stilskog repertoara i tehnika građenja na kojim se do tada zasnivala evropska umetnička

kultura

- Art Nouveau je umetnički pokret nastao širom Evrope oko 1890.; vezan je naročito za oblast

primenjenih umetnosti (dekoracija)

- opšte odlike: pokrenutost (kao pokretne slike -> slike sa filmom), dinamizam (uticaj razvoja

saobraćaja, dostignuća, tehnološki napredak), apstrakcija, opsednutost raspoloženjima

vezanim za smenu vekova; veza sa slikarstvom toga perioda (Tuluz Lotrek, Eduard Munk,

Gustav Klimt): dinamična linearnost (igračica Lua Fuler svojim virtuoznim kovitlanjem

haljine bila je inspiracija mnogim umetnicima; Belgija: kralj Leopold II (ekscentrik) i 40

godina mlađa igračica -> spoj lepote i moći)

- najznačajnija uloga u stvaranju pokreta -> Orta, Velde

- dvosmislenost pojave: usled nesklada između umetničkih nastojanja da se predmetima da

izražajan oblik i tehnološkog napretka koji je navodio na funkcionalnost; estetke korektivne

mere, stvorene da se suprotstave tehnologiji, delovale su osvežavajuće

- ručni rad (kao međuprostor između industrije i umetnosti) održao se samo u oblasti skupe,

ekskluzivne robe, a težnja većine anticipatora i aktera pokreta bila je rešavanje društvenih

problema kroz umetničko zanatstvo, što je izrazito kontraverzno (pošto su se smatrali

poslednjom odbranom individualnog zanatstva pred surovim svetom tehnologije, zanatlijama

je lepo pristajao sntimentalno - gubitnički stil

- Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti i zanata (Arts and Crafts) pokreta, ali

je isto tako prvi priznao njihovu uzaludnost da budu sredstvo za reformisanje društva

- značaj Art Nouveau: bio je neka vrsta refleksne reakcije umetnika na zalaženje tehnologije

u masovne produkcije na tradicionalnu teritoriju umetnosti; za razliku od istoricizma koji je

prizivao prošlost, Art Nouveau je promovisao interese umetnika pokušajem osvajanja oblasti

proizvodnog dizajna; tj. pokušaja da se od ekonomske potrebe napravi estetsko iskustvo

- u Nemačkoj - "Jugendstil" označava čitav niz namera; nema samo umetničku konotaciju,

već je i sugerisao povratak prirodnom načinu života, prirodi uopšte i mladalačkom idealizmu

(judendstil = mladost)

- u Engleskoj, nazivao se francuskim imenom, možda, zato što tu nije našao plodno tlo; u

Francuskoj - engleskim imenom Modern style, u Italiji - liberty i "cvetni stil"

- u vrhunskim delima ovog pokreta uočava se povezanost funkcionalnog, konstruktivnog i

dekorativnog aspekta

- pristalice Art Nouveau: V. Moris, A. van de Velde (jedini koji je očuvao doslednost), Viktor

Orta

- upotreba metala je bila karakteristična za arhitekturu, pripadnike Art Nouveau 90-tih godina

XIX v., a inicirana Ajfelom i velikim inženjerskim konstrukcijama

- uticaj Viole-le-Dika

- u ilustracijama za delo "Entrentiens..." Viole-le-Dik ukazuje namogućnosti konstrukcijskog

racionalizma; smatra da je glavnonačelo arhitekture iskrenost prema programu i istinitost

konstrukcije; pored toga on zastupa povratak regionalnom građevinarstvu

- Art Nouveau = nova umetnost -> kao prelazni period između "Istoricizma" i "Modernog

pokreta"

* Belgija - najznačajnija uloga u stvaranju ovog pravca -> Orta, van de Velde, ...

102


* Španija -> Gaudi -> ornamenti u kovanom gvožđu za kapiju parka Guelj, ograde balkona, ...

* Italija ("liberty") -> floreale stil

* Engleska ("Arts and Crafts" - umetnost i zanatstvo) -> Mekintoš

* Francuska -> arh. Gimar - projekti stanica metroa

* Austrija (secesija) -> Vagner, Hofman

* Nemačka (Jugendstil) -> Hans Pelcig

* Holandija -> H. P. Berlage

- zajedničko za sve: primena ornamentalnog stila u arhitektonskom izražavanju

- Belgija -> tu je pokret nastao i dobio naziv Art Nouveau (nova umetnost)

- nova umetnost ima korene u gotskoj arhitekturi i japanskoj umetnosti

- ne oponaša prethodne stilove

- odlikuje se specifičnim senzibilitetom i ekspresivnošću upotrebom ornamenata

- ornamenti inspirisani motivima iz prirode (naročito florom) -> dinamička plastičnost, a u tu

svrhu najpogodniji materijali su: gvožđe, drvo, staklo i kamen

- najviše objekata u ovom stilu u Belgiji nalaze se u Briselu: uglavnom porodične kuće za

stanovanje i privatni hoteli; vlasnici su iz visoke imućne klase

- doprinos u razvoju novih arhitektonskih ideja i obogaćivanju arhitektonskog rečnika; ali nije

dala osnove za stvaranje jedne nove arhitekture jer se isuviše usmerila na ornamentaciju

- Viktor Orta (Victor Horta), 1861. - 1947. -> baron, virtuozan u preplitanju elemenata

konstrukcije i dekoracije

- započeo Art Nouveau u Briselu, a zašto, ne zna se; od 1885.-92. Orta nije podizao zgrade; u

tom periodu proučava teoriju i projekte Viole-le-Dika što ga je ohrabrilo da se odluči za

otvorenu upotrebu gvožđa i kombinaciju sa zidanim elementima, kada je zaista započeo sa

građenjem

- Brisel (Belgija): široki bulevari, elegantni parkovi; bogati žive u gornjem gradu, zanatske

porodice u centru; centar umetnosti krajem XIX v.

- akumulacija industrijskog bogatstva; zaokupljenost identitetom (multietnička zajednica) -

težnja za nacionalnim stilom na temeljima lokalnog graditeljstva u opeci

- uticaji: Viole-le-Dik, železničke konstrukcije; rokoko (uprošćen); V. Blej (slikar); orijent -

Japan; ukrasne šare za tapete i tekstil; V. Moris - anglo-japanska soba; postimpresionisti

- dela Viktora Orte:1. kuća Tasel, 1892., za neženju (fotograf i profesor nacrtne) sa puno prijatelja za prijeme ->

prvo zrelo doba; početak nove mode -> uveo je engleske tapete između vidljivih metalnih

elemenata na zidovima trpezarije

- trospratna gradska kuća u niz, uskog pročelja; upotreba konstruktivnog gvožđa (prvi put u

stambenoj arhitekturi) kao vidljivog materijala, "vrpčasta" metalna dekoracija (naročito u

stepenišnom holu (nalik na grane i lozu) u skladu sa podnim mozaikom)

- fasada: diskretno iskazivanje skeleta (linearne krivulje); široki erker prozori; zenitno svetlo;

šare na podu i zidu = biljni motivi

- plan: otvoreni plan; pariska formula iz XVII v.

- Art Nouveau je ovde prisutniji (reprezentativni hol) više nego u svim delima Viktora Orte

2. kuća Frizon, 1893.-94. -> za mladog advokata; veoma slična (front 8 m; 3 sprata)

3. kuća Ostrik -> prva stambena zgrada koju je Orta projektovao u novom stilu; detalji

vitraža; ornamentika rudimentarna; 5 nivoa

4. zgrada Misinger -> puno detalja; asimetrična fasada

5. palata Solve, 1895.-96. -> nejkompletnija od svih Ortinih rezidencijalnih zdanja (kasnije

pretvorena u modnu kuću)

103


- građena za slavnog hemičara Solvea sa laboratorijom; plastična, široka fasada - zidovi se

izvijaju u polje ka bočnim erkerima; erkeri su uglavnom u staklu, sa metalnim rasterom;

dekorativne gvozdene ograde

- unutrašnjost: vidna metalna konstrukcija, razrađeni detalji (luster na pr., ograda, stepeništa),

apstraktni gvozdeni ukrasi koji asociraju na floralni svet; nameštaj - Ortin dizajn

- o životu:- rođen u Gentu 1861. -> započeo studije arhitekture na Akademiji u Gentu 1876., a nastavio

na Akademiji des Beaux Arts (kasnije postao direktor 1913.) u Briselu; bio pod odlučujućim

uticajem Viole-le-Dika (i gotike - kamenorezačka tradicija, perfekcija u kamenu)

- otac - mali obućar iz Brisela: od njega je nasledio osećaj za umetničku preciznost; učio

muzičku školu, pa napustio -> bio i crtač, slobodni zidar; umetnički živ samo 15 godina; umro

skoro nepoznat

- vodeća figura kontinentalnog Art Nouveau, kreator originalnog rečnika ornamenta; ponudio

je niz novih projektantskih rešenja i pokazao mogućnosti arhitektonske ekspresije za nove

graditeljske programe, u skladu sa socijalnim i kulturnim uslovima doba; razvio je niz

strukturalnih i konstruktivnih rešenja, posebno u oblasti primene (dobro poznaje osobine

materijala) gvožđa, drveta, kamena i stakla

- odlike Ortinih kuća: harmonija u organizaciji prostora; elegantna jednostavnost fasada;

originalna dekoracija; enterijeri - svaka zgrada poseban nameštaj; precizni nacrti - nikad

teškoće u izradi; veliki atelje -> rade odlivke koje nose u kamenolom; upotreba gvožđa u

objektu i na fasadi; veza gradske umetnosti i njegovog dela -> urbana matrica Brisela ih

diktira; objekti: uski, sa uskim pročeljima -> ugrađeni ili na uglu -> simetrična kompozicija;

klijentela: introvertan svet za visoku klasu (najskuplji arhitekta u Briselu - svaka zgrada je

osobena)

6. kuća (hotel) barona van Etveldea, 1895. -> fasada -> niz lučnih erkera

- predvorje (salon - krug čeličnih stubova koji se gore izvijaju u čelične lukovepodupirući

staklenu kupolu): oktagonalna forma (objedinjuje okolne sadržaje) pokrivena plitkom

staklenom kupolom na gvozdenim stubovima

- lusteri - kao vesela metafora cveća; svaka sijalica zasenčena zvoncem od bojenog stakla koje

podseća na lalu; uopšte, elegantna dekorativna primena dekorativnih elemenata

7. vlastita kuća, 1898. -> sa ateljeom kao dve spojene zgrade, funkcionalno podeljene, kao i

fasade, ali dobra unutrašnja povezanost odaje utisak celine

- imao je oko 40 godina; dovoljno bogat da izvede sopstvenu kuću (sada muzej V. O.)

- kao i kod Narodnog doma, i kod svoje uće Orta je imao teškoća da poveže detalje od

klesanog kamena sa radom u metalu; prebogat arhitektonski rečnik -> do perfekcije; detalji:

rukohvati, ograde, nameštaj, vitraž, staklene pregrade

- ova grupa kuća predstavlja razradu sintakse kuće Tasel (i još nekoliko kuća: Viner, dve (u

njima je Orta stanovao) u Američkoj ulici, Obek (sa osmougaonom dnevnom sobom,

iscepao projekat) u stilu Art Nouveau, a one koje su usledile posle, elegantne i uzdržane

kuće za Maksa Alea, bile su suvoparnog i formalnog izgleda - ni traga od Art Nouveau, kuća

Viner (1919.) - poslednja

8. kuća Diboa9. robna kuća "kod inovacije", 1901. -> uništena u požaru 1967. (tek tad je postala vidljiva

izuzetna metalna konstrukcija)

- prednja strana sasvim u metalu i staklu, samo je okvir od granita; rešenje fasade u ravni

- druge komercijalne zgrade Viktora Orte ("Voke" iz 1903. i "Volfers" iz 1906.), mnogo su

uzdržanije (više konstruktivne prirode sa mnogo manje ornamenata, a metalni delovi nisu

vidljivi)

10. pet robnih kuća, 1901.-09. -> "kod inovacije"; "Grand bazar", Frankfurt; "Grand bazar",

Brisel; "Voke", Brisel (danas muzej slika); "Volfers", 1909. (čuvena zanatska porodica)

104


- kasnija dela:11. Palata lepih umetnosti, 1928. -> reduciran budžet (u prizemlju radnje - da se izdržava

objekat)

12. Glavna železnička stanica u Briselu -> banalna, bez detalja; nisu po arhitektonskom

dometu ni bliz zgrada podignutih oko 1900.

13. Bolnica Bruhman -> započeta pred rat, a završena 1923. godine; za srednji, siromašni

sloj, jednostavnost, sve je nisko

14. Muzej umetnosti -> pažljivo, ali bez snage

15. Stanovi za siromašne, 1906. -> ogoljene fasade

16. Narodni dom, 1896.-99. (srušen je 1967. potpuno neopravdano, a 25 miliona franaka je

to moglo da spreči, ali se nije našlo) -> na čudnoj parceli - oblik koji je Orta maksimalno

iskoristio; prvi javni objekat

- ovo je najvažnije delo Viktora Orte; finansijska pomoć od Solvea

- podignut je kao sedište belgijske Radničke partije (više reformatorska nego revolucionarna),

socijalističke reformističke stranke čiji je cilj bio društvena emancipacija radnika; stranka je

osnivala ove domove, ne samo radi sastanaka radničkih organizacija, već i radi raznih drugih

aktivnosti - solidarnosti, kulture, zabave (kupili plac čudnog oblika i angažovali najskupljeg

belgijskog arhitektu - Ortu)

- program je obuhvatao administrativne prostorije, sedište radničke zadruge, kafeteriju, više

manjih i jedna ogromna višenamenska sala (sastenci, proslave, kultura, obrazovanje)

- Orta je radio oko 9 meseci na preliminarnom projektu, a 15 crtača je još godinu i po radilo

izvođačke crteže; projekat je bio veoma detaljan; površina papira na kom je bio nacrtan

projekat jednaka je površini velikog trga u Briselu (1/2 km2 = 75 rolni)

- gradnja je počela krajem 1895., ali je više puta zastajala, pa je projekat doživeo izmene

(nedostatci materijala, proširenje parcele); radove su izvodile radničke zanatske zadruge

(dobrovoljni rad radnika - zanatlija; uprkos znatnoj primeni materijala, cena po m2 i nije bila

velika

- kada je otvorena na uskrs 1899., zgrada je izazvala senzaciju zbog prosvetljenosti, snažnog

izraza i slično, ali bilo je i negativnih reakcija

- kosnije je zgrada više puta dograđivana prefarbavana i slično, a da autor nije konsultovan;

na kraju je zgrada i pored protesta brojnih eminentnih arhitekata, srušena 1964. (iz

urbanističkih razloga); Orta je u jednom zapisu predskazao njenu sudbinu

- arhitektonska forma:- nepravilna parcela, maksimalno iskorišćena, delom oko segmenta jednog kružnog trga, a

delom duž dve radijalne ulice; spoljašnji zid - vidni čelični kostur (spajanje konstruktivnog i

dekorativnog) u kombinaciji sa opekom i klesanim kamenom; u unutrašnjosti, takođe,

otvorena konstrukcija, sa fluidnom izražajnošću

- ulaz: gvozdeni ispad, veliko predvorje i mali hol što vodi do stepeništa, stepenište je takođe

interesantno rešeno

- mnoštvo materijala, bez preterivanja u detaljima, odaje utisak uzvišene arhitekture (što se

poklapa sa naprednim humanitarnim duhom zadrugarstva)

- kafeterija (trebala je da služi i kao sala za demonstracije) u prizemlju - veliki nepravilni

oktagon (dubine 22 m, širine 18 m i visine približno 8 m); vidni čelični nosači, vezani sa

kamenim zidovima (najbolje rešenje prožimanja gvožđa i kamena za kojim je neprestano

tragao), koji iskazuju formom statičku ulogu; tavanica (konstrukcija dijagonalnih linija ->

podela na kvadrate 5 m puta 5 m) podseća na gotiku

- velika dvorana (auditorijum - 1500 osoba -> trebala je najpre da bude na drugom spratu, ali

je podignuta na više zbog osvetljenosti i terase) - u potkrovlju; ka njoj su vodila dva

stepeništa; jednim delom je "lebdela" nad dvorištem; dimenzije 56 m puta 16 m, h=10 m; vrlo

smeo enterijer sa vidnim čeličnim elementima krovne konstrukcije (lake krovne rešetke sa

105


zategama), koja asocira na unutrašnjost svemirskog broda; padom poda obezbeđene su vizure

(zatalasana tavanica) i akustika, a dnevno svetlo visokim bočnim prozorima; bočno su bile

dve konzolne galerije sa dekorativnom ogradom; prostor auditorijuma je zatvoren između

konstruktivnog okvira, staklom ili tankim panelima između metalnih ramova (slično zid-

zavesi)

- jedan inženjer u ekipi napravio je gršku, pa je Orta bio primoran da umetne velike grede u

pod trećeg sprata čime je narušena konstruktivna ravnoteža, ali su ipak ovde konstruktivni

problemi rešeni na efikasniji način nego na bilo kojoj njegovoj kasnijoj zgradi

- završna obrada: manje istančana u poređenju sa projektima bogate klijentele

- Orta je težio jednostavnosti u gradnji, nema one istančanosti kao u privatnim palatama, ali je

zato ostvario aerodinamičnost i utisak snage i suštinske povezanosti sa nacionalnom

arhitektonskom tradicijom. Želeo je da ostvari kontinuitet različitih fasada koje gledaju na trg

i dve bočne ulice, ali i da one odražavaju unutrašnji raspored. Tačke prevoja fasada imale su

odlučujuću ulogu

- izuzetna smelost u detaljima: izbacivanje balkona, gvozdeni stubovi sa lelujavim

dekoracijama na vrhu, rukohvat ograde na krovu ne prati jednostavno spoljašnje ivice zgrade;

dugačak balkon čitavom dužinom fasade - njegova ograda je blago konveksnog oblika, u

kontrastu sa konkavnim konzolama (ograda je od kovanog gvožđa, dinamična, sa

interesantnim spiralama

106

15. Čarls Reni Mekintoš


- Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh), 1868. - 1928. -> najnedokučiviji

umetnik na prelazu dva veka

- Glazgov (Škotska)

- tipičan razvoj industrijskog grada: postaje važan centar teške industrije (čelik, parne mašine,

železnička oprema, brodogradnja) i trgovački lučki centar; u ekonomskom pogledu, izbio je

na drugo mesto u Velikoj Britaniji, iza Londona (zbog pokretanja pamučne industrije postaje

glavni takmac Mančesteru)

- politički (prihvaćeno je vekovno opiranje poistovećenju sa Engleskom, ali sredinom XIX v.,

javljaju se nove težnje ka autonomiji): snažan nacionalistički pokret sa separatističkim

ciljevima (nacionalno udruženje za odbranu škotskih prava)

- umetnički: grad (tipičan viktorijanski: preduzetnički, živahan, nemilosrdan i ružan) bez

arhitektonskih kvaliteta; važno: veza sa Japanom preko trgovine odakle pristižu (priliv

egzotične robe sa Dalekog istoka) raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu; značajan je

i uticaj francuskog impresionizma i simbolizma

- veza sa Japanom nije se odnosila samo na predmete za svakodnevnu upotrebu - razarači i

krstarice koji su doneli pobedu u rusko - japanskom ratu, bili su sagrađeni u Glazgovu

- grad je doživeo napredak, ali su njegovi bogataši bili skorojevići bez ukusa; siromaštvo sa

druge strane je bilo neminovno, pojava alkoholizma

- "Glazgovska četvorka" -> simbioza japanskog i škotskog

- Čarls Reni Mekintoš (kratka karijera, nemaran u korišćenju talenta (kao Olbrih)) i Margaret Mekdonald- Herbert Mekner i Fransis Mekdonald (talentovanija je od Margaret)

- bračni parovi -> žene su bile zadužene za dekorativnu stranu, a muževi za stranu izgradnje

- Margaret Mekdonald i Fransis Mekdonald (sestre) -> njihova dekoracija (razdragana,

maštovita, vesela, lepršava) iako zanimljiva bila bi malo značajna van arhitektonskog

konteksta

- na sebe skreću međunarodnu pažnju kada su 1896. u Londonu izložili svoje rane radove na

izložbi Društva Arts and Craft (negativna kritika službenog kritičara Krejna)

- Mekintoš je bio vodeća ličnost grupe; brzo je razvio osoben kubični stil (formira prostor i

prostorne elemente od pravougaonih oblika; kao u japanskoj umetnosti - koristi površinski

ornament; velikom veštinom povezivao je elemente i pojedinačne delove; često naglašava

samo pojedine elemente arhitektonskog sklopa ili nameštaja; bio je pristalica solidnosti u

građenju (verovao je u kamen, a gvožđe i staklo nije voleo zbog nedostatka masivnosti -

Raskinov tradicionalizam); bio je veoma pod uticajem Vojsijeve arhitekture i Letabijevog

simbolizma, tražeći vezu prakticizma Arts and Craft pokreta i keltskog misticizma

- preplitanje gracioznih i masivnih oblika - karakteristika čitavog opusa Č. R. Mekintoša -

mali prozori u masivnom zidu, tanke ivice širokih ormara, visoki nasloni stolica, jednostavni

zidovi, sićušni detalji koji se gube u velikim površinama

- u mladosti je izgledao kao tipičan umetnik - boem; raskošnog talenta običnih, lepih crta lica

koje pre odaje osobu koja se povlači nego borca. Možda se zato osećao uvek kao deo tima.

Margaret je bila nešto starija i možda zato njegov oslonac, izgledala je energično, suprotno

eteričnim likovima koje je slikala. Tužno je što je Mekintoš posle brilijantnog početka brzo

pao u zaborav i od 1908. gotovo ništa nije radio

- ornamentika sestara Mekdonald figuralnija je od Mekintoševe arhitektonike; karakteriše je

linearnost, bliska Blejku, Berdoliju ili Toropu i simbolizam iz dela Meterlinka i Posetija i

keltskog misticizma; često su motivi izdužene, nežne ljudske figure; primenjeni su na

nameštaju, tapetama, tapiserijama, metalu, mozaiku; dijagramska analogija ovih motiva je

upravo vertikalitet kubične tektonike Mekintoša

107


- boje: nameštaj beo ili izrazito taman; dekor u pastelnim tonovima (ružičast, siv, svetlo

zelen); enterijeri - beli sa bojenim detaljima

- arhitektonska dela:

1. Glazgovska umetnička škola, 1896. - 1909. -> prva faza 1896.-99.; druga faza 1907.-09.

-> zapadna fasada, biblioteka, enterijer; Frensis Njuberi -> pomogao im da dobiju ovaj posao

- masivna građevina od domaćeg sivog granita (tri strane škole) i opeke (četvrta strana);

gvožđe i staklo veoma su korišćeni radi postizanja bogatog severnog svetla u ateljeima (duž

glavne fasade); uopšte, tehničko-tehnološki aspekt je posebno dobro obrađen (ventilacija,

grejanje, ...)

- zgrada je podignuta na strmom terenu, što je iskorišćeno za vizuelno smanjenje zgrade -

suteren je ukopan, a poslednji sprat je uvučen, tako da se stiče utisak ne četvoro nego

dvoetažne zgrade; prozori su veliki, a zid je ostavljen bez ukrasa; venac pri vrhu upotpunjava

kompoziciju; jedino se ulazna zona (kao parafraza škotskih zamkova) izdvaja skulptoralnom i

maštovitom obradom (namerno kontrastira ostatku zgrade, masivna je); traženo je da ateljei

imaju severnu orjentaciju, a zgrada ima minimum četri sprata

- od jedne uslužne stvari uspeo je da stvori umetničko delo: mreža gvozdenih penjalica (za

perače prozora); službeni pristup (svrsishodnost i poetičnost) i u sopstvenom stanu: svaki

detalj razrađen sa određenom svrhom - elektro kablovi predstavljaju ornamentarnu

karakteristiku tavanice

- glavna masa je sa zadnje strane dopunjena pomoćnim prostorima (muzej i dvoetažna

biblioteka, tako da osnova ima "E" formu; istočna fasada je u nekoj vrsti neogotike, a na

zapadnoj (vrhunac stvaralaštva), nastaloj posle 1906., primenjena je autentična formula sa

erkerima (tri vertikalna erkera sa rešetkastim prozorima - kao cevi orgulja)) na snažnom

volumenu; zgrada prikazuje ceo razvoj Mekintoša, zahvaljujući dugom periodu gradnje (od

vidnog uticaja Vojsija, pa do autohtonog stilskog izraza)

- druga faza (1907.-09.) -> ovde je njegova umetnost koja se odlikovala reljefnim profilima

isturenim u prostor, izraženo jasno, i to na širokim erker - prozorima u obliku cevi na

orguljama i u enterijeru čitaonice, gde mreža konstruktivnih elemenata obuhvata celu

prostoriju (a ne samo ivičnoj poput lijana u džungli)

- enterijer biblioteke (strog i geometrijski) - tamno drvo, "japanska" konstrukciona artikulacija

- anticipacija Art Deco-a

- glazgovski projekti:2. 3 čajdžinice, 1897. - 1906. (najpoznatija: Willow Tea-rooms) -> vrhunac Art Nouveau;

beli grandiozni enterijeri; plastična bela fasada

3. vlastiti stan, 1900. -> razdoblje ljubičastog i srebrnog sa originalnim ornamentima na beloj

podlozi; elektro kablovi - ornamentalna karakteristika tavanice (verovatno nisu mogli ići

ispod maltera u iznajmljenom stanu + ostali elementi enterijera = bajkovit prizor; stan je

uređen prema projektu za "kuću ljubitelja umetnosti" gde su stolice sa visokim naslonom

trebale stajati naspramno za dugačkim trpezarijskim stolom, krute "kao ljubavnici na prvom

sastanku")

- ovi projekti odlikuju se belim zidovima sa organskom ornamentacijom, gracioznošću,

čuvenim stolicama sa visokim naslonom

4. kružna koncertna hala za 4000 ljudi, 1898. -> neizveden projekat za izložbu 1901.

- Osma izložba secesije u Beču 1900. (uticaj Art Nouveau)

5. soba (dobila priznanje) u sklopu škotskog odeljenja izložbe6. muzički salon za Frica Verndorfera, 1902., jednog od osnivača "bečke radionice"

(suosnivač J. Hofman)

- Međunarodna izložba u Torinu, 1902. -> početak kraja Art Nouveau

- kuće pod uticajem Vojsija u škotskoj provinciji (stil "baronial", spajanje ornamentalno +

nezgrapno)

108


7. kuća Hill (kuća na brdu), Helensburg, 1902.-03.8. kuća Windy Hill, Klimaholm, 1899. - 1901.- za 7. i 8. -> njihova spoljašnjost je bliska lokalnoj tradiciji, a unutrašnjost je odavala veću

disciplinu; senzualne linije ovde su ustupile mesto nešto oštrijim obrisima što je ukazivalo na

to da Mekintoševe vizije imaju budućnost (primer je druga faza Glazgovske škole)

9. neizvedena "kuća ljubitelja umetnosti" (druga nagrada, ali moralni pobednik)

- najvažniji projekat uz Glazgovsku školu; ovo je bio projekat za zatvoreni konkurs koji je u

Darmštatu 1901. organizovao Aleksandar Koh; nije nagrađen (jer Koh nije odobravao

naklonost bečkom stilu (Mekintoš) jer je umetnička kolonija tek osnovana u Darmštatu), ali je

dalekosežan - premašuje Vojsijev tradicionalni model; ostvaren je gotovo kubički plasticitet;

dve longitudinalne mase čine osnov kompozicije; površine su ravne, sa mestimičnim

ornamentalnim reljefom i fino proporcionisanim prozorima; ovaj projekat je verovatno uticao

na Hofmana i projekat Palais Stocklet u Briselu iz 1905.- Mekintoš posle 1908. (njegova slava je inače od početka bila veća u Evropi nego na Ostrvu)

dobija sve manje porudžbina i pada u zaborav, delom zbog malog tržišta, delom zbog ličnih

problema u koje je zapao (alkoholizam); neki od retkih njegovih radova u tom periodu

ukazuju da je raspolagao još uvek velikom kreativnom i vizionarskom snagom, koja je na

žalost, ostala neiskorišćena

- "Glazgovska četvorka" -> početak

* 1894. počela se baviti unutrašnjim uređenjem - časopis "The studio"

* 1895. izložba studentskih radova u Lijegu

* 1896. izložili rane radove na izložbi Arts and Craft u Londonu

* 1897. rani sakralni objekti - crkva, Škotska - Kvinskros crkva

- Mekintoš -> kraj

* 1914. sele se u Englesku -> počinje se baviti slikarstvom

* 1914.-18. dizajnira satove, nameštaj i plakate za Baset-Loukea* 1916. - poslednji rad za Baset-Loukea = Art Deco -> mala kuća u nizu (rekonstrukcija),

Hortempton; raskošni enterijeri

- 1924. odlazi u Francusku (slikarstvo)

- 1927. - bolnica, Engleska (rak jezika)

- 1928. - umire

- 1933. - umire Margaret

- sva zaostavština izložena u Glazgovu

- 1970. - izložbe ga spašavaju od zaborava

109

16. Antonio Gaudi

16. Antonio Gaudi

- Antonio Gaudi y Cornet, 1852. - 1926. -> njegova umetnost ne može se svesti na obim

knjige ili fotografije; ona se mora lično doživeti: 20-tak godina stariji od Plečnika; stvorio

neponovljiva dela, aktivan do smrti, neženja, bez učenika; najkreativniji i najveći Katalonac

- uticaji:1. katolicizam (crkva je podržavala katalonski separatizam) │ "katalonska renesansa"

2. katalonski nacionalizam │

3. umereni socijalizam

4. gotska graditeljska tradicija

5. mavarsko-islamska graditeljska tradicija │ mediteranski uticaj

6. lokalna narodna arhitektura │

7. klasična tradicija (utemeljena u arhitektonskom obrazovanju u Barseloni)

8. strukturalni racionalizam Viole-le-Dika

9. Raskin, Rihard Vagner

10. Art Nouveau - "Modernismo" (na Katalonskom) - težnja za stvaranjem novih oblika

izražavanja

- Gaudi - prvi postmoderni arhitekta; služio se istovremeno sa pet različitih arhitektonskih

jezika; pokušao da obnovi gotsku arhitekturu - poslednji gotski arhitekta; fantastičan osećaj za

konstrukciju koja nije kruta, razvija se poput stabla ("katalonska gotika" - vrlo kvalitetna)

- sličnost sa Plečnikom: velika sposobnost kreiranja oblika; specifično korišćenje materijala;

osećaj za dekoraciju i boju; neobični konstrukcijski izumi; majstorski koristi prostor, boju,

svetlost

- Barselona -> Gaudi; Berlin -> Šinkel; Ljubljana -> Plečnik

- Katalonija - politička i ekonomska dominacija u Španiji. Ekonomska moć naručilaca je

vidljiva - to Gaudi koristi (bogate mecene); cveta neogotika - ključni likovni izraz koji se

razvio u Art Nouveau (Modernismo)

- život: rođen 1852. u Ruesu, Katalonija u skromnoj zanatlijskoj porodici, otac - kotlar ->

kovač bakra (od oca nasledio finoću obrade); rano ostaje bez majke, a kasnije umiru i brat

lekar i sestra, pa preuzima brigu nad ocem i sestričinom (oboje su živeli sa njim u Barseloni);

ostao je neženja (slabog zdravlja) -> bila mu je uskraćena radost porodičnog života

- školu je pohađao u Ruesu, a arhitekturu u Barseloni 1869. - 1878. (bio je slab student);

studirao je dugo (8 godina) jer se izdržavao projektima van škole, omela ga je i vojna

obaveza, a i interesovao se uglavnom samo za predavanja iz filozofije i estetike

(nekonvencionalan, malo jogunast student -> više je voleo praksu od teorije); ipak,

zahvaljujući radu u ateljeima značajnih barselonskih graditelja, već u trajanju diplomiranja

bio je relativno afirmisan; (po njegovim školskim radovima ne bi se mogla naslutiti ona velika

inventivnost karakteristična za njegovo delo)

- kao dete je oboleo od vrste reumatizma koji nikad nije izlečio. Da bi se borio prihvatio je

režim jednog opata: vegetarijanska ishrana, lekovi, šetnje, zbog čega je bio još usamljeniji.

Duge šetnje, uprkos sve većoj slabosti upražnjava do kraja života. Svuda je išao pešice

- 1878. - vitrina za izlaganje garderobe za Svetsku izložbu u Parizu - privlači pažnju

tekstilnog magnata Eusebia Guelja (Eusebio Guell y Bacigalupi) -> siromašnog porekla -

otmen i bogat, obrazovan, naklonjen siromašnima, fer prema radnicima, koji postaje njegov

glavni mecena; -> od tada se proslavio kao arhitekta i Barselonu napušta samo tri puta: južna

Francuska, Maroko i Kastilja. Govorio je samo na Katalonskom

- od liberala u mladosti (postaje konzervativac); sklonost životnim uživanjima (galantan,

pomodan, dendi), postepeno se sve više preobraća u gotovo isposnika, čoveka predanog veri;

radeći mnogo u verskoj arhitekturi, čitajući i družeći se sa duhovnicima, ušao je u suštinska

pitanja krize

110

16. Antonio Gaudi

- čak je bio zatvoren i novčano kažnjen kada je javno protestvovao, kad je 1924. policija

zatvorila crkve u Barseloni da bi onemogućila katalonsku proslavu; u zatvoru govori samo

Katalonski (neće na oficijalnom Kastiljskom - Španskom) i plaća kaznu za sebe i jednog

beskućnika; u mladosti je bio lep i tašt na svoj izgled i miljenik večernjih sedeljki porodice

Guelj na kojima su se okupljali umetnici i intelektualci; česte poteškoće na gradilištu - radnici

ga nisu razumevali; inače radi bez crteža na licu mesta

- bio je žestok nacionalista, duhovit i naprasit čovek; nije se ženio, zbog svog dela i

posvećenosti crkvi i naciji, u narodu je tretiran gotovo kao svetac

- život je okončao tragično (1926.), od posledica udara tramvaja; po posebnom odobrenju,

sahranjen je u kripti crkve Sagrada Familia, uz sve počasti

- dela: -> njegovi studentski radovi i najranija dela razlikuju se po stilu - od oživljavanja

srednjevekovlja do obilatog eklekticizma koji je verovatno naučio u školi; rani radovi:* ulaz u groblje* fontana - kopija jedne u Maroku

* kandelabr na Rijasa Rojal- 1878. - ključna godina u izgradnji karijere: -> tada je diplomirao

1. Nacrti nameštaja za Martorelovu gotsku kapelu u Kočiljasu (Martorel je bio jedan od

učitelja Gauidija, čovek koji je u Kataloniju doneo uticaj Viole-le-Dika i Raskina; u ateljeu je

radio i glavni Gaudijev konkurent, Luis Domeneč i Montaner); to mu je otvorilo

pokroviteljstvo porodice Markiza od Komiljasa

2. Rad za Svetsku izložbu -> pokroviteljstvo Guelja, koji je bio oženjen jednom od

Markizovih kćeri

3. Projekat za radničku zadrugu u Mataru, 1878., obuhvatao je mašinsku halu, radničke

stanove i društvene zgrade (izvedena samo hala (danas izgleda kao nova) - jednostavna,

neukrašena, sa konstrukcijom od paraboličnih lukova - koji će postati njegov lajt-motiv)

4. Kuća Visens (Manuel Vicens) (letnja rezidencija), 1878. sagrađena; 1925. dograđena

(arhitekta Martinez po savetima Gaudija) - za proizvodnju keramike -> obeležava početak

jednog novog načina izražavanja u katalonskoj arhitekturi - lokalni lomljeni kamen zemljanih

tonova, u kombinaciji sa keramičkim pločicama i opekom; kuća je izrazito eklektička (trijumf

romantizma nad hladnim klasicizmom španske arhitekture), vezana ponajviše za španski

hibridni islamski stil (Gaudijeva lična mešavina) - koga nema u samoj Kataloniji; postoji priča

da je Gaudi ovde radio bez radnih crteža, dajući neposredna uputstva zidarima, često praveći

izmene, rušeći već gotove zidove i slično; kao projektni modul koristio je jednu keramičku

pločicu (15 cm puta 15 cm - Gaudijev modul); prvi put upotrebljava kasnije omiljeni motiv -

verziju tradicionalnog paraboličkog svoda od tankih slojeva crepa

- podaci kažu da je Visens bio gotovo finansijski upropašćen izgradnjom ove kuće, ali da je

nadoknadio gubitke zahvaljujući "ludilom za keramikom", koje je nastupilo po izgradnji kuće

- eklekticizam kuće se ogleda u obilatim kitnjastim ukrasima enterijera: kitnjaste tavanice,

usečeni slikani paneli u trpezariji, prostorija za pušenje (orijentalna) veranda sa japanskim

prozorskim zastorima

- tokom 80-tih godina, Gaudi je podigao još nekoliko kuća u "islaminiziranom" duhu, ali sve

su međusobno različite; u to vreme intenzivno sarađuje sa Franciskom Berengerom5. Kuća u Komivasu, 1883. (zbog ekscentričnog plana i razigranih ukrasa nazvana je "El

Capricho" - iskače iz opusa), u grupi koju su za Markiza gradili Martorel i Domeneč; novost

je masivna cilindrična kula na tankim stubićima - kasnije omiljen antiklasični motiv;

razdragana mala kuća za druženje; spoj srednjevekovne Katalonije i mavarskog (orijent) stila;

osnova je od rustično obrađenog kamena različitih tonova, glavni sprat od mrke opeke

povezane trakama pločica sa veselim, cvetnim motivima, serija dimnjaka iznad isturenog

venca i kula

111

16. Antonio Gaudi

6. Imanje porodice Guelj (Finca Guell), 1882.-87. -> u predgrađu Barselone; izgrađena je

štala, nadzornikova kuća i kapija (kapija sa zmajevima - duhovito) od kovanog gvožđa;

novost - mozaik (na nekoliko kupola) od sitnih delova keramike u fugama opeka (napušteni

su radovi pločica)

- osnova: serija povezanih kvadrata, pravougaonika i šestougaonih elemenata; krov štale je od

poprečnih paraboličnih svodova, a svetlost prodire kroz visoko postavljen prozorski red u

krajevima svodova

- put u Maroko (kao posledica oduševljenosti islamskom umetnošću, prvo je usledio jedan od

retkih izleta van Katalonije: Andaluzija i Tanger, a zatim put u Maroko) sa Markizom od

Komiljasa 1887. - put iz političkih razloga (da po nalogu španske vlade učvrsti interese i

uspostavi versku misiju), na kome se Gaudi upoznao sa arhitekturom berberskih utvrđenja od

blata sa obiljem malih kula:

7. Izložbeni prostori za Markizovu kompaniju u mazarskom stilu, 1887.-88.8. Projekat katoličke misije za Maroko, 1892.-93. -> kružna višespratnica, oko dvorišta sa

kapelom koja ima mnoštvo tornjeva

- paralelno, Gaudi je uključen i u niz neogotičkih projekata za crkvu: kapele, škole, crkve

9. Preuzima projektovanje crkve posvećene svetoj porodici (Sagrada Familia) - radio je

43 godine; gradnja hrama počela je u slavu Svete Porodice i Svetog Josifa pokrovitelja

radničke klase (finansiranje gradnje -> od dobrotvornih priloga), kao izraz antimaterijalističke

pobune; koncept je obuhvatao sem crkve, niz škola i zanatski centar; originalni projekat

arhitekte Del Viljara (5-brodna bazilika) je čisto neogotički, ali Gaudi ga postepeno radikalno

transformiše; ovo delo postaje životna preokupacija Gaudija; crkva će postati simbol širenja

grada, simbol nove Barselone

- napredovanje gradnje crkve bilo je ometano brojnim projektima koje je Gaudi paralelno

radio; objekat 100 m puta 65 m; izvrnut žičani sistem (opet); prezirao je kontrafore i zamenio

ih paraboličnim lucima

10. Palata Guelj, 1886.-89. (finansije uopšte nisu ograničavale ni Guelja - kasnije postaje

grof, ni Gaudija) -> neverovatna inventivnost na relativno malom gradičištu, originalni oblici,

moderno shvatanje prostora; kuća je rešena podelom na nivoe - pristupni nivo sa

monumentalnim stepeništem (kočije se smeštaju u salu ispod stepeništa, a konji niz spiralnu

rampu u podrumske štale), razvijen sistem stepeništa, podrum sa pomoćnim prostorijama;

glavni prostor na prvom spratu; ovaj prostor visok je nekoliko spratova, ima orgulje, bočnu

kapelu, galerije, niz uzastopnih balkona, krovna terasa uz pejzažno oblikovanje kule

(perforirane kupole) i dimnjaka; dvorište u nivoima; ovo je prva u nizu rezidencija čiji je stil,

mada sasvim osoben, izveden iz gotike

- osvetljenje: duhoviti zastori za glavne prostorije, a nad holom je kupola izbušena malim

prozorima - kao zvezde (danju, a noću je to moderan trik sa ugrađenim sijalicama)

- i ovde: parabolični lukovi, pečurkasti stubovi, zavojiti oblici

11. Biskupska palata u Astorgi (pored Leona), 1886.-93. (pretpostavlja se da je njegov

verski preobražaj nastupio od dugih razovora sa biskupom) -> pošto je tada Gaudi bio zauzet

palatom Guelj, dopisivao se sa biskupom, čitao knjige, uopšte proučavao sa raznih aspekata

objekat gde će biti biskupska palata

- projektovao je za biskupa Graua (on je takođe bio iz Reusa i znao za radove na crkvi

Sagrada Familia), sa kojim je prijateljevao; posle biskupove smrti (Gaudiju je oduzet posao i

poveren lokalnim zidarima), projekat je upropašćen, ali je tokom gradnje Gaudiju veoma

porastao ugled

12. Casa del los Botines, Leon, Astorga -> Gaudi gradi svoju najstrožu zgradu - poslovnu

zgradu za grupu tekstilnih trgovaca - čvrsta, kamena kocka, jednostavan plan poslovnih

prostorija (u prizemlju i suterenu) i stanova (4-ostrani, grupisani oko 6 uskih svetlarnika),

raskoš samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana

112

16. Antonio Gaudi

13. Škola monaškog reda Sv. Tereze, Barselona, 1889.-94. (samostanska škola koja

ispoveda skromnost) -> takođe jednostavna četvrtasta zgrada; neobična ekonomičnost u

upotrebi materijala (svaka opeka konstruktivno do kraja iskorišćena - striktan budžet);

parabolični luk u hodniku sa smicanjem opeka (samo u temenu radijalno) u superpoziciji,

glavni je unutrašnji konstruktivni element; unutrašnjost je razuđena; spolja - ukras u vidu

krovnog venca sa velikim rascvetalim krstovima na uglovima

14. Bell - Esguard, 1900.-02. -> poslednji "neogotski" projekat; visoko iznad grada (na

ostatcima palate vladaoca iz gotskog perioda Katalonije), visoka rezidencijalna građevina sa

vidikovcima ka Barseloni (lavirint stepenište, galerije), ka njenoj luci; smireni hromatizam

zida od lomljenog kamena (mrka + žućkasta + zelenkasta boja); neobično potkrovlje

- verski simbolizam i ovde: veliki rascvetali krst (opet prerađen Viole-le-Dik), zelena zvezda

u prozoru iznad vrata (simbolika dolaska trećeg kralja)

- veliki projekti za Eusebia Guelja posle 1890.:15. Colonia Guell, 1891. - 1914. (nikad nije završena) -> Guelj je smatrao da se preobražaj

društva može ostvariti vrtnim gradovima, pa je od Gaudija i Berengera naručio projekat

radničke komune za jednu svoju tekstilnu fabriku; najvažniji deo projekta je kapela, koju je

Gaudi projektovao 1898. - 1908., kada počinje gradnja: završena je jedino kripta, jer su oblik i

struktura bili neverovatno složeni; Gaudi je za radnike napravio žičani statički model

(nekonvencionalan - stubovi od opeke zakošeni zbog prenosa sila), gde je zatežući užad koja

simulira lukove (na odgovarajućim tačkama užadi okačeni su tegovi - opterećenje) ostvario

obrnuti dijagram pritisaka; ovaj izum koristi se i danas u projektovanju složenih statičkih

sistema

- prvih 10 godina samo je eksperimentisao sa žičanim modelom; nema dva ista elementa;

kopirao prirodu; zakošeni stubovi - zbog prenosa sila; vitraži - dekorativni elementi

16. Park Guelj, 1900.-14. (danas gradski park sa dva bizarna objekta na ulazu za prodaju

ulaznica, publikacija) -> Guelj kupuje ogledno imanje na severnim obroncima golog brda

iznad Barselone, gde je hteo da ostvari vrtno naselje engleskog tipa; sazidane su smo tri kuće

(a planirano i obezbeđeno približno 60 parcela trougaonog oblika), ali projekat je značajan sa

urbanističkog stanovišta

- ulaz: glavni ulaz sa dve neobične kućice; ulazno stepenište polazi pored dve fontane (koje

predstavljaju zmiju i ogromnog guštera) do nadsvođenog trga ("tržni hol") - trg - pijaca

- park je neobično prožimanje prirodnih brežuljaka i Gaudijevih serpentina (serpentinske

galerije sličnih Plečniku), vijadukata često na više nivoa, nošenih kosim stubovima, koji

ukazuju na Gaudijevo shvatanje arhitekture kao metamorfoze prirodnih oblika ("Božija

arhitektura nema ni jednu pravu liniju", kaže Gaudi); kosi stubovi korišćeni u parku važna su

osobina i kasnijih Gaudijevih dela - njima je prihvatao bočne potiske, izbegavajući gotske

potporne lukove ("štake" - kontrafore je tako zvao, mrzeo ih); u parku se nalazi nadsvođeni

trg na sto pseudodorskih stubova, iznad koga je "grčko" otvoreno pozorište (oko kog se

obavija zmijasta keramička klupa); svod se sastoji od mreže armiranobetonskih greda (jedini

put da ga je Gaudi koristio i tankih pločica koje je u mozaiku obradio Gaudijev pomoćnik

Huhol (krhotine keramike i stakla); stubovi su u sredini šuplji, puštajući vodu ka cisterni za

navodnjavanje; na najvišoj tački "Parka" sa koje se pruža fantastičan pogled na Mediteran,

trebala je biti kapela i džinovski krst (uobičajen glavni naglasak u Gaudijevim delima)

- Gaudi je želeo da sa jedne strane bude neobičan i razigran, a sa druge da stvori arhitekturu

koja se neće suprotstaviti Prirodi, već će je dopunjavati. U parku su uživali na pr. nadrealisti

(Salvador Dali)

- kuće pod uticajem Art Nouveau iz Pariza - katalonski Modernismo i Gaudi:17. Kuća Kalvet, 1898. - 1904. (u svoje vreme svrstana je u španski kasni barok) -> prilično

konvencionalna građevina, na čijoj fasadi se mešaju fluidni rokoko i Art Nouveau motivi

(puno simbolike); u unutrašnjosti (motivi nalik na vegetaciju i zatalasan kamen -> asocira

113

16. Antonio Gaudi

bujanje Prirode) - lift i stepenište, nameštaj -> uticaj Art Nouveau je vidniji.

Najkonzervativnija njegova građevina -> dobio je svoju jedinu opštinsku nagradu

- novo za njega je: ugrađena zgrada, zaobljeni zabati, smirena fasada, dva velika + četri velika

stana, "zvekir" na ulazu je vaš koja se udara (simbolika) (vaš koja ubija vaš)

18. Kuća Batlo, 1905.-07. (u glavnoj ulici, remodelovane stare zgrade koja je tu bila (jedna

od najdosadnijih), a nije bila predviđena za rušenje) -> organsko - skeletni izgled donjeg dela

zgrade, gornji deo fasade - sjajne pločice (boja se menja kroz spratove - dijagonalno sa

prelivima duginih boja); balkoni od kovanog gvožđa (kao gnezda) izgledom se vezuju za

donji deo zgrade; zatalasan krov sa (neizostavni krst visoko iznad) kupolastom kulicom; opšti

"vodenast" (pena, fosili, krljušti) utisak podržava je i plavo - belim popločavanjem predvorja

("penušavo more preko kopnenih delova") i unutrašnjost dvorišta (dok su tavan i svetlarnik

strogo organizovani i deluju sablasno); skulptoralan nameštaj

- deluje kao da arhitektura na sve načine izbegava prave linije; sve je pokrenuto; savršenstvo

detalja, izvođenja, oblikovanja, ...

- oslobodio se istoricizma; najkreativniji trenutci; naručilac: Hoze Batlo, Kazanova -

industrijalac; boje enterijera: plavičaste, zelenkaste; krov: praistorijski reptil, riblja krljušt,

noge slona, leđa dinosaurusa, ... asocojacije raznih ljudi

19. Kuća Mila (La Pedrera), 1905.-10. (Casa Mila - poslednji profani objekat = kamenolom)

-> organomorfna (liči na rukom tvorenu planinu), mediteranska, asocijativna arhitektura,

pokrenuta u svim ravnima; podignuta je kao ugaona građevina (tmurne boje od neobičnog i

grubo lomljenog kamena) Serdaovog bloka (dva unutrašnja dvorišta); plan svakog sprata je

veoma složen; materijal na fasadi (zatalasanoj) je posebno obrađen kamen, kombinovan sa

kovanim gvožđem na balkonima; koriste se, međutim, i drugi materijali uključujući i

gvozdene konstruktivne elemente (neki balkoni i nisu od kamena, već od metalnih greda i

staklenog poda (da bi svetlost prodrla u stanove ispod)); krov (ponos zgrade) - zatalasan, sa

skulptoralno obrađenim dimnjacima, ventilacionim otvorima, stepenišnim izlazima; u

unutrašnjosti - ukrasi su različiti u svim prostorijama; najpre je bilo zamišljeno da kuća bude

samo postolje za veliki džinovski kip bogorodice, ali su vlasnici odustali i Gaudi je tad

izgubio interesovanje

- raspored prozora i podupirača kao da je proizvoljan; kada je nakon ustanka u Barseloni

došlo do rušenja verskih spomenika, vlasnik je odustao plašeći se da će neko pomisliti da je

zgrada samostan

- liči na: pirinejske stene, karikaturalne ljudske usne, paštetu, osinjak; mediteranska: balkoni

nalik na morske alge, ulazno dvorište slično morskim špiljama, unutrašnje tavanice nalik na

trag talasa; iako je plan u osnovi prost, svaki sprat je složen i svi se međusobno razlikuju; plan

je u početku ličio na kuću Batlo, ali ju je Gaudi menjao tokom gradnje; izašao 1 m u prostor

(što tada nije bilo dopušteno)

- kuća Batlo i kuća Mila pokazuju izrazito oblikovne i suštinske razlike u odnosu na

evropski Art Nouveau koji se ovde javlja najviše u Huholovim ukrasima; Gaudi se bavi

trodimenzionalnom geometrijom i mehanikom, a ne novom formom dekorativizma, što ga

čini suštinskim modernim arhitektom, anticipatorom ekspresionističke arhitekture; uopšte,

Gaudi se sve više okreće strukturalnim problemima, interesuje se za svojstva pravoizvodnih

površi (koje smatra Božijim čudom), i td.

20. Crkva La Sagrada Familia, 1883. - 1926. (rekao je: "Nemam porodicu, nemam obaveza,

napustio sam svoje klijente, odbio sam poslove, želim samo da radim na crkvi Sagrada

Familia" - crkva 100 m, transept 60 m) -> izvedena je u maloj meri (samo kripta je završena, i

neki portalni delovi sa kulama u kojima su trebali biti izložena cilindrična zvona, kule =

rotirane parabole; 12 kula - 12 apostola (simbolika)); arhitektura koja se ne može podvesti ni

pod kakvu odrednicu - smela statička, akustička, svetlosna rešenja, koja naslućujemo u

izvedenom delu hrama dobila bi puno značenje da je izvedena do kraja (stubovi - astatički i

114

16. Antonio Gaudi

svi različiti; opeka, vitraž; "kornjače" = optički smanjuje visinu, postiže lakoću;

dematerijalizovanost); floralna, mavarska i gotska onamentika; težio je da projektom

otelotvori teološka načela moderne katoličke crkve i da uspostavi početak jednog novog niza

katedrala

- boja: portali su trebali biti različitih boja (vera = žuto, nada = zeleno, plava = milosrđe)

- teorija: ne postoji u doslovnom smislu (obrazovan, često razgovarao o brojnim temama sa

intelektualcima, poznat po izrekama često zagonetnim) - nije pisao niti držao predavanja,

sačuvane su samo njegove izreke (koje se mogu različito tumačiti, sakupljene i objavljene kao

izreke nekog istočnjačkog mudraca); impresionirala ga je grčka i sredozemna arhitektonska

tradicija, dok je gotskoj arhitekturi nalazio mnoge mane; interesovao se naročito za fenomen

svetla (u odnosu na sever gde je horizontalna ili trope gde je vertikalna, svetlost sredozemlja

je skladna); voleo je zanatstvo, i nije se ustručavao ni od projektovanja najsitnijeg pokućstva;

za razumevanje njegovog dela polazište može biti nameštaj

- retko je intervenisao rukama, više je nadgledao radove vodeći računa o dostojanstvu

profesije

115

17. Ogist Pere

17. Ogist Pere

- Auguste Perret, 1874. (Brisel) - 1954. (Pariz); (prva generacija modernih arhitekata: Ogist

Pere i Toni Garnije) -> naslednik Dirana, Labrusta, Ditera, Ajfela; sa njim je završen

poslednji ciklus francuske akademske kulture; omiljeni materijal: armirani-beton ->

konstrukcija: skeletna (poredi konstruktivni sklop zgrade sa kosturom životinja, koji je

odmeren, uravnotežen, simetričan); žudnja za simetrijom

- uticaji:- klasična tradicija (L'Ecole des Beaux Arts)

- konstruktivni racionalizam (Šoazi)

- teorija i praksa armiranog-betona (Pol Kristof, Fransoa Enebin)

- simbolizam

- Art Nouveau

- život i delo:- 1897. napušta L'Ecole des Beaux Arts da bi se posvetio radu u porodičnoj preduzimačkoj

firmi - pomaže ocu; kasnije sa bratom Gistavom osniva firmu "O. i G. Pere arhitekti", a još

kasnije sa bratom Klodom ("Braća Pere preduzimači")

- rani radovi:1. Kasino u Sen Malou, 1899. -> konstruktivni racionalizam u nacionalno - romantičnom

stilu; ferobetonski nosač od 18 m

2. Stambena zgrada u aveniji Vagram, Pariz, 1902. -> klasicističko modelovanje fasade u

skladu sa tradicijom pariske ulice, simbolističko - Art Nouveau dekorisanje floralnim

motivima

3. Stambena zgrada u ulici Franklin 25A, 1903. (prvi značajniji posao) -> 7-ospratna

zgrada sagrađena od armirano-betonskog skeleta koji po prvi put opredeljuje i spoljni izgled

zgrade; trebalo je iskoristiti "uzidanu" parcelu nedovoljne dubine; braća Pere odlučuju da sve

važne prozore okrenu ka ulici, tako da se simetrična fasada u središtu povlači ka unutra; kako

bi tradicionalno zidanje u ovakvoj geometriji bilo veoma opasno, oni koriste armirano-

betonski skelet; dobijena je vitka struktura i otvoreni plan; na fasadi - jasna distinkcija nosivih

elemenata i ispune; ukupno uzevši, Pereov način upotrebe armiranog-betona liči na Šoazijevu

definiciju gotičkog kao "arhitekture rebra i ispune"; skelet je bitan izraz oblika; na fasadi su

konstruktivni elementi obloženi ravnim kamenom, a ispune reljefnom keramikom,

fosilizacijom Art Nouveau

4. Garaža u ulici Pontije, 1905. -> armirano-betonski ramovi vidljivi na fasadi, samo

omalterisani, uokviruju staklena okna; veza sa klasičnom tradicijom ogleda se samo u

simetričnosti celine

5. Pozorište na Jelisejskim poljima, 1911.-13. -> 1910. posao je naručen od Anri van de Veldea, koji je shvatio da zbog skučenosti prostora mora da koristi armirani-beton, pa poziva

firmu braće Pere; Pere je osporio Van de Veldeovu koncepciju sa konstruktivnog aspekta i

predložio izmenjeno rešenje, tako da je projekat kompromisni; parcela 37 m puta 95 m,

trebalo je da primi tri sale (1250, 500, 150 mesta) i prateće prostore; Pere domišljato operiše

rešetkastom konstrukcijom, konzolama i slično; pročelje je konvencionalno, ali su i spolja i

iznutra korišćeni simbolistički reljefi i slike

- osobenosti njegove arhitekture (strogost, smelost, jednostavnost i odanost tradicionalnoj

konstrukciji) ogledaju se i u delima koja radi po završetku I sv. rata:

6. Esderova fabrika odeće, 1919. -> pročelje je donekle opterećeno plitkom plastikom i

dekorativnim motivima, ali enterijer velike dvorane predstavlja dinamično svedočanstvo

mogućnosti armiranog-betona (kombinacija velikih lukova i ramova, zastakljen krov)

116

17. Ogist Pere

7. Crkva Notr Dam di Rensi, 1922.-23. -> možda najčistija primena armiranog-betona,

elegantne proporcije, konstruktivna modulacija, prefinjena sintaksa; duhovnost prostora

zasnovana na gotskoj tradiciji

- dva važna privremena objekta:

8. Umetnička galerija, Pale de Boa, 1924. -> drvena struktura

9. Malo pozorište na Izložbi dekorativne umetnosti, 1926. -> kombinacija laganih

materijala, projektovana da izgleda monolitno

10. Crkva Sv. Tereze, Monmanji, 1926.11. Sala muzičke škole, 1929. -> osnova gledališta liči na Paladija (popreko)

12. Stambena zgrada u ulici Rejnuar, 1932. -> ovde je smestio i svoj atelje; liči na zgradu u

Franklinovoj ulici, manje je dekorativna

13. Muzej javnih radova, 1939. -> trougaoni blok sa unutrašnjim dvorištem; klasicistički

izraz armirano-betonskog skeleta; uzbudljiva "lebdeća" koncepcija glavnog stepeništa;

stubovi malo suženi na dole; raniji "crkveni" motiv - spoljni zid sa malim otvorima koji

ostavlja utisak tkanja (Zemper)

- još neki projekti:

14. Nacionalna ustanova za čuvanje nameštaja15. Administrativna zgrada Istraživačkih laboratorija- teorijski doprinos:- neveliko obimom, teorijsko delo Perea odlikuje se aforističkim, dijalektičkim načinom

razmišljanja, verovao je u univerzalna pravila arhitekture; poslednji važan teoretičar

strukturnog klasicizma

16. Rekonstrukcija Avra, 1944.-54. -> urbanistički rad Perea i učenika; P = 150 ha

opustošenog dela grada (posle bombardovanja)

- Avr - okenaska luka; grad najstravičnije razoren (12500 građevina uništeno, 80000 ljudi

ostalo bez stanova) - bombardovanjem tokom celog rata, da bi krajem 1944. bio srušen do

temelja sa izuzetkom dve crkve (u izveštajima - "tabula rasa") obzirom na obim štete, svaki

pristup je bio moguć

- još tokom 1944. grupa Pereovih učenika se okuplja oko ideje za rekonstrukciju grada;

napisali su manifest i osnovali udruženje, rešeni da pod vođstvom svog učitelja i u skladu sa

njegovim "velikim" principima preuzmu ovaj odgovorni zadatak, umesto da ga prepuštaju

aljkavim državnim komesarijatima; održali su dva sastanka sa ministarstvom, posle čega je

odlučeno da se rekonstrukcija poveri Pereu

- tako je osnovan Atelje za rekonstrukciju Avra; grupu je okupljao duh saglasnosti,

zajedništva i doslednosti po pitanju Pereovog strukturnog klasicizma (kog je već oprobao na

nekim urbanističkim projektima iz 30-tih godina)

- početak rada - interni konkurs čije je polazište bilo u nekoliko opšte prihvaćenih načela -

zadržavanje postojećih osa, odgovarajuća veličina bloka, i td. (razvoj Avra u XVI v. započeo

ja na osnovama racionalnog plana, ali je tokom industrijske revolucije širenje postalo

haotično); izdvojile su se dve grupe projekata - mešoviti i konzervativni; Pere je odabrao

konzervativnu strategiju i od autora tih projekata zatražio je studiju koja je veoma ličila na

konačno rešenje

- konačni plan - ortogonalna mreža ulica zasnovana na pravcu dokova; ceo grad u rasteru 6,24

m puta 6,24 m; plan je prilično konzervativan i nefleksibilan sa nizom nerešenih problema,

