16-17Centar za strateška ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS”

Godina: 2009

ISSN 1820-600X

ČASOPIS ZA REGIONALNU POLITIKU I RAZVOJ

KonkurentnostProf. dr Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Lokomotiva nam je malo posustala

Goran Radman, član Nacionalnog vijeća za konkurentnost Hrvatske

Ključni problem su neefikasne institucije

Mike AldersonViša škola Tešedik Šamuel, Sarvaš, Mađarska

HELP projekat za konkurentnost u srednjoj i istočnoj Evropi

Izdavač: Vojvodina CESS, Novi SadGlavni i odgovorni urednik: Valentina IvanićZamenik glavnog i odgovornog urednika: Ivan KneževićSavet časopisa: Kosta Josifidis - predsednik SavetaFuada StankovićAlpar LošoncRedakcija: Vladimir Harak, Bojana Karavidić, Ivan Knežević,Đula Ribar, Maja Sokić, Daniela VukovDizajn: Igor OrsagSekretar redakcije: Daniela VukovŠtampa: Krimel, BudisavaAdresa izdavača:Mite Ružića 2/II, 21000 Novi Sad

Telefon: 021 4750728Fax: 021 4750728E-mail: redakcija@vojvodina-cess.orgWeb: www.vojvodina-cess.orgGodina 2008.CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад32/33(497.11)

ISSN 1820-600X

COBISS.SR-ID 226450183

Reč urednika Valentina Ivanić, glavni i odgovorni urednik:

Da li smo konkurentni? (strana 3)

Konkurentnost - nužnost i izazov našeg vremena Dr Rade Ćirić:

Na dnu evropske lestvice (strana 4)

Licem u liceDuško Vasiljević, Centar za visoke ekonomske studije - CEVES u Beogradu:

700 dana za građevinsku dozvolu! (strana 5)

Ex CatedraProf. dr Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu:

Lokomotiva nam je malo posustala (strana 8)

IntervjuMr Dušan Vučičević, generalni sekretar Privredne komore Vojvodine:

Niko ne govori o produktivnosti (strana 10)

Sistemi poslovne inteligencije (strana 12)

Iskustva suseda - HrvatskaGoran Radman, član Nacionalnog vijeća za konkurentnost Hrvatske:

Ključni problem su neefikasne institucije (strana 14)

Konkurentnost privrede Vojvodine Dr Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku:

Makroekonomski ambijent Srbije (strana 16)

Prof. dr Branislav S. Đurđev, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

Ljudski resursi u Vojvodini (strana 18)

Prof. dr Nebojša Novković, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:

Poljoprivreda Vojvodine (strana 21)

Prof. dr Blagoje Paunović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu:

Mala i srednja preduzeća u Vojvodini (strana 23)

Slobodan Vučković, šef odseka za statistiku spoljne trgovine u Republičkom zavodu za statistiku Srbije:

Spoljna trgovine Vojvodine (strana 26)

Program privrednog razvoja APV

Đula Ribar, saradnik u sektoru za upravljanje projektima, „Vojvodina-CESS“: Doprinos Programa privrednog razvoja AP Vojvodine konkurentnosti Pokrajine (strana 28)

EU i region (strana 31)

EU fondoviIvan Knežević, Rukovodilac sektora za upravljanje projektima, „Vojvodina-CESS“:

Konkurentnost i koheziona politika EU (strana 33)

EU fondoviĐula Ribar, saradnik u sektoru za upravljanje projektima, „Vojvodina-CESS“:

Program konkurentnosti i inovativnosti - CIP (strana 34)

Primeri dobre prakse Đula Ribar, saradnik u sektoru za upravljanje projektima, „Vojvodina-CESS“:

Regionalna konkurentnost (strana 35)

Predstavljanje TEMPUS projektaMike Alderson, Viša škola Tešedik Samuel, Sarvaš, Mađarska:

HELP projekat za konkurentnost u srednjoj i istočnoj Evropi (strana 37)

Nobelovci Đula Ribar, saradnik u sektoru za upravljanje projektima, „Vojvodina-CESS“:

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju (strana 40)

ReagovanjaDr Vladimir Medović, Predsednik komisije Advokatske komore Vojvodine za pravo Evropske unije

Kad se popneš na Ludaju vidiš celu Evropu (strana 41)

Mini rečnik (strana 43)

Broj 16-17 | Sadržaj:

3

Vojvodina-CESS

rentnost) koja posluju na njihovoj teritoriji je traganje za odgovorom na pravo pitanje.

Odgovori se mogu naći pomeranjem fokusa sa privrede u celini (sa makrokonkurentnosti) na stvaranje uslova da se unapredi konkurentnost kompanija (mikrokonkurentnost). Ukoliko pak želi da se razume konkurentnost nacija, tada je potrebno razumeti koncept produktivnosti i sve one faktore koji taj fenomen određuju. Produktivnost je pak u velikoj meri određena tehnologijom koju koristite.

Kada je u pitanju Vojvodina, bitno je napomenuti da ona kao region ne može da koristi tipične makroekonom-ske politike (fiskalnu i monetarnu) kako bi unapredila svoju konkurentnost i da u kontekstu njenih ingerencija treba i ocenjivati efekte preduzetih politika. Preciznije, kada je u pitanju fiskalna komponenta, u zemlji koja je fiskalno cen-tralizovana, Vojvodina jedino može da utiče na stranu ras-hoda (da troši manje). Ono što Vojvodina može da uradi i zapravo i radi jesu mere u oblasti sektora malih i srednjih preduzeća, mere koje se tiču podizanja tehnološke recpetiv-nosti regiona i kvaliteta radne snage.

Ono što govore i sugerišu podaci jeste veće učešće krat-koročnih kredita u finansiranju sektora malih i srednjih preduzeća u Vojvodini u odnosu na Srbiju. To kreatorima politika, pored činjenice da banke imaju poslovičnu izraže-nu averziju prema dugoročnim plasmanima u sektor malih i srednjih preduzeća, može da sugeriše politike usmere na dugoročnije kreditiranje ovog sektora i stvaranje uslova za njegov razvoj. Nakon mera usmerenih ka podršci osnivanju malih i srednjih preduzeća, naredna faza bi trebalo ozbiljni-je da se bavi rastom unutar ove grupe i jačanjem njihove izvozne propulzivnosti.

2. Od nasleđene ka stvorenoj konkurentnosti!? Od cenovne ka necenovnoj konkurentnosti!? Od spacijalnih ka nespacijalnim faktorima konkurentnosti!?

Konkurentnost se sve više pomera od cenovne ka ne-cenovnoj i sve manje je važan pristup fiksnim (spacijal-nim) faktorima proizvodnje poput raspolaganja plodnom zemljom i rudnim blagom, a sve više kvalitet ambijenta da privuče sve mobilnije i senzitivnije faktore proizvodnje (obrazovanu radnu snagu i kapital). Konkurentnost zasno-vana na cenovnim faktorima se lako gubi i na dug rok je neodrživa, budući da je značaj proizvoda koji su nosioci ovakve vrste konkurentnosti (radno i resursno intenzivni proizvodi) sve manji u međunarodnoj trogovini.

Jednom stečena konkurentska prednost može da se očuva jedino tako što će se unapređivati. Budući da se konkurentska prednost ostvaruje na nivou kompanija, dva su preduslova za očuvanje jednom stečene konkurentske prednosti: global-ni pristup i sposobnost kompanija da svoju jednom stečenu konkurentsku prednost učine zastarelom. Kako malo predu-zeće može da razmišlja o izvoznom proizvodu, i o strategiji globalnog pristupa? Klasteri su jedno od rešenja koje može da prevaziđe problem „veličine“ malih i srednjih preduzeća i što je važnije problem „izolovanosti“ i problem pristupa javnim servisima. Iako su klasteri u Vojvodini nastajali sami od sebe („bottom-up“) , sa tako naraslom pregovaračkom snagom uspeli su da da ih Pokrajinsko Izvršno veće svojim merama prepoznaje kao partnera i podržava njihov razvoj. Stvaranje klastera u poljoprivredi, kada je pitanju Vojvodina, je kod proizvodnje organske hrane jedno od elemenata dobre strategije izvoza, budući da organska hrana ima znatno veću cenu na svetskom tržištu od cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u kojima Vojvodina ima komparativnu prednost.

Da li smo konkurentni?

Kako je tema ovog broja CESS magazina konkurentnost privrede Vojvodine, namera nam je da ukažemo na neke od najčešćih zabluda koje vladaju oko samog pojma konkuren-tnosti i posledica koje može da izazove pogrešno razumeva-nje ovog fenomena.

Mnogi političari bi se složili sa Kejnzom i rekli da smo svi mi na dug rok mrtvi i da nema mnogo smisla baviti se merama čiji bi efekti bili vidljivi tek u dugom roku. Među-tim, koncept razvoja je i etička kategorija i podrazumeva i osećaj solidarnosti, ne samo prema savremenicima, već i prema potomcima, te obavezu da se resursima koje smo nasledili upravlja na efikasan način. Konkurentnost je danas bitan element svake strategije razvoja i bitno je reći da se ona danas ne nasleđuje već stvara, tako da više nije važan pristup faktorima proizvodnje (brojna radna snaga, kvali-tetna zemlja, rudno blago...) već je sve važniji način na koji unapređujemo njihovu vrednost i način na koji ih koristimo.

Prema izveštaju WEF-a (World Economic Forum) Srbija se nalazi u drugoj fazi koja se naziva „efficiency – driven“ ili faza konkurentnosti vođena efikasnošću korišćenja faktora proizvodnje (pored Albanije, Bugarske, Makedonije i Crne Gore). Kada su u pitanju faze konkurentnosti u kojima se neka zemlja nalazi, razlikuje se factor-driven, efficiency-driven i innovative-driven konkuretnost. Svaka zemlja je u svom razvoju prošla svaku od ovih faza i počela sasvim sigurno od konkurentnosti koja se temelji na snabdevenosti faktorima proizvodnje (zemlja, radna snaga....) preko kon-kurentnosti koja je investiciono vođena i koja se temelji na efikasnosti kojom se koriste raspoloživi faktori proizvodnje (rad, kapital...) do inovacijama vođene konkurentnosti. Slo-venija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja se nalazi u fazi ekonomskog razvoja koja je vođena inovativnošću, fazi u kojoj je ambijent takav da se u njemu tehnologije stvaraju. Šta je potrebno da Srbija uradi da bi stvorila preduslove za fazu konkurentne ekonomije vođene inovativnošću?

1. Kada pričamo o konkurentnosti, o čemu zapravo pričamo? O konkurentnosti nacije, regiona ili preduzeća? Od makro ka mikro-konkurentnosti!?

Ono što je važno znati jeste da se na globalnom tržištu ne takmiče države i regioni, već preduzeća i da traženje od-govora na konkurentnost nacija i regiona traganje za odgo-vorom na pogrešno postavljeno pitanje. Međutim, traganje za odgovorom na pitanje kako države i regioni mogu da unaprede i jačaju konkuretnost preduzeća (mikrokonku-

REČ UREDNIKA

Valentina Ivanić, glavni i odgovorni urednik

4

Konkurentnost - nužnost i izazov našeg vremena

Na dnu evropske lestvice

Osnovni smisao tzv. procesa pridruživanja je u tome da se potencijalnim novim članicama ostavi dovoljno vre-mena da bi svoju društvenu i privrednu strukturu podi-gle na dovoljno visok nivo kako bi mogle da izdrže udar konkurencije na velikom tržištu Evropske unije (EU). Ne samo zbog toga, konkurentnost je postala gotovo čarob-na reč našeg vremena, ideja vodilja razvijenih ekonomija i težnja onih društava koja ne žele da ostanu na repu glo-balnog progresa. Istraživanja Svetskog ekonomskog foru-ma (WEF), izražena u Globalnom indeksu konkurentnosti, pokazuju da se Srbija nalazi tzv. drugoj grupi zemalja koje teže da iz faze razvoja pređu u društvo razvijenih država. Ekonomska misao, o tome u ovom broju “CESS magazina” govori i Duško Vasiljević iz Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu, sugeriše zemljama u razvoju da po-dižu vlastitu efikasnost i bolje koriste sopstvene resurse, a da savremena tehnološka znanja i rešenja, bar u ovoj fazi, usvajaju ili preuzimaju od razvijenijih. Načelno se takvoj sugestije malo šta može zameriti, ali se, ipak, postavlja pitanje kakva je perspektiva neke ekonomije, ako ona, pa-ralelno s podizanjem efikasnosti, ne razvija temelje sop-stvene tehnološke inovativnosti u budućnosti.

Konkurentnost je već godinama predmet dubokog za-nimanja Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki

3. Mala ekonomija za svoj razvoj na dug rok oslanja se na priliv stranog kapitala. Međutim, nije više tako važan obim stranih investicija, već sektor u koji one odlaze i efekti koje njihovo prisu-stvo u nacionalnoj ekonomiji prizvodi.

Srbija se prema izveštaju WEF-a nalazi u efficiency-dri-ven fazi, gde se dolazak stranih direktnih investitora može očekivati samo pod pretpostavkom da je zemlja domaćin receptivna za tehnologije i nove načine upravljanja koje in-vestitori donose.

Kada je u pitanju Vojvodina, gotovo da je imperativ nji-hovo usmeravanje u sektore tzv. razmenljivih dobara, koji su pretpostavka jačanja i rasta izvoza. Struktura rasta Srbije (od 2001. godine do 2007. godine u Srbiji je udeo razmen-ljivih dobara u strukturi rasta BDP-a opao sa 37,6 u 2001. godini na 24,6% u 2007. godini), pa i Vojvodine je takva da na dug rok ne stvara pretpostavke za stabilan razvoj. Stoga kada se govori o prilivu stranog kapitala, gotovo da se za-boravlja da je važnija njegova sektorska alokacija nego vo-lumen. Blagodeti za nacionalnu ekonomiju mogu se preci-zno izmeriti i sagledati kroz praćenje rasta udela tehnološki intenzivnih proizvoda u strukturi izvoza.

Nepovoljna spoljnotrgovinska struktura Vojvodine ogleda se i u smanjenju učešća mašina i alata i raznih go-tovih proizvoda, sektora u kojima je tehnologija ključna. S druge strane, zasnivanje izvozne strategije Vojvodine na primarnim poljoprivrednim proizvodima nije dobro rešenje na dug rok, posebno zbog toga što je rezultat koji se ostvari u poljoprivredi zavisi od velikog broja faktora, pre svega klimatskih. Ne izvoziti kukuruz, već proizvode proizvedene od kukuruza!

4. Pored hardvera (putevi, železnica, aerodromi....) sve je važniji softver (sposobnost da se planira, postojanje strategije razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i sposobnost da se napravi konsenzus oko dugoročnih pravaca razvoja) i orgver (orgware - institucionalna infrastruktura).

Neoklasični model ekonomskog rasta nije uzimao u obzir efekte institucija na rast ekonomije (rast se po tom modelu događa kao rezultat povećanja kvaliteta i kvantiteta radne snage, tehnoloških unapređenja i povećanja kapitala), međutim, iskustvo govori da institucije ukoliko su efikasne proizvode efekat sličan efektu rasta štednje ili kapitala na BDP zemlje!

Politike vlada se sve više pomeraju od politika koje „isporučuju proizvode i usluge“ ka onima koje „osluškuju tražnju za određenim proizvodima i uslugama“. Tako Uni-verzitet treba sve više da odgovara na potrebe privrede i ad-ministracije, a administracija sve više o dizajnu i standardu usluga i vremenu u kome može da ih ponudi građanima. Građani su sve više počeli da procenjuju efikasnost institu-cija i na pitanje da li imamo efikasne institucije, veoma je lako odgovoriti!

Na šta prvo pomislite kada treba da obavite neki posao u sudu, bolnici…. Ako je prvo na šta pomislite vreme koje će te tamo potrošiti i osećaj nesigurnosti u pogledu kvaliteta usluge koju dobijate, kao i razmišljanje: “Koga lično pozna-jem tamo, da ubrza stvari?”, onda naše institucije očito nisu konkurentne! A biti produktivan znači uraditi nešto sa ma-njim utroškom resursa, između ostalog i vremena! Ponaša-mo se kao da ga imamo na pretek!

dr Rade Ćirić

5

Vojvodina-CESS

saznanje zahteva da se svi društveni faktori (politika, nau-ka, privreda) u narednom periodu usredsrede na podizanje konkurentnosti.

Da to nije nemoguć zadatak, dr Rade Ćirić ilustruje primerom italijanske regije Friuli Venecija Đulija. Posle sloma tršćanskog trgovinskog čuda, krajem devedesetih godina prošlog veka, područje oko ovog grada je temeljno izmenilo svoju ekonomsku strukturu. Naglasak je stavljen na razvoj obrazovnih institucija, razvojnih centara, tehno-loških inkubatora. Sada tvrde da imaju 20 istraživača na 1.000 stanovnika, što je svetski respektabilna vrednost. Ako je to tačno, a nema razloga da se sumnja, onda su konkurentniji i od, do sada neprikosnovenih, Sjedinjenih Američkih Država.

Vladimir Harak

Duško VasiljevićCentar za visoke ekonomske studije - CEVES u Beogradu

700 dana za građevinsku dozvolu!

Centar za visoke ekonomske studije u Beogradu (CE-VES), već dve godine je operativni partner Svetskog eko-nomskog foruma (WEF), i indeks konkurentnosti Srbije, koji je ovog leta predočen javnosti, u značajnoj meri delo je njegovih stručnjaka i istraživača. Organizacija, koja oku-plja neke od vodećih ekonomista današnjice, angažovala je CEVES na preporuku Džefersonovog instituta u Srbiji (Je-fferson Insitute), koji im je ranije bio partner u globalnim istraživanjima. U razgovoru za CESS magazin, jedan od članova istraživačkog tima - Duško Vasiljević, objašnjava da su primenili metodologiju koju su osmislili stručnjaci WEF-a. Reč je o jedinstvenom modelu koji je, baš da bi se omogućila uporedivost, primenjena u svakoj od 133 ze-mlje, koje su bile obuhvaćene istraživanjem.