čak i u osnovnoj postavci mreže; ipak, iskazano je uvažavanje sećanja na staru prostornu

organizaciju, vrlo važno za stanovnike; loše strane: prenaduvan monumentalizam urbanih

prostora, nedovoljna određenost, premale gustine

- Pere je predlagao i odizanje saobraćajnica 3,5 m iznad nivoa tla -> radi vodovoda,

saobraćaja na dva nivoa, garaža, skladišta, ..., ali je gradski savet to odbio zbog visokih

troškova

117

18. Toni Garnije

18. Toni Garnije

- Toni Garnije (Tony Garnier), 1869. - 1948.- Lion -> industrijski centar, tehnilogija (kinematografija, automobili, avijacija); radikalni

sindikalizam, socijalizam Prudonovskog tipa; francuski regionalistički pokret - zalaganje za

decentralizaciju i zalaganje za oživljavanje lokalne kulture

- obrazovanje:- rođe u Lionu (u Lionu su ideali Prudonovskog socijalizma bili dosta prisutni) 1869.; otac

tekstilni diajner; odrastao u radničkoj četvrti

- studije arhitekture započeo 1886. u Lionu; 1889. prelazi na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu;

zainteresovao se za pitanja programske analize i klasifikacije tipova gradnje (profesor Goade - snažan uticaj i na Perea); 1899. Garnije je osvojio Grand Prix de Rome (ovu nagradu je

osvojio dve godine posle prvog konkurisanja za nju sa svojom omiljenom temom

industrijskog grada u armiranom-betonu, gvožđu i staklu) - Rimsku nagradu za rekonstrukciju

grada Tuskuluma (jako mnogo dorskih, jonskih i korintskih stubova), posle čega 4 godine

provodi u vili Mediči

- u Parizu se nadahnuo Zolinom vizijom novog društveno - ekonomskog poretka u njegovim

utopijskim delima

1. Projekat industrijskog grada (Cite industrielle), 1904. -> vrlo detaljan i argumentovan

- tokom boravka u Rimu, kao obavezan rad uradio je rekonstrukciju rimskog grada

Tuskuluma (dobio Rimsku nagradu), ali se nije odrekao svoje omiljene teme industrijskog

grada

- paralelno je radio i na projektu industrijskog grad (grad budućnosti, opšti slučaj), koji izlaže

1904. po povratku u Pariz

- koncept industrijskog grada - opšti slučaj

- 35000 stanovnika, lociran uz reku, u planinskom kraju, regionalni centar; srednja veličina

grada, teren ravan i brdovit, preseca ga reka, fabrika u dolini na ušću manje u veću reku;

železnica vodi od fabrike do grada koji je na visoravni

- socijalizam (uveo je nove tipove zgrada: agencije za zapošljavanje, besplatni pansioni):

nema ograda, privatnog vlasništva, kasarni, suda, zatvora, policije, crkava

- prostor između dve zgrade u pravcu sever - jug ≥ visini zgrade na južnoj strani

- neizgrađene površine: kontinualni park; izgrađenost do 50 %

- hijerarhija ulica, raznorodna građevinska tipologija, prosek P+2, aksijalnost + ortogonalnost,

30 m puta 150 m

- armirano-betonsko - čelična vizija mediteranske Arkadije

- u ovom projektu (po kom je najpoznatiji) pominje važne pojmove: značaj higijenskih

činilaca (Sunce, vazduh, zelenilo), dobro razmaknute građevine, pešačke staze odvojene od

saobraćaja, Vrtni grad

- zoniranje: srednjevekovno jezgro, novi deo grada, industrijska zona (u dolini), bolnice (dalje

u brdu zaštićene od hladnih vetrova, kao i grad okrenute ka jugu, smeštene na terase,

podignute iznad reke)

- infrastruktura: železnica, hidrocentrala sa branom, auto-put

- plan je razrađe do detalja, sa projektima svih zgrada i sugestivnim perspektivnim crtežima

- u okolini su poljoprivredne površine

- podrazumeva se korišćenje tehničkih novina

- velika veza sa antikom u ovom projektu: auto-put koji premošćava dolinu podseća na rimske

akvadukte, pozorište na otvorenom podseća na grčke amfiteatre, a zgrada kupatila na rimske

terme

- industrijski grad (po stilu vraća se antičkim oblicima, a po filozofiji antičkom duhu) je bio

utopijski koncept sa arkadijskim nagoveštajima; važan je jer ga je sam Garnije kasnije u svom

118

18. Toni Garnije

delu kasnije koristio, a sem toga značajno je uticao na Le Korbizjea i urbanističke postavke

CIAM-a

- lionska delatnost, 1904 - 1914.:- od 1904. postaje glavni arhitekta Liona, na poziv socijalističke gradske vlasti (važan čovek -

zamenik gradonačelnika Erio)

2. Kompleks klanice i stočne pijace La Mus, 1909.-13. (posle prvog projekta za Erioa -

skromna mlekara sa štalama u parku T. T. 1904.) -> makrourbanistička jedinica (tokom II

sv. rata korišćena kao fabrika projektila; železnički priključak; niz paviljona - najupečatljivija

velika hala (na trozglobnim lukovima raspona 80 m) sa stepenastim krovom idva dimnjaka od

žute opeke koji su dominantni (konstrukcija podeća na "halu mašina"), sve zgrade odlikuju se

svedenom plastikom (skroman ulaz oivičen njegovim osobenim stubovima - svetiljkama),

jednostavnošću forme, ravnotežom horizontalnog i vertikalnog, funkcionalnošću

3. Olimpijski stadion, 1913.-16. -> grčko - rimski duh, bez glomaznosti; horizontalnost,

uklopljenost sa terenom; naglašeni ulazi (4 luka)

- u originalnom planu stadion je trebalo da bude i vrsta sportskog centra sa manjim

igralištima, salama, bazenom i restoranom, ali je gradnju prekinuo I sv. rat i nikad nije

završena

4. Bolnica Granž Blanš, 1915. (dobila je Eriovo ime posle njegove smrti) -> vrtna

paviljonska (2- i 3-spratni paviljon) struktura na padini; zgrade su niske sa ravnim krovovima;

nema pompeznosti

- kao i kod kompleksa klanice, žižna tačka bolnice je postrojenje za grejanje sa dva dimnjaka

5. Četvrt "Sjedninjene države", projekat iz 1920, započeto 1928. -> projektovane su kuće

sa tri do četri sprata, ali su povišene za još dva sprata, pa se izgubila predviđena

proporcionalnost; suptilna podela na blokove, adaptabilne standardne jedinice; brz središnji

saobraćaj odvojen od sporog saobraćaja; prostor između zgrada u zelenilu, bez ograda

- 1917. Garnije je objavio crteže i komentare "Industrijskog grada", a 1919. projekte koje je

uradio u Lionu

- francusko - američki sanatorijum - bolje razrađen od bolnice, 5460 kreveta, paviljonski, 9

zgrada

- uopšte o delu:- povučen život u Lionu (malo je putovao i malo pisao, izražavao se skoro isključivo kroz

praktičan rad), van razmirica avangarde; estetski zaostaje za Anri van de Veldeom, Losom ili

Rajtom, ali je u mnogo čemu napredniji

- sličnost sa Pereom - vezanost za klasičnu tradiciju (kao vrsta večite arhitekture koja se može

prilagoditi: sklad između arhitektura nasleđa i tehnika gradnje), ideja o univerzalnim

vrednostima arhitekture

- odnos prema društvu: prihvatanje tehničkih, administrativnih, ekonomskih i drugih

uslovnosti društva; plodan odnos sa poslodavcem

- građevine ne posmatra izdvojeno, već u funkciji dobrobiti grada

119

19. Anri van de Velde


- Anri van de Velde (Henry van de Velde), 1863. - 1957. -> prva generacija modernih

arhitekata u Belgiji i Holandiji - van de Velde i Berlage; jedna od vodećih ličnosti Art

Nouveau; poenta: ekstremna funkcionalnost usklađena sa prirodnim oblikom; "korisno se

treba učiniti ugodnim", jedan od retkih koji je ostao dosledan svojim ciljevima

(beskompromisan); počeo u okvirima Art Nouveau, ali se početkom veka postepeno, a posle I

sv. rata definitivno priklonio modernom pokretu

- obrazovanje:- 1863. rođen u Antverpenu, Belgija

- 1881. upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu; nastavio u Parizu;

upoznaje se sa impresionistima i simbolistima; zaokupljen slikarstvom, muzikom i

književnošću

- po povratku u Antverpen 1886. učestvuje u stvaranju više impresionističkih grupa, a od

1889. u Briselu uzima učešće u aktivnostima značajne umetničke avangarde grupe "dvadeset" ("les vingt"), koja održava veue sa engleskim pokretom "Arts and Craft" i bavi

se sintezom umetnosti (oko 1890. za jedan časopis dizajnira revolucionarni prelom - novu

tipografiju i ukrase u drvorezu nastale pod uticajem Gogena)

- Art Nouveau faza:- I faza -> romantičarske tendencije, racionalistički interpretirane; pored projektovanja zgrada,

bavi se dizajnom nameštaja i nakita sa istim ornamentalnim karakteristikama

- s obzirom da je od 1900. boravio u Nemačkoj; u Briselu nema mnogo njegovih izvedenih

objekata u stilu Art Nouveau. Poznatiji su hoteli: Brouker, 1894. i Otlet, 1895.- rani uticaji:

- Arts and Craft (porodična kuća kao sredstvo društvene promene)

- ornamentalna linija Gogena (talasasta linija)

- anarho - reformizam Tolstoja i Kropotkina

- belgijska socijalistička partija (ipak je verovao u promenu društva putem oblikovanja

sredine)

1. Vlastita kuća u Ukleu kod Brisela, 1895. -> prvi arhitektonski projekat (organska celina

kuće); kuća je od opeke na podnožju od lomljenog kamena; naglašen ulaz (liči na Orta ili

Mekintoša) i stepenište (stepenasti prozori); ugaoni prozori; u kući - kompletan dizajn (čak i

odeća žene)

- u uređenju kuće primenio racionalističke predmete nastale kao rezultat industrijskog procesa

rada i prezir prema ukrasima inspirisanim prirodom, posebno prema istorijskom detalju

2. Četri prodavnice "Art Nouveau", Pariz, 1895.3. Nameštaj, Izložba u Drezdenu, 1897. -> robusni krivolinijski nameštaj; najpoznatiji

komad nameštaja: radni sto iz 1889., bubrežasto - pasuljastog oblika -> zaštitni znak; od

punog drveta i mesinga, sa nekoliko vijugavih linija

- II faza -> uticaji od sredine 90-tih:

- Alojz Rigl - kreativni primat "volje za oblikom"

- Teodor Lips - "uživljavanje" -> mistična projekcija kreativnog ega na umetnički predmet

- Niče - "rađanje tragedije iz duha muzike", gde uočava dvojstvo helenske kulture -> sloboda

u okviru zakona (apolonsko) i preterano obilje (dionizijsko)

- sinteza: u delu Vilhema Vorintera "Apstrakcija i empatija", 1908. - van de Velde je težio

empatijskoj, vitalnoj formi, ali je arhitektura sama po sebi sklona apstrakciji; poštovanje

gotike -> arhitekture vitalne snage oblika koja se transcendira korz konstruktivnu apstrakciju

- težnja za sintezom empatije i apstrakcije, estetska je opsesija van de Veldea (na pr. pisaći sto iz 1899.)

120


- 1899. prelazi u Nemačku gde drži predavanja do 1901.; u istom periodu radi veliki broj enterijera- 1902. predavanja su štampana u Lajpcigu; usmerenje je u suštini, antidekorativno, premda

govori o "funkcionalnom ornamentu" - liniji, koja je trag ljudske kreativnosti

4. Enterijer Folkvang muzeja (snažno oblikovanje sa izuvijanim ukrasima), Hagen, 1900.-02. -> označava vrhunac Art Nouveau faze van de Veldea, koja se završava sa sobama za odmor (projektovane za Izložbu primenjene umetnosti u Drezdenu 1906.)- putovanje po Grčkoj i Srednjem Istoku; oduševljava se mikenskom i asirskom formom;

posle toga počinje da napušta Art Nouveau i okreće se stvaranju organoskog oblika, koji

nalazi u monumentalnim delima starih civilizacija

- posledica:

5. "Telurske", megalitske forme kuća u Čemnicu i Hagenu, 1903.-06.6. reakcija na uzvišenost Partenona - klasicizam je prisutan u Projektima porodičnih kuća, 1903.-15.- III faza (1904.-14.):

7. Škola primenjenih umetnosti u Vajmaru, 1904. -> naimenovan za profesora

- na poziv Velikog vojvode od Saksonije i Vajmara, van de Velde od 1901. preuzima dužnost

umetničkog savetnika za unapređenje industrijskog oblikovanja; od 1902. radi na programu

škole; uveo je sistem nastave koji razvija studentsku invenciju izbegavajući modele iz

prošlosti i proučavanje istorijskih stilova

- školska zgrada - tradicionalne graditeljske metode, osećanje za prostor i volumen; nema

dekoracija; velike staklene površine, naglašen vertikalizam; masivan mansardni krov sa

staklenim partijama (liči na Mekintoša)

8. Pozorišna delatnost - fasciniran sposobnošću pozorišta da ostvari društveno - kulturnu povezanost; u saradnji sa

Rajnhartom i Krejgom došao do formule "trodelne pozornice", koja se javlja prvi put u

projektu pozorišta Dimon u Vajmaru, 1904., ali i na projektovanju pozorišta za Jelisejska

polja u Parizu, 1911.

- 1911. - spomenik Erneta Abe u Jenu

9. Pozorište Werkbund, Keln, 1914. -> neakademski projekat; najzrelija zgrada u njegovom

nemačkom periodu; projektujući ga prošao je čitav put karijere - od početnika do majstora

- zgrada je sagrađena za Werkbund izložbu

- s jedne strane zgrada je negrapna, a s druge gipka i laka -> zbunjujući kontrast

- I projekat - predviđao je samo bioskop; lokacija između drugih zgrada uslovila je dimenzije

(450 mesta) i donekle formu; smatralo se da je bioskopska zgrada potrebna na izložbi zbog

savremenosti (pre toga bilo ih je samo nekoliko), ali veličina nije bila baš reprezentativna; van

de Velde je projektovao foaje skroz oko sale (jer za bioskop nije potrebna duboka bina, ni

prostor za sprave iza nje), a salu je orjentisao tako da je platno na strani ulaza u zgradu

(okrenuo je unutrašnji prostor za 180°), pa je veliki deo publike pri ulasku u salu, gledao ka

uzdignutim ložama u pozadini; sve linije su meke (gotovo da nema uglova), zaobljene; velika

funkcionalna vrednost

- II projekat - promena raspoloženja, bioskop se pretvara u pozorište i sa pozorišnom binom i

uređajima za bioskopske projekcije; parcela opet izaziva smetnje; najupadljivija promena -

preokrenuta sala (postavljena na tradicionalan način sa istim brojem sedišta), smirena osnova

trakta pozornice; sala se širi u delu ka pozornici, suprotno od tradicije

- tendencija je povezivanje pozornice i gledališta (dva para stubova između glumišta i

gledališta); trodelni portal -> otvor pozornice podeljen stubovima na tri dela: bočni uži od

centralnog koji bi po njegovoj zamisli mogli da se koriste jedan za drugim (bez pauza za

promenu scenografije) istovremeno ili kao celina

121


- van de Veldeova ideja o povećanju scenske fleksibilnosti (ali ovde je sali nedostajala širina

za to)

- III projekat - proširenje trakta pozornice na račun okolnih zgrada; uvedena je ciklorama

(iza glumišta); još čvršća (manje kitnjasta) arhitektura; kvalitetnija organizacija foajea;

prednji izgled ovog projekta deluje malo provizorno i jeftino: pre odaje utisak bioskopa nego

pozorišta sa ravnim krovom, lanternama i uvučenim ulazom (liči na sajamsku šatru)

- konačni projekat - nova slobodnija parcela; iskorišćen je nasip sa ulazne strane (ulaz

podignut na viši nivo, a pad je dobijen na prirodan način) - za esplanadu i za regulisanje

denivelacija (vestibil i najviša tačka sedišta u parteru sada su na istoj visini); sala je proširena

na 625 mesta, a funkcija bioskopa se eliminiše (izostavljeni su prostori za projekcije); prostor

je čvrsto definisan (manje se otvara ka pozornici - više pravougaonik nego trapezoid) -

zaobljena ortogonalna geometrija; pozornica umesto zadnje, dobija dve bočne bine (sačuvana

početna ideja trodelne pozornice); žiža projekta pomera se na sada netaknuti eksterijer:

plasticitet zaobljavanje građevinskih masa (ovalni prozori), suptilna i harmonična gradacija,

izraz unutrašnjosti na spoljašnjosti, enterijer nije dostigao kvalitet spoljašnjeg izgleda; ovo je

bila zgrada bez viška prostora, bez neiskorišćenog prostora

- ova zgrada je bila samo revolucionarno izvedena opna, koja nije u potpunosti odgovorila

zahtevima pozorišta (zato se van de Velde stalno vraćao projektu pozorišta), jer da su zahtevi

pozorišta bili primarni arhitektura bi trpela, ali se van de Velde "zakleo arhitekturi na vernost"

- ulaz u salu: direktno iz foajea naspram bine i dva bočna ulaza na kraju stepenica koje su

paralelne sa nagibom auditorijuma; bočni foajei su jasniji, ali uži; prostor pozornice iznosi 3/4

kruga za razliku od ranije elipse; enterijer je ipak bio nezgrapan, iako su savremenici hvalili

efekat osvetljenja, veliku platnenu pregradu i dodatne svetlosne izvore iza bojenih umetaka od

stakla, u gornjim partijama zida: tamna obloga doprinosi intimnoj atmosferi

- posleratna faza:

- 1917. odlazi u Švajcarsku

10. 1921.-25., u Holandiji u Hagu započinje Projekat muzeja za porodicu Kreler - Miler -> izvedeno 1937.-54. u Oterlou (za Hoenderla - prilagođeno); prilagođenost pejzažu;

jednostavnost i skladnost bez retoričkih efekata; horizontalnost

- 1929. se vratio u Belgiju; 1926. učestvuje u osnivanju "Instituta dekorativnih umetnosti", čiji

je direktor do 1935.; 1926.-35. bio je i profesor na Univerzitetu u Ganu

- između dva rata izveo je više projekata u Belgiji i Nemačkoj -> 1938. Belgijski paviljon za Izložbu u Nju Jorku- umire u Cirihu 1957. -> inače od 1947. boravi u Švajcarskoj, kod Ciriha

- još neki projekti:

* Kuća ljubitelja umetnika Paula, 1895.* Uređenje modernog po, 1895.* Stambena zgrada kod Hamburga, 1928.* Doma staraca, Hanover, 1929.* Stambena zgrada za 5 porodica, 1935.* Univerzitetska biblioteka, Gan, 1936.

122

20. Hendrik Petrus Berlage


- Hendrik Petrus Berlage, 1856. - 1934. -> najznačajniji pionir moderne arhitekture u

Holandiji; više je bio prorok nego što je u praksi primenjivao načela moderne arhitekture

- obrazovanje:- rođen u Amsterdamu 1856., u porodici srednje klase; želeo je biti slikar

- kratko vreme učio je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Amsterdamu

- 1878. završava studije arhitekture na građevinskoj školi u Cirihu gde je učio kod

Zemperovih naslednika

- tri godine provodi na putu po Italiji i Nemačkoj

- po povatku u Holandiju, 1881. radi kod inženjera Teodora Sandersa; održava kontakte sa

arhitektom Sajpersom, koji je bio učenik Viole-le-Dika

- jedini iz svoje generacije bio je potpisnik osnivačkog manifesta CIAM-a (međunarodni

kongres moderne arhitekture)

- rani uticaji:1. Zemperova zaostavština na Školi u Cirihu: poštovanje prema prirodi materijala,

interesovanje za primenjene umetnosti (nameštaj), opsednutost stilom, geometrija osnovnih

formi

- Berlage tvrdi da se arhitektura mora posmatrati kao prostorna umetnost, pre svega

2. Viole-le-Dik: strukturalni racionalizam (konstrukcijski racionalizam), spoljašnjost kao

odraz unutrašnjosti, proporcijski sistemi kao osnov reda

3. socijalizam: vera u društvenu i kulturnu reformu produkcijom kvaliteta - dobrom

arhitekturom

4. građanski individualizam: moto "jedinstvo u mnogostrukosti"

- posle rane faze i potrebe za oživljavanjem prošlosti prošao je kroz tri faze koje sažimaju:

Ričardsona, Salivena i Rajta

- zgrade 1884. - 1903.1. Konkursni rad za berzu, Amsterdam, 1884.-85. sa Sandersom IV nagrada; "Drugo

carstvo" + viktorijanski stil + flamanska renesansa (lokalni uticaj); složen raspored volumena,

mansardni krovovi, tornjići, cvetni ukrasi, ...

2. Radnička kafana De Hoop, Amsterdam, 1883.-84.; rečnik višebojne holandske renesanse

3. Robna kuća, Amsterdam, 1884.-86. sa Sandersom, italijanska renesansa XVI v.

- 1888. osniva vlastiti biro

4. Zgrada osiguravajućeg društva De Algemeeine (I značajan projekat), Amsterdam, 1892.-94.; arhitektonski rečnik Srednjeg veka

5. Dve zgrade za osiguravajuće društvo De Nederlanden, Amsterdam i Hag, 1894.-96.; lični izraz zasnovan na romanici i lokalnom materijalu (opeka obložena kamenom)

- ove građevine su samo proba za njegovo remek-delo -> Berzu- sličnosti robne kuće i osiguravajućeg društva: monohromatizam, organizacija fasade (veliki

prozori u prizemlju), dva sprata sa identičnim rasporedom prozora i potkrovlje sa gušćim

prozorima; razlike: u arhitektonskom rečniku (XVI vek / Srednji vek)

6. Zgrada Berze, 1903. (prva modena zgrada izvedena prema geometrijskom sistemu

monumentalnost i smirenost sa ličnim pečatom) -> remek-delo; Berlage dva puta (1896. i

1897./98.) prepravlja konkursni rad iz 1884./85.; ogromno zdanje (143 m puta 55 m) - smeštaj

žita, berza akcija, PTT, kancelarijski prostor, sale za sastanke, kafana, kotlarnica i dr. Ova

raznolikost vidna je i spolja (tako je kod svih njegovih građevina); osnova - na kvadratnom

proporcionisanom rasteru, fasada - jednakostranični trouglovi (modularna mreža - tzv.

123


egipatski trougao (a:h = 8:5)) - ove sisteme preuzeo je od mladih istraživača Viole-le-Dika: de Hrot, Lauvernis, de Bazel - zasnivača matematičke estetike; Berza je kombinacija ozbiljne

racionalnosti i čulnosti; dekoracija - slikari i vajari -> simbolična priča o istoriji Amsterdama;

krov - otvoreno izložene, elegantne gvozdene rešetke; prefinjeno naležu na zidne potporne

stupce; stakleni pokrov; izuzetno vizuelno dejstvo zidova od opeke i živih višebojnih šara

koje osvežavaju uglavnom žute unutrašnje površi

7. Sedište sindikata dijamantskih radnika, 1899. - 1901.; opeka (zid od nepokrivene opeke,

ni unutra, ni spolja), velike zastakljene površine, kula - izraz postignutog smirenog,

"objektivnog" stila

8. Kuća Heni, Hag

- teorijska sinteza:- Zemper + Viole-le-Dik + "matematička estetika"

- "Razmišljanja o stilu u arhitekturi", 1905.- "Načela i razvoj arhitekture", 1908.- u ovim delima, Berlage iznosi svoje viđenje prvenstva prostora, značaja zidova za nastanak

oblika, neophodnost sistematskih proporcija; projektovanje iz središta objekta ka spoljašnjosti

(pristup: monumentalnost; arhitektura zida; nova objektivnost (umereniji pristup); solidnost)

- put u Ameriku 1911.; bolje upoznavanje sa delima Ričardsona, Salivena i Rajta; potvrda

koncepta neoromanike; objavljuje brošuru o delu Salivena i Rajta, što će snažno uticati na

dalji razvoj arhitekture u Holandiji (zahvaljujući njemu Rajt će od svih evropskih zemalja biti

najpopularniji u Holandiji)

- Berlage zastupa i širi ideje "objektivnosti" (funkcionalističko učenje) - učenja o odmerenosti

oblika i ekonomičnosti sredstava

- težio je za monumentalnošću, prostoru zatvorenim teškim masama (arhitektura zida)

- zgrade posle 1910.:- projekti za porodicu Kreler-Miler (porodica je naručivala projekte i od Mis van der Roea,

Anri van de Veldea, a Berlage se zbog njih (da bi im bio blizu) preselio u Hag)

9. Lovačka kuća, Oterlo, 1915.-19. -> vrhunac stila sa zidom od opeke (prva dela karijere)

10. Kuća Holand, London, 1914. -> čelični skelet koji se ne vidi (umesto nosećeg zida),

spolja obložena sivozelenim pločicama; modulacija, naglašeni pilastri, parapeti (uticaj

Salivena); dinamiziran tretman ugla (izžljebljen ugao prekriven crnim granitom -> utisak

masivnosti, osnova ugla podseća na pramac broda koji seče talase) - uticaj ekspresionizma

- kasniji stil sa zidom od opeke (vraća se masivnom zidu): dva remek-dela:11. Crkva Hrista naučnika, Hag, 1925.-26. (Rajtov uticaj u relativnoj rastresitosti masa)

12. Gradski muzej, Hag, 1925.-26.; završeno 1935. -> unutrašnji raspored izražen na

masama, rastresitost masa (uspon, pad, ispad, povlačenje masa), humanizovana razmera

ogromne zgrade; betonski ram iza površine u opeci

- u ranoj fazi njegova dela imaju kompaktne osnove, a u poslednjoj kao da su centrifugalno

izbačeni upolje (rastresitost - Rajtov uticaj)

- 1928. učestvuje na kongresu CIAM-a (potpisao manifest) gde se sukobljava sa "anti -

uličnom" urbanističkom strujom

- 1934. umire u Hagu (60 izvedenih objekata, planova za proširenje; nameštaj i idejne

platforme); interesovanje za moć geometrije nasleđuju arhitekti De Stijl-a, a za zid kao

sredstvo određenja prostora arhitekti Amsterdamske škole13. Južni Amsterdam / Amstellaan -> 1902. (1903.) - prvi plan; 1914. (1915.) - drugi plan,

konačan; 1919. (1930.) - realizovan; Južni Amsterdam - sinteza arhitekture i urbanizma "grad

se sastoji od kuća"; Amsterdam - trgovački i umetnički centar; radio i GUP za Hag

124


- životno delo:- 1900. gradski savet Amsterdama odbija plan južnog proširenja koji je podneo direktor javnih

radova; novo rešenje zatraženo je od Berlagea (savet je smatrao da nova naselja treba da budu

privlačnija i da grad mora sačuvati svoj pečat (trgovački i umetnički centar))

I - prvi plan 1902. - osnovne crte kompozicije zasnivaju se na zatečenim kanalima (sistem

koncentričnih kanala iz XVII v.) između kojih Berlage ostvaruje obrasce pojedinih vidova

izgradnje; Berlage koncept zasniva na organizaciji slobodnih gradskih prostora (za njega je

to kamen temeljac organizacije grada), plan je geometrizovan, ali se prilagođava nekim

specifičnostima lokacije i u određenoj meri oslanja se na teorije Zitea i Šibena (centralni

prostori)

II - drugi plan, 1915. - ozbiljna revizija; zadržana je briga za kontinuitet urbane sredine

(suština sukoba sa CIAM-om; površina zahvaćena planom je povećana; potez je snažniji,

javlja se hijerarhija saobraćajnica, uveden je glavni "Y" čvor saobraćajnih bulevara

- strukturom dominiraju ulice sa zidovima - fasadama, praćenim drvoredima

- važna tema plana: izdužen pravougaoni blok niske spratnosti

- razvoj Berlageove urbanističke misli:- u razmatranjima Ziteovog dela 90-tih godina XIX v., koji za polazišta planiranja grada

uzima trg kao reper, Berlage primećuje da je srž problema u "ispuni" između tih repera, pa

se zalaže za blokovsku gradnju sa jeftinim stanovima i efikasnom parcelacijom

- kritika, njegov plan za Južni Amsterdam dočekuje na nož, pozivajući se na istorijski razvoj

grada nizanjem koncentričnih kanala; Berlage, naprotiv, koncentričnost vidi kao monotonu,

neprimerenu u estetskom smislu (protivi se monumentalizmu (koji nije svojstven

Holanđanima) koji bi taj koncept nalagao)

- u nizu pisanih dela i predavanja, 1905.-08. Berlage uspostavlja 4 elementa stila arhitekture budućnosti: geometrijski poredak, jasna konstrukcija, odbacivanje istoricizma i poimanje života; planiranje grada povezuje sa stilom, povezuje lepotu grada i

arhitekture; moderni grad je i umetničko delo i funkcionalni sklop; Berlage se opredeljuje za

geometrijski plan grada ("barokni") nasuprot slobodnom ("srednjevekovnom")

- Predavanje iz 1913./14. u četiri večeri -> sublimacija teorije:

I veče - istorija -> grad je rezultat čovekovog društvenog života; povezuje tip stanovanja sa

karakterom grada; razmatra taj odnos u klasičnoj antici, Srednjem veku i renesansi

II veče - gradski trg -> primećuje da je načelo zatvaranja trga valjano, ali da je sam pojam

zatvorenosti fleksibilan (Ziteovsko zatvaranje - srednjevekovnog tipa ili francuski trg na

preseku ulica) i utisak zatvorenosti stvara uočljiv sklad fasada i jedinstvo vizura

III veče - ulica i blok -> ukazuje na ulogu ritma; organizacija grada podrazumeva kretanje,

dinamizam; ulica ritam može da ostvari samo segmentiranjem; ulica zavisi od bloka; Berlage

pledira za novi tip bloka vezan za kolektivnu stambenu izgradnju

IV veče - jedinstvo urbanističkog plana -> Berlage tvrdi da postoji veza oblika, mesta i

istorije

* 1914. - vrtno predgrađe Roterdama* 1918.-20. - vrtno predgrađe Utrehta- Berlage je radio i nacrte za nameštaj, knjige, tekstil, plakate i svoje čuvene svetiljke

125

21. Beč na prelomu vekova - secesija


- sveto proleće: Vagner, Olbrih, Hofman, 1886. - 1912. (Beč -> spisi i stavovi Zempera i

Šinkela; odbacuje Zemperovu italijansku renesansu; prihvata Šinkelovo -> "svaka epoha -

svoj stil")

- Beč, 1898. - 1918. -> odbojnost prema priznatom društvenom uređenju, ali i zapanjujući

konzervativni karakter (arhitektura i slikarstvo); Vagner, Olbrih i Hofman takođe. Jedino

Adolf Los u potrazi za čistotom odaje začetke potpuno novog modernog stila

- Klimt i Vagner u toku života zauzimali kontroverzne pozicije i isticali kao pripadnici

avangarde, a pritom u njihovom radu prisutni su tragovi tradicije

- 1897. - secesija - do 1903. - zlatno doba -> Olbrih, Hofman, Mozer, Klimt (1903. - poslednji

broj "Ver sacrum" -> prestalo je i zlatno doba secesije)

- 1908.-11. -> klasicizacija

- 1912. -> kraj (Vagner - vila)

- Beč -> borba između eklektičke secesije i Losovih teza. Vagner je osetio jačanje

"protivničkih snaga" i pozvao Olbriha da zauzme mesto profesora na Akademiji, što je ovaj

odbio

- secesija: -> novi materijali i ornamentika - spolja, ne iznutra; ne primenjuje tehnička

dostignuća, već istražuje novi, ornamentalni izraz, čime unapređuje primenjenu umetnost

- uvod:- čitav niz zdanja primer su obrazovnog ideala liberalne Austrije: Univerzitet, muzej,

pozorište i najvelelepnija od svih - Opera; kultura, ranije zatvorena u palatama, sada se razlila

po trgovima - svima dostupna; umetnost više nije samo izraz arhitekture uzvišenosti i crkve,

već postaje ukras i opšte dobro prosvećenog građanstva. Velelepne građevine u Ringštrase

potvriđuju da su u Austriji despotizam i veru smenile ustavna politika i svetovna kultura

- zahvaljujući ekonomskom napretku Austrije, sve više se živi aristokratskim životom. Bogati

građani i uspešni birokrati podigli su gradske i prigradske vile, slične muzejima, koje postaju

središta društvenog života

- engleski prerafaeliti bili su nadahnuće pokretu Art Nouveau, koji se u Austriji krajem XIX v.

naziva secesija. Ali do Austrijskih sledbenika nije prodrla ni njihova duhovnost

(pseudosrednjevekovna) niti nagon za društvenim preobražajem. Austrijske estete nisu bile

otuđene od društva (kao u Francuskoj), niti su bile deo društva (kao u Engleskoj). Nedostajao

im je antiburžoaski duh. Ni angažovane, ni dezangažovane, austrijske estete nisu bile otuđene

od svoje klase, već su zajedno sa njom otuđene od društva koje je odbacilo sopstvene

vrednosti

- Oto Vagner- predlagao je novi stil koji ne bi imao ni traga od istoricizma i koji bi se osećao u svim

sferama - od urbanizma do unutrašnjeg uređenja

- knjiga "Moderna arhitektura" (obnovljeno izdanje se zove "Neimarstvo našeg vremena")

- Vagner počinje od Zemperovih ideja, krećući se ka Le Korbizjeu: napada ono što sa

prekorom naziva "arheološki" odnos istoricista i zastupa stav da se na arhitekturu gleda kao

na "izraz modernog života" koji stvara lepe oblike bez traženja uzora u prirodi. Tvrdi "da se u

arhitekturi mora videti superiorni izraz ljudske moći - moći vrlo bliske božanskoj". Le

Korbizje ovakvo shvatanje arhitekte odvodi u još veću krajnost

- Vagner napada praksu da se arhitekte obučavaju kao da su inženjeri, jer je zainteresovan da

umetnički oblik dovede do novih tehnologija, a ne da nove tehnologije ostavi na milost

inženjerskoj struci. Zato savetuje studente arhitekture da neko vreme provedu u Italiji, ne da

126


bi skupili zbirku arhitektonskih motiva (to bi se graničilo sa kriminalom), već da posete velike

gradove i sagledaju potrebe savremenog čoveka

- dakle, Vagner odbacuje istoricizam, jer stil, u pravom smislu, predstavlja proizvod novih

materijala, tehnologije i društvenih promena - "apsolutni izraz ideala lepote, odgovarajućeg za

određeno doba". "Novi čiljevi i nove konstrukcije rađaju nove oblike."

- dalje, smatra da "nepraktično ne može biti lepo"

- materijali i tehnologija su primarni, a sve ostalo, uključujući i kompoziciju, njima podređeni:

"kompozicija mora jasno da otkriva koji su materijali i tehnike primenjeni" i ako se to

postigne "karakteristike i simbolički kvalitet građevine pojaviće se sami od sebe"

- moderna arhitektura, po njemu, mora biti jednostavna, praktična uz simetriju kao imperativ,

da bi izrazila etos doba

- u novim društvenim uslovima, jednočnost stambenih blokova će postati dominirajuća u

urbanoj sredini budućnosti... kao što će dominirati i sve veći broj spratova - do 7 - 8 za

stambene i poslovne objekte sa oblakoderima u centrima gradova. Pri projektovanju fasada

modernih stambenih blokova, arhitekta će biti primoran da prihvati i ravne površine

isprekidane samo velikim brojem istovetnih prozora, sa eventualnim vencem ili frizom i

ulaznim tremom. Nije dao nikakve estetske smernice. Estetski kvalitet moderne arhitekture

čiji je naglasak na materijalima i konstrukciji, moraće da se povinuje uslovima i shvatanjima

modernog čoveka. Jedna od retkih estetskih preporuka, koje Vagner direktno daje jeste

upotreba porcelana, majolike i mozaika kao materijala za fasade (koje je i sam primenio na

nekim fasadama u Beču)

- njegovi radovi "Generalni urbanistički plan regulacije" i "Veliki grad" pokazuju

prihvatanje kao neminovnosti, neograničenog rasta gradova, kojima dominiraju saobraćaj i

komercijalni interesi, gradova podeljenih na kvartove zasnovane na ortogonalnoj mreži ulica

koja ih deli na blokove. U urbanističkom planiranju Vagner je značajan prethodnik Le

Korbizjea

- njegove građevine prešle su razvojni put od istoricizma do funkcionalnog Art Nouveau, i

zajdno sa njegovim pisanim delima i predavanjima na Bečkoj Akademiji, bitno uticale na

arhitekturu XX v.

127

22. Oto Vagner

22. Oto Vagner

- Oto Vagner (Otto Colomon Wagner), 1841. - 1918. -> zvali su ga "ocem savremene bečke

arhitekture" i "učiteljem čitave generacije"; najistaknutiji član secesije; profesor Umetničke

Akademije u Beču; napredne akademska misli; uticao -> na Čehe (Kotjera, Janak, Gočar,...),

na Nemce (Olbrih, Hofman), na Jugoslovene (Fabiani, Kovačević, Plečnik)

- obrazovanje:- rođen 1841. u Pelcigu kod Beča

- učenje arhitekture započinje 1857. na tehničkoj školi u Beču, nastavlja na Akademiji

(Bauakademie) u Berlinu kod jednog od najboljih Šinkelovih učenika, a završava na

Akademiji u Beču, 1863. kod van der Nila i Sikardsburga, koji su sledili Zempera, pa je i

Vagner krenuo tim stopama, ali na jedan osoben način, da bi na kraju dočekao da stvori svoje

doba; zahvaljujući svom politehničkom obrazovanju, Vagner je bio vrlo svestan društvenih i

tehničkih činilaca svog vremena

- uticaji:1. uticaji arhitekture visoke renesanse

2. racionalizam Šinkelove škole

3. retoričnost graditelja Ringa: Zempera, Hazenauera, van der Nila i Sikardsburga- Vagnerov razvoj tekao je logičnim (15 godina radio samostalno), postupnim tokom, uz

saznanje da značaj jedne zgrade ne određuje formalni arhitektonski rečnik, već njen originalni

karakter (zapažanje Hofmana); protivio se istoricizmu - "čelik čovek"

- život i delo:- rani radovi:* Berza u Amsterdamu, 1884. │glomazni ornametnti koji deluju vrlo čudno u

* Ruska ambasada u Beču, 1886. │poređenju sa kasnijim delima na polju ind. arh.

- 1892. Vagner je započeo sa objavljivanjem svoje četiri knjige folio-formata "Skice, projekti i izvedene zgrade"; na osnovu prve sveske, poznati su nam rani radovi Vagnera

(mnogi nisu izvedeni), od kojih su početni u baroknom duhu, sa postupnim prelazom ka

renesansnom izrazu

- rane zgrade: izvrsno manipuliše prostorom, italijanizirane fasade

- prvih 15 godina karijere, Vagner radi samostalno

- 1879. - prva državna narudžba - Dekor za proslavu careve srebrne svadbe (nije mu donelo

širi uspeh)

1. Austrijska Zemaljska banka, 1883.-84. -> remek-delo i sa vizuelnog i sa praktičnog

aspekta; prefinjeno osveljenje - stakleni krovovi na gvozdenim gredama (takvo osvetljenje je

primenio i kod svoje proslavljene zgrade Poštanske štedionice); plan - korekcija ose kretanja

(usled nepravilne parcele) kružnom - zglobnom prostorijom (na ulazu je vestibil "O" oblika sa

statuom u sredini koja personifikuje Austriju; put dalje logično vodi do šaltera) tako vešto da

se to pri kretanju uopšte ne oseća

- na gornjim spratovima su polukružni hodnici koji povezuju kancelarije, osvetljeni pomoću

istog svetlosnog izvora ogromnim prozorima sa polutransparentnim staklima koji sa

unutrašnje strane zgrade gledaju na njen središnji deo

2. Prva vila Vagner (za sebe i svoju porodicu), Hiteldorf kod Beča, 1886.-88. ->

otelotvorenje klasičnog paladijanskog duha

3. Konkursni rad za generalnu regulaciju Beča, 1893. -> istaknuto pitanje saobraćajnih

tokova (izgradnja nove ulice iza, a koncentrične sa Ringom, polukružne -> kojom bi se

formirao pun krug; podzemna železnica), naglašen značaj dugih pravih ulica, preuređivanje

128

22. Oto Vagner

izvesnih delova gradskog jezgra, igradnja nove polukružne ulice koncentrične sa Ringom,

regulisanje Dunavskog kanala i podizanje lučnih skladišta - ovi crteži doprineli su ugledu

Vagnera (iako nisu izvedeni) daleko van granica Austrije

- moto: "neophodnost je jedini gospodar umetnosti"

- 1894., posle smrti Hazenauera, naimenovan je za profesora na Akademiji u Beču; prilikom

inauguracije je istakao da polazište arhitekture mora biti sadržano u potrebama modernog

života i nalaženju njihovih adekvatnih formi

- iste godine je izabran i za umetničkog savetnika pri bečkoj komisiji za saobraćaj, gde se latio

izrade projekata dva najurgentnija tehnološka sistema: gradske železnice (Stadtbahn) i brna na Dunavskom kanalu (kao regulisanje toka reke); brane su bile samo deo ambicioznijeg

programa za proširenje Dunavskog kanala koji bi se učinio plovnim, bez obzira na vodostaj

4. Izvedene su samo dve od četri planirane brane, ali one su bile revolucionarne i u

tehnološkom i u graditeljskom smislu (novi materijali, temelji na dubini od 24 m - izuzetna

preciznost), a ostvarena je i upečatljiva arhitektura (brana je nadvišena masivnim obalnim

stubovima; na potpornim stubovima su bronzani lavovi)

5. Stadtbahn: železnička mreža (obim zadatka je trebalo ispuniti za samo 7 godina) duga

preko 80 km sa 40 stanica, sa podzemnim deonicama, nadvožnjacima, tunelima; zapanjuje

detaljnost projekta gde je Vagner preuzeo ne samo stanične zgrade (Vagner je sam podneo

odgovornost za projekat i njegovo izvođenje), već i mnoge čisto inženjerske konstrukcije;

izgrađene su 4 od 6 predviđenih linija; stilski: mešavina (hibrid), pre svega arhitekture i

inženjerstva (na kom će se zasnivati dalji rad); u ranijim delovima projekta opstaju klasični

motivi, pomalo neumesni u kombinaciji sa čistim tehnologizmom mreže i upotrebom gvožđa i

stakla, što je bilo radikalno; u kasnijim, vidan je uticaj secesije (jugedstila), mada prigušen -

naime, značajan deo posla oko Stadtbahn preuzeli su Olbrih i Hofman; 1897. - stanica Karlsplatz - primena francuskih rešenja gvozdenih konstrukcija; Vagner najavljuje upotrebu

neobrađenih materijala; spoljne zidove oblaže tankim mermernim pločama i pričvršćuje ih

vidnim ugaonicima; biljna ornamentacija; rad na Stadtbahn završava se 1901. - koristi: vidljive gvozdene skeletne konstrukcije sa skrivenim gredama, kod stničnih zgrada

- "iza ovog radikalizma nalazi se klasična predigra genija"

6. Kuća Majolika, Beč, 1898.-99. -> pristupa secesiji 1898.; bogato bojena keramika na

ravnoj fasadi (biljna ornamentacija); osnova zgrade je konvencionalana

- 1899. Vagner se priključio udruženju secesionista čime je stekao brojne moćne protivnike;

do tada on je smatran gotovo institucijom, pa će utoliko i osporavanja biti žešća (oboreni su

neki od njegovih najvažnijih projekata)

7. Poštanska štedionica, Beč, 1904.-12. -> ovo nije secesija; pobednički rad na konkursu u

konkurenciji 36 radova; najnaprednije ostvarenje; 2 faze: I faza - vitalni deo sa trobrodnom

šalter salom; II faza - zadnji deo zgrade (sa odeljenjem za hartije od vrednosti i menice);

fasada prve faze je obložena tankim pločicama od belog mermera, pričvršćenim zavrtnjima

(više od 17000 zavrtnjeva od metala); od aluminijuma (koji je, uopšte, veoma eksploatisan na

projektu) - čuveni ventilacioni otvori za uduvavanje toplog vazduha i td.; bazis, fasada

prizemlja - granitne "nabrane" ploče - odgovor na klasičnu rustikaciju na zgradama banaka i

trezora; upotreba staklenog krova u osvetljenju središnjeg dela šalter - sale (slično i kod

Zemaljske banke); funkcionalna trapezna osnova; Vagner daje nov smisao materijalu - staklu,

mermeru, čeliku, aluminijumu, betonu,...; zapanjujuća pažnja u detalju (na krovu su dve

figure u obliku stubova visoke 4,25 m od aluminijuma, koje gledaju na Ring); tehnologija -

krovno grejanje protiv snega, ventilacija; urabnistička dovitljivost - rad sa strankama uz široke

saobraćajnice (Ring), poslovni delovi duž uskih mirnih ulica

- puno pažnje je posvećeno unutrašnjem uređenju prostora gde se obavljaju bankarske

transakcije

129

22. Oto Vagner

8. Crkva svetog Leopolda ("Am Štajnhof"), 1904.-07. (kamen temeljac u prisustvu cara

Franje Josifa; Vagnerov jedan od izleta na polje crkvene arhitekture) -> jedno od dela koje je

najviše doprinelo njegovoj reputaciji; jednobrodna (jednoprostorna) građevina sa transeptom i

kupolom (na uzanim stubovima od opeke) u preseku; pod u blagom neprimetnom nagibu ka

oltaru; kupola sa unutrašnje strane (kao zasvedena ukrasna tavanica) znatno plića nego spolja

(radi bolje akustike smanjio je zapreminu kupole); spolja na fasadi mermer sa bakarnim

šrafovima (svi vidljivi metalni delovi, čak i gvozdeni prozori presvučeni su bakrom), pozlata

kupole, ravni asfaltirani krovovi i presvučeni šljunkom; higijenski prakticizam (zbog

besramnog pragmatičnog stava prema crkvenoj arhitekturi došlo je do negodovanja) - crkva je

građena za sanatorijum Donje Austrije; unutrašnja dekoracija i mobilijar -> secesijski

umetnici

- Vagner nije voelo fresko tehniku, pa su iznad oltara dva mozaika od mermera, grnčarskog

materijala, emajla i stakla; kupola: unutrašnja tavanica od rabic - panela umetnutih između

vidljivih gvožđa, profila "T" preseka odozdo pozlaćenih; unutrašnjost kupole podeljena na

dva dela betonskom tavanicom sa koje se moglo rukovati lusterima visećim korpama

- prakticizam i higijena -> duhovito Vagnerovo rešenje pristupa svetoj vodici u vidu fontane

iz koje voda neprestano teče tako da pacijenti mogu dotaći mlaz, a ne uobičajeno umakati

prste u posudu; klupe od tamnog drveta namerno su kratke (za 4 do 5 osoba), ako pacijent

dobije napad tokom službe da ne uznemiri ostale; sakristija sa dvojnom funkcijom: kao

ambulanta za hitne slučajeve ili đakonikon sa ispovedaonicom (zbog eventualnih teškoća

vernika sa sluhom)

- posle crkve, Vagnerovi projekti izražavaju izvesnu dvojnost; utilitarni (na pr. za nerealizovanu Univerzitetsku biblioteku) ili stambeni koncepti odlikuju se redukcijom

ornamenta, ravnim površinama, pravougaonom strogom geometrijom - stambene zgrade (bisko Losu); nasuprot tome, neki projekti i dalje su puni klasičnih motiva (na pr. poslednji projekat: "Crkva pobede (primirja)"); u ovom periodu, Vagner sve manje projekatta

izvodi, mnogi projekti su odbijeni (Ministarstvo rata, Akademija lepih umetnosti, "Palata bečkog društva")9. Projekat muzeja cara Franje Josifa, Karlsplatz -> naročito je osporavan; Vagner ga

predlaže još 1900. na nepravilnoj lokaciji (kao kod Zemljane banke) uspeo je da osmisli

kompaktnu šemu; vodio je računa o odnosu prema Karlskirche odmah pored nje (trudio se da

izbegne pozajmljivanje motiva sa Karlskirche); 1909. - novi planovi, prekomponovan trg

izgradnjom robne kuće i fontane (naspram robne kuće), 1910. - maketa dela muzeja u

prirodnoj veličini (na lokaciji predviđenoj za muzej) -> ovo izaziva lavinu ogorčenja i

nagoveštava neuspeh projekta bar na ovoj lokaciji (Vagner je ponovo uradio nacrte za drugu

alternativnu lokaciju na kojoj je trebala biti i Akademija lepih umetnosti - od sveg ovoga nije

bilo ništa)

10. Druga vila Vagner u Hiteldorfu, 1912. -> stroga i elegantno proporcionisana arhitektura,

bez stilskih elemenata i ornamentalne plastike; ravni zidovi, usečeni prozori, jednodelni stupci

verande (kraj secesije)

11. Univerzitetska biblioteka -> nerealizovana

- teorijski radovi i urbanizam: (kao teoretičar nastavlja se na Zempera i na Raskina; 4 knjige: skice, projekti i izvedene zgrade (1892.)- Traktat "Moderna arhitektura", 1896. -> razmatra odnos modernog života, tehnologije,

arhitekture; smatra da moderni oblici moraju odgovarati novim materijalima i savremenim

potrebama da bi bili prihvatljivi; oni moraju biti izraz društvenog i tehnološkog razvoja; ulogu

arhitekte on vidi i kao umetničku i kao inženjersku

- Vagner se priklanja realističnom konceptu arhitekture, a odbacuje dopadljivost, pa stoga i

besmislene aspekte istoricizma

130

22. Oto Vagner

- Studija "Veliki grad", 1911. (realizam protiv Verniedlichung-a (ulepšavanja); 23 stranice

teksta pred svoj 70-ti rođendan) -> najvažniji Vagnerov tekst iz oblasti urbanizma (nastala

tako što je prof. sa Kolumbija Univerziteta tražio od njega tekst za međunarodni kongres o

umetnosti planiranja gradova u Nju Jorku); Vagner se interesovao za gradski centar i za veliki

grad kao izraz logike, ekonomskih i kulturnih procesa, pa odbacuje tada snažne alternativne

koncepte; studiju je podelio na tri dela: slika grada, regulacija, ekonomika (da se prilagodi

stvarnom životu, ne podleže nostalgiji); u prva dva dela Vagner analizira veliki grad i prilaže

sopstvene skice prostorne organizacije, a u trećem delu razmatra modele finansiranja širenja

grada (1. kontrola komunalnih sistema; 2. porez na imovinu; 3. špekulacija nekretninama od

strane gradske vlasti -> pametno ulaganje kapitala kompenzovano naknadnom zaradom, tj.

zaradom stečenom uvećanjem vrednosti zemljišta - Osman: profitabilnost javnih ulaganja);

Vagnerova studija iznenađuje detaljnošću, kako projektnog tako i ekonomskog dela; osnovne

Vagnerove postavke vidimo još u konkursnom radu za Generalni plan Beča iz 1893.; niz

predloga: saobraćaj, urbanistički blokovi, visina zgrada, trgovi, monumentalna zdanja

(insistirao ja na problemu saobraćaja: smatra neophodnom gradsku železnicu (podzemnu ili

nadzemnu), kao i radijalne magistralne i kružne prstenove), gde se sukobljava sa tendencijom

ulepšavanja i "planirane slučajnosti" (ispoljavala se namernim krivudanjem staza, zakošenjem

uglova, izmeštanjem vizura, što po Vagneru ne obogaćuje grad, već skrnavi prave ulice) ->

(koncept Kamila Zitea o "umetničkom oblikovanju gradova"); (isiče dinamičnost grada kao

realnost -> učiniti vidljivim unutrašnju strukturu i procese radi dopadljivosti); tako u

grafičkom delu studije Vagner daje detaljan prikaz "XXII distrikta Beča", sa ortogonalnim

ulicama, monumentalnim javnim prostorima, veoma realističnog duha, nasuprot Zieovom

konceptu punom teatralizma bez stvarnog opravdanja

- inspirisan je bio Osmanovim planom Pariza, koji je smatrao modelom za sve evropske

gradove metropole

- Vagnerova škola, 1894. - 1912. (utiče na: Gaudija, Italijane, Mađare, Ruse,

Skandinavce, ...; ogroman uticaj; do kraja svog postojanja bila je na prvom mestu među

školama za arhitekturu (iako tokom tih 16 godina nije uživala uvek isti ugled) i imala je

veliku podršku sa strane)

- 1894. Vagner zamenjuje fon Hazenauera kao profesor Bečke Akademija arhitekture, na

kojoj su važili klasični kanoni (Vagner ih se držao takođe) i koja je negovala renesansni izraz

- Vagner u inauguracionom govoru dovodi u vezu moderni život sa arhitekturom i pledirajući

za nalaženje adekvatnih formi (arhitektonske forme prilagoditi potrebama i zahtevima

vremena uz poštovanje tradicije)

- atmosfera u školi: gvozdena volja da se nadmaše postignuti rezultati i težnja za isticanjem

- učenici (njih ukupno 191 tokom 20 godina) bili su 50 % iz Beča, a ostali iz drugih krajeva

monarhije; svake godine konkurisalo je 60-tak kandidata, a bilo bi primljeno oko 8; prijem se

odvijao tako što bi kandidati predali 10-tak nacrta, posle čega bi usledio kratak razgovor sa

Vagnerom; presuđivala je obična grafička veština i Vagnerova intuicija (inače su učenici

posedovali izuzetne grafičke sposobnosti, koje bi često potisnule arhitekturu (konkurišu

slikarima)); na školi je učio jedan broj arhitekata koji su ovde bili kao na poslediplomskim

studijama, ponedeljkom ujutru su održavani sastanci posvećeni komentarima aktuelne

arhitekture, kojima je Vagner pridavao osobit značaj; nije dopuštao odsustvovanje, ali je

podržavao kritičku argumentaciju; težište razmatranja je bilo na humanističkim, a ne na

tehnološkim aspektima arhitekture; od utorka do petka pre podne studenti prve dve godine

radili su projekte pod nadzorom maestra i njegovog tima; na trećoj godini, studenti su

slobodno birali temu (prema svom nahođenju), koja bi bila razrađivana kao diplomski rad;

sastavni deo nastave bila su studijska putovanja organizovana prvenstveno leti; Vagnerov

osoben način rada: ako bi sa učenikom počeo da priča o društvenim, političkim, filozofskim

131

22. Oto Vagner

ili pozorišnim dostignućima (ne o muzičkim -> "muziku uopšte nije razumeo", izjava je

jednog učenika) to bi značilo da projekat treba preraditi; mnogi studenti su se izdržavali

radom u ateljeima bečkih arhitekata; na školi su raspisivani konkursi (podsticaj za fer, ali

bespoštedno takmičenje kandidata), gde je nagrađivano novčano ili studijskim putovanjem -

krunaškolske karijera bila je Rimska nagrada (bilo je više nagrada (različito su se zvale) koje

su imale različitu svrhu; Grand Prix de Rome -> besplatan boravak u palati Venecija u Rimu

(tada austrougarska ambasada) uz 3000 kruna stipendista, tj. nagrađeni bi po povratku trebalo

na izložbi Akademije da predstavi svoje skice sa putovanja, a sve ostalo je bilo slobodno;

pravci istraživanja učenika: kritičko preispitivanje regionalne arhitekture i, na drugoj strani,

neobidermajerski stil; kasnije se javlja i eksperimentisanje sa apstrakcijom (punom

simbolizma); istražuje se fenomen boje; novine u obliku i strukturi obično su funkcionalno

opravdane; delatnost škole i arhitekata oko škole praćena je u međunarodno uglednom

časopisu "Der Architekt", direktora fon Feldera; časopis je bio, praktično, "organ"

savremenih tendencija u arhitekturi; treba reći i da su učenici škole uglavnom postajali

uspešni i veoma uticajni arhitekti (Olbrih, Hofman, Jožef Plečnik, Maks Fabijani, Hubert

Gesner, Pavel Janak)

- Hofman (Josef Hoffmann), 1870. - 1956. (1912. postavljen za građevinskog savetnika

Beča; 1927. član žirija za Ligu Naroda (dosledno bio za napredne projekte, za razliku od V.

Orte))

- uticaji:1. Vagner (pohađao Vagnerovu školu, bio izvanredan student)

2. Mekintoš (izložba u Beču 1900.)

3. belgijski i francuski Art Nouveau

- 1897. učestvuje u stvaranju "Bečke secesije"

- 1899. počinje da predaje na školi primenjene umetnosti pri muzeju u Beču

- dela:1. Trgovačka ranja "Apolon" u Beču, 1900. -> enterijer, napad na zavojitu secesiju

(prefinjene linearne forme - početak udaljavanja od zavojite secesije na "Apolonu"); već

1901. zaokuplja ga apstraktna forma, kvadrat, igra crnog i belog; kao i ostale secesioniste

interesuje se za zanatsku proizvodnju predmeta primenjene umetnosti (u paviljonu "secesije"

načinio je postavku za Betovenovu statuu (koju je izvajao drugi umetnik) u svom apstraktnom

stilu)

- 1903. osniva sa Mozerom "Bečku radionicu za oblikovanje" koja funkcioniše do 1933.

(radionica je stekla svetsku slavu; Hofman ju je zatvorio brzo i bez obrazloženja) i iz koje su

izašli brojni visoko kvalitetni proizvodi - svetska slava

- 1903. - poslednji broj "Ver Sacrum" ("Sveto proleće"; sa njim je prestalo zlatno doba

"secesije"), 1904. -> učestvuje u izdavanju novog časopisa (kasnije platforme nacional -

socijalističkog pokreta) "Hoe Varte" (prema vrtnom bečkom predgrađu), zaokupljenog

"povatkom prirodi" (platforma nacional - socijalističkog pokreta je u vrednostima Vrtnog

grada)

2. kao projektant Elitnog bečkog predgrađa Hoe Varte, 1901.-05., gradi Četri vile; prva (za Kolomana Mozera (slikar -secesionista)) je u stilu engleske free architecture (sobodne

arhitekture), ali se 1902., Hofman okreće klasičnijem izrazu zasnovanom na Vagnerovim

kasnijim radovima; do 1900. Hofman je razvio dekorativni stil

3. Pukersdorf sanatorijum, 1903. -> približava se svom učitelju Vagneru; apstraktna

voluminoznost (klasičnost i strogost) i modernost -> uticaj na rana dela Le Korbizjea; liči na

Losa

132

22. Oto Vagner

4. Palata Stokle, Brisel, 1905.-10. -> remek-delo; atektoničnost, odricanje od strukture i

mase, simbolistička estetika (svedena klasična dekoracija); zidovi (tanka mermerna obloga

fasade sa metalnim spojevima -> elegancija), oivičeni horizontalnim i vertikalnim linijama,

deluju kao tanka spojena platna (spojena na uglovima metalnim trakama); toranj, koji podseća

na Darmštat, završava se kipovima (četri muška kipa) koji drže secesijsku lovor - kupolu

(kupolu sa lovorovim motivom); projektom je obuhvaćeno i celokupno unutrašnje uređenje

(Klimtovi mozaici, i td.)

- ostala dela:* 1911. - Paviljon Austrije na Međunarodnoj izložbi u Rimu -> klasicizam, najavljuje

monumentalnost Musolinijevog "Novog Rima" - kao Berensova ambasada u San Petersburgu

5. Niz međusobno sličnih bečkih vila, 1905.-14.6. Izložba Werkbund-a, Keln - Austrijski paviljon, 1914. (derivat neoklasicizma)

7. Terasaste kuće u Beču, 1932. (ekstremni purizam)

8. Venecijansko bijenale - Austrijski paviljon, 1934.

- Olbrih (Joseph-Maria Olbrich), 1867. - 1908. (bečki period Olbriha: vile; više enterijera (Plava soba u kući Spicer); kafe bidermajer (najverniji proizvod Bečke secesije, zasnovan

na bogatstvu ornamenta; ogroman broj planova -> 28000 crteža)

- pohađao Državnu školu umetnosti i zanata, kod Kamila Zitea; radi u Beču i završava

Akademiju arhitekture kod Hazenauera 1893.; dobio je Rimsku nagradu, putuje po Italiji i

Tunisu (Olbrih i Hofman - najdarovitiji Vagnerovi učenici bili su pod uticajem "Glazgovske

četvorke" i omađijani egzotičnim vizijama slikara: Mozera i Klimta

- 1893.-98. radi kod Vagnera

- 1897. osniva, sa Vagnerovim blagoslovom, "Bečku secesiju", zajedno sa Jozefom Hofmanom, Kolomanom Mozerom (slikar) i Gustavom Klimtom (slikar), radi

suprotstavljanja akademizmu

- dela:1. Izložbena zgrada Bečke secesije, 1897.-98. (paviljon, sagrađen za 6 meseci, umetnici

radili besplatno - simetričnost, zakošeni zidovi, lovorov motiv posvećen Apolonu); početna

skica je verovatno Klimtova (koji je glavni pokretač); natpis: "Vremenu njegova umetnost,

umetnosti njena sloboda"; kupola sa motivom lovora (oslonjena na četri kratka pilona)

- časopis "Ver Sacrum" ("Sveto proleće") -> glasilo Bečke secesije (na naslovnoj strani

slikarski motiv: ukrasni žbun sa korenjem punim života koje probija drvenu posudu i uranja u

zemlju i ispod, to je Olbrihovo polazište: "Svestan povratak plodnosti nesvesnog")

- Olrih 1899. odlazi u Drmštat, na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, koji

okuplja umetničku koloniju iz svih nemačkih krajeva sa ciljem obnavljanja arhitekture; 1901.

umetnički rezultati Habitata predstavljeni su na izložbi koja je otvorena misticističkom

ceremonijom "Znak" ("prorok" se spušta sa zlatnog portala zgrade i u ruke prima komad

kristala kao simbol običnog materijala pretvorenog u umetničko delo (kao što se ugljenik

nekad menja u dijamant)) na stepeništu Hercogove kuće (stepenište Olbrihove Ernst Ludvig

kuće); u Darmštatu, Olbrih stvara pod uticajem Vojsija, Mekintoša, Klimta, težeći stalno

jedinstvenom načinu izražavanja

2. u Darmštatu je sagradio sopstveni atelje, kuću Ernsta Ludviga (žiža kolonije sa 8

ateljea, ukrašen južni ulaz sa ogromnim statuama) -> najsmelije delo, vrhunska

monumentalizacija; visoka, glatka fasada sa horizontalno postavljenim prozorima (severno

osvetljenje)

3. Svadbena kula, 1901.-08. -> kula za venčanja - ezoterična i smela, koja svojom

skulpturalnošću već najavljuje dela Tauta i Mendelsona

133

22. Oto Vagner

- ceo kompleks u kome je kula sa okolnim izložbenim paviljonima ima piramidalni oblik i

sagrađen je iznad rezervoara za vodu. Bio je "kruna grada". Po Olbrihovom crtežu trebalo je

da liči na planinski lavirint gustog rastinja, čija se boja menja sa godišnjim dobima

4. Robna kuća Tic, Dizeldorf, 1906. -> u klasicističkom maniru (povratak nekom skrivenom

klasicizmu), od armiranog-betona približavanje Pereu

5. Vila "Fajnhals" u Kelnu -> velika vila za proizvođača cigara Fajnhalsa u Kelnu

134

23. Adolf Los

23. Adolf Los

- Adolf Los (Adolf Loos), 1870. - 1933. -> i sam u početku pripadao secesiji, kasnije oštro

kritikovao (jedva se opirao); bezornamentalnost

- o životu:- Los je veoma složena ličnost i pojava u istoriji moderne arhitekture (na prvi pogled

dvosmislen i kontradiktoran, čak zagonetan; pitanja: (bez odgovora) da li je racionalista,

tradicionalista, sledbenik klasicizma, pionir moderne arhitekture, arhitekta dadaista ili

poslednji izdanak dekadentnog Atn Nouveau; da li je sledio Čikašku školu, ili Le Korbizjea,

ili Gropijusa); često je izučavan jednostrano, a sam sebe je video unutar konteksta istorijskog

kontinuiteta tradicije (smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi za arhitekturom

svoga vremena")

- Adolf Franz Karl Viktor Maria Los rođen je 1870. u Brnu (100 km severno od Beča;

trgovačkom industrijskom centru Austrougarske monarhije); otac mu je bio kamenorezac koji

je izučavao slikanje i vajanje, umro 1879., tako da tu veštinu nije mogao učiti od oca, već je to

neka psiho - veza ili odraz tuge za ocem

- skolovanje: započeo u Brnu, 1884. polazi u Benediktinsku gimnaziju koju brzo napušta;

upisuje se u Nacionalnu školu za umetnost i zanatstvo u Rajhenbergu (hteo da uči za

mehaničara) na kurs mehanike, ali i to napušta i prebacuje se na tehnologiju građenja, a na

kraju, 1889. se skrasio na mašinskim konstrukcijama u okviru Nacionalne škole za umetnost i

zanatstvo u Brnu

- arhitekturu je počeo da uči na višoj tehničkoj školi u Drezdenu, da bi po odsluženju vojnog

roka prešao u Beč na akademiju; 1892. vraća se u Drezden, ali ne uspeva da završi studije; bio

je osrednji student, ali je iskazivao veliku sposobnost za rad na gradilištu (umeo je da

kontaktira sa zanatlijama i zidarima i da ceni njihov rad)

- 1893. odlazi u Ameriku (3 godine) da bi posetio svetsku izložbu u Čikagu (na kojoj je "odata

pošta L. Salivenu"), gde se upoznaje sa delom Salivena (i knjigom "Ornament u arhitekturi");

u Americi je bio u Nju Jorku i zadržao se do 1896.; bio je inpresioniran oblakoderima,

stambenom arhitekturom i društvenim uređenjem Amerike (iskustvo koje je stekao u Americi

pomoglo mu je da definiše svoju kritiku upućenu evropskoj kulturi, politici i arhitekturi)

- po povratku iz Amerike stekao je reputaciju kritičara funkcionalnih predmeta i reputaciju

arhitekte enterijeriste. Tako je u početku i radio rekonstrukcije prodavnica, kafeterija i stanova. Imao je vernu, uglednu, intelektualnu klijentelu, ali su njegove ambicije bile veće

- po povratku 1896., nastanio se u Beču, gde piše polemičke članke iz raznih oblasti kulture,

u atmosferi krize morala i društvenih vrednosti (gušila ga je ta konzervativna i ograničena

atmosfera u monarhiji, a Amerika ga je kao mit privlačila prakticizmom i slobodom); kreće se

u krugu prijatelja (Krausa, Šenberga, Vitenštajna, Trakla i Kokoške) iz raznih oblasti

umetnosti, koji međutim, deluju kao nezavisne ličnosti, a ne kao umetnički pokret; zajednička

crta - spajanje etičkog i estetskog, opredeljenje za ogoljene, stroge forme (bez ornamenta) i

strogost u izboru sredstava (protivnik svih stilova (čak i pojma "stil"); projektovao je uće na

osnovu njihovog funkcionalnog enterijera, dok su fasade izuzetno jednostavne, kod javnih

objekata - fasade ne smeju remetiti urbano tkivo)

- Los počinje da piše paralelno sa nastankom secesije (pisao je o Beču na prelazu dva veka

prepunom očaja i slabosti); ne suprotstavlja se eklekticizmu, već lažnom predstavljanju,

skrivanju realne materijalnosti iza privida istine; pladira za iznalaženje novog oblikovnog

načina izražavanja novih tehnika građenja i materijala

- kritikuje i istoricističku imitaciju antičke dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau

(van de Veldea, Olbriha, Hofmana) za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim

aspektima arhitekture i dizajna (doterivanjem oblika predmeta već prilagođenih njihovoj

135

23. Adolf Los

funkciji; divio se prakticizmu Amerikanaca i diskretnosti Engleza; obožavao je estetsku

čistotu automobila, hvalio vodovod zbog funkcionalnosti, struju zbog višestruke primene)

- godine 1903. objavio je dva broja "Das Andere" ("Drugo"), "časopisa za uvođenje

zapadne civilizacije u Austriju", kako je stajalo u zaglavlju; sve članke napisao je sam

- okružen ženama (četri su bile najznačajnije) najlepšim devojkama u Beču ("žena traži jakog

muškarca")

- Los je mnogo putovao - Pariz, London, Prag, Berlin, Venecija, Azurna obala, Madrid,

Grčka, Italija, Alžir, ... raznim povodima; imao je sposobnost učenja na licu mesta

- 1912. na inicijativu Vagnera osniva svoju školu; program je bio obojen klasicizmom, u

nameri da se uspostavi kontinuitet sa tradicijom pre XIX v. ("sadašnjost je izgrađena na

prošlosti, kao što je prošlost na vremenu prethodnom"); kurs je predviđao i dugačka studijska

putovanja u Grčku ili Italiju; rat prekida ovu aktivnost, ali je 1919. Los obnavlja u okviru

svog biroa; poznati učenici: Nojtra, Šindler, Engelman- 1920. imenovan je za "glavnog arhitektu Stambenog odeljenja Bečke opštine"; uprkos

iskrenom interesovanju za rešavanje stambenog pitanja radnika (niz projekata), 1922. je

morao da napusti položaj zbog neslaganja sa gradskom birokratijom

- seli se u Pariz, gde boravi 6 godina od 1922. do 1928.; tu se upoznao sa ljudima kao što su

Male-Stevan, Lirsa, Le Korbizje, Pit Mondrijan, Tristan Care; 1925. posetio je

"međunarodnu izložbu dekorativne umetnosti i savremene industrije" (organizovao je četri konferencije na Sorboni; iako je bio među avangardom svog vremena očuvao je svoju

jedinstvenost)

- povodom 60-tog rođendana (na kom je bio okružen brojnim evropskim intelektualcima),

1930., širom Evrope objavljeni su omaži njegovoj ličnosti, iz pera najviđenijih ljudi evropske

kulture toga doba

- narušenog zdravlja, gotovo gluv, radio je sve manje i manje

- Los je umro 1933. u Beču; 1958. grad mu je podigao spomenik (veoma jednostavan) prema

jednoj njegovoj skici iz 1931.

- pisana dela:- objavio je dve knjige:

- "Izogvoreno u prazno", Pariz, 1921. -> zbirka eseja i članaka nastalih 1897. - 1900.; u

drugom izdanju 1932., dodao je još članak "Potemkinov grad" iz 1898., objavljen u "Ver

Sacrum"

- "Uprkos" ("Trotzdem"), Pariz, 1931. -> zbirka eseja nastalih u periodu 1900.-30.; dva

najvažnija: "Ornament i zločin" i "Arhitektura"- stil: oštar, opor, brilijantan (često koristi alegorije i simboliku, složenu ironiju); eseji ne

sadrže sistematičnu teoriju arhitekture, čak ima izvesnih kontradiktornosti; eseji se, zapravo,

bave polemikom o prirodi realnosti

- "Ornament i zločin" (esej) -> predavanja održana u Beču 1910., pa ponovljeno 1913. u

Beču i Kopenhagenu; uskoro su prevedena na Francuski i izašla 1913. (i kasnije, 1920., u

drugom broju "L'Esprit Nouveau"); na Nemačkom, tekst se pojavio tek 1929.; Los kritikuje

arhitekte secesije, zalažući se za uklanjanje ornamenta sa svih predmeta za svakodnevnu

upotrebu; gramatika klasičnog ornamenta, kog je i Los koristio, ne podleže ovoj vrsti kritike

(za razliku od kasnije čestih pogrešnih tumačenja da se Los zalaže za potpuno ukidanje

ornamenta - "ornament je zločin"); naime, ornament secesije on vidi kao pokušaj maskiranja

osrednjosti malograđanske kulture, pokušaj "pretvaranja pustinja u bogate zemlje", dok

dekoracija kao skup pravila, koji nastaje iz pravilne upotrebe materijala, arhitekturu može

učiniti rečitom - preneti identitet konstrukcije; drugim rečima, Los se protivi "modnom" (koji

ima prolazni i površni karakter) ornamentu u arhitekturi, kao nečem od velike trajnosti, ali ga

ne osporava, na pr., u sklopu ženskog (povezivao je erotizam sa ulepšavanjem) erotizma

136

23. Adolf Los

kontinuitet klasičnog dekorativnog sistema za Losa je važan pokazatelj šire, kulturne tradicije,

od antike pa do Šinkela

- "Arhitektura" - esej se prvi put pojavio 1910. u Berlinu, kasnije je dopunjavan na nekim

predavanjima (kroz svoju koncepciju modernog, on provlači istoriju); Los se bavi

definisanjem i problemima moderne arhitekture; podelio je celokupnu prošlost, na ono pre

sredine XIX v. i ono posle; drugi period je, po njemu, antiteza prvog i antiteza njegovog

shvatanja arhitekture; tada dolazi do narušavanja temelja kulture - ljudi ne žive sa svojim

dobom, već se okreću prošlosti i budućnosti; arhitekti su svoje delanje sveli na grafičku

umetnost, neutemeljenu u graditeljskoj realnosti doba (isto važi i za istoriciste i za

secesioniste); umetnost, kao logična stvar, ne može se doslovno povezati sa arhitekturom -

kuća zadovoljava praktične potrebe, tu ne treba tragati za inovacijama (umetnost i arhitektura

približavaju se, po Losu, u slučaju spomenika ili groba, kada nema praktičnog sadržaja);

arhitektura treba da komunicira sa osećanjima čoveka vezanim za svoju namenu (u smislu

l'architectura parlante), a arhitekta mora biti u stalnom kontaktu sa svetskim duhom (arhitekta

mora da bude svestan doba, mesta, potreba i klime i mora poštovati tradiciju) mora biti sin

svoga vremena ("arhitektura pobuđuje osećanja u čoveku", kaže Los, zato soba mora biti

udobna, sudnica treba da odražava strahopoštovanje, banka mora govoriti o bezbednosti

novca i sl.)

- enterijeri:- po povratku iz Amerike, pa sve do 1910., Los se uglavnom bavio adaptacijama enterijera

(radnje, kafeterije, stanovi), najpoznatiji: 1. Kerntner bar; 2. Prodavnica za krojačku firmu "Goldman i Salač"; u enterijerima privatnih kuća (vešt u korišćenju svetla: odozgo,

bočno, preko pregrada ili slobodno propušta prirodno svetlo) - parapeti od poliranog kamena

ili drveta, beli neukrašeni zidovi (ili klasični friz pri vrhu), ponekad kasetirani plafoni; podovi

od kamena ili parketa, sa orijentalnim tepisima; gipsani zidovi, okvir kamina od opeke;

metalni predmeti, ugrađeni nameštaj kad god je to moguće (kao sastavni deo zidova);

industrijski mobilijar ("tonet", ili slično); vlasniku prepušta kupovinu pokućstva, prema

vlastitom ukusu; Los se prilagođavao zahtevima ljudi koji žive u kući

- privatne kuće:- najpoznatiji je po svojim individualnim kućama, koje su tretirane kao racionalistički

manifest; svaku kuću je projektovao sa željama naručilaca - prijatelji, ili oni koji će to postati

- podigao je svega oko polovinu kuća koje je isprojektovao (12) - često zbog sukoba sa

lokalnim urbanističkim službama, zbog ogoljenosti i neobičnih konfiguracija; svi projekti deo

su celine, iako je Los svakim projektom prerađivao paletu formi i materijala

- smatrao je da pri izradi projekta kuće treba poći od enterijera ka eksterijeru; volumetrijsko

razmišljanje - "Raumplan" - složeni sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora

- duhovit odnos prema zakonskoj regulativi - primena cilindričnih segmenata u rešavanju

krova (kuća Štajner i kuća Horner)

- česta primena ravnog krova (smatrao je ravan betonski krov najvećim arhitektonskim

otkrićem od postanka sveta)

- pravilne mase komponovane po zakonima klasične arhitekture; obično pravougaona masa

(kao kutija), koja teži proporcijama kocke (kuća Rufer, kuća Moler); izbegava oštre uglove,

kada ih uslovljava lokacija, iznad prizemlja ih podvodi pod prav ugao (kuća Džozefine Bejner); upotreba sekundarnih masa, često veoma istaknutih (njegov "lajt-motiv") - terase i

slično; stepenasto oblikovanje (teškim spoljašnjim zidovima od opeke ili kamena

suprotstavlja lake unutrašnje pregrade od drveta ili gipsa, fleksibilno), veza sa prirodom;

naglašavanje ulaza istaknutim delovima, uvlačenjem (njegove prve kuće (vila Karma blizu Ženeve i vila Štajner u Beču) primeri su racionalističke arhitekture)

137

23. Adolf Los

- bez obzira na manipulisanje prostorom - kompaktnost; enterijer se nemože shvatiti na

osnovu fasade; protivljenje staklenoj arhitekturi; gruba obrada zidova (štuko, beli, bez

ornamenata) - etički izbor

- fasada: klasičnost (preuzeta iz Nemačke, Šinkelovske tradicije): odnos puno - prazno,

harmonična proporcija, aksijalnost, simetrija (kuća Tristana Care - fasada zlatni presek);

simetriju ponegde remete zahtevi unutrašnjosti; modulacija fasade; kvadratni i pravougaoni

prozori koji poštuju modularni sistem; nekad i stepenište igra važnu ulogu u kompoziciji

fasade

- na nekim projektima - klasična dekoracija (venci, profilisani frizovi, portici sa nekim od

stilskih redova, karijatide, rustična obrada kamena, ... -> elementi koji nisu konstruktivni, već

se pozivaju na antičku arhitekturu; izučavanjem klasičnog ornamenta, on je započeo i kurs

crtanja u svojoj školi), izvedeno samo na kući Rufer- Losove kuće su naizgled spolja "bez karaktera", ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali

brižljivo projektantsko umeće -> "kuća mora da bude diskretna spolja, svo njeno bogatstvo

treba da je skriveno unutra" - govori Los

- "Raumplan" (po Losu prostor ne treba posmatrati kao površinu, već kao zapreminu) ->

plan volumena - osnov Losovog metoda projektovanja; unutrašnjost kuće - slagalica

isprepletnaih masa na više nivoa, sa više stepeništa (projekat vile Konstant - ukupno 14

nivoa)

- zoniranje - "usluženi" i "uslužujući" (za funkcionisanje domaćinstva) prostor (aktivnosti

vlasnika kuće - pravi dom koji se dalje deli na javni (dnevni) i privatni (noćni) deo);

korišćenje tehničkih pomagala (lift, centralno grejanje, električna energija je omogućila

uvođenje osobnih i kuhinjskih liftova); od posebnog značaja je ulazna zona, mesto smene dva

sveta, pristupa svetilištu doma (sadrži obično vestibil i toalet); odatle se ulazi u višenamenski

dnevni boravak (dnevna soba, biblioteka, trpezarija, muzička soba (često)) središte

porodičnog života, gde se nalazi duh i hrani telo; u idealnom slučaju ovaj prostor bi se završio

terasom ka bašti; na najvišem nivou obično su noćne prostorije; podrum i potkrovna etaža

koriste se obično za uslužujuće prostorije (posluga, perionica, kuhinja, ostava, vinski podrum,

podstanica, garaža, soba domara, ... dakle, uslužujući prostor je iznad i ispod usluženog

prostora)

- javne zgrade:1. Zgrada "Goldman i Salač", Beč ("Loshaus", 1909.-11.) -> koliko savremena toliko

tradicionalna sa obzirom na to koliko pažnje je posvećeno funkcionalnosti; težio je da stvori

skromnu i funkcionalnu građevinu (kao savremenu trgovinsku zgradu sa stanovima u gornjim

etažama; blizina carske palate i srednjevekovne crkve na trgu i najelegantnije trgovačke

ulice); položaj - na susretu starog jezgra i novog dela grada; uklapanje - linije venaca izvodi iz

onih sa crkve; prosvetljavanje relativno velikim prozorima; mermer u bazisu, štuko na

gornjim spratovima, odsustvo dekoracije; raskošan enterijer radnje u prizemlju; konstrukcija

od armiranog-betona ne figuriše na fasadi, naprotiv - na pr., toskanski stubovi samo su

simbolični, nisu noseći iako tako deluju (ulaz obložen mermerom, koji je iskorišćen i za

odvajanje trgovačkog od stambenog dela na fasadi)

2. Crkva svete Elizabete, konkursni rad, 1898. -> eliptična osnova, toranj visok 50 m

(kombinacija mauzoleja u Halikarnasu i profila Ajfelove kule); klasična kompozicija liči na

američki neoklasicizam (teži da stvori jedinstvo iz različitih izvora - više je poznavao rimsku

no grčku antiku) i na Panteon (u enterijeru iako je kružni, ovaj komemorativni spomenik nije

predvideo da bude samostalni entitet, već da zatvori jednu drugu vizuru - da završi dugu

aveniju)

3. Ministarstvo rata, konkursni rad, 1907. -> eliminisan zbog "nepoštovanja propozicija";

Losov odnos prema problemu zgrade u urbanom tkivu (oblik zgrade mora biti podređen

138

23. Adolf Los

okolini); tebalo je sačuvati samo statuu konjanika ispred stare zgrade kojoj se Los inače divio

zbog racionalnosti i odnosa prema klasičnoj tradiciji; nepravilnosti spoljašnjih oblika

apsorbuje unutrašnjost zgrade (pokušavao je da dočara simetriju ("jer ona odgovara

monumentalnoj arhitekturi"); politička moć i čvrstina odražava se kroz pravilnost delova i

izborom boje materijala: zidovi od klesanog žutog kamena i dvostruki stubovi od crnog

poliranog granita na uvučenom ulazu - boje Austrougarske monarhije)

4. Oblakoder za Čikago Tribjun, konkursni rad, 1922. (najsalvniji od Losovih

monumentalnih projekata; konkurs za "najlepšu poslovnu zgradu na svetu"; Los je hteo da

ona bude simbol Čikaga) -> jedan od 260 prispelih radova, i jedan od četri gde je iskorišćena

metafora stuba (trijumfalnih rimskih stubova koji simbolišu rast i moć imperije - list kao stub

demokratskog društva); Losov stub je dorski od uglačanog crnog granita, na osnovi od opeke

i terakote (11 spratova); granit je ponovljen na stubovima i vencu ulaznog portika - jak

koncept, simbolična vrednost, monumentalne dimenzije - suština Losove urbane arhitekture

- projektovao je i više hotela (često je putovao, pa im je pridavao značaj) gde se bavi

funkcijom, društvenim i kuturnim karakterom (Beč, Pariz, Nica)

- zajedničko na hotelima: kompaktan, masivan izgled, simetrija u osnovi i fasadi, ogromni

glatki zidovi sa pravilnim rasporedom prozora, ravan krov, odsustvo ornamenta

139

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.


- Der deutsche Werkbund -> osnovan 1907.; političari i industrijalci preuzeli su inicijativu

za stvaranje jezgra koje bi polužilo kao polazište za preuređenje odnosa između zanata i

trgovine, a koje će kasnije dobiti naziv Der deutsche Werkbund

- u važnom teorijskom delu "Stil u tehničkim i tektonskim umetnostima ili praktična estetika", 1863., Zemper veoma rano uočava važan problem industrijske civilizacije:

nepostojanje adekvatnog umetničkog odgovora na industrijski razvoj; umesto

prerafaelističkog sna o povratku predindustrijskom dobu, on se zalaže za iznalaženje

umetničkog načina za ovladavanje novim sredstvima

- izložba u Filadelfiji, 1876. -> nemački proizvodi se, u odnosu na američke i engleske,

izdvajaju kao "jeftini i ružni"; raste svest o potrbi usavršavanja proizvoda u estetskom smislu

- 1870. - 1890. -> industrijska eksplozija u Nemačkoj; naročito važno - preduzeće AEG (glavne elektronska kompanija), osnovana 1883. na inicijativu Emila Ratenaua; osvaja

široku oblast proizvodnje i razvija veze širom sveta

- posle 1890. (posle smrti Bizmarka) postaje jasno da nemačka industrija (koja ne raspolaže

jeftinim sirovinama - tako ni jeftinim proizvodima) može konkurisati na svetskom tržištu

samo visokim kvalitetom; tezu o sprezi industrije i umetnosti razvija Fridrih Nojman (bavi

se ekonomskom politikom), u eseju "Umetnost u industrijskom dobu", 1904.- arhitekta Herman Mutezijus -> u svojim projektima: 1. Kuća za ministra fon Zefelda u Celendorfu; 2. Kuća za porodicu Frojdenberg; pokazuje jednostavnost, praktičnost i

odanost porodičnom životu (koju su posedovale kuće u Engleskoj i koju će razviti u

Nemačkoj (protiv lažne burožoazije, novih bogataša), a za istinske građanske vrednosti)

- provodi izvesno vreme u Londonu (najpre je radio u Japanu, pa onda u Londonu) u

Nemačkoj ambasadi, gde se bavi izučavanjem engleske arhitekture i dizajna; 1904. se vraća i

postaje savetnik u Pruskom Ministarstvu obrazovanja, sa zadatkom reformisanja programa

obrazovanja u oblasti zanata i primenjenih umetnosti; objavljuje i knjigu "Engleska kuća",

gde iznosi iskustva pokreta "Arts and Craft"

- slične ideje šire i Karl Šmit (jedan od najmoćnijih nemačkih industrijalaca iz oblasti drvne

industrije - osnovao "Drezdensku radionicu za umetničku proizvodnju", 1898.) i Peter Berens (koji je 1903. postao direktor škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu)

- Mutezijus, Nojman i Šmit (ukazuju na nužnost organizovanja zanatlija i industrijalaca)

suprotstavljaju se konzervativnom "Savezu za nemačku primenjenu umetnost",

protekcionističkom društvu industrijalaca i dizajnera, i za svoje ideje nalaze široku podršku u

intelektualnim i naprednim krugovima

- 1907. Mutezijus, Nojman i Šmit osnivaju Werkbund (slične ideje ima i Fric Šumaher -

narod treba da se veže za posao; kvalitet -> spoj rada i uživanja); werk - rad, proizvodnja,

delo, fabrika, ostvariti, pokrenuti; bund - savez, zajednica, liga, svežanj, snop, sklop

- Werkbund je osnovan kao udruženje industrijalaca, zanatilija, arhitekata, dizajnera,

izdavača, prosvetara; u sastavu Werkbunda u početku je bilo 12 firmi i 12 umetnika (među

njima Berens, Hofman, Olbrih, Pol-Šulce Naumburg, Fric Šumaher), a ubrzo mnogo više

(posle 3 godine - 731 pažljivo odabran član)

- cilj: oplemenjivanje nemačke proizvodne delatnosti

- strategija: usavršavanje obrazovanja na području industrijskog dizajna

- Werkbund se nije zalagao za jedan određeni umetnički jezik, već za reformu odnosa

umetnika i industrije (na osnovu koga će se kvalitet i kvantitet dopunjavati); zajednička nit se

ipak ogledala u izvesnoj purističkoj tendenciji opredeljenju za elementarne forme i principe

(Werkbund - kao centar za koordinaciju i razradu eksperimenata industrijalaca i intelektualaca

radi stvaranja ujedinjene nacionalne organizacije za proizvodnju)

140


- važnija ostvarenja u okviru Werkbunda, 1907.-14.:1. Fabrike Berensa, Pelciga i Gropijusa │ izložba

2. Kuće Mutezijusa │ u

3. Nameštaj Šmitove fabrike nameštaja u Helerau │ Minhenu

4. Vrtni grad u Helerau (Mutezijus, Rimeršmid i Tesenau) │ 1908.

5. Pozorište Maksa Litmana, Minhen, 1908. │ godine

- sukobi u okviru Werkbund-a:

- postojao je latentni sukob "purističke" i "ekspresionističke" struje; sukobi vrhunac dostižu

1914. kada Mutezijus predlaže da se pomoću Werkbund-a izvrši definsnsiranje tipova i

standardizacija (u arhitekturi i dizajnu), što van de Velde i drugi arhitekti (Gropijus) odlučno

odbijaju u svojoj "težnji za oblikom" (individualnost oblika, kreativnost); ovi sukobi su bili u

suprotnosti zahtevima industrijalaca i političara u Werkbund-u, koji su tražili jedinstven

disciplinovan i afirmativan nastup na inostranom tržištu; u ovakvoj oscilujućoj atmosferi ipak

je pokrenut časopis "Godišnjak", i osnovane su Werkbund organizacije u Austriji i

Švajcarskoj, a i nastup na inostranom tržištu je uspeo u izvesnoj meri (izložba 1908. u

Minhenu; izložba 1912. u Beču)

1. Izložba Werkbund-a u Kelnu, 1914. -> paviljon Valtera Gropijusa i Adolfa Majera

- sintaksa reinterpretiranog neoklasicizma: Mutezijus, Berens, Hofman- sintaksa ekspresivnosti / misticizma: van de Velde i Bruno Taut- izložba definitivno skreće pažnju na novu generaciju, posebno na Gropijusa i Majera (prisutnih sa modelom fabrike cipela Fagus)

- Godišnjak Werkbund-a:

- 1913. -> "Umetnost u industriji i trgovini"- 1914. -> "Transport"- bave se oblikovanjem i organizovanjem prostora industrijskih objekata, dizajnom

železničkog voznog parka, brodova, aviona, ...

- 1915. -> "Nemačko oblikovanje u ratnoj godini"- o izložbi iz 1914.

- 1916./17. -> ratni grobovi koje su članovi Werkbund-a radili po narudžbi

- Werkbund posle rata:

- 1919. Pelcig je održao predavanje u Študgartu u kom je osudio orjentaciju ka biznisu koju su

zastupali Nojman i Mutezijus, i kao cilj Werkbund-a proklamuje okretanje zanatstvu (lisko

ideologiji Vilijema Morisa); zato se deo naklonjen industrijskoj proizvodnji postepeno

okuplja oko Bauhausa kog iste godine u Vajmaru osniva Gropijus- Stambena naselja Werkbund-a (Študgart, 1927.; Breslau, 1929.; Beč, 1932.); Weisenhof Siedlung u Študgartu - pod supervizijom Misa, projekte su radili najvažniji

evropski arhitekti epohe

- izložba Werkbund-a 1930. u Parizu - organizovao je Gropijus, bila je više izložba Bauhaus-

a nego Werkbund-a (Gropijus, Brojer, Moholji-Nađ)

- 1934. -> III Rajh - prekid aktivnosti

- 1947. -> obnavljanje

- budućnost Werkbund-a se pretopila u Novu objektivnost- Nemačka / Austrija- XVIII v. -> Vinkelman │

- XIX v. -> Zemper, Štiglic │ V- XIX v. - XX v. -> secesija (Oto Vagner) │

- bečki Ring │ E- Wekbund (1914. izložba) │

- ekspresionizam │ Z- Bauhaus - Gropijus │

- Nova objektivnost │ E- Mis │

141


- Peter Berens (Peter Behrens), 1868. - 1940. -> najfascinantnija ličnost koja je stasala

unutar Werkbund pokreta

- rođen je 1868. u Hamburgu, od roditelja austrijskog porekla

- u periodu 1886.-91. uči slikarstvo i bavi se primenjenom umetnošću (Karlsrue, Dizeldorf,

Minhen) -> karijeru je počeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionističkog

pokreta; preko primenjenih umetnosti -> arhitektura

- 1892. postaje jedan od osnivača minhenskog Jugendstil-a, radi pod uticajem van de Veldea- 1896. -> put u Italiju

- po povratku iz Italije, sve se više bavi industrijskim dizajnom; tako, kasnije, potpuno

napušta slikarstvo i preorjentiše se na arhitekturu (na kojoj nije vidan uticaj slikarstva); nije se

povinovao pravcima ili grupama, već je razvio arhitekturu sa ličnim pečatom, obeleženu i

logikom, objektivnošću, racionalnošću (kroz Berensov biro prošli su: Mis, Le Korbizje, Gropijus)

- Darmštat: -> 1899. - 1903. - član i profesor umetničke kolonije u Darmštatu; 1903.-07. -

škola za primenjene umetnosti u Dizeldorfu

- na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, Berens 1899. odlazi u Darmštat gde se

priključuje "Grupi 7"- saradnja sa pozorišnim reformatorom Georgom Fuksom u vezi mističnog ceremonijala

"Znak" (kojom je osnovana umetnička kolonija u Darmštatu), kojim je otvorena izložba

Habitata: oblikovanje "Znaka", kristala (empatički, Zaratrustra stil) koji je bio simbol

Novog duha koji se rađa u ovom društvu odabrane, uradio je Berens (ceremonijal (kao ritual)

-> kristal kao svetlost novog duha rađa se iz utrobe zemlje -> prizivanje nove umetničke sile

koja objedinjuje lepotu i dužnost - pokušaj da se predstavi Ničeova volja forme)

1. Vlastita vila u Darmštatu, 1901. -> prvi arhitektonski projekat Berensa, već se vidi težnja

za ličnim stilom; u muzičkoj sobi ponovo se pojavljuje "Znak" (amblem)

2. Izložba u Torinu, 1902., Nemački paviljon (Vorhalle) -> stvorio je jednu nadrealističku

pećinu -> sa prozora iznad hola bogato ukrašenog profilacijom u stilu Olbriha, setlost bi

preplavila enterijer u kome je bila izložena industrijska moć II Rajha (citat "Zaratrustra" se

kreće ka svetlosti); opet izraz Ničeovske "težnje za oblikovanjem" - ekspresivni oblici, efekti

svetla; poistovećivanje nove spiritualnosti i nemačkog industrijskog kapitala (vidimo opet

simboliku kristala, kao geometrizovanog organizovanog univerzuma, simbola razuma ->

nastojanje da se da duhovni izraz industrijskoj moći

- delatnost, 1903.-07.:- u periodu, 1903-07., direktor je škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu

- 1903. susreće se sa holandskim arhitektom Lauvernksom (koji se pridružio Berensu u

Dizeldorfu 1903., kada je on postao direktor tamošnje škole) koji je bio predstavnik

"beuronske škole" (uticaj na Berlagea) geometrijskih proporcija; ovaj susret bio je od

suštinskog značaja - Berens u geometriji otkriva sistem znakova pogodan da da izraz

industrijskoj umetnosti

3. Izložbeni paviljon, Oldenburg, 1905.4. Krematorijum, Hagen, 1906.- ovim projektima Berens napušta vezu sa Jugendstil-om i ekspresionizmom, kombinacija

beuronske geometrije i toskanske romanike; razrada simbolike "Znaka" u zagušljivom

uprošćenom plasticizmu; prisutna je atektoničnost linearne šare koja ritmizira površine

- vile, 1905.-12.:5. Kuća Kuno, Hagen, 1910.6. Kuća Šreder, Hagen, 1909.

142


- i niz drugih vila za pripadnike više srednje klase; dosta, tvrd neoklasični koncept, skromna

dekoracija, masivnost

- industrijske i druge zgrade, 1907.-14.: (1907. - osnivanje Werkbund-a)

7. AEG - paviljon za izložbu brodogradnje u Berlinu, 1908.- Berensa poziva kompanija AEG (za njihove potrebe radio je reklamne plakate, industrijske

predmete i propagandni materijal) koja drži monopol u oblasti električne energije za celu

Nemačku, da osmisli kompletan vizuelni identitet firme - dizajn električnih uređaja, reklamni

materijal i u oblasti arhitekture; Berens i direktor firme Valter Ratenau našli su se po pitanju

vere u mističnu snagu savremene tehnologije koja može doprineti društvenom oslobađanju,

ali i po pitanju straha od otuđenja koje mogu izazvati iste te sile; Berens svoj rad doživljava

kao mogući spoj duha vremena (Zeit Geist) i duha nacije (Volks Geist); Berens je formirao

atelje kroz koji, su prošli i Mis, Gropijus i Le Korbizje -> veoma važno

7. Fabrika turbina AEG, Hutenštrase, Berlin, 1909. -> sinteza grčkog hrama i savremene

fabrike; umetnosti i rada

- prema ulici - istaknuti noseći pilastri, velike staklene površine između; prema dvorištu -

pridodato dvospratno krilo; pročelje - velika zastakljena površina, uvučeni uglovi, poligonalni

zabat; ni u kom slučaju prosta konstrukcija, eveć arhitektonski promišljena materijalizacija

(kao izraz modernog života) industrije; simbolika hrama, težnja za stvaranjem "tipskog"

izgleda, za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi (čitava urbana struktura bi

trebalo da se oblikuje prema ovom objektu - idealno gledano)

8. Fabrički kompleks, AEG, Berlin, 1909.-13.- Ziteovska osnova nalik seoskom dvorištu; u kompleks ulazi više zgrada

- Fabrika visokog napona - dvobrodna hala za motažu trostrano uokvirena šestospratnim

krilima (liči na Ledua ili Piranezija - po malo htonska tektoničnost)

- Fabrika velikih mašina - slična kao fabrika turbina

9. Izložbeni paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu 1910.10. Plinara u Frankfurtu, 1912. - kompleks u kom su najznačajniji vodovodna kula i

rezervoari derivata, gde Berens euklidovski koristi geometriju oblice (vodotoranj; stanovi za

zaposlene; zgrade za mašinski aparat)

11. Stambena naselja oko Berlina za AEG, 1915. - strog izgled, gradnja u nizu; normirane i

tipizirane osnove - uticaj Mutezijusa

- Nacionalna galerija automobila, Dizeldorf, 1915; Prodavnica i veslački klub12. Upravna zgrada čeličane Manesman, Dizeldorf, 1913. - Berens razvija tip upravne

zgrade - teatralna monumentalnost; svedena stroga forma; u saradnji sa direktorom normirane

kancelarije koordinirane sa konstruktivnim elementima; podela prostora montažnim zidovima

- Kompanija za preradu armature Kontinental, Hanover, 1912. ; Plinara u Frankfurtu, 1912.13. Nemačka ambasada u Petrogradu, 1912. - interpretacija Šinkela; šef gradilišta Mis

(neoklasicistička građevina)

- Krematorijum -> hladan, proračunat pristup; Hangari aviona i Fabrike lokomotiva14. Industrijski pogoni preduzeća za proizvodnju boja u Hoehtu, 1920.-25.- pokušaj reinterpretacije izgubljene sintakse srednjevekovne gradske arhitekture; delo je

blisko ekspresionizmu; glavni motiv u unutrašnjosti je veliki hol (jezgro zgrade) - orkestrirane

površine višebojne opeke, mlečno - stakleni krov, visina kroz 5 spratova - aluzivan, teatralni

prostor, mistika

15. Rudarski industrijski kompleks u Oberhauzenu, 1925.- moćna kompoziciona celina razvijena po horizontali, prostornost čija snaga nadire iznutra;

napredna konstrukcija (velika nosivost)

- 1922. direktor arhitektonskog odseka na Bečkoj umetničkoj Akademiji

143


16. Opštinski stanovi u Beču, 1924.-25.; blok, izbegnuti svetlarnici i stanovi u suterenu,

normirana gradnja

17. Terasasto stanovanje za Beč, neizvedeni projekat - pokrenutost masa u svim pravcima;

higijena i monumentalnost

18. Fabrika duvana u Lincu, 1930.-35. -> napredna koncepcija, "Internacionalni stil"

- 1936. -> šef katedre za arhitekturu Pruske Akademije umetnosti u Berlinu

- umire 1940. u Berlinu (64 godine)

- teorija:- predavanja:

- "Šta je monumentalna umetnost", 1908.- "Umetnost i tehnika", 1911.- "Industija kao odraz kulture", 1913.- odlike Berensovog rada: -> nostalgija poljoprivrednih kompleksa; fasetiran krov sa zabatom;

lagana čelična konstrukcija pročelja sa čvrsto ispunjenim ugaonim elemantima koji daju

utisak masivnosti; arhitektonska formula bočnog učvršćivanja lakih grednih konstrukcija sa

masivnim uglovima -> osnovna karakteristika je svih industrijskih objekata

- druga velika ličnost Werkbund-a je arhitekta Hans Pelcig -> njegove zgrade su primer

autentičnog ekspresionizma -> to su mase projektovane radi podražavanja "negativnih čari"

velikog grada (konkursni rad "Kuća prijateljstva", Istanbul; Vodotoranj, Hamburg; Hemijska fabrika, Luban - Poljska; skupina kuća i radnji u Breslau

- posleratna aktivnost: -> napustio klasicizam i simbolizam autoritete industrijske moći;

traga za umetnošću graditeljstva koja bi izražavala duh njegovog naroda; vera u

"Kunstwollen"

144

25. Frank Lojd Rajt

25. Frank Lojd Rajt

- Frank Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) 1867. - 1959. -> 1400 projekata, približno 700

izvedenih; voleo emotivno nestabilne žene -> počinje "Frempton"

- obrazovanje:- rođen 1867. u Ričlendu (Viskonsin); školu pohađa u Vejmutu, često boravi na imanju svog

dede kod Spring Grima, gde je zavoleo prirodu (nije voleo grad; "grad je zlo koje stalno

narasta"; najstarije je dete, otac eksentrik, otišao od kuće, majka ga usmeravala ka arhitekturi

(bila je ubeđena da će postati veliki arhitekta))

- studirao inženjerstvo 1885.-87. na Viskonskinskom Univerzitetu u Medisonu; za vreme

studija, radio je u tri biroa, a u jednom od njih upoznao se sa "šindra-stilom" (prvi posao kod

lokalnog preduzimača, a paralelno završava dve godine građevine - jedino obrazovanje)

- 1888. stupa u biro Adlera i Salivena (u to vreme grade veliku Operu; tu boravi pet godina);

tu je odigrao važnu ulogu u projektovanju privatnih kuća; učeći kod Salivena ("lieber

meister"-a) usvojio je glavninu onih principa kojima će se rukovoditi u svom stvaralaštvu

(kod Adlera i Salivena -> nova demokratska arhitektura; organski koncept; Art Nouveau

rečnik Salivena; Rajt im je bio prvi saradnik, dok su oni radili velike, on je radio male

projekte; dve tačke posmatranja objekta: 1. iz daljine (silueta); 2. iz blizine (bitni detalji)

- uticaji:1. naivna filozofija "američkih predaka"

2. ultraindividualizam (pisac Toro)3. naturalizam (Tomas Džeferson)

4. Raskin, Arts and Craft movement

5. Viole-le-Dik, gotika

6. H. H. Ričardson -> dvostruki princip - asimetrični stil porodičnih kuća i neoromantički

monumentalizam javnih građevina

7. arhitekti sa Istočne Obale - autoritet klasicizma

8. japanska arhitektura; Svetska Kolumbijska izložba u Čikagu 1893. u okviru Japanskog paviljona (tamni crveni stubovi i grede, prepuštene strehe, povezivanje kuće i prirode,

horizontalnost, bela fasada, veće i manje prostorije - kuća Vinslou) - rekonstruisan Ho-o-den hram (zgrada Arts and Craft -> na Čikaškoj izložbi (Transportejšn bilding) ovom

zgradom i izložbom dolazi do pada Čikaške škole, tako i Arts and Craft movement, Saliven

pada u prosečnost); fleksibilnost prostora; animistička svojstva arhitektonskih elemenata

9. šindra-stil (otvoren plan, zanatstvo)

- posebno važno: ideal "organskog"- analogija prirode i arhitekture provlači se kroz celu tradiciju ontološkog funkcionalizma (na pr. francuski teoretičari XVIII v.); Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije;

polazeći od toga, Rajt razvija ideju "organske arhitekture" koja podrazumeva harmoničan

odnos i neodvojivost celine i delova i oponašanje prirodnih procesa u arhitekturi; načelu

"organskog" Rajt pridodaje simboliku američke kulture nezavisnosti, ono je izraz anti-

klasicizma i anti-evropocentrizma; vezanost za topografiju i vegetaciju

- "prerijski stil", 1889. - 1914.: -> klijentela: bankari, poslovni ljudi - srednja i viša klasa,

ljudi spremni na rizik; Rajt je imao standardnu ekipu majstora (kao i Plečnik) i lično

nadgledao

- 1889. vlastita kuća u Oak Parku, zelenoj oazi u predgrađu Čikaga

1. Kuća Čarnli, Čikago, Ilinois, 1892. -> orijentalni - italijanski stil; glatke površine od

opeke; usečeni otvori; simetrija

145

25. Frank Lojd Rajt

2. Kuća Vinslou, River Forest, Ilinois, 1893. (elemenat klasičnog stuba u konceptu: stopa +

telo + venac; preteča njegovog "prerijskog stila"; ovde će primeniti klizne i krilne prozore, da

bi ih kasnije napustio i zamenio samo krilnim); snažan uticaj Salivena vidan naročito na

reljefnoj dekoraciji gornje zone fasade (slično kao kod Salivenovih grobnica);

monumentalizacija ulične fasade (simetrija; dva lica zgrade: ulična - gradska i dvorišna fasada

- haotična i ornamentika, bela fasada), asimetrja dvorišnog dela; prvi put prerijski prepušten

četvorovodni krov; naglašen kamin, oko kog se organizuje ceo prostor - ceremonijalno jezgro

kuće

3. Biblioteka, Milvoki, 1893. -> L'Ecole des Beaux Arts; Rajt još nije jasno opredeljen

- 1893. napušta biro Adler / Saliven

4. Studio, Oak Park, 1895. -> proširenje vlastite kuće u šindra-stilu iz 1889.; studio kao da je

nastao pod uticajem geometrijskih froebel-igračaka ("froebel-stil") iz Rajtovog detinjstva

(egzotična ornamentika -> naučno - fantastična dekoracija u prostoru za razonodu ovog

ateljea; mural prikazuje Arapa koji leži ukočen pred nebeskom muzom nove civilizacije)

- 1895. - 1900. Rajt intenzivno traga za vlastitim stilom; javne zgrade su kombinacija

italijanskih uticaja i Ričardsona; porodične kuće - krovovi blagih nagiba, u raznim visinama,

preko asimetričnih osnova; veliki broj kuća u Čikagu i Oak Parku (kuća Kunli; Glester

kuća (na litici); 1901.-10. - najplodnije godine (apsolutno najpoznatiji, 1889. - 1909.))

- 1901. - predavanje "Umetnost i umeće mašine"; suprotstavlja se Igoovoj tezi ("Bogorodičina crkva u Parizu") da će mašine uništiti arhitekturu i izražava uverenje da se

mašine mogu koristiti razumno i da je umetnost ta koja mašinskom dobu treba da udahne dušu

- 1901. objavljuje dva projekta "Prerijska kuća" u "Lejdis houm žurnal"-u - kristalizacija stila

- otvoren plan, horizontalno prostiranje, prepušteni krovovi blagog nagiba, niski zidovi,

organizacija oko kamina, dimnjačka vertikala kao kontrapunkt poletnosti ("Prerija ima

vlastitu lepotu, a mi moramo učiti i isticati baš tu lepotu prirode, spokoj ravnice")

- "Prerijska kuća" (koncept objasnio 1930.: otvoren (tekući) prostor, razaranje sobe - kutije;

horizontalnost, proporcionalnost otvora; kamin, vitraž - prostori za okupljanje) -> nezavisni

tip porodične kuće u zelenom ravničarskom okruženju; Rajt okuplja tim tehničara i zanatlija,

kako bi mogao da ostvari sopstvenu viziju "Gesamtkunstwerk"-a - "celokupnog umetničkog

dela"

5. Kuća Vilits, Hajlend Park, 1902. -> krstata osnova; plan razvijen oko kamina, prostori se

slobodno prelivaju jedan u drugi; horizontalnom razvijenošću kuća se stapa sa okolinom

(naglašena drvena konstrukcija; beli paneli - ako je beton - obojeni)

6. Kuća Martin, Bafalo, 1904. -> osnova u kvadratnom modulu, zrelost stila; horizontalne

trake krilnih prozora - sve se više pretvaraju u oblikovnu dominantu (sve karakteristike

japanske kuće; vitraži)

7. Zgrada kompanije Larkin, Bafalo, 1904.b -> dekomponovanje prostora - karakteristično;

centralni prostor osvetljen odozgo, okolo četvorospratne galerije sa ugaonim stepeništima;

bezornamentalne zidne površine, fiksni prozori, izolovanost od spoljašnjeg sveta - potupna

klimatizacija (jedna od prvih klimatiziranih poslovnih zgrada); dve i dve fasade; dizajn

nameštaja (ceo enterijer sam nacrtao); ulaz - stepenasti vodopad

- 1905. -> avantura "Objekat Luksfer firme" (nije izveden) -> sa staklenom fasadom od

luksfer prizmi

- 1905., Jahora - veslački klub (nije izvedeno) -> redukcija na osnovne elemente

8. Unitaristička crkva, Oak Park, Ilinois, 1904.-06. (po povratku iz Japana) -> dva

odvojena bloka - auditorijum i crkva; betonska konstrukcija obložena opekom; centralni

prostor (plastičan), osvetljenje odozgo i sa strane, total - dizajn enterijera; galerije okolo, na

koje se penje stepenicama sa sva četri ugla

146

25. Frank Lojd Rajt

- stilsko jedinstvo kuće Martin, zgrade Larkin i Unitarističke crkve ogleda se u rešetkastoj

artikulaciji nosača, kvadratnoj modulaciji, primeni nadsvetla, monumentalnoj (nalik

egipatskoj) ekspresivnosti

- kroz ova tri objekta, osećanje za sveto: počev od svetinje porodičnog ognjišta (moralno i

duhovno središte), preko svetinje rada do kuće za religiozne skupove

- 1905., prva poseta Japanu, u vezi gradnje hotela "Imperijal"9. Kuća Robi (proizvođač bicikla), Čikago, 1908.-09. (ogromne strehe, nameštaj sam

postavlja) -> remek-delo; finale serije "prerijskih" kuća; kuća u gradu - aksijalno

komponovanje volumena duž ulice (pešaci na trotoaru ne vide vlasnika na terasi, a on njih

vidi); kompaktnost, athitektoničnost; horizontalni potezi naglašeni dimnjačkim konzolnim

prepustima krova; ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova

- 1909. (bio je "zvezda"; u Firenci pravi portfolio) napušta ženu i šestoro dece i odlazi u

Firencu sa ljubavnicom (žena njegovog klijenta - gospođa Čeni) na put po Evropi - Engleska,

Nemačka, Austrija, Italija; u to vreme, u Evropi ga propagiraju Ernst Vasmut i H. P. Berlage- 1911. se vraća u SAD; napušta Čikago i kod Spring Grina osniva atelje Talesin; međutim

1914. dolazi do požara u kom gine njegova ljubavnica (ludi sluga ubija gospođu Čeni i njenu

decu i saradnike, pali imanje); Rajt nastoji da ponovo sagradi kuću, ali se suočava sa

finansijskim problemima (kasnije je upoznao skulptorku (psihički opterećenu); finansijski

bankrot -> prodaje buduće projekte, daje ih u zakup i sa akcionarima deli dobit; nije trpeo

talentovane ljude (sujetan) - samo oni koji su otišli od njega su uspeli)

10. Midvej vrtovi, Čikago, 1914. (izgrađeni za tri meseca) -> jedan od poslednjih Rajtovih

pokušaja da ostvari viziju jedinstvene umetničke celine; niz stepenastih terasa, usmerenih ka

orkestarskoj školjci; bočno su arkade, u pozadini restoran sa galerijama i zimskim vrtom;

anticipacija Art Deco-a

11. Imperijal hotel, Tokio, 1915.-22. (njim se završava Rajtova prerijska "podkultura" ->

kompozicija slična Midvej vrtovima (dvorane i predvorje hotela kao restoran i zimski vrt iz

Midveja, a stambena krila hotela - kao arkade iz vrtova; unutra su murali sa Midvejskim

temama, a prilazi sa galerijama - kao terase Midveja); približio se lokalnoj graditeljskoj

tradiciji; napredna konstrukcija - izdržala razorni zemljotres iz 1922. (ali je hotel kasnije

porušen); Rajt je proveo sve vreme izgradnje sa prekidima u Japanu, gde je nastojao da

prevaziđe ličnu i finansijsku krizu

- Imperijal hotel je poslednje delo rane faze Frank Lojd Rajta, koje je Saliven veoma cenio

- delatnost u Kaliforniji: -> 1920., počinje novi stil (masivni, teški objekti)

- grupa kuća masivnog izgleda; upotreba prefabrikovanih betonskih ploča često sa reljefnom

dekoracijom; unutrašnjost komponovana na sličan način kao kod "prerijskih" kuća; izgled

ovih kuća često se dovodi u vezu sa arhitekturom latinoameričkih indijanaca (ornamenti)

12. Kuća Barnsdal, L.A., 1917.-20. (naručilac bogatašica Barnsdal, Holivud) -> tvrđavski

izgled, zatvoreni grupisani volumeni oko unutrašnjeg dvorišta (velike površine, ravni krovovi)

13. Kuća Milard, Pasadena, 1921.-23. -> slični principi; perforirani betonski blokovi

- delatnost između dva rata:14. Projekat zgrade Nacionalnog životnog osiguranja, Čikago, 1924. (neizvedeno) ->

fasada od stakla i bakra; prenošenje teksture betonskih blokova iz kalifornijske faze u staklo;

nova arhitektura - nova ekonomska realnost (kriza, depresija) navode Rajta da uoči

ograničenja tradicionalnih materijala i načina gradnje; napušta "prerijsku" sintaksu i okreće se

sintetskim elementima

- 1925.-27. -> požari u Telesinu

147

25. Frank Lojd Rajt

- 1928. Rajt je skovao izraz "Usonija" kojom označava moguću egalitarističku kulturu u

SAD; ona podrazumeva raspršen oblik civilizacije - između grada i sela

15. Kuća Kaufman (fallingwater, bear run), Pensilvanija, 1936. (letnjikovac za porodicu

Kaufman "kuća na slapovima" - ključni projekat; Kaufman - istoričar umetnosti; otelotvorenje

Rajtovog ideala o životnom prostoru stopljenim sa prirodom) -> projektovana u jednom danu;

izranja iz prirodne stene (Ledu - kuća inspektora voda u Šo-u); dramatični konzolni prepusti;

kamen i beton, veza eksterijera i enterijera (kao pećina); sinteza "organskog" principa i

kubističkih uticaja, usklađenost masa (terase kao da lebde nad pošumljenom okolinom,

centralizovana - sa ognjištem), horizontala i vertikala; remek-delo koje se opire fotografskoj

zabelešci; izraz Rajtove opsednutosti životom u prirodi (zidovi od grubog kamena, a pod

popločan nepravilnim kamenim pločama; stepenice iz unutrašnjeg prostora -> ka vodopadu

(veza sa prirodom); beton od koga je kuća i koji Rajt ne vrednuje naročito, hteo je prvo

obložiti zlatnim listićima, ali ga je od tog kiča odvratila diskrecija vlasnika, pa je pristao da ga

oboji bojom marelice

16. Poslovna zgrada voskarske kompanije Džonson Vaks, Rejsin, Viskonsin, 1936.-39. ->

korišćena geometrija kruga; nema vizuelne veze sa eksterijerom, za osvetljenje se koristi

nadsvetlo i staklene pireks cevi (u zidovima); u glavnom prostoru - slobodni plan (sve je

mekano, zaobljeno, od opeke), pečurkasti stubovi od 9 m; visoka cena izgradnje, dosta

negativnih reakcija; 1944.-50. dodata je laboratorijska kula; zaobljeni uglovi; spratovi se

sužavaju na dole; materijali u kompleksu - opeka, beton, peščar, pireks cevi (betonsko -

gljivasta konstrukcija); klimatizacija; naučno - fantastična atmosfera (Hičkok kaže: "Stvorena

je iluzija neba viđenog sa dna akvarijuma"); poslovni deo + laboratorije; kombinacija

kvadratne i kružne osnove

17. Talesin Vest, Arizona, 1937. -> zimska rezidencija; postepena izgradnja sa dosta izmena;

prirodni materijali; arhitektura u "stalnom nastajanju"

18. "Usonijanske" kuće (za praktičan, ekonomičan i udoban život - doprinos porodičnom

stanovanju) -> od sredine 30-tih godina; male porodične kuće; slobodne osnove, zastakljena

krila, kuhinja (srce kuće) u sklopu dnevnog boravka (štedi se vreme i kretanje; savremeni

enterijer (sedeće garniture uz zidove)), prostor u kontinuitetu; stroga ortogonalnost; obično

ravni krovovi (najvažnije: Santop kuće, četiri porodice, Filad, 1939.)- knjiga "Grad koji nestaje", 1932. -> Rajt smatra da će se grad budućnosti nalaziti svugde i

nigde; taj grad, čije se nastajanje možda neće ni osetiti, Rajt naziva Brodejker siti; koncept

ovog grada, Rajt razvija do 1958.

19. Zgrada kapital žurnal u Salemu, Oregon, 1931.

- delatnost posle drugog svetskog rata:20. Muzej Gugenhajm, Nju Jork, 1943.-46.; 1956.-59. (muzej je više nalik hramu nego

poslovnom objektu; vrhunac Rajtove kasnije karijere) -> motiv spirale (5 spirala); skica iz

1925. za Planetarijum u obliku zigurata (naučno-fantastičnom), ovde je preokrenuta;

dinamična pokrenutost plastičnih tela bez "grčeva", širokopotezno rešavanje (mrzeo je

kolekciju Pegi Gugenhajm (žena Maksa Ernsta) iz Firence i želeo je da njegov objekat bude

dominantan)

21. Prajs Tauer, Bartlesvil, pored San Franciska, Oklahoma, 1953.-56.; ukrštanje pravaca

u osnovi -> skulptoralnost u ukupnom izgledu; ornamentacija u betonu

- u poznoj fazi, Rajt je sklon kič - rešenjima (Marin Civic Center, i sl.) -> zgrada u

formalizmu

22. Brodejker siti, projekat, 1932.-58. (Kropotkinove ideje; kontraindikacija u njegovoj

tvrdnji: s jedne strane govori o svesnom, a s druge o spontanom nastanku ovakvih gradova)

- idej grada u prirodi (kao grad budućnosti, idealan grad); osnovu čini individualna kuća

(topla, ekonomična, mala, praktična, udobna; "Usonijske kuće" kao stambeni fond Brodejker

148

25. Frank Lojd Rajt

sitija) sa pripadajućim placem (sopstvena poljoprivredna proizvodnja); oblakoder je takođe

deo ovog grada; prostor raščlanjen u kvadratnom rasteru

- Rajt vidi ove poljoprivrednike kako se Fordovim iznajmljenim automobilima voze u seoske

fabrike -> pokretna radna snaga je nužna za ekonomiju Brodejker sitija

- grad će obeležiti i: auto, radio, telefon, TV i industrijska proizvodnja

- parnu mašinu i železnicu je potisnuo, a veličao je električnu struju i automobil

- po njemu su u osnovi zapadne civilizacije: 1. elektrifikacija -> komunikacijsko

poništavanje udaljenosti i osvetljavanje ljudskih boravišta; 2. mehanička mobilizacija ->

prostiranje ljudskih kontakata kao posledica pronalaska automobila i aviona; 3. organska arhitektura (u skladu sa načelima prirode)

- jedinstveni porezni sistem i društvena pomoć -> popularne mere u doba depresije

- ogledna farma "Walter Davidson", 1932.

- kritike projekta:1. kvazi - agrarna ekonomija ne garantuje industrijskom društvu masovnu proizvodnju ni

njegovo održanje, jer proizvodnja (masovna), uprkos automatizaciji, zahteva koncentraciju

rada i sredstava

2. nije rešio pitanje ekonomije

3. zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan život - predviđa

siromaštvo, izbegava probleme klasa i vlasti - ravnodušan je prema vlasničkim odnosima u

društvu

23. Robna kuća "Moris", San Francisko -> rekonstrukcija enterijera

24. Projekat za "Mile High" -> oblakoder

25. Projekti iz "1001 noći", Bagdad -> utopijski projekti, tone u imaginaciju

- nije voleo modernu umetnost i nastojao je da naglasi objekat

- kasni projekti (još neki):

26. Vašingtonov slavoluk, Nju Jork27. Vatikanski muzej, Rim -> slično Gugenhajm muzeju

28. Projekat garaže

149

26. Futurizam i Antonio Sant'Elia

26. Futurizam i Sant'Elia

- Futurizam (imao je povratan uticaj na: kubizam, nemački ekspresionizam, holandski De

Stijl, ruski konstruktivizam; specifičan pogled na civilizaciju; urbani karakter; najradikalniji

pokret 10-20-tih godina, kratak; brza propaganda ideja; odbacivanje prošlosti, tradicionalnih

vrednosti; jaz reči i stvaralaštva; posete futurista Parizu - značajna (primio ih Severini, a preko

njega veza sa Pikasom i Brakom)

- pojam futurizma:- "futurum" - budućnost; "futurizam" - umetnički pokret u Italiji, 1909.-15. okrenut viziji

nove civilizacije budućnosti; začetnik i vođa književnik Filipo Tomazo Marineti (pesnik

problematičnog talenta, ali dobar menadžer); pokret je činio malobrojno (ali temperamentno)

jezgro pisaca, slikara, vajara, arhitekata, muzičara, pozorišnih umetnika

- futurizam je bio više impuls nego jasna umetnička strategija; bučna, buntovna retorika

futurizma bila je usmerena protiv celokupnog koncepta savremenog društva, kao

dekadentnog, okoštalog, statičnog, materijalističkog; naročito je oštro napadana

tradicionalistička kultura i umetnost i njihove institucije; futuristi prizivaju rat kao sredstvo

pročišćenja, posle čega je moguć novi početak (mnogi će se pridružiti Musoliniju i otići u rat,

a iz njega se vratiti razočarani, ali probuđene svesti o besmislu istog)

- futuristički manifesti:- proglas Filipo Tomazo Marinetija (manifest) u "Figaro"-u, 1909. (a napisan jeseni 1908.)

pod nazivom "Futurizam" označava obelodanjivanje ovog pokreta; u okviru ekstatički

napisanog teksta je i "Futuristički manifest" u 11 tačaka; u prve 4, proslavljaju se vrline

hrabrosti, snage, dinamizma (mehanička brzina, zvuk - buka, elektrika; "trkački automobil

lepši je od Nike iz Samotrake"); od 5 do 9 tačke izlaže se da je smisao ljudskog postojanja i

umetnosti samo u krajnjem iskušenju, hvatanju u koštac sa silama vremena; 10 tačka poziva

na rušenje Akademskih institucija; 11 tačka nagoveštava zahuktali kontekst futurističkog

grada; manifest je, u suštini, proglas u slavu kulturne dominacije i trijumfa industrijalizacije,

elektrifikacije i novih prevoznih sredstava (propagira se i patriotizam i glorifikuje rat;

profašistički pokret - mnogi će otići sa Musolinijem u rat iz kog će se vratiti razočarani i sa

svešću da krvoproliće ne može promeniti svet)

- iz istorije umetnosti: oblačenje - crna odela, performansi večere, ... profašizam, odbacivanje

prošlosti, pokretne slike kao izraz dinamizma (mašine, buka, ...)