- Metodologija se zasniva na razumnoj pretpostavci da je konkurentnost veoma širok pojam i da obuhvata, pored čisto ekonomskih pretpostavki, neke šire parametre pri-vrednog života - kaže Duško Vasiljević. Polazi se od tzv. 12 stubova konkurentnosti, koji se potom dele u u tri grupe. Prva grupa su bazični parametri, poput infrastrukture, in-stitucija, osnovnog obrazovanja itd. Drugu grupu bi mogli nazvati poboljšivačima efikasnosti. To su pokazatelji efi-

razvoj. Objašnjenje ovakvog interesovanja pomoćnik po-krajinskog sekretara dr Rade Ćirić nalazi u citiranju Sto-pera, koji kaže da je „konkurentnost sposobnost ekonomije da privuče i održi aktivnim kompanije sa rastućim uče-šćem na tržištu, uz stabilan rast životnog standarda u svo-jim zajednicama”. Ako se konkurentnost tako doživljava, onda je sasvim shvatljivo što je ovaj resor Izvršnog veća Vojvodine, tokom poslednjih pet godina, bio pokretač dva kompleksna istraživanja koja su za cilj imala proveru kon-kurenskih sposobnosti, najpre samo Vojvodine, a potom i pokrajine i Republike Srbije.

Naime, 2006. je naručena izrada Evropskog indeksa konkurentnosti Vojvodine i napravljena usporedba po-tencijala pokrajine sa 105 evropskih regija. Dr Rade Ćirić objašnjava da su regije osnovne ekonomske jedinice i da su poređenja na tom nivou najjednostavnija i najverodo-stojnija. Dve godine kasnije naručeno je novo istraživanje, ali se ovog puta od istraživača sa Fakulteta tehničkih nau-ka u Novom Sadu i Ekonomskog fakulteta u Subotici tra-žio dodatni napor. Naručena je izrada Evropskog indeksa konkurentnosti Vojvodine i Srbije, njihova komparacija sa indeksima 27 članica EU posebni indeksi konkurentnosti naših univerzitetskih gradova, kao potencijalnih okosnica regionalnog razvoja.

Ocenjujući ova istraživanja dr Rade Ćirić kaže da su za-dovoljni urađenim. Istraživački timovi su ispoštovali pro-jektni zadatak, primenjena je evropska metodologija koja daje jasne i uporedive pokazatelje, saznanja su korisna, iznenađujuća i provokativna. Bez obzira što je integralni indeks konkurentnosti EU, zbog prijema novih, mnogo-ljudnih i nerazvijenih članica, nešto niži, zaostajanje Voj-vodine i Srbije za ovim prosekom je veće nego što je bilo pre dve-tri godine. Sondaža, koja je obavljena 2006., poka-zivala je da Vojvodina, s indeksom 59,42 poena, zaostaje za prosekom EU od 43,6 procenata. Ovogodišnji rezultati su znatno nepovoljniji, jer je indeks pokrajine pao na kotu 22, što je tek 21,41 odsto evropskog proseka.

Naglašavajući da je statistika nemilosrdna, da prema rezultatima možemo imati rezerve, ali da ih moramo po-štovati, pomoćnik pokrajinskog sekretara smatra da slika i nije toliko loša, koliko na prvi pogled izgleda. U nekim se-gmentima konkurentnosti naše predispozicije su prilično dobre. To bi se, posebno, moglo reći za sistem obrazovanja, gde su Srbija i Vojvodina uporedive sa znatno razvijenijim zemljama. Ako bi se vrednovao broj patentnih prijava na 1.000 stanovnika, onda Vojvodina ima odlike inovativnog društva. Nažalost, nemamo efikasnu vezu na relaciji nau-ka-privreda, tako da je nivo primenjenih znanja prilično nizak. Takođe bi se moglo reći da ukupna fizička infra-struktura, kako republike, tako i pokrajine, nije loša i da doprinosi privlačnosti ukupnog investicionog ambijenta. Dobre su nam i predispozicije u oblasti agrara (poljopri-vreda i prehrambena industrija), što je, delom, posledica dobrog nasleđa, a u određenoj meri i zasluga svesne ori-jentacije društva ka poljoprivredi. Međutim, integralni indeks, koji je kombinacija sva četiri faktora (ekonomija, infrastruktura, obrazovanje, kreativnost) nije dobar i to

Licem u lice

Piše: Vladimir Harak

6

duzeće i onda se rade istraživanja o njegovom životnom ciklusu. Postoji deset definisanih koraka u životu preduze-ća: osnivanje, dobijanja neophodnih dozvola, zapošljavanja radnika, kreditiranje i druge mogućnosti finansiranja, pa sve do samog kraja, otpuštanja ljudi i zatvaranja firme. Nji-hovi lokalni partneri, uglavnom su to centri koji se bave pravnim pitanjima, skupljaju podatke o potrebnom vreme-nu i potrebnim sredstvima za svaku od tih faza. Kombino-vanjem podataka za svaki od tih deset koraka dolazi se do nekakvog konačnog ranga. Veoma je zanimljivo posmatra-ti i jedan i drugi izveštaj, jer indeks konkurentnosti daje široku sliku, dok je izveštaj Svetske banke o lakoći poslo-vanja detaljniji.

CESS: Koliko je bilo široko istraživanje? Osim osnovnog indeksa konkurentnosti, primetno je da ste ušli i u mnoge dru-ge bitne segmente koji opredeljujuće utiču na konkurentnost?

- Mislim da je važno istaći da se Srbija trenut-no, po stepenu ekonomskog razvoja, koji određu-je visina BDP-a korigovana za vrednost kupovne moći, nalazi među zemljama tzv. druge grupe. Po-stoje tri stupnja razvoja – najnerazvijenije zemlje su smeštene u prvu grupu, najrazvijenije u treću, dok se u drugoj, u kojoj je i Srbija, nalaze zemlje srednje razvijenosti. Postoje i prelazne kategori-je, odnosno prelaz iz prve u drugu ili iz druge u treću grupu. Većina zemalja iz centralne Evrope (Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Poljska...), uglavnom su negde na prelazu iz druge u treću grupu. Neke od njih su već i u trećoj fazi. Za gru-pu u kojoj se mi nalazimo, veoma su bitni faktori koji utiču na povećavanje ekonomske efikasnosti. To je onaj koncept teorije rasta, koji polazi od toga da nerazvijene zemlje svoj razvoj treba da ubrza-vaju povećanjem efikasnosti i boljim korišćenjem raspoloživih resursa, dok nove tehnologije i nove procese mogu, uglavnom, da usvajaju (kopiraju i

prihvataju) od drugih. Još jedna stvar je tu veoma bitna - nivo investicija i nivo štednje. Nažalost, i tu imamo odre-đenih problema.

CESS: Šta je pokazalo Vaše istraživanje? Očigledno je Srbija pala na listi. Šta je presudno uticalo na taj pad?

- Da, prošle smo godine bili 84. mestu, a ove smo pali za devet stepenica i zauzeli smo 93. poziciju. Pad jeste re-lativno veliki, ali u delu lestvice, gde smo mi plasirani, razlike su relativno male, tako da i neznatna promena in-deksa može da vas povuče za više mesta na dole. Za mene je loše to što je presečen trend napretka koji smo imali godinama. Glavni uzrok pada je pogoršanje makroeko-nomske klime. To je jedan od onih 12 stubova, i to baš iz one prve grupe čvrstih parametara. Procena je da se u ovoj godini makroekonomska stabilnost u Srbiji znatno pogor-šala. Naravno, dogodilo se to i u većini drugih zemalja, ali je kod nas imalo posebno negativne efekte. Moje objašnje-nje za to je da smo prethodnih nekoliko godina vodili tzv. procikličnu politiku, i to pre svega fiskalnu politiku. Dok je privreda rasla i dok smo imali visoke stope rasta, fiskal-na politika je svojom ekspanzivnošću dodatno podgrevala ekonomsku aktivnosti i tako samo dolivala ulje na vatru. Nije bilo razloga za tako nešto, jer je sama privreda već bila na talasu konjunkture. Rezultat takve politike je da kad je stigla kriza, mi nemamo nekakve rezerve. Nema-mo sredstva kojima bi mogli da se branimo od krize. Nije

kasnost tržišta rada, tržišta dobara i tržišta kapitala. Treći segment su faktori kreativnosti i sofisticiranosti. Pri radu smo koristili dva osnovna ulazna skupa podataka. Prvi skup su tzv. čvrsti podaci, odnosno to su podaci o stopi inflacije, rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), fiskalnom deficitu, carinskim i poreskim stopama. Drugi skup para-metara su podaci iz ankete, koja se na istovetan način radi-la u svim zemljama koje su obuhvaćene ovim izveštajem. To je standardizovana anketa i naša je uloga, kao partnera, bila da koordiniramo taj proces, da uradimo dizajn uzorka, izaberemo firme i da organizujmo terenski rad. Na kraju se kombinuju te dve vrste podataka: čvrsti podaci i podaci iz upitnika. Postoji precizna metodologija kako se određu-je vrednost indeksa za svaki od ovih 12 parametara. Oni se potom kombinuju i dobija se konačna vrednost indeksa konkurentnosti.

CESS: Koliko je preduzeća bilo obuhvaćeno anketom? Da li ste tražili mišljenje samo velikih kompanija ili ste sondi-rali ukupnu privrednu strukturu?

- U igri je bilo otprilike 100 preduzeća. Prošle smo go-dine imali nešto više, ove nešto manje firmi, ali to je neka standardizovana veličina za ovaj tip istraživanja. Anketirali smo i male firme, ali je fokus, ipak, bio na velikim preduze-ćima. Jer, ako se posmatra ekonomija, onda se može uočiti da velike firme određuju neke osnovne trendove. Naravno, male firme su značajne za zapošljavanje i dinamičnost, ali su neki opredeljujući trendovi dominantno pod uticajem velikih firmi. Pripremili smo set pitanja na koja su odgo-varali direktori preduzeća, jer je pravilo da to budu ljudi sa samog vrha menadžmenta. Pitanja su bila vezana za onih 12 stubova konkurentnosti i želeli smo da saznamo kako su privrednici zadovoljni saradnjom s vlastima, tržištem rada, tržištem dobara, kapitala itd.

CESS: Da li postoji bitnija razlika između Vaših proce-na konkurentnosti i vrednovanja lakoće poslovanja, koje radi Svetska banka, ili je reč o bliskim sondažama?

- To jesu komplementarna istraživanja, ali se, ipak, i razlikuju. Dok indeks konkurentnosti WEF-a predstavlja jedan veoma širok pogled na ekonomiju, lakoća poslova-nja Svetske banke je više fokusirana na pravno regulatorni ambijent. Njihova metodologija polazi od jednog fiktivnog preduzeća, zatim se zadaju standardni parametri za to pre-

Duško Vasiljević

7

Vojvodina-CESS

želimo da se poredimo, zauzele su 76. i 64. mesto na rang listi. Očigledno, i za njima zaostajemo. Slične rezultate dalo je i istraživanje Svetske banke. Mi smo negde oko 90. mesta, prosek regiona je isto tu negde, a zemlje Višegrad-ske četvorke su između 50. i 60. mesta.

CESS: Kao da izbegavate odgovor? Da li smo u nečemu dobri?

- Po globalnom indeksu konkurentnosti, koji je napra-vio WEF, relativno dobro stojimo u osnovnom obrazova-nju. Nažalost, ne u srednjem i univerzitetskom (višem i visokom). Takođe smo relativno dobro plasirani i po zdrav-stvenoj zaštiti. Međutim, to nisu neki presudni faktori za ekonomski rast. Iz istraživanja se ne vidi direktno, ali bi i to mogla da bude prednost Srbije. Naša država stvarno jeste centar regiona. Najveće smo tržište, imamo dobre sporazume o bescarinskom pristupu, dobro smo geograf-ski pozicionirani.

CESS: Vaša je procena da je Srbija u tzv. drugoj fazi razvoja. Šta je nužno učiniti da bi se podigla konkurentnost zemlje koja se nalazi u toj razvojnoj fazi?

- Već sam rekao da je nužno podići efikasnost privrede i bolje koristiti postojeće resurse. Naš problem je i u tome što smo prethodnih godina velike količine novca usmerili u tzv. nerazmenjivi sektor. To su one grane koje ne trguju sa svetom. Kad se pogleda struktura rasta naše ekonomije, može se videti da su više od 80 procenata generirala samo tri sektora - finansijsko posredovanje, trgovina, saobraćaj i telekomunikacije. Samo po sebi, to nije loše, ali je pita-nje koliko je održivo, ako se gotovo celokupan rast zaniva na domaćem tržištu, koje je, ipak, malo i ograničeno. Za mene bi neki prioritet u budućnosti trebalo da bude sek-tor razmenjivih roba. To je lako reći, ali nije lako uraditi. Prioritet treba dati industrijskoj proizvodnji, ali i ne samo industrijskoj proizvodnji. Postoji sektor usluga, gde već imamo preduzeća koja su međunarodno priznata i koja se bave, recimo, pisanjem softvera. Tu je i inženjerski dizajn, mediji i čitav niz usluga, kojima se može međunarodno trgovati. Oni bi mogli da postanu okosnica razvoja, oni bi mogli da se takmiče na stranom tržištu ili na domaćem tržištu sa inostranom konkurencijom.

CESS: Kakve bi preporuke mogli uputiti izvršnoj vlasti? Na šta ukazuju Vaša istraživanja?

- Dobra je stvar, u svemu ovome, što se na ove procese može uticati. U ovogodišnjem izveštaju Svetske banke, u delu koji se bavio uslovima za otvaranje preduzeća, napre-dovali za nekih dvadesetak mesta. To je značajan napredak, a do njega smo došli svesnim pristupom problemu. Predu-zeti su neki koraci, uvedan je tzv. jedinstveni šalter, neke procedure su ukinute, neke su spojene, dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB) sada je povezano s dobijanjem jedinstvenog matičnog broja (JMBG)... Sve su to relativno jednostavne stvari, koje mogu da se urade, samo je potreb-na volja i potrebna je svest. Važna je svest da je to bitno. Imam utisak da mi još uvek nismo raščistili s tim šta će to nama, čemu služi ta konkurentnost i da još uvek mislimo da država treba baš u sve da se meša. Naprotiv, konku-rentnost je pravljenje dobrog ambijenta, koji će olakšati poslovanje preduzećima. Do njega se ne može doći par-cijalnim rešenjima, potreban nam je zaokružen koncept.

samo moje mišljenje, konsenzus postoji i među vodećim ekonomistima, da je trebalo voditi kontracikličnu politi-ku. Za vreme privredne ekspanzije država treba da štedi, a kad ekonomija malo posrne, onda država treba da troši. U tim uslovima je pojačana javna potrošnja i opravdana i poželjna. Vidim još jedan bitan razlog našeg pada. Srbija je još uvek prilično velika nepoznanica za strane investitore. Kad je krenula kriza, u svim zemljama srednje i istočne Evrope se povećala tzv. premija na rizik. Nažalost, u Srbiji se povećala znatno više nego što se to moglo očekivati za zemlju sa ovakvim bankarskim sistemom, koji se pokazao vrlo robustnim i stabilnim. Očigledno nije problem u sla-bom sistemu, već u tome što smo još uvek velika nepo-znanica za investitore. Iz te druge grupe faktora, koji utiču na povećanje efikasnosti, izvdvojio bih još jedan, rekao bih čak ključni problem - neefikasnost tržišta dobara. To je deo gde baš loše stojimo, jer smo među 133 zemlje zauzeli 112. poziciju.

CESS: Da li se to laički može prevesti na sledeći način – u našoj privredi još uvek imaju jak uticaj monopoli i karteli?

- Jeste, i to je ključni problem. Ovaj izveštaj ukazuje na još jedan ozbiljan problem. To je loša razvijenost in-frastrukture, gde smo se, takođe, plasirali negde oko 110. mesta. Nisko je i poverenje u institucije. Ali, ponoviću, ak-cenat je na antimonopolskoj politici. Izveštaj Svetske ban-ke o lakoći poslovanja apostrofirao je još jedan problem, a to je lakoća dobijanja građevinskih dozvola. Tu baš ne bi morali da budemo specifični, ali jesmo i to je velika pre-preka za sve investitore. Sva naša istraživanja su potvrdila da je to prva i najveća prepreka za sve one koji žele da ulažu u Srbiji. Po rangiranju Svetske banke nalazimo se na 174. mestu od 190 zemalja. Vrlo depresivan rezultat. Mislim da je prosečno potrebno više od 700 dana da bi se dobila građevinska dozvola. To nije nešto što su izmislili analitičari Svetske banke, jer smo se i mi uverili u to rade-ći na terenu. USAID je radio zanimljivo istraživanje šta je sve potrebno da bi se dobila građevinska dozvola u Srbiji. Kad to pogledate, prva pomisao vam je - užas, kao da se neko dete igralo i crtalo, koji su sve tu koraci neophodni, koliko je vremena potrebno i koliko je sve to, u suštini, netransparentno. Kad neko dođe sa strane, on ne može da se snađe u tome, za njega je to nemoguća misija.

CESS: Imamo li i konkurentskih prednosti? Gde ih CE-VES vidi?