- ekstravagantna i agresivna ekonomija je glavna karakteristika; žestina u skladu sa nervozom

u Italiji - agresivna retorika

- "antikulturnu" polemiku futurizma na oblast umetnosti proširio je naročito slikar, vajar i glavni teoretičar pokreta Umberto Boćoni (značajan i Đakomo Bala); 1910., napisao je dva futuristička manifesta o slikarstvu (zagovara da se sve kreće, stvari ne stoje (konj u trku

ima više od 4 noge), 1912. i o vajarstvu (kinetička umetnost, materijali, elektro-motore

ugrađuje) u njegovom načinu razmišljanja primetan je jak arhitektonski senzibilitet; to se

nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga prve izložbe futurističkog vajarstva iz 1913.; tu Boćoni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglašava arhitekturu, no za njega

je ideal arhitekture (ideal je za njega spiralna arhitektura (dinamična), a ne piramidalna

(statična)) ona arhitektura koja istražuje ritam, akciju tela, dinamična stanja; on poziva na

upotrebu sintetičkih materijala

- Marineti 1914. objavljuje manifest "Raskoš geometrije i mehanike" u kom još jednom

proslavlja mehanicističku raskoš, sintezu snage, volje, brzine, svetlosti, pokreta

150


- Antonio Sant'Elia -> italijanski arhitekta; ideje prezentira grafički (samo perspektivni

crteži, zamišljene nekropole, ...; utiče na: rusku avangardu, namački ekspresionizam,

holandski De Stijl, kubizam, ...)

- rođen je 1888. u Komu (jedini arhitekta italijanskog futurizma), gde je učio i Tehničku

školu; sa 17 godina zapošljava se u Milanu na izgradnji kanalizacije; 1911. se upisuje na

arhitekturu na Akademiji Brera (te iste godine projektuje malu vilu iznad Koma za

industrijalca)

- studirao arhitekturu u Milanu, diplomirao sa 24 godine u Bolonji; radio za razne arhitekte, a

projektovao i za sebe (Bečka škola Ota Vagnera); zanesenjak, maštovit, impresioniran

severnoameričkom kulturom; pasionirani čitač; čitao je tekstove oko 100 radova studenata

Vagnerove škole

- do 1912. projekti Sant'Elie su u duhu italijansek secesije ("stile floreale"), naročito pod

uticajem milanske grupe arhitekata (Đuzepe Somaruga) u čijem radu su primetni motivi

Vagnerove škole; slike G. Klimta -> uticale na Sant'Eliu -> video ih na bijenalu u Veneciji

- 1912. Sant'Elia osniva grupu Nouve Tendenze (grupa studenata Akademije Brera) sa

grupom istomišljenika (najvažniji - Mario Ćatone i Ugo Nebio)- 1914. grupa u Milanu priređuje Izložbu novog grada ("Citta Nuova") - "izložba

lombardijskih umetnika"; 12 crteža Sant'Elie nadmašuje 80-tak ostalih, i dalje povezanih sa

secesijom; ne zna se tačno kada je Sant'Elia stupio u vezu sa futurističkim krugom, ali je ova

veza sasvim jasna iz njegovog predgovora izložbi ("Messaggio") - gde govori o strogim

oblicima arhitekture budućnosti, ne spominjući reč futurizam; ovaj tekst je još jednom

prerađen, i 11 jula 1914. izlazi kao "Manifest futurističke arhitekture" (negiranje prošlosti,

stvaranje nove arhitekture; pridružio se Marinetijevom futurističkom pokretu bez

oduševljenja; bio je socijalista, a Marineti je zastupao izraziti nacionalizam, koji je prerastao u

fašizam)

- "Manifest futurističke arhitekture" -> u prvom delu Sant'Elia odbacuje nazovi -

avangardnu i klasičnu arhitekturu, rekonstruisanje antičkih spomenika, statične (horizontalne,

vertikalne, kubične i piramidalne) forme i upotrebu skupih dugo traženih materijala; u drugom

delu, pledira za jednostavnost, upotrebu betona, gvožđa, stakla i sintetičkih materijala, za oblu

i elipsastu dinamičnu liniju, za izražavanje dekorativnosti isključivo samim materijalom, za

nadahnjivanje novim mehanizovanim svetom, za to da arhitektura bude odraz tog sveta, za

promenljivost i obnavljanje arhitekture ("kuće će trajati manje od nas" - svaka generacija će

graditi svoje)

- Projekat futurističkog grada -> uticaji: američki oblakoderi (Čikaška škola); čelične

konstrukcije (Ajfelov toranj), Vagnerova železnica u Beču; vizuelizacije Nju Jorka u

budućnosti - ulice u više nivoa; široke višespratne saobraćajnice, pokretni hodnici i stepeništa

između terasasto postrojenih zgrada, liftovi spolja - grad liči na mehanizam - dinamična

fantazija; u okviru projekta: želaznička stanica, aerodrom, mostovi i td.; pada u oči

neverovatna moć uobrazilje; ne bavi se analizama privrednih, statističkih i sličnih aspekata

grada, tehnicizam koji je predlaže "necelishodan" - utoliko je ova koncepcija neobičnija (skice

za nadgrobne spomenike; skice za glavnu železničku stanicu)

- rat:- 1915. veća grupa futurista (među njima i Sant'Elia, Marineti, Boćoni, ...) potpisuju

futuristički profašistički manifest "Ponos Italije", i upisuju se u dobrovoljce (dobrovoljački

lombardijski biciklistički bataljon)

- 1916. Sant'Elija gine na frontu na Soči u 28 godini; 2 meseca pre njega poginuo je i Boćoni,

a Marineti je preživeo; time je prekinuta živa aktivnost futurističkog pokreta

- posle rata, futuristički pokret (ili ono što je od njega ostalo) postepeno se uklapa u tokove

fašističke umetnosti Musolinijeve države

151


- značaj futurizma:- militantni modernizam Marinetija, Boćonija i Sant'Elie preuzimaju ruski konstruktivisti

- italijanski racionalizam u nekim aspektima se takođe naslanja na futurizam - pripajajući

savremene vrednosti klasičnoj tradiciji italijanske arhitekture

- futurizam je ukazao na izživelost mnogih kulturnih oblika života, na to da institucije društva

i kulture treba da deluju u korist savremenog čoveka, na neuravnoteženost tehničkog napretka

i umetničkog izražavanja, na značaj tehničkog aspekta u arhitekturi i gradu budućnosti

- Marko Moraco -> značajna ličnost futurizma -> preteča, koga Marineti nikada nije

spomenuo; 1907. naglašava značaj automobila i njihov porast - matrica podređena

automobilima; predvideo budućnost tehnikom interpolacije; ulica budućnosti - glavno mesto u

gradu, nije više tradicionalna

- mašinska estetika

- Đuzepe Pagano -> italijanski racionalistički arhitekta; negativno kritikuje Sant'Eliu i

futurizam; smatra da su futuristi zaslepljeni dinamizmom

- Đulio Fargo Argan -> smatra Sant'Eliu glasnikom nečeg novog, koji je sagledao potrebe

budućeg društva; pozitivna kritika

- Sant'Elia -> za njega nova urbanistička realnost i okretanje ka fantaziji su glavni pokretači i

inspiracija

- ostavio je stotine projekata; vrednost je i u grafici

- jedan je posle njegove smrti izveden u Komu (ali deformisan)

- tema koja se ponavlja: "Arhitektura velikog grada koji nastaje iz industrijske civilizacije":

- visoke zgrade sa spoljnim liftovima │ vizionarski spomenici grada budućnosti

- ulice na više nivoa │ = simboli

- ogromne železničke stanice │

- imaginarne fabrike │

- Đulio Arata -> kritičar koji je pisao o Sant'Elii pozitivno

- Kenet Frampton -> današnji kritičar

152

27. Kubizam

27. Kubizam

- kubizam kao slikarski pokret, 1906.-14.: -> značajan pokret u periodu do prvog svetskog

rata; ostvario je estetiku intelekta i vizuelno izrazio racionalnu svest; odbacuje podražavanje

stvarnosti; traga za suštinom; Pikaso: "slikam predmete onako kako ih zamišljam, a ne onako

kako ih vidim"

- podstaknuti Sezanom i primitivnom umetnošću (crnačka, ritualna maska), kubistički

slikari (Brak, Pikaso, ...) nastoje da realnost predstave na potpuniji način nego što je to bilo u

stanju, tradicionalno slikarstvo; njihov postupak se sastoji u analizi, rastavljanju i ponovnom

sastavljanju posmatranog; predmet se istražuje u totalitetu, prikazuje se iz svih uglova

istovremeno; u formalnom smislu, kompozicije se sastoje od stereometrijskih i ravanskih

elemenata (predstaviti 3D kroz 2D), sa tendencijom sve većeg razlaganja do apstrakcije; u

svakom slučaju, sazreva svest o novom prostoru koji nije euklidovski, uvodi se vreme - četvrta dimenzija

- implikacije kubizma značajne za arhitekturu:1. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena

2. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture

3. ukidanje očne tačke -> kao posledica složenog oblikovanja, objekat postaje nesaglediv iz

jedne tačke

- važno: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike - koncipiranje forme

(kubizam u arhitekturi teži isticanju matičnih oblika, koji su pod teretom dekoracije bili

izgubili svoj kompozicioni značaj i izražajnu moć; kubizam - ne narušava i ne obuhvata

problematiku arhitekture u celini, već samo njen deo - arhitektoniku)

- neposresni uticaji:

- Češka kubistika grupa

- francuski purizam (Le Korbizje, Ozonfan)- holandski neoplasticizam (De Stijl)- ruski suprematizam i konstruktivizam

- mađarski aktivizam (Moholj-Nađ)- nemački Bauhaus

- funkcionalizam

- Villa Cubiste, Pariz, 1912. -> pročelje jedne inače konvencionalne kuće koje u maniru

kubističog slikarstva oblikuje Rejmon Dišan- Češka kubistička grupa: -> uglavnom iz Vagnerove škole

- okupljeni oko časopisa "Umeleky Mesičnik" ("Umetnički mesečnik"), 1911.; arhitektura

ove grupe predstavlja bizarnu mešavinu Art Nouveau, ekspresionizma i kubizma (koji ima

uglavnom dekorativnu ulogu)

- važniji članovi: Jozef Čapek, Jozef Gočar, Vlastislav Hofman, Pavel Janak, Otokar Novotni,

Jože Plečnik, Jan Kotjera, Jozef Hohol

- Jan Kotjera:1. Zgrada Peterka, Prag, 1899.

2. Paviljon jubilarne izložbe u Pragu, 1908.

3. Zgrada Lehter, Prag, 1908.

4. Sopstvena vila, Prag, 1909.

5. Palata Penzijskog osiguranja, na obali Vltave, 1912.

6. Banka "Slavija", na obali Miljacke, Sarajevo, 1911.

7. Vila Lemberger, Beč, 1914.

8. Kuća izdavača Urbanka, 1911.

153

27. Kubizam

- Jože Plečnik:1. Projekat fabrike Stolverk, 1910. (neizvedeno)

2. Crkva Sv. Duha, Beč, 1910.

3. Kuća Zaherl, Beč, 1903.-05.

- Pavel Janak:1. Kreditna banka za Bardovice, 1911.-12.

2. Rekonstrukcija gradske kuće, Havličkov grad

3. Kuća doktora Fore - rekonstrukcija fasade, 1913.

4. Skica za spomenik Janu Žiški, 1913.

5. Spomenički kompleksi (posle rata)

6. Spomenik palima, 1917.

7. Nameštaj, Prag, 1923.-25.

8. Enterijer Legiobank u Pragu

9. Osiguravajući zavod, Prag, 1923.-25.

- Jozef Gočar:1. Robna kuća u Pragu, 1909.-10.

2.Skupština opštine u Pragu (neizvedeno)

3. Studija pozorišta

4. Dvojna porodična kuća, Prag, 1912.-13.

5. Projekat srednje škole u Koterburšu

6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. (slično bioskopu "Jadran")

7. Zgrada "Crna Bogorodica", 1911.-12.

8. Baštenski paviljon

9. Skica paviljona za jubilarnu izložbu (glavni projektant Janak, a učestvuje i Gočar)

10. Projekat za Masarikov trg, 1924.

- Jozef Hohol:1. Fasada zgrade

2. Skica za fabriku

3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici, Prag, 1912.-13.

4. Libšina vila u Pragu (u Višegradu kod Praga)

- Vlastislav Hofman:1. Nameštaj i enterijer

2. Ulaz u groblje, 1912.

3. Vrtni paviljon

4. Palaski trg, 1913.

5. Stambene zgrade, 1914.

- Otokar Novotni:1. Kraljevska palata u Sofiji - konkurs

2. Zgrada zadužbina učitelja, Prag, 1919.

- Matej Bleha:1. Poslovne i stambene zgrade - dijamant

- Peter Kropaček:1. Štedionica

- Jozef Štepanek:1. Crkva za grad "X"

- Juržih Kroha:1. Noćni klub Monmartr

2 Crkva

- Jozef Čapek- Jan Kisela

154

27. Kubizam

- Jožef Jože Josip Plečnik, Ljubljana, 1872. - 1957.- Slovenac, Austrijanac -> zaštitnik postmodernizma; klasik, eklektičar, ... van svog vremena

nasuprot trendovima; neuklapa se ni u jedan pravac; 50 godina -> napušta vode modernizma;

prihvata da je arhitektura umetnost

- obeležja njegovog rada: 1. obeležavanje prostora kamenim kuglama; 2. stub, kapitel ->

slobodni; 3. zid se završava paviljonom

- umro je kao profesor fakulteta u Ljubljani

- poređenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji, kao i Plečnik stvorio neponovljiva

dela, aktivan do smrti, neženja, bez učenika)

- Plečnik je imao teškoća sa školom; u Gracu je postao dizajner nameštaja, 1888.-92.

- 1894. -> odlučio da postane arhitekta (izložba Oto Vagnera, koji je tada bio profesor

Univerziteta - škole sa rigoroznim prijemnim ispitom)

- 1895.-98. - pohađa Vagnerovu školu; bio je odličan crtač (kao i svi Vagnerovi učenici)

1. Kuća Zaherl, Beč, 1903.-04. -> ključno delo u Beču, remek-delo Bečke moderne, kuća za

izdavanje, skupi materijali, savršeni detalji i izvođenje; lampe koje podsećaju na insekte

(Zaherl - industrijalac - pesticidi)

2. Fontana za Karla Barnemea, Beč3. Crkva Sv. Duha, Beč, 1910. -> još jedno remek-delo Bečke moderne; netur-beton sa

tucanom opekom; čiste forme; oblik grčkog hrama - redukovani klasicizam, kubistički

kapiteli

- Praški trenutak:- Oto Vagner je želeo Plečnika za naslednika, ali ga zbog navodnog nacionalizma car nije

imenovao

- razočaran, odlazi u Prag, na poziv Jana Kotjere, gde postaje profesor srednje škole, 1912.

- po završetku prvog svetskog rata u Češkoj, predsednik mu poverava rekonstrukciju Hramona -> zid se završava paviljonom; stub u sred prolaza; fontana i skulptura Sv. Đorđa;

karakteristično stepenište; karakteristični ulazi, metalni oblici; dvorana Matije Korvina (ili

Plečnikov dvor); svečana dvorana

4. Crkva Sv. Srca Isusovog -> reduciran izraz (Majkl Grajvs će preuzeti elemente sa ove

crkve u svom delu)

- 1920. - poziv da se vrati u Ljubljanu, da radi na obnovi Arhitektonskog fakulteta

- delovao je na nekoliko nivoa -> kao profesor fakulteta, sve svoje projekte je radio besplatno,

pored projektantskog rada, bio je i urbanista (period do 1895. - dosta razrušena Ljubljana;

1926.-28. -> Plečnik radi skice za ...

- Tri glavna uticaja na Plečnika:1. funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija

2. umetnički izraz

3. Vrtni gradovi, engleski pejzažni vrtovi

- Ljubljana:

5. Crkva Vnebohoda (Uspenja) u Bogojini (Ljubljana), 1924.-26.6. Crkva Sv. Franje Asiškog u Šiški (Ljubljana), 1925.-27. -> zvonik 10 godina kasnije;

gigantski stubovi, opeka u unutašnjosti; plemeniti materijali, vrhunsko zanatsko izvođenje

(imao je svoju standardnu ekipu izvođača kao F. L. Rajt)

7. Crkva Sv. Mihajla u Gariju -> sa dosta slovačkih i mađarskih elemenata

8. Crkva Sv. Antuna u Beogradu (Crveni Krst), 1932. -> crkva je bez kupole

9. Poštanska štedionica u Ljubljani

155

27. Kubizam

10. Narodna Univerzitetska biblioteka -> ogromno stepenište, atrijum, ogroman prozor sa

stubom, kombinacija kamen - beton; slobodna interpretacija jonskog stuba - savršen detalj

- Čarls Mur -> na njega je uticao Plečnik (slobodna interpretacija stubova)

11. Trgovinska komora Slovenije -> enterijer je sam radio

- minimalističko intervenisanje u prostoru:

12. Crkva Sv. Florijana, Ljubljana -> ograđivanje stepeništa

13. Trg ispred crkve Sv. Jakova, Ljubljana -> obeležava prostor kamenim kuglama

14. Plečnikova staza (put) -> uređenje obale reke Ljubljanice na dva nivoa (Tromosovlje,

Ljubljana, 1929.-32.)

15. Obućarski most (jedan koji je uradio Plečnik) -> sa krajnje personalizovanim

stubovima; Terberovo stepenište

- sve se završava u Trivoliju:

16. Ustava na Grdišnici17. Opštinsi krov, 1944. -> megastruktura; Plečnik predlaže stubove na krov, a onda svako

da gradi svoju kuću

18. Muzička sala, koncertna dvorana19. Projekat za Slovenački Parlament (nije izvedeno)

20. Kuća zvana "Peglica" u Ljubljani -> peta avenija u Nju Jorku, slično

21. Groblje Žale (Vrt Vseh Svetih) -> sa propilejima, dorskim stubovima, glavna kapela sa

stubovima (desetine raznih stubova); sve je radio: stubove, klupe, kapele, skulpture na kapeli

22. Paviljon za Tita, Brioni- "Večna arhitektura" (Građevinska knjiga)

- Češki kubizam- reakcija protiv akademizma, klasicizma; mali pravac, malo izvedeno, uglavnom dekorativni

-> specifični katalozi, knjige

- dekorativni stil -> nastaje pre prvog svetskog rata; talentovane grupacije izdaju publikacije;

kubizam nastaje 1907. godine Pikasovom slikom "Devojke iz Avinjona"- nema: 1. kasične lepote ljuskog tela; proporcije drugačije; 2. perspektivne iluzije prostora; kubizam nastaje pod uticajem Pol Sezanovih kupačica i crnačke umetnosti tj.

crnačke ritualne maske

- nekoliko faza kubizma: analitička do 1911.; sintezna, 1911.-14.

- analitička faza:a) rani formativni period - Sezan; uticaj crnačke umetnosti, 1907.-11.

b) teško očitavanje predmeta - hermetički period -> vidi "violina sa cvećem"

(dekomponovanje)

- cilj analitičke faze: ispitivanje suštine - razlaganje sadržaja na elementarne oblike; slika

treba da ima sopstveno postojenje; razlaganje forme na fasete - površine kao kod kristala, zato

se još naziva fasetni kubizam; gubi se potreba za dubokim prostorima, oblik se razvija kao

površina u prvom planu, kao reljef; predmet nema volumen, težinu; sabiraju se sve tačke

posmatranja; dekompozicija, bespredmetnost, uklanjanje očne tačke

- sintezna faza:- u sinteznoj fazi nema razlaganja; kolažni kubizam; umesto ekspresije istražuje realnost; Le

Korbizje će takođe dekomponovati grad i ponovo ga sintetizovati (likovni kubistički postupak

u urbanizmu)

- osnovna snaga kubizma u eksperimentu - nova vrsta realnosti, novi pogled na svet

156

27. Kubizam

- kubizam u Češkoj (I)- Češka, 1910. - raste nacionalizam; odvajanje od Austrougarske (fizičko) i težnja da se i

duhovno odvoji od Beča

- 1890. generacija mladih arhitekata iz Vagnerove škole - secesija, Art Nouveau, dekorativan

stil -> zadržava klasičnu osnovu, a menja dekoraciju, nema dovoljno snage da se odrekne

tradicije (ornament secesije zamenjen stereometrijskim motivima)

- tri teorije Ota Vagnera: 1. osnova zgrade funkcionalna -> u skladu sa potrebama socijalne

strukture koja je koristi; 2. razvijena tehnologija; 3. opšti progres

- češki arhitekti uglavnom iz Vagnerove škole:

- Jan Kotjera, 1871. - 1923. -> u početku je radio secesionistički; rodonačelnik češke

moderne arhitekture; 1899. - 1900. zgrada "Peterna" u Pragu - uviđa nedostatke stila,

napušta antičku tradiciju pod uticajem Art Nouveau-a; 1908. paviljon - težnja za stvaranjem

funkcionalne arhitekture, težnja ka socijalizmu; 1908.-09. zgrada "Lehter" i projekat sopstvene vile u Pragu -> čisti oblici bez dekoracija, snažan ispad za to doba, jednostavnost,

veliki uticaj na nove generacije čeških arhitekata

- kubizam u Francuskoj- bežeći od Beča, češki arhitekti se okreću zapadu, prvenstveno Francuskoj (u potrazi za

nacionalnim izrazom)

- širenje kubizma na druge umetnike: u Pitou (mesto u Francuskoj) deluje grupa: slikari -

kubisti pod imenom "Zlatni piesak", članovi Dišamp - Vilon i dr. -> oni uspostavljaju vezu

između epske tradicije i kubizma

- Pikaso i Brak su samo za stilske elemente "kakav je likovni izraz potreban modernom

dobu", a grupa "Zlatni piesak" sa Dišampom koristi epske teme

- 1912. godine "Zlatni piesak" izdaje Katalog jesenjeg salona i daju nacrt "Kubističke kuće", za koji je napravljena i maketa 1:1, odlikuje je čista dekoracija; ne uspevaju da prodru

u suštinu; ispred postojeće zgrade postavljena je maketa 1:1; dekoracija fasade - kubistički

elementi; inspiracija: zraci sunca, energija, zlatni presek (1:1,618)

- Zgrada pozorišta Champselyse (Šanzelize - Jelisejska polja) uticala na V. Dišampa

(nemoć da se pobegne od postojećeg); projekat van de Veldea, a nastavio Pere

- rad kubističkih arhitekata se uglavnom svodi na projekte, publikacije i slično

- ujedinjujući elemnat je zlatni presek- 1914. godine naručena maketa za jedan neogotički koledž u Americi (skulpturalna

dekoracija - ponuda odbijena); kubistički elemenat može da se unese u sve priče neogotike,

klasicizma i sl.

- kubizam u Češkoj (II)- nastao pod uticajem Pariza; Prag -> velike veze sa svetom; delovanje kroz publikacije i

časopise; traganje za nacionalnim identitetom

- Jože Plečnik -> Slovenac iz Vagnerove škole

- 1910., Projekat fabrike u češkom časopisu (neizveden)

- Crkva Sv. Duha u Beču sa donjom kriptom, 1910.- trebalo je da nasledi profesorsko mesto Ota Vagnera, ali car nije hteo da potpiše njegovo

neimenovanje zbog navodnog slovenačkog nacionalizma, pa Plečnik ide u Češku na poziv

Jana Kotjere za profesora na više škole u Pragu

- Jozef Gočar- Pavel Janak- obojca Kotjerini saradnici na projektu jubilarnog paviljona 1908.; preko Kotjere stupaju u

vezu sa Plečnikom (kritikuju Vagnera)

157

27. Kubizam

- 1908. osnivanje časopisa "Stil" -> prvi u Češkoj i Moravskoj koji se bavi arhitekturom i

umetnošću; veza sa nemačkim ekspresionističkim grupama (Most i Nova secesija)

- bavi se teoretskim problemima; uticaj pariskog kubizma; transformacija u trodimenzionalni

projekat

- Plečnik: -> kontakti sa Nemačkom i Belgijom, odlazi na poziv Jana Kotjere u školu za

industrijski dizajn u Pragu (vrlo kvalitetan kadar); dva uticaja: 1. domaći češki uticaj

(dijamantski svodovi - ksno gotički) u Južnoj Bohemiji; 2. crkva Sv. Jovana - barokna sa

moćnim gotičkim elementima

- Janekova kritika Ota Vagnera u časopisu "Stil" - funkcija treba da je zamenjena dekoracijom - arhitektura je umetnost, a ne funkcija (funkciju treba zameniti kreacijom)

- odvajanje od Vagnera - arhitektura čiste umetnosti

- Janek - teoretičar; napisao esej o modernoj arhitekturi

- 1911. godine dolazi do raspada unutar kubističkog pokreta - mladi arhitekti se odvajaju od

Kotjere i nastavljaju delovanje kroz časopis "Umetnički mesečnik" (oko Janeka)

- po Janeku Pavelu - članak Prizma i piramida: glavni teoretičar, napisao esej "Od moderne arhitekture ka arhitekturi"; ono što je osmislio Janek realizuje Gočar; dve dimenzije služe

za umetničko sagledavanje, a tri za prostorno

- Jozef Gočar, 18.. - 1945. -> realizuje ideje Janeka

1. Robna kuća u Pragu, 1909.-10.2. Skupština opštine u Pragu (neizvedeno) -> kubistička stepenasta palata

3. Studija pozorišta, 1911. -> igra svetla; kose ravni u gornjem delu - akustika

4. Dvojan porodična zgrada, 1912.-13.5. Projekat za srednju školu u Koteburgzu, 1912.6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1911.-12. -> funkcionalistička osnova; kubistički enterijer

7. Zgrada Crna Bogorodica (slično bioskopu Jadran kod nas) -> vrlo senzitivno delo

8. Baštenski paviljon9. Skica paviljona za jubilarnu izložbu, glavni projektant Janek, a učestvuje i Gočar

- Pavel Janek:1. Kreditna banka u Bardovicama2. Gradska kuća - rekonstrukcija (za neki mali češki grad - Havličkov grad)3. Kuća doktora Fore; rekonstrukcija, 1913.4. Skice za spomenik Janu Žiški, 1913.- studija fasade

- skice iz posleratnog perioda 1916.

- spomenički kompleksi- spomenik palima iz 1917.- spomenik Janu Žiški, 1913.

- Jozef Hohol, 1880. - 1960. -> Kotjerin učenik takođe

1. Fasada zgrade, Viszgrad kod Praga, 1913. -> najradikalniji primer; kubistička dekoracija

- stajl

2. Skica za fabriku -> uticaj Plečnika

3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici u Pragu, 1912.-13.4. Vila u Višegradu kod Praga -> ograda kubistička - studija fasade

5. Crkva Sv. Petra i Pavla

- karakteristika kubizma -> tradicionalna funkcionalistička osnova zamaskirana kubističkim

detaljima - CIGLA

158

27. Kubizam

- Vastislav Hofman, 1874. - 1964. -> impulsivan crtač; linorezi, projekti za zgrade,

nameštaji, enterijeri, ...

1. Nameštaj i enterijer2. Ulaz u groblje, 1912.3. Vrtni paviljon, 1913.4. Palaski trg, 1913.5. Stambena zgrada, 1914.- Ministarstvo građevine u Vašingtonu - Marsel Brojer -> projektant iz Bauhaus-a - uticaj

češkog kubizma

- Časopis "Ljubav prema umetnosti" - Otokar Novotni, 1923. -> dominiraju senke i

plastičnost fasade; grupa arhitekata okupljena oko časopisa:

- Otokar Novotni -> formalna interpretacija; spomenik Žiški

- Kraljevska palata u Sofiji - konkurs │ izlomljeni parapeti

- Zgrada zadužbina učitelja, Prag, 1919. │

- Vladislav i Oreje

- Matej Bleha- Poslovne i stambene zgrade -> dijamant

- Jozef Čapek - slikar; slika iz 1914.

- Vladimir Fultner -> studija vile

- Peter Kropaček- Štedionica

- Jozef Štepanek- Crkva za grad "X"- Studija fasada, 1919.

- Jiržih Kroha -> jedini nastavlja kubizam posle rata

- Noćni klub Monmartr -> kubistički enterijer

- Crkva -> serija rteža za sakralne objekte - katoličke crkve; više se crtalo nego gradilo

- raslojavanje grupe posle rata po nacionalnim školama; 1914.-18. Gočar i Janak -> arhitekti

monumentalnog nacionalnog stila

- Plečnik -> crkva- Gočar -> projekat za Masarikov trg, 1924. sa nacionalnim elementima

- Gočar ili Janak ? -> enterijer Legobank, Prag, 1922.-23. -> ozbiljno narušavanje kubizma

- Janak -> Nameštaj u Pragu, 1923.-25.; Osiguravajući zavod, Prag, 1923.-25.- time češka škola drži korak sa ostalim evropskim arhitektama

- Gočar, Janak i Kisela - Praška umetnička radionica -> primenjena umetnost

159

27. Kubizam

- faze dekorativnih primenjenih elemenata češkog kubizma: (dizajn nameštaja)

I. 1910.-11. analitički kubizam -> dizajn nameštaja, kose ravni, izlomljene, crna i braon boja

II. 1912.-13. skulptoralni predmeti -> nefunkcionalni

III. izvedeni enterijeri - restajling nameštaja sa puno kosih ravni i šiljaka, redizajn trouglova

-> ravnoteža površina i volumena; formalizam; nova harmonija

- uticaj na naše "praške đake"

- Momir Korunović -> srpsko neimarstvo + češki kubizam

1. Pošta 2; Železnička stanica

2. "Sokolski dom" = Zgrada DIF-a, 1929.

3. Ministarstvo pošta, Palmotićeva, 1927.

- Svetomir Lazić -> srpski modrnizam + češki kubizam

1. Vila Olge Mos, Tolstojeva (Dedinje)

- uticaj na nastanak češkog kubizma:

* Pariz (braća Dišamp - Vilon -> "zlatni presek", Pikso, Brak)

* Plečnik (crkva Sv. Duha; fabrika Stolverk)

* gotika (nebo, planete, Mesec, zvezde)

* domaći uticaj: kasnogotski dijamantski svodovi + barokna crkva Sv. Jovana

* Nemci (Most, Nova secesija) - nemački filozofi

- kubizam se na polju arhitekture pojavljuje ili pojedinačno u radu ponekih umetnika

(Francuska) ili u vidu pokreta (Češka pre prvog svetskog rata, Holandija pre i tokom rata)

- iz holandskog kubizma -> neoplasticizam i purizam

- danas, kada je zabluda češkog kubizma, očigledna, može se istaći kao pozitivna borba protiv

izživelog akademizma i izvesna originalnost - stereometrijsko dekorisanje fasada

- pored mnoštva utopijskih projekata zgrada i nespretnog nameštaja, ostvareno je i nekoliko

nadprosečnih objekata (Gočar - "Crna Bogorodica")

- kubizam u Češkoj (III)- krajem prve dekade XX v. novi trendovi u umetnosti, naročito iz slikarstva, došli su u Češku

uglavnom iz Francuske - ekspresionizam, kubizam. Podsećajući se na integraciju umetnosti i arhitekture u periodu Art Nouveau, češke arhitekte su želeli da nastave tu

tradiciju i u novoj situaciji. Na takav izazov odgovorili su stvarajući neobične fasade sa

sistemima prelomljenih površina u velikom broju planova stvarajući upadljive ivice između

površina svetla i senke. Kao rezultat tog procesa proizišla je specifična faza češkog kubizma

- Jozef Gočar - Crna Bogorodica, 1911.-12. -> na prvom spratu se nalazio kafe koji su

posećivali umetnici - posebno slikari i vajari, a gornji spratovi su imali kancelarije, potpuno

otvorenog tipa - bez pregrada; fasada od armiranog-betona je potpuno otvorena, sa velikim

prozorima - ispupčenim; četri sprata - poslednja dva - mansardni krov

- Plečnik- Kuća Zaherl, Beč, 1903.-05.- Crkva Heilig Geist (Sv. Duha), Beč -> direktan protivudarac Vagnerovoj am Steinhof -

mnogo dosledniji razvoj racionalizacije i unifikacije unutrašnjeg prostora

- Gočar- Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. -> unutrašnje prostore oblikuje u kubističkom stilu, a ne

samo fasade

160

28. Ekspresionizam / Amsterdamska škola

28a. Ekspresionizam

- ekspresionizam - pojam i značenje, 1910.-23. - Nemačka (Stakleni lanac) -> doprinos

ekspresionizmu: arhitektura - socijalna nota; traganje za slobodom izraza, oblika; oslobađanje

od istoricizma i tradicije; sloboda u korišćenju novih materijala; prožimanje enterijera i

eksterijera (staklo); "svaka zgrada je umetničko delo"

- ekspresija je umetničko izražavanje koje svoje polazište ima u dubini stvaraočeve

osećajnost, a ova u moći njegove mašte; drugim rečima, ekspresija je ispoljavanje unutrašnjeg

doživljaja realnosti (ekspresionističko stvaralaštvo suprotno je, klasično zatvorenim i

raščlanjenim masama i racionalnom stvaralačkom postupku; potencira dramatične odnose

svetlo - tamno i napetost forme i izraza; blizak utopiji; materijal = staklo)

- ekspresionistička arhitektura nema formalni program ili manifest; većina ekspresionističkih

arhitekata je ekspresionistički izraz zadržala samo u jednom periodu svog razvoja (revolt -

protiv tradicije (bura pred prvi svetski rat))

- ekspresionizam je, u principu, nemački fenomen (za Nemačku je karakteristično postojanje

više relativno nezavisnih kulturnih centara sa svojim školama arhitekture; karakteristična je i

sklonost nacionalnoj arhitekturi, a protiv eklekticizma)

- uticaji:- O. Fridrih Niče (osnova grčke umetnosti -> u religiji - dionizijevski stav -> apolonovski

nasuprot propagira red, disciplinu; pred prvi svetski rat Nemačka je emotivno uzburkana:

radikalizam, socijalisti dolaze, tako da lako prihvata Ničeove ideje)

1. nemački Art Nouveau (Jugendstil) derivati -> odbacivanje istoricizma, razvijanje ukusa za

organsku formu; naročito aktivnost u Darmštatu (Olbrih, Endel i drugi)2. ekspresionističke slikarske grupe -> "Die Brucke" ("Most", Drezden, osnovan 1905.; želeli su da okupe sve one koji "neposredno i iskreno izražavaju ono što ih nagoni na

stvaranje"; najznačajniji - Kirhner, Nolde, Kokoška, Munk; nezavisno od njih, pesnik Pol Šerbert 1907. oblikovao je science fiction iluziju utopijske budućnosti, usmerenu protiv

buržoaskog raformizma i kulture industrijske države; brutalniji, figuralne predstave, osećanje

usamljenosti čoveka u modernom društvu)

- "Der blaue Reiter" ("Plavi konjanik (jahač)", Minhen, osnovan 1909. (po slici V.

Kandinskog); najznačajniji - Vasilij Kandinski i Pol Kle) - suptilniji, nema figuralnih

predstava

3. berlinski časopisi za kulturu "Der Sturm" i "Die Aktion", 1910. - anarhističkog

usmerenja, propovedaju koncept kulture koji je u opoziciji državnom, oličenom u Werkbund-

u

4. neki od arhitekata okupljenih u Werkbund-u: Anri van de Velde, Rihard Rimeršmid, Peter Berens, ...

- razvoj ekspresionističke arhitekture:- pre prvog svetskog rata: Hans Pelcig i Maks Berg; posle prvog svetskog rata -> dve

ekspresionističke struje u Nemačkoj:

- izložba Werkbund-a u Kelnu iz 1914.: kulminacija rascepa na pristalice Typisierung-a (kolektivnog usvajanja normativnog oblika) i Kunstwollen-a (individualne "volje za

oblikom"), rascep je zahvatio sve generacije stvaralaca u Werkbund-u; (na jednoj strani su

normatvne forme arhitekata - tradicionalistička struja kao što su Hans Lukhart, Fric Huger (Čile haus, Hamburg -> administracija i skladišta - Hamburg = luka; grandiozno, od tamne

opeke), Peter Berens (Festhalle) i Valter Gropijus i Adolf Majer (Model fabrike), a na

drugoj organske (idealisti) i fantazmagorične (vizionarska utopijska struja, papirna

arhitektura) van de Veldea (Pozorište) ili Tauta (Stakleni paviljon)

161


- posle prvog svetskog rata politički uticaj na nemačku kulturu sve su jači; ekspresionizam

postaje forma protesta sa socijalističkim predznakom (protest, bunu protiv svega što je

Nemačku gurnulo u haos); izraz tih tendencija su i grupe "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe": (nastaju istovremeno)

* Arbeitsrat fur Kunst (Radnički savet za umetnost), osnovan 1918., okuplja arhitekte,

slikare i pokrovitelje; arhitekti iz Berlina i okoline: Bruno i Maks Taut, Adolf Bene, Valter Gropijus, Oto Bartning, Erih Mendelson i drugi; grupa je nastojala da vrši politički uticaj:

"umetnost i narod moraju biti jedno" (totalno umetničko delo uz aktivno učešće naroda) -

umetnost ne sme biti privilegija, već u njoj moraju učestvovati široke narodne mase; grupa je

1919. organizovala tzv. "izložbu nepoznatih arhitekata" na kojoj su izložili svoje

vizionarske radove; Gropijusov predgovor izložbi, ustvari prva skica Bauhaus-a, obuhvata

poziv da arhitekti slikari i vajari napregnu svoje stvaralačke snage i stvore novu kultnu zgradu

- katedralu budućnosti (tj. socijalizma), koja je krajnji cilj umetnosti (ekvivalent

srednjevekovnog sjedinjevanja svih snaga društva oko gradnje katedrale); grupa posle gašenja

spartakovskog ustanka, 1919, počinje da se osipa, sve do konačnog raspuštanja 1921.; duh

grupe pretočen je u "utopijsku korespodenciju" Bruna Tauta i Bauhaus-a pod vođstvom Gropijusa (energija grupe pretače se u niz pisama pod nazivom "Stakleni lanac" (cirkularno pismo) - započeo lanac 24.11.1919.; Tautova zamisao je bila da u kratkim

razmacima svako crta ili zapisuje, neformalno, ideje koje želi izložiti krugu; učestvovalo ih je

14, samo jedna polovina uspela ostvariti dela od trajnog značaja; često koristili pseudonime

(Taut = Glas) i traje do 24.12.1920.

* Novembergrupe, osnovana 1918. -> okuplja brojne umetnike različitih profila; arhitekti

(radikalni umetnici leve orjentacije): Valter Gropijus, Hugo Hering, Erih Mendelson, Bruno i Maks Taut, Mis van der Roe, Ludvig Hilbercajmer i drugi; grupa nije gajila

političke ambicije, već se radikalizam članova odnosio uglavnom na umetničke teme; u

Čikagu 1919. se izjašnjavaju za odbacivanje prethodnih ekspresionističkih formi, a za

upotrebu novih ekspresivnih tehnika; grupu su zabranili nacisti 1933.

- ekspresionistički arhitekti i njihova dela:- Hans Pelcig (Hans Poelzig), 1869. - 1936. -> rani radovi: različiti arhitektonski pristup,

izražava trajnost, kvalitet, solidnost, još se ne oseća ekspresionizam (prikazuje ih u Drezdenu

na izložbi jednog veka)

- Crkva u Malču- Gradska većnica u Lovenbergu- Porodična kuća u Bratislavi- Kula Karla Šlezija sa izložbenim prostorom- druga velika ličnost Werkbund-a (posle P. Berensa) -> inventivan

- studirao na Tehničkoj školi, 1888.-93. u Berlinu (gde je i rođen)

- imao biro u Breslau (bio direktor umetničke Akademije u Breslau) do 1916., potom bio

gradski arhitekta i profesor u Drezdenu (1911. afirmisan u Bratislavi i potom radi svoja dva

velika dela (1 i 2) u kojima anticipira Tauta i Mendelsona)

- 1923. postao profesor Tehničke škole u Berlinu

- dela:1. Fabrički kompleks (hemijska fabrika), Luban kod Plzena, Poljska, 1911.-12.; asimetrični blokovi od opeke, snažna artikulacija, organsko jedinstvo - radikalna alternativa

"klasičnom" stilu Berensovih fabričkih objekata

2. Vodotoranj Poznanj, Hamburg, 1911. -> stepenasto sužavanje i širenje u vis pokrenute

mase; opeka u metalnoj rešetki

- Toranj za gas, Drezden, 1917. (neizveden - maketa)

162


3. Veliko pozorište, Belin, 1919. (ključno delo) -> pozorište sa 5000 mesta (realno 3500) za

Maisa Rajnharta - adaptacija cirkuske zgrade (stare tržnice, kasnije cirkus); spolja -

ogromne mase u zrnastom malteru (blizak kontakt kolosalne pozornice i auditorijuma),

površine oživljene u uskim slepim lukovima u unutrašnjosti - "stalaktitski" enterijer sale (kao

pećina) - izveden iz akustike i osvetljenja, foaje sa neobičnim pečurkastim stubovima

- 1919. - pozdravni govor povodom proglašenja za predsednika Werkbund-a - zalaganje za

principe "Kunstwollen" (volje za oblikom)

4. Projekat svečanog festivalskog pozorišta (muzički centar), Salzburg (rođen Mocart), 1920. (nije izgrađeno, najambicioznije; uticao na Tauta) -> iskazana velika veština u

postizanju sklada, ritma i pokrenutosti oblika, kao i senzibilitet blizak sa umetnicima

"Staklenog lanca"; moćna prostorna energija, širok potez (kao spiralna piramida, stalaktiti

spolja i unutra)

5. Projekat "Kuće prijateljstva" (konkursni rad), Carigrad, 1917. -> testerasto smaknute

mase (kaskadni objekat sa vrtovima), ogromne dimenzije, slepi lukovi i uski prozori (izgled

kao šupljina ispunjena stalaktitima)

- kasnija dela Hansa Pelciga su u kripto - klasičnom maniru -> bioskop "Kapitol", Berlin, 1925.6. Uradio je scenografiju za jedan ekspresionistički film -> poslednje što je uradio u

ekspresionističkom duhu

7. Poslovna zgrada, Bratislava, 1921.8. Kapela, Drezden (neizvedeno), 1921.- dodatak:- interesantno je da je on, a ne Taut, gotovo ostvario "Krunu grada", i bio bliži Šerbartovoj ideji svetla

1. Hemijska fabrika, Luban kod Plzenja, 1912. -> sazidan od opeke, ozbiljno je

konkurisala industrijskom stilu koji je Berens upravo bio stvorio za AEG - po završetku rata,

Pelcig se u svom pozdravnom predsedničkom govoru Werkbund-u, 1919., vratio raspravi o

"Typisierung" i zalagao za principe pojma "Kunstwollen"

2. Vodotoranj u Plzenju (otelotvorenje "Krune grada")

3. Pozorište, za Maksa Rajnharta, Berlin, 1919. -> svetlucavo, iluminozno rastapanje

oblika i prostora; 5000 sedišta; unutar velike kupole smešteni su svojevrsni privesci kojima

šupljina kupole daje kružno kretanje, tako da se pri reflektovanju svetlosti od njih stvara

utisak rastapanja i beskonačnosti; 1911. afirmisan u Bratislavi, stvara svoja dva velika dela u

kojima spoaja Tauta i Mendelsona

4. "Festpielhaus", Salzburg (svečano festivlasko pozorište) -> sličnost sa kućom

prijateljstva; njegovi tek stvoreni motivi stalaktita, ovde su prerasli u simbol "Krune grada"

ogromnih dimenzija; oblici lukova tako su povezani da oblikuju zigurat, čija unutrašnjost

deluje kao prizmatična šupljina ispunjena stalaktitima; ovo je i poslednje Pelcigovo sasvim

ekspresionističko delo (uz scenografiju za film); bioskop "Kapitol" u Berlinu, 1925. ->

povratak kripto klasičnom

- Maks Berg - Hala u Breslau, 1912.-13. -> izuzetan tretman armirano-betonskih rebara

kupole prečnika 65 m; stepenasto postavljeni prozori preko rebara kupole; konvenc. spolj.

- Bruno Taut (Bruno Taut), 1880. - 1938. -> staklo, beton, čelik

- rođen i školovao se u Koligsbergu (studirao kod Teodora Fišera, kao i Mendelson)

- radio uglavnom u Berlinu, Štutgartu, Magdeburgu, ...

- 1914.-31. radi sa bratom Maksom

- dela:1. 1913.-14. projektovao vrtna predgrađa za Magdeburg i Berlin

163


2. 1913. na "Međunarodnoj građevinskoj izložbi" u Lajpcigu gradi "Spomenik gvožđu" (čelični paviljon, Lajpcig - sa Francom Hofmanom), čime skreće pažnju na sebe

3. Stakleni paviljon (sve od stakla - luksfer prizme), izložba Werkbund u Kelnu, 1914. ->

stepenast unutrašnji prostos sa vodopadom; jedan od pristalica principa "volje za oblikom",

nasuprot "normativnim formama"; pesnik Paul Šerbart (u isto vreme publikuje knjigu

"Arhitektura stakla" posvećena Tautu) - autor aforizama na staklenom paviljonu ("svetlost traži kristal", "staklo donosi novo doba", "staklo ubija mržnju", ...); Tautov paviljon

(višeugaona osnova; fontane sa kaskadama; osvetljeno raznobojnim reflektorima) ima nešto

od duha gotske katedrale; posvećen je svetlu, piramidalnog oblika, predstavlja težnju

ostvarenja paradigme svih kulturnih zgrada i urbanog elementa za preobražaj društva (svetlo u

Paviljonu prosire kroz fasetiranu kupolu i zidove od staklenih blokova i osvetljava aksijalnu

prostoriju sa 7 slojeva oplate, optočenu staklenim mozaikom)

- dela 2 i 3 su najznačajnija dela pre prvog svetskog rata

- "Die Štadtkrone" ("kruna grada") -> polemički esej koji je pacifista Taut napisao tokom

rata, i u kom sublimira ova svoja shvatanja (veza sa Gropijusovom "Katedrom budućnosti"); posle rata Taut istražuje: 1. transformaciju cele planete u bolje društvo -

političi, socijalni prizvuk; 2. vizionarske kvalitete arhitekture - neizvodljivo

- 1918. učestvuje u osnivanju "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; Taut se zalaže

za stvaranje umetničke korporacije za uzajamnu saradnju i pomoć

- Tautu je jedini cilj da kuća "bude lepa" -> kuća od stakla, sano postament od armiranog-

betona i noseća konstrukcija od metala

- "Alpska arhitektura" -> knjiga - arhitektura na planinama, vrhovima; koncept: kupola

pokriva vrhovr, u centru je energetsko postrojenje koje na vrhu ima "svetleće" kupole

- 1919. učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata"- 1919. pokreće časopis "Praskozorje" (iznosi kontroverzne stavove arhitekata i umetnika

"Staklenog lanca") i utopijsku korespodenciju zvanu "Stakleni lanac" ("Die glasserne Kette") u kojoj učestvuje 14 kolega; cilj "Staklenog lanca" - emancipacija kreativne uloge nesvesnog (svako je trebalo da napiše ili nacrta nešto neformalno, po sopstvenom nahođenju,

što bi želeo da podeli sa celim krugom); pseudonimi (Taut = Glas); "Stakleni lanac": trajanje

od 24.11.1919. do 24.12.1920. (približno 13 meseci)

- učesnici "Staklenog lanca" posebno su se zalagali za stvaranje srednjevekovnog modela

graditeljskog tima, predlažu "Staklene spomenike koji će zračiti svetlošću"- 1920. počinje raspad "Staklenog lanca" zbog toga što neki od učesnika uviđaju nesklad

između "slobodene nesvesne forme" i savremene gradske, koja teži racionalnim montažnim,

industrijskim procesima - obnavlja se tema sukoba u Werkbund-u (do momenta kad su se

bavili papirnom arhitekturom i idejama, bili su dosledni duhu staklene arhitekture i

ekspresionizma; kada su dobili stvarne narudžbine, ništa od toga nisu ispoštovali, već se

prilagodili krajnje racionalnom pristupu)

- 1920., knjiga "Raspadanje grada" u kojoj Taut predlaže raspuštanje gradova; stvara

model radijalnog poljoprivrednog naselja, fokusiranog ka kristalnoj "Nebeskoj kući" -

zgradi uprave zajednice; paradoks Tautovog anarho - socijalizma je bliskost sa

totalitarističkim idejama toga vremena (čak fašističkim - tako je zamišljao autoritativne

društvene institucije)

- 1921., gradski savetnik za arhitekturu Magdeburga; pokušao da ostvari ideju "Krune grada" projektom gradske izložbene dvorane; ipak, uskoro napušta te ideje uviđajući

praktične, socijalne potrebe u haotičnoj stvarnosti Vajmarske republike

4. "Potkovičasto naselje", Berlin, 1925.-30. -> u Internacionalnom stilu; jeftini radnički

stanovi - rezultat uviđanja značaja masovnog stanovanja

- 1930.-32. profesor Tehničke škole u Berlinu, član Pruske Akademije umetnosti (boravio je:

1932. u Moskvi, 1933. u japanu, 1936. u Istanbulu)

164


- 1933. emigrira, 1938. umire u Turskoj (Istanbul)

- Erih Mendelson (Erich Mendelsohn), 1887. - 1953. -> dve faze: 1. do emigracije 1933.

(nemački jevrejin, moćan čovek) - kreativan, uspešan iz bogate porodice; 2. posle 1933. -

beznačajna dela (emigrira)

- studira ekonomiju, pa je napušta; elitno obrazovanje (a trebao biti trgovac - otac trgovac)

- studirao u Berlinu i Minhenu - kulturni centar, likovni umetnici ("Plavi jahač") - u delima

apstraktnih umetnika nalazio inspiraciju

- rani crteži liče na van de Veldea i Berensa

- 1912. osniva biro - početak

- 1912.-14. bavi se slikarstvom, scenografijom, projektima; 1914.-18. -> vojnik Nemačke na

istočnom i zapadnom frontu

- 1918. postaje član "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe" (rat -> razmišlja u rovovima;

skice veličine kutije šibica; fantastični crteži, ekspresija)

- 1919. učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata"

- dela: (originalna i jasna primena materijala: čelik, beton, staklo; namenu naznačava oblikom

zgrade; vrhunac njegove ekspresije - njegova vizija "Krune grada" - nazivaju je "Sarkofag

ekspresionizma")

1. Opservatorija Alberta Ajnštajna, Potsdam kraj Berlina, 1917.-21.; plasticitet koji liči

na beton, ali u pitanju je malterisana opeka (zbog oplate i novca); veza sa skulptoralnim

formama van de Veldeovog Werkbund pozorišta, Tautovog Staklenog paviljona, ali i sa

holandskim ekspresionizmom (stil "Slamnatih krovova"); oble forma, nisu mogli napraviti

oplatu (pozivaju majstore oplate za svodove); crteži kao serija mašinskih elemenata

- poseta Holandiji - upoznaje se sa radom arhitekata "Amsterdamske škole" i sa

Roterdamskim racionalistički orjentisanim arhitektima; smatra da "Analitički Roterdam odbacuje viziju, a Vizionarski Amsterdam ne razume objektivnost"; on svoj senzibilitet

smešt anegde između (i to objašnjava u pismu svojoj ženi)

2. Fabrika šešira, Likenvalde, 1921.-23.; okreće se izražajnosti konstrukcije i materijala;

kontrastira kose krovove hala sa ravnim krovom administrativne zgrade (taj kontrast će

kasnije koristiti u projektu Tekstilne fabrike u Lenjingradu, 1925.- 1923.-27. izvodi više fabričkih i administrativnih zgrada, dolazi do tipskog "trakastog"

rešenja fasade upravnog bloka; konstruktivne celine se sastoje od jednostavnih geometrijskih

jedinica uredne profilacije: Sindikat metalaca, Berlin, 1925., bioskop "Univerzum", Berlin i niz drugih objekata

3. Voga - kompleks, Berlin, 1926.-31. -> kulturni centar koji uključuje i bioskop

"Univerzum" za 1800 osoba, čiji enterijer dobija paradigmatski značaj za ovu vrstu objekata:

Robna kuća u Štutgartu, kuća Kolumbija, Berlin, 1931.4. Robna kuća Petersdorf, Breslau, Poljska, 1927. -> remek-delo ove faze, smena staklenih

prozorskih traka i profilisanih parapeta, jednostavna, a dinamizirana geometrija

5. Zgrada "Berliner-Tagblatt", 1931. -> predloška joj bila Pelcigova poslovna zgrada u

Bratislavi

- 1933. emigrira -> Engleska, London -> Izrael, Palestina -> SAD; u Americi gradi Singoge i

drži predavanja; umire 1958. u San Francisku

- ostali važniji ekspresionisti: Hugo Hering, Oto Bartning, Fric Hoeger, Rudolf Štajner, Hans Šarun, ...- dela van zemlje:- De la warr pavillon, Engleska, 1934.- bolnice, banka, stambena zgrada, koledž, biblioteka, Palestina- bolnica, sinagoge, opštinske zgrade, SAD

165


28b. Amsterdamska škola

- Amsterdamska škola -> Holandija, 1910. - dijametralno suprotan pokret

- grupa amsterdamskih arhitekata okupljenih oko časopisa "Zaokreti" ("Wendigen"), 1918.-

36. kog je izdavao Hendrik Teodorus Vijdeveld, glavni teoretičar grupe

- uzori: Berlage, rani Rajt, Sajpers- izraz "škola" potiče od duboke privrženosti ovih arhitekata istim principima u oblikovanju i

konstruisanju; ti principi bliski su paralelnom nemačkom ekspresionizmu, a u suprotnosti su

sa roterdamskom "analitičkom" arhitekturom: najvažniji radovi ove grupe vezani su za

realizaciju stambenih četvrti Južnog Amsterdama (regulacioni plan Berlagea) tokom

1917.-24. (uglovi od profilisane opeke i sa krovovima od crepa)

- opšte odlike arhitekture Amsterdamske škole:1. projektovanje u saglasnosti sa planom Berlagea (princip zatvorenog bloka,

kontekstualizam, duh mesta, ...)

2. istovremena jednostavnost i skromnost na jednoj strani (opeka, beton, tradicionalni

arhitektonski elementi - tornjevi, dimnjaci, erkeri, jednostavni prozori) i složenost i

strukturalnost na drugoj (neobične forme, talasasti i slobodno oblikovani zidovi, dinamične

siluete)

3. romantizam, fantazija, ekspresivnost

4. humanost - raznovrsnost tipova kuća, izlaz iz skoro svakog stana direktno na ulicu

(stepenište), razrada detalja, ...

- najvažniji arhitekti: H. T. Vijdeveld, J. F. Stal, J. M. van der Mej, P. L. Kramer, M. de Klerk, ...- školski primer Amsterdamske škole je: Brodarska zgrada u Amsterdamu, 1914.- ovaj pravac je u principu bio uperen protiv Berlagea

- individualno umetničko uobličavanje smatralo se za cilj

- 1912.-26. razvila se neka vrsta ekspresionizma slična onom u Nemačkoj - romantična škola

de Klerka

- Herman Finsterlin -> samo crtao, ništa nije izveo; karika "Staklenog lanca"; neobičan,

filozofski pogled na arhitekturu; rođen 1887. u Minhenu; nije bio arhitekta; studirao: hemiju,

fiziku, medicinu, astronomiju; mnogo izlagao; izlaže Valtera Gropijusa na "Izložbi nepoznatih

arhitekata"; crteži = organski deo prirode; zgrada = živi organizam; nemogući, neizvodljivi

oblici, bez konstruktivnih elemenata, bez uglova; povezuje enterijer i eksterijer u jedinstvenu

celinu; skulptoralno obrađuje; 1962. u galeriji u Berlinu izloženi su ti njegovi crteži (posle 40

godina) - čuveni intervju tim povodom

- samo crteži

- Hans Lukhart -> prvi shvata da su slobodni, nesvesni oblici i zahtevi racionalne, montažne

gradnje (proizvodnje) uglavnom nespojivi; obojca će, sa Misom i drugim na Izložbi secesije

1923. da se okrenu ka funkcionalnijem i objektivnijem građenju

- Vasil Lukhart (Hansov brat) -> ekspresionistički crteži; arhitektura na papiru; aktivan i

posle drugog svetskog rata

1. Objekat Doma kulture2. Projekat Narodnog pozorišta3. Kristalna sfera4. Stambeno naselje, Berlin -> preciznost uglova

166


5. Projekti za novo uređenje Aleksander-platza, Berlin -> dinamično raščlanjeni blokovi,

izvijeni blokovi i prozorske trake

- Rudolf Štajner, Beč -> svoje ideje je razvio pre berlinskog ekspresionističkog kruga - išao

ispred; studirao u Beču: matematiku, filozofiju (1891. doktor filozofskih nauka); cenio Getea

(i studirao ga); pristupa teozofskom pokretu posle jednog predavanja 1900. godine; od 1922. -

brojna predavanja u okviru teozofskog kruga, objavljuje ogromne knjige; izuzetno širok

duhom; kao arhitekta nije imao predznanje; ideje je prenosio verbalno, ili pravio makete od

glinamola (da bi se izvelo); naglašava odnos forme i funkcije; umro 1925.

1. Geteanum br. 1 -> 90 m puta 80 m, h=40 m; "Hram mudrosti" (Teozofski hram), izveden 1913.; objekat od drveta, pokriven šindrom; ogroman; 14 stubova - svaki od drugog

drveta; kapitel - urezan; dva kružna oblika - dva valjka sa kupolom; ponavljanje oblika,

gradacija; izgoreo uoči Nove Godine 1922./23. kada je počeo:

2. Geteanum br. 2 -> završen 1928. (tri godine posle njegove smrti), u Dornahu, kraj Bazela; u armiranom-betonu, pošto je prvi izgoreo; ne ponavlja ni jedan prozor

- glavne karakteristike Štajnerovog rada:

1. pokret (izveden iz linije)

2. skulptoralne forme (progaudijevske)

3. metamorfoza oblika

3. Toplana sa dimnjakom, Dornau, 1913.4. Transformatorska stanica, 1921.5. Kuća Durdek, 1915.-16.

- Hugo Hering -> radio sa Misom (uticaj) -> staklo + organski oblici, imitacija bioloških

1. Poljoprivredni kompleks, Gagkau kod Libeka -> kos krov

2. Zgrada izložbe ..., Bratislava3. Stambeni objekat Prinz Albreht Garten- C.I.A.M.

- Sidnejska opera -> izvedena iz Štajnera

167

29. De Stijl

29. De Stijl

- nastanak i nestanak neoplasticizma od 1917. do 1931. god. Posle De Stijl-a ništa više nije

bilo kao pre (jedno vreme do 1945. arhitektura De Stijl-a je bila zaboravljena).

- grupa nastala u Lajdenu (Holandija)

- 3 faze:

- 1917.-1920. - formativna (skoncentrisana na Holandiju)

- 1921.-1925. - sazrevanje i širenje

- 1925.-1931. - transformacija i raspad

- osnivanje, članovi, uticaj:- De Stijl je "holandski umetnički pokret", osnovan je u Lajdenu 1917. oko istoimenog

časopisa koji izlazi do 1932; to je prva saradnja slikarstva i arhitekture - bojenje eksterijera i

enterijera

- 1917. godine, van Duisburg i Oud uređuju hol u njegovoj vili kod Lajdena - naglašavanje

arhitekture sredstvima slikarstva, podovi od pločica, geometrijske olovne trake na prozorskim

oknima

- grupu su činili arhitekti, slikari, vajari, dizajneri, filmadžije, pesnici, sa relativno čistim

personalnim promenama (ukupno ih je 10)

- ključne ličnosti De Stijl-a:

1. Teo van Duizburg (Theo van Doesburg), slikar i arhitekta2. Pit Mondrijan (Piet Mondrian), slikar -do 1925. - nikad preterano ne utiče, usamljenik,

veza sa Šenmekersom i uticaj Franka Lojda Rajta

3. Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld), arhitekta i dizajner -od 1919.- sporedne ličnosti: slikar Van der Lek (periferna ličnost, utiče na 1. i 2.) i vajar Vantongerlo (estetika masa u pokretu)

- uticaji: - sinteza dve struje:

1. neoplatonska filozofija Šenmekersa

2. Frank Lojd Rajt i Hendrik Petrus Berlage

* matematički kosmički poredak:

- horizontala (linija sile) -> kretanje Zemlje oko Sunca

- sunčevi zraci, gibanje vazduha

* žuta -> siva; plava -> bela; crvena -> crna

žuta - gibanje vazduha (vertikala); plava - nebeski svod (horizontala); crvena - spoj žute i

plave

1. kubizam

2. holandski kalvinizam - univerzalistički ideali: istina, objektivnost, red, jednostavnost; ovi

principi ne shvataju se tradicionalistički već obiluju razumevanjem socijalne realnosti

(odbacuje se individualistički, za račun objektivno - univerzalističkog pogleda na svet

3. matematički neoplatonizam (neoplasticizam) Šenmekersa - u delima iz 1915.-16.,

Šenmekers (knjiga "Novi lik sveta"; knjiga "Principi matematičke plastičnosti") postavlja

osnove neoplastičnog izraza izvodeći zaključke iz složene "kosmološke" filozofije: redukcija

kolorističke skale na osnovne boje (žuto, lavo, crveno) i redukcija pravaca prostiranja

elemenata kompozicije na ortogonalnost; tvorac pojma "neoplasticizam"4. Berlage i Rajt- Berlage: proporcije; moć geometrije; socio-kulturni kriticizam;

- Rajt: "prerijska" faza - upoznali se preko Berlagea, Vazmutovih izdanja iz 1910.-11. i

pojedinačnih putovanja u Ameriku

- ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razrađivao Zemlerove teorijske

postavke o stilu); aforizam grupe: "Svrha prirode je čovek, svrha čoveka je stil"

168

29. De Stijl

- pojam "neoplasticizam":- uveo ga je Šenmekers; označava teoriju geometrijsko-konstruktivnog sistema formi koju od

1914. razvija Mondrijan (esej "Neoplasticizam u slikarstvu"), a zatim i Van der Lek, Vantongerlo, van Duizburg; elementi neoplasticističke estetike: elemantarne proporcije,

ortogonalna geometrija, elementarni kolorit (i ahromatičnost), red (zakonomernost,

konstruktivnost, funkcionalnost - isključena individualna samovolja);

- Mondrijan je svoju teoriju čiste, funkcionalne apstrakcije shvatao kao logični nastavak

kubizma, koji kao strukturalni princip treba proširiti na sva područja života; ovo je moguće

ostvariti, pre svega, kroz arhitekturu i dizajn; (arhitektura De Stijl-a -> prav ugao + ravan zid;

autonomna i besprekorna površina -> isključuje opeku; polazna tačka čist kubus, kompozicije

od bojenih (tri osnovne boje, horizontala i vertikala, a van Duizburg uvodi i dijagonalu)

- I faza "De Stijl-a" (1917.-20.): nema baš puno radova iz oblasti arhitekture

- Robert van't Hof1. I arh. delo - kuća Hejde, predgrađe Utrehta (1916.) - van't Hof koji je poznavao Rajtova

dela pri poseti Americi, ostvario je prvu kuću u skladu sa principima neoplasticizma - čisti

kubusi, dinamično dekomponovani, horizontalnost, nadstrešnice, dnevna soba kroz dva sprata

-> uticaj Rajta

- 1917. prvi broj lista "De Stijl"- 1918. drugi broj izlazi "I manifest De Stijl-a" u 8 tačaka; sadrži sve suštinske postavke

neoplasticizma

- Gerit Ritveld1. Crveno plava stolica, 1918. - sastavljena od drvenih ravnih letvi i ploča, obojena

osnovnim bojama; sa crnim okvirom; forma "ligeštula"; predstavlja prvu nedvosmislenu

trodimenzionalnu projekciju estetike neoplasticizma; radi nameštaj ručno od neobrađenog

prirodnog drveta

2. 1918.-20. izrađuje niz komada nameštaja (dečija stolica, berlinska stolica, izlog

juvelirnice) što kulminira 1920. totalnim uređenjem radne sobe dr Hartoga; pristupa De

Stijl-u 1919.

- J. J. P. Oud - glavni projektant u Roterdamu, nikada nije bio potpuno u ovom pokretu,

činovnik, urbanista, odbija kolorističku intervenciju van Duizburga i oni se svađaju:

1. Fabrika Purmereid, projekat 1919. - Oud je težio samosvojnosti (odbio da potpiše

manifest 1918.), ovo je jedini njegov projekat u okvirima neoplastičnih principa (ipak

neubedljiv); bezornamentalna, pročišćena arhitektura

2. Zgrade u nizu -> bezornamentalna, pročišćena arhitektura, tri osnovne boje

- II faza "De Stijl-a" (1921.-25.) (Husar je radio znak za De Stijl, a posle El Lisicki)- II faza protiče u znaku susreta El Lisickog i van Duizburga, El Lisicki: "priča o dva kvadrata"- 1921. članstvo pokreta se radikalno menja; odlaze Van der Lek, Vantongerlo, van't Hof, Oud i drugi; Mondrijan se vraća u Pariz (gde je boravio do 1914.); van Duizburg zbog toga

počinje da propagira pokret u inostranstvu jer mu se činilo da se ovaj u Holandiji gasi što

potvrđuje njegovu međunarodnu orjentaciju i rezultira pristupanjem Nemca Hansa Rihtera, režisera Sineaste, i ruskog arhitekte, grafičara i slikara El Lisickog; i Holađanina Kornelijusa van Esterena- na Rihterov poziv, van Duizburg boravi prvi put u Nemačkoj 1920.-21.; kratko vreme

provodi u vajmarskom Bauhaus-u na poziv Gropijusa, vršeći snažni uticaj na studente i

169

29. De Stijl

profesore (i samog Gropijusa); van Duizburg ne uspeva da postane profesor na Bauhaus-u, pa

osniva svoj atelje za slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, rivalstvo i skandal; van Duizburg utiče

i na Brojera -> stolica

- El Lisicki dolazi posle bliske saradnje sa Kazimirom Maljevičem te unosi uticaj

suprematizma; pod uticajem njegovih "prounskih kompozicija" ("nova umetnost" između

slikarstva i arhitekture), menja se stvaralaštvo van Duizburga -> neoplasticizam +

suprematizam

- mađarski aktivizam - levo orjentisan (veza sa Dobrovićem; kontakt dve leve orjentacije

(evropske i ruske)), nikada nije bio uspešan

- van Duizburg i Kornelije van Esteren projektuju

1. Niz hipotetičkih arhitektonskih kompozicija u vidu disonometrijskih crteža - aksonometrija, asimetrično artikulisana grupa ravanskih elemenata -> slično

dekonstruktivizmu (Ajzenman), koji su visili u prostoru, u listu se tad pojavila i apstraktno -

tipografska dečija bajka: "priča o dva kvadrata"- 1922. menja se format i slog naslovne strane časopisa De Stijl

- 1923. van Duizburg i van Esteren izlažu u Parizu u galeriji Rozenberg i postižu veliki

uspeh; jasno je da je arhitektonski neoplasticizam iskristalisan

- pored pomenutih aksonometrija izložili su i

2. Projekat kuće za Rozenberga, studiju enterijera Univerzitetske dvorane i projekat kuće umetnika- sublimacija: van Duizburgov članak "16 tačaka plastične arhitekture"; iznosi suštinu

neoplastične teorije arhitekture - "organski elementarizam" -> konstrukcija treba da se razvija

iz funkcije, volumena, površine, vremena, prostora, svetlosti, boje, materijala uz organsko

prilagođavanje datostima; on pledira i za ekonomičnost, nemonumentalnost, dinamizam,

antidekorativnost (po boji) i antikubizam (po obliku) - oličen "centrifugalnim"

kompozicionim principom

- u isto vreme Gerit Ritveld:3. kuća Šreder-Šreder, Utreht (1924.), nema uklapanja u ambijant - potpuno kompatibilan

sa van Duizburgovim postavkama; otvorena transformabilna osnova, dinamična ravanska

igra... - arhitektura oslobođena nosećih zidova i ograničenja koje nameću probijeni otvori;

panelni pomični zidovi; ne postoji ugao; na kraju niza kuća iz XIX v., bez uklapanja; u

projektovanju učestvovala i gospođa vlasnica; otelotvorenje 16 tačaka van Duizburgove

plastične arhitekture (objavljene po završetku kuće): antikubistička (po obliku),

antidekorativna (po stilu), poseduje: elementarnost, ekonomičnost, funkcionalnost,

dinamičnost

4. Stambena zgrada u Hagu (poređenje sa Mondrijanom)

- Ritveld i Husar: * enterijer + nameštaj male prostorije za izložbu 1923. u Berlinu (+ berlinska stolica)

- J. J. P. Oud3. Kafe de Unie, 1924.-25. -> uništeno pri bombardovanju Roterdama

- III faza "De Stijl-a" (1925.-31.) - obeležena je žestokim sukobom i raskolom između

Mondrijana i van Duizburga

- Ritveld više nema gotovo nikakve veze sa pokretom, ali se njegovo stvaralaštvo ipak

razvijalo u sličnom pravcu

170

29. De Stijl

- Mondrijan napušta pokret zbog principijalnog sukoba sa van Duizburgom koji u svoje

slikarstvo uvodi radi dinamiziranja dijagonalu

- pod uticajem El Lisickog, van Duizburg se okreće sve više socijalnim i tehnološkim

aspektima forme; on smatra da status objekta određuje do koje mere je moguće njegovo

podvođenje pod apstraktnu koncepciju

- Gerit Ritveld5. Šoferova kuća sa garažom- zato prihvata "konfekcijske elemente kulture" - nameštaj i slično, a ambijent posvećuje

ciljevima višeg reda - objedinjavanju dejstva arhitekture i slikarstva

- ovi stavovi sadržani su u manifestu (esej van Duizburga i van Esterena) "Ka kolektivnoj konstrukciji" (1924.) i u projektu kafea L'Obet (1929. dovršen) u Strazburu, u kom se na

ortogonalni prostor amplicira dijagonalna elementaristička kompozicija (nameštaj je, nasuprot

tome, sasvim običan)

- van Duzburgov kafe L'Obet: dve velike prostorije za goste i niz pomoćnih - smeštene su u

ljusku XVIII v., murali, plitki zidni reljefi u dijagonalitetu; stolice od furnira, ograde i

rukohvati od cevi, rasveta od golih sijalica umetnutih između dve metalne cevi koje su

obešene o plafon; ovakvim dizajnom hteo je izazvati simultano, istovremeno dejstvo

slikarstva i arhitekture; ovaj kafe je poslednje bitno delo neoplastične arhitekture; čak ni van

Duizburgova vlastita kuća u Meudonu, 1929. ne udovoljava ni jednoj od 16 postavki

njegovog manifesta iz 1924.

- ideal se vraća svojim korenima u apstraktnom slikarstvu

- umetnici "De Stijl-a" sve više potpadaju pod uticaj "Nove Objektivnosti", napuštajući

neoplastičku verziju ideala sinteze umetnosti; preranom smrću van Duizburga (u 48. godini),

gasi se i pokretačka snaga pokreta; samo još Mondrijan ostaje veran u svojim principima

(ortogonalnost i osnovne boje); i Ritveld menja dizajn sedala i naslone svojih stolica koristeći

sakrivljene površine, ne zbog udobnosti koliko zbog izdržljivosti

- pokret je snažno uticao na moderni pokret; to vidimo od Misa pa do naših savremenih

arhitekata (na pr. Ajzenman)

- duhovni i intelektualni potencijal - obeležio XX v.; crteži, jedna do dve zgrade i nekoliko

enterijera, ali veliki uticaj

171

30. Purizam

30. Purizam

- Purizam - umetnički pravac, 1918.-30.

- osnivači: Amede Ozenfan - Sonije (Saugnier - pseudonim) i Š. E. Žanere - Le Korbizje- izvori purizma: neoplatonizam, kubizam i neoplasticizam, tehnička dostignuća u

arhitekturi (u životu uopšte)

- cilj purizma: "pročistiti" umetničku (pa i opše civilizacijsku) problematiku u svojoj

celovitosti; purizam je usmeren protiv istoricizma, ali i protiv "deformacija" u modernoj

umetnosti (na pr. kasnija faza kubizma); puristi su zaokupljeni traženjem savršenog

(prirodnog, mehaničkog i umetničkog) oblika

- u arhitekturi: ne propagira se čisto konstruktivni oblik, već se zgrada modeluje na vajarski

način; zidno platno - glavno sredstvo izražavanja; poziva se na estetiku mašina

- "posle kubizma", manifest purizma, 1918.- "purizam", esej, 1920. (objavljen u časopisu "L'Esprit Nouveau") -> prva potpuna

formulacija purističke estetike

- "L'Esprit Nouveau" (književna i umetnička revija) -> časopis pokrenut 1920.; pokretači

Le Korbizje, Ozenfan i pesnik Pol Derme (Le Korbizje i Pol Derme su ga zajedno uređivali

do 1925.); izašlo je do 1925. godine 28 brojeva, u kojima se razmatraju pitanja od

umetničkog, ali i šireg kulturnog značaja, sa stanovišta purističkih postavki

- "Ka pravoj arhitekturi" ("Vers une architecture"), 1923. -> manifest Moderne; zbirka

članaka (kasnije knjiga) Le Korbizjea u reviji 1920.-23.; u I delu knjige "Estetika i arhitektura

inženjera" objašnjava koncepcijsku dvostrukost prema kojoj će se kreirati njegovi radovi: s

jedne strane govori o neophodnosti zadovoljenja funkcionalnih zahteva empirijski, a sa druge

o porivu za upotrebom apstraktnih elemenata da bi se delovalo na čula; I deo - "Estetika i arhitektura inženjera", II deo - "Oči koje ne vide" (industrijski dizajn, brodovi, avioni,

automobili), III deo - "Arhitektura, čista kreacija duha" (poezija klasične arhitekture);

suština knjige je u sledećem: novo doba je počelo, sa svojim socijalnim, ekonomskim i

tehničkim uslovima, što od arhitekture zahteva odgovarajući odnos

172

31. Funkcionalizam

31. Funkcionalizam

- Funkcionalizam -> star koliko i građevinarstvo, a kao pojam vezuje se isključivo za

modernu arhitekturu; herojski period moderne: funkcionalizam i konstruktivizam; "oblik prati

funkciju"; prethodnici: Viole-le-Dik => Kore i Rajt (preporučivao arhitektima Vile-le-Dika

kao obaveznu lektiru)

- jedan od glavnih problema arhitekture je odnos forme i funkcije; u najširem smislu princip

funkcionalnosti podrazumeva ostvarenje različitih funkcionalnih zahteva; ovi zahtevi mogu

biti racionalne i iracionalne prirode, a neki od nivoa na kojima se iskazuju su sledeći:

1. organizacija unutrašnjeg prostornog sklopa zgrade -> ostvarivanje "programskih"

zahteva, tj. omogućavanje nesmetanog odvijanja onih "tehnoloških" procesa koji su

karakteristični za datu namenu

2. konstrukcija i materijali -> ostvarivanje sklopova koji su logični sa upotrebnog ili

estetskog stanovišta

3. oblikovanje -> ostvarenje forme zasnovane na racionalnosti, intuiciji, funkciji ili nekom

drugom principu u okviru celovitog arhitektonskog koncepta

4. organizacija rada -> planiranje, pripremne mere, realizacija, ...

- funkcionalizam je integralni deo različitih teorija arhitekture:* Šinkel -> ideal u arhitekturi može samo onda biti ispunjen u potpunosti, ako jedna

građevina kako u celini, tako i u svojim delovima, i sa duhovnog i sa fizičkog stanovišta

odgovara svojoj svrsi

* Zemper -> umetnost priznaje samo jednog gospodara: potrebu

* Labrust -> arhitektonska forma mora biti podređena funkciji

* Saliven -> forma prati funkciju

* Vagner -> krajnje tačno poimanje i ispunjavanje svrhe do najmanjeg detalja

* van de Velde -> oblik i konstrukcija su odraz elementarne logike - opravdanosti postojanja

* Berlage -> doći do istine u arhitekturi - prioriteta u pogledu svrhovitosti, materijala i

izvođenja

* Gropijus -> želimo arhitekturu čija se funkcija jasno prepoznaje kroz njenu formu

* Le Korbizje -> funkcionalna sadržina racionalnog mišljenja

* Los -> moderni duh zahteva od predmeta pre svega praktičnost

- funkcionalizam se javlja i kao dogmatski "pravac" u modernoj arhitekturi, pri čemu se

pojam funkcije usko svodi na svrhovitost, dok se subjektivni aspekti arhitektonskog

projektovanja negiraju; ovaj vis funkcionalizma prati dešavanja 20-tih i 30-tih godina,

Internacionalni stil, a naročito je vulgrizovan 50-tih godina kada se ispoljava stereotipnošću,

formalizmom, sterilnošću, bezizražajnošću

- o tome, Luis Mamford -> "funkcionalizam, estetsko verovanje na koje se arhitekt mogao

osloniti u vremenu između dva svetska rata, sada od istih ljudi koji su bile njegove najslavnije

pristalice stavljen u najmanju ruku pod znak pitanja"

- funkcionalizam ("enciklopedija")

- pravila:

1. oblik mora da izražava funkciju- na pr. stubovi i nosači jasno vidljivi i spolja i iznutra i različiti od zidnih površina i

pregradnih zidova, oni su ti koji nose međuspratne tavanice i krov

- različiti elementi zgrade treba da nađu prikladan arhitektonski izraz

2. oduševljenje tehničkim formama

173

31. Funkcionalizam

- "intelektualni funkcionalisti" -> Le Korbizje, 1920.: "američki inženjeri svojim proračunima

ubrzaće izumiranje naše arhitekture"; "lepi oblici, najlepši oblici - kocka, kupa, kugla, oblica,

piramida, ..."

- "funkcionalisti" -> u pravom smislu reči - građevinari, trgovci od zanata, inženjeri ->

jeftinija, praktičnija ili prikladnija arhitektura -> spoljni oblik je određen građevinskim

propisima; oblaganje uzorcima iz kataloga, zid zavese; raspored unutrašnjih zidova

(prostorija) - eksperti za rentabilnost; saobraćajno jezgro - štoperice specijalista za dizalice;

oblik krova - stručnjaci za klimatizaciju... => haos

174

32. Bauhaus i Valter Gropijus


- Valter Gropijus (Walter Gropius), 1883. - 1969. -> arhitektonski opus: u 50 godina rada

nema promena u izrazu; apsolutna zrelost od početka; projektant, vaspitač, predavač; studirao

u Berlinu i Minhenu; tri godine radio kod Berensa (od projekta do izvođenja); 1910. pojavio

se u svetu arhitekture - osniva svoj biro; 1919.-28. - Bauhaus predavanja; direktor; 1928.-34. -

praksa u Berlinu; 1934. - London, Engleska; 1937.-52., SAD, penzionisan na Harvardu

(saradnici, mladi arhitekte (zajednica mladih arhitekata - TAC)); 1952.-69. - penzioner, ali

radi u privatnoj praksi

- obrazovanje i rad do osnivanja Bauhaus-a 1919.:- rođen 1883. u Berlinu, u porodici bogate graditeljske tradicije

- arhitekturu učio u Minhenu i Berlinu

- 1907. dolazi u Berensov atelje (kao i Mis i Le Korbizje)- 1910. otpočinje samostalni rad kao industrijski dizajner i arhitekta

1. Fabrika Fagus, Alfeld na Lajni, 1911. sa Adolfom Majerom (i danas originalna; prvi put

staklena opna (zid zavesa) i to ispred stubova - Amerikanci su to radili, ali ne često); razrada

Berensove sintakse (Fabrika turbina AEG), ali otvorenija estetika; uglovi i ovde učvršćuju

kompoziciju, ali sada su od stakla; vizuelno je podržana podela na nosive i nošene delove

(materijal - "nošeno" je uvek staklo, i drugo, staklene površine su blago prepuštene u polje,

ispred ravni nosivih stubaca, pa se stiče utisak lebdenja - polistrukturalnost); kompleks, inače,

obuhvata 6 zgrada; sve je strogo ortogonalno organizovano (stubovi od opeke, ostalo - od

betona (tavanica), čelični nosači, staklene opne)

- 1913. -> objavljuje članak o industrijskim objektima u godišnjaku Werkbund-a: "Značaj industrijskih objekata za oblikovanje stila"; Gropijus pledira za stvaranje novog stila

svrsishodnosti i konstruktivnosti; smatra da je podudarnost tehničke i umetničke forme najveće dostignuće - analitička saznanja treba da doprinesu sintezi organskog oblika

- iste godine: dizajn dizel lokomotive i enterijera vagona spavaćih kola2. Model fabrike, Werkbund izložba u Kelnu, 1914., sa A. Majerom -> kompleks koji

obuhvata, aksijalnu, upravnu zgradu, otvoreno dvorište i mašinsku halu; upravno je mali

paviljon za motore; upravna zgrada - kombinacija ozidanih masivnih delova i staklene opne;

spolja - monumentalizovan izgled, "konstruktivističke" staklene stepenišne kule; iz dvorišta

moderniji izgled u staklu; hala - forma izvedena iz Berensovih, ali modernija; zaobljena zona

strehe - objedinjenost, deluje kao profil (tri različita dela: administracija, garaža, fabrički deo;

različiti materijali u skladu sa funkcijom i sponzorima)

- 1914.-18. Gropijus je bio u ratu

- 1915. van de Velde napušta mesto direktora Umetničke škole u Vajmaru, a kao jednog od

mogućih naslednika pominje Gropijusa

- 1919. dolazi do objedinjavanja Akademije likovnih umetnosti i Umetničke škole u

jedinstvenu ustanovu čiji direktor postaje Gropijus; to je bio Bauhaus- kao direktor Bauhaus-a, Gropijus provodi period 1919.-25. u Vajmaru i 1925.-28. u Desau

. od 1918. bio je aktivan član grupa "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; na

"Izložbi nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" iznosi, kao

predgovor izložbi, prvu skicu programa Bauhaus-a

- delatnost 1919.-34.: -> tri značajna dela između dva rata: Chicago tribune, 1922.; Bauhaus,

Desau, 1926.; Totalno pozorište, 1927.

3. Spomenik martovskim žrtvama, Vajmar, 1921. -> nalomljena, ekspresivna piramidalna

masa od betona; ovaj "kristal" ilustruje snažno prisutno dvojstvo u Gropijusovoj ličnosti, koje

175


čini kako "objektivizam", tako i "ekspresionizam"; liči na "katedru budućnosti" o kojoj

Gropijus govori na izložbi "Arbeitsrat fur Kunst"

4. Kuća Zomerfeld, Berlin, 1922., sa A. Majerom -> stambena kuća - brvnara na osnovi od

lomljenog kamena; i ovo delo je, u suštini ekspresionističko

5. Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune", 1922. sa A. Majerom (nije dobio

prvu nagradu); asimetrično komponovana kula od stakla i gvožđa; primetan je uticaj De Stijl-

a (bezornamentalni, apstraktni oblici)

6. Opštinsko pozorište, Jena, 1923., sa A. Majerom -> rekonstrukcija

7. Međunarodna Akademija za filozofiju, Erlangen, 1924., sa A. Majerom ->

horizontalne i asimetrične mase; primetno je snažno prisustvo "objektivističkog" duha u ovom

otvorenom planu (ovaj objekat je "predigra" za Bauhaus u Desau (objekat))

8. 4 kuće za predavača Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. -> sagrađene su od betonskih blokova;

niz kubičnih formi; "saćasta" unutrašnja podela - izraz interesovanja Gropijusa za

standardizaciju

9. Kompleks Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. (u duhu nove objektivnosti; izazvala senzaciju)

-> artikulacija velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom različitih boja i plitkom

modelacijom fasade; nema glavnu fasadu - igra providnih delova i mostova - nemoguće

pogledom obuhvatiti celu zgradu; obuhvata: školu (učionice + auditorijum), administraciju i

studentski dom (spavaonice); "centrifugalna" osnova kompleksa (liči na planiranje u De Stijl

maniru); kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovišta - komunikacije su minimalne;

svaka zgrada već svojim izgedom nagoveštava namenu - radionice su sasvim ostakljene,

studentski blok ima terase, i dr....; načela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju

radijatora, prozora, ograda, rasvete; amfiteatar - Brojerove stolice od savijenih cevi i platna

(svi umetnici sarađuju, na pr. u enterijeru radionica)

10. Totalno pozorište Ervina Piskatora, Berlin - projekat, 1927. -> Piskator je bio jedan od

vodećih zagovornika levog "političkog pozorišta", koje je trebalo da ima, iznad svega,

edukativnu ulogu; uključivalo je načela Mejerholjdove biomehanike, retoriku i izražajne

metode ekspresionističkog teatra (za takvo pozorište bio je idealan glumac - akrobata), tražilo

je spektakulanrnost da bi bilo ubedljivo (prostorni i svetlosni efekti); to Gropijus pokušava da

elegantnim i fleksibilnim rešenjem podrži ultra - tehniciziranim projektom koji omogućava

različite (zapravo, sve tri moguće) "klasične" dispozicije gledališta i pozornice (gledaoci su

potpuno obuhvaćeni u tom 3D prostoru igre), kao i upotrebu raznovrsne scenske opreme (celo

zdanje se može potpuno promeniti rotiranjem pozornice i dela orkestra za 180° - to se može

urediti čak i tokom predstave i taj "prepad" na gledaoce tera ih da učestvuju u akciji;

auditorijum: prozirna kutija, kroz koju se videla rešetkasta konstrukcija jajolikog krova, nad

elpsastom osnovom; Gropijus je imao kontakte sa pozorišnim svetom; pozornica se mogla i

zatvoriti cikloramom za prikazivanje filma, kao dopune predstavi, a iznad središnje arene bile

su akrobatske sprave

11. Naselje Toerten, Desau, 1928. -> opet izraz "objektivizma"; Gropijus istražuje

mogućnosti masovne prefabrikovane gradnje, kako u dizajnu same prefabrikacije, tako i u

pogledu mehanizovane gradnje (formalna linearna kompozicija, pogodna za montažu pomoću

teškog transporta); ove teme Gropijus razrađuje sve do 1931. na svojim projektima stambenih zgrada; nakon ostavke na Bauhaus-u 1927. Gropijus se sve više bavi problematikom stanova i zalaže za poboljšanje stambenog standarda i pretvaranje

stambenog bloka u besklasni sistem zajedničkog stanovanja

* Zavod za zapošljavanje, Desau, 1927. -> prefabrikovan, montažni sklop - prvi put u svetu;

analiza spratnosti, razmaka zgrada, osunčanja

* Naselje kraj Karlsrue* Naselje za fabriku Simens -> funkcionalizam

- 1930. -> izložba Werkbund-a u Parizu

176


- 1934. Gropijus upućuje apel Gebelsu, pravdajući modernu arhitekturu kao nemačku, ali

odmah potom emigrira

- delatnost posle 1934.: -> 1948. - Kongres CIAM-a u Berlinu

- Engleska, 1934.-37. -> radi sa Maksvelom Frajem - stambene zgrade, lokale, školske i druge zgrade, ...- Amerika: partnerstvo sa Brojerom, 1937.-41. -> postaje profesor na Harvardu 1937. (dekan

arhitektonskog odseka na Harvardu pozvao ga u SAD, gde on potiskuje uticaj L'Ecole des

Beaux Arts

12. Vlastita kuća, Linkoln, 1938. -> modenizam u Bauhaus stilu; postaje uzor i izvor zarade

kao model za veći broj vila u narednom periodu

13. Radničko naselje, Nju Kensington, 1941.-43. -> slično kao radovi na tu temu u

Nemačkoj; vrlo nespretno urbanističko rešenje (na pokrenutom terenu)

- partnerstvo "The architects colaborative" (TAC), 1945.14. Univerzitetsko naselje, Harvard, 1949.-50. -> projekat je podrazumevao provlačenje

novih građevina kroz postojeću strukturu; svuda - dela moderne umetnosti (1952. -

penzionisan na Harvardu)

15. Zgrada PAN-AM, Nju Jork, 1958. -> "spljošteni" crni oktagon od 60 spratova

16. Šopnig centar Bostona, 1953. -> veliki kompleks, prilično stešnjen: glavni motiv je

poslovna zgrada (oktagon) od 40 spratova

17. Projekat Univerzitetskog grada u Bagdadu, 1957. -> veoma formalističko delo

* Projekta za američku ambasadu u Atini, 1957.* Sinagoga u Baltimoru, 1957.- Gropijus: nije uspevao kroz crtež da izradi ideju -> timski rad; karakter projekta menja sa

partnerima

- Majer: prvi partner na kulturnim zgradama; po odvajanju od Gropijusa više nije bio značajan

arhitekta

- Dženks osuđuje Gropijusa zbog toga što se uvek, lomeći se između principa i pragmatizma,

opredeljivao za ovo drugo; plod pragmatičnih kompromisa su šaroliki rezultati; Dženks

kaže da je Gropijus morao da prihvati ove kompromise, jer je iznad svega verovao u timski

rad, saradnju i relativnost istine

- Bauhaus, 1919.-33. -> likovna škola trajala 14 godina; pedagoška metodologija - revolucija

(danas radimo po njoj); Gropijus je uveo: pručavanje matematike, boja, revolucija u dizajnu

nameštaja (stolica) - oblici i standard današnjeg industrijskog oblikovanja; više puta je menjao

pravac, ali uvek ostao pri tri cilja: 1. svet umetnosti izvući iz anonimnosti; odanost istini; 2.

umetnici i zanatlije - da rade zajedno kao u prošlosti (Mikelanđelo); 3. stalni kontakt sa

industrijalcima i menadžerima (naručiocima); u znaku broja 3: 4 perioda (Vajmar, 1919.-25.;

Desau, 1925.-28.; Majer, 1928.-30.; Mis, 1930.-33.); 3 direktora; 3 sedišta; 3 cilja

- osnivanje:- I faza, 1919.-25., Vajmar: ekspresionisti; 1921. van Duizburg i De Stijl

- Bauhaus je plod dugogodišnjih nastojnja da se u Nemačkoj reformiše obuka u oblasti

primenjenih umetnosti (pogledati ranije škole: Werkbund, ...)

- osnovana je "Škola umetnosti i zanata" velikog vojvodstva u Vajmaru 1906., pod

upravom van de Veldea (slikar impresionista, dizajner i arhitekta) - Bauhaus je nastavljač

njegovih ideja; van de Velde je prinuđen da ode 1915., kada kao jednog od naslednika

predlaže Gropijusa (Vajmar - velika kuturna tradicija)

- tokom rata traje polemika o pedagoškom statusu (reforme) likovnih i primenjenih umetnosti;

upravnik Velikovojvodske Akademije likovnih umetnosti Fric Makenzen zastupa gledište da

177


se čak i umetničke zanatlije moraju školovati na Akademiji, dok Gropijus teži organizovanju

obuke za dizajnere i zanatlije kroz radionice; taj sukob razrešen je 1919. kompromisom -

ujedinjenjem Akademije i Škole u jednu instituciju - Bauhaus (ta koncepcijska podvojenost

trajaće kroz celo njegovo postojanje)

- Gropijus za "Izložbu nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" piše pamflet koji će, prerađen, postati proklamacija Bauhaus-a; suština tog

dokumenta je "gradnja (metaforičke) katedrale budućnosti" - objedinjavanje umetnosti i

zanata u arhitekturi (poziva umetnika da odbace salonsku umetnost i vrate se zanatima, da

zgrade obogate maštom, bez obzira na tehničke poteškoće), po ugledu na srednjevekovne

zidarske gilde; odatle i ime (koje je Gropijus predložio državnoj upravi) - srednjevekovna

masonska loža: Bauhutte ili Bauhaus - reč može biti i inverzija od Haus bau = kuća za

građenje; s vremenom je ideja socijalističke katedrale potisnuta, pa i neki, u početku važni,

umetnički principi; no, suštinski značaj Bauhaus-a je u tome što je, pored toga što je bio važna

škola umetnosti, dizajna i arhitekture, bio organizacija kroz koju su se prelamale i menjale

mnoge ideje umetnosti moderne epohe; stvaralački impulsi koji su potekli iz Bauhaus-a bili su

izvanredni i ostavili su gotovo nesaglediv trag, pa, izvesno, deluju sve do danas

- majstori = profesori; kalfe i šegrti = studenti; radionice = učionice; sa studentima rade

umetnici (majstori oblika) i zanatlije (majstori radionica)

- "Državni Bauhaus u Vajmaru", 1919.-24. -> teška godina za Nemce; prostorije bez

veštačkog osvetljenja, grejanja, nedostatak pribora i materijala; kantina - jedini društveni

prostor studenata

- 1919.-21. u Bauhaus-u je snažan uticaj slikara proizašlih iz ekspresionističkog kruga (grupe "Most" i "Plavi jahač"); naročito je važna uloga harizmatskog predavača i vaspitača

Johanesa Itena (najznačajnije ime I faze), švajcarskog slikara i teoretičara; pored njega, tu

je američki slikar Lajonel Fajninger (štamparska radionica) i vajar Gerhard Marks- radionice - učenje iz 3 dela: 1. proučavanje prirodnih oblika i materijala; 2. proučavanje

starih majstora i shvatanje slike; 3. crtanje po modelu

- 1920. na Itenovu inicijativu dolaze Oskar Šlemer, Paul Kle i Georg Muhe- Iten, pristalica jednog pseudo - religioznog "istočnjačkog" kulta, nastoji da primenom

različitih obrazovnih sistema tokom pripremnog kursa (prijemni kurs + 4 godine -> cilj

pripremnog kursa = skraćivanje studija) studente osposobi za oslobađanje individualne

kreativnosti i ocenjivanje vlastitih sposobnosti; smatrao je da je za kreativnost veoma važno

fizičko i duhovno zdravlje (a to je održavao vežbama disanja i opuštanja; cilj je bio

usmeravanje ka unutra; Iten propagira kult osavremenjene Persijske vere, što je zahtevalo

asketizam, povremeni post, vegetarijanstvo)

- rad postaje zadovoljstvo, zabava; krajnji cilj: perfekcija; Gropijus insistira na društvenom

životu: 4 festivala, puštanje zmajeva, božićna zabava, ... pod fenjerima za njegov rođendan;

nestašica novca: pa se radionice sporo razvijaju, a on je hteo da one finansiraju školu; kraj I

godine Bauhaus-a bio je katastrofa (samo grnčarska radionica opstala)

- tokom godina raste podvojenost između Itena i Gropijusa, zbog Ienove okrenutosti "ka

unutra"

- 1921.-22. -> eskalira kriza u Bauhaus-u; dolazi Vasilij Kandinski (ruski slikar, uči studente

analitičkom crtanju, odnosu boja i oblika), na inicijativu Itena; on je pristalica emotivno -

mističnog pristupa umetnosti; na drugoj strani, u Bauhaus stiže Teo van Duizburg (nije

postao profesor) na poziv Gropijusa; on zastupa racionalističku i antiindividualističku De Stijl

estetiku; van Duizburg (dopadao se studentima, ali ga Gropijus zabranio i on napušta Bauhaus

- osniva konkurentsku školu) se žestoko obrušava na ekspresionistički duh prisutan u

Bauhaus-u (napao je i Itena osuđujući njegovo monaško odbacivanje svetovnog života); ubrzo

178


napada čak i Gropijusa zbog njegovog sinkretičkog idealizma i jedan od temelja Bauhaus-a -

zantstvo, pozivajući na savremena sredstva

- u isto vreme snažan je i uticaj El Lisickog (koji boravi tad u Nemačkoj spremajući rusku

izložbu) - suprematističke forme, nova tipografija, inženjerska "objektivnost"; naročito uticaj

konstruktivizma snaži posle izložbe 1922. godine

- jedan od najvažnijih uticaja na promenu klime u Bauhaus-u potiče od Le Korbizjea i časopisa "L'Esprit Nouveau", jer postaje očigledna superiornost koncepta "mašine za stanovanje" nad konceptom "katedrale budućnosti" - novo vreme traži "objektivne

predmete koji služe specifičnij svrsi"

- tako Gropijus menja izvornu zanatsku organizaciju programa; 1923., povodom I izložbe Bauhaus-a u Vajmaru, on objavljuje tekst "Ideja i ostvarenje Državnog Bauhaus-a u Vajmaru", u kom obrazlaže da je svrha zanatskog školovanja, ustvari obuka za dizajn

masovne proizvodnje; on proklamuje "novo jedinstvo umetnosti i tehnologije", tražeći

podršku industrijskih preduzeća

- nasuprot ovoj kompromisnoj orjentaciji, istupa grupa oko Itena, koja napušta Bauhaus; toj

koncepciji, međutim, protivi se i "objektivistička" frakcija oko Hanesa Majera- mesto Itena zauzima mađarski umetnik Laslo Moholj-Nađ (na poziv Gropijusa, da vodi

pripremni tečaj i radionicu metala i organizaciju prostora), pristalica konstruktivizma i

suprematizma (kao i još jedan profesor Albers - korišćenje materijala); pod njegovim

vođstvom, u školi jača konstruktivistički elementarizam; on se u to vreme nadopunjava De

Stijl-ovskom estetikom i postkubističkom estetikom Šlemera; to je vreme kada se uvodi i

san-serifna (bezserfna) tipografija Bajera i Šmita- od 1923. Bauhaus-om dominira "objektivan" pristup arhitekturi; on se ogleda i u

nastojanjima da se stvori model tipske prefabrikovane kuće, minimalne cirkulacije sa

standardnom opremom (elementi su ručni proizvod Bauhaus-a; rezultira, konačno,

gradnjama u Desau - 1926. godine, a služili su kao stanovi arhitekata)

- 1924. u Vajmaru na lokalnim izborima pobeđuje nacionalistička desnica, koja uskraćuje

finansiranje Bauhaus-u; zbog toga se Bauhaus prinudno seli u socijal - demokratski Desau, sa

većinom studenata i nastavnika; manji broj ostaje u Vajmaru oko Ota Bartninga u "Višoj

školi za arhitekturu i zanate"

- Bauhaus, Desau, 1925.-33.- u selidbi, velika je bila pomoć gradonačelnika Frica Hesea, koji omogućava gradnju

nastavnih i stambenih objekata (stvara se postepeno prepoznatljiv Bauhaus-ov pristup u kom

je naglasak na izvođenju oblika iz proizvodnog postupka, iz zahteva materijala i funkcije)

- 1926. počinje snažna proizvodnja Brojerovog nameštaja od savijenih čeličnih cevi

(ekonomičan, praktičan, udoban), zatim tkanina, svetiljke, metalne robe, pokućstva, sazreva

Bajerova tipografija (eliminiše velika slova); mnoštvo projekata montažnih kuća- fundamentalna promena -> Majer se okreće socionalnom, racionalnom; svako je mogao biti

primljen, ali da plati (za razliku od ranijih rigoroznih prijemnih ispita); Majerova

reorganizacija: 1. društveni cilj; 2. standard; 3. masovna proizvodnja (politički radikalizam

Majera)

- 1927. vodeće mesto arhitektonske sekcije zauzima Švajcarac Hanes Majer ("boljševik" -

imao zapažen rad na konkursu za Ligu naroda), koji dovodi još jednog člana bazelske grupe

"ABC" - Hansa Vitvera- početkom 1928. godine Gropijus podnosi ostavku gradonačelniku Desaua, zamoren

zaglađivanjem razlika i nastojanjem da se stvori sinteza raznorodnih struja; sem toga, studenti

sve više traže naučno - racionalističku pedagošku orjentaciju (prvi put naučni elementi ulaze u

Bauhaus - anatički sitem, dijagrami, ...), koju zastupa Majer, nasuprot "sinkretizmu"

179


Gropijusa, Moholj-Nađa, Brojera, ... (svi oni sledeći primer Gropijusa, podnose ostavke);

zato Gropijus predlaže Majera za svog naslednika

- Majer usmerava Bauhaus-ovo delovanje ka "socijalnom" umesto ka "estetskom" (u prvom

planu je jednostavno, sklopivo i jeftino pokućstvo od šper ploče i razni zidni tapeti);

ambiciozno reorganizuje školu u 4 sekcije: "graditeljstvo" (iz polemičkih razloga se ne zove

arhitektura nego graditeljstvo), propaganda, proizvodnja metala i drveta, tekstil; ove 4

sekcije dopunjene su tečajevima kao na pr.: industrijska organizacija i psihologija,

proračunavanje rasvete, dnevnog svetla, toplotnih gubitaka, akustike; proizvodi se više nego

ikad (Majer spaja teoriju i praksu; Majer prima sve koji se prijave (i netalentovane), dolazi do

sukoba); u rad škole uključen je i planer Hilberzajmer, Stam i drugi; Majer je nastojao da

spreči da Bauhaus postane oruđe levih partija (komunističkih), ali razapet u političkim

trzavicama ipak biva prinuđen da napusti mesto 1930.

- na mesto direktora postavljen je Mis van der Roe (svakoga ko mu se suprotstavi otpušta;

sarađuje sa Rotenbergom (političar - vlast); pravi Arhitektonski fakultet), koji dalje nastoji da

u uzavreloj političkoj klimi sačuva školu (gradske vlasti i desnica traže da se zatvori Bauhaus

i njegova fasada natkrije arijevskim kosim krovom; traže, između ostalog da se jevreji izbace

iz škole, na šta Mis ne pristaje i sam zatvara školu); 1932. u Desau na izborima pobeđuje

nacionalistička desnica, koja opet obustavlja finansiranje Bauhaus-a; oko 6 (9) meseci Mis

je pokušavao da u Berlinu (ostaci Bauhaus-a preseljeni su iz Desaua u skladišta na periferiji

Berlina) održi delatnost Bauhaus-a kao privatnog instituta, na tada ga konačno ukidaju nacisti;

više od 1250 studenata; mnogi su emigrirali i proširili učenje dalje

180

33. Le Korbizje

33. Le Korbizje

- Le Korbizje (Charles-Edouard Jeanneret; Le Corbusier), 1887. - 1965. -> "Arhitektura

je znalačka i dobra kompozicija masa na svetlosti"

- važno: putovanja; uticaji; povezivanje

- 1887. - 1916.:- rođen 1887. u La Šo-de-Fons (La Chaux-de-Fonds) (industrijski grad u Švajcarskoj

obnovljen nakon požara 20-tak godina pre njegovog rođenja) u švajcarskom kantonu Nojšatel

(Neuchatel), planinski venac Jura, nekoliko km od francuske granice

- poreklo porodice -> kalvinisti iz Jugozapadne Francuske, izbegli u Švajcarsku zbog verskih

ratova

- Le Korbije pohađao umetničku školu u rodnom gradu, čije je težište bilo na primenjenim

umetnostima (Le Korbije je učio za gravera časovnika); važna ličnost -> profesor Šarl L'Eplantenije - mlad čovek, eks - student L'Ecole des Beaux Arts, nastojao da zasnuje

lokalnu školu primenjenih umetnosti i graditeljstva, podučavajući đake da izvode ornament

neposredno iz prirodne okoline (Le Korbizje se uključio u poslednje faze pokreta Arts and

Craft, dok se školovao u ovoj školi

1. Vila Falet, 1905. -> prva kuća (sa 18 godina) - lokalni tradicionalni stil (varijacija majur),

kamen + drvo, naturalna ornamentacija (flora i fauna tih krajeva), uticaj Arts and Craft; kuća

je građena za upravnika škole (oblik kuće je zapravo varijacija zgrada majura, građenih od

drveta i kamena na području Jura)

- 1907. odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca, Ravena, Bolonja, Verona, Venecija);

u Toskani je posetio kartuzijanski manastir Ema, gde se zainteresovao za ideju "komune"

koja će se kasnije provlačiti kroz njegova dela; o samostanu Ema Le Korbizje će kasnije pisati

kao o instituciji koja ostvaruje ljudske težnje: tišinu, samoću, ali u isto vreme i svakodnevni

međuljudski kontakt; Ema se urezala kao trajna slika u glavi Le Korbizjea, koju će uvek

nanovo, beskonačno puta interpretirati

- potom odlazi u Budimpeštu, pa u Beč (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu;

upoznao je Jozefa Hofmana (bio je dobro primljen, ali je odbio posao koji mu je ponuđen, a

time i Jugendstil) - no, to nije ostavilo nekog traga; potom putuje u Minhen, Strazbur, Nansi i

Pariz; u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave novim materijalima i uopšte novim

načinom mišljenja u arhitekturi; na kratkom putu u Lion, 1907. upoznaje Toni Garnijea (tada

odbojnost Le Korbizjea prema Jugendstil-u postaje još veća), čija vizija "Industrijskog grada", ostavila snažan utisak (Le Korbizje je simpatisao socijalistički utopizam - uticaj

L'Eplatenijea i Garnijea) kako u smislu arhitektonske tipologije, kao i u smislu saznanja o

povezanosti nove arhitekture i društvenih fenomena (1907. godina označila je prekretnicu u

životu Le Korbizjea; tada je sreo Garnijea i posetio kartuzijanski manastir Ema u Toskani, što

je presudno uticalo na njegov razvoj; u Emi je prvi put doživeo "komunu" - koja će mu

kasnije postati socio - fizički model njegovih interpretacija socijal - utopističke ideje)

- 1908. zapošljava se honorarno u Parizu kod braće Pere, gde se upoznaje sa armiranim-

betonom i njegovim skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima; tu provodi 14 meseci;

boravak u Parizu iskoristio je i za šire upoznavanje sa teorijom arhitekture, posećujući

biblioteke, predavanja, muzeje; proširuje svoje znanje francuske klasične kulture; na veliko

L'Eplantenijeovo nezadovoljstvo, Le Korbizje je shvatio da je armirani-beton materijal

budućnosti (prilagodljiva monolitna priroda, trajnost i ekonomičnost, a po Pereu još i sredstvo

za razrešenje dugogodišnje protivrečnosti konstruktivne autentičnosti gotike i humanističkih

vrednosti klasične forme)

2. 1909. vraća se u rodno mesto; tu gradi dve vile u pitoresknom maniru (planovi su

verovatno nastali još na proputovanju po Italiji i Austriji); pored toga, uradio je i projekat za

181

33. Le Korbizje

novu zgradu Umetničke škole od armiranog-betona, na kom se primećuje opsesija

kartuzijanskim manastirom i idejama socijal - utopista (tri stepenasto raspoređena kruga

umetničkih studija koji imaju zasebne vrtove, smešteni oko centralnog, piramidalnim staklom

natkrivenog prostora; slobodno interpretiranje manastirskih ćelija u Emi)

- 1910. škola ga šalje u Nemačku (a on sam je hteo u Nemačkoj da proširi svoja znanja o

armiranom-betonu) da bi napravio izvaštaj o novom nemačkom obučavanju u oblasti

primenjanih umetnosti (izveštaj je publikovan 1912.; upoznaje se sa vodećim umetnicima der

deutsche Werkbud-a, gde upoznaje i dostignuća modernog inženjerstva: brodove, avione,

automobile, o čemu će pisati); tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu (kroz koji su

prošli Gropijus i Mis - upoznao ih je); preko Vazmutovih izdanja upoznaje se sa delom ranog

Rajta

- 1911. obilazi Balkan i Malu Aziju; upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom,

arhitekturom manastira i turskih džamija (od tada se u njegovom radu oseća prigušen uticaj

otomanske arhitekture o čemu takođe piše); posebno brižljivo studira antičke spomenike u

Grčkoj (Partenon - "najčistija kreacija ljudske misli"); na kraju puta, opet prolazi Italiju, i

vaća se u Šo-de-Fons (da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplantenije i tih 5

godina, do 1916. biće presudne za orjentaciju njegove buduće pariske karijere

- 1913. osniva vlastiti biro u Šo-de-Fonsu; napušta ideje L'Eplatenijea i Rajta; projektuje u

armiranom-betonu; otvara saradnju sa inženjerom de Boas-om (de Boas)

- projekti 1911.-16.3. Vila Fazr - Žanot, 1912. -> "neoklasični" uticaj Berensa i Perea, mesiteranska inspiracija

4. Kuća Žanere, 1912. -> za roditelje; jednostavna forma, horizontalne prozorske trake, na

spratu beli štuko

5. Vila Švob, 1916. - prva armirano-betonska građevina (kulminacija njegove rane karijere - sinteza svega naučenog do tad); nju prati i tekst u časopisu "L'Esprit Nouveau";

paladijanski duh (simetrična organizacija osnove, sa uskim i širokim krilima), ali su primetni i

uticaji Perea, Hofmana i dr.; klasično proporcionisanje; projekta već nagoveštava njegov

način mišljenja o građanskoj vili (koristi klasične proporcijske sisteme prvi put, što se vidi i

po rasporedu prozora po sistemu zlatnog preseka), kao i o stambenoj zgradi tokom kasnijih

godina (tema kuće - palate; prisutna je i određena erotska evokacija harema, pa je zato ova

zgrada dobila naziv "Villa Turque")

6. Sistem Dom-ino, 1915. -> od "domus" + "inovation", asocira na igru u kojoj se

slaganjem jednakih elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kuća koje su

standardizovane poput domina); smisao ovog projekta: čuvši za ratna razaranja, on projektuje

sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montažu sa mogućnošću fleksibilnog aranžiranja

prostora (prema nahođenju korisnika); sistem se sastoji, pre svega, od stubova i horizontalnih

ploča (ove ideje će se dalje razvijati od 1922.)

7. Villes Pilotis, 1915. -> počinje da razvija ideju grada na stubovima

- 1917.-27.:- iako je u rodnom kraju započeo uspešnu karijeru, Le Korbizje traži izazov i odlazi u Pariz -

intelektualni centar epohe

- po dolasku, upoznaje slikara Amede Ozenfana (Amedee Ozenfant) - Sonije (Saugnier - pseudonim) sa kojm razvija tzv. "purističku" estetiku

* Le Korbizje (Le Corbusier) - pseudonim koji upotrebljava od 1920. za potpisivanje

tekstova, od 1922. - arhitekture i od 1928. - slika; nastao kombinovanjem prezimena majčinog rođenja Lecorbesier i reči "corbeau" (gavran); umesto potpisa ponekad koristi

182

33. Le Korbizje

stilizovan kroki gavrana (korb => kako prići akropolju -> on kaže "na kolenima"

(oduševljen Akropoljem))

- u periodu 1917.-22. Le Korbizje se izražavao kao upravnik u fabrici opeke i građevinskog

materijala (a istovremeno intenzivno pisao i slikao)

- 1922. otvara biro u partnerstvu sa sinovcem Pierom Ženereom, sa kojim sarađuje sve do

početka drugog svetskog rata; na "jesenjem salonu" u Parizu 1922. oni izlažu dva značajna

projekta: "kuću Sitroan" i "Savremeni grad" -> kao usavršavanje sistema Dom-ino i vile

Pilotis

8. Kuća Sitroan (Citrohan), 1922. -> projekat ekstremno jeftine, jednostavne i racionalne

prefabrikovane stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme); noseći sistem čine bočni nosivi

zidovi (kasnije je razrađena verzija na "pilotisima"); izvori za ovaj projekat: 1. megaronski

oblici sredozemlja, tj. grčka lokalna arhitektura; 2. radnička kafana u Parizu gde je

svakodnevno obedovao sa nećakom; u preseku, prvi put je primenjen dvoetažni dnevni

boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i dečijim sobama na krovu - dupleks); oblik -

kutijast; ravan krov; ime - aluzija na marku automobila, tj. na mogućnost masovne produkcije

9. Stambeni blok sa luksuznim stanovima u okviru "Savremenog grada", Pesak ->

kombinovanje privatnih prostora i zajdničkih sadržaja (uticaj kartuzijanskog manastira -

kombinacija građevinskog stambenog bloka i socijalističkog kolektivnog stanovanja); svaki

stan ima dvoetažni dnevni boravak i baštu terasu (zapravo je kuća Sitroan bazična jedinica

ove zgrade); ideja je anticipacija Unite d'Habitation u Marselju10. Savremeni grad za tri miliona stanovnika, 1922. (zamišljen kao elitistički kapitalistički

grad uprave i kontrole sa vrtnim gradovima za radnike) -> uticaj - američkih, gradovi u

rasteru, Stadtkrone ("Kruna grada") Bruna Tauta (P=4 x Menhetn, ornamentalan poput

istočnjačkog tepiha); saobraćajnice su ortogonalne i dijagonalne; u središtu su "kartezijanski"

oblakoderi krstate osnove (to su 4 poslovna tornja - 60 spratova, u središtu, kao svetovni

centri moći (zamena za sakralne objekta tradicionalnog grada); o značaju ovih centara moći

govori i to da su smešteni u zlatnom preseku površine grada), sa poslovnom namenom;

stambeni blokovi su okolo (perimetralni i uvučeni tip), visine 10-12 spratova; tlo se koristi

kao zajednička rekreativna površina; iza zaštitne zelene zone smeštena je industrija i radnički

vrtni gradovi (zbog toga komunisti plan nazivaju reakcionarnim - na drugoj strani, optužen je

kao kriptokomunista zbog ideja o zajedničkim prostorima)

11. Plan Voazon (Voisin) za Pariz, 1925. -> dalja prerada "Savremenog grada" - "otvoren"

plan (bez zatvorenih blokova); izraz tendencije ka postizanju osunčanih, zelenih površina u

gradu, smanjenja gustina u centru, veće pokretljivosti, ... (aforizam Le Korbizjea: "Grad

stvoren na brzinu je grad stvoren za uspeh")

12. Paviljon L'Esprit Nouveau na pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti, 1925. ->

paviljon je ustvari, stambena jedinica ("mezonet" - tip Sitroan) koju Le Korbizje uporno

bezuspešno pokušava da plasira na tržištu kao stan u sklopu zgrade ili zasebnu kuću za

predgrađe; taj deo bio je opremljen tipski (na pr. "tonet" (pokućstvo "tonet") - skup folklornih,

zanatskih i industrijskih elemenata; tumačen je kao protiv Art Deco-a) nameštajem,

orjentalnim tepisima, slikama i skulpturama purista i sl.; drugi deo paviljona posvećen je

urbanom planiranju

- u periodu 1920.-30. uradio je i 20-tak projekata građanskih vila (sve u purističkom duhu), od kojih je 16 izvedeno; sve su prilično velike i u svim su korišćene inovativne

vrednosti armiranog-betona (skeletni sistem sa masivnim bočnim zidovima, prepustima,

potezima prozora); mnoge od ovih vila nalikuju principima "mezoneta"; izražajnost ovih kuća

se uglavnom zasniva na "5 tačaka nove arhitekture" koje Le Korbizje formuliše 1926.

godine (arhitektura parobroda):

1. pilotisi (koji glavnu masu izdižu iznad tla)

183

33. Le Korbizje

2. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova)

3. slobodna fasada (posledica slobodnog plana)

4. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor)

5. krovni vrt (kojim se nadoknađuje deo tla koji pokriva kuća)

13. Vila Monzi, Garše, 1927. (za par Štajner) -> paladijanski koncept proporcije osnove (vila

Malkontenta, 1560.), ali nasuprot Paladijevskoj centralizaciji, ovde je koršćen "centrifugalni"

princip (periferijska raspršenost doživljaja) u organizaciji prostora; ovde je, konačno, rešen

problem kojim se bavio i Los - spajanje geometrizovanog "neoklasičnog" oblika sa

neformalnošću iz tradicije "Arts and Craft" (kako pomiriti privatni komfor sa javnom fasadom

- odvajanje unutrašnjosti od fasade)

14. Vila Savoj, Poazi, 1929.-31. -> opet paladijanska inspiracija (vila Rotonda) - unutar

kvadrata prostor se razvija po "spiralnom" toku (skoro kvadratni plan, eliptično prizemlje; dok

Paladio teži centralizaciji), koristi se periferna raspršenost, pogled na krajolik, ...

- u istom periodu:

15. Radnička naselja "Leže" i "Pesak", 1926. -> za industrijalca Anri Fružea (kod Bordoa); opet prerada "mezoneta"; Pesak - 53 kuće, standardizovane stambene jedinice; neke

kuće su obojene u skladu sa purističkim načelima o optičkim svojstvima boje

16. Dve kuće za Vajzenhof zidlung, Štutgart, 1927. (naselje pod supervizijom Misa) ->

ostvarenje tipa "Sitroan"17. Konkursni rad za sedište Lige naroda u Ženevi, 1927. (projekat je imao podršku

mladih, bez obzira na ideološku pripadnost; oni su bili oduševljeni slobodnom simetrijom,

tehničkim inovacijama, mehanizmom za održavanje čistoće, klimatizacijom i akustikom

skupštine; radi sa nećakom -> prvi projekat velikog javnog zdanja, vrhunac purističke faze;

bile su predviđene dve zgrade - sekretarijat i skupština; korišćena je armirano-betonska

povučena konstrukcija (monumentalnost - u oblozi od kamena i hijerarhijskom sistemu ulaza

sa 7 vrata (kroz koja ulaze određene kategorije u auditorijum)), horizontalni prozori, krovna

bašta; sala je projektovana u objektivističkom maniru (oblik proizilazi iz akustike); rad je ušao

u najuži izbor (žiri: Berlage, Hofman, Orta, Mozer) među 377 radova, ali je diplomatskom

inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajućem grafičkom mediju, navodno;

tako je ovaj projekat bio tačka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog sopstvenog rada

nego i u odnosima sa međunarodnim modernim pokretom), da bi prošao krajnje

konvencionalan projekat

- u to vreme Le Korbizje dolazi u sukob sa nemačkim arhitektima iz pokreta "nova

objektivnost" (nemačka arhitektonska levica), oko nekih formalnih aspekata Le Korbizjeove

arhitekture koji imaju smisao izvan funkcionalne ravni; naime njegovi projekti javnih zgada

sve više su monumentalizovani (u težnji da poveže inženjersku estetiku i arhitekturu,

utilitarnost i hijerarhiju, na pr. projekti za Ženevu, 1929. "Grad Mondijal" i u okviru njega

zigurat "Muzej Mondijal"), povezani sa jednom, u suštini, klasicističkom izražajnom

logikom (brani se esejem "Odbrana arhitekture" na čije zaglavlje stavlja jedan citat u kome

se između ostalog kaže da je "nova objektivnost" uništila dve reči: arhitektura i umetnost,

zamenivši ih račima: graditi i živeti)

- 1928.-39.:- urbanistička delatnost:18. "Ozareni grad" (Ville Radieuse), 1930. (nikad nije ostvaren, ali je od znatnog uticaja

kao model u posleratnoj Evropi; pre nego ga je završio, putujući avionom u Južnu Ameriku,

gledajući iz te perspektive - dopao mu se Rio de Žaneiro kao prirodni linearni grad) ->

prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse; model nije

centralizovan, već (teorijski) neograničen - po ugledu na Minjutinov linearni grad; grad je

zoniran tako da plan odražava izvesnu antropomorfnost - humanizam (glava - krstasti

184

33. Le Korbizje

oblakoderi, srce - kulturna zona, pluća - stambena zona, ... - u metaforičnom crtežu grada);

sve strukture su izdignute nad tlom (čak i garaže i prilazni putevi; tlo - kontinualni park);

ostvarena su "osnovna zadovoljstva" - Sunce, prostor, zelenilo (ne samo kroz park, već i

krovnim vrtovima); tip bloka (kontinualan niz kuća) je kontinuirani "redent" model (razbijena tradicionalna perimetralna struktura); Ville Radieuse stan je strogo

funkcionalistički projektovan (rukovodi se kvantitativnim, umesto "Sitroan" kvalitativnim

standardima); fleksibilni apartmani su u jednom nivou, različitih površina, pregradni zidovi su

pomični (pa se stan može koristiti i danju i noću), sve je klimatizovano iza zid-zavese, ... (ove

stambene jedinice ekonomičnije su od pređešnjih dupleksa - optimalno iskorišćen prostor)

- zone: 1. satelitska naselja namenjena obrazovanju; 2. poslovna zona; 3. zona transporta sa

železničkim i avio prometom; 4. zona hotele i ambasada; 5. stambena zona; 6. zeleni pojas; 7.

zona lake industrije; 8. skladišta i teretni saobraćaj; 9. zona teške industrije; ovaj plan je bio

Le Korbizjeova osnova za planove Čandigara i Brazilije19. "Plan Obus" za Alžir, 1930.-33. (konkavno zatvaranje zaliva od strane Le Korbizjea

nalik je na putanju granate; posmatrajući Rio de Žaneiro rodila mu se ideja o gradu -

vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga je zatim dovelo do planova za Alžir; erotičnost i

ekspresija u tim crtežima za Rio i Alžir (poput Delakroa)) -> koristeći argument o

iskorišćenju tla, Le Korbizje smešta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata 18-

ospratne zgrade, vijadukta; spratovi su organizovani kao parcele na međusobnom razmaku od

5 m za izgradnju u proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom žele za privatne vlasnike)

- posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki), Le Korbizje se okreće pragmatičnijim

urbanim razmatranjima; umesto krstastih, usvaja "Y" oblik za oblakodere, a "redent" blok iz

Ville Radieuse zamenjuje slobodnostojećom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom)

- na pr. plan Zlina (kao rodonačelnik "linearnog industrijskog grada) u Češkoj, za Batu (proizvođača cipela) -> u tom planu povezuje stari grad i fabrčko središte Zlina na dnu doline

sa aerodromom na visoravni; put i železnica idu dolinom tako da je s jedne strane fabrički, a s

druge stambeni deo

- 1944. -> razvija regionalni linearni model -> kombinacija linearnog modela i triangulacije u

prostoru

- od 1933.-47. Le Korbizje dominira CIAM-om

- javne i stambene zgrade i projekti:20. Hostel Armije spasa, Pariz, 1929.-33.21. Švajcarski paviljon, Univerzitetski grad u Parizu, 1930.-32.22. Molitor blok, predgrađe Pariza, 1930. -> tu je Le Korbizje imao apartman (na krovu)

sve do smrti

23. Konkursni rad za Palatu Sovjeta, 1931. -> slično kao u projektu sedišta Lige naroda, Le

Korbizje eksperimentiše sa međusobnim odnosom elemenata kompleksa, da bi se na kraju

odlučio za aksijalno naspramno postavljena dva auditorijuma (za 15000, odnosno 6500 ljudi);

ovaj "konstruktivistički" projekat odbijen je zbog "industrijske" ikonografije u atmosferi

trijumfa socrealizma (naglašena konstrukcija koja je napolju; objekat izdeljen u više

sklopova)

24. Zgrada Centrosojuza, Moskva, 1929.-31. (pokušaj primene dvostrukog staklenog zida,

koji je bio standardna tehnika u švajcarskim Jurama, ali nije mogao odoleti oštroj ruskoj zimi

- kuće:- prekid sa estetikom purizma krajem 20-tih godina rezultat je relativizacije pogleda na

rezultate industrijske civilizacije; Le Korbizje se okreće jednom izrazu povišene regionalne -

topografske senzibilnosti; izražajnost sa apstrakcije prelazi na konstrukciju (s jedne strane

185

33. Le Korbizje

vraća se regionalnom izrazu kod porodičnih kuća, a sa druge (kao u Site Mondijale)

monumentalnosti i klasičnoj uzvišenosti)

25. Kuća Mandro, kod Tulona, 1931. -> neobrađeni kamen, "bačvasti" svod

26. Kuća Erazuris, Čile, 1930. -> kamen + drvo, nagnuti krovovi (povratak prirodnim

materijalima i primitivnim konstrukcijama)

- blisko ovome: paviljon "Novo doba", međunarodna izložba u Parizu, 1937.; platneni

krov - kao nomadski šator - "aeronautički" izražajnost čelične užadi (viseća konstrukcija sa

čeličnim kablovima)

- 1945.-65.:- Modulor, 1947. -> posle rata Le Korbizje uobličava svoj proporcijski sistem zasnovan na

antropološkim merama i nizu harmonijskih brojeva (proizišlom iz zlatnog preseka)

matematičara Fibonačija (XVIII v.) prvi modulor operiše sa ljdskom visinom od 1,75 m, a

drugi od 1,83 m (taj modulor se zasniva na brojevima u zlatnom preseku 16 i 27)

27. Unite d'Habitation, Maselj, 1947.-52. (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na

posleratnom vladinom programu javnog stanovanja; tako Le Korbizje preduzima

četvorostruki eksperiment u pogledu: 1. koncepcije dupleksa (ranije je taj presek stanova sa

koridorima istraživala grupa OSA u SSSR-u), 2. tehnike gradnje, 3. socijalnih efekata, 4.

urbane interpretacije bloka; konstrukcija - skelet od armiranog-betona; podovi i zidovi -

nezavisni od skeleta, dobra zvučna izolacija; visina 18 spratova; izgled - "saćast" (megaronska

ćelijasta struktura), sandučast, beton brit (vidni tragovi daščane oplate na betonu - brutalistički

metod); stanovi imaju balkone sa brisolejima (zaštita od Sunca - vodoravno isturene ploče

koje štrče izvan zgrade), bočni zidovi su bojeni; u prizemlju - pilotisi (profilisani stubovi na

kojima počiva zgrada); koridori na svakoj trećoj etaži; u sredini visine je javna zona (trgovina

i slično - integracija komunalnih usluga), kao i na krovu (gimnastika, dečiji vrtić, bazen, ...);

najveći uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova,

tehničkim rešenjima, estetskim dostignućima; neuspeh kao "socijalni kondenzator" - javni

servisi su propali ili su privatizovani, stanovi su otkupljeni u privatno vlasništvo...; tokom 50-tih Le Korbizje je podigao još tri slična bloka (Nant, Bri, Firmini) i jedan u Nemačkoj

(Berlin)- 337 stanova sjedinjeno je trgovačkom ulicom, hotelom sa krovnom terasom, trčanje, plitkim

bazenom, dečijim vrtićem i vežbaonicom

28. Kapela u Ronšanu (Notre Dame-du-Nant), 1950.-55. -> Le Korbizje uvodi termin

"vizuelna akustika" (ljuskast krov sa ogromnim prepustima, bočne kapelice i oltar; regionalni

izgled je simuliran) da bi opisao snagu slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost,

ali humanistička, ne mistična ili nametnuta - misa spolja); ekspresivna arhitektura (otvori

različite veličine i dubine), plastičnost (izuzetni detalji) u službi duhovnosti (akustika,

atmosfera); krovnu školjku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira, inspirisana je

hebrejskim hramom; kao asocijacija na brod + pravilo krečnog mleka -> uticaj Mediterana) -

masivni zid ima samo estetski smisao (bočne kapelice su polucilindrične, osvetljene odozgo

kroz otvore; svoj krivuljasti krov Le Korbizje je nastojao da učvrsti kao 20-ovekovni

ekvivalent renesansne kupole tj. savremeni znak za posvećeno (taj profil će koristiti i kod

kapitola u Čandigaru))

29. Kuća Žaul, 1955. -> opet suprotnost racionalističkoj tradiciji modernizma -

monumentalna reinterpretacija mediteranskog graditeljstva (posle drugog svetskog rata

opsednut je sredozemnom arhitekturom); brutalistička upotreba materijala - beton, opeka, šper

ploča (arhaični elementi, jedini sintetički materijal je staklo; izgradili je alžirski radnici samo

uz pomoć "merdevina, čekića i eksera"

30. Manastir La Turet, blizu Liona, 1950.-55. (potencira paradigmu osamljenosti i

zajedništva iz Eme) -> dominikanski manastir - kontrastira tvrdu, kubičnu strukturu zgrade sa

186

33. Le Korbizje

pokrenutim terenom; na tri strane klaustera je manastir (privatni ambijent), a na četvrtoj crkva

(javni prostor); interpretacija kartuzijanskog manastira Eme (problem instalacija - sve ide kroz

prostor; strog izraz, male ćelije (Le Korbizjeov modulor 2,36 m puta 2,36 m); uzdignut iznad

tla tako da ne deluje terasasto ugrađen u tlo nagnutog terena; šetalište na vrhu manastira - vidi

se samo nebo

31. Čandigar, Pendžab, Indija, 1951. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske

države, osnovana 1951.; srž je sačinjavalo 5 javnih građevina (kao administrativni centar -

kapitol), a sagrađene su tri: Parlament, Palata pravde i Sekretarijat; plan je u celini

prilično apstraktan (u odgovarajućem rasteru), dehumanizovanih razmera ("grad automobila")

- što ukazuje na simbolične pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna Gandijevoj); Le

Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim pečatom (kao prezentiranje

savremenog indijskog entiteta, oslobođenog kolonijalne prošlosti); koristi opet brisoleje,

ljuskasti profil, beton brit, ... (proizišao iz pejzaža kraja, ljuskasti oblik suncobrana koristi na

različite načine: kao ulazni trem Skupštine, svod u dvorištu Suda ili kao centralni suncobran

na guvernerovoj Palati

- oštra klima ovog podneblja diktirala je oblike građevina (tapiserija u enterijeru); Le Korbizje

se poziva na Đorđa de Kirika u metafizičkom poimanju; međutim, Čandigar, grad automobila

(kako je bio zamišljen) nije mogao pratiti tehničke inovacije Zapada i ekonomski rast; tako je

sve to sabrano u tragičnoj sudbini Čandigara, grada predviđenog za automobile, u zemlji gde

mnogi danas nemaju ni bicikle

- Čandigar: zelene površine - primarne i sekundarne (ortogonalna mreža), navodnjavanje ->

Le Korbizje je podigao dve brane na okružujućim rekama (levo i desno), šumu (inače je to

bila pustinja) + sistem kanala

- poslednji projekti: Evropa, Amerika, Azija, ...