- Nismo nigde baš nešto sjajni. Za mene je jedna od bitnih poenti ovog istraživanja saznanje kako Srbija stoji u odnosu na druge zemlje. Pravili smo poređenje s drugim zemljama zapadnog Balkana (Albanija, Makedonija, BiH, Crna Gora, Hrvatska). Prošle godine, kad smo bili 84. na rang listi, prosek regiona je bio 85. mesto, što znači da smo bili tu negde oko proseka. Nismo bili lideri, kao što volimo da se predstavljamo, ali nismo bili ni tako loši. Ako napravimo usporedbu s još nekim zemljama, kao što su Poljska, Češka, Slovačka ili Mađarska, onda možemo vi-deti priličan zaostatak, jer je njihov prosečni rang nešto bolji od 50. mesta. Ove godine smo na 93. mestu, dok je ta Višegradska četvorka zadržala svoju poziciju oko 50. me-sta. Doduše, Mađarska ih je malo povukla na dole. Što se tiče zemalja regiona, lošije su plasirane samo BiH na 109. mestu i Albanija na 96. poziciji. Nažalost, sada zaostajemo i za prosekom, jer je prosek ostao 85. mesto, a mi smo pali na 93. poziciju. Bugarska i Rumunija, s kojima isto tako

8

se vrednuje obrazovanje, koje pokazuje koliko ljudi ško-lujete i koliko ljudi stiče visoka znanja. EU je postavila cilj da 19 odsto stanovništva ima visoko obrazovanje. To je veoma visoko postavljen cilj, ako se pogleda gde se sada pojedine zemlje nalaze. Koliko studenata i srednjoškolaca imaju prema broju stanovnika, odnosno prema broju zapo-slenih? Na kraju, veoma je važan kriterijum kreativnosti. Koliko neka zemlja ulaže u nauku i naučnoistraživački ka-dar. Ne samo u naučnim institutima i na univerzitetu, već koliko se ulaže u nauku u privredi. Rečju, u primenjena istraživanja. Zato je taj indeks konkurentnosti različit od globalnog indeksa. Evropa teži drugačijem društvu, krea-tivnom društvu, i nastoji da sazna s kakvim potencijalima, u tom smislu, raspolaže. Omogućavaju li joj ti potencijali da se nosi s američkim društvom, koje je po globalnom indeksu najkonkurentnije, i da ga čak nadmaši?

Koliko je operativno bilo teško samo istraživanje? Kako ste dolazili do podataka, tim pre što Vojvodina nema svoju stati-stičku bazu i što se istraživači, po pravilu, moraju snalaziti na drugi način?

- Za Srbiju i zemlje EU imali smo sve podatke i bilo je relativno lako utvrditi konkurentnost po svakom od kriterijuma. Čak i po svakom potkriterijumu. Međutim, istraživali smo i indeks konkurentosti Vojvodine i indeks konkurentnosti univerzitetskih gradova. To je, takođe, in-teresantno istraživanje, jer smo hteli da vidimo kako unu-

tar Srbije funkcionišu okosnice regiona - Novi Sad u Voj-vodini, Beograd kao zaseban grad, Kragujevac, Niš i Novi Pazar. Pokušali smo da obradimo i Kosovsku Mitrovicu, odnosno univerzitet u Prištini, ali nismo mogli da dođe-mo do podataka. Nažalost, veoma teško smo dolazili i do određenih podataka za Vojvodinu, zato što više ne postoji zavod za statistiku i što se određeni podaci naprosto ne vode. Jedan od zaključaka našeg istraživanje i jeste da bi se morali urediti podaci po bitnim oblastima, ne samo za pokrajinu, već i za okruge. Realizujući ovaj projekat radili smo nešto i za svoju dušu, pa smo odredili indekse kon-kurentnosti pojedinih okruga u Vojvodini. Želeli smo da vidimo koji je okrug po kojem kriterijumu jači, a po kome slabiji? Rekao sam da smo do podataka teško dolazili i da smo morali da ih izvodimo iz pojedinih pokazatelja na ni-vou države. Koristili smo i neke svetske sajtove, jer i drugi

Prof. dr Ilija Ćosić , dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Lokomotiva nam je malo posustala

Samo dve godine nakon što su uradili Evropski indeks konkurentnosti (ECI) Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj angažovao je istraživačke timove Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Eko-nomskog fakulteta u Subotici, koje je predvodio dr Ilija Ćosić, na još složenijem zadatku. Dok su 2006. analizirali konkurentnost Vojvodine u odnosu na druge evropske re-gije, ove godine je, pored indeksa za pokrajinu, urađen i Evropski indeks konkurentnosti Srbije i napravljena pore-đenje sa 27 članica Evropske unije (EU). Metodologija rada nije menjana. Reč je o modelu koji je osmislio dr Robert Hjudžins (Robert Huggins) sa Univerziteta u Šefildu i koji primenjuju EU i Centar za međunarodnu konkurentnost Velike Britanije. Obraćajući se čitaocima „CESS magazi-na“ dr Ilija Ćosić objašnjava da se Evropski indeks konku-rentnosti razlikuje od Globalnog indeksa konkurentnosti (GCI). Dok globalni indeks Svetskog ekonomskog foruma (WEF) posmatra 12 parametara, unutar kojih su brojne promenjive, evropski indeks se usredsredio na samo četiri parametra (ekonomija, infrastruktura, obrazovanje i krea-tivnost).

- EU je potpisala Lisabonsku agendu, kojom se obaveza-la da će razvijati društvo zasnovano na znanju, koje ima za cilj da preuzme primat od SAD i da postane najdinamičnije društvo koje je ikada postojalo na svetu - kaže dr Ilija Ćo-sić. Da bi se preuzeo primat, osnovni je stav da to društvo mora biti zasnovano na znanju i da mora biti inovativno. Osnova svega je ljudski kapital, odnosno znanje. Naravno, nije zanemarena ni ekonomija. Ona je, to se može i videti, jedan od kriterijuma, ali nije odlučujući, niti je najvažniji parametar. Tu je infrastruktura, koja treba da omogući tu konkurentnost. Jer ako nemate infrastrukturu, ne možete se ni takmičiti u privlačenju kapitala i investitora. Zatim

ExCatedra

Piše: Vladimir Harak

Prof. dr Ilija Ćosić

Prof. dr Ilija Ćosić, obavlja funkciju dekana Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu od 1998. godine. Bio je direktor Insti-tuta za industrijske sisteme FTN, šef Katedre za proizvodne sisteme, organizaciju i menadžment i prorektor na Univerzi-tetu u Novom Sadu (2000/2001.). Kao autor ili koautor obja-vio je veliki broj knjiga, preko 150 naučnih i stručnih radova i učestvovao u realizaciji nekoliko desetina projekata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada (1984.), Ordena Svetog Save II reda (2004.) i drugih jav-nih priznanja.

9

Vojvodina-CESS

Imaju prostor, imaju volju i dobru saradnju s Fakultetom tehničkih nauka. Spremni smo da pomognemo bez ijed-nog dinara. Para će biti kad se budemo ozbiljno posvetili proizvodnji. Bez proizvodnje nema izlaska iz ekonomskog i tehnološkog ćorsokaka. Ne možemo za naučno-tehnološ-ki razvoj izdvajati 1% BDP-a jer nema odakle. A i jedan procenat od malog kolača je nedovoljan. Moramo najpre da povećamo proizvodnju, jer će nam tada biti veći i kolač.

CESS: Iznenađuje podatak da središnja Srbija ima bo-lju saobraćajnu infrastrukturu od Vojvodine. Mislim na broj kilometara puteva i pruga po kvadratnom kilometru. Uvek se smatralo da pokrajina, kao razvijeniji deo republike, tu bolje stoji?

- To je bilo apsolutno iznenađujuće. Čitav naš istraži-vački tim živeo je u ubeđenju da, kad je infrastruktura u pitanju, Vojvodina prednjači. Istraživanje govori drugačije. To pokazuje da je centralni deo Srbije, u poslednjih nekoli-ko godina, ulagao više u infrastrukturu, nego što se ulaga-lo u Vojvodini. Nadam se da će se to popraviti. Ima, sličnih kretanja i u obrazovanju. Stalno smo živeli u ubeđenju da je ovo razvijenija sredina i da je Vojvodina na tom planu konkurentnija. Međutim, kad pogledamo broj srednjoško-laca prema broju stanovnika i broju zaposlenih, onda je tu Kragujevac na prvom mestu.

CESS: Vidljivo je da je kod poljoprivrede rang Vojvodine nešto bolji. Da li je on približan evropskim vrednostima ili i tu zaostajemo?

- Kod poljoprivrede je Vojvodina na 21. mestu u rangu sa Bugarskom, Estonijom i Slovenijom. Centralni deo Sr-bije više zaostaje. Kad je u pitanju agrar (poljoprivreda i prehrambena industrija), imamo dobro nasleđe, ta oblast dobro funkcioniše i tu smo prilično konkurentni. Ali, do ulaska u EU treba mnogo toga da uradimo. Svi imamo veoma ozbiljne zadatke, kako politika, tako nauka i pri-vreda. Potencijali postoje, kadrovi posebno. Neophodno je da iskoristimo resurse i prirodne potencijale koje imamo. Tamo gde imamo resurse, gde možemo biti ravnopravni sa EU, tu treba staviti naglasak, kako u naučnom, tako i u tehnološkom razvoju. Negde imamo predispozicije da budemo dobri, a negde i najbolji. Zato se jako zalažem da se forsiraju primenjena istraživanja. Pogledajte šta nam se dešava sa selom. Naprosto, svi teže u gradove. Moramo stvoriti takvu atmosferu da bi se pokrenuli obrnuti proce-si, da ljudi idu iz velikih u manje sredine? Stvorimo uslo-ve da i u malim sredinama postoji proizvodnja, da i tamo postoji kvalitetan život, da se mladi tamo osećaju jednako dobro kao u velikim gradovima. Ne treba ništa epohalno izmišljati, dovoljno je samo pogledati kako to rade drugi, kako se ponašaju one zemlje s kojima smo mi uporedivi.

CESS: Kažete da ste nešto radili i za svoju dušu. To je ono upoređivanje konkurentnosti okruga unutar Vojvodine. Primetni su prilično veliki debalansi. Koliko su oni ozbiljni i koliko su opasni?

- Ravnomerni regionalni razvoj je politika čitave Evro-pe. To mora biti i naša politika i ja bih rekao da se naša zvanična politika za to i zalaže. I mi u Vojvodini moramo voditi računa o ravnomernom razvoju. Kroz ova istraživa-nja smo utvrdili da određeni regioni značajno zaostaju. Na-ročito Srem i južni Banat. Srem je jedino dobar u području infrastrukture, zato što je površinski nevelik i što je sao-braćajno naslonjen na glavni grad. Po svemu drugom je u nepovoljnoj situaciji, isto kao i južni Banat. Uveren sam da će to videti donosioci odluka i da će preduzeti određene mere. Bez ravnomernog regionalnog razvoja nema uku-pnog razvoja. Svi problemi postaju složeniji i ljudi beže iz tih sredina. Postoji opasnost da ta područja ostanu prazna,

prate statistička kretanja u Srbiji i Vojvodini. Naravno da bi nam bilo lakše da postoje statističke službe na nivoima koji su niži od državnog.

CESS: Ako je metodologija bila evropska, onda su poda-ci i rezulati, pretpostavlja se, uporedivi s evropskim?

- U svakom slučaju su uporedivi! Radili smo generalno poređenje po četiri kriterijuma, ali smo posmatrali kon-kurentnost i po potkriterijumima unutar svakog od njih. Gde smo mi to u Evropi? U ekonomiji, recimo, nismo svu-da najlošiji. Na lestvici se nalazimo negde između 14. i 28. mesta. Na području obrazovanja smo zaista u zlatnoj sredini. U društvu sa Češkom i Austrijom. Šta ćete lepše okruženje? Ni na planu infrastrukture nismo najlošiji. Čak smo se plasirali u rasponu od 14. do 27. mesta. Moglo bi se reći i da smo u području inovativnosti, u nekim segmen-tima, dosta dobri. Posmatrajući ekonomiju, možemo da vidimo da smo na polju logistike, odnosno produktivno-sti u oblasti transporta i logistike na 14. mestu. To govori da se u Srbiji ulaže u infrastrukturu. Takođe smo uočili da su napori, koje čini Izvršno veće Vojvodine na polju većeg zapošljavanja i podsticanja preduzeća na uvođenje novih proizvoda i tehnologija, vidljivi i određeni potkri-terijumi su to potvrdili rastom indeksa. Međutim, kad se gleda integralni indeks konkurentnosti, onda je uočljiva velika razlika između evropskih zemalja i Srbije i Vojvo-dine, kao i Vojvodine u odnosu na Srbiju. Nije tako loše kao što smo očekivali, ali nije ni tako dobro da bismo bili zadovoljni. Rezultati pokazuju da moramo mnogo raditi u svim oblastima da bismo postigli evropski prosek. Reci-mo, kad posmatramo inovativnost, broj prijavljenih pate-nata na 1.000 stanovnika stavlja nas na 12. mesto liste. Ali, realizacija tih patenata je nezadovoljavajuća. Šta nam to govori? Da imamo veoma malo naučnoistraživačkog kadra u privredi. Svi naši doktori nauka su koncentrisani u nauč-nim institutima i na univerzitetu. Brojnost istraživačkog kadra i primenjenih istraživanja u privredi stavlja nas na samo začelje lestvice.

CESS: Pomenuli ste da su napori Izvršnog veća na pla-nu zapošljavanja imali svoj odraz u ovom indeksu konkuren-tnosti. Međutim, tu je primetna još jedna stvar. Tzv. dugoročna nezaposlenost, odnosno broj ljudi koji na posao čekaju duže od godinu dana, je u porastu? Osnovni problem nije rešen, on opstaje, ali u drugom obliku.

- U pravu ste! To je sad jedna nova kategorija, nazvali smo je „nezaposleni na neodređeno vreme“. Ustvari, šta smo primetili? Mi činimo napore da zaposlimo nove mla-de stručne kadrove, što je sasvim ispravno, jer se na taj način povećava ukupan indeks konkurentnosti. Ali, Evropa razvija socijalno uravnoteženo društvo i tamo je broj du-goročno nezaposlenih znatno manji. Kod nas je, u uslovi-ma tranzicije, veliki broj ljudi ostao bez posla, i to onih koji su u srednjim i poodmaklim godinama. Oni sada, izgleda, nikome ne trebaju iako imaju i znanje i iskustvo. Njih niko ne traži, a oni ne mogu da se vrate u mlade godine. Sre-ćom, vidim da određena preduzeća, naprimer „Jugoalat“, polako oživljavaju. Nekada su imali nekoliko hiljada za-poslenih, a sada imaju samo 132 radnika. Ali, oživljavaju proizvodnju. Da bi ponovo zaživela proizvodnja alata, oni moraju da vrate radnike s iskustvom. Ne mogu novozapo-sleni da izrađuju sofisticirane proizvode, dok su ovi stari proveli vek u takvoj proizvodnji. Kad bi bilo više takvih preduzeća, koja ne bi gasila, već oživljavala proizvodnju, koja bi vraćala stare kupce i stara tržišta (domaća i strana), onda bi postojala šansa da se ti ljudi vrate, da odrade svoj radni vek i da, usput, obuče nove majstore. „Jugoalat“ ima sjajnu ideju da otvori školu za majstore metalske struke.

10

ekonomskog foruma koji se odnose na rang listu zemalja po konkurentnosti, podaci koji su iskazani za Srbiju su poražava-jući. Srbija je po konkurentnosti privrede pala za osam mesta i sada se od 133 zemlje nalazi na 93. mestu. Od evropskih zemalja iza Srbije su samo Albanija (na 96. mestu) i BiH (na 109. mestu). Čak se mnoge zemlje Azije i Afrike nalaze dale-ko ispred nas. Od zemalja u okruženju, što je zabrinjavajuće, Crna Gora je čak za 21 mesto ispred Srbije a Makedonija za 9 mesta.

I kod drugih oblasti i faktora konkurentnosti situacija nije ništa bolja, usvajanje novih tehnologija u preduzećima (125. mesto), efikasnost antimonopolske politike (130. mesto), obim državne regulative (129. mesto), kvalitet ukupne infra-strukture (122. mesto) i sl. Svakako je najporažavajuće to da se po „odlivu mozgova“ nalazimo čak na 132. mestu odnosno pretposlednji smo.

CESS: Šta su po Vama ključni faktori za povećanje konku-rentnosti na dug rok?

Preduzeća u Srbiji se veoma malo bave problemima in-terne ekonomije, povećanjem produktivnosti, unapređenjem organizacije rada, rastom profitabilnosti - što su sve bitni elementi za povećanje konkurentnosti. Kod analize eleme-nata značajnih za konkurentnost u našem slučaju možemo da uzmemo za primer dva bitna elementa: ljudske resurse i usvajanje novih tehnologija i tehničku opremljenost. Kod nas se ljudskim resursima i ulaganjem u kadrove gotovo niko ne bavi. Planiranje kadrova, edukacije, prekvalifikacije, stručna usmeravanja, praćenje razvoja tehnike i tehnologije su tek sporadične pojave koje kao izuzetak potvrđuju pravilo. Ako smo u odlivu talenata i kvalifikovane radne snage pretposled-nji od 133 države koje su rangirane Globalnim indeksom kon-kurentnosti, onda to u potpunosti upotpunjuje sliku o stanju u kom se nalazimo. Po usvajanju novih tehnologija u predu-

Mr Dušan Vučičević Generalni sekretar Privredne komore Vojvodine

Niko ne govori o produktivnosti

CESS: S obzirom na to da je konkurentnost tema broja, kako biste je definisali?

Konkurentnost je veoma važna stvar za svaku državu i svako preduzeće jer ona svakako određuje nivo produktivnosti i razvijenosti zemlje odnosno preduzeća. Mi uopšte o konku-rentnosti malo znamo, malo pričamo o njoj i gotovo se uopšte ozbiljno ne bavimo unapređenjem konkurentnosti. Konkuren-tnost je jedna veoma složena i značajna problematika, kojoj se u svetu posvećuje odgovarajuća pažnja. Konkurentnost se veoma često sagledava preusko, zato Porter, koji se bavi ovom temom, razrađuje pet faktora koji utiču na snagu konkuren-tnosti: pretnje novih konkurenata, pregovaračka snaga do-bavljača, pregovaračka snaga kupca, opasnost od supstituta, i rivalstvo postojećih konkurenata. Kao što se može videti, to je jedan veoma složen proces sa kojim svako preduzeće da bi opstalo mora ozbiljno da se bavi. Kod definisanja konkurent-ske prednosti, Porter definiše dve kategorije aktivnosti u pre-duzeću. Prva kategorija su primarne aktivnosti koje učestvuju u fizičkom procesu stvaranja proizvoda – usluge, transfer do kupca, prodaja i sticanje koristi od prodaje (ulazna logistika, operacije, izlazna logistika, marketing i prodaja). Druga kate-gorija su tzv. aktivnosti za podršku- pomoćne aktivnosti od kojih svaka po sebi dodaje vrednost ili učestvuje u stvaranju vrednosti kroz saradnju kako sa primarnim tako i sa ostalim pomoćnim aktivnostima (nabavka, razvoj tehnologije, admi-nistracija, menadžment, ljudski resursi).

CESS: Da li biste mogli da prokomentarišete konkuren-tnsku poziciju Srbije prema ovogodišnjim nalazima Globalnog indeksa konkurentnosti koji je objavio Svetski ekonomski forum?

Ako pogledamo kakva je situacija po tom pitanju u Sr-biji, nekoliko karakterističnih podataka bi moglo da ilustru-je stvarnu situaciju. Prema poslednjim podacima Svetskog

a to nam nije cilj. Naročito kad se ima u vidu Srem i svi potencijali koji postoje u Sremu.

CESS: Iznenađenje je predstavljala i činjenica da je in-tegralni indeks, indeks konkurentnosti cele Srbije bolji od in-deksa konkurentnosti Vojvodine. Uvek se polazilo od toga da je pokrajina najrazvijeniji deo republike. Očigledno je uticaj Beograda na ovaj pokazatelj izuzetno visok?

- Statistika je neumoljiva i ovo su tačni podaci. Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo drugačije rezultate. Među-tim, ukupan indeks konkurentnosti Srbije je nešto bolji od indeksa Vojvodine. Zaključili smo da Beograd, kao glavni grad i kao grad u kome je skoncentrisana finansijska moć, industrija i mogućnosti za uvođenje novih tehnologija, ima

veliki uticaj na ukupnu konkurentnost Srbije. Ulaganja u Beogradu očigledno su veoma ozbiljna. Ali, u poslednje vre-me, to su i naša istraživanja pokazala, ostvaren je i veći nivo investicija u centralnom delu Srbije, nego u Vojvodini. Tako da su u određenoj meri u pravu oni koji kažu da je primetno zaostajanje Vojvodine. Doduše, čine se i ovde značajni napo-ri, ali izgleda nema dovoljno para da se ulaže u ozbiljniji ra-zvoj Vojvodine. A ona je bila i trebalo bi da bude lokomotiva koja će povući Srbiju ka EU. Očigledno da nam lokomotiva malo posustaje. U procesima tranzicije veliki deo industrije je uništen i te se posledice u Vojvodini sada osećaju.

CESS Intervju

Mr Dušan Vučičević

11

Vojvodina-CESS

u vezi sa našim unutrašnjim problemima su različita, ali na neki način postoji saglasnost da su naši unutrašnji ekonomski problemi primarniji i da je njihov negativni uticaj na privredu veći od spoljnih faktora finansijske krize. Donete mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije krajem 2008. godine i tokom prvog polugođa 2009. godine prema mišljenju pri-vrednika predstavljaju parcijalni odgovor na ekonomsku kri-zu i mogu imati samo kratkoročne pozitivne efekte. Izostalo je donošenje celovitog programa i strategije izlaska iz krize, uprkos upozorenjima da se kriza ne može koristiti kao izgovor za izostanak reformi, već da ovaj period treba iskoristiti za kreiranje stimulativnog privrednog ambijenta.

CESS: Koje bi bile Vaše preporuke za ublažavanje efekata krize?

Od mera koje bi imali pozitivne efekte Vlada bi trebala svakako da obezbedi: ▶ u oblasti kreditiranja, kredite privredi za trajna obrtna sred-stva sa dužim rokom otplate i povoljnijim kamatama,▶ mogućnost kompenzacija obaveza preduzeća po osnovu doprinosa, sa potraživanjima od države, odnosno budžetskih korisnika,▶ mogućnost odobravanja garancije Republike Srbije za kre-dite koje uzimaju preduzeća kojima je dužnik država, a izve-sno je da do kraja 2009. godine ne može da izvrši dospele obaveze, i▶ svakako odustati od povećanja PDV-a, i iznaći mogućnost njegovog smanjenja za grupe proizvoda koji ugrožavaju život-ni standard a nisu na stopi od 8%, sa ciljem povećanja tražnje i povećanja proizvodnje u pojedinim sektorima (prehrambena industrija, industrija građevinskog materijala, dečiji tekstil...).

Problem nelikvidnosti u privredi je veoma izražen. Us-poravanjem kreditnih aktivnosti banaka se još teže rešava problem likvidnosti. To za posledicu ima povećanje iznosa neizmirenja međusobnih obaveza preduzeća i proširenje neli-kvidnosti na ostale privredne subjekte. Broj blokiranih računa raste, kao ukupan iznos blokade. U jednom trenutku je Vlada najavila u cilju rešavanja ovog problema sprovođenje multi-lateralne kompenzacije, onda odustala od toga verovatno ima-jući u vidu negativna iskustva iz prošlosti.

Krediti za likvidnost sa subvencioniranim kamatama su svakako u određenoj meri ublažili problem nelikvidnosti, ali to je ipak nedovoljno. Država je obezbeđujući sredstva iz budžeta za subvencionisanje kredita na neki način izvršila re-alokaciju sredstava, jer nije izvršila istovremeno svoje obave-ze prema velikom broju preduzeća. Država je i dalje uz velike trgovinske lance zbog veliki dugova privredi osnovni genera-tor nelikvidnosti (dug građevinskim preduzećima, agrarnom budžetu….).

Dug prema građevinskim preduzećima a posebno pre-ma putarima je veoma visok. Radi regulisanja duga prema JP Putevi Srbije od 1 juna 2009. godine prihodi od akciza na derivate nafte usmeravaju se za ove namene. Vlada RS će deo deo sredstava iz kreditnog zaduženja kod domaćih banaka za pokriće budžetskog deficita koristiti za izmirenje dospelih obaveza prema privredi.

Još uvek nisu izmirene obaveze Agrarnog bužeta za 2008. godinu. Dug iznosi oko 2 milijarde dinara. Potraživanje agrar-ne privrede od kupaca – velikih trgovinskih lanaca – iznosi oko 50 milijardi dinara što ozbiljno ugrožava likvidnost pa i poslovanje uopšte agrarnog dela privrede. Posle pokrenutih razgovora sa predstavnicima Vlade dospeli dugovi su počeli da se smanjuju, ali u odnosu na veličinu problema to su mali pomaci.

CESS: Za kraj, šta bi bio zaključak, kako treba da izgleda odnos između privrede i države kada je reč o nastojanjima da se unapredi konkurentnost?

Konkurentnost preduzeća i privrede je veoma složeno pi-

zećima se nalazimo na 125. mestu od 133 države, što smo po sebi jasno govori. Ulaganja u nove tehnologije je zanemarlji-vo malo, a nizak je i nivo investicionih ulaganja uopšte. Ima-jući u vidu samo ova dva elementa, teško je govoriti o nekoj konkurentnosti.

CESS: Kakvi su kvantitativni pokazatelji stanja ekonomije Srbije i Vojvodine, kakva je trenutna situacija? Da li biste mogli da nam pojasnite aktuelne tendencije u spoljnoj trgovini?

Prema osnovnim ekonomskim pokazateljima u privredi Srbije i Vojvodine, i dalje je prisutan pad privredne aktivno-sti i pad fizičkog obima proizvodnje. Ti pokazatelji svakako zabrinjavaju i nikako se ne mogu pozitivno oceniti. Fizički obim proizvodnje u junu 2009. godine u odnosu na juni 2008. godine je u Vojvodini manji za 16,5%, a na nivou Republike Srbije za 14,1%. Izuzetno visok pad proizvodnje se beleži u gotovo svim granama (drvno prerađivačka industrija 43,7%, proizvodnja nameštaja 38,8%, proizvodnja hemikalija i hemij-skih proizvoda 29,8% itd.).

Ukupna robna razmena u Vojvodini u prvih šest meseci 2009. godine u odnosu na isti period predhodne godine ma-nja je za 31,3%. Za navedeni period, izvoz je manji za 28,8% a uvoz za 32,7%. Ovako visok pad uvoza nije posledica adekvat-nih mera za smanjenje uvoza, nego je posledica pada tražnje i smanjenja platežne mogućnosti. U ukupnoj razmeni Repu-blike Srbije u posmatranom periodu Vojvodina učestvuje sa 31,9%, od toga izvoz učestvuje sa 34,1% a uvoz sa 30,8%.

CESS: Kakva je struktura uvoza i izvoza Vojvodine prema podacima kojima raspolažete? kakvi se zaključci mogu izvesti i kakve su tendencije?

Posmatrano po namenama proizvoda ostvareni izvoz Voj-vodine u prvih šest meseci 2009. godine je veoma nepovoljan, jer izvoz repromaterijala učestvuje sa 66,3%, izvoz robe širo-ke potrošnje sa 26,7% i izvoz osnovnih sredstava sa 7%, dok kod uvoza najveće učešće ima repromaterijal za reprodukciju 78,1%, robe široke potrošnje 13,0% i osnovna sredstva 8,9%.

Problem velikog deficita u robnoj razmeni sa inostran-stvom svakako je veliko opterećenje kako za državu tako i za privredu. Struktura izvoza je zabrinjavajuća i bez njene pro-mene se teško može uticati na smanjenje deficita. Dominan-tno učešće repromaterijala u strukturi izvoza se mora znatno smanjiti u korist proizvoda većeg stepena izrade. Ovakve pro-mene se ne mogu obezbediti bez odgovarajuće politike drža-ve, znatnog povećanja obima investicija u privredi i tehničkog i tehnološkog unapređenja proizvodnje. Tim aktivnostima treba da doprinese i promena odnosa banaka prema privredi i usklađivanje kreditne politike i plasmana banaka. U prvih sedam meseci 2009. godine banke su odobrile samo tri inve-sticiona kredita u ukupnom iznosu od 514.000 evra.

Izvoz privrede Vojvodine u poslednje tri godine je imao relativno pristojan rast (2006. godine 2,035 milijardi USD, 2007. godine 2,835 milijardi USD i 2008. godine 3,651) me-đutim, problem je što je u istom periodu i uvoz imao takođe visok rast (2006. godine 3,747 milijardi USD, 2007. godine 4,905 milijardi USD i 2008. godine 6,590 milijardi USD). Od-nos između uvoza i izvoza je i dalje veoma nepovoljan iako je nešto povoljniji od odnosa na nivou Republike Srbije.

Najveći nivo izvoza u Vojvodini ostvaruju poljoprivreda i prehrambena industrija, hemijska industrija i proizvodnja lekova, delovi za mašine i pokrivači podova i tapeti od impre-gnisane podloge. Prvih deset izvoznih prizvoda iz navedenih delatnosti predstavlja oko 30% ukupnog izvoza, što ukazuje na to da veći deo izvoza po proizvodima se realizuje u malim količinama.

CESS: S obzirom na to da je Privredna komora Vojvodine servis privrednika, da li možete da nam prenesete kako oni vide trenutnu situaciju i kako ocenjuju odgovor Vlade na ekonomsku krizu?

Mišljenja privrednika o ekonomskoj krizi i koliko je ona

12

Poslovna inteligencija usko je povezana sa prostom činjenicom da ni jedna ozbiljna organizacija, u uslovima žestoke konkurencije, zahtevnijih kupaca i tržištem pro-menljivih okolnosti - ne može donositi poslovne odluke na bazi subjektivnih procena menadžera. Pokazalo se da ade-kvatna primena poslovne inteligencije povećava efikasnost odlučivanja, jer se umanjuje rizik donošenja loših procena i pogrešnih odluka. Koncepcija svrsishodnog, etičkog i kon-tinuiranog prikupljanja, analize i upotrebe informacija, sa ciljem, pre svega, strategijskog razvijanja, orijentiše većinu organizacija na prihvatanje uticaja iz okoline, sposobnost tumačenja i analize tih uticaja i pravovremenog iskorišta-vanja strateških prilika i šansi.

Poslovno odlučivanje kompleksan je proces koji zahteva mnoštvo raznolikih informacija, kako internih, tj. onih koje dolaze iz organizacija, tako i eksternih, onih koje dolaze iz okruženja. Informacije moraju biti integrisane i sređene na način koji je najpogodniji za odlučivanje, dakle onaj koji omogućava takvo pretraživanje podataka koje je intuitiv-no i prati način na koji menadžeri razmišljaju dok donose neku odluku. Koristeći se sa poslovnom inteligencijom, me-nadžeri doznaju samo bitne poslovne informacije, koje će se iskoristiti za donošenje ključnih odluka i za odabir najpri-kladnije poslovne strategije. Poslovna inteligencije se sve više upotrebljava, razvija i postaje sve sofisticiranija.

Poslovnu inteligenciju čine: izvršni informacioni si-stemi (executive information systems EIS), sistemi podrš-ke odlučivanju (DSS), Data Warehouse, on-line analitička obrada podataka (OLAP), Data mining i po mnogima imple-mentacija BSC (Balanced scorecard). Primenjene tehnologi-je korisnicima u poslovanju omogućavaju pristupanje, ana-liziranje i korišćenje podataka (npr. Data Warehouse) radi sticanja informacija neophodnih za odlučivanje i upravlja-nje, kao i aplikacione programe (npr. BSC – Balanced score-card), programe kojima se podržava odlučivanje (EIS, DSS), postavljaju upiti i daju izveštaji, obavlja on-line analitička obrada (OLAP), obavljaju statitističke analize opisivanja po-java, statističkog zaključivanja i predviđanja, sprovode ana-lize sa data mining trehnikama.

Specijalni slucaj baze podataka podrske odlučivanju je skladiste podataka. (data warehouse). Skladište podataka je velika baza podataka za podrsku odlučivanju koju napajaju mnogi operacioni sistemi. Motivisana potrebom da se po-smatra čitavo preduzeće sa jedne tacke gledišta umesto sa sa prave kolekcije usko definisanih “silosa”. Na svom putu ka skladištu, podaci se is operacionih sistema prečišćava-ju i transformišu, tako da polja baze podataka sa različitih izvora dele iste definicije. Od posebnog značaja su agrega-cija i sumarizacija. Iako je sve vise uobičajno da skladišta podataka smeštaju atomarne podatke i zaista, neka skladi-šta se sada projektuju tako da se imaju na umu data mining nogućnosti, jos uvek nalazimo mnoga skladišta podataka koja sadrže samo zbir ranijih podataka. Skladište podataka moze smestiti mesečno stanje na kreditnoj kartici ali možda nece uključiti i pojedinacne transakcije. U prošlosti, skladi-šta podataka su bila dizajnirana za davanje rezultata a ne i za istraživanje. Data mining zahteva pristup podacima na jednom detaljnijem nivou jer se tamo otkrivaju interesan-tnije patetrne. Ne kaže se da se inputi u data mining modele ne mogu sabirati jer se to bas cesto radi.

Skladišta podataka su često fokusirana na nivo klijen-ta što je vrlo korisno i prikladno. Fokusiranje na klijenta često zahteva zbrajanje detaljnijih podataka, kao što su

tanje i može se posmatrati iz više uglova. Jedno je stvar in-terne ekonomije produktivnost, ekonomičnost, organizacija, ljudski resursi, tehnička opremljenost i dr. A druga stvar je šire okruženje i pozicija preduzeća u njemu. Kad se otvara pitanje odnosa države prema privredi vezano za konkuren-tnost i uopšte, onda to u svakom slučaju mora biti dvosmer-na ulica. Ako se od privrede očekuje da bude konkurentna u svom okruženju i šire onda se to očekuje i od države. Kada to kažem, mislim na efikasnu, organizovanu i ne previše skupu državu sa ogromnim aparatom, sa optimalnim zahvatanjima od privrede i adekvatnim stimulacijama (mislim pre svega na poljoprivredu) kao i drugim elementima: infrastrukturom, pozicijom u svetu, itd. što bi direktno samo po sebi jačalo kon-kurentnu sposobnost privrede. Privreda prema državi ima te i slične zahteve (stvaranje privrednog ambijenta, poštovanje zakonitosti, efikasnost sudova….) koji bi joj omogućili efi-kasnije i uspešnije poslovanje. Najčešće se zahtevi privrede uprošćavaju i svode na privilegovane zahteve kao što su za-štita od konkurencije, što nije suština stvari u odnosu između privrede i države.

Sistemi poslovne inteligencije

Podaci, informacije i znanje su vrednosti koje pokreću novu ekonomiju i na osnovu kojih se donose poslovne odlu-ke, u cilju razvijanja i održava nja stalne konkurentske pred-nosti. Ubrzan tempo razvoja novih tehnologija, kao i širenje globalne trgovine uslovljava današnje poslovno okruženje koje se menja brže nego ikad pre.

Vremenom podaci u bazama podataka dostižu enormnu količinu, nastaju nove baze, te se one stare sve manje upo-trebljavaju, ili se do njih ne može doći na brz i efikasan na-čin. U skladu sa tim, rasla je svest da ti podaci predstavljaju veliki potencijal, i da je potrebno da svi podaci budu objedi-njeni i lako dostupni u procesu odlučivanja. Tako je nasta-la ideja o poslovnoj inteligenciji (BI); tehnologiji sa opšte prihvaćenom definicijom „da je to proces kojim se sirovi podaci pretvaraju u vredne informacije“.

Izraz “Business Intelligence” (BI) ili Poslovna inteli-gencija prvi put je formalno upotrebljen 1996. godine radi označavanja kategorije sredstava za analizu podataka, po-stavljanje upita, izveštavanje, koja korisniku u procesu po-slovanja mogu pomoći da iz ogromne količine podataka sin-tetizuje vredne informacije na kojima će zasnivati razborite poslovne odluke (Gartner Group, Stamford, USA , Business wire, Septembar, 1996).