32. Filipsov paviljon, izložba u Briselu, 1958.33. Muzej zapadne umetnosti, Tokio, Japan, 1959.34. Brazilski paviljon, univerzitetski grad, Pariz, 1959.35. Karpenter centar vizuelnih umetnosti, Kembridž, Masačusets, 1962. (jedina zgrada u

SAD)

36. Kulturni centar, Firmini, 1955.37. Le Korbizje - Hajdi Veber centar, Cirih, 1963.-67.38. Ahmedabad: 4 zgrade, 1954.-56.

187

34. Mis van der Roe

34. Mis van der Roe

- Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe), 1886. (Ahen) - 1969. (Čikago) ->

savremenik Le Korbizjea, ali za razliku od njega nije bio odgojen na zanatsko - umetničkom

etosu Jugendstil-a; Ludvig Mis, kasnije uzima majčino prezime van der Roe

- 1886. - 1919.:- rođen 1886. u Ahenu u porodici oca klesara; sa 14 godina je počeo da radi u očevoj

radionici, zatim je dve godine pohađao zanatsku školu; crtanje je naučio radeći detalje štuko -

obrade (kao dizajner štukature) fasada kod jednog lokalnog graditelja

- 1905. odlazi u Berlin, gde se zapošljava u birou za drvene konstrukcije, a zatim prelazi kod

dizajnera nameštaja Bruna Paula1. Kuća Rajhl, 1907. - prvi objekat (samostalni, u "ohlađenom" (disciplinovanom)

engleskom stilu (liči na Mutezijusa (Werkbund)))

- 1908.-11. provodi u Berensovom ateljeu; naročito ga inspiriše Šinkelovski duh prisutan u

Berensovom radu; 1911. bio je rukovodilac gradilišta nemačke ambasade u Sant Petersburgu (tj. glavni arhitekt Berensove nemačke ambasade), a potom napušta Berensa i

otvara vlastiti studio

2. do 1921. - nekoliko kuća u Šinkelovom stilu (kao što je Berens radio):- Kuća Perls, Berlin, 1911.- Kuća Verner, Berlin, 1913. (Gebels potpisao)

- Kuća Urbir, Potsdam, Berlin, 1914.- Kuća Kempner, 1919.- Kuća Ajštat, 1921.- od Šinkela usvaja: 1. postament; 2. ritam, proporcija, razmera; 3. čistoća oblika

3. Kuća i galerija Kreler-Miler, Vaterlo kod Haga, 1912. (za gospođu Helenu Kreler-Miler

koja je tu htela smestiti čuvenu zbirku Kreler-Miler - porodica Kreler-Miler - velika, bogata,

bankari) -> horizontalne mase, kompaktnost, neoklasicizam; izgrađen je model 1:1 od platna i

drveta, ali se od gradnje odustalo (ovaj projekat je radio Berens, Misov je razrađeniji, ali

takođe Šinkelovski)

- poseta Holandiji (zbog porodice Kreler-Miler) - upoznaje se sa Berlageom i njegovom

teorijom ekspresivnosti konstrukcije i materijala

4. Konkursni rad za spomenik Bizmarku (poslednje značajno delo njegovog predratnog

perioda); opet Šinkelovski neoklasicizam

- 1914.-18. bio u ratu; posle rata (i sloma nemačke vojno - industrijske imperije), nastupaju

značajne promene u njegovom radu (težio je, kao i drugi arhitekti učesnici rata, arhitekturi

koja će više biti organska nego Šinkelovska), podstaknute dinamičnim događajima u

arhitekturi koji se naročito prelamaju u Berlinu (Nemačka je nakon rata bila u političkom i

ekonomskom rasulu)

- 1919.-25.:- uticaji: ekspresionizam, De Stijl, konstruktivizam, suprematizam, purizam, Fank Lojd

Rajt, ...

- od 1918. član, a od 1919. šef arhitektonskog odseka "Novembergruppe" ("Novembarska

grupa" - ime je dobila po mesecu izbijanja republikanske revolucije; cilj: oživljavanje

umetnosti u Nemačkoj); preko ovog udruženja dolazi u vezu sa ljudima iz kruga oko Tauta -

"Arbeitsrat fur Kunst" i "Stakleni lanac"; od 1921.-25. Mis priređuje 4 izložbe grupe

- od 1920. predsednik Werkbund-a

5. Projekat oblakodera, 1920. -> utopijska zamisao čeličnog skeleta i staklenog ameboidnog

omotača (kao odgovor na staklenu arhitekturu) - potvrda bliskosti sa ekspresionizmom; Mis

188

34. Mis van der Roe

utvrđuje da je kod staklene zgrade presudan efekat odraza (svetlosne promene), a ne svetla i

senke kao kod konvencionalnih zgrada (koristi makete za proučavanje efekta odraza)

6. Konkursni projekat poslovne zgrade za Fridrihštrase, 1921. (prizmatična; staklene

površine su u blagom nagibu jedna ka drugoj da bi se izbegla monotonija prevelike staklene

površine) -> opet ideja "kostiju i kože" - ekspresivno rešenje trougaone parcele; sličnost sa

projektom Huga Haringa što se objašnjava zajdničim radom u ateljeu tokom 20-tih godina

7. Projekat poslovne zgrade od 7 spratova (ovde je već izražajni materijal beton, a ne

staklo) -> kubična forma, betonske i staklene trake na fasadi (konstrukcija: betonski

"poslužavnik" sa konzolama koje izlaze iz armirano-betonskog skeleta) - okretanje od

formalizma i estetskih spekulacija ka objektivnijem shvatanju (naročito ističe higijensku

komponentu ("poslovna zgrada je kuća rada"))

- u ovom projektu poslednji put aludira na klasicističke Šinkelove principe, pojačavajući

uglove zgrade izbočenjima

- 1923. jedan je od pokretača lista "G" (Gestaltung - oblikovanje); u prvom broju prikazana

je sedmospratnica; časopis je posvećen savremenoj estetici (ovim počinje tzv. "G" razdoblje u Misovoj karijeri "G" senzibilitet povezuje konstruktivnu objektivnost sa dadaističkim

osećajem za slučajnost)

8. Projekat kuće za odmor, 1923. -> opeka, "De Stijl" principi - osnova kao "krila

vetrenjače"

- od 1923. tri uticaja: Berlageova tradicija opeke, Frank Lojd Rajt u De Stil-u i suprematizam

K. Maljeviča

- 1926.-37.:- prvi izvedeni projekti u duhu moderne arhitekture:

9. Spomenik Karlu Libknehtu i Rozi Luksemburg, 1926. -> dinamično pokrenute kubične

mase, blisko ekspresionizmu │

- Kuća Volf, Guben, 1926. -> besprekorni zanatski radovi, opeka │ sve u opeci

- Kuća Esters, 1927. │ najbolji graditelj - zidar

- Kuća Lange, Krefeld, 1928. │

- na ovim projektima naročito su snažni uticaji Berlageove kulture, opeke, ranog Rajta i De

Stijl-a (forma osnove) i suprematizma (kombinovanje fasade i podsticaj za razvijanje

slobodnog plana)

10. Weissenhofsiedlung, Štutgart, 1927. (naselje Vajsenhof)- prva velika izložba savremenog stanovanja - izložba Werkbund-a "stan", u okviru koje je

izvedena kolonija Vajsenhof

- inicijativa i urbanistički plan - Mis; cilj: izgraditi objekte modernim materijalom,

industrijalizovanim postupcima -> objektivizam

I - prvi Misov plan: aluzija na "Stadtkrone" (Tautova "kruna grada") - kontinualni urbani

oblik

II - drugi plan: pravougaone parcele; (na kojima su podignuti "izlošci" kuća, po nacrtima

arhitekata Werkbund-a)

- autori objekta: 33 kuće, 17 arhitekata (12 Nemaca); prisutni: Mis, Oud, Le Korbizje, Gropijus, Hilberzajmer, braća Taut, Pelcig, Berens, Šarun, ...- zgrade: bele, prizmatične, ravni krovovi -> osnova Internacionalnog stila (koji je dobio

naziv 1932.)

- Misov doprinos: četvorna trospratnica za 24 stana (5-ospratnica); fiksno: metalni skelet,

stepeništa, instalaciona jezgra sa kuhinjama i kupatilima; pomično: stubovi (pomoću

pregradnih zidova, jer je smatrao da ekonomski faktori traže standardizaciju i racionalizaciju

najamnih stanova, a složenost ljudskih potreba zahteva fleksibilnost)

189

34. Mis van der Roe

- vrhunac rane karijere - tri remek-dela: -> u sva tri prisutan je horizontalan centrifugalni

raspored podeljen slobodnostojećim nosačima

11. Nemački državni paviljon, Svetska izložba u Barseloni, 1929. (sam objekat je

eksponat)

- klasične asocijacije + suprematistički elementarizam (pravilni raster od 8 stubova i primena

tradicionalnih materijala)

- osnova: 8 hromiranih krstastih čeličnih stubova; slobodni plan - ostvaren uzdužnim

pregradnim zidovima (od zelenog stakla); prelivanje enterijera i eksterijera; bazeni - spolja i

unutra (na glavnoj terasi i unutrašnjem dvorištu (zatvoreno crnim staklom), iluzionistički

prizor: volumeni, boje, odbljesci, kontrasti)

- unutrašnji prostor paviljona artikulisan nosačima i stupcima, prelazi u zatvoreni prostor

unutrašnjeg dvorišta sa bazenom ograđenog crnim staklom

- materijali:

- plemeniti kamen, staklo (zeleno, sivo, crno ogledalo), hromiran metal, voda, ..., mermer

(zeleni, uglačani)

- stolica "barselona" (izložena ovom prilikom (ostala četri komada: stolica "barselona" bez

naslona i sto, naslonjač i kauč)): hromirani savijeni čelik, tapacirani teleći boks (jedan od 5 komada nameštaja nadahnutih Šinkelom, koje je Mis projektovao 1929.-30.12. Kuća Tugendhat, Brno, Čehoslovačka, 1930. -> na stmom terenu s pogledom na Brno -

primenjena koncepcija nemačkog državnog paviljona (vidi gore) (ima sličnosti i sa osnovom

Rajtove kuće Robi (pomoćne prostorije iza bloka stambenih) i Šinkelovim italijanizovanim

vilama (oblik lođe))

- slobodan plan - ograničen na stambene prostorije; modulacija krstastim hromiranim

stubovima

- uz kuću - staklenik -> posrednik prirode i enterijera

- prostori prizemlja postepeno prelaze jedan u drugi (kao da imaju posrednike) dok su

spavaonice na spratu hermetizovane

- fotelja "Tugendhat"- Mis: "manje je više"13. "Uzorna kuća" ("kuća za samca") na Berlinskoj izložbi graditeljstva, 1931. ->

slobodni plan proširen i na spavaonice

- Misov idealizam i sklonost ka nemačkom romantičnom klasicizmu udaljuju ga od pristalica

pokreta "nova objektivnost", koji se zalažu za masovnu proizvodnju

- 1930. Mis je imenovan za upravnika Bauhaus-a (posle H. Majera); tom prilikom, napisao

je esej "Novo doba", u kom se polemički osvrće na "objektiviste" - on tvrdi da je novo doba

realnost (činjenica), koja nema vrednosni sadržaj; duhovno važnim pitanjem u arhitekturi ne

smatra "šta" nego "kako", pledirajući za stvaranjem novog vrdnosnog sistema (moraju se

postaviti nove vrednosti, definisati krajnji ciljevi, da bi se mogli stvoriti standardi)

14. Konkursni rad Reichsbank, 1933. (neizvedeno) -> označio je Misov preobražaj: od

neformalne asimetrije do simetrične monumentalnosti; "akademski" sklop (to je više od

vraćanja Šinkelu), simetrija, monumentalno - neubedljiv spoljni izgled (škrto, neutralno

oblikovanje; svrha je samo idealizacija birokratije; i u ovom projektu, kao i u projektu

objavljenom u časopisu "G", naglasak je na tehnici građenja koju je diktirala epoha;

tehnologija je za njega manifestacija modernog čoveka)

- 1937. emigrira u SAD (zbog nacista) -> gde će oživeti svoj potisnut suprematistički

senzibilitet, već u prvim skicama za Univerzitetski kompleks "I I T" u Čikagu

- od 1933.-50. - Misov rad oscilira između asimetrije i simetrije, između same tehnike i

monumentalizacije tehnike kao oblika

190

34. Mis van der Roe

- 1938.-69.:- 1938. pozvan je da vodi Institut arhitekture (imao je potpunu slobodu da razvije školu

arhitekture na principima jednostavne, logične gradnje i primene industrijske tehnologije) pri

Institutu za tehnologiju države Ilinois, Čikago ("I I T")

15. Projekat kompleksa I I T, 1939.-40. (Tehnološki institut države Ilinois) -> duh

suprematizma

- urbanizam: osnova oko jedne ose simetrije; zgrade - čiste prizme niske spratnosti

(četvorospratne) sa fasadom poput milimetarskog papira - podela stakla, sa odrazima neba;

odnos stub - zid (stakleni) dobija na značaju (stubovi (u prvoj veziji stubovi su bili ispred

staklenog platna) su u sklopu zidnog platna (pojačani uglovi ispunom od opeke), to je

omogućio "I" profil - usmeren); raznovrsni sadržaji

- Zgrada za istraživanje minerala i metala, 1942. -> usavršavanje vertikalnih nosača, tj.

stubova "I" profila, da bi kod Velike studentske dvorane primenio kvadratne čelične stubove u

betonu

- Biblioteka, 1942. -> prva od građevina čija se monumentalnost zasniva na divovskim

dimenzijama, što će postati opsesija čikaških arhitekata; knjižnica je prototip Misovog

kasnijeg tipa jednoetažnog raspona (inače ima tri etaže, a prostor je raščlanjen samo

spremištem za knjige, zatvorenim dvorištem i visećim mezaninom - galerija)

- Velika studentska dvorana, 1952.-56. (primer za kasnije višeetažne Misove konstrukcije)

- Arhitektonski fakultet (Crown hall), 1952.-56.:- povratak Šinkelovoj tradiciji (Altes museum); razlika - kod Misa, struktura prostora je

periferno, a ne centralno usmerena

- "gotski princip" - jedan raspon (prizma 67 m puta 37 m - simetrična)

- zgrada je mnogo osporavana (Dženks -> buka)

- ostvarenje zamisli o "praktičnom i ekonomičnom prostoru kom će se funkcija prilagoditi"

16. Kuća Fornsvort (za dr Fornsvort), Foks River, Ilinois, 1946.-50. (kuća u jednom

volumenu) -> na postamentu (od spoljnih stubova), 1,5 m iznad tla; raspon 6,7 m, unutra bez

stubova; stakleni omotač, u skladu sa Misovom izrekom "skoro ništa" (otvorena čelična

konstrukcija je bela, terasa, pod i stepenište obloženi traventinom); uticaj - suprematizam i

Šinkel; utisak monumentalnosti (iako je porodična kuća, visoka cena - 73000 dolara);

ogromni problem - održavanje (vlasnica je tužila Misa, ali je izgubila spor; danas je vlasnik

neki milioner, i to mu je vikendica u kojoj niko ne boravi)

- primenjuje prototip biblioteke u konstruktivnom smislu u porodičnoj kući; ulazna terasa u

vidu tanke ploče počiva na 6 stubova od opeke, preklapa se sa prizmatičnim volumenom na 8

stubova; asimetrija (suprematistička) proizilazi iz preklapanja dva simetrična elementa

17. Lake Shore Drive oblakoderi, Čikago, 1948.-51. -> stanovanje u dva ista tornja po 25

spratova; u osnovi: modulacija stubovima 6,7 m puta 6,7 m, sličnost sa zgradom u

Weissenhofsiedlung (Vajsenhof naselju) u pogledu grupisanja instalacija (kuhinja, kupatilo) u

sredini (zbijeni oko dva lifta u sredini), a periferno su dnevni sadržaji; fasada - stubovi dolaze

do izražaja na fasadi - modulacija prozora A-B-B-A (stub - uski prozor - široki prozor - široki

prozor - uski prozor - stub); "Zemperovsko" tkanje (fasade tj. stana) - sekundarni stubići su

spolja

- konstrukcija koju je započeo velikom studentskom dvoranom korišćena je u Lake Shore

Drive oblakoderima

- posle ovih oblakodera Mis sve više gradi objekte za društvene institucije i trgovce

nekretninama, a najveći uspeh je:

18. Sigram building, Menhetn, Nju Jork, 1958. sa Filipom Džonsonom -> prvi i jedini

Misov projekat na Menhetnu; poslovni toranj od 39 spratova, opet "Zemper" fasada u bronzi i

braon staklu; ostvarena investitorova želja za publicitetom i predstavom moći i uticaja

(Sigram = kompanija viskija); u projektu učestvovao i Filip Džonson

191

34. Mis van der Roe

- zgrada je 27 m uvučena od regulacione linije u znak poštovanja prema zgradi Raket Kluba

koja se nalazi sa druge strane Park Avenije

19. "Paviljonski" projekti:- Kongresna hala, Čikago, 1953. (poslednji suprematistički iskaz Misa; neizvedena

građevina; trebala je biti visoka 18 m, obložena mermerom, izdignuta 6 m od tla) -> prostorna

rešetka

- Gradsko pozorište, Majnhajm, 1953. (konstrukcija koju je započeo knjižnicom -

bibliotekom) -> ravan krov, ramovi, rešetkasti prostorni nosači

- Nacionalna galerija, Berlin, 1962.-68. (izvedeno) -> saćasta konstrukcija krova

- pita: 5 neizvedenih projekata:

1. Rajhsbank, Berlin, 1933.

2. Kuća i galerija Kreler-Miler, Hag, 1912. (neizvedeni: 5,6,7)

3. Kongresna hala, Čikago, 1953.

4. Pozorište, Manhajm

- Vila u Vajomingu │?

- Konkurs za Aleksanderplac │?

5. Kula za kontrolu saobraćaja - Fridrihštrase i Lajpcigerštrase

192

35. Nova objektivnost


- nova objektivnost ("neue Sachlichkeit"), 1923.-33. -> Nemačka, Holandija, Švajcarska

1. funkcionalistički stav prema projektovanju

2. suština grube društvene realnosti

3. nesentimentalan pristup

4. neideološki pristup - izrazit socijalistički stav

- pojam "neue Sachlichkeit":- izraz "objektivnost" ("Sachlichkeit") se u Nemačkoj (nemačkim kulturnim krugovima), u

kontekstu arhitekture, koristi se još od otprilike 1900. i Hermana Mutezijusa, koji ga

koristi kako bi njime označio funkcionalističko projektovanje (tipa engleskih pokreta free

architecture i garden city)

- izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"), 1925., uvodi likovni kritičar Hartlaub,

kako bi njime označio grupu slikara koje od posle rata 1918. karakteriše jedna veristička,

anti-apstraktna i anti-ekspresionistička tendencija (Gros, Diks, Šad i drugi); oni tragau za

otkrivanjem slojevitosti stvarnosti satiričkim, socijalno angažovanim, karikaturalnim likovnim

jezikom, koji ujedinjuje humanost i gorku agresivnost; redukovanom figuralnošću, ovi slikari

teže da prikažu bezličnost sveta koji izjednačava ljude i mašine

- pod "novom objektivnošću", Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva, već nešto

što čini njegov suštinski sadržaj - opšti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o

društvenoj stvarnosti; tako se 30-tih godina ovaj izraz široko upotrebljava

- u arhitekturi "nova objektivnost" podrazumeva izrazito levo krilo avangarde, pogotovo

u Nemačkoj; jasnih "stilskih" veza sa verističkim slikarima nema, već se mogu naći u

sličnom odnosu prema stvarnosti

- ruski izvori objektivističke arhitekture: unose socio-političku konotaciju -> uvod: nakon

Oktobarske revolucije 1917. i sloma Nemačke 1918., i Rusija i Nemačka suočavaju se sa

neprijateljstvom zapadnih sila

- 1921. u Berlin stižu El Lisicki i Ilja Erenburg (obnovljeni rusko - nemački odnosi) kao

neformalni kulturni atešei SSSR-a; tu se bave propagiranjem ruske avangardne umetnosti

(imali su zadatak da organizuju službenu izložbu ruske avangardne umetnosti) -

konstruktivizma i suprematizma (oni pokreću časopis "Vešć" na čijoj je naslovnoj strani bila

lokomotiva za razgrtanje snega (konstruktivistička aluzija) i ikone suprematizma, crni kvadrat

i crni krug)

- 1923. se u Berlinu susreću El Lisicki (pokreće časopis "G" (Gestaltung = oblikovanje)) i

holandski arhitekta Mart Stam, čovek radikalno leve orjentacije; krajem godine oni odlaze

u Švajcarsku

- Švajcarska:- 1924. osniva se (uglavnom na podsticaj El Lisickog) levičarska grupa "ABC" sa sedištem u

Bazelu

- članovi: El Lisicki, Mart Stam, Emil Rot, Hans Šmit, Hanes Majer, Hans Vitver (i drugi Švajcarci)- cilj grupe: projektovanje društvenih građevina u skladu sa naučnim načelima; grupa svoje

stavove propagira u istoimenom časopisu; I broj - Stamov tekst o "kolektivnom oblikovanju"

i tekst El Lisickog o dualizmu funkcionalne konstrukcije i apstraktnih elemenata; II broj -

iznete su preokupacije grupe normativnim standardima, esej o amiranom-betonu u projektima

Le Korbizjea, Misa i Stama; grupa se izrazito protivi masivnoj arhitekturi (što je grupa sažela

jednačinom: zgrada x tehnika = monumentalnost

193


1. Projekat za školu u Bazelu - Hanes Majer i Hans Vitver, 1926. -> razjašnjenje

funkcionalizma i antimonumentalizma grupe; škola je odignuta od tla (radi Sunca, svežeg

vazduha, parkinga; u prizemlju su samo bazen i vežbaonica u zatvorenom prostoru), krovovi

su ravni (tereni za rekreaciju); masa zgrade koristi se za pridržavanje dveju visećih platformi

(za igrališta) pomoću kablova; oprema - metalni prozori i vrata, gumeni podovi, oplata od

azbest - cementa

2. Projekat za zgradu Lige naroda u Ženevi - Majer i Vitver, 1926.-27. -> u projektovanju

je korišćen modul pogodan za montažnu gradnju; zgrada je podignuta na stubove (parking);

auditorijum je profilisan na osnovu strogih akustičnih proračuna; "objektivnost" kojom se

autori diče (i nezainteresovanost za simbolična svojstva građevine) dovodi se u pitanje

opštom slikovitošću kompozicije i rešenjima kao što su ostakljene kule liftova ili ostakljene

kancelarije

- grupa "ABC" privržena je objektivnom pristupu i gradnji i životu, kao i opredeljenju da se

sliži isključivo zajedničkim potrebama; o tome govori i Majerov esej "Novi svet", 1926. - standardizacija, tehnologizacija, korporativizacija i prevladavanje zajednice nad pojedincem

glavne su odlike tog novog sveta

- Holandija:- objektivistička arhitektura razvija se u Holandiji odmah posle prvog svetskog rata,

naročito u Roterdamu

- Jacobus Johannes Pieter Oud (J. J. P. Oud)- oko 1916. dolazi u kontakt sa van Duizburgom, što rezultira njegovim prisustvom u "De

Stijl"-u (nije nikad zaista pripadao, ni manifest nije potpisao) sve do 1921.; iz te faze

najznačajniji njegov projekat je Fabrika Purmerend, 1919.- 1918.-33. bio je gradski arhitekta Roterdama; na toj dužnosti izgradio je veliki broj radničkih naselja i stambenih zgrada u funkcionalističkom maniru

1. važno: u njegovom radu je vidan snažan uticaj Berlageovog urbanizma - Oud kuće grupiše

u zatvoreni blok; najvažnije u ranoj fazi je Naselje Tusšendijken, Roterdam, 1920.-21. - izduženi trospratni blokovi, šematski organizovani; posebna pažnja je posvećena unutrašnjem

dvorištu bloka (staze, travnjaci, igrališta)

- po razlazu sa van Duizburgom, dolazi do punog izražaja njegova tranzicija ka "novoj

objektivnosti"

2. Naselje Oud Matence, Roterdam, 1922.-24. -> trougaono naselje sa koncentričnim

nizovima kuća (niske porodične kuće sa dućanima); materijal - dvro i malter, predviđena

trajnost 25 godina

3. Naselje Huk van Holand, Roterdam, 1924.-27. -> opet jednospratni nizovi radničkih

stanova; opekom ograđene predbašte; tažnja da se postigne velika izražajna snaga ovih

skromnih stambenih jedinica ogleda se naročito u sigurnom vođenju linija i u primeni

plemenitog maltera; naglašen zaobljen ugao, nadstrešnica za predbašte

4. Stambeni blokovi u naselju Kifhuk, Roterdam, 1925.-27. -> minimalne stambene

jedinice organizovane u nizove; opet uravnotežena arhitektura sa ravnim krovovima; trakasti

prozori

5. slično ovim rešenjima -> Stambeni niz u koloniji Vajsenhof u Štutgartu iz 1929.- posle 1933. Oudov rad postaje veoma formalizovan (nešto kao kod Rajta)

- grupa "De Opbouw" i Mart Stam, Roterdam:- grupa OPBOUW, progresivističko - funkcionalističkih arhitekata iz Roterdama: Briniman, van der Vlugt (stanovi Bergpolder, Roterdam), Mart Stam; deluje od 1920.

194


- 1925. vraća se u Holandiju Mart Stam; pokreće polemiku o objedinjenosti, naročito sa

Oudovim podržavanjem tradicije zatvorenog bloka

- u urbanističkoj delatnosti Stam pokušava da preokrene tradicionalan Berlageov urbanistički

obrazac koji ulicu tretira kao zatvoren spoljni prostor; to se vidi u njegovom projektu za

četvrt Ronkin u Amsterdamu, 1926.; gde on kontinuitet ulice narušava prolaznim

poslovnim blokom; projekat je otelotvorenje Stamove koncepcije "otvorenog grada"

1. Fabrika van Nele (za preradu čaja, kafe i duvana) - Stam i van der Vlugt, Roterdam, 1927.-29. -> ostvarenje sličnih estetski i tehničkih premisa kao u projektu Majera i Vitvera za

Ligu naroda u Ženevi; konstrukcija i transportni sistem su otkriveni; fasada je u staklu i

metalu (armirano-betonski stubovi u obliku pečurke; osmospratna zgrada)

- Stam se u svom ekstremnom materijalizmu udaljava od ostatka grupe, koja oko 1930. nastoji

da prevlada "objektivnost" "opštim duhovnim vrednostima", što manifestuju učešćem u

teozofskom pokretu- Stam 1927. projektuje u Vajsenhofu (Štutgart), a 1928. ponovo odlazi u Nemačku

(Frankfurt); 1928.-29. bio je, na inicijativu Hanesa Majera pozvan da predaje u Bauhaus-u

(Desau); u Frankfurtu radi pod upravom Ernsta Maja- 1928., sa Berlageom i Ritveldom - holandski predstavnik prilikom osnivanja CIAM-a

(Helerhof naselje, Frankfurt)

- grupa "De 8" i Johanes Dujker, Amsterdam- 1927. grupa amsterdamskih progresivističkih arhitekata osniva grupu "De 8" (funkcionalistički krug); zalažu se za neestetsku, nedramatičnu i neromantičnu arhitekturu;

najznačajniji članovi grupe su A. Stal i Dujker

- Dujker:1. Zonenstral sanatorijum, Hilveroum, 1926.-28.2. Škola na otvorenom, Amsterdam, 1928.-30.3. Kuća sa drvenim oplatama4. Bioskop CINEAC, Amsterdam- dva dela (1. i 2.) su od amiranog-betona i stakla; iskazuju snažne konstruktivističke

karakteristike (vidan skelet i sl.; i Dujkerovu sklonost ka simetričnoj organizaciji; kasnije

napušta svoj stil "leptira" i postaje aformalan)

- 1932. dolazi do fuzije "De Opbouw" i "De 8"; ta fuzionisana grupa bila je, ustvari,

holandski ogranak CIAM-a do 1943.

- Nemačka:- "nova objektivnost" (stambena izgradnja Vajmara) u Nemačkoj povezana je sa privrednom

stabilizacijom Vajmarske republike krajem 1923., na osnovu inostranih (američkih) kredita,

tj. sa urgentnom stambenom izgradnjom koju sprovode socijal - demokratske opštine

- Oto Hesler (Otto Haesler) -> pionir izgradnje kuća u nizu

1. Kuće u nizu u naselju Georgsgarten u Celeu, Hanover, 1924. (nazubljen, kontinualan

izgled naselja), utvrđuje opšti sistem njihovog grupisanja - redovi su razmaknuti najmanje za

svoju dvostruku visinu (optimalna udaljenost zbog upada sunčevog zračenja), dnevne sobe su

orjentisane na jug ili na zapad i gledaju na zajedničke zelene površine; to je modernistička

formula sa ravnim krovovima i višebojnim fasadama po kojoj do 1933. niču mnoga naselja u

Nemačkoj (tu formulu koristiće i Ernst Maj za stambene jedinice u Frankfurtu); u ovom

naselju (slično Losovim idejama iz Beča) svakom stanu se pridružuje terasa na jugu i mala

parcela za gajenje povrća; tip (koji će varirati tokom karijere) stana - troetažna organizacija sa

dva stepeništa, dnevnom sobom, malom kuhinjom, kupatilom i tri spavaće sobe; zajednički

195


objekti (perionice, biblioteke, prostorije za sastanke, sportski tereni, dečiji vrtić, kafana,

berbernica) - vrlo oskudna oprema (standardna - na pr. "tonet" ili gola sijalica), vidni

instalacioni vodovi, čelični prozori, ... (enterijer tipičan za "novu objektivnost": hladan i

ogoljen, ali fascinantan)

2. još Jedno naselje u Celeu, Hanover3. Rotenberg naselje, Kasel

- Ernst Maj (Ernst May)- 1925. postaje Gradski savetnik za arhitekturu u Frankfurtu; za vreme njegove uprave

(počinje neviđena gradnja radničkih stanova) sagrađeno je 15000 stanova; Maj priprema

Generalni urbanistički plan, koji sprovodi na sledećim nivoima (Maj insistira na efikasnoj i

ekonomičnoj gradnji - objektivan pristup uslovljen realnim građevinskim troškovima, vodio

je formulisanju standarda "životnog minimuma" što će biti sporna tema na sastanku

CIAM-a u Frnkfurtu 1929. godine, a kao suprotnost Le Korbizjeovom zahtevu životnog

maksimuma; Majevi standardi minimuma zasnivali su se na vešto ugrađenim ormanima,

sklopljenim krevetima, praktičnom kuhinjom nalik na laboratoriju):

- kupovina terena

- razrada plana - planovi naselja - zidlungen ("Siedlungen"), u domenu timova opštinskih i

nezavisnih arhitekata

- arhitektura - gradske tehničke službe razrađuju sisteme teške prefabrikacije i završnih

radova (kuhinje, ugrađeni nameštaj, ...); ponekad su tu angažovni i nezavisni arhitekti

- izgradnja - opština osniva fabrike; novi materijali

- finansiranje - opštinska zadružna društva, pozajmice privatnim zadružnim društvima (tj.

sindikalnim zadružnim društvima), državni zajmovi, i sl.

- upravljanje realizacijom - direktno za opštinske zadruge, pomoć i kontrola za privatne

(sindikalne zadruge)

- informisanje - Maj osniva reviju "Novi Frankfurt" koja prati aktivnosti u Frankfurtu, ali i

šire, i to ne samo u graditeljskoj sferi, već uopšte u kulturi

1. Naselja "Siedlungen":- Naselje Bruhveldštrase, 1925. -> prostrano dvorište oivičeno zgradama u cik - cak

rasporedu

- Kompleks doline Nide, 1925.-30. -> javni park okružen naseljima (u nekima je koristio

montažne, panelne konstrukcije, tzv. "sistem Maj") - delimično realizovani

- Naselje Remerštat -> živopisna organizacija po uzoru na Anvina i tradicionalno nemačko

selo; zgrade i niske kuće u nizovima; teži se raznovrsnosti

- Naselje Vesthauzen -> sistematska, racionalistička organizacija koja najavljuje Atinsku povelju; zgrade i jednospratni nizovi, bez mnogo veze sa tradicionalnim blokom;

raznovrsnost ne postoji

2. Naselje Helerhof, 1929. -> gradi ga Mart Stam -> radikalna promerna odnosa zgrada -

teren; ukida se različitost zgrada, zgrada postaje nezavisna od terena, centalni prostor bloka

više ne postoji

- Valter Gropijus -> vidi posebno

1. Kompleks Bauhaus-a u Desau, 1926. -> Bauhaus kompleks: asimetrični elementi

2. Naselje Toerten, 1928. -> standardizovani montažni elementi i montažna linearna gradnja

pomoću dizalice

- ilustruju prihvatanje načela "nove objektivnosti"; najdoslednije delo u ovom maniru je ipak

3. Projekat za Totalno pozorište Ervina Piskatora, 1927.- krajem 20-tih Gropijus je sve više zaokupljen stambenom gradnjom i poboljšanjem

stambenog standarda; levo orjentisan

196


- 1929. dolazi do ekonomske krize i država je opet krenula u haos; jačanjem nacizma,

arhitekti koji se rukovode načelima "nove objektivnosti" prinuđeni su na emigraciju; 1930.

Maj i Stam odlaze u SSSR (sa grupom kolega) gde grade grad Magnitogorski na Uralu; Majer odlazi u Moskvu kao predavač; 1933. Gropijus i Brojer (Marsel Brojer) odlaze u

Englesku, a zatim u Ameriku

197

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.


- izvori modernog pokreta u ruskoj likovnoj umetnosti:- I period 1860.-90. obeležen je snažnom delatnošću narodnjačko - slovenofilskog pokreta u

umetnosti, koji nastoji da reafirmiše vrednosti ruskog tradicionalnog života, suprotstavljajući

se akademskoj tradiciji; pokret su činili kako umetnici, tako i njihovi bogati pokrovitelji iz

redova građanstva; najznamenitije delovanje "kruga Mamontova" (okupljao je: slikare

narodnjake koji su sami sebe zvali lutalice, koloniju za kućnu radinost sa ciljem oživljavanja

narodnih zanata, ..., do pozorišne umetnosti), koje se odvija na imanju Abramcevo kod

Moskve i obuhvata praktično sve grupe umetnosti, a naročito pozorišnu delatnost ("privatna opera" - pozorišni čin se shvata kao integralno umetničko delo - sinteza umetnosti)

- II period 1890. - 1905. obeležen je delovanjem pokreta "Svet umetnosti" (paralelnog Art

Nouveau), čiji članovi nastoje da Rusiju transformišu u međunarodno značajan umetnički

centar; protiveći se narodnjaštvu, oni jačaju veze sa Evropom; delujući u raznim grupama

umetnosti, kreću se u okvirima simbolizma i Art Nouveau (naročito je važna pozorišna

delatnost - balet - ostvareni ideal "usavršenog postojanja", kao i izložbe iz istorije ruske

umetnosti)

- III period 1905.-09. obeležen je delovanjem grupe "Plava ruža", u kojoj je okupljena

druga generacija simbolističkih slikara, kao i njihovim listom "Zlatno runo"; u organizaciji

ovog časopisa organizovane su važne izložbe na kojima se ruska javnost upoznaje sa delima

francuskih postimpresionista i fovista

- IV period -> zahvaljujući ovim živim kontaktima, Rusija 1909.-11. postaje stecište

najavangardnijih evropskih umetnika i pokreta (pariski kubizam, članovi budućeg

minhenskog "Plavog jahača", futurizam); sem ovih uticaja, na ruske umetnike snažno utiče i

tradicija narodnog stvaralaštva (naročito seljački drvorez), kao i ruski ikonopis, koji sa

svojom čitotom boja i linija ponovo izlazi na videlo; najvažnija ličnost ruskog "kubo-futurizma", koji se diferencira u to vreme kao pokret koje objedinjuje sve ove uticaje, je

Mihail Larionov; pored njega, tu je i Natalija Gončarova (sa Larionovim bila član "Plave

ruže"), kao i, od 1911. Kazimir Maljevič i Vladimir Tatljin; u isto vreme, veliki broj ruskih

umetnika živi i radi u evropskim centrima, posebno u Minhenu (Kandinski)

- moderni pokret u ruskoj likovnoj umetnosti, 1912.-17.:- prva manifestacija samostalnosti moderne ruske umetnosti (i raskida sa Minhenom i

Parizom) je izložba novoosnovane grupe "Magareći rep", 1912. u Moskvi; izložba po prvi

put okuplja Larionova, Gončarovu, Maljeviča i Tatljina (na izložbi su od značajnih prisutni

još Šatal i Pirosmanašvili

- Kazimir Maljevič, 1878. - 1935. -> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u

Kijevu); razvoj započinje slikama u stilu Larionova i Gončarove; ubrzo slike postaju mnogo

apstraktnije u smislu boja i oblika - zrela faza kubo-futurizma; pod uticajem Pikasa i Braka,

Maljevič 1913. napušta kubo-futurizam uvodeći u svoje slike niz realističkih, naoko

nepovezanih elemenata, tiporafiju i slično - ovo je faza "zaumnog realizma" - likovno

tumačenje savremenih ideja na polju poezije; konačno, Maljevič stiže i do suprematizma -radeći dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na

scenskoj zavesi uradio crni kvadrat koji će postati motiv, ikona suprematizma) neke od

scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom duhu - sadrže samo crni ili beli kvadrat;

"supremacijom čiste senzacije u umetnosti" Maljevič je počeo da se bavi 1913. (crni krug,

crni kvadrat, crni krst); tokom godina, Maljevič razvija raznovrsne apstrakne suprematične

kompozicije, uvodeći druge forme, boje, međusobne položaje; 1915. Maljevič konačno

počinje da eksperimentiše sa idealizovanim arhitektonskim crtežima u aksonometriji, koje

198


naziva "planiti" (kasnije "arhitektoni"); tokom i posle revolucije Maljevič sasvim napušta

slikarstvo i posvećuje se istraživanju prostora, praveći modele "arhitektona"

- Vladimir Tatljin, 1885. - 1953. -> istrzano se obrazovao, radeći paralelno (često kao

mornar); prve slike i pozorišne scenografije odlikuju se korišćenjem zakrivljenih površina,

upotrebom boje nalik ikonopisu; Tatljin se veoma interesovao (i pored oštrog suparništva) za

stvaralaštvo Maljeviča, no on od smog početka pokazuje jednu prostorniju orjentaciju; .

Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin, a potom u Pariz, upoznaviši se tom prilikom sa delom

Pikasa; odmah po povratku prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija", gde on istražuje

prostornu koordinaciju apstraktnih elemenata, odnose boja i materijala u prostoru; mnogi od

tih "reljefa" su ugaoni, kako bi se izbegao "okvir" ili "pozadina", koji su za Tatljina simbol

odvajanja umetnosti od realnog života; ovim radovima, gde ukršta ravni, koristi prodore,

obuhvatanja, geometrijski dinamizam, on uspostavlja temelj svog sistema oblikovanja -

"umetnost je rad na oblikovanju materijala"- 1913. kubo-futuristički krug se polako raspada; ipak, dolazeći rat doprinosi okupljanju

umetnika u Rusiji - u zemlju se vraćaju Ljubov Popova, Šagal, El Lisicki (sa Arhitektonskog

fakulteta u Darmštatu), Kandinski; u likovnim postavkama Kamernog teatra Takrova opaža se postepen pomak od futurizma ka konstruktivizmu (20-tih godina ovo pozorište je

jedno od žarišta konstruktivističke estetike); Maljezin posle izložbe 1915. stiče dosta

sledbenika, suprematizam počinje snažno da se širi (i van granica slikarstva, na pr. na oblast

primenjene grafike); na Tatljinovoj izložbi "dućan" iz 1916. pojavljuje se jedna od

najvažnijih figura konstruktivizma - Aleksandar Rodčenko; Rodčenko usvaja i od Maljeviča

i od Tatljina, prelazeći od površinskih sve više na prostorne kompozicije

- Kafe Pitoresk, Moskva, 1917. -> uređuju Tatljin, Rodčenko i drugi umetnici; prostor je

ispunjen njihovim dinamičnim kompozicijama od drveta, metala i kartona ("nomadski"

pomičan i demontažni nameštaj lakih konstrukcija), koje sasvim izukrštanim površima,

kulama, šipkama, potpuno razbijaju prostor (ovi komadi nameštaja (na pr. stolice) bili su

slični kreacijama Mis van der Roea, Le Korbizjea, M. Stama, Hanesa Majera

- događaji u umetnosti tokom revolucije i građanskog rata:- revolucija proklamuje kolektivni način života i industrijalizaciju; avangardni umetnici tu

sebe, konačno, vide kao integrisane članove društva koji mogu uticati na izgradnju novog

sveta; tako oni u svoje ruke uzimaju reorganizaciju kulturnog života zemlje, i napuštajući

štafelaje kreću u propagandnu aktivnost po ulicama, tramvajuma, fabrikama, ...

- veoma važnu ulogu u organizovanju te umetničke propagandne aktivnosti imala je

organizacija Proletkult, koju je vodio Aleksandar Malinovski-Bogdanov; on je zastupao

tezu da se revolucionarni, preobražaj može ostvariti ekonomskim, političkim i

revolucionarnim putem (zbog čega kasnije dolazi u sukob sa Lenjinom); cilj pokreta je bio

oživljavanje kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti; izrazito nomadski duh pokreta

reflektuje se čak i na oblikovanje laganog sklopivog nameštaja (produktivističkog) Tatljina i Rodčenka (kasnije su tu temu razrađivali skoro svi moderni arhitekti - na pr. Brojer)- u to vreme pokreće se inicijativa za stvaranjem novog sistema obrazovanja u umetnosti,

arhitekturi i dizajnu; tako je u Moskvi osnovan VHUTEMAS (više umetničko - tehničke radionice), obrazovna institucija u kojoj su klase imali skoro svi značajniji umetnici; program

rada je, i pored relativne autonomije, diktirao INHUK (Institut umetničke kulture, osnovan 1920.), državni organ koji se bavio teorijom komunističke umetnosti; ove institucije postale

su platforma sukoba dve osnovne pozicije: idealističke (koju predvode Maljevič i Kandinski) i utilitarističke (koju predvode Tatljin i Rodčenko); prvi program INHUK-a sačinio je Kandinski, obuhvativši Maljevičev suprematizam, Tatljinovu "kulturu materijala" i

teorije samog Kandinskog; no upravo su ideje Kandinskog o umetnosti kao intuitivnom,

199


psihičkom procesu (koje će on plasirati i u Bauhaus-u) bile neprihvatljive za racionalistički

orjentisanu većinu; Kandinski zbog toga odstupa, a ostali se dele u dve grupe; jednu čine "laboratorijski umetnici", a drugu "produktivistički umetnici"; ta podela je kulminirala

1921.

- Maljevič 1919. osniva Unozis (školu nove umetnosti), Vitebsk na kojoj proklamuje načela

suprematizma; tu El Lisicki prvi put dolazi u kontakt sa Maljevičem, postepeno usvajajući

njegov suprematizam (Maljevičev pedagoški sitem sabran je 1927. u Bauhaus-ovom izdanju u

knjizi "Nepredmetni svet")

- u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti", pod vođstvom Tatljina (grafička

umetnost odigrala je presudnu ulogu u širenju poruka revolucije); iz tog perioda, najvažniji je

njegov projekat za "Spomenik trećoj internacionali" - dvostruka rešetkasta spirala od

gvožđa visine 300 m, unutar koje se okreću platonistička tela; radi i na projektu ultraekonomične peći (maksimalna toplota uz minimum goriva)

- srž razlike: "idealisti" zastupaju stanovište da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna,

iznad funkcionalnog, tako da čim postane korisna - ona prestaje da postoji; "produktivisti" smatraju da umetnik mora biti tehničar, kako bi umeo da upotrebljava oruđa i materijale

moderne proizvodnje - energiju usmerava na korist proletarijata

- značajan pokušaj sinteze ovih tokova je rad El Lisickog na tzv. "Prounima" od 1919., kojima on nastoji da slikarstvo pretopi u arhitekturu; njegova ličnost je i najvažnija u pogledu

upoznavanja Zapada sa zbivanjima u Rusiji (od 1921. - Nemačka, Holandija, Švajcarska, ...)

- konstruktivizam -> uopšte o modernoj arhitekturi: 1900. - 1940. -> treći značajan datum =

"herojski period" moderne; novi pokreti: konstruktivizam, kubizam, funkcionalizam;

slobodna osnova i slobodna fasada - zahvaljujući betonu i novim materijalima; u modernoj

arhitekturi - socijalni faktor je vrlo bitan; stambeni problemi

- konstruktivizam kao umetnička strategija predstavlja nastavak produktivizma - on je

zaokupljen uspostavljanjem praktičnog mosta između umetnosti i industrije; kao pojam

provlači se od 1921.; 1922./23. pojavljuju se manifesti konstruktivizma; od 1921./22.

delatnost konstruktivista tesno je povezana sa Proletkult-om, koji im je vezama u industriji

(stabilizovanoj usled NEP-a (nova ekonomska politika)) obezbeđivao redovan posao

- sovjetski konstruktivizam - avangardni period; prihvaćen jezik moderne u Rusiji (Le

Korbizje je polagao nade u ruski konstruktivizam)

- konstruktivizam, mašine, funkcija -> osnov arhitekture - ruski dogmatizam; zanos vremena

- najveći broj arhitektoničnih konstruktivističkih kompozicija ostvaren je u pozorištu (braća Vesnini, Ljubov Popova i drugi); kako su ideje konstruktivista u svojoj sveobuhvatnosti

prirodno vodile arhitekturi, vrlo malo toga je sa hartije prešlo u realnost, zbog teških prilika u

zemlji

- 1923. osnovana je grupa ASNOVA (asocijacija novih arhitekata, osnivač Ladovski, propagira ritmični foramlizam i perceptivnu estetiku), to su bili arhitekti oko VHUTEMAS-a;

udruženje ima snažan uticaj, pa mu se 1925. pridružuju El Lisicki i Konstantin Meljnikov (njegovi produktivistički rani radovi su podignuti u doba relativne ekonomske stabilnosti

(NEP - nova ekonomska politika), Lenjinova politika iz 1921. koja je trebala privući strani

kapital, i koja se gasi 1924. Lenjinovom smrću)

- grupa ASNOVA, težila je ne samo naučnoj estetici, već i pronalaženju novih građevinskih

oblika koji bi zadovoljavali i izražavali status nove socijalističke države

1. Kiosci: Meljnikov, Lavinski, Golosov, Ekseter i drugi2. Paviljon SSSR-a, Izložba dekorativnih umetnosti u Parizu, 1925., Meljnikov;

pravougaona osnova dijagonalno podeljena stepeništem na dva jednaka trugla (otvorena

drvena konstrukcija - dinamična, ispresecan krov)

200


3. grupa je zaokupljena i radničkim klubovima i objektima za rekreaciju koji su shvatani

kao "društveni kondenzatori"; projekte klubova naročito uspešno rade Meljnikov, Golosov i Rodčenko (u enterijeru radničkog kluba smešta dijalektičku crveno - crnu garnituru za

šah koja se sastojala od stola i dve stolice)

4. El Lisicki (pokušava stvoriti socijalistički oblik američkog nebodera): projekat oblakodera izdignutog na propileje (tzv. "Vešalica za oblake") koji se otvaraju ka

bulevaru koji okružuje centar Moskve; ovaj rad, bio je zamišljen kao kritička antiteza

kapitalističkom neboderu, a ujedno i kao klasična Vrata grada

- Tatljin: Projekat spomenika visokog više od 400 m posvećenog trećoj internacionali u

obliku dve isprepletane rešetkaste spirale, unutar kojih su trebale lebdeti četiri velika providna

volumena koji su rotirali pojedinačno sve većom brzinom - jednom u godini, mesecu, danu i

satu (namenjeni: zakonodavstvu, upravi, informacijama i filmskim projekcijama) s jedne

strane spomenik toranj je bio spomenik ustrojstvu države, a sa druge predstavljao primer

produktivističko - konstruktivističkog programa; Tatljinov toranj je preteča dve tendencije

ruske avangardne arhitekture: 1. škole ASNOVA i 2. škole OSA

- odlaskom (smrću) Lenjinove harizmatske ličnosti, završeno je herojsko doba revolucije, i

sve je ukazivalo na nove sukobe, a ne na rešavanje problema - borba za vlast unutar Partije,

modernizacija privrede, borba protiv nepismenosti, svakodnevna borba za opstanak, težnja za

elektrifikacijom, uspostavljanje čvrste veze između urbanog proletarijata i feudalnog

seljaštva; partija je bila u nezgodnom položaju i kada je trebala pronaći odgovor, stil za

Lenjinov mauzolej, a koji bi odgovarao i njegovoj ličnosti i reprezentovao Sovjetski Savez

(produktivizam je zadovoljavao samo ovo drugo, a klasicizam je bio nezgodan zbog

ideoloških konotacija)

- 1926. osnovana je grupa OSA (organizacija savremenih arhitekata) pod vođstvom Mojseja Ginzburga (pragmatičnija od grupe ASNOVA); grupa se interesuje najviše za

socijološke aspekte arhitekture (jer partija kaže da je stanovanje "najvažniji problem

materijalen egzistencije radnika") - izgradnju stanova i tome slično; grupi se pridružuju i

članovi iz oblasti socioloških i tehničkih disciplina; pokreće se časopis "Savremena arhitektura" posvećen uvođenju naučnih metoda u arhitektonsku praksu (OSA nije

prihvatila ni produktivizam Proletkult-a, niti peceptivnu estetiku Ladovskog)

- 1927. OSA sprovodi konkurs čiji je cilj bio usavršavanje stambenog prototipa u kolektivnom stanovanju ("Domkomuna"); mnogi radovi operišu sa dupleks stanovima i

koridorima (Le Korbizje - Ville Radieuse); ove aktivnosti rezultiraju time da Ginzburg

dobija zadatak da radi na standardizaciji stanova

- 1928. OSA počinje da se bavi radničkim kulubovima (kao vid "društvenog

kondenzatora"); Leonidov izrađuje seriju projekata bitno drugačijih od ASNOVA-inih,

orjentisanih više na sportsko - obrazovnu delatnost nego na pozorište; svoje ideje vezane za

klubove on razvija do ekstrema u utopijskom projektu "Palate kulture" iz 1930. - megastruktura (ostakljene dvorane, planetarijum, laoboratorije, zimski vrtovi), tehnicizam,

prostorna noseća struktura - anticipacija Fulerovih kupola (pro-staljinisti negativno reaguju

na projekat zbog ispraznog idealizma i utopije)

- planer Okitovič na osnovu predviđene elektrifikacije predlaže "dezurbanizaciju" kao lek

protiv gubitka životnog prostora u radničkim komunama; slične predloge iznosi i Miljutin;

ipak bilo je teško stvoriti prihvatljiv ekonomski program za ovakvu ideju

- Ginzburg i Baršč predlažu plan za zeleno proširenje Moskve -> trakasto naselje sa

stambenom "kičmom" (na čijim su krajevima komunalni objekti) i pratećim sadržajima

(sportski tereni, bazeni) u zelenom okruženju

201


- Linearni grad - Miljutin, 1930. (najapstraktiniji i teoretski najdosledniji projekat) u 6 traka

- zona (železnica, industrija + obrazovanje, zelena zona sa autoputem, stanovanje +

komunalije, park + sport, poljoprivredna zona); šema je u osnovi biologistička (na pr. kretanje

materijala), pa Miljutin drži do baš ovakvog rasporeda zona

- slični predlozi OSA-e za grad Magnitogorsk na Uralu su odbijeni kao suviše apstraktni (pa

vlada angažuje iskusnije i pragmatičnije levo orjentisane arhitekte Nemačke; posao dobija

Ernest Maj)- projekat Leonidova za Magnitogorsk; put dug 32 km povezuje industrijske pogone sa

poljoprivrednom komunom u unutrašnjosti

- 1932. staljinisti prekidaju (paranoidna cenzura) dalji razvoj avangardne umetnosti i

arhitekture, jer narod nije mogao u tim okolnostima prihvatiti što mu nudi inteligencija,

promovišući državni stil - socrealizam- ruski konstruktivizam = eksperiment - visoki ideali modernizma, ali se oni ne postižu

- "arhitektura na papiru"; veza: sovjetska arhitektura - Bauhaus

- sovjetski konstruktivizam: značaj konstrukcije; složeni sklopovi od jednostavnih elemenata;

materijali: beton + staklo; estetika dodatnih elemenata (dimnjaci, antene, instalacije)

- projekti konstruktivista:

* Stadion za Spartakijadu - Koršev, Moskvi, 1926.* Zgrada Pravde - Vesnin, Moskva, 1923.* Pijaca (tržnica) Suharev - Meljnikov, Moskva, 1924.* Viseći restoran - Simbirčev, 1922.-23.