Piše: Mr Dušan Vučičević

13

Vojvodina-CESS

Dimenzije poslovanja i OLAPSvaki podatak je definisan u tri dimenzije, tako da se nu-

merička polja izračunavaju za svaki datum – proizvod – pro-davnicu, što predstavlja broj artikala nekog proizvoda koji je prodat određenog dana u određenoj prodavnici. Podaci se skladište u datum – proizvod - prodavnica i čine osnovu in-formacije. Ove jedinice informacija su osnova OLAP-a, i upiti u vezi sa datumom, proizvodom, i prodavnicom se obrađuju veoma brzo. OLAP sistem je sposoban da širi svoju hijerarhi-ju dimenzija: od datuma lako formira nedelje, mesece, i go-dine, a od lokacije jedne prodavnice u hijerarhijskom stablu formiraju se oblasti, države, regioni, ili iz grupe prodavnica formiraju poslovnice. Ova hijerarhijska struktura omogućava da se čak i na sofisticirana pitanja brzo dobije odgovor.

Data mining zahteva primenu kompleksnih kalkulacija na ogroman broj podataka. Neverovatni napredak u snazi kompjutera, ceni/mogućnostima i brzini input i output po-dataka učinili su data mining praktičnim i profitabilnim. Eksplozivni rast količine sakupljenih podataka u organiza-cijama proizvodi ogromne skupove podataka za koje se pret-postavlja da sadrže važne (skrivene) informacije, koje za nju predstavljaju kompetitivnu prednost. Za pronalaženje takvih informacija, postoje procedure i algoritmi, izvedeni kroz teh-nologiju rudarenja nad podacima. Često govorimo o tome kako koristimo data mining da bismo “predvideli ko će pri-hvatiti ponudu“ ili da bismo “predvideli ko će odbiti pretpla-tu”. Ljudi često misle da ne znaju ni sami šta će raditi sledeće godine ili sledećeg meseca, ova pretpostavljena sposobnost da se predvidi ponašanje nekog čoveka daje data miningu neku neopravdanu auru skoro magične moći. Činjenica je da 90% ljudi koji su odabrani data miningom kao oni koji će ve-rovatno pozitivno reagovati na neku ponudu, naverovatnije neće. Drugim rečima, kad su u pitanju individualni potrošači, data mining predikcije su skoro uvek problematične. Razlog zbog koga data mining ima vrednost, uprkos činjenici da je često nepouzdan, je taj što iako samo deset procenata ljudi za koje se pretpostavilo da će pozitivno odgovoriti na ponu-du, to je ipak daleko veći broj od onog koliko bi njih odgo-vorilo da nije korišćen data mining model. Sposobnost data mininga da identifikuje populaciju unutar koje očekujemo da će deset procenata pozitivno reagovati umesto pet proce-nata koliko bi reagovalo bez data mininga, cini data mining vrednim sa tačke gledišta biznisa. U svetu u kojem odjednom ima više informacija do kojih se može doći nego ikad ranije, data mining igra sve veću ulogu da pomaže i potrošačima i ljudima koji su u biznisu da pronađu neki znak - šta god to bilo što traže. Mnoge stvari u vezi privatnosti, posedovanje podataka i pravilnog korišćenja trebalo bi da se umeravaju na pravilnije nego danas.

Data Mining omogućava bolje dijagnostikovanje stanja stvari, bolje predviđanje i samim tim, bolje odlučivanje. Pro-izvod primene ove tehnologije je često znanje, a aktivnosti Data Mininga uključuju izvlačenje značajnih novih informa-cija iz podataka, a to su:

▶ klasifikacija

▶ estimacija (procena)

▶ predikcija (predviđanje)

▶ grupisanje po afinitetu ili pravila asocijacije

▶ klastering (stvaranje pod-grupa)

▶ deskripcija i vizualizacija (opisivanje i zamišljanje)

Klasifikacija, estimacija i predikcija su primeri usmerava-nog data mininga, gde se gradi model koji opisuje jednu pro-menljivu u odnosu na ostale podatke. Preostale tri aktivnosti karakterišu neusmeravani data mining, gde se ne izdvaja

dobijeni rezultati poziva, detalji o linijama ili individualnim bankovnim transakcijama. OLAP baze podataka za podrš-ku odlučivanju nude bolju brzinu i reagovanje limitirajući se na jednostavan pogled na podatke. OLAP baze podataka se organizuju između različitih dimenzija biznisa kao što su vreme, vrsta proizvoda i geografski položaj, dozvoljava-jući analitičarima da usitnjuju podatke među sobom. Ova multidimenzijska struktura se često zove KOCKA (cube) (čak i tamo gde ima više od tri dimenzije). Svaka dimen-zija može imati, a obično i ima, mnogo nivoa agregacije. Jedna dimenzija može imati mnogostruke hijerarhije. Tako geografska dimenzija može biti raspoređena po prodavni-cama, gradovima, državama i krajevima ili po prodavni-cama, prodajnim regionima i krajevima, ili na oba načina. Vrememske dimenzije mogu biti raspoređene po danima, sedmicama i godinama, ili danima, mesecima, kvartalima i godinama. Kad se multidimenzionalna baza podataka sme-sti u relacioni sistem baze podataka, raspored tabela - jedna centralna tabela sa mnogo dimenzionalnih tabela oko nje - naziva se zvezdasta šema ili dimenzionalni model. Takav raspored posebno odgovara bazi podataka koji služi intere-sima određenog odeljenja kao što je finansijsko ili marke-tinško odeljenje pošto je lakše složiti se u vezi toga koje su centralne činjenice koje treba da se slede i koje dimenzije bi bilo korisnije pratiti u okviru jednog odeljenja nego na nivou čitavog preduzeća. Ove specijalizovane baze podataka za podršku odlučivanju se često zovu data marts. Skladi-šte podataka se ponekad sastoji od više data martova. Data marts se odnosi na slabosti normalizovanih skladišta poda-taka zbog njihove želje da predstavljaju pogled na celoku-pno preduzeće, insistiraju na centalizaciji implementacije što može projektu dodati mesece ili čak godine izgradnje.

Za korisnike iz poslovnog sveta, razlika između tele-fonskih analitičkih procesuiranja, primera radi, data mi-ninga i vizualizacije podataka je beznačajna. Da bi doneli bolje odluke menadžeri treba odgovore na razna pitanja. Danas se odgovori na neka od ovih pitanja (“Kako se pro-daja menja iz kvartala u kvartal u zavisnosti od izbora i tipa robe?”) dobijaju korišćenjem OLAP-a. Druga pitanja (“Kako se menja prodaja u zavisnosti od geografskog po-ložaja i vrste robe?”) se bolje razumeju vizualizacijom- u ovom slučaju je možda potrebna mapa različitih zemalja u reljefu, koja predstavlja ukupnu prodaju i boja koja pred-stavlja mešavinu proizvoda. Druga vrsta pitanja ( “Koji po-trošači treba da primaju katalog od 96 strana a koji katalog od 120 strana?”) nalaze najbolje odgovore kroz data mining.

Marketing novih proizvoda zahteva odgovore na sva tri tipa pitanja i verovatno ne razume zašto odgovori treba da dolaze iz tri različita software sistema, verovatno sa različi-tih kompjutera i iz različitih podataka. Ubeđeni smo da će budućnost doneti čvršće integracije različitih tehnologija podrške odlučivanju, kao što su data mining, OLAP, skla-dištenje podataka (data warehousing) i vizualizacija. Već postoje znaci toga: OLAP Veće, industrijska grupa je prome-nila svoje ime u Veće podrške odlučivanju. Neki paketi data mininga (SGI’s MineSet je takav primer) uključuju oruđe sofisticirane vizualizacije.

Tehnologija koja najbolje omogućava brze odgovore na analitičke upite jeste OLAP (On-Line Analytical Proce-ssing), koja koristi multidimenzionalne modele podataka, koji omogućavaju kompaniji, menadžerima i analitičarima da sagledaju podatke na njima podesan način. OLAP se po-sebno fokusira na omogućavanje pristupačnosti podataka duž nekoliko unapred definisanih dimenzija.

14

Goran Radman, član Nacionalnog vijeća za konkurentnost Hrvatske

Ključni problem su neefikasne institucije

Hrvatska je u februaru 2002. godine, na inicijativu pri-vatnog poslovnog sektora i Hrvatskog udruge poslodavaca, osnovala Nacionalno vijeće za konkurentnost (NVK). Reč je o nezavisnom, savetodavnom telu koje okuplja predstavnike četiri interesne strane ključne za održivi rast i razvoj, odnosno predstavnike privrede, Vlade, sindikata, nauke i obrazovanja. Zadatak NVK bilo je trajno promovisanje i podsticanje konku-rentnosti nacionalne privrede, s ciljem stvaranja pretpostavki za ulazak Hrvatske u grupu 40 najkonkurentnijih ekonomija na svetu. Glasnogovornik Nacionalnog vijeća za konkuren-tnost, nekadašnji prvi čovek "Microsofta" u istočnoj i srednjoj Evropi, a sada predsednik konsultantske kuće "Sense Consul-ting" Goran Radman, u razgovoru za "CESS Magazin" ističe da već godinama aktivno podstiču politiku reformi, kreiraju smernice razvojnih politika, grade koaliciju sa stejkholderima ohrabruju dijalog privatnog i javnog sektora, te podižu i širi javnu svest o važnosti konkurentnosti.

- Jedno od prvih pitanja na koje su članovi Nacionalnog vijeća za konkurentnost pokušali pronaći odgovor bilo je kako podstaknuti privredni rast Hrvatske, te zadržati i povećati ostvareni nivo nacionalnog bogatstva i standarda građana - kaže Goran Radman. Zaključili smo da je nužno da postanemo konkurentniji na svetskom tržištu, te da se uopšte pojam „kon-kurentnost" odomaći u svesti naših ljudi. Tokom godina pojam se toliko odomaćio u hrvatskoj javnosti da se danas podjed-nako govori o konkurentnosti gradova, pojedinih privrednih grana kao i ukupne ekonomije. Uvereni smo kako je ovo Vijeće doprinelo toj statistici redovnim objavama svih relevantnih istraživanja o konkurentnosti, kako na domaćoj tako i na glo-balnoj sceni.

CESS: Svojevremeno ste napravili 55 preporuka za bolju konkurentnost i uputili ih, ne samo privredi, već i Vladi i drugim institucijama. Šta je u njima bilo naznačeno i da li se tu Vaša uloga svela samo na savetodavnu ili ste imali i neke instrumente provere i podsticaja? Da li ste i na koji način uspevali da pratite sudbinu tih Vaših preporuka?

- Prije šest godina Nacionalno vijeće za konkurentnost izradilo je strateški dokument "55 Preporuka za povećanje kon-kurentnosti Hrvatske" s ciljem ukazivanja na tadašnju tešku privrednu situaciju. Naime, podsticaj za izradu preporuka bilo je „Godišnje izvješće o konkurentnosti Hrvatske 2002.“ koje je pokazalo svu ozbiljnost problema konkurentskog napredova-

nijedna promenljiva, već se uspostavljaju veze između njih. Klasifikacija se sastoji od ažuriranja svakog rezultata popu-njavanjem polja sa šifrom klase, koja je prethodno definisana kako bi se dobio novi predmet. Ovaj postupak treba da izgradi model koji bi se primenjivao i na neklasifikovane podatke, da bi se mogla izvršiti i njihova klasifikacija. Estimacija se koristi nad ulaznim podacima, prema kojima se vrši proce-na da bi se dobile vrednosti za neke trajne promenljive kao što su u organizacijama: prihod, iznos kreditnog zaduženja... Predikcija sadrži estimaciju za procenu buduće vrednosti, uz korišćenje klasifikacije za predviđanje budućeg ponašanja promenljive. Adaptacijom klasifikacije i estimacije, može se doći do probnih primera, u izgradnji modela koji predstavlja trenutno ponašanje, a čijom se primenom dobija predikcija budućeg ponašanja. Grupisanje predstavlja spajanje podataka po afinitetu. Klastering se ne oslanja na prethodno definisa-ne klase, već se njegovo segmentiranje vrši prema različitim grupama, podrgrupama, klasterima, a rezultati se grupišu na bazi sličnosti. Deskripcija za svrhe data mininga opisuje šta se dešava u kompleksnoj bazi podataka, radi boljeg razume-vanja procesa koji su proizveli podatke, dok vizuelizacija je slika tog opisa.

Neke od osnovnih tehnika i algoritama Data Mininga su: neuronske mreže, klasifikaciona stabla, tehnike zasnovane na teoriji nerazgovetnih (fuzzy) skupova, tehnike zasnovane na teoriji grubih skupova, genetički algoritmi, tehnika najbližeg suseda, i druge.

Svrha primene tehnologije poslovne inteligencije je iz-gradnjaa sistema za podršku odlučivanja. Sistemi za podrš-ku odlučivanju (Decision Support Systems - DSS) je pažljivo dizajniran interaktivan softverski sistem namenjen da pomo-gne donosiocima odluka da prikupe njima korisne informa-cije iz sirovih podataka, dokumenata, kao i ličnog znanja, ili poslovnih modela u cilju prepoznavanja i rešavanja problema.

Posebna klasa DSS su EIS. Izvršni informacioni sistemi (Executive information systems – EIS) su kompjuterski in-formacioni sistemi orijentisani ka krajnjim korisnicima, koji koriste izvore podataka, hardware i programe, da bi informa-cije doveli u zajednički format, i obezbedili brz i lak pristup. Integrišu podatke iz različitih izvora: internih i eksternih. Fokusiraju se na pomoć izvršiocima da brzo prate njihove kritične faktore uspešnosti. Lakoća upotrebe je važna karak-teristika ovih sistema tako da upiti mogu biti kreirani bez de-taljnijeg znanja strukture osnovnih podataka. Grafički inter-fejsi čine mogućim zahtevanje izveštaja i upita bez potrebe za programiranjem. Svaki sistem se prilagođava potrebama i preferencama individualnog korisnika, a informacija se pre-zentuje u formatu koji se najlakše može interpretirati. Iako se ove karakteristike odnose na sve EIS, svaki individualni sistem može se potencijalno razlikovati po domenu, prirodi, svrsi i sadržaju, zavisno od okruženja u kome se implemen-tira. Ovako funkcionalnosti i performanse omogućava sam tehnologija BI.

Tipična aplikacija za podršku odlučivanju je sposobna da omogući obradu sledećih informacija:

▶ Pristupanje tekućim sredstvima informisanja, uključujući istorijske podatke, relacione izvore podataka, cub-ove, data warehouse-e, i data mart-ove;

▶ Komparativne informacije o nekim pojavama izabrane i posmatrane u poprečno presečnom i/ili longitudinalnom nacrtu istraživanja;

▶ Projektovane varijable, bazirane na pretpostavkama i determinisane uslovima i ograničenjima;

Sagledavanje posledice različitih odluka, učenje iz isku-stva u kontekstu bilo kojeg modela odlučivanja.

Iskustva suseda - Hrvatska

Piše: Vladimir Harak

15

Vojvodina-CESS

lemu – treba li ući u evropske i svetske organizacije – rešila još početkom milenijuma, kada smo i postali članicom STO-a. Mi-slim da za nas nema drugog puta, nego povećanje unutrašnje konkurentnosti, kako bismo se mogli ravnopravno takmičiti na domaćem i svetskom tržištu. Ukupan smisao našeg delova-nja je upravo u tom shvatanju, da samo prihvaćanjem konku-rencije i svakodnevnim naporom na poboljšanju vlastite tržiš-ne sposobnosti možemo opstati u modernom svetu. Mislim da oko toga u Hrvatskoj postoji konsenzus svih relevantnih fakto-ra, te povremeni pozivi na protekcionizam, zaštitu neefikasnih delova domaće proizvodnje i slično, nemaju stvarnu snagu.

CESS: Da li je rad Nacionalnog vijeća doprineo pomera-

nju Hrvatske na svetskoj rang listi konkurentnosti i u kojoj meri? Poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma govori o padu kon-kurentnosti?

- Realno gledajući, Hrvatska poslednje dve godine stagnira na lestvicama globalne konkurentnosti. Ustvari, ona zaostaje za svojim rivalima - novim članicama EU-a i udaljuje se od svog deklarativnog cilja da postane jedna od 40 najkonku-rentnijih zemalja sveta. Danas se konkurentnost hrvatskog društva temelji na takvom poslovnom okruženju i poslovnom sektoru u kojem preovladava nizak nivo efikasnosti i produk-tivnosti, niska efikasnost javne uprave, te složenost propisa koji značajno opterećuju poslovanje.

Zašto se to događa je kompleksno pitanje na koje je teško odgovoriti, i jasno je da i Vijeće snosi svoj deo odgovornosti. Mi smo celo ovo vrijeme pozivali na sprovođenje reformi koje bi popravile stanje u kritičnim područjima. Međutim, čini mi se da je proteklih 7-8 godina privrednog rasta (prosečno 4,5 posto) na neki način uljuljkalo Vladu, interesne grupe i gra-đane u celini u uverenju da je sve u redu i da samo trebamo nastaviti na način na koji smo radili do sada. Mi smo celo to vreme upozoravali na strukturne probleme, ali naši apeli nisu nailazili na povoljno tlo u vrijeme konjunkture. Mislim da je finansijska kriza, koja nas je pogodila prošle godine, te recesija koja se na nju nastavila, došla u pravi čas u smislu potrebnog otrežnjenja. Sada puno više ljudi shvata da ne možemo nasta-viti dalje na način na koji smo radili do sada, podstičući doma-ću potrošnju na račun budžetskog deficita finansiranog zadu-živanjem. Sada smo u situaciji da moramo provesti reforme, ili ćemo se uskoro naći u ozbiljnim problemima, i čini se da je većini ljudi to jasno. Ostaje za videti da li će političke elite naći snage da to sprovedu dovoljno brzo i odlučno. Mi ćemo im u

nja Hrvatske. Zbog toga je NVK predložilo okvire za promene. Naglašena je potreba vlade da se stvori zdravo okruženje za organski razvoj privrede, i to kroz promovisanje ulaganja u aktivnosti koje povećavaju produktivnost, a da se u isto vreme stvaraju radna mjesta u privredi. Za ključnu kariku u lancu poboljšanja produktivnosti i životnog standarda postavljeno je sprovođenje neophodnih reformi, koje obuhvaćaju reformu pravosuđa i javne uprave, obrazovnog sistema, suzbijanje ko-rupcije, kao i niz drugih reformi u javnom i privatnom sektoru. Nakon tri godine, skoro 85 posto preporuka gotovo je u pot-punosti sprovedeno ili se sprovodi. Mislim da je fer reći da je mnogo naših ideja našlo put prema službenoj politici, posebno u području nauke i obrazovanja. Na žalost, ključne re-forme javnog sektora nisu sprovedene, pa nas skupa i neefikasna administracija, te problem korupcije koji iz nje proizlazi, vuku prema dole na lestvici konkurentno-sti.

CESS: Gde vi vidite konkurentske prednosti Hrvat-ske, a gde se još mora mnogo raditi?

- Promene se moraju događati na području poveća-nja efikasnosti rada uprave, suzbijanja korupcije, pod-sticanja stranih ulaganja, dok obrazovanje, inovacije i nove tehnologije trebaju postati prioriteti državne, ali i poslovne politike. Poslednji izveštaj o konkurentnosti Hrvatske na svetskom nivou pokazuju trend tranzicije Hrvatske iz ekonomije efikasnosti prema ekonomiji ino-vacija. Uz to, od deset konkurentskih prednosti Hrvatske prema „Izveštaju o globalnoj konkurentnosti“ najveći broj odnosi se upravo na područje informaciono-komu-nikacionih tehnologija (IKT) i inovacija. Rezultati razli-čitih redovitih anketa domaćih privrednika upućuju na probleme visokih poreskih opterećenja, neadekvatno obrazovane radne snage te slabosti kvaliteta institucija, kao najveće kočnice bržeg ekonomskog razvoja Hrvat-ske. Ukupno uzevši, iako i u drugim sektorima postoji prostor za poboljšanje, neefikasnost javnih institucija je naš ključni problem. Nedavno sprovedena analiza Svet-ske banke pokazala je zabrinjavajuće nizak nivo utiliza-cije (korišćenja) radno sposobnog stanovništva – odnos onih koji rade i onih koji primaju neki oblik naknade (socijalni slučajevi, nezaposleni, penzioneri, branitelji) je nepovoljan i dugoročno neodrživ. Tu je potrebno podići motivaciju ljudi da se uključe u tržište rada i snažnije doprinesu stvaranju nove vrednosti, odnosno bogatstva.

CESS: Da li se pitanje konkurentnosti u Nacionalnom vije-ću posmatra sektorski, s obzirom na značaj sektora usluga u BDP-u, ili strategija ima generalni karakter i odnosi se na celokupnu privredu?

- Vijeće za konkurentnost bavi se sposobnošću celog druš-tva da generira novu vrednost. U tom smislu mi posmatramo uslove koji doprinose ili odmažu povećanju naše efikasnosti, te pokušavamo uticati da se tu stvari promene na bolje. Ako uredite poreski sistem tako da on pogoduje preduzetništvu, to će imati pozitivan uticaj na sve sektore ekonomije. Ipak, u eko-nomiji svake zemlje postoje sektori koji imaju centralnu ulogu za celokupnu dinamiku pa je to slučaj i kod nas. U našem slu-čaju to je svakako turizam, kroz koji se stvara skoro 20 odsto nacionalnog proizvoda i koji je na više načina važan za našu ekonomiju. Zbog toga smo razvoju turizma posvetili posebnu pažnju, ali smo radili i radimo sektorske analize za IKT indu-striju, koju smatramo važnim motorom rasta, te poljoprivredu i još neke druge grane.

U kojoj meri činjenica da je Hrvatska članica Svetske trgo-vinske organizacije čini poziciju zemlje složenijom i zahteva veće napore na podizanju konkurentnosti Vaše privrede?

- Hrvatska je mala i otvorena ekonomija, što znači da raz-mena roba i usluga s drugim zemljama ima značajan udeo u našem BDP-u. To je deo našeg nasljeđa, posledica geografskog položaja i veličine, ali i privredne strukture. Hrvatska je tu di-

Goran Radman

16

svakom slučaju pomoći savetom i ohrabriti ih na tom putu.

CESS: Koje su aktivnosti u fokusu Vašeg rada u narednom periodu? Šta Vijeće namerava da radi i da pokrene u mesecima i godinama koje slede?

- Ono što nas čeka u sledećih nekoliko meseci je detalj-nija analiza razloga zbog kojih se naša međunarodna konku-rentnost tako značajno urušila (11 mesta na lestvici Svetskog ekonomskog foruma). Nakon toga ćemo pripremiti jedan do-kument ili platformu koju ćemo ponuditi političkim elitama (Vladi i opoziciji) koji će sadržavati korake koji su, po našem mišljenju, nužni za izlazak iz krize. Nakon toga ćemo kroz jav-

no delovanje (kao što smo to radili i do sada, ali možda agre-sivnije) promovisati te svoje ideje. Ono što je važno je postići konsenzus oko promena, jer teške promene nisu moguće bez razumevanja i podrške birača. Stoga mi smatramo to naše jav-no delovanje u prilog reformi značajnim jednako kao i naš di-jalog s Vladom, odnosno donosiocima političkih odluka. Smer javne diskusije o ovim pitanjima u posljednjih 10 mjeseci daje nam razloga za optimizam, da je vreme odgađanja reformi prošlo i da su sazreli uslovi za promene koje zagovaramo za-dnjih 5-6 godina.

noj stopi od oko 5% dok je bruto dodata vrednost u sektorima razmenjivih dobara (industrija, poljoprivreda i građevinarstvo) rasla po stopi od oko 1,5%.

U drugoj polovini 2004. godine konjuktura i rast tražnje su zastali nakon sklapanja „stand by“ produženog aranžmana u prvoj polovini 2004. godine nakon čega su zamrznute plate u javnom sektoru a glavni izvor tražnje je prebačen na kreditnu aktivnost banaka već u 2005. godini kada je ubrzana privatiza-cija domaćih banaka i dolazak stranih banaka. Nakon uspešnog završetka „stand by“ aranžmana početkom 2006. godine, već od polovine te godine ponovo se pokreće rast plata u javnom sektoru a krajem godine u predizbornom ambijentu javna po-trošnja i plate u javnom sektoru drastično rastu kao i investi-ciona potrošnja na bazi kreiranog tzv. Nacionalnog investici-onog plana (NIP) koja se najvećim delom preliva u potrošnju stanovništva sa malim rezultatima u pogledu obima izgrađene infrastrukture.

Polovinom 2007. godine, nakon što se uočava drastično ubrzan rast komercijalnog zaduživanja u inostranstvu pre sve-ga od strane privrede, Narodna banka reaguje prudencijalnim merama ograničavanja zaduživanja banaka u inostranstvu na-kon čega banke povezuju na direktan način preduzeća – klijente sa svojim maticama u inostranstvu ostajući uglavnom garanti i tako prevazilaze mere Narodne banke a zaduživanje preduzeća se nastavlja nesmanjenim intezitetom tako da je samo za go-dinu i po dana to zaduženje (tzv cross-border krediti) dostiglo cca 12 milijardi evra pri čemu je ulaganje tog kapitala teklo najvećim delom u oblast poslova sa nekretninama i u trgovinu a manje u industriju. To je bio loš način iskorišćenja obimnih sredstava u pogledu jačanja izvoza i proizvodnje razmenjivih dobara. To zaduživanje će se u trenutku prelivanja svetske fi-nansijske krize koja implicira tzv. platno-bilansnu krizu kod nas, tj prekid neto priliva kreditnog kapitala i prelazak na neto odliv tj. drastično uvećanje servisa duga u okolnostima pre-stanka kreditiranja iz vana, pokazati kao „vodenički kamen oko vrata“ naše privrede.

Posledice finansijske krize u SrbijiU finansijskoj krizi već u 2008. godini ispoljile su se sve tri

glavne konsekvence: monetarna destabilizacija, kriza budžeta i kriza likvidnosti u privredi što je za posledicu imalo znača-jan pad privredne aktivnosti, uvoza, izvoza i industrijske proi-zvodnje kao i prometa i zaposlenosti u narednoj 2009. godini. Zahvaljujući brzoj reakciji Međunarodnog monetarnog fonda sa kojim je sklopljen aranžman već u novembru 2008. prili-kom donošenja budžeta za 2009. godinu i potom značajan fi-nansijski aranžman u maju 2009. godine, prevaziđena je kriza stabilnosti (doduše na višem nivou deviznog kursa) i takođe je bitno ublažena kriza budžeta u ponovljenim merama drža-ve na restrikcijama, zamrzavanjima plata i penzija i povećanju fiskalnih prihoda. Najbitniji doprinos aranžmana sa MMF-om je tzv. Bečka inicijativa koja je usledila polovinom 2009. i koja je predstavljala dogovor banaka komercijalnih kreditora da se održi kreditna izloženost tj. da se u dobroj meri refinansira ve-liki komercijalni dug privrede što je bitno umanjilo pritisak nelikvidnosti koja je polako tokom 2009. gubila na intezitetu. U protivnom, bez aranžmana sa MMF-om privreda i budžet

Makroekonomski ambijentSrbije

Kod sagledavanja položaja privrede Vojvodine u odnosu na privredu Srbije kao celine i njenih teritorijalnih delova, u foku-su je bila 2007. godina kao poslednja relativno uspešna godina pre krizne 2008. u kojoj je prelivanje finansijske svetske krize drastično pogodilo privredu i finansijski sektor Srbije od okto-bra meseca. Doduše, i bez prelivanja svetske finansijske krize u Srbiji je na pomolu bilo hronično zaoštravanje finansijske krize kao posledica akumulacije rizika poslovanja zbog međusobno povezanih i podhranjujućih fundamentalnih neravnoteža (rasta spoljnotrgovinskog i platnobilansnog deficita, izostanka snaž-nije reindustrijalizacije i investicija u proizvodnji razmenjivih dobara i infrastrukturi zbog čega je izvoz ostajao na niskom nivou u odnosu na BDP i u odnosu na uvoz, ukorenjene i ne-opadajuće eurizacije u prometu i finansijskim asetima, proci-kličnosti fiskalne politike i odgovarajućeg fiskalnog deficita te ubrzanog rasta spoljnog duga najpre komercijalnog a potom i javnog) koje su se produbljivale u čitavom periodu od 2000. godine a naročito u 2006., 2007. i 2008. godini. Tako je trend industrijske proizvodnje počeo da pada već od polovine 2008. godine.

Naime, nakon uklanjanja međunarodnih finansijskih sank-cija krajem 2000-te, trgovinske liberalizacije i sklapanja „stand by“ aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom u 2001. kada je dobijena podrška deviznim rezervama i otpis dve treći-ne spoljnog duga kao i reprogram preostalog duga, nastupila je monetarna i cenovna stabilizacija i otklanjanje dispariteta kao i značajan rast priliva kapitala po svim osnovama iz inostran-stva uključujući i intezivnu privatizaciju od 2002. godine što je sve doprinelo rapidnom rastu tražnje i konjukture pri čemu su vučni motori bili u javnom sektoru koji su delovali preko rasta plata i duge potrošnje u javnom sektoru. Tako je produktivnost i bruto domaći proizvod u periodu do 2003. ubrzano rasla u sferi usluga (trgovina, telekomunikacije i saobraćaj, kasnije fi-nansijska intermedijacija) a od te godine i industrija ali mnogo sporije. U celom periodu 2001-2008. BDP je rastao po proseč-

Konkurentnost privrede Vojvodine

Piše: Dr Miladin Kovačević, Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku

17

Vojvodina-CESS

Osnovni preduslovi razvojaOsnovna pouka sagledanog razvoja makroekonomskih

uslova u periodu 2001-2009. i razvoja rentabiliteta i produk-tivnosti privrede po delatnostima i teritoriji, je da nema di-ferenciranog i nezavisnog razvoja ako se zanemare određene specifičnosti u nasleđu iz prošlosti te razmeštaju resursa u po-ljoprivredi, energetici i rudarstvu. Generalno, ne može se govo-riti o značajnim teritorijalnim razlikama u pogledu razvoja per-formansi privrede bez obzira na izvesne prednosti Beograda i Vojvodine. Makroekonomski razvoj je akumulirao neravnoteže i rizike koji bi se ispoljili zastojem i recesijom i bez prelivanja efekata svetske finansijske krize. Reindustrijalizacija, razvoj po-ljoprivrede, energetike i infrastrukture nisu dobili na zamahu. Potrošnja,standard i razvoj usluga su podstaknuti prelivanjima kroz ekstenzivnu potrošnju javnog sektora i države. Dinamika investicija nije obezbedila potrebno učešće u bruto domaćem proizvodu. Potrošački model ekonomije na bazi zaduživanja, privatizacije i preraspodele polugama javnog sektora je došao do zida. Postkrizna finansijska tržišta neće obezbeđivati ne-selektivan pristup finansijskim sredstvima niti će plasmane usmeravati samo na bazi trenutne prinosne margine već će se više rukovoditi i opštom kreditnim rejtingom zemlje i rizikom karakterističnim za vrstu delatnosti.Isto će važiti i u slučaju tako potrebnih green field investicija. To pak u našoj situaciji znači da se ponajpre moraju obezbediti uslovi za ulaganja u infrastrukturne delatnosti a to su: saobraćaj, energetika, komu-nalne delatnosti, ekološka zaštita i energetska efikasnost, infra-strukturne aktivnosti za razvoj poljoprivrede.

Opšti rizik ulaganja ukorenjen je u javnom sektoru. Zato je polazna pretpostavka, bez koje nema daljeg razvoja niti pre-vođenja ekonomije na održiv kolosek, reforma javnog sektora koja mora biti kompleksna, celovita i sistemski povezana. Ta reforma nije samo pitanje neophodnih racionalizacija u javnom sektoru i javnim servisima kao što su obrazovanje, zdravstvo i penzioni sistem te socijalna davanja i subvencije u privredi već pre svega promena modela vlasništva i upravljanja kao i refor-ma fiskalnog sistema i sistema rente. Reč je o korporativizaciji i privatizaciji javnih i komunalnih preduzeća kao i gradskog i građevinskog zemljišta ali na novim osnovama u odnosu na zakonska rešenja i praksu dosadašnje privatizacije društvenih preduzeća. To je stvaranje nove korporativne strukture u kojoj moraju naći mesta socijalni fondovi a pre svega Fond penzij-skog i invalidskog osiguranja, država, lokalna zajednica i pri-vatni kapital a u slučaju zemljišnih fondova i restitucionari. Nakon korporativizacije sledeći preduslov za privlačenje in-vesticionog kapitala na osnovu modela javno-privatnog (PPP) partnerstva je konsolidacija i organizacione i strukturne pro-mene u tim preduzećima pod novim upravljačkim plaštom koji zastupa mnogo šire interese i zahteva profesionalizaciju uprav-ljanja. Paralelno moraju se uraditi reforme u fiskalnom sistemu i sistemu renti kako bi se deo fiskalnog tereta sa indirektnih poreza prebacio na direktne tj. na imovinu i prihode po osnovu imovine bilo da je reč o fizičkim ili idealnim asetima. To znači da se sem redukcije javnih rashoda mora paralelno obezbediti delimična kompenzacija za socijalne funkcije jer je krajnji cilj reforme trostruk i unutar sebe uslovljen: 1) relaksacija budžeta i javnih rashoda u celini; 2) uspostavljanje održivih i socijalno prihvatljivih socijalnih funkcija države; 3) podizanje efikasnosti javnog sektora i njegovo otvaranje za tržište kapitala.

Druga osnovna pretpostavka daljeg razvoja je prostorni plan i plan povezanog razvoja industrije, energetike, poljopri-vrede i saobraćaja. To podrazumeva određenu spregu tih ele-menata koja je bliže opisana u tematskom okviru energetike.

Treća osnovna pretpostavka je snaženje institucija (pra-vosudni sistem, regulatorna beskonfliktnost, institut stečaja, decentralizacija razvoja lokalne infrastrukture, kapaciteta itd). Uslov svih uslova su svakako evro-atlantske integracije ali i re-gionalna reintegracija tržišta, ekonomije, resursa i kapaciteta.

a verovatno i stabilnost bi tokom 2009. godine zapali u krizu spoljne i unutrašnje likvidnosti i verovatno destabilizaciju i/ili iscrpljivanje postojećih deviznih rezervi.

Reforme sistema i institucija kao i određene reforme u jav-nom sektoru generalno su započele do 2003. godine ali nisu nastavljene. Tako je u pozadini kao kočnica razvoja u smeru veće dinamike investicija, reindustrijalizacije, postepenog re-šavanja fundamentalnih neravnoteža i podizanja kreditnog rejtinga zemlje, propulzije direktnih investicija iz inostranstva i izgradnje infrastrukture ostao nereformisan javni sektor ne računajući izvesne reforme fikalnog sistema kao i reformu i privatizaciju bankarskog sektora. Izostala je naime komplek-sna i celovita reforma javnog sektora koja podrazumeva spre-gnuta najmanje tri osnovna cilja: relaksaciju javne potrošnje i budžeta, uspostavljanje održivih socijalnih funkcija države što podrazumeva i reformu penzionog sistema kao najzahtev-nije socijalne funkcije i njegovu postepenu emancipaciju od budžeta putem kapitalizacije penzionog fonda iz korporativi-zacije državne imovine i prava, i podizanje efikasnosti javnog sektora putem korporativizacije i privatizacije infrastrukturnih delatnosti tj. javnih i komunalnih preduzeća kao i gradskog i građevinskog zemljišta. Javni sektor je ostao poluga preliva-nja sredstava iz privatizacije i kreditnog zaduženja u potrošnju bez odgovarajućih investicionih ulaganja. Potrošnja (državna i lična) je tako dostigla u 2007. i 2008. nivo blizu 100% BDP-a tako da je komplementarno učešće investicija bilo približno na nivou od 22%-23% koliki je dodatak na bruto domaći proizvod do ukupne tražnje koji potiče iz vana kao deficit roba i usluga. Sa platno-bilansnom krizom ispoljilo se prinudno sužavanje platno-bilansnog i spoljnotrgovinskog deficita, ukupne tražnje i potrošnje i samim tim privredne aktivnosti najviše u indu-strijskoj proizvodnji.