202

37. Internacionalni stil


- Internacionalni stil -> nije postao univerzalan, ali se odlikovao univerzalnošću pristupa,

koji je pretpostavljao tehniku lakih materijala i standardne modularne elemente i montažnu

gradnju; težio je fleksibilnosti, pa je zato koristio prvenstveno skeletnu konstrukciju, što je

nelad bilo informalistički - tamo gde klimatski, ekonomski, kulturni uslovi nisu omogućavali

primenu lakih konstrukcija (preteča su su vile Le Korbizjea s kraja 20-tih godina; ovaj stil se

nije bitno razlikovao od kubističkog pravca u arhitekturi)

- termin i značenje:- prvi put se pojavljuje u tekstovima Henri-Rasel Hičkoka, 1928./29., da bi označio

urbanisičku i neoplastičku evropsku arhitekturu posle 1920.- 1932. otvorena je "Međunarodna izložba moderne arhitekture" u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, koju je pratila knjiga H. R. Hičkoka i Filipa Džonsona "Internacionalni stil: arhitektura posle 1922."- zemlje: Čehoslovaćka, Engleska, Finska, Francuska, Holandija, Italija, Švedska, Japan,

Južna Afrika, Brazil

- odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hičkoka i Džonsona:- I princip: arhitektura kao volumen, a ne kao masa- proističe iz skletne konstrukcije; zidovi imaju ulogu pregradne "opne", zgrada se pravi

"kao brod ili kao kišobran"; prostor obavijaju ravne i tanke površine; površina se nigde ne

prekida, pa ni na mestu otvora - prozori se smeštaju u spoljnu ravan zida; materijal za

površinsku obradu - malter ili kamena obloga (koja slogom ističe da ima oblažuću funkciju);

prozorski okvir - tanki, lagani, metalni

- II princip: pravilnost, a ne simetrija- proističe is pravilnosti ritma skeletne konstrukcije; prirodni izraz funkcije u većini zgrada

ne rezultira simetrijom, tako da je cilj na racionalan način prilagoditi funkciju pravilnosti

konstrukcije; oblikovanje - analogna skrivenom konstruktivnom skeletu je šema proporcija, i

u osnovi i u izgledu

- III princip: tehnička perfekcija, a ne dekoracija- posle 20 godina, Hičkok ovaj princip zamenjuje principom jasno izražene konstrukcije,

budući da je ornament stvar ukusa, a ne principa; takođe odbacuje skoro principijelno

zalaganje za ravan krov kao "pseudofunkcionalistički"

- geometrijske projekcije:

- osnova: slobodan plan, koji proističe iz skeletne konstrukcije, omogućava optimalno

zadovoljenje funkcija

- izgled: suština osnove, dakle izraz funkcije, mora se shvatiti iz spoljnjeg izgleda zgrade

- naselje:

- princip pravilnosti nameće opšti red, dok zadovoljenje funkcionalnih zahteva obezbeđuje

raznovrsnost i karakter; kulminativna tačka kompozicije su društvene zgrade, koje imaju

simboličnu vrednost

- arhitekti:

- Le Korbizje, Gropijus, Mis van der Roe, Oud i mnogi drugi

- ostala važna "imena i dela":

- Ričard Nojtra (emigrant, Austrijanac)

1. Sanatorijum Lovel, Los Anđeles, 1927. -> skeletna čelična konstrukcija, obavijena

sintetskom opnom; položaj - na samoj uzvisini, s pogledom na poludivlji pejzaž parka;

203


asimetrična kompozicija, slobodan plan ukazuju i na njegov sportski način života; polazište u

koncipiranju - Rajt

2. Škola na otvorenom, Los Anđeles, 1934. -> divna konstrukcija - skeletna, drvena i čelična

3. Pustinjska kuća Kaufman, Palm Springs, 1946.-47. -> ambijentalni hedonizam, remek-

delo

- Rudolf Šindler (emigrant, Švajcarac) -> kao i Nojtra; polazište je Rajt, ali ne samo u

oblikovnom, već i u ambijentalnom pogledu

1. Lovelova kuća, Njuport Bič, SAD, 1925.-26.- Ričard Nojtra i Rudolf Šindler su stekla formalno obrazovanje u Evropi, a usavršavali se kod

Rajta kao i Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac)

- Ludvik Kisela (Čeh)

1. Zgrada "Bata", Prag, 1929. -> robna kuća obuće, osmospratna, fasada od stakla

- Bertold Lubetkin (ruski emigrant) i njegova grupa "Tekton"1. Stambeni blok Hajpoint 1, London, 1935. -> logička organizacija koju engleska

arhitektura nije do tada imala; funkcionalni i oblikovni sklad

2. Stambeni blok Hajpoint 2, London -> već deluje maniristički: "Hajpoint 1 kao da stoji na

prstima i širi krila, dok Hajpoint 2 kao da sedi na zadnjici kao Buda"; vidi se da počinje

prihvatati sovjetski soc-realizam

- Hoze Luis Sert (Španac, levo orjentisan) -> član španskog ogranka CIAM-a (GATERAS)1. Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. -> prvi put izložena Pikasova

Gernika

- Oskar Nimajer (Brazilac)

1. Neobična organska kuća (za sebe), Gaveji (iznad Rija), 1953.-54.2. Brazilski paviljon na Svetskoj izložbi u Nju Jorku, 1939. -> koncept Le Korbizjeovog

slobodnog plana ovde je izdignut na viši nivo fluidnosti i prožimanja, oko egzotičnog vrta -

mikrokosmos Amazona

3. Kazino, Pampula, 1942. -> uravnoteženost i živost kompozicije; promenada prostora od

ulaznog dvoetažnog predvorja do rampi koje vode igračicama, od eliptičnog hodnika ka

restoranu do plesnog prostora; logično kretanje svih: gostiju, posluge, igrača; strogost, ali

teatralna atmosfera; kontrast između fasade u gravertinu i kamenu i egzotičnog enterijera; po

zabrani hazardnih igara, zgrada je pretvorena u muzej

4. Brazilija, sa Lusio Kostom, 1956.-63. -> odmah po osnivanju podeljena na: 1. birokratsko

- poslovni i 2. "grad sirotinje"; ortogonalna mreža, oblik krsta u osnovi; podeljen grad,

zoniran u četvrti prema klasnoj strukturi; na Trgu su zgrade triju vlasti: sekretarijat, senat i

sud

- kasnije raskida sa svojim neformalnim funkcionalizom i fluidnim oblicima, stvara čiste

oblike, tj. približava se neoklasičnoj tradiciji

- Filip Džonson1. Glas haus, Nju Kanan, 1949.

- Francuska:

- Beudoin i Lods1. Novi tip škole na otvorenom, Suresnes kod Pariza

204


- Le Korbizje1. Kuća, protobrutalistička, Mates, 1935. -> zidovi od lomljenog kamena i drveni krov

- Holandija:

- grupa OPBOW (holandski ogranak CIAM-a) -> radovi

- Čehoslovačka:

- Oto Esler1. Dvojna kuća, Brno, 1926.- Bohuslav Huks1. Izložbeni paviljon, Brno, 1929.- Ludvik Kisela (napisano)

- SAD: -> Internacionalni stil prvi primenjuju austrijski i švajcarski iseljenici (emigranti)

- Ričard Nojtra (napisano)

- Rudolf Šindler (napisano)

- Engleska: -> Internacionalni stil započinju stranci kao i u SAD

- Oven Vilijams1. Kompleks farmaceutske industrije Buts, Beston, 1932.; on nije bio arhitekta niti član

CIAM-a, već inženjer; armirano-betonska skeletna konstrukcija od pečurkastih stubova i

staklo; skulptoralni oblik četvorospratnog zdanja

- Peter Berens1. Kuća Nju Vejs, Nortampton, 1926.- Amijas Konel (sa Novog Zelanda)

1. Kuća "high and over", Ameršam, 1930. -> za arheologa

- Bertold Lubetkin (iz Rusije) -> najznačajniji i njegova grupa "Tekton" (napisano)

- grupa MARS (grupa za istraživanje u modernoj arhitekturi), engleski ogranak CIAM-a,

osnovana 1932.; svojim entuzijazmom grupa je privukla, u početku, avangardne britanske

arhitekte (među njima i Lubetkina), ali je jedino njeno veće ostvarenje, osim Izložbe "Nova arhitektura", 1933., bio izrazito Utopijski plan razvoja Londona, ali nije razvila

metodologiju potrebnu za realizaciju te budućnosti u koju je verovala; zato će Lubetkin

napustiti MARS i pristupiti levo orjentisanoj organizaciji ATO (organizacija arhitekata i tehničara) koja će se baviti problemom radničkih naselja

- Španija:

- grupa GATERAS - španski ogranak CIAM-a (grupa arhitekata i tehničara Španije za

unapređenje savremene arhitekture), levo orjentisana, pod vođstvom arhitekte Hoze Luis Serta i Garsija Merkadala; osnovana 1929. (prvo kao katalonski kulturni pokret);

najznačajnije zdanje:

1. Casa Bloc -> kolektivno stambeno zdanje, koje sadrži duplekse za stanovanje, biblioteku,

jaslice, vrtić, bazen (koncept Le Korbizjea)

- Hoze Luis Sert (napisano)

- Južna Afrika:

- transilvanijska grupa (kasnije će postati ogranak CIAM-a) - prisnost sa Le Korbizjeom

najbolje se vidi po kućama u Johanesburgu u post-korbizjeovskom stilu

- Brazil:

- Lusio Kosta -> radi zajedno sa Le Korbizjeom

205


1. Zgrada ministarstva obrazovanja, Rio de Žaneiro -> montažni šestospratni objekat,

podignut na pilotisima sa brojnim elementima Le Korbizjea; kasnije se uticaj Le Korbizjea

pretvorio u lokalni senzibilitet, koje je svojom plastičnom raskošću podsećao na brazilski

barok XVIII v.; vodeći predstavnik ovog stila

- Oskar Nimajer (napisano)

- Japan:

- Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac) -> uticaj Rajta

1. Sopstvena kuća, Tokio, 1923. -> prva kuća od armiranog-betona u Tokiu; pokušaj

asociranja na tradicionalnu japansku arhitekturu u drvetu; konzolni nameštaj od čeličnih cevi

2. Poslovna zgrada petrolejske kompanije "Izlazeće Sunce" -> koristi armirani-beton

3. Golf klub, Tokio, 1930. -> kitnjast i maniristički; uticaj Perea

4. Kuće za porodice Akaboši i Fukui, 1933.-35. -> kuće skorojevića industrijalaca; radi sa

suprugom i enterijer, nameštaj, tkanine; evroazijski, gaje bogat stil; ovde se gubi Rajtov i

Pereov uticaj

- Kunio Majekava (radio za Rejmonda i školovao se u inostranstvu)

1. Stambeni blok Harumi, Tokio, 1957. -> proizašao iz Le Korbizjeovog Unite d'Habitation;

kombinuje pola - pola zapadnjački i japanski stil života

- Junzo Sakakura (kao i Majekava, radio je za Le Korbizjea)

1. Japanski paviljon, Svetska izložba u Parizu, 1937. -> tradicionalno + Le Korbizjeovsko;

slobodan prostor, povezanost spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora pomoću rampi

2. Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951. -> neoklasicistički pristup

- Majekava će u svom članku "Razmišljanja o civilizaciji i arhitekturi" govori o

paradoksalnom opstanku tradicionalne japanske kulture u njenoj suštini, kao one snage koja

će osloboditi Zapad njegove tehnokratske neumerenosti; time se konačno završava period

Internacionalnog stila, ne samo u Japanu nego i u celom svetu

- Kenzo Tange (bio Majekavin asistent)

- smelost posleratnog stvaralaštva ogleda se u njegovom delu; počeo je nizom radova koje je

naručila država, počev od prilično šematskih objekata gradskih većnica za Šimicu i Tokio,

pa do vrhunskih zdanja zgrade Prefekture u Kagavi, i zatim Olimpijskih stadiona u Tokiu1. Gradska većnica, Tokio, 1952.-54. -> betonska parodija tehnike u drvetu

2. Zgrada Prefekture, Kagava, 1955.-58. -> stanje skoro klasične ravnoteže; lucidna

organizacija prostora; elementi Internacionalnog stila; odlike istoricizma, aluzije na budizam i

šintoizam

3. Dva Olimpijska stadiona, za igre u Tokiu, 1964. -> Tange nije vodio računa o

kretanjima, pa eliptični i kružni volumeni ovih stadiona, pokriveni su lančanim čeličnim

krovovima obešenim o rogove eliptičnih armirano-betonskih konzola koje nose istovremeno i

gornje redove koso postavljenih sedišta

4. Spomenik miru, Hirošima, 1955. (centar mira) -> Tange je verovao da će energija,

oslobođena intenzivnim razvojem Japana, pomoći da se japanska tradicija preobrati u nešto

novo i kreativno; o tome govori u svojoj pronicljivoj analizi u vreme završetka Prefekture:

"Japan je do nedavno bio neprekidno pod apsolutnom vlašću države, dok je kulturna energija

naroda - energija kojom bi se moglo stvarati novo, bila ograničena i potisnuta; ta se energija

uspela osloboditi tek u ovom vremenu, ali treba još mnogo učiniti da bi se pravilno

artikulisala"

5. Konkurs za "Kinseko - japanski kulturni centar", 1942. -> eklektičan rad

6. Hram Dem su, Osaka7. TV stanica u Kofu -> konstrukcija, instalacije, stepenište (jezgro)

8. Muzej savremene umetnosti, Jokohama -> operiše sa evropskim elementima arhitekture

206


9. Katedrala St. Meri - za Olimpijske igre -> asocijacija na srednjevekovni grad; osnova u

vidu krsta

10. Metropolitenska gradska kuća- Kenzo Tange - radio tokom rata; vodeća figura 60 - 80-tih godina u japanskoj arhitekturi;

okuplja mlade arhitekte (koji će takođe kasnije postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u

modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu tradicionalne osnove; bio je pod uticajem Le

Korbizjea

207

38. Art Deco

38. Art Deco

- pojam:- oznaka "Art Deco" počinje da se koristi posle "Međunarodne izložbe dekorativnih umetnosti" u Parizu, 1925., za modu sintetičke stilizacije između avangarde (kubizma,

futurizma, ekspresionizma) i tradicionalizma- Art Deco u početku je francuski fenomen, ali se ubrzo širi po celom svetu, u oblasti dizajna,

enterijera i arhitekture

- uspeh Art Deco-a može se objasniti na sledeći način: avangardni pokreti nastojali su da sve

oblike svedu na apstrakciju, što se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa

reprezentativnom (državnom, ideološkom, finansijskom) funkcijom; tako se javlja jedna

tendencija za stvaranjem umetničkih formi sa određenim ikonografskim sadržajem; to je

kontekst u kom dolazi do pojave Art Deco-a, ali i specifične ikonografske arhitekture

evropskih totalitarnih režima (gde se vlast i moć žele prikazati u pozitivnom i naprednom

svetlu)

- Art Deco u Francuskoj:1. Paviljon turizma, "M. I. D. U.", Pariz, 1925. - arh. Robert Mallet-Stevens -> snažna je

ilustracija tradicije za integrisanjem doktrinarnog modernizma, dekorativnog kubističkog stila

i futurističkih vizija

- grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okupila se u "Uniji modernih umetnika", U. A. M., 1930. -> Franc Žurdain, Robert Mallet-Stevens, Rejmon Templije, Žan Foke, Pjer

Šaro, ...; njihov stil (naročito u uređenju enterijera) karakteriše upotreba luksuznih materijala

(metali, staklo, kamen, skupoceno drvo i sl.), geometrijska ornamentacija, svedene forme

nameštaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti; pored toga, stil je polihroman, dosta se

istražuje uloga svetla i td.

- Art Deco ("modernistički stil") u Americi:- osnove modernizma u SAD -> izvori: velika izložba u Parizu 1925., kubizam Frank Lojd

Rajta, etika mašina, civilizacija Maja, obrasci Pueblo - Indijanaca, Bečka secesija, Nemački

ekspresionizam

- Art Deco doživljava procvat u Americi, gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih

zgrada; američki Art Deco oslanja se L'Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je "službeni stil"

u Americi od "Kolumbijske izložbe" u Čikagu 1893., pa sve do prvog svetskog rata), na

dekorativizam Čikaške škole, na "gotski" stil nebodera (koji u Nju Jorku ustanovljava Kas Džilbert zgradom Vulvort iz 1913.), kao i na različite avangardne izvore

- presudnu ulogu u formiranju vodećeg stila imao je konkurs za zgradu Čikago Tribjuna iz 1922., kada je pobedio rad Rejmonda Huda i Džona Mida Hauelsa u pseudogotskom stilu

- do drugog svetskog rata, u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada i

stambenih blokova u gradskim jezgrima; to je, ujedno, u skladu sa opšte prihvaćenim

shvatanjem stilske prikladnosti za pojedine namene (u isto vreme, porodične kuće u

ekskluzivnim četvrtima bliske su engleskom "free architecture" stilu (uz dodatak ponekog

trema u kolonijalnom stilu), univerziteti u "srednjevekovnom", i td.)

- najpozanatije zgrade:1. Krajsler bilding, Nju Jork, 1928.-30. - arh. Vilijem van Alen; možda najpoznatiji primer

američkog Art Deco-a; dekorativni sistem ove zgrade treba da podseća na Krajslerove

automobile

2. Rokfeler centar, Nju Jork, 1931.-39. - arh. Rejmond Hud i Džon Mild Hauels i dr. ("grad u gradu" - ovo delo je nudilo science fiction viziju grada nebodera - tornjeva);

208

38. Art Deco

kompleks na prostoru od 8 blokova, sadrži 14 zgrada; glavni deo izgrađen je za 18 meseci;

kompleksom dominira skulptoralni bezornamentalni oblakoder RCA (u jezgru kompleksa)

od 70 spratova; sva umetnička dela izložena ili kao deo centra obrađivala su tematiku

svetlosti, zvuka, radija, TV, uopšte napretka, da bi kulminirala sa dva glavna objekta (dela) na

srednjoj osi kompleksa: 1. Prometej - pozlaćen, okružen zodijakom (skulptura), koji se izdiže

iznad trga; 2. "čovek na raskršću" - zlosretna zidna slika - mural, delo Dijega Rivere, u

predvorju RCA, sa i ideološkom ikonografijom (uključujući čak i sliku Lenjina) zbog čega su

ga morali ukloniti; 3. Amerikan radijator bilding, Nju Jork - Rejmond Hud i Džon Mild

Hauels

3. Radio city music hall (velika koncertno - bioskopska dvorana (6200 mesta)) -> krovni

vrtovi na vrhovima dve niže zgrade i šetalište sa vodoskokom levo i desno od njih

4. Veliki broj drugih njujorških oblakodera na Menhetnu takođe je izgrađen u ovom stilu

5. Zgrada Džonson Vaks i dr., "indijanski" stil u Kaliforniji -> radovi Rajta između dva

rata, takođe pokazuju sličnost sa Art Deco-om

6. "Šel bilding", Hag (Evropa) - Oud

209

39. Arhitektura totalitarnih režima


- arhitektura totalitarnih ražima -> Italija, Nemačka, SSSR

* Italija: -> razvoj fašističke ideologije posle prvog svetskog rata proizašao je iz dva aspekta

futurističkog pokreta: kulta rata i veličanja mašina; rat je destruktivno delovao, međutim, i na

sam futurizam; na pojam "industrijske kulture" tj. "kulture mašina" počelo se gledati sa

podozrenjem, ne samo od strane narodnih masa, već i inteligencije; otpor protiv futurizma

javio se u delu Đorđa de Kirika (italijanski slikar i likovni kritičar) "Zagonetka sata", koje

prikazuje peristil sa lukovima u sumraku (zastrašujuć metafizički prizor koji slikovito

predočava formu italijanske Nove tradicije)

- u periodu fašističke vlasti 1922.-43. italijansku arhitekturu karakteriše latentni (ali prefinjen)

sukob modernista i novotradicionalista; specifičnost tog sukoba je u tome što su i jedni i

drugi bili zagovornici novog tumačenja klasične tradicije, kao što su i jedni i drugi, na

određen način, izvorište imali u predratnoj italijanskoj modernističkoj tradiciji

1. pod uticajem Đorđa de Kirika i metafizičkih slikara, u italijanskim vizuelnim

umetnostima nastaje pokret "Novecento Italiano"; de Kiriko pokušava da svojim, najčešće

arhitektoničnim kompozicijama pronikne u metafizičko prisustvo klasične prošlosti u

sadašnjosti; vođena tom idejom, milanska arhitektonska avangarda, okupljena oko Đovanija Mucija, nastoji da da svoje viđenje klasičnih oblika Mediterana, suprotstavljajući

se futurističkom kultu mašine; prva manifestacija arhitektonskog pokreta "Novecento

Italiano" je upravo Mucijeva stambena zgrada Ka'Bruta, Milano, 1923. (Mucijo piše o

pokretu "Novecento Italiano" kao antifuturističkom, tvrdi da će klasične šeme prošlosti uvek

biti upotrebljive)

2. drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7", koju predvodi Đuzepe Teragni (Giuseppe Terragni 1904.-41.) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u i

ruskim konstruktivistima); grupa teži novoj, racionalnoj sintezi nacionalne klasične tradicije i

strukturne logike mašinskog doba; stvarnu afirmacijau racionalistička arhitektura počinje da

stiče izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu, Italija, 1928. (ova zgrada,

na pr. u tretmanu uglova gde se umesto klasičnih ojačanja nalaze ostakljeni valjkovi, ukazuje

na izvesnu naklonost racionalista prema konstruktivizmu); 1930. racionalisti stvaraju

udruženje MIAR (italijanski pokret za racionalnu arhitekturu); iste godine, Musolini lično otvara izložbu pokreta; no, i pored toga, provladino Nacionalno udruženje arhitekata (tradicionalistički orjentisano) neprijateljski se postavlja prema MIAR-u zbog njegovog

krajnje intelektualističkog strogog asketskog pristupa, koji je odbacivao ikonografska svojstva

arhitekture

- tada Marčelo Pjaćentini, najuticajniji član Nacionalnog udruženja arhitekata, odlučuje

da napravi kombinaciju pokreta "Novecento Italiano" i racionalizma, stvarajući tako

eklektički tzv. "Liktorski stil" i zalažući se da to postane službeni stil; formulacija te

orjentacije je njegova zgrada Palate pravde u Milanu, 1932.; Pijaćentini formira

profašističku grupu RAM, čiju arhitekturu karakteriše masivnost, modulacija pravougaonih

otvora, rudimentarni klasicizam stubova i venaca; najznačajni poduhvat ove grupe je zgrada Univerziteta u Rimu, 1932. (ponavljanje jednostavnih osnovnih elemenata)

- 1932. Đuzepe Pagano (arhitekta) i Edoardo Perziko (likovni kritičar) pokreću list "Casabella", organ italijanskog racionalizma

- iste godine: u Milanu je osnovana racionalistička grupa "BBPR" (4 arhitekte), koja u već

pregrejani arhitektonski diskurs unosi izvesni kriticizam

- iste godine: Casa del Fascio, Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom

arhitekturom - futuristički program o uvođenju ulice u kuću) - ovo delo Teragnija je

najvažnija zgrada italijanskog racionalizma; polukocka sa strogom prednjom konstrukcijom,

210


"palaco" plan (sa velikom dvoranom umesto atrijuma u sredini - političke konotacije:

nesmetani ulazak masovnih demonstracija sa ulice u unutrašnji prostor zgrade); eksterijer

zgrade, tj. fasade ukazuju na enterijer

- u periodu 1932.-36. podignute su najvažnije zgrade racionalizma, među kojima posebno

mesto zauzimaju građevine koje za Olivetija podižu Figini (doprinos moderne arhitekture u

humanizaciji industrije) i Polini u Ivrei, zatim "Dvorana zlatnih medalja" Perzika i Nicolija na aeronautičkoj izložbi u Milanu 1934. (viseća konstrukcija - lavirint belih

drvenih rešetkastih konstrukcija izdignutih iznad poda, u kojima su bile grafike i fotografije), i

druge

- posle 1936. atmosfera se pogoršava, napadi tradicionalista postaju sve žešći; većina

racionalista ulazi u manji ili veći kompromis sa tim, sve jačim shvatanjima (na pr. Pagano sarađuje sa Pijaćentinijem na pripremi izložbe EUR, 1942., čije bi trajne građevine, po

Musolinijevoj želji, postale jezgro Novog Rima; glavna građevina kompleksa - Palata italijanske civilizacije - krajnja je vulgarizacija pokreta "Novecento Italiano"; urbanistički,

plan pokazuje istu morbidnost kao i Musolinijeva "osmanizacija" Rima iz 1931.

- u toku rata, mogi racionalisti su stradali - neki umiru pod nerazjašnjenim okolnostima, neki

završavaju u nemačkim koncentracionim logorima; posle rata, pokret je obnovljen, a naročito

snažno je uticao na arhitekte oko Rosija i Grasija

* Nemačka: - 1933., po dolasku nacista na vlast, moderna umetnost je zabranjena kao "degenerisana",

"kosmopolitsko - jevrejska" i sl.; u formalnom smislu, zadržala se samo u funkcionalističkoj

industrijskoj gradnji

- problem sa pronalaženjem odgovarajućeg arhitektonskog stila, nacisti rešavaju oslanjanjem

na snažnu 1. antizapanjačku narodnjačku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2. arhitektonsku tradiciju nemačkog klasicizma u radovima Šinkela, Gilija, Langhansa i drugih (u pogledu reprezentativne gradnje); međutim, važno je reći da je bilo i drugih

pseudo-istoricističkih pojava u nacističkoj arhitekturi, što nedvosmisleno odslikava njenu

"šizofreničnu" prirodu

1. izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla, prvi put

izložena u knjizi Valtera Darea "Seljaštvo kao izvor života nordijskih rasa", 1929., u

kojoj se žučno protestvuje protiv urbanizacije, a selo se predstavlja kao tvrđava patriotizma;

glavni pobornici, još od 20-tih godina, bili su Hajnrih Tesenau i Paul Šulce-Naumburg; u

svojoj knjizi "Borba za umetnost", 1932., Šulce-Naumburg (okrenut ka pokretu Arts and

Craft, jednostavnim, organskim oblicima) napada "nomadski", apatridni stil gradskog života,

funkcionalističku arhitekturu, arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slično

(oni zajedno rade belo okrečena zdanja sa kosim krovovima - kao deo tradicije, korena,

pripadnosti)

2. glavni protagonisti reprezentativnog državnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert Šper; obojca rade u pseudoklasičnom maniru (spartanski klasicizam; sterilisana,

megalomanska prerada Šinkela); glavni Šperovi projekti (su grandiozni objekti za potrebe

nacističke države): stadion (za politički skup) Cepelinfild, Nirnberg, 1937., sedište Kancelara, Berlin, 1938. (Šper: "Ledena katedrala" - stub od zastava i reflektora, izveden

za veliki politički zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935.); nacistički neotradiconalizam odlikuje

se, iznad svega, podizanjem javnih građevina u svrhu masovne histerije - to dobro ilustruju

bizarne građevine (koje će služiti kao scenografija) kao što su otvorene arene (kao goleme

"kulise" za pseudo-kultne nacističke rituale ili tokom rata podizani spomenici poginulima u

ratu - "Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu); izuzetci od ovoga su:

Olimpijski stadion Vernera Marča i Bonacovi mostovi iz 1936.

211


* SSSR:- na konkursu za Palatu Sovjeta, 1931. (na mestu srušene, a danas, Bogu hvala, obnovljene crkve Hrista Spasa; kao ruski odgovor na zdanje Lige naroda), pojavili su se radovi iz celog

sveta (Le Korbizje, Pere, Gropijus, Pelcig) i Rusije (ASNOVA, OSA, VOPRA) - i ovde

dolazi do sukoba između modernističkog pokreta i nove tradicije; odluka žirija da, kao

pobednički, izabere rad B. M. Jofana, prva je manifestacija soc-realizma u Rusiji

(konstruktivističke dvorane kao polukružne, ivične, oko četvorougaonog otvorenog, klasičnog

dvorišta u čijem je centru klasičan stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa

bakljom ustanka neslobode); projekat će kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na

vrhu; ironija ovog konkursa bila je u tome što se nijedna levo orjentisana grupacija arhitekata

nije predstavila radovima na liniji monumentalnog socijalističkog realizma

- 1932. CK partije proglašava socijalistički realizam službenim stilom; arhitekturu

socijalizma karakteriše megalomanija, pseudoklasicizam, primena skulptura u istom stilu

- slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je, u sklopu opštih kretanja, jačanje

ekstremno demagoške, staljinističke asocijacije arhitekata "VOPRA", koja tvrdi da "samo

proleteri mogu stvarati proletersku kulturu"; u stvaranju ovog stila važnu ulogu odigrali su

neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti (Gelfreih, Ščuk, Ščusev, ...)- 1933. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture, a 1935. njena planerska sekcija

- 1935. urađen je Generalni plan Moskve, čiji najvažniji deo čini sistem podzemne gradske železnice; stanice moskovskog metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma

- 1937. održan je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje

projektovanje u vernakularnom i klasičnom duhu na celoj teritoriji zemlje

- 1938. Ščusev podiže Lenjinovu državnu biblioteku - besmisleni, ogoljeni klasicizam

- 1943. doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova, koja je generalno propisivala

restauratorske radove

- 1947. projektovano je 8 oblakodera u soc-realističkom stilu za Moskvu, od kojih je 7 podignuto (morbidno)

- 1954.-55. socijalistički stil se ukida, a ruska arhitektura se ponovo polako vraća u okvire

modernog pokreta

212

40. Alvar Alto

40. Alvar Alto

- Alvar Aalto, 1898. - 1976., Finska -> zanima se za narodno izvorno graditeljstvo; njegova

dela imaju elemente dva stila nordijske tradicije: 1. nacionalni romantizam (izvor je u pokretu

gotic revival), datira iz 1895.; 2. strog dorski senzibilitet (izvor je u Šinkelovom romantičnom

klasicizmu) iz 1910.; nijdenom od ovih stilova nije se potpuno priklonio; tokom celog života

tragao je za postizanjem ambijenta (toplota, svetlost, zvuk) -> u njegovim prvim remek-

delima:

1. Sanatorijum, Paimio -> pažljiv raspored bolesničkih soba, izvori svetla i toplote su

podalje od postelja, plafoni su tamno obojeni da bi umanjili odbljesak, umivaonici su

bezšumni

2. Gradska biblioteka, Vipuri -> danonoćna indirektna rasveta, akustička izolacija čitaonica

- poslednje delo: Koncertna dvorana Filandija, Helsinki završena 1976.

- rođen je 1898. u mestu Kourtane, Finska; studirao 1916.-21. na Politehnici u Helsinkiju;

studijsko putovanje - Skandinavija, Centralna Evropa, Italija

- 1922. - 4 izložbena objekta na industrijskoj izložbi u Tampereu (suprotnosti, koje

pokazuju različite uticaje i stepene kulturnog razvoja Alta: 1. "klasični" industrijski paviljon

(od modularnih drvenih oplata); 2. kiosk sa slamnatim krovom (domorodački stil; tu su bile

izložene Finske rukotvorine))

- 1923. otvara biro u Jivaskili (uticaj Vagnera)

- 1925. ženi se sa Aino Marsio, koja mu je najbliži saradnik do svoje smrti 1949.

- projekti u Jivaskili 1923.-27.:

- Radnički stanovi │uticaj Asplunda -> slabo izražen neoklasicizam

- Radnički klub │(dorski stil); lokalno graditeljstvo (u drvetu);

- Nove i rekonstruisane crkve │Hofman (strogost);

- Dva doma civilne zaštite │Šinkel - italijaniziran stil

- I faza, 1927.-34.: -> početna faza zrelog stvaralaštva - funkcionalizam (skreće ka

romantičnom klasicizmu)

1. Gradska biblioteka, Vipuri, 1927. (izvedeno 1930.-35.) -> u prvobitnoj verziji snažan

uticaj Asplunda i švedskog neoklasicizma (fasade, friz, ogromna egiptoidna vrata), kasnije

izmenjena; dva aksijalna trakta sa ravnim krovovima; armirano-betonska konstrukcija

2. Sanatorijum, Paimio, 1928.-32. (prva nagrada na konkursu, konstruktivistički pristup) ->

razvedena krila, sobe racionalistički opremljene, okrenut na jug i jugoistok; konzolna

konstrukcija - armirano-betonska

3. Zgrada jugozapadne poljoprivredne zadruge, 1928. -> Asplundov uticaj, izgrađena u

Turkuu: kolorizam pozorišta u zgradi - tamno plavo gledalište sa stolicama od ružičastog

baršuna

- 1928. prisustvovao konferenciji o armiranom-betonu u Parizu, pada pod uticaj holandske

(Dujker) i ruske (ASNOVA) avangarde (holandskog i ruskog konstruktivizma)

- izložba 700-togodišnjice Turkua, 1929.

4. Poslovna zgrada izdavačke novinske kuće "Turun Salomat", u Turkuu, 1928. -> uticaj

pomalo konstruktivistički

- 1929. prisustvovao kongresu CIAM-a u Frankfurtu, gde staje uz pristalice "nove

objektivnosti" po pitanju stanovanja

5. Stambeno naselje za finsko Udruženje za umetnost i zanate, 1930., i predlog prototipa

minimalne kuće, 1932.

213

40. Alvar Alto

- II faza, 30-te godine (1934.-39.):- sredinom 30-tih godina upoznaje industrijalce Gulišen, vlasnike koncerna za proizvodnju

drveta, papira i celuloze

- 1935. osniva se preduzeće "ARTEK" za proizvodnju i plasman Altovog drvenog nameštaja, koje vodi Aino Alto (Alto je dizajnirao i stolice; zahvaljujući dživotnom

pokroviteljstvu finske drvne industrije, Alto ponovo uviđa prednost drveta nad betonom u

konstrukciji)

6. Fabrika papira i radnički stanovi Sunila, Katua, 1936.-37. -> moćna konstruktivistička

arhitektura fabrike; stambeno naselje - raznovrsni tipovi stanova; niz infrastrukturnih

pogodnosti

7. Vlastita kuća, Munkiniemi, Helsinki, 1936. (počeci udaljavanja od međunarodnog

konstruktivizma) -> "L" osnova, asimetrija, zidovi od opeke, drveta, grubog maltera - kao

kolaž

8. Finski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. (I nagrada) -> drvena zgrada ("šuma

koja hoda" - raznovrsni konstruktivni sklopovi, drvena oplata zidova; načelo prostorne

distribucije (prisutno u Altovoj zreloj karijeri) - podela građevine u dva dela, sa "atrijumskim"

međuprostorom (ovaj koncept potiče od tradicionalnog kompleksa seoske kuće)

9. Vila Mairea (za Gulišenove), Normark, 1938.-39. -> remek-delo predratne karijere - "L"

osnova, opet kombinacija opeke, grubog maltera i drveta; spoj racionalističko -

konstruktivističke estetike i tradicije nacionalnog romantizma (kontrast, dvojnost, prisutna u

celom projektu, metaforički: "geološki slojevita" masa kuće (nepravilan oblik bazena - saune;

drvena oplata dnevne sobe), beli zidovi intimnih prostora); izdvojena sauna (sauna ima

slamnati krov - tradicionalan) sa kućom, ograđeno malo dvorište sa ameboidnim bazenom;

skulptorski kamin i stepenasto povišena dnevna prostorija koja vodi do stepenišnog mezanina;

unutrašnjost dosta simbolizuje pejzaž; suptilne promene atmosfere unutrašnjeg prostora

- III faza, 1939.-49.:- Alto traga za novim izrazom (retorički pokrenuti zidovi Finskog paviljona Svetskoj izložbi u Nju Jorku, 1939. ili Studentskog doma u Masačusetsu, 1947.-48.); neko vreme proveo je

i u ratu

- 1949. umire Aino Alto

- IV faza, druga stvaralačka faza od 1949.: -> u svom tekstu 1947. "Pastva i planinski potok" objašnjava vezu arhitekture i biologije; arhitektonski oblici su nalik ribi: ne rađaju se

potpuno razvijeni, niti u vodama gde inače žive, već stotine kilometara daleko od prebivališta;

otuda u njegovim delima aluzije na razvoj ribe od ikre, duhovnog i svetovnog, rađanje i

obnavljanje

10. Gradska skupština, Sajnatsalo, 1949.-52. -> atrijum oko kog su smešteni različiti

sadržaji; zidovi od opeke (smenjuje se pod od opeke i kamena), ritmizacija otvorima; drvena

vidna konstrukcija krova

- 1952. ženi se sa Elizom Makiniemi, koja mu je u ovoj fazi i glavni saradnik

11. Nacionalni penzioni zavod, Helsinki, 1952.-56. (izražena Altova želja da bude koristan

malim ljudima) -> kubične mase, "U" osnova (opet poluatrijum); prostori su različitih boja,

označavajući promenu statusa; snažno izražen humanizam - brižljivo detaljisanje (stolice,

rasvetna tela, grejanje, ...) - najuočljiviji je u pažljivo projektovanom nizu kabina za razgovore

smeštenih ispred dvorane sa prirodnim svetlom; ta dvorana, popločana crnim i belim

mermerom, je "ključ" građevine

12. Stambeni blok u četvrti Hansa za izložbu "Hanzafirtel interbau", Berlin, 1955. (Altova težnja da zadovolji psiho - sociološke kriterijume) -> jedno od najvažnijih rešenja

stana, mnogo prihvatljivije od Le Korbizjeovih; stan (stan - apartman) ima sve atribute kuće -

214

40. Alvar Alto

osnova ima "U" formu oko terase, koja igra ulogu atrijuma; stanovi su takođe grupisani oko

vertikalnih čvorišta sa dnevnim svetlom

13. Koncertna dvorana Filandrija u Helsinkiju -> poslednje Altovo delo je završeno 4

godine nakon smrti

- najvažnije u Altovom delu: stvaranje ambijenta u kome će se ljudi dobro osećati -

zadovoljenje socijalnih i psiholoških kriterijuma; odatle proističe i nedogmatičan odnos prema

ortogonalnosti; Altova rešenja su nenametljiva, ali izražena i nastavljaju nordijsku tradiciju

spajajući osobenost i klasičnost, maštovitost i normativnost

215

41. CIAM i Grupa 10

41. CIAM i Grupa 10

- CIAM (Congres Internationaux d'Architecture Moderne) (međunarodni kongres moderne arhitekture) -> cilj održavanja internacionalnih kongresa za novo građenje je borba

za prava savremene arhitekture, a koja je u tom periodu vodila bitku sa jakim antagonističkim

snagama akademizma; "obrađuju probleme koje pojedinac ne može da savlada" (Le

Korbizjeova definicija) - 3 razloga:

1. CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena političkim i ekonomskim prilikama, te da će se za

postizanje većeg nivoa kvaliteta morati osloniti na univerzalno prihvatanje raconaliziranih

metoda proizvodnje, a da se pri tome ne udalji od stvarnosti industrijalizovanog sveta

2. CIAM ističe potrebu planske privrede i industrijalizacije

3. CIAM zagovara uvođenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje, kao prvi korak

prema racionalizaciji građevinske industrije

- internacionalni kongresi služe za novo građenje i formiranje današnje arhitekture

- osnivanje CIAM-a 1928. označava početak "akademske" faze moderne arhitekture, tj.

ustoličavanje onoga što je simbolično predstavljala izložba Weisenhofsiedlung, 1927. (naselje Vajzenhof) za "novu tradiciju" sa internacionalnim predznakom

- CIAM je osnovan na inicijativu pokroviteljke umetnosti Elen de Mandro (ona je pozvala

kreativne duhove u svoj zamak u La Sarazu, i posle konsultacija sa Gidionom i Le

Korbizjeom došlo je do održavanja sastanka)

- u periodu 1928.-59. CIAM je prošao kroz 3 faze:- prva (CIAM I - III), 1928.-33. bila je najdogmatičnija, gde su najuticajniji bili nemački

arhitekti, pripadnici "nove objektivnosti"

- druga (CIAM IV - V), 1933.-47. obeležena je dominacijom Le Korbizjea, koji je akcenat

pomerio na urbanizam

- treća (CIAM VI - X), 1947.-59. obeležena je predominacijom liberal - idealističkih

tendencija nad materijalističkim iz vremena osnivanja

- prva faza:- CIAM I (kongres u zamku Elen de Mandro, La Saraz, Švajcarska, 1928.)- osnivački kongres; predsednik Karl Mozer, sekretar Z. Gidion- teme: uticaj tehnike na arhitekturu (voditelj Le Korbizje), standardizacija (voditelj Ernst Maj, ekonomija i arhitektura (voditelj Hans Šmit), urbanizam (voditelj Andre Lirsa), kultura stanovanja (voditelj Ernst Maj), država i arhitektura (voditelj H. P. Berlage) (odnos

arhitekture i tehnike, ekonomije, države, standardizacija, urbanizam; zemljišna politika za

rešavanje haotične podele zemljišta (usled kupoprodaje i nasleđivanja); oslobađanje od

sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelih formula)

- rezultat: "deklaracija iz La Saraza" (potpisalo je 24 arhitekte iz: Francuske, Švajcarske,

Nemačke, Holandije, Italije, Španije, Austrije i Belgije) -> ističe građevinarstvo, a ne

arhitekturu kao elementarnu delatnost čoveka (tesno povezanu sa evolucijom ljudskog

života); arhitektura je uslovljena političkim i ekonomskim prilikama, te se mora osloniti, u

cilju postizanja kvaliteta na univerzalno prihvaćene racionalne metode proizvodnje; suština

urbanizacije je u funkcionalnom redu

- CIAM II (kongres u Frankfurtu, Nemačka, 1929.) -> bio je u Frankfurtu zbog aktuelne

stambene izgradnje (Ernst Maj - najveći evropski ekspert na području socijalne stambene

izgradnje)

- organizator: Ernst Maj- formulisani su ciljevi: utvrditi probleme arhitekture - formulisati ideju moderne arhitekture -

proširiti ovu ideju u svim oblastima života - pratiti rešavanje arhitektonskih problema

216

41. CIAM i Grupa 10

- teme: stan za životni minimum (voditelj Ernst Maj), zadatak i ostvarenje minimalnog stana

(voditelj Hans Šmit), program minimalnog stana (voditelj Viktor Buržoaz), sociološki

aspekti minimalnog stana (voditelj Valter Gropijus), analiza temeljnih elemenata (voditelj Le Korbizje), građevinski propisi i minimalni stan (voditelj Hans Šmit) (stan za životni

minimum (mini stan) - funkcionalni sociološki i normativni aspekti)

- rezultat: važan referat "Stan za minimum egzistencije"- izložba: 100 projekata minimalnih stanova (crteži u istoj razmeri)

- ustanovljeni su organi CIAM-a: kongres, CIRPAS (međunarodni komitet za rešavanje

problema savremene arhitekture), radne grupe (arhitekti i stručnjaci, nacionalne sekcije (prvi

put učestvuju: Alvar Alto, Valter Gropijus)

- CIAM III (kongres u Briselu, Belgija, 1930.)- organizator Viktor Buržoaz, predsednik Kornelijus van Esteren (profesor K. Mozer

ustupio mesto mlađem i to urbanisti, a ne arhitekti -> promena tendencija; rukovodilac biroa

za planiranje Amsterdama - urbanista)

- tema: racionalni sistemi izgradnje (visina i razmak blokova u cilju efikasnog korišćenja

zemljišta i materijala)

- izložbe: racionalna gradnja i "Ozareni grad" Le Korbizjea

- druga faza:- CIAM IV (kongres na brodu Marsej-Atina-Marsej, 1933.) -> bio je više dogmatski nego

praktičan; daleko od zategnute političke situacije i realnosti industrijske Evrope

- kongres je održan na brodu (na predlog Brojera), jer prilike nisu dozvolile da se održi u

Moskvi, kao što je planirano (15-todnevno mediteransko krstarenje, neformalna atmosfera na

brodu grčke brodarske kompanije); dominira Le Korbizje i Francuzi, a ne Nemci

- tema: funkcionalni grad (planiran i shvaćen bez poznavanja specifičnih funkcija grada);

prezentovane su komparativne analize 34 evropska grada (Amsterdam, ...)

- rezultat: "Atinska povelja", objavljena tek 1943. (između ostalog sadrži 111 predloga -

delom izveštaji o postojećem stanju gradova, a delom predlozi za njihovo poboljšanje, prema

5 oblasti: 1. funkcionalno zoniranje sa zelenim pojasevima između zona (5 funkcija zoniranja:

stanovanje, rad, rekreacija, saobraćaj, očuvanje istorijskog nasleđa); 2. visok, prostran

stambeni blok - kao jedini tip gradskih stambenih objekata - za smeštaj velikog broja ljudi

tamo gde treba, premada je prihvatanje Atinske povelje možda i značilo sputavanje daljih

istraživanja alternativnih modela stambene izgradnje, no ipak je došlo do promene ovakvog

stava

- CIAM V (kongres u Parizu, Francuska, 1937.)- održan je za vreme Svetske izložbe

- tema: stanovanje i rekreacija (slobodno vreme; uzima se u obzir uloga okoline)

- izveštaji: objašnjenje principa (Le Korbizje), gradovi (Hoze Luis Sert)- izložba: radovi Le Korbizjea u "Paviljonu novog vremena"- predviđeno je bilo na V kongresu da VI bude održan u SAD (Gropijus, Miholji-Nađ,

Gidion); došao je rat, pa su se grupe CIAM-a razdvojile, ali je svaka nastavila svoj rad: Nju

Jork, Holandija (tajno se sakupljali i pripremali obnovu Roterdama, što je kasnije i urađeno po

njihovim predlozima); Engleska - istupa MARS sa predlozima za gradove i novo

zakonodavstvo

- treća faza:- CIAM VI (kongres u Bridžvoteru, Južna Engleska, 1947.) -> trebalo je ponovo

uspostaviti međunarodne kontakte

- organizator: grupa MARS (osnovana 1932.)

- prvi put učestvuje generacija mlađih arhitekata

217

41. CIAM i Grupa 10

- prvi put je dotaknut problem gradskog centra

- zaključak: raditi na ostvarenju čovekove fizičke okoline koja ostvaruje njegove emocionalne

potrebe i stimuliše duhovni razvoj

- CIAM VII (kongres u Bergamu, Italija, 1949.) -> italijanska grupa; neslaganja istoka i

zapada; pitanje estetike izaziva vatrene diskusije

- tema: planovi, obnova i rekonstrukcija gradova (Tange - Hirošima)- hladnorajtovska atmosfera: poljska delegacija insistira na ugradnji nekih Staljinovih

"teoretskih postavki" u program CIAM-a

- CIAM VIII (kongres u Hedstonu, blizu Londona, Engleska, 1951.)- organizator: grupa MARS ("ljudi žele da zgrade koje reprezentuju njihov društveni i

kolektivni život pružaju veće funkcionalno savršenstvo; teže monumentalnosti, radosti,

ponosu - javne zgrade, ...")

- tema: "Srce grada" -> centar se i dalje tretira kao funkcionalna zona koja privlači svojom

spontanošću (Čandigar u skicama - prvi put)

- javno priznanje nekih manjkavosti Atinske povelje

- mlađa generacija negoduje na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, van Esterena, Serta, Rota,

Majekave

- CIAM IX (Eks-an-Provans, Francuska, 1953.) -> presudni rascep

- tema: Habitat (ljudsko obitavalište)

- nova generacija (Smitsonovi (bračni par), Aldo van Ajk, Bakema (postavljen za

rukovodioca), Kandilis) osporava funkcionalističke kategorije "Atinske povelje" (stanovanje,

rad, odmor, ...); umesto novog sistema apstrakcija, oni nastoje da pronađu graditeljske

principe urbanog razvoja i utvrde sledeću jedinicu iznad porodične ćelije; oni ističu "identitet"

kao važnu urbanu kategoriju; negoduju na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, Rota i

Majekave, ...

- oni osnivaju Grupu 10 ("Team X") sa zadatkom pripreme narodnog kongresa CIAM-a;

time raskidaju sa sentimentalnošću stare garde i sa racionalizmom "funkcionalnog grada"

- CIAM X (Dubrovnik, Jugoslavija, 1956.) -> istupa Grupa 10- tema: Habitat- cilj: utvrditi osnovne postavke sinteze svih problema vezanih za život i stanovanje (uzajamni

odnosi između fizičkog oblika i životnih potreba)

- sastanak u Oterlou, 1959.- održan u van de Veldeovom muzeju, uz njegovo prisustvo

- raspuštanje CIAM-a

- Le Korbizje u pismu upućenom Kongresu u Dubrovniku priznaje i potvrđuje da nova

generacija, generacija tog vremena najbolje može osetiti aktuelne probleme, ciljeve kojima

treba težiti, načine na koji se mogu ostvariti. Oni su upućeni u sve to, dok njihovi prethodnici

to više nisu, oni su izvan toga i ne mogu više reagovati na novonastalu situaciju

- Grupa 10 (Team X) -> naš predstavnik: Aljoša Josić, sa timom saradnika (među kojima

su bili i njegovi netalentovani sinovi); radovi: Studentski dom, Stambeni blokovi; pobedio na tri konkursa- CIAM IX, Eks-an-Provans, 1953.- nova generacija arhitekata (bračni par Smitson, Aldo van Ajk i drugi), osporava 4

funkcionalističke kategorije Atinske povelje: stanovanje, rad, rekreacija, saobraćaj; umesto

toga, oni predlažu daleko kompleksniju urbanu strukturu, koja bi trebalo uspešnije da

odgovori potrebi za identitetom - nastoje da utvrde preciznije odnose fizičkog oblika i

društveno - psiholoških potreba; ovo postaje tema sledećeg CIAM-a

218

41. CIAM i Grupa 10

- CIAM X, Dubrovnik, 1956.- grupacija Smitsonovi, van Ajk, Bakema, Kandilis, Vuds, Velker, Hauelovi i Luis Kan istupa kao "Team X", što označava službeno raspuštanje CIAM-a (potvrđeno 1959. u Oterlou)

- razvoj Grupe 10:- sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podložna je uticaju pariskog

egzistencijalizma, što presudno utiče na polemički ton Grupe 10, kao i na stvaranje

brutalističkog pokreta (fotografije uličnog londonskog života fotografa Hendersona, njegova

moć zapažanja presudno su uticali na bračni par Smitson (oni su izložili te fotografije u Eks-

an-Provansu)); umesto urbanih funkcija CIAM-a, Smitsonovi predlažu fenomenološke

kategorije kuće, ulice, opštine i grada

1. Projekat stambenog kompleksa Golden Lejn - Alison i Piter Smitson (primenjen i na

centar Koventrija) -> "kuća" - porodična jedinica; "ulica" - sistem galerija; "opština" i "grad"

uzeti su realistički, ali bez jasne fizičke određenosti

- protivurečnost (Smitsonovi je nisu svesni): autori šemom "Goldejn Lejn" samo zamenjuju

koncept "Ozarenog grada" - nesimetričnom, granatom strukturom neuspešno nastoje da

ostvare osećaj životnog ambijenta

- "kuće u vazduhu" ne mogu imati dvorišta vezana za ulicu, niti ulica odignuta od tla može

biti centar kolektivnog života; nesimetričnost i jednostranost tih ulica naglašavala je linearnost

koja ne može stvoriti osećaj životnog ambijenta

2. Naselje Park Hil - Džek Lin i Ajvor Smit, Šefild, 1961. -> ostvarenje koncepcije

"Goldejn Lejn" -> svi nedostatci koncepta postaju jasni

- svesni ograničenja koncepta, Smitsonovi zaključuju da se na visinama iznad šestog sprata

gubi svaki kontakt sa tlom, pa se okreću niskoetažnoj megastrukturi velike gustine

naseljenosti, kao najprikladnijoj formi porodičnog stanovanja (tu kritičku svest Smitsonovi su

još više utvrdili projektima kuća seoskog tipa ("zbijene" i "proređene" kuće) i ekološkom

argumentacijom da Habitat treba uklopiti u krajolik, a ne izdvajati iz njega)

3. Megastruktura - Bakema i van den Bruk, Tel Aviv, 1963. -> Jakob Bakema nije bio

protivnik planiranja u tradiciji "nove objektivnosti" (kuće u nizu, slobodnostojeći blokovi

jednake visine, optimalni razmaci, ...); ugledao se na plan Južnog Amsterdama i holandske

funkcionaliste (oko Stama); međutim, ipak eksperimentiše sa izrazitijim modulisanjem

osnove, grupisanjem u "susedstva" oko javnih objekata, i slično; na njegov rad naročito u

njegovom projektu za Tel Aviv, 1963. snažno je uticao Le Korbizjeov projekat

megastrukturnog bloka Obus za Alžir iz 1931., kao sredstvo za unošenje sklada u raštrkani

oblik grada

4. Projekat dečijeg doma - Aldo van Ajk, Amsterdam, 1957.-60. -> razvija "ambijentalni

oblik" na osnovama sopstvenih antropoloških zapažanja o univerzalnosti ljudske duhovnosti

(čovek je uvek i svuda isti; isti duhovni inventar on različito koristi u skladu sa uslovima

života); on postavlja temelje "strukturalizma" stvarajući grad u malom i demonstrirajući svoj

pojam "lavirintske jasnoće" međusobnim odnosom jedinica pod istim krovom; on je jedan od

prvih arhitekata koji uočava modernističko uništenje stila i ambijenta, okrivljujući za to

bezobličnost samog društva, koje je nastalo gubitkom tradicionalnog i duhovnog izraza (dok

se Grupa 10 odlikuje poletnim naivnim optimizmom, van Ajk je kritičan sa dozom

pesimizma, možda zato što je jedino on imao antropološko iskustvo - bavio se primitivnim

kulturama i bezvremenskim aspektom građevina tih kultura)

- do 1962.-63. završava se faza kreativne kritike CIAM-a, a pojavljuju se nova imena:

5. Konkurski rad za Frankfurt i Remerberg - Džejms Vuds, 1963. -> američki arhitekta, u

prvoj fazi "Grupe 10" bio je po strani; ovaj njegov rad predstavlja odgovor na van Ajkov

poziv za "lavirintsku jasnoću" - zamršena konfiguracija stanovanja, trgovine, poslovnog i

219

41. CIAM i Grupa 10

javnog prostora (sa dvoetažnim suterenom u kome su uslužne delatnosti i garaže); projekat se

bitno razlikuje od ideja Smitsonovih ili Bakeme, pre svega po tome što uspostavlja logičnu

vezu sa postojećim urbanim kontekstom i nastavlja tradiciju urbane kulture (odbacuje modele

"funkcionalnog" i "otvorenog" grada; ovaj projekat je radio sa Grkom Kandilisom i našim

Aljošom Josićem; njih trojca su inače smislili panelni sistem stambene gradnje

6. Plan Urbina - de Karlo, 1964. -> italijanski arhitekta nadopunjuje Vudsovu šemu; plan je

više posvećen zaštiti i obnovi postojećeg nego novim gradnjama, nastoji da pronađe nove

mogućnosti korišćenja postojećeg fonda zgrada; time je "Grupa 10" dostigla potpunu antitezu

kartezijanskih principa Le Korbijeovog Ozarenog grada

- značaj "Grupe 10" -> pre svega sugestivna snaga kulturne kritike više nego njihove

arhitektonske vizije

- Grupa 10 je izbegavala mešanje u oblast politike, ali se to ipak desilo na milanskom trijenalu 1968., kada je Vuds, solidarišući se sa radikalnim stavom studenata pomogao

odbacivanju čak vlastitog rada; on govori o odnosu između tehnike kojom civilizacija

raspolaže (oružje, radio, TV, ...) i sve rudimentarnijih nastambi: "Naša su oružja sve

savršenija, a naše nastambe sve nečovečnije"; sličnom temom se bavi i de Karlo: "Zašto svim

silama nastojimo svesti stambene prostore na minimalnu površinu, debljinu, potrošnju

materijala, ... umesto da preduzmemo sve kako bi smo gradili prostrane nastambe, dobro

zaštićene, raznovrsne, udobne i dobro opremljene, koje bi pružale maksimalne uslove za

privatan i društveni život; opravdanje u smislu nedostatka finansijskih sredstava je

neprihvatljivo, kada se zna koliko novca se troši na ratove, proizvodnju oružja, projekte za

istraživanje Meseca, hemijskih sredstava, ...

- prema de Karlu, studentska pobuna 1968. nije samo nužna kulminacija krize u

arhitektonskom obrazovanju, nego i odraz mnogo dubljeg i ozbiljnijeg neskada između

arhitektonske teorije i prakse

- Aljoša Josić1. Konkursni rad za Frankfurt i Rememberg - zajedno sa Vudsom i Kandilisom, 1963.2. Stambena naselja, Maroko3. Stambeno naselje, Tuluz le Miral, 1961. -> lamela u vidu dugačke linije se lomi -

razgranava kao stablo na grane (ovaj sistem projektovanja inače se zove "stablo"); na mestima

preloma, sučeljavanja, ... grana su "udubljenja" za zajedničke sadržaje (kulturni centri, tereni i

sl.); naselje je inače na platou gde nema saobraćaja, a okruženo je sa dva do tri magistralna

puta

4. Stambena zgrada, Trg Nikole Pašića br. 8 (ili 10), 1978. -> nju projektuje po povratku iz

Francuske u koju je izbegao 1948. i prvi put se vratio nakon 30 godina

5. Studentski dom

- dodatak - ogranci CIAM-a u svetu (videti Internacionalni stil)

220

42. Novi brutalizam

42. Novi brutalizam

- novi brutalizam (Engleska, 1949.-59.) -> nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je

proživljavala poslednje trenutke svog imperijalističkog identiteta; nezavisnost Indije 1945.

označio je početak raspada Imperije, a kasni sukob koji se zbog ekonomske krize mogao

pojaviti, ublažen je radikalnim socijalnim merama laburističke vlade (levica)

- stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistička vlada, nedostatak finansija i

kulturne podrške za monumentalno izražavanje; zakoni: o školstvu (kojim se obavezno

školovanje produžava na 15 godina) i o novim gradovima (koji su trebali izgledati kao Vrtni

(Garden City)) -> izgradnja montažnih škola; njihova arhitektura jednostavnog, redukovanog

stila u opeci sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na sličan švedski uzmak od

ortodoksne moderne - tzv. "novi empirizam", a u Engleskoj dobija naziv "novi humanizam"- mlađa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograđanski, i postepeno formira jedan

novi estetski sistem, kome daju ironični naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku

tendenciju)

- izložba "Poređenje života i umetnosti", organizator Institut savremene umetnosti u Londonu, 1953. (izložba fotografija u zrnastoj strukturi, sa scenama nasilja, izobličenog

ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen izvorni senzibilitet pokreta, serijom fotografija

kojima se insistira na viđenju sveta opustošenog ratom, propadanjem i bolešću (fotograf Henderson koji će biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov život)); na seriji

narednih izložbi, oni osciliraju između zainteresovanosti za život radničke klase i

zainteresovanosti za potrošačko društvo

- elementi neobrutalističke arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor, Mis kao

direktni uzor, vernost materijalu (koja se najpre manifestuje u mehanicističkom i

konstruktivističkom, a potom u "taktilnom" smislu - oduševljenje Misom ("Mis je velik, ali Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog manira "beton brut");

krajem 50-tih dolazi do konačne integracije britanske brutalističke estetike - spajanja

formalističkih i populističkih aspekata u arhitekturu opeke i stakla, blisku industrijskim

objektima XIX v.; u to vreme pokret je već široko međunarodno rasprostranjen

- Alison i Piter Smitson1. Srednja škola, Hanstenton, Norfolk, 1949.-54. -> prva zgrada novog brutalizma; jasno

prezentirana struktura i materijal (u Misovskom maniru); instalacije izložene pogledu; detalji

tako brižljivo tretirani kao kod Misa

2. Projekat proširenja Univerziteta u Šefildu, 1953. -> jedan u seriji neizvedenih

konkursnih projekata, kojima se sa paladijanske postavke prelazi u vode konstruktivizma

3. Kuća u Sohou, 1952. -> mala, u opeci, sa golim betonskim nadvratnicima - nalik na

četvorospratnu kutiju sličnu britanskim trgaovačkim kućama s kraja XIX v.

4. Kuća budućnosti, 1956. -> porodična brutalistička senzibilnost kao da je projektovana za

Hendersonovog debeljka (fotograf) -> prikazana na izložbi "Idealan dom"

5. Stambeni kompleks "Golden Lejn" (projekat) -> viseće kuće, ulice - galerije -> nije

odgovor na ljudske potrebe

- Džejms Stirling -> rođen u Liverpulu; najzančajniji radovi iz serije opeka + staklo: Selvin koledž, Lester koledž, Istorijski fakultet u Kembridžu i Paviljon Florej -> kao tipovi

izgradnje za moderne arhitekte

- nikada nije priznavao pripadnost brutalizmu, ali njegova faza 50-tih godina nesumljivo

pripada ovom pokretu

221

42. Novi brutalizam

1. Stambeni kompleks Hem Komon - sa Gauenom, Ričmond, 1955.-58. -> sintaksa Le

Korbizjeove kuće Žaul (Stirling je prvo bio šokiran kućom Žaul, a zatim oduševljen); zid od

opeke, otkriveni betonski elementi

2. Tehnički fakultet, Univerzitet u Lesteru - sa Gauenom, 1959. -> uticaj Edvarda Rejnoldsa (robna kuća); razvija celovit sistem: aksonometrijska tehnika projektovanja, jasno

izražavanje funkcionalnih partija -> asimetrični volumeni, kombinovanje stakla i opeke

(laboratorijski armirano-betonski blok sa krovom od kristalnog stakla; uticaj Le Korbizjea,

samostojeći vertikalni blok sa dvoranama za predavanja, laboratorijama, administracijom

- objekti fakulteta objedinjuju sve protivrečnosti brutalizma: elementi moderne + elementi

industrijskog i trgovačkog graditeljstva Liverpula; pomorski detalji: palubne prečke i

stepeništa, ventilacione kape dimnjaka

3. Istorijski fakultet, Univerzitet u Kembridžu, 1964.-68. -> kompleksnije prostorno

povezivanje - zbijene funkcionalne celine sa zajedničkom opnom; staklo i opeka; dvostruki

toranj sa liftovima i stepeništem nije samo u službi artikulisanja ulaznog pristupa, već i

tipološko rešenje koje karakteriše Stirlingov rad -> to je slučaj i sa njegovim poslednjim

objektom (najmanje uspešni) iz ove serije objekata od stakla i opeke: Paviljon Florej za koledž u Oksfordu4. Selvin koledž - sa Gauenom -> prvi put su predstavili temu "pročelja" nasuprot

"pozadine" koja će postati njihovo kasnije obeležje (pun zid / ostakljen zid)

- Luis I. Kan- u velikoj meri blizak engleskim neobrutalistima - interesovanje za sirovu prirodu materijala i

izražajnost "služećih" elemenata sklopa

- Hovel, Karter, Kilik - grade niz lekorbizjeovskih stambenih naselja, a vrhunac je Alton Ist Estejt -> parodija "Ozarenog grada", sagrađenog u Roehamptonu 1958.

- Edvard Rejnolds -> njegovi studentski projekti, koji su konstruktivistički vrlo ekspresivni

presudno su uticali na razvoj brutalizma, prvo na konkursni rad Hovela i Kilika za Črčil koledž u Kembridžu, 1958., a zatim i na Stirlingov Univerzitet u Lesteru, 1959.1. Robna kuća, 1958.2. Skladište, Bristol, 1958.