Model ekonomije zasnovan i nasleđen iz daleke prošlosti koji je ostao nepromenjen decenijama i koji kroz javni sek-tor generiše ukupnu tražnju i redistribuira pozajmice izvana i privatizacione prihode u ovoj deceniji sa efektima stvaranja monopola i kartela u industriji i trgovini kao i manipulacija-ma građevinskim i poljoprivrednim zemljištem u procesima privatizacije, iscrpljen je jer se suočava sa krizom spoljnog i unutrašnjeg duga i velikim socijalnim tenzijama. Spoljni dug (javni i komercijalni) na kraju 2009. dostiže cca 23 milijarde evra a sa unutrašnjim javnim dugom dostiže preko 26 milijardi evra pri čemu je važnija činjenica da servis spoljnog duga u 2010. kada dolaze na plaćanje i tranše reprogramiranog starog duga dostiže preko 50% ukupnog izvoza roba i usluga a isku-stvena granica ovog racija sa aspekta održivosti duga smatra se da je na 25%.

Oživljavanje industrije od 2003 godine, delimično zasno-vano na privatizaciji nekih velikih i uspešnih preduzeća uglav-nom je bilo u kategoriji netrajnih proizvoda široke potrošnje ako izuzmemo industriju metala u kojoj je daleko najvažniji US STEEL u Smederevu. Najvažnije grane industrije su tako ostale: industrija prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda gde je važna grana farmaceutska industrija, proizvodnja proi-zvoda od gume i proizvodnja od plastičnih masa, proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala gde spada proizvod-nja cementa i drugih građevinskih materijala, prerada drveta i proizvodi od drveta i plute, proizvodnja derivata nafte. Nije međutim bitnije ulagano u metaloprerađivačku, elektronsku, tekstilnu, automobilsku, mašinsku i druge visoko tehnološke industrije bez kojih nema ozbiljne industrijalizacije. Nije tako-đe znatno ulagano ni u primarnu poljoprivredu ili ekologiju i infrastrukturu koje su u velikoj meri podloga industrijalizacije. Ne računajući oporavak elektro-energetskog sistema u 2001. i 2002. godini zahvaljujući donacijama, energetika je ostala ta-kođe van domašaja ozbiljnijih investicija. Energetika je takođe pretpostavka ozbiljnije industrijalizacije.

18

Prosečna starost u Vojvodini 2008. godine iznosila je 40,6 godina i bila je za 0,7 godina manja od prosečne sta-rosti u Centralnoj Srbiji, odnosno za 0,5 godina od proseč-ne starosti na nivou republike. Još 1971. godine prosečna starost stanovništva prelazila je graničnu vrednost (30 godina) koja je u demografskoj teoriji prihvaćena kao me-dijalna vrednost i smatra se početkom procesa starenja jedne populacije.

Pad nataliteta i starenje stanovništva izazvali su i pro-mene u polnoj strukturi, čija je osnovna odlika smanje-nje muškog u ukupnom stanovništvu. Promene koje su ostvarene u distribuciji ukupnog stanovništva po starosti najvažniji su neposredni činioci smanjenja udela muškog stanovništva. S obzirom na izrazite razlike u sastavu po polu pojedinih starosnih grupa, odnosno brojčanom domi-nacijom muškog stanovništva kod mlađih starosnih gru-pa, odnosno većem broju žena kod sredovečnog i njihovoj brojčanoj nadmoćnosti kod starog stanovništva, očigledno je da su glavni uzroci demografskog starenja u isto vreme osnovni uzroci feminizacije ukupnog stanovništva.

Pored uticaja svetske ekonomske krize, tržište rada u našoj zemlji suočeno je sa višegodišnjim kumuliranim tranzicionim problemima. Teški tranzicioni bilansi na tr-žištu rada prisutni su u svim tranzicionim ekonomijama, a to je posebno naglašeno u zemljama Jugoistočne Evro-pe. U Srbiji veliku nezaposlenost uzrokuje naročito visoko učešće dugoročno nezaposlenih, odnosno velika nezapo-slenost madih i nestručnih lica, a takođe i prisutna velika nezaposlenost žena.

U cilju poboljšanja uslova na tržištu rada doneta je Strategija zapošljavanja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodi-ni (2006-2008) i ona je u skladu sa Nacionalnom strate-gijom zapošljavanja Republike Srbije 2005-2010. godine i uvažava principe Opšte strategije Evropske unije u oblasti zapošljavanja i borbe protiv nezaposlenosti. Strategija je podrazumevala na prvom mestu decentralizaciju u oblasti zapošljavanja, potom sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, podsticanje zapošljavanja u oblasti poljo-privrede i turizma, zatim ravnopravnost polova kada su u pitanju mogućnosti na tržištu rada, a takođe i prekogranič-na saradnja u oblasti zapošljavanja.

Od ukupnog broja stanovnika u Vojvodini 2008. godine kategoriji stanovništva radnog uzrasta (15-64) pripadalo je 66,7% stanovništva. Od ukupnog broja stanovnika koji su pripadali kategoriji radnog uzrasta, 62,6% činilo je aktivno stanovništvo, a 37,4% neaktivno. Broj stanovnika radnog uzrasta u Vojvodini skoro tri puta je manji od broja sta-novnika te kategorije u Centralnoj Srbiji, a činili su 27,1% od ukupnog broja stanovništva radnog uzrasta u Republici Srbiji.

Struktura stanovništva, prema starosti

Ljudski resursi u Vojvodini

Vojvodinu karakteriše dugoročna tendencija smanje-nja mladog i povećanja udela starog stanovništva. Naime, kontigent mladog stanovništva smanjen je sa 30,0% u 1971. godini na 22,6% u 2002. godini, odnosno na 21,5% u 2008. godini. U istom periodu udeo starog stanovništva porastao je sa 14,8% 1971. godine na 21,4% 2002. godine, da bi se već 2008. njihovo učešće izjednačilo sa kontigen-tom mladog stanovništva (21,5%). Ukoliko se negativni demografski procesi nastave, neminovno je da će i u Voj-vodini u bliskoj budućnosti broj lica starih 60 i više godina biti veći od broja mladih.

Procentualno učešće mladog i starog stanovništva

Smanjenje učešća mladog, praćeno istovremenim po-većanjem udela starog stanovništva prisutno je i u Cen-tralnoj Srbiji, sa izuzetkom da je ovaj proces bio neznatno izraženiji u Centralnoj Srbiji, pa je već 2008. udeo starih u ukupnoj populaciji bio veći od udela mladog kontigenta za 1,7%.

Starosna piramida stanovništva Vojvodine, 2008. godina

Konkurentnost privrede Vojvodine

Piše: Prof. dr Branislav S. Đurđev, Redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

19

Vojvodina-CESS

vodini, 2008. godine iznosila je 52,2% i bila je za 1,5% ma-nja od stope zaposlenosti na nivou republike, odnosno za 1,7% manja od stope zaposlenosti u Centralnoj Srbiji.

Stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta 2008.

Najveći broj zaposlenih lica radnog uzrasta pripadao je starosnim kategorijama 44-49 i 45-49 godina (30,0% zapo-slenog stanovništva nalazilo se u ove dve starosne grupe), a najmanje u kategoriji od 15 do 19 godina i 60-64 godine, što je i razumljivo ako se u obzir uzme da je to kategorija stanovništva srednjoškolskog uzrasta, odnosno kategorija starog stanovništva.

U odnosu na radni status, najveći broj zaposlenih lica starih 15 i više godina, pripadao je kategoriji zaposlenih radnika (72,9%), samozaposleni su činili 22,7%, dok su po-mažući članovi domaćinstava činili 4,4% ukupnog broja zaposlenih.

Struktura zaposlenih lica starih 15 i više godina

Diferencijacija zaposlenih radnika (radnog uzrasta i starih 15 i više godina) prema obliku svojine, pokazuje da najveći broj lica radi u sektoru registrovane privatne svo-jine (60,5%) i u sektoru državne svojine (29,5%). U sekto-ru privatne neregistrovane svojine radi 4,6%, a u sektoru društvene svojine 3,7% zaposlenih.

Struktura zaposlenih radnika (radnog uzrasta i starih 15 i više godina), prema obliku svojine

Struktura stanovništva radnog uzrasta

Učešće stanovništva radnog uzrasta APV u stanovništvu radnog uzrasta RS

Aktivno stanovništvo starosti 15 i više godina činilo je 49,4% ukupnog broj stanovnika te kategorije, odnosno 41,7% ukupnog broja stanovnika u Vojvodini u 2008. godi-ni. Neaktivno stanovništvo staro 15 i više godina činilo je 50,6% stanovništva te starosne dobi, odnosno 42,7% uku-pnog stanovništva u Pokrajini.

Stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta u Voj-vodini iznosila je 2008. godine 60,8%, odnosno bila je za 1,9% manja od stope aktivnosti u republici, i za 2,2% manja nego u Centralnoj Srbiji. Kada je u pitanju diferen-cijacija prema polu, stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta u Vojvodini kod muškaraca iznosila je 70,8%, dok je kod žena bila 50,7%.

Stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta 2008. godine

Stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta u Vojvodini, prema polu

Najveća stopa aktivnosti kod stanovništva radnog uzrasta prisutna je u starosnim grupama 30-34 godine, po-tom kod stanovništva starog 35 do 39 godina i u starosnoj kategoriji 40-44 godine.

Stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta, u Voj-

20

Prognoza broja stanovnika u AP Vojvodini

Prema projekcijama, broj stanovnika Evropske unije po-većavaće se do 2025. a zatim će opadati i do 2050. biće manji za 1,5% nego početkom 2004. Broj stanovnika povećavaće se zahvaljujući uglavnom useljavanjima, jer će broj umrlih biti veći od broja živorođenih počev od 2010. Najveće relativno smanjenje broja stanovnika očekuje se u Letoniji (-19,2%), a apsolutno u Nemačkoj (-7,9 miliona).

Smanjeni broj stanovnika i nije najgora perspektiva. Naj-lošije je što će ovaj proces biti praćen srazmernim pogorša-njem „kvaliteta“ pojedinih funkcionalnih kontingenata, te će time konkurentnost Vojvodine biti osetno smanjena.

U Evropi će udeo stanovništva mlađeg od 15 godina opa-sti sa 16,4% u 2004. na 13,4% (u Italiji na samo 11,2%) u 2050. Posle pedeset godina, kod nas će se taj udeo kretati od minimalnih 10% do maksimalnih 16%, dok će se 2033. udeo kretati u užoj margini, od 11% do 15%. Kontingent dece jasle-nog uzrasta (1-3 godine) će u narednih četvrt veka opasti u svim varijantama, možda čak i za jednu trećinu. Ako fertilitet bude nepromenjen kontingent dece predškolskog uzrasta (4-6 godina) u opašće do 2033. za oko 30%, i u jednom i u drugom delu Srbije. Kontingent dece školskog uzrasta (7-14 godina) smanjiće se do 2033. za trećinu ako fertilitet bude konstantan. Kontingent dece srednjoškolskog uzrasta (15-18 godina) izno-siće 2033. oko dve trećine iznosa iz popisne 2002. Kontingent omladine na početku studentskog uzrasta (19 godina) imaće iste tendencije kao i srednjoškolski kontingent. U Evropi pro-porcija starih 65 i više godina skoro će se duplirati, porašće sa 16,4% u 2004. na 29,9% (u Španiji i Italiji na preko 35%) u 2050. Ako fertilitet ostane isti u makroregionima Srbije udeo starih porašće sa 16% na preko 22%. Kontingent ostarelog stanovništva (80 i više godina) beležiće najbrži porast i više će se nego duplirati u narednih 25 godina. U Evropi udeo sta-novništva radno sposobnog uzrasta (između 15 i 64 godine) u ukupnom stanovništvu opašće sa 67,2% u 2004. na 56,7% (u Španiji na samo 52,9%) u 2050., a što predstavlja smanjenje za 52 miliona stanovnika radno sposobnog uzrasta. U Srbiji će taj broj biti manji za skoro milion stanovnika, koeficijent op-terećenosti radnog kontingenta ostaće nepromenjen, ali će se povećati udeo starog stanovništva u ukupnoj opterećenosti. Ženski fertilni kontingent (žene 15-49 godina) u dva makrore-giona Srbije biće 2033. manji za oko 27%.

Šta da se radi?Opšti cilj održivog demografskog razvoja je stacionarno

stanovništvo, tj. stanovništvo u kome će sledeće generacije biti iste veličine kao i postojeće. Ovaj nivo prostog obnavlja-nja stanovništva ili zamene generacija znači da na individu-alnom nivou jedna žena u svom fertilnom periodu treba da se nadomesti sa jednim ženskim detetom, tj. da neto stopa reprodukcije bude jednaka jedinici. U našim uslovima, gde je smrtnost niska a fertilitet ispod nivoa potrebnog za zamenu generacija, neto stopa reprodukcije je na nivou oko jedinice

Više od polovine ukupnog broja zaposlenih lica starih 15 i više godina, radi u tri sektora delatnosti, i to u poljo-privredi, šumarstvu i vodoprivredi (23,3%), u prerađivač-koj industriji (21,0%) i oblasti trgovine na veliko i malo (15,6%). Potom slede građevinarstvo, zdravstvo i socijalni rad, saobraćaj, državna uprava i obrazovanje.

Stopa nezaposlenosti u Vojvodini kod lica starih 15 i više godina iznosila je 13,8%, a najveću stopu nezaposle-nosti imala su lica u starosnim kategorijama od 15 do 19 godina i lica stara od 20 do 24 godine. Stopa nezaposleno-sti lica starih 15 i više godina kod žena iznosila je 15,9%, odnosno bila je za 3,6% nego kod muškaraca. U odnosu na republiku, stopa nezaposlenosti lica starih 15 i više godina u Vojvodini bila je za 0,2% veća, a u odnosu na Centralnu Srbiju za 0,1% veća.

Stopa nezaposlenosti kod lica starih 15 i više godina

Stopa nezaposlenosti u AP Vojvodini, prema polu

Najveći broj nezaposlenih lica na posao čeka od 4 do 6 godina (15,6% od ukupnog borja nezaposlenih starih 15 i više godina), dok 13,8% nezaposlenih na posao čeka od 6 do 11 meseci, odnosno 13,6% nezaposlenih na zaposlenje čeka od 2 do 4 godine. Lica koja na dobijanje posla čekaju 10 i više godina čine 11,2% ukupnog broja nezaposlenih. Lica koja na posao čekaju manje od jednog meseca čine 4,6%, dok lica koja na posao čekaju 1-2 meseca čine 6,5% kategorije nezaposlenog stanovništva.

Ukupan broj stanovnika Vojvodine neprekidno će se smanjivati u svakoj od pretpostavljenih varijanti sve do kraja projektovanog perioda. Kao rezultat, ukupno stanov-ništvo Vojvodine biće 2033. u odnosu na popis 2002. ma-lobrojnije za 12,9%, u varijanti rastućeg fertiliteta ili za 16,6%, u varijanti opadajućeg fertiliteta. U narednih pede-set godina, međutim, stanje će biti osetno lošije: broj sta-novnika smanjiće se od 24,1% do čak 38,6%. U Centralnoj Srbiji tendencije su čak i nešto poraznije.

21

Vojvodina-CESS

Poljoprivreda Vojvodine

UvodPoljoprivreda AP Vojvodine doživela je svoj zenit 80-

ih godina prošlog veka. Tokom 90-ih godina dolazi do velikog pada u svim pokazateljima razvoja poljoprivrede. Početkom 21. veka poljoprivreda se vrlo sporo oporavlja od razvojnog kolapsa 90-ih godina. Budući razvoj poljopri-vrede Vojvodine može biti usmeren na vraćanje pozitivnih proizvodnih i ekonomskih rezultata iz 80-ih godina, ali će to investiranjem u razvoj konvencionalne poljoprivredne ići veoma sporo.

Realne mogućnosti bržeg razvoja poljoprivrede Vojvo-dine i jačanja njene konkurentske pozicije leže u multifunk-cionlnom razvoju. To znači da će se deo poljoprivrednih resursa koristiti na konvencionalan način, intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje do granice održivog razvoja, deo resursa će se koristiti za nepoljoprivredne namene (agro-eko, lovni, ribolovni, sportsko-rekreativni turizam i ugostiteljstvo i druge usluge i proizvodnja obnovljive energije), a deo resursa će se koristiti za organsku i zdrav-stveno bezbednu hranu.

Analiza resursa Udeo ukupnog poljoprivrednog stanovništva u uku-

pnom stanovništvu Vojvodine je ispod 11%. Poljoprivred-no stanovništvo Vojvodine čini oko 26% poljoprivrednog, odnosno 24% aktivnog poljoprivrednog stanovništva Sr-bije. Na jednog stanovnika dolazi 0,88 ha poljoprivredne, ili 0,78 ha oranične površine. Imajući u vidu da prosečna veličina poseda seljačkog gazdinstva u Vojvodini iznosi 3,59 ha korišćenog obradivog zemljišta i da svaki posed u proseku ima 3 odvojene parcele, može se zaključiti da Vojvodina ima nepovoljnu posedovnu strukturu.