222

43. Metabolizam 223

43. Metabolizam

- metabolizam -> japanski metabolizam bio je vrlo sličan delatnosti Arhigrama - engleskoj

grupi osnovanoj 60-tih godina, a koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija; njen

stav je blisko povezan sa tehnokratskom ideologijom amerikanca Bakminstera Fulera i

njegovih britanskih sledbenika Mekhalea i Bankama; Arhigram će se posvetiti

"visokotehnološkim" - "high tech" infrastrukturama od laganih materijala, koje su bile oblika

naučne fantastike i teško ostvarljive; Arhigram je bio zainteresovan za zavodničku privlačnost

svemirskog doba i po ugledu na Fulera, armagedonske ugradnje tehnologije, nego za istinsku

izvodljivost i potrebe; projekti Arhigrama su očito bili namenjeni periodu posle nuklearnog

rata i kataklizme - to su razna megastrukturna rešenja

- pokret je nastao u Japanu, tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna, 1958.-60.; tokom 60-tih godina, u vreme ekonomskog buma, pokret jača (i reaguje na problem japanske

prenaseljenosti), da bi kulminaciju dostigao na Svetskoj izložbi u Osaki 1970.- I deklaracija iz 1960.: "metabolizam 1960. - predlog za novi urbanizam" (Kikutake - Kurokava - Maki - Otaka - Avazu); deklaracija odražava stav da se ljudsko društvo mora

posmatrati kao deo prirodne celine i izražava uverenje da je tehnologija proširenje (a ne

ograničenje) čovečanstva

- metabolisti ne plediraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom), već nastoje da

svoju arhitekturu zasnuju na filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom

društvu:

1. Pokretljivost, fluidnost │obnavljanje, rast, transformacija

2. Homogenost, autoritarnost │

3. Uticaj tehnologije na društvo │

4. Kultura drveta kao građevinski materijal │

5. Budistička tradicija │

- glavni protagonisti i njihova dela:

- Kionori Kikutake -> mešanje tradicije i moderne

1. Projekti gradova na vodi, 1958.-63. -> "plutajući gradovi"; sa montažnim ćelijama za

stanovanje koje su se pričvršćivale za cilindre na ili ispod mora i sa plovećim bušećim

opremama za proizvodnju energije; najpoetičnije vizije metaboličkog pokreta, još

nedokučivije i neupotrebljivije za život od Arhigramskih megastruktura

2. Vlastita Nebeska kuća, Tokio, 1959. (izvedena)

3. Pacifik hotel, Čigasaki, 1966.4. Gradska skupština, Mijakonojo, 1966.5. Akvapolis, Okinava, 1975. (delimično realizovano)

- Kišo Kurokava -> od tetraedra pravi kuću

1. Više utopijskih projekata gradova, prefabrikacija i sl., 1960.-62.2. Fabrika Nito-Sukušin, Sage, 1964.3. Više izložbenih zgrada za Expo 1970., Osaka, 1970.4. Nagakin kapsule (samački neboder), stambeni toranj, Tokio, 1972. (izvedeno)

5. Soni toranj, Osaka, 1976.6. Muzej u Jokohami -> linearna šetanj kroz objekat

7. Poslovni centar, Melburn8. Zgrada u Tokiu

43. Metabolizam 224

- japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlažući krajem 50-tih

"priključne" megastrukture koje se mogu povećavati i prilagođavati; njihove ćelije za

stanovanje su kao montažne ljuske (kapsule), koje su pričvršćene o velike spiralne nebodere

(kao na pr. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle pričvrstiti kao prilepci na zidove

velikih cilindara, koji su plutali po površini ili ispod mora (plutajući gradovi Kionorija Kikutake)

- sa izuzetkom nebeske kuće Kikutakea i samačkog nebodera Nagakin, Kišo Kurokave,

realizovano je vrlo malo metabolističkih projekata

- nakon izložbe u Osaki 1970., vođstvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije

metabolista prešlo na članove tzv. japanskog novog talasa, čiji su se radovi proslavili

zahvaljujući prvenstveno podršci arhitekata srednje generacije: Isozakija i Šinoharea (nisu

metabolisti)

- Arata Isozaki1. Kritička izložba "Električni lavirint" na 14 trijenalu, Milano, 1968. -> multimedijalna

prezentacija apokaliptičkog značenja hirošimske tragedije; to mu je omogućilo da stane rame

uz rame sa svetskom avangardom i uspostavi kontakt sa Arhigramom (od kog će preuzeti

"high - tech" (visoku tehnologiju) i Hansom Holajnom od kog će poticati njegova sklonost

ka mešovitim materijalima i vrhunski obrađenim predmetima)

2. Robot, dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970. -> uticaj "high - tech" i

Arhigrama

3. Središte Fukuoka Sogobanke, Kitakišu, 1968.-71. -> utijac H. Holajna (i niz banaka početkom 70-tih)4. Gunma muzej - kulminacija -> pokušava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni

"skrovit ugao" mutno osvetljenim, zasenčenim enterijerima, kao moderni ekvivalent tom

tradicionalnom iluzionističkom prostoru što će kulminirati u delu:

5. Home bank, Nagamsami, 1971. -> zgrada kao da nema oblik, to je siva pojavnost;

višespratna; pogled je vođen, ali se ne zaustavlja na jednoj tački

- od početka 70-tih Isozaki oscilira između ortogonalnih sklopova podređenih supremaciji

kubnih oblika (Gunma muzej i zgrada Sukoša u gradu Fukuoka, 1972.-75.) i niza bačvasto

zasvođenih tektonskih struktura

6. Centar u Cukubu, 1984.7. Hotel

** *

- slojevitost japanske kulture, razvoja, uspeha, ...

- Tokio, Osaka, Nagoja i Kabe - "gradovi" sa 30 miliona stanovnika

- 80 % ekonomije zasnovano je na maloj privredi

- red - bitan termin za Japance -> besprekorno funkcionisanje grada, a ne estetizacija

- zemljište - primarno; kuća - nema veliku vrednost

- povezivanje modernog i tradicionalnog društva - savršeno vladanje materijalima (drvo,

papir, ali i nerđajući čelik); osećanje simboličke vrednosti arhitekture

- problem efemernosti (prolaznosti) - značaj prolaznosti u životu, a ne večnosti kao kod nas

- prolaznost -> daje arhitekturi neku vrstu vitalnosti i nostalgije

- 1868. godine završava se sve što je tradicionalno - pad feudalizma

- Meiđi Era -> šalju delegaciju u Evropu i Evropljani dolaze u Japan -> eklektičko

preuzimanje evropskih modela sa slabim uticajem japanske nacionalne tradicije

- 1918. godine - isključivo japanska nacionalna arhitektura

- imperijalni duh:

43. Metabolizam 225

- između dva rata Sakakura i Majekava su radili kod Le Korbizjea - moderna arhitektura

- Kenzo Tange radi za vreme rata

- do 70-tih godina traje obnova Japana, posle čega on postaje jedna od vodećih sila

- Kenzo Tange -> vodeća figura 60-80-tih godina; okuplja mlade arhitekte (kasnije će i oni

postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu

tradicionalne osnove

- grupa metabolista -> uvodi u arhitekturu umesto funkcionalizma metabolizam (razmena);

oni su u vezi sa Arhigramom; metabolistički sklopovi - ostavljeni zglobovi za proširenje kuće

- tehnološka revolucija -> Japan postaje i svetska arhitektonska sila (izložba u Osaki 1970.)

- japanska arhitektura se organizovala paralelno oko nacionalne i tehnološke osnove

- arhitektura je rađena u laboratorijama (artističko - tehničko) -> arhitektura se osmišljava kao

tehnološki proces

- Kišo Kurokava: "Arhitektura simbioze"

- interkulturalna veza

- publicistika i propaganda arhitekture

- Japanci pridaju veliki značaj kući

- vitalitet urbanističke scene; "lepota haosa" -> raznolikost urbanističkih elemenata; ne postoje

regulacije

- kapitalistički duh

- na nivou terena (prizemlja) ne postoji taj dinamizam; urbanistički nivo pešaka (nivo oka)

- skeletni sistem, prefabrikacija (laka), čelik, drvo

- sekundarni prostori u gradu

- na Hokaidu -> pravoslavna crkva

- savremeni japanski arhitekti:

- Seičo Otani -> teži da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna

transformacija tradicionalne arhitekture)

1. Kongresni centar, Kjoto -> snažne mase; horizontalne grede na fasadi; slično brutalizmu

cela forma je svedena na krovnu ravan; iako glomazan, objekat je dobro uklopljen u prirodu i

veštačko jezero

- Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil)

- Micuzumi -> objekat na minimalnoj površini

- Jošinobu Akšhara:1. Kompanija SONY2. Izložba u Montrealu3. Sportski objekat4. Kulturni centar u Tokiu

- Icuko Hosegava -> "ženstvena", meka arhitektura; aluminijum je primarni materijal; stvara

utisak transparentnosti; diskretan izraz

1. Muzej2. Kuća od raznih vrsta metala -> diskretan izraz

3. Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor; centar za zabavu i kulturu; veseo i

živahan izraz; aluminijum, drvo, potok

4. Muzej biljaka

43. Metabolizam 226

- Takefumi Aida1. "Kuće igračke" -> devet kuća, kuće od "lego" kockica; oluk kao motiv

2. Univerzitetski objekat u Tokiu, 1991. -> dinamizam vertikala

- Kikutake

- Fumihimo Maki1. Objekat u cukubi2. "Spirala" (izložbena galerija u Tokiu)3. Sajam u Ćibi

- Kišo Kurokava -> metabolista

- Hiroši Hara1. Srednja škola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor

2. Stambena celina, sever Japana -> kuća kao brod

3. Džinovski toranj, Osaka

- Šinta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta

1. Pačinio - objekat za igre sa kuglama2. Poslovni objekat, Kjoto

- Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje)

- Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritički regionalizam) i zato je radije u Osaki

nego u Tokiu; esej "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" -

iznosi svoja razmišljanja o napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće

regionalne kulture; nakon drugog svetskog rata Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog

razvoja -> promena vrednosti; stari, feudalni sistem se raspao; prenaseljenost gradova i

predgrađa onemogućila su da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca - uska

povezanost sa prirodom; on teži "restauraciji" jedinstva kuće i prirode (koje su japanske kuće

izgubile u procesu modernizacije)

1. Male kuće sa dvorištima -> u gustom urbanističkom tkivu; koristi beton kao najpodesniji

za realizaciju površina "stvorenih zracima Sunca", gde zidovi postaju apstraktni limit prostora

2. Kuća Košiko, Osaka, 1981. -> svetlost menja izraz; detalj - za njega bitan jer se njim

postiže fizička kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture

3. Muzej literature u Fimeđiju -> koristi vodu i neobrađeni beton u arhitekturi

4. Raine u Osaki - izložben prostor5. Toko - stambeni kompleks - terasast kompleks, neobrađen beton6. Paviljon Japana za izložbu u Sevilji -> od drveta

7. Crkva na vodi

44. Luis I. Kan 227

44. Luis I. Kan

- Luis I. Kan (Louis Isidore Kahn), 1901. - 1974. -> estonski jevrejin, spržio lice, vrlo rano

- crtački talenat; stil -> istoricizam transponovan u moderne arhitektonske stilove; važna,

interesantna biografija i prvi objekat (koji je uradio sa 50 godina); sa 50 godina postao je

slavan, a sa 25 počeo rad

- rođen u Estoniji (otac emigrira u SAD), studirao na Univerzitetu Pensilvanije (50-60-tih

postao profesor) - Filadelfija u L'Ecole des Beaux Arts tradiciji; radio u više biroa (jedan je

biro Pola Krega), boravio je u Evropi; završio (umro) slično Gaudiju (specifičan život - sa 50

godina - transformacija; neprilagođen; pasionirani crtač - hvatao atmosferu; stil - brze skice;

dosta pisao i objavljivao - alegorijske storije, poetično o svojoj arhitekturi)

- 1937. otvara vlastiti biro u Filadelfiji

- 40-tih godina partnerstvo sa Houvom (George Howe) i Stonorovim (Oscar Stonorov) ->

lekcije u školi mu nisu mnogo vredele, jer kada se pojavio, jedna druga arhitektura je bila

aktuelna (Internacionalni stil -> lakoća oblika, tanki elementi) - nije se mogao prilagoditi; 20

godina života izgubio prilagođavajući se, a onda izgradio svoj stil

- uticaji:

1. Piranezijevi bakropisi i antička arhitektura

2. Šoazijeva istorija arhitekture

1. Karver Kourt Hausing, Koutsvil, Pensilvanija, 1941-43.- sarađivao sa Jejl Univerzitetom, Institutom za tehnologiju države Masačusets, Univerzitetom

Pensilvanije (bio profesor (mamac za studente)); bio član "Grupe 10"

- deo je Ruzveltovog programa New Deal (koji je privukao mnoge izbeglice - intelektualce), a

koji je podrazumevao niz socijalnih reformi

- kasnijih 40-tih godina dolazi pod uticaj radikalizma Kislera i Fulera; nakon New Deal-a i

početkom 50-tih sve se više bavi oživljavanjem iskustva prošlosti

2. Projekat gradskog tornja (većnice) - sa En Tingom (vatreni sledbenik Fulera), Filadelfija, 1952.-57.- 1952. stručno usavršavanje u Rimu na američkoj akademiji (jedna i po do dve godine);

projekat gradskog tornja je pod najvećim uticajem Fulera: geodetski neboder, stabilizovan

vertikalnim tetraedarskim betonskim učvršćenjima protiv vetra

- najvažniji projekti:3. Utopijski projekat "Racionalnog grada", inspirisan Le Korbizjeovim "Ozarenim

gradom"

4. Yale Art Galery (umetnička galerija Univerziteta Jejl) - sa Daglesom Orom, Jejl, Nju Hevn, Konektikat, 1952.-53. -> prvo značajno izvedeno delo - postaje poznat, ali ne i slavan;

sličnost sa Džonsonovom "kućom od stakla", postmisovski stil - arhitektura gotovo ničega,

koja ne zavisi o manifestaciji konstrukcije, već o obradi površine; jedna od najvažnijih zgrada

"novog brutalizma" (antički: odnos masa - staklo, jak - masivan zid - opeka (antika): lakoća

stakla); interesovanje za elementarno i arhetipsko: strog geometrijski plan (simetriju prikriva

prikrivanjem konstrukcije), prosti prizmatični volumeni, vidna (sa unutrašnje strane) okvirna

konstrukcija (pravilan raspored pravougaonih stubova deli unutrašnji volumen na 4 osnovna

dela), tavanica od betonskih tetraedara; dominiraju antički i egipatski elementi; spoj: istorija +

savremena tehnologija

- glavni ortogonalni volumen oživljen je cilindričnim oblikom (kao i kod Džonsona) u kom su

primarni elementi usluga: stepenice, kamin i sanitarne prostorije

5. Centar jevrejske zajednice, Trenton, Nju Džersi, 1955.-58. -> radi dve godine po

povratku sa stručnog usavršavanja u Rimu na Američkoj akademiji; realizovano je samo

44. Luis I. Kan 228

kupatilo; dalja razrada elementarističe sintakse: krstata osnova, iznad krakova se uzdižu

piramidalni krovovi; ilustracija oslonjenosti na klasičnu tipologiju

6. Centar za medicinska istraživanja, Ričards Univerzitet Pensilvanije, Filadelfija, 1957.-60. -> remek-delo tri laboratorijska bloka (vidi se tradicionalan američki poriv

idealizacije radnog prostora - monumentalizacija) - kojima su 1961.-64. pridružena još dva,

kao "služeni prostor" okružena su "služećim prostorom" - kulama sa stepeništem (po uzoru na

toskanske gradove); laboratorija "Ričards" - prva faza, dosta nedorečena kao i kod svih

eksperimentisanja, problemi sa ventilacijom i grejanjem - u početku je to bio problem što je

nedopustivo u Americi kao problem; Dženks mu zamera neusklađenost simbolike forme sa

programom; zgrada, međutim, ilustruje najvažnije principe budućeg Kanovog stvaralaštva,

koji će snažno uticati na nove generacije arhitekata: elementarizam funkcije, forme i konstrukcije, hijerarhijsko dramatično tretiranje razlike između "služećeg" (manji) i

"služenog" (veći) prostora (po ugledu na toskanske gradove); (razrada Rajta - zgrada Larkin),

monumentalizacija sekundarnih elemenata, interesovanje za svetlo, za arhitektonsko

nasleđe, ... (sinteza: Mis + Rajt + Le Korbizje + sopstvena filozofija)

7. Kimbel Art Museum, Fort Worth, Texas, 1966.-72.- u to vreme u modi monumentalne zgrade za muzeje, gotovo neprijatne

- Ričard Braun - direktor muzeja - smatrao da muzej treba da podseća na vilu - kuću

- američki muzeji - kompleksni (restorani, prodavnice umetničkih odlivaka, knjiga, ...) - takav

je i Kimbel, ali u humanijoj razmeri

- pokazalo se da je muzej mali; rađen projekat za dogradnju, ali udovica zabranila (gubljenje

šarma)

- difuzno svetlo

- fantastični detalji

8. Yale Centre for British Art, Jejl, Nju Hevn, Konektikat, 1969.-74. -> opet prekoračenje

finansija

- Pol Melon poklonio Univerzitetu skupu kolekciju knjiga

- beton, metalne ploče (grubo rezane) i staklo

- humani prostor, rezidencijalni enterijer za muzejski prostor

- radnje u prizemlju -> da bi prostor bio živ i da bi muzej zarađivao

9. Salk institut (centar humanitarnih nauka), La Holja (La Joulla), Kalifornija, 1959.-65. ->

(po ugledu na Hadrijanovu vilu u Rimu - veliki broj osovina koje se presecaju pod različitim

uglom) za doktor Salka - pronašao vakcinu protiv dečije paralize, član Delos tima, ekspert;

jezgro - istraživački deo; novost je "služeći" (nus prostorije) mezanin smešten ispod svake

laboratorije (novost karakteriše velika spratna visina - međuspratna konstrukcija visoka da

čovek prođe; drvo - tikovina; tretiranje natur betona - velika preciznost; pod od rimskog

traventina - po savetu Baragana (Meksikanac) kog je cenio); kombinovanje betona i drveta

- po dr Salkovoj želji - podelio je kompleks u: radno, skupno i boravišno područje; međutim,

deo za skupove kojim je hteo ostvariti "zgradu u zgradi", nije realizovan; izgrađene su samo

laboratorije - danas se traži proširenje; tema: "zgrade u zgradi" će se još ponavljati

10. Unitaristička crkva, Ročester, Nju Jork, 1964. -> uglovi kompozicije naglašeni su

lanternama (zanimljiv konstruktivni sklop - enterijer (viseće ljuske)); oni ograničavaju prostor

svetlišta, oko kog su svud unaokolo učionice; fasadom dominiraju snažni pilastri - zasuni;

snažna povezanost prostora, forme i osvetljenja

- čitava decenija je trebala da se počne izvođenje; centralizovan objekat, visoka cena (oko 20

puta veća od planirane) -> to ga prati čitav život: nerealna nota, probijanje rokova

11. Upravni centar (i ovde tema "zgrada u zgradi") sa Narodnom skupštinom u Daki, Bangladeš, Istočni Pakistan, 1962.-76. -> "tvrđavska" forma, geometrijski dekorativizam

otvora - apstraktni istoricizam

- izgradnja krenula bez projekta jer su ga pritisli političari

44. Luis I. Kan 229

- kompleks nacionalnih objekata (skupština, diplomatska četvrt, sud, ...), škole, bolnice

- problem vreme; Kan je bio studiozan, dugo razmišljao (fantastične priče pričao

investitorima) nekoliko godina da od skica načini plan; radio makete u gipsu i snimao ih

filmom sa krupnim zrnom

- centralni deo -> skupština (elementi skinuti sa Piranezijevog plana Rima)

- voda - prisutna -> tradicionalni muslimanski element (elementi mikroklimata, elementi

arhitekture)

- sve izvedeno u opeci i prednapregnutom betonu

- uticaj Piranezijeve grafike

- podzemlje -> garaže, parkinzi - elementi od kojih je počeo

- impresivan enterijer

12. Kanovi predlozi za središnji deo Filadelfije, 1956. -> pokušaj da utisne Piranezijev Rim

iz 1762. ("urbani filozof" ne razlikuje kuću i grad) u službu modernom gradu; rešenje

saobraćaja - nedorečeno; nije uspeo rešiti odnos između ljudske mere i mere automobila;

"organizacija kretanja u gradu značiće siguran spas od uništenja koje donosi automobil";

saobraćaj u više nivoa; pokušao garažama da sačuva staro jezgro Filadelfije od automobila;

kvadratna matrica; jezgro istorijsko projektovao Vilijam Rem

13. Indian Institute of Management, Ahmedabad, 1962.-74. -> otežana komunikacija;

projeakt završio indijski arhitekta; klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu; uticaj na

lokalne arhitekte; osmislio je sistem zaštite od pregrevanja

- Kanov razvoj ilustruje tranziciju od "Internacionalnog stila", preko "novog brutalizma", do

postmodernog formalizma, kojim on pokušava da načne pitanja kojima će se 70-tih i 80-tih

intenzivno i sa uspehom baviti autori kao Rosi ili Stirling- Kan je dosta klasičan po stabilnosti i simetriji oblika, romantičan je po nostalgiji za

Srednjim vekom; on ozbiljno primenjuje najnapredniju tehnologiju, ali ga to ne sprečava da u

kući Adler upotrebi kamenu noseću konstrukciju; za Kana je građenje duhovni čin, pa nije

slučajno da su njegova najbolja dela religiozne zgrade ili zgrade za svečanosti

- ključni periodi u arhitekturi: 1. da li dominira stub ili staklena struktura; 2. tekući ili

određeni prostor

- pomoć Indiji

- projekat završio Balkišna Daši - veliki indijski arhitekta (cenio Kana) - završio tako što je iz

časopisa komponovao kanovske elemente

- sistem amfiteatara, učionica i spavaonica

- projekat tekao vrlo teško (otežana komunikacija)

- klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu -> ogromne partije od opeke (Kan - jako

uticao na indijski svet oblika)

- ovaj projekat je uticao na lokalnu arhitekturu

14. Projekat za Islamabad (prestonica Zapadnog Pakistana) -> zbog nepoštovanja roka -

posao mu oduzet

15. Biblioteka u državi Hamširabad, 1965.-72.- prva zgrada njegovog finalnog stvaralaštva

- vrlo jednostavan plan

- biblioteka = svetilište, hram knjiga, manastirski kompleks -> posvećivanje knjigama

(Osama)

- središnji prostor - kroz više etaža

- spoj natur betona i plemenitog drveta

- Buleova biblioteka (koncept) -> uzor

- slična koncepcija - biblioteka Filipa Džonsona

16. Projekat za Veneciju - kongresni centar- jedna lokacija - Đendini (venecijanski bijenale); serija paviljona

44. Luis I. Kan 230

- cilj: vratiti život depresivnom delu Venecije

- ceo kompleks = kao most (lančanica); viseća konstrukcija

- fundiranje u Veneciji - teško; zato je primenjena viseća konstrukcija

- Kanovski rečnik -> prednapregnuti beton, drvo, kvalitetni materijali

45. Kasni modernizam 231

45. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kasni modernizam

- arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu - ne samo u tom smislu što sebe

priznaje kao dealatnost u sferi javnog interesa, već i zato što nekritički doprinosi unapređenju

tehnologije i što većina inteligentnih arhitekata napušta tradicionalnu praksu i pristupa ili

neposrednoj društvenoj akciji ili se zatvara u projektovanje arhitekture kao oblika umetnosti

(povratak potisnutoj kreativnosti)

- "Arhigram" ("Archigram")- engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija, okupljena oko

istoimenog časopisa čiji je prvi broj izašao 1961.

- stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlačnosti

svemirskog doba i armagedonske ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih

sledbenika Mekhejla i Benema (projekat naduvanog mehura sa stereo uređajima i

celokupnom komfornom opremom)

- projekti "Arhigrama" - uglavnom nisu bili društveno prihvatljivi i neostvarljivi; retki su oni

drugi, na pr.:

- Kedrik Prajs: "Fan palas", 1961. i "Poterijes Tinkbeg", 1964. -> ostvarljivo

- Majkl Veb: "Sin center", 1962. -> biološka funkcionalistička parodija

- Ron Heron: "Walking city", 1964. -> grad na ruševinama sveta nakon propasti usled

nuklearnog rata

- Hauard Hudžis: "Glomar explorer" -> kao vrsta košmarnog izbavljenja

- projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala, ironičnih science fiction oblika, koje predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruševinama sveta (posledice nuklearnog rata, kataklizme)

- "Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim rešenjima društvenim i ekološkim

posledicama svojih rešenja (kao na pr. P. Kuk: "Plug-in city", 1964.; ko bi, naime, želeo da

živi u tom "kapluliranom" svetu (skupom, hardverski opremljenom i skučenom)); prezlozi

"Arhigrama" su još korak dalje u reduktivizmu u odnosu na egzistencijalni minimum

funkcionalizma (Bertold Lubetkin napadajući reduktivizam sovjetskih konstruktivista (OSA)

kaže da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti insekata", a stambene ćelije "Arhigrama" su

zaista takve; te ćelije, jedinice, po ugledu na Fulerovu kuću "Dimekson", 1972. nastale oko

1982. predstavljale su "autonomne pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima)

- Krampton, Veb, Grin, ...: opsednuti su visećim kapsulama i uopšte nemaju potrebu da

objasne zašto bi neko živeo u takvom svetu

- formalno - blisko sa japanskim "metabolizmom"

- Fuler: Predlog, 1962. o izgradnji gigantske kupole iznad središta Menhetna -> kao

uredna pluća, geodezijska zaštita od smoga i zaklon u slučaju eventualnog nuklearnog rata

- Ričard Bakminster Fuler- jedinstvena i osporavana ličnost američke arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a

- slobodnostojeća kuća Dimaksion -> prva verzija 1927. gde su očiti njegovi

konstruktivistički stavovi; ime je neologizam, nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost;

kuće je inače projektovao kao da su prototipovi serijske proizvodnje; heksagonalni plan kuće

između dve šuplje ploče, podeljen na trouglove, bio je okačen o centralni jarbol (slično

Fulerovom još ekscentričnijem Dimaksion automobilu iz 1933.) laka metalna kuća; sinteza

američkog nebodera i istočnjačke pagode (tako je opisuje on sam u svom časopisu "Šelter"); u

heksagonalnom jarbolu su nus prostorije

-bilo je ovo prvo u seriji njegovih centričnih rešenja, koja kulminiraju jednostavnijom geodezijskom kupolom, prvi put prilagođeno porodičnim potrebama i izvedeno o vlastitom

trošku u Karbondelu, Ilinois, 1959.

45. Kasni modernizam 232

- gostujući kao predavač na Jejlu sredinom 50-tih, komponovao je pesmu "Kuća u ravnici",

na čiju se melodiju trebalo pevati parodičan tekst

- 1932. predlaže pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled

depresije) u nužni stambeni smeštaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez,

hrana, ...)

- Superstudio: italijanska grupa, jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila

društvenu odgovornost i koja je imala kritički stav prema naprednoj tehnologiji; 1966. pod

vođstvom Adolfa Natalinija stvara niz dela: od spomenika kao urbanističkog znaka do

vinjeta sa prikazima nepotrošačkog sveta: od projekata ogromnih megalita obloženih

staklenim ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom

- kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima

- forma ne sledi funkciju, ali je funkcija i dalje oslonac

- primena mašina, visokotehnoloških materijala (aluminijum, emajl, ...)

- "srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom

- kasnomoderna odražava herojske godine moderne tradicije

- objekti su neutralni, oprema kao ornament

- nosioci: M. Grejvs i R. Mejer (obojca u početku bili članovi "Grupe 5")

- Piano i Rodžers -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne)

- H. Jan -> arhitektura na pola puta: čas je post, čas kasnomoderna

- Cezar Peli -> "Dizajn centar"

- K. Kurokava i td.

46. Postmodernizam 233

46. Razvoj arhitekture posle 1960. - Postmodernizam

- drugi modernizam - postmodernizam -> postavangardizam; postmodernističke stavove

prihvatiće i: Džejms Stirling, Filip Džonson, Hans Holajn, Kevin Roš, ... naravno u

različitoj meri

- "postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) ->

nedovoljno jasno definisan termin kojim se u teoriji umetnosti označavaju tendencije koje su

u izvesnom smislu reakcija na tradiciju "modernizma" (Le Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" =

manifest moderne), a zajedničko im je eklektičko korišćenje različitih pogodnih (pa tako i

modernih) izvora u pokušaju stvaranja neposredno komunikativne umetničke forme (problemi

postmodernizma: značenje u arhitekturi, citati, klišei) "adekvatne" kulturnom i civilizacijskom

trenutku (Gaudi - prvi postmoderni arhitekta, služio se sa 5 različitih jezika; poslednji "gotski

arhitekta")

- u arhitekturi, taj termin prvi je upotrebio Čarls Dženks u svojoj knjizi "Jezik postmoderne arhitekture", pozivajući na stvaranje "radikalno eklektičke" arhitekture

(postmoderna je "šizofrenik arhitekture"; postmoderna -> radikalni eklekticizam), koja bi

svojom neposrednom komunikativnošću mogla da prevaziđe socio - antropološke promašaje

moderne arhitekture i urbanizma

- u tom smislu, reafirmišu se određeni populistički aspekti arhitekture (pre svega na polju

semantike (značenje) - uzimaju se ikonički znaci iz pop - kulture, koristi se rečnik klasicizma

ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i kontekstualizam u urbanom pristupu, i tradicionalni

elementi grada (ulica, blok i trg)

- postmodernistička arhitektura se u određenom smislu tretira kao scenografija, razvijajući

tako unutrašnji sadržaj i spoljašnji oblik

- u isto vreme, neki arhitekti pokušavaju da reafirmišu neke od vrednosti moderne, koristeći

"postmoderni" metodološki aparat: poigravaju se sa sintaksom, eksperimentišu sa likovnošću

(koriste često kubističke forme), tehnikama projektovanja, i td.; veoma je teško postaviti jasne

granice između svih tih tendencija, ali se može uočiti da je najbolja dela veoma teško

klasifikovati

- postmodernističke arhitekte često koriste privatne kuće da bi se odali svojim maštovitim

opsesijama: Stenli Tigerman: kuće Hot Dog i Dejzi, polovinom 1970-tih; Venturi: kuća Brant,

Grinič, 1971.; Stern: kuća Ehrman, Armok, 1971.

- Frampton karakteriše postmodernizam kao svesno uništavanje arhitektonskih oblika i

uništavanje stila; arhitektu gleda kao ambalažera, tj. arhitektura kao ambalaža velikih

dimanzija u svetu monopolističke ekonomije, a jedino je Helmut Jan priznao da u tome vidi

svoju ulogu ("popularni mašinizam"): kristalni neboder sa ovešanom fasadom u obliku

džinovskih orgulja

- neki od predstavnika postmodernizma:

- Majkl Grejvs- simptomatična ličnost ovog postmodernističkog razdoblja

- postupci i materijali njegovih postkubističkih kolaža (bili oni slikani ili građeni), bitno se

menjaju nakon 1975. kada je potpao pod uticaj klasicističkih razmišljanja Leona Krera, pa je

kao i on počeo uklanjati sve tragove moderne iz svog rada

1. Kuća Kruks, 1976. -> modernistička

2. Kulturni centar Fargo, Madrid, za gradove - blizance sa obe strane granice Minesote (Severna Dakota), 1977. -> paviljon u ovom rešenju je klasicistički

- od tog trenutka u njegovom radu će se naći uticaj Ledua, Krera, Šinkela, Kubizma i Art

Deco-a


3. Zgrada Portland, Portland, Oregon, 1979.-82. -> karakteristična svojevoljna

konfiguracija fasade; mali kvadratni prozori (zbog kojih su se naručioci žestili, jer je u

Oregonu često oblačno, pa su ti prozori naknadno malo povećani); zgrada je izazvala brojne

kritike, tj. njena fasada prvenstveno ("lažni izgled" velikih prozora, od kojih su mnogi bili

samo intenzivno toniranje staklene ploče preko betonskih zidova), ali i zbog neosetljivog

odnosa prema okolini

- nakon ovoga Grejvs će dobijati manje porudžbine

4. Javna biblioteka, San Huan Kapistrano, 1983. -> sa krovovima u španskom

kolonijalnom stilu

- Grejvs nastupa više kao dizajner umetničkih predmeta nego kao arhitekt "kuću ne shvata

više kao kuću ili kao predmet (sam po sebi), već kao sliku predmeta"

- Džejms Stirling -> zrela faza, postmodernistička

1. Štras galerija, Štutgart, 1980.-83. -> najznačajnija javna građevina njegove zrele karijere;

nastala je iz tri "klasicistička" projekta za nemačke muzeje tokom 70-tih; neobična mešavina,

komfliktni projekat: armirano-betonska konstrukcija brižljivo je detaljisana i završena

obradom od klesanog kamena; ovo nije bilo nikakvo scenografsko rešenje, ali ni

konstruktivističko - kom je Stirling na početku karijere težio

- muzejima koje je radio pristupa sa uverenjem da današnji muzej nije samo obrazovna

institucija, nego i mesto zabave i razonode; zato postojeću monumentalnost Štras galerije

dopunjava određenim konstruktivističkim elemantima -> snažno talasatom vešanom fasadom,

predimenzioniranim cevastim rukohvatima, simboličnim kulama od lakih čeličnih cevi, tj.

obiljem jako obojenih elemenata sličnih igračkama, dizajniranih tako da privuku pažnju

prolaznika

2. Muzej Fog na Harvardu - Stirlingov projekat za proširenje -> sličan pristup

3. Galerija Tate - takođe projekat za proširenje

- Hans Holajn (Hans Holein)1. Muzej u Menhengladbahu, 1983.2. Putničke agencije Izraela i Austrije u Beču, 1976.-78. -> njegov izrazit metaforičan stil

3. Izložba keramike u Teheranu, 1977. -> duhovit i visoko kvalitetan način obrade

- možda su njegovi najuspešniji radovi - projekti enterijera -> oslanja se na bečku umetničku

tradiciju (secesija)

- principijelno gledano, kritika moderne arhitekture u Evropi bila je različite prirode od one u

Americi, već zbog različite prirode evropskog i američkog grada

- populizam- u Americi se javlja "populistički" pokret čije temelje udara Robert Venturi knjigama "Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi" i "Učiti od Las Vegasa", 1972. (pouke, autori:

Venturi, Skot-Braun), u kojima promoviše adhokcističku pop - komunikaciju (reklame),

neuočavajući pri tome njen manipulativni karakter; najznačajniji sledbenici ovog načina

mišljenja: Grejvs, Mur, Stern, Tajgerman, Frenk Geri: sopstvena "antikuća", Santa Monika, 1979. - sličnost sa "anti-slikom" M. Dišampa - koji su započeli karijere u okvirima

modernističke estetike, sve se više, tokom 70-tih i 80-tih godina bave atektonsko -

scenografskim aspektima arhitekture (u društvu koje je motivisano jedino ekonomskom

dobiti, gde je arhitektonski projekat suvišan u odnosu na neonske reklame; obojeno parodijom

i cinizmom); ovaj "populistički" pristup primenjen je i u radovima nekih evropskih

postavangardnih arhitekata: Holajna, Portogezija, Bofilja, ... (na Bijenalu u Veneciji, 1980. koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prošlosti" i "Kraj prohibicije")


- racionalizam- na drugoj strani, u Evropi se javlja neoracionalistički pokret (potpuno različit od

populističkog), počev od italijanske grupe "Tendenza" čiji su glavni protagonisti Aldo Rosi i Đorđo Grasi, koji teži zaštiti arhitekture i grada od potrošačkog trenda; Rosi u knjizi

"Arhitektura grada" naglašava ulogu postojeće tipologije (i njen vremenski razvoj), a Grasi u "Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formuliše kompoziciona i kombinatorna

pravila; obojca se oslanjaju na tradiciju racionalističkog klasicizma XVIII v. u teorijskom

smislu

- Aldo Rosi -> opsednut programima: zatvora, grobalja i spomenika

1. Stambeni blok - kompleks Galarates, Milano, 1969.-73. -> ulice - hodnici inspirisani

tradicijom, koje odražavaju životni stil

2. Groblje, Modena, 1971. -> aluzija na tradicionalne kosturnice, asocira i na fabriku, a

forma je tradicionalna lombardijska

3. Spomenik otpora (kao bunker), Kuneo, 1962.- Aldo Rosi i Đorđo Grasi teže zadovoljenju svakodnevnih potreba, odbacuju da oblik

proizilazi iz funkcije i zalažu se za autonomiju arhitektonskog stila

- "Tendenza" je, paradoksalno, ostavila vrlo malo projekata u Italiji (ali je znatno uticala na

urbanističko planiranje i očuvanje urbanističkih jezgara), a najviše van nje, u švajcarskoj

pokrajni Ticijano, gde je početkom 1960-tih delovala racionalistička škola: 1. škola Ticijano;

2. Madridska škola

- sličnim putem razvijali su se i braća Krir (Ungersovi saradnici), Švajcarci Rajhlin, Rajnhart i Bota (dosledno su sledili Rosija (njihov projekat kuće Tonini, Toričeli, 1974.)), arhitekti Madridske škole predvođeni Rafaelom Moneom, Nemac Matijas Ungers ("Muzej arhitekture", Frankfurt, 1984.; Hotel Berlin - "grad u malom", 1976.) i drugi

- obe neoracionalističke škole bile su povlašćene, jer su imale racionalističku tradiciju na

svom tlu; uticaj se širi i u Nemačkoj, Francuskoj

- "Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije

učvrstila, jer američki grad je tipološki i morfološki drugačiji od evropskog) se od druge

polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da se stvori teorijska osnova ravna onoj predratne

evropske avangarde; ova nastojanja naročito su vidna u delovanju "njujorške petorke" (grupa "Beliks"; nastavlja se na Le Korbizjea), neslužbene grupe arhitekata kojoj je

zajedničko priklanjanje ideji autonomne arhitekture, koja raskida sa vulgarnim

funkcionalizmom pokreta "nova objektivnost"; grupu su činili Piter Ajzenman (vođa grupe,

njegova "kuća VI" (Frank house), Kornvel, 1972.), Džon Hejduk ("Diamond house", 1963.-67.; "Wall house", 1981.), Majkl Grejvs, Čarls Guetmi i Ričard Mejer (najznačajni

arhitekta javnih građevina svoje generacije) ("High Museum", Atlanta, 1980.-83.); prva

dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga, a druga trojca na purističku fazu Le Korbizjea; njihovi razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze, a najverniji korenima ostao je

Mejer

- Ričard Mejer- pripada kasnomodernoj ili postmodernoj

- ostati isti - imati model duhovnosti

- njegovi kako savršeno precizni objekti - nisu hladni, dosadni

- tema beline kao svetlosti; belo je večiti znak prolaznog kretanja; belo nikada nije isto

- koncept prostornog rastera - razvio do maksimuma

- tema broda (stepenice, ograde, ...)

- blistava koordinacija različitih geometrija - krug, kvadrat, ...


- rampa kroz kuću

1. Muzej etnografije u Frankfurtu -> dvostruko ukrštene rampe i izmešteni kvadrati 17,6 m

puta 17,6 m; značaj svetlosti za arhitekturu

2. Kuća Smit3. Kuća Daglas4. Kompleks za hendikepiranu decu u Bronksu5. Kuća Gota -> izbacivanje konstrukcije izvan ravni objekta -> njegova osobenost

(distanciranje od strukture)

6. Muzej u Rimu -> pored katedrale

7. Kanal + u Parizu8. Ateneum -> Čarls Dženks smatra ovo istorijskim objektom kasnomoderne

- u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao baštinik

estetskih i ideoloških premisa rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan Architecture), u kom je glavnu reč vodio Rem Kolhas; u svojim radovima, oni se ugledaju

na suprematizam Leonidova i nadrealističkih slikara; početkom 80-tih, OMA je izgradila

najznačajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (među kojima je, na pr.

Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983.))- reduktivni aspekt funkcionalizma nastojali su da nadvladaju i sledbenici van Ajka,

razrađujući strukturalistički koncept "lavirintske jasnoće"; u prvom redu, tu je Holanđanin

Herman Hercbergner (oslanja se na principe braće Krir: da funkcija sledi oblik,

antitehnokratski stav, insistiranje na kulturnom značenju), čiji Projekat zgrade osiguravajućeg društva "Central Beher" u Apeldornu, 1974. predstavlja ostvarenje grada

u gradu; ipak, zgrada je prilično neosetljiva prema spoljašnjem urbanom kontekstu; armirano-

betonska konstrukcija - betonski blokovi postavljeni oko nepravilnog "grozda" raznih

platformi, unutar pravilnog ortogonalnog kvadratnog rastera; galerije različitih visina sa

plafonskim dnevnim svetlom, omogućuju pristup svetla u donje javne prostore; "lavirint"

sličan Rajtovoj zgradi Larkin - namerno je ostao nedovršen kako bi podstakao spontano

uređenje prostora od strane njegovih korisnika

47. High-tech / slick-tech arhitektura 237

47. Razvoj arhitekture posle 1960. - High-tech / slick-tech arhitektura

- "high-tech" arhitektura- posle metabolista, kritičko vođstvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvođen

Aratom Isozakijem (videti metabilizam)

- Arata Isozaki- stiče međunarodni ugled postavkom izložbe "Elekrični lavirint" na 14 milanskom trijenalu 1968., gde se susreće sa članovima "Arhigrama" i Holajnom

- od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju", od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi

materijala, a od Kana i Ledua interesovanje za neoplatonsku geometriju

- dela koja Isozaki izvodi osciluju između kubnih oblika i bačvasto zasvođenih struktura;

glavno - Gunma muzej, 1974., Muzej savremene umetnosti, Los Anđeles, 1984., banke, ...

- produktivizam- u Engleskoj i SAD, liniju Fulera nastavljaju arhitekti čiju orjentaciju Frampton naziva

"produktivizmom" (Norman Foster, Ričard Rodžers, Kevin Roš, Sizar Peli i drugi)

- Ričard Rodžers i Renzo Piano1. Centar "Pompidu", Pariz, 1977. -> veliki uspeh zahvaljujući prvenstveno senzibilnosti

zgrade, koja je to "tour de force" napredne tehnologije; oponaša i liči na rafineriju nafte;

funkcija je očito bila u drugom planu (umetnički i književni sadržaji); maksimalna

neodređenost i maksimalna fleksibilnost; skeletni sistem kom je bilo potrebno dodati još

zidova zbog zatvaranja prostora izložbi; van urbanog konteksta, ali se iz staklenih liftova na

fasadi pruža panoramski pogled na grad (nekim posetiocima je čak samo to motiv dolaska, a

ne izložbe)

- estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro ništa") u smislu

korišćenja zid-zavese, često dovedene do nivoa čistog ogledala (promenljivost tokom dana i u

različitim vremenskim (atmosferskim) uslovima) - što je i jedini nivo kontekstualizma u ovoj

arhitekturi, ili hipertrofiranja mehanicističkih i strukturnih svojstava konstrukcije; arhitektura

se, u suštini, ispoljava kao uslužno elegantno inženjersko rešenje - proizvod industrijskog

dizajna enormnih razmera

- jedna struja produktivizma, doslovno se pridržavala Misovog "skoro ništa" i usredsredila na

balonske vazduhom napunjene strukture (kao na pr. Paviljon Fujija Jutake Murate na izložbi Ekspo 1970. u Osaki ili šatoraste konstrukcije obešene o čelične kablove nemačkog arhitekte i inženjera Ota Freia - na pr. za Olimpijske igre u Minhenu 1972.- ovu tendenciju Čarls Dženks označava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna

arhitektura je pragmatična i tehnokratska po svojoj društvenoj ideologiji, a mnoge od

stilističkih ideja modernizma prenaglašava kako bi oživela svoj dosadan (ili umirući) jezik";

umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnološka), on uz ovu arhitekturu predlaže oznaku

"slick-tech" (uglađeno-tehnološka) jer se tehnologija građenja nije toliko razvila, koliko se

razvio njen likovni izraz

- osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu:

1. oblikovati zgradu kao nedekorisano skladište ili hangar

2. nepregrađena, otvorena, fleksibilna struktura

3. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnošću (struja, rasveta, grejanje,

ventilacija)

4. odvajanje "služećeg" od "služenog" prostora -> Kanov pristup (najvažnije)

- minimalisti ovo pravilo ne poštuju

47. High-tech / slick-tech arhitektura 238

5. neometano manifestovanje "proizvodnje" - izražavanje svih sastavnih delova, ovo ne

proizilazi iz "iskrenosti", već iz "primerenosti" takvog načina izražavanja materijalnom svetu

- industrijskoj proizvodnji i potrošačkom / konzumentskom društvu

- Foster naglašava ovojnicu, a Rodžers strukturu, da bi i Foster vremenom sve više pažnje

posvećivao spoljašnjem izražavanju konstrukcije

- produktivisti:

- Norman Foster i udruženje:1. Administrativna zgrada osiguravajućeg društva "Willis-Faber-Dumas", Ipsvič, 1974.-75. -> trospratna zgrada; otvoren plan, čvrst princip reda i kontrole, centralni prostor komfora

(restoran, bazen, ...); talasasto ovešana fasada - ogledalo bez vidnih šprosni, sa spojnicama od

neoprena, u amorfno-zmijolikoj formi; centralno predvorje sa liftovima; fasada: neprozirna i

svetlucava kada je tmurno, refleksija kada je sunčano, providna noću

2. Sedište bankarskog udruženja Hong Kong i Šangaj, Hong Kong, 1979.-84. -> od

prizemlja ka vrhu - grupisane etaže ovešane o ogromne čelične otvorene cevaste rešetke (broj

etaža 7 - 6 - 5 - 4); spoljašnja konstrukcija - slojevito rešenje, futuristički izgled (neboder sa

svoja tri krila visine 28,35 m i 41 sprat - liči (više od "Arhigrama" i Fulera) na raketne

lansirne sisteme)

3. Centar za vizuelne umetnosti, u okviru Univerziteta Ist Anglia, kod Norviča, 1978. ->

diskretno primenjuje Kanov princip "odvajanja" služećeg i služenog prostora, gde je ovaj prvi

smešten unutar čelične cevaste rešetke koja podupire konstrukciju

- Ričard Rodžers1. Nacionalni centar umetnosti i kulture "Žorž Pompidu" - sa Renzom Pianom, Pariz, 1971.-77. -> realizacija tehnološko - strukturne retorike "Arhigrama"; karakteristično: fasada -

"egzoskelet", sa panoramskim liftovima; nedostatak odnosa prema nameni - rezultat

nedeterminisanosti i fleksibilnosti dovedene do ekstrema; zgrada je indiferentna prema

urbanom okruženju (koristi princip odvajanja "služećeg" od "služenog" prostora)

2. Sedište osiguravajućeg društva Lojd, London, 1979.-84. -> (koristi princip odvajanja

"služećeg" od "služenog" prostora)

- poređenje sa američkim minimalistima iz škole Era Sarinena, koji se afirmišu 70-tih

godina, kao na pr. Kevin Roš1. Zgrada Ford fondacije, Nju Jork, 1968.2. Zgrada hotela Plaza, Nju Jork, 1973.

ili Sizar Peli1. Pacifik dizajn centar, Los Anđeles, 1971.2. Gradska većnica, San Bernardina, 1972.

48. Dekonstruktivizam 239

48. Razvoj arhitekture posle 1960. - Dekonstruktivizam

- dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih, koji se poziva na

delo francuskog filozofa Žana Deride, na ruski konstruktivizam, Dišana i druge pokrete i

ličnosti rane moderne umetnosti kao na formalne izvore

- "dekonstruktivističku" arhitekturu karakteriše fragmentacija, disperzivnost, diskontinuitet,

iskrivljene površine, vankontekstualno upotrebljeni elementi, indiferentnost prema okruženju,

shvatanje uloge arhitekte kao "stvaraoca forme" i "interpretatora društva" (filozofija sumnje =

filozofija dekonstrukcije)

- teorija haosa (u dinamičnom) smislu; arhitektura talasa i pokreta; binarna strana arhitekture:

1. duh - telo; 2. teorija - praksa; 3. forma - funkcija; 4. mišljenje - percepcija; 5. promišljeno -

slučajno; 6. lik objekta (potrebno je ispitivati ono između (mesto - nemesto)) - osnova

- glavni akteri: Frenk Geri, Zaha Hadid (opera u Kardifu - dobila konkurs, ali nije

izvedena), bečka grupa Kop Himelblau, a u formalnom smislu, bliski su i neki radovi

Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa; još neki: Tajgerman, Beniš, Bernard Čumi (više

neokonstruktivista), Šarun (u okviru moderne proučava ono što će docnije biti tema

dekonstrukcije), grupa Arhitektonika- postoje dva tipa arhitekata: mađioničar i lekar

- slojevitost -> važan termin (i ljudsko biće je slojevito)

- zid - važan elemenat dekonstrukcije (sasečen, zasečen, zakrivljen, ..., kao i drugi elementi)

- segmenti - u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) -

fragmentacija

- arhitektura - umetnost međuodnosa

- izmeštanje - iz prirodnog položaja i svođenje na nivo simbola

- prisutni i neprisutni zidovi - osnovno

- disperzija -> razrađen program

- distorzija

- fragmentacija

- ljudsko telo kao arhitektura

- tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatična percepcija

- dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora)

- dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog

- dovodi se u pitanje samo fizičko biće arhitekture; arhitektura deluje istovremeno prisutnošću

i odsutnošću)

49. Kritički regionalizam 240

49. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kritički regionalizam

- "kritički regionalizam" je pojam Keneta Framptona, kojim on označava regionalne

škole koje odražavaju anti - centrističko raspoloženje (aspiraciju za kulturnom, ekonomskom i

političkom nezavisnošću), ali i napredak u globalnom smislu; tj. regionalno se manifestuje

kao lokalni oblik "svetske kulture" (činjenica je da ne može svaka kultura podneti i

apsorbovati šok savremene civilizacije; to je paradoks: kako postati savremen, a vratiti se

izvorima, kako oživeti staru civilizaciju i učestvovati u opštoj, ...)

- ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona, grupe R u Barseloni, Portugalca Size Vieire, Meksikanca Luisa Barahana, Italijana Marija Bote, Japanca Tadao Anda i td.; američki arhitekti Antoan Predok i Marimak takođe stvaraju u ovakvim okvirima- nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prošlosti, kovati kulturni identitet, ali

da bi mogla učestvovati u savremenoj civilizaciji, nužno je da istovremeno učestvuje u

naučnoj, tehničkoj i političkoj stvarnosti - to je paradoks

- regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao nešto dato i nepromenljivo, nego nešto što

treba danas svesno kultivisati i bogatiti

- snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetnički i kritički potencijal

regije i istovremeno asimilira i reinterpretira strane uticaje

- predstavnici i dela:- Jorn Utzon, Danac -> opera (kasnomodernizam)

1. Crkva Bagsverd, predgrađe Kopenhagena, 1976. -> montažni betonski elementi

postavljeni su u armirano-betonskom skeletu, kombinovanje sa slobodno zatalasanim

armirano-betonski svodovima ljuske razapetim između elemenata skeleta; prikladan sklop

betonskih tehnika - modularnih montažnih i livenih, sugeriše da se ovde afirmišu norme

univerzalne civilizacije i vrednosti specifične kulture: ova vrsta zasvođenja, neekonomična u

odnosu na pr. na čelične nosače, namerno je odabrana zbog simbolike - svod označava sveto u

zapadnoj kulturi (ali teško da se ta krivulja krova u preseku može smatrati zapadnjačkom;

bliža je, u kontekstu svetosti, istočnjačkoj pagodi - i sam Utzon to naziva reinterpretacijom

orjentalne konstrukcije u zapadnjačkoj betonskoj tehnologiji); zapadnjačko - istočnjačka

prožimanja: oblik svoda i svodno osvetljenje, drveni okviri prozora i drveni pregradni zidovi

(kao da evociraju nordijski stil gradnje crkava i tradicionalnu drvenu konstrukciju u Kini i

Japanu)

- "Grupa R", Barselona, osnovana 1951.- Grupa R (Katalonski nacionalistički pokret) predvođena Sostresom i Bohigasom, bila je

već na početku u složenom kulturnom položaju: trebala je s jedne strane obnoviti

racionalističe i antifašističke vrednosti GATEPAK-a (predratni španski ogranak CIAM-a), a

sa druge strane je bila svesna svoje političke odgovornosti da treba oživeti realistički

regionalizam dostupan širokim masama; hibridni karakter savremene regionalne kulture

posledica je različitih kulturnih impulsa, pomoću kojih je stvoren: katalonska tradicija opeke,

Nojtra i neoplasticizam, neorealizam italijanskog arhitekte Gardele (koristio je tradicionalne

kapke, uske prozore i duge isturene strehe) i britanski novi brutalizam

- arh. Koderh -> član grupe, osciluje između moderniziranog stila opeke, koji je prvi put

formulisao u svom osmospratnom stambenom bloku ICM, Barselona, 1951. -> sa kapcima

celom dužinom prozora i tankim isturenim vencima, i avangardističke neoplastično -

Misovske kompozicije u Kasa Katasus, Sitges, 1956.- Ričard Bofil i Talger (katalonski regionalizam u slabljenju)

1. Kompleks Ksanadu, Kalpe, 1967. -> kičasti romantizam


2. Kompleks Valden 7, Santdesvern, Barselona, 1970.-75. -> razmetljiv fotogeničan

kompleks, sa slabo osvetljenim dnevnim sobama, malim balkonima i oblogom od keramičkih

pločica; to je arhitektura narcisoidnosti, koja se poziva na Bofilovu baroknu sposobnost

pomodnosti i mistike

- Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih

- polazište mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifične

topografije i zrnastoj strukturi lokalnog tkiva; njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u

savršenom skladu sa ruralnim primorskim krajolicima Porta; lokalni materijali, zanatstvo i

svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi isključila racionalne oblike i

savremenu tehniku

1. Kuća Baries, Povoa de Varzim, 1973.-76.2. Zgrada stambenog udruženja "Bouca", Port, 1973.-77.3. Filijala banke Pinto, Oliviera de Azemeis, 1974.- Rejmond Abraham (Austrijanac u Nju Jorku)- slično Vieireu, naglašava kreiranje lokacije i topografiju oblika

1. Kuća sa tri zida, Nju Jork, 1972.2. Kuća sa cvetnim zidovima, Nju Jork, 1973.3. Projekat južnog dela Fridrihštadta, Berlin, 1981.- Luis Barahan (Meksikanac)- i on je bio "dizajner krajolika" i težio je senzualnoj arhitekturi povezanoj sa tlom, arhitekturi

ograđenih prostora, fontana, vodotoka, arhitekturi smeštenoj u vulkansku stenu i bujnu

vegetaciju; osećaj za mitske i urođene početke; snažan uticaj sećanja iz detinjstva sa

porodičnog ranča, gde je zemlja bila crvena, kuće sa ogromnim strehama i krovovima od

crepa, sistem vodovoda vrlo domišljat, domaće životinje -> bajkovit izgled; ta sećanja su bila

povezana sa njegovim doživotnim bavljenjem islamskom arhitekturom

1. Kuća i atelje oko zatvorenog dvorišta, Takubai, 1947.2. Vrtovi za stambenu četvrt Las Arboleadas, 1958.-61. i Las Klubes, 1961.-64. ->

sklonost ka velikim, skoro nepreglednim površinama, apstraktnim postavljenim u krajolik

3. Tornjevi satelitskog grada - sa Geritsom, Meksiko siti, 1957. -> kruna grada

- Armansi Vilijams (Argentinac)1. Kuća - most, Mar der Plata, 1943.-45.2. Londonska i južnoamerička banka, Buenos Aires, 1959.- Endrju Batej i Mark Mak (SAD)1. Kuće u Kaliforniji- Heri Volf (SAD)- njegova delatnost je strogo ograničena na Severnu Karolinu

1. Riverfront Plaza, Fort Lauderdale, 1982. -> konkursni rad, namera mu je bila, kako sam

kaže, da se u prostorno rešenje upiše istorija grada, i to pomoću efekta svetla (obožavanje

Sunca i merenje vremena pomoću njegove svetlosti sežu u najraniju istoriju čovečanstva; Fort

Lauderdale je na 26 stepeni Severne geografske širine kao i Teba - predstonica egipatskog

boga Sunca, i kao Jaipuru, Indija gde je napravljen najveći sunčani sat na svetu 110 godina

pre osnivanja Fort Lauderdalea); zato je sunčani sat u ovom projektu usečen u prostor Plaze, a

njegov gnomon deli prostor po osi sever - jug; svi bitni datumi iz istorije ovog grada

zabeleženi su na sečivu sata

- Đino Vale (Italijan)- delatnost vezana za grad Udine uključujući reinterpretaciju seoskog lombardijskog izraza

1. Sopstvena kuća Kaza Kuaglija, Sutrij, 1954.-56.- Alberto Sartoris (Italijan u Švajcarskoj)1. Crkva u Lourtijeru, 1932.2. Dve male kuće sa betonskim skeletom i vinogradima, 1934.-39.


- Mario Bota (Italijan) tj. Švajcarac- formalno školovanje obogatio je kratkotrajnim radom sa Luis Kanom i Le Korbizjeom, dok

su radili građanske kuće u Veneciji; tako je počeo usvajati italijansku neoracionalističku

metodologiju, ali je i zadržao nesvakidašnju sposobnost da zanatski obogaćuje oblike

(najegzotičniji primer toga je primena poliranog gipsa u oblaganju kamina u preuređenoj

seoskoj kući u Ligriganu, 1979.; Bota se interesuje za "građenje lokacije", a takođe smatra da

se gubitak istorijskog grada može nadoknaditi "malim gradovima"; Botine kuće

reinterpretiraju kulturu kraja, postajući istovremeno njegovo obeležje

1. Kuća Riva, San Vitale, 1972.-73. -> asocira na tradicionalne letnjikovce "rokolije" kojim

je nekada obilovao kraj

2. Kuća u Ligornetu -> označava kraj sela i početak agrarnog područja (njen najveći otvor

odvraća od polja i okreće ka selu)

- Botine kuće su često u vidu bunkera - belvedera, a prozori gledaju na odabrane delove

krajolika, skrivajući bezobzirni razvoj predgrađa, koji je u Ticinu bio aktuelan; njegova

usklađenost sa delimično poljoprivrednim krajem proizilazi iz njihove analogne forme i

spoljašnje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i školjke u obliku silosa ili ambara

- pored osećaja za domaći senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan, Bota je i kritizer, a

najkritičniji u javnim projektima: naročito u kući u Ligornetu (u saradnji sa Šozijem) "vijaduktalna"

3. Centar Direzionale, Peruđa -> "grad u gradu", neizveden projekat, ali da je bio ostvaren

mogao bi se shvatiti kao "vijaduktalna megastruktura" u urbanom okruženju bez povređivanja

istorijskog dela grada

4. Železnička stanica, Cirih, 1978. -> prelaz u vidu mosta na više nivoa, koji bi sadržavao

dućane, urede i restorane, parkirališta, a bio i glavna "zgrada"

- Tadao Ando (Japanac)- visoka svest o regionalnom i zato je radije u Osaki nego u Tokiu; svoja razmišljanja o

napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće regionalne kulture, iznosi u

eseju "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" (nakon drugog

svetskog rata, Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog razvoja, što je povlačilo i promenu

vrednosti; stari, u osnovi feudalni porodični sistem se raspao; prenaseljenost gradova i

predgrađa, onemogućila je da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca - uska

povezanost sa prirodom; ono čemu on teži jeste restauracija jedinstva kuće i prirode, koju su

japanske kuće izgubile u procesu modernizacije)

1. Male kuće sa dvorištima, često su u gustom urbanom tkivu -> koristi beton jer je

najpodesniji za realizaciju površina koje su stvorene zracima Sunca, gde zidovi postaju

apstraktni "limit prostora"

2. Kuća Košiko, Osaka, 1981. -> vremenom svetlost menja izraz, piše Ando; detalj je za

njega element kojim se postiže fizička kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture

- Dimitris i Suzan Antonakis (Grci)- Grčka - od nacionalnog neoklasicizma XIX v., preko lokalnog istoricizma 1920-tih, do

privrženosti modernizmu 1930-tih -> varijacije

1. Stambena zgrada, Atina, 1975. -> slojevito zdanje sa lavirintom prolaza; izvor je grčki

ostrvski stil umetnut u pravilan raster armirano-betonskog skeleta

- Aris Konstantidis (Grk)1. Kuća Eleuzis, 1938.2. Vrtna izložba Kifisija, 1940.3. Jeftini stambeni projekti i hoteli za turističku organizaciju Ksenija, 1956.-66.- u svim njegovim radovima prisutna je napetost između univerzalne racionalnosti armirano-

betonskih konstrukcija i autohtonog senzibiliteta domaćeg kamena i blokova kao ispune


- Dimitris Pikionis (Grk) -> konkurs za prilaze Akropolju

1. Park i šetalište na brežuljku Filopapus, 1957. -> na strani okrenutoj ka atinskom

Akropolju; arhaičan krajolik, lišen tehnološkog egzibicionizma i fantazije; prostor za

meditaciju u osami, za intimne rasprave, male i veće skupove, ...; taj niz niša i prolaza satkao

je od odgovarajućih delova životnog prostora narodne arhitekture; rešio je pristupne puteve

Akropolju kao da su iz vremena gradnje (uklopio ih)

Documents

Čikaška škola