Vojvodina obuhvata 35% poljoprivrednih površina Sr-bije. U obradivoj površini učestvuje sa 39%, a u oranicama sa čak 47%. Međutim, u najintenzivniji načinima kori-šćenja zemljišta, voćnjacima i vinogradima učestvuje sa samo 7, odnosno 16%. S druge strane, u najekstenzivnijim načinima korišćenja zemljišta, livade i pašnjaci, učestvuje sa svega 6, odnosno 13%. Žita su sa 66% najzastupljeni-ja grupa useva na oranicama u Vojvodini. Sledi industrij-sko bilje (22%), povrće (5%) i krmno bilje (5%). U Srbiji je struktura nešto drugačija. Posle žita, najzastupljenije je krmno bilje (14%), industrijsko bilje (11%) i povrće (9%). Vojvodina učestvuje sa 50% u površinama pod žitom, 96% u površinama po industrijskim biljem, 28% u površinama pod povrćem i 17% u površinama pod krmnim biljem u Srbiji.

kada je kohortna stopa ukupnog fertiliteta na nivou oko 2,1 deteta po ženi.

Globalni odgovori na strah od izumiranja rezultirali su u modernom svetu sa nekoliko različitih vrsta mera populacio-ne politike (Teitelbaum, Winter, 1985) ili: u modernom svetu aktuelno je nekoliko odgovora na below replacement fertility:▶ Merama za produženje ljudskog veka,▶ Merama koje ograničavaju pristup sredstvima kontrole

rađanja,▶ Merama za povećavanje useljavanja,▶ Merama za prilagođavanje demografskim promenama,▶ Merama koje teže da povećaju fertilitet pozitivnim podsti-

cajima.

Osnovni postulat mora biti: veći fertilitet mora biti eko-nomsko preimućstvo. Ako su deca delom i normalno dobro, kao i svako drugo, društvo bez dovoljno dece mora ponuditi i cenu kako bi „kupilo“ dete više. U ovakvoj situaciji nije se za-hvalno zalagati se za veća izdvajanja. No, posmatrajući distri-buciju porodica prema broju dece u područjima koja nemaju problema sa obnavljanjem stanovništva, zaključujemo da se

ne treba plašiti da će broj porodica sa troje, a pogotovo sa više od troje dece, biti naročito veliki.

Kao alternativne mogućnosti, u modernom svetu sve su ozbiljniji predlozi da majke na izborima treba da imaju do-datni glas za svako maloletno dete, a da radno sposobni treba da uplaćuju deo svog penzijskog osiguranja direktno svojim roditeljima (Demeny, 1986). Tako bi i radno sposobni bili sti-mulisani da imaju više dece koja bi im, u starosti, nadoknadila uplate sopstvenim roditeljima i povećala penzije. Poslednjim rešenjem ponovo bismo došli u situaciju da nas naša deca 'lebom 'rane.

Konkurentnost privrede Vojvodine

Piše: Prof. dr Nebojša Novković, Redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

Prof. dr Branislav Đurđev je redovni profesor Departmana za ge-ografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Magistrirao je demografiju na kalifornijskom uni-verzitetu Berkeley, a kao predavač je gostovao na univerzitetima u Moskvi, Louvain-la-Neuve-u, Klužu i Volosu. Od 1996. do 2004. obavljao je funkciju sekretara Odeljenja za društvene nauke Mati-ce srpske. Od 2006. do 2009. godine obavljao je funkciju prorekto-ra za nauku i međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu.

Prof. dr Nebojša Novković je redovni profesor na Poljoprivred-nom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. U periodu od 1990-1991. go-dine bio pomoćnik direktora, a u periodu od 1998-2000. godi-ne upravnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Obavljao je funkciju prorektora za finansije i menadžment Univerziteta u Novom Sadu od 2002. do 2004. godine. Član je predsedništva srpske, potpredsednik vojvođanske i član evrop-ske i svetske asocijacije agrarnih ekonomista.

22

zvoja poljoprivrede u Pokrajini. Od ukupno odobrenih sred-stava Fonda za razvoj AP Vojvodine – 135,8 miliona eura, za razvoj poljoprivrede usmereno je ukupno 24,35 miliona eura. Učešće kredita za oblast stočarstva u ukupnim sred-stvima se povećalo sa 20% u 2005. godini, na 38% u 2007. godini. Garancijski fond Vojvodine je skoro celokupno svoje poslovanje usmeravao u razvoj poljoprivredne proi-zvodnje na teritoriji Pokrajine. Osnovne aplikacije bile su za mineralno đubrivo i nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, osnovan 2001. godine plasirano je 5,23 miliona eura, Fond se u posmatra-nom periodu od 2002. do 2007. godine bazirao prvenstveno na učešće u finansiranju sistema za navodnjavanje, nabavku novih plastenika i staklenika, kao i podizanje višegodišnjih zasada autohtonih i odomaćenih sorti vinove loze.

Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

Prosečna godišnja vrednost izvoza dostigla je 255 mili¬ona dolara. U strukturi izvoza najveće učešće imaju robne grupe: šećer, med i proizvodi sa 39,3%, sledi robna grupa žitarice i prerađevine sa 18,2% i povrće i voće sa 13,3%.

Izvozni potencijali agrokompleks Vojvodine su: šećer i konditorski proizvodi, jestivo suncokretovo ulje, pšeni-ca i kukuruz (merkantilni i semenski), semenska soja i suncokret, voće (u svežem i prerađenom stanju - višnja, jagoda, jabuka, kajsija), povrće (u svežem stanju i u vidu prera¬đe¬vina – smrznuti grašak, boranija, kukuruz šeće-rac), junad za klanje, juneće meso, jagnjad za klanje, ja-gnjeće meso, kvalitetne prerađevine (šunka i plećka u foli-ji, limenci i sl.), pivo, bezalkoholni napici, mineralna voda, vino, nekonvencionalni poljoprivredni proizvodi (žabe, pu-ževi, med, leko¬vito bilje) i zdravstveno bezbe¬dna hrana.

Ocena konkurentnosti - SWOT analizaRazvojne snage poljoprivrede Vojvodine su:

- Dobri prirodni uslovi za proizvodnju (zemljište, klima, vodni resursi),

- Komparativne prednosti mikrorejona (Fruška gora, Subotička peščara, Vršačke planine),

- Izvrsni uslovi za multifunkcionalnu poljoprivredu (po-godni prirodni resursi za razvoj turizma, ugostiteljstva, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora),

- Tradicija u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji,- Relativno kvalifikovana i obrazovana radna snaga,- Razvijenost prerađivačkih kapaciteta, - Postojanje obrazovnih, naučno-istraživačkih ustanova i

poljoprivrednog savetodava,- Spremnost pokrajinskih institucija za razvoj agrokom-

pleksa.

Slabosti su:

- Sitni i neuređeni posedi i parcele seljačkih gazdinstava, - Ekstenzivna proizvodnja po strukturi i prinosima, - Slaba zastupljenost stočarstva,

U Vojvodini se navodnjava između 1,2% i 4,4% obradi-vih površina, što je nedopustivo malo s obzrom na poten-cijale. Sistemi koji su građeni u prethodnom periodu su jednim delom van upotrebe zbog zapuštenosti i neisprav-nosti. Mali broj sistema je u funkcionalnom stanju.

Stočarstvo je relativno malo zastupljeno u Vojvodini (25 uslovnih grla na 100 ha poljoprivredne površine). U strukturi stočnog fonda dominantno mesto ima svinjar-stvo (49%), zatim govedarstvo (38%), na trećem mestu je živinarstvo (7%), na četvrtom mestu sa 3% je ovčarstvo. Vojvodina učestvuje sa 15% u osnovnom stadu goveda, 17% u reproduktivnim kapacitetima svinjarstva i 11% u osnovnom stadu ovaca u Srbiji.

Proizvodni rezultati Kukuruz je najzastupljenija biljna vrsta u Vojvodini.

Gaji se na oko 630.000 ha, prosečan prinos je oko 5,3 t/ha, odnosno godišnja proizvodnja od oko 3,3 milion tona. Učešće Vojvodine u ukupnoj proizvodnji kukuruza u Srbiji je oko 58%. Proizvodnja pšenice obavlja se na prosečno 330.000 ha, uz prosečan prinos od oko 3,7 t/ha i godišnju proizvodnju od oko 1,2 miliona tona. Vojvodina učestvuje sa preko 56% u ukupnoj proizvodnji pšenice u Srbiji.

Šećerna repa se prosečno gaji na oko 52.000 hektara, prosečan prinos je oko 41 t/ha, a godišnja proizvodnja oko 2,2 miliona tona. U proizvodnji šećerne repe u Srbiji, Voj-vodina učestvuje sa oko 96%. Suncokret se u Vojvodini prosečno gaji na oko 160.000 hektara, uz prosečan prinos od oko 2 t/ha i godišnju proizvodnju od oko 320.000 tona. Gotovo celokupna proizvodnja suncokreta u Srbiji je iz Vojvodine (93%). Kao i kod šećerne repe i suncokreta, i u proizvodnji soje u Srbiji Vojvodina dominira (94%). Soja se prosečno gajila na oko 110.000 ha, uz prosečan prinos od oko 2,2 t/ha i godišnju proizvodnju od oko 250.000 tona.

Najzastupljenije voće u Vojvodini je jabuka (40%), za-tim šljiva (22%), pa višnja i kruška (11%). Najveću pro-izvodnju takođe ima jabuka (oko 65.000t), zatim slede: šljiva (38.000t), višnja (14.000t) i breskva (11.000t). Vino-gradarska proizvodnja je ogranizovana na malim porodič-nim gazdinstvima, kao i plantažnim zasadima. Proizvod-nja grožđa godišnje je iznosila oko 74.000 tona.

Ekonomski uslovi i rezultatiBruto domaći proizvod poljoprivrede veći je od bruto

domaćeg proizvoda prehrambene industrije, što govori da se značajni deo poljoprivrednih proizvoda troši ili izvozi u sirovom stanju, a ne prerađuje u sopstvenim kapacitetima. Ućešće Vojvodine u bruto domaćem proizvodu prehram-bene industrije Srbije (47,3%) je veće od njenog učešća u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede Srbije (39,6%), i pored činjenice da je struktura poljoprivredne proizvodnje u drugim delovima Srbije intenzivnija (veća zastupljenost povrtarstva, voćarstva i stočarstva). Razlog tome je, što su u Vojvodini koncentrisani kapaciteti za preradu žitarica i industrijskog bilja.

Analizom strukture agrarnog budžeta Republike Sr-bije može se stvoriti jasna slika o namenskom korišćenju budžetskih sredstava za premiranje proizvodnje mleka i in-dustrijskog bilja, kao i regresiranja cena pojedinih inputa. Poljoprivreda AP Vojvodine u velikoj meri opredeljena je sredstvima odobrenim iz pokrajinskih fondova. Skupština AP Vojvodine osnovala je ukupno pet fondova, od kojih tri imaju za isključivi, ili kao jedan od ciljeva, podsticanje ra-

23

Vojvodina-CESS

Mala i srednja preduzeća u Vojvodini

Finansijska struktura preduzeća predstavlja jednu od bitnih determinati rentabilnosti poslovanja, a ren-tabilnost je jedan od najneposrednijih indikatora kon-kurentnosti preduzeća, budući da izražava sposobnost oplodnje angažovanog kapitala preduzeća. Imajući u vidu iznetu međuzavisnost finansijske strukture i renta-bilnosti preduzeća, kao i značaj rentabilnosti za izraža-vanje konkurentnosti privrede u „Studiji konkurentnosti privrede Vojvodine” ovim pitanjima posvećena je dužna pažnja. Pokazatelji finansijske strukture i rentabilnosti izračunati su na osnovu podataka iz završnih računa za 2007. godinu. Pokazatelji koji su korišćeni za analizu

- Neodgovarajuće rešenje korišćenja državnog zemljišta, - Loši ekonomski uslovi za korišćenje vodnog potencijala

za navodnjavanje, - Slaba organizovanost seljačkih gazdinstava,- Nedovoljna podrška razvoju poljoprivrede od strane

države,

Razvojne mogućnosti su:

- Uređenje zemljišnih površina,- Povećanje površina u navodnjavanju (mogućnost postr-

ne i naknadne setve),- Intenziviranje biljne i stočarske proizvodnje,- Veći stepen finalizacije proizvodnje u sopstvenim prera-

đivačkim kapacitetima,- Unapređenje tehnologije prerade poljoprivrednih proizvoda,- Razvoj multifunkcionalne proizvodnje i dierzifikacija:

razvoj agro-eko turizma (seoski turizam, seoske turi-stičke manifestacije, banjski turizam, ribolovni i lovni turizam), ugostiteljstva (salašarskog tipa, sveža-zdrava hrana, domaća kuhinja), proizvodnja energije iz obnov-ljivih izvora (žetveni ostaci, eolska, itd),

- Povećanje konkurentnosti razvojem MSP i integracijom putem klastera,

- Povećanje mogućnosti izvoza, uspostavljanjem ISO standardizacije i poboljšanjem kvaliteta proizvoda.

- Razvoj ekološke proizvodnje, proizvodnje lekovitog i aromatičnog bilja.

Pretnje u razvoju su:

- Ograničenja plasmana (slaba domaća platežna tražnja),- Ograničenja izvoza (izvozne kvote, necarinske barijere,

nestimulisanje izvoza,...),- Nedovoljne mogućnosti države za podršku razvoja

poljoprivrede,- Nedostatak kvalitetnih izvora sredstava za razvoj i

funkcionisanje,- Nepostojanje ili neadekvatnost zakonske regulative,- Veliki negativan uticaj interesnih grupa (uvozni lobi) na

mere agrarne politike,- Nedovoljan uticaj stručnih i naučnih institucija na ra-

zvoj poljoporivrede i mere ekonomske politike u agraru.

Uslovi i mere za jačanje konkurentnosti Najznačajniji uslovi i podsticajne mere za razvoj agrobiznisa u ruralnim područjima Vojvodine su:

- Stimulisanje izgradnje i korišćenja sistema za navodnja-vanje,

- Stimulisanje povećanja investiranja u ruralna područja,- Uređenje i racionalno korišćenje zemljišnog fonda,- Uređenje infrastrukture i razvoj ustanova u ruralnim

područjima,- Direkne strane i državne i investicije lokalnih samou-

prava u razvoj preduzeća u selima,

Konkurentnost privrede Vojvodine

Piše: Prof. dr Blagoje Paunović, Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

- Konzistentna i stručna agrarna politika u funkciji razvo-ja agrobiznisa,

- Razvoj institucija za razvoj malog agrobiznisa i predu-zetništva.

- Edukacija ruralnog stanovništva.- Poboljšanje organizacije (razvoj klastera, zadrugarstva i

savetodavstva).

Prof. dr Blagoje Paunović je redovni profesor Ekonom-skog fakulteta u Beogradu. Direktor je Naučno istraži-vačkog centra Ekonomskog fakulteta (NICEF) od marta 2004. godine i direktor Centra za preduzetništvo na Eko-nomskom fakultetu u Beogradu od oktobra 2000. godine. Od februara 2002. do februara 2004. godine obavljao je funkciju pomoćnika ministra u Ministarstvu privrede i pri-vatizacije a u istom periodu je bio nacionalni koordinator za primenu Evropske povelje o malim preduzećima. Do sada je bio angažovan kao konsultant u više od 60 pre-duzeća.

24

finansijske strukture i rentabilnosti su:

▶ visina neto obrtnih sredstava,

▶ razlika između sopstvenih i ukupnih izvora sredstava,

▶ stopa prinosa na ukupna sredstva, i

▶ stopa prinosa na sopstvena sredstva.

Ograničeni prostor osnovni je razlog što će se u ovom radu razmotriti samo osnovni zaključci analize za sva preduzeća i podskupove preduzeća prema veličini, ne ulazeći u privredne grane i oblasti. Iz istog razloga u ovom radu iznete su osnovne preporuke za kreatore ekonomske politike koji iz zaključaka analize proističu.

Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između obrtne imovine preduzeća i kratkoročnih obaveza pre-duzeća. Postojanje neto obrtnih sredstava ukazuje na sposobnost preduzeća da deo svojih dugoročnih izvora koristi za finansiranje obrtnih sredstava i u tom smislu je pokazatelj dobre finansijske strukture preduzeća. Dru-gi pokazatelj finansijske strukture je iznos zaduženosti koji se može izraziti kao razlika između sopstvenih i ukupnih sredstava preduzeća. Što je ta razlika u apso-lutnom smislu veća to se veći deo sredstava preduzeća finansira iz dugoročnih i kratkoročnih kredita, odnosno tuđih izvora, pa je otuda i veći iznos zaduženosti pre-duzeća. Kao globalni pokazatelji rentabilnosti korišćene su stopa prinosa na ukupna i stopa prinosa na sopstve-na sredstva. Za utvrđivanje ovih stopa koriste se podaci bilansa stanja i bilansa uspeha, a izračunavaju se kao odnos između neto dobiti preduzeća i ukupnih sredsta-va, odnosno kao odnos između neto dobiti i sopstvenih sredstava preduzeća.

Ograničeni prostor osnovni je razlog što će se ovde razmotriti samo osnovni zaključci analize za sva predu-zeća i podskupove preduzeća prema veličini, ne ulazeći u privredne grane i oblasti. Iz istog razloga u ovom radu iznete su osnovne preporuke za kreatore ekonomske po-litike koji iz zaključaka analize proističu.

1. Finansijska strukturaNa osnovu podataka iz završnih računa preduzeća za

2007. godinu, može se zaključiti da su najvećim neto obrtnim fondom raspogala preduzeća iz Vojvodine - 82,26% od celog neto obrtnog fonda privrede Srbije. Ako se uporedi visina neto obrtnih sredstava po preduzeću u Srbiji (684,01 hiljada dinara) sa visinom neto obtnih sredstava po preduzeću u Vojvodini (2.151, 04 hiljada dinara) može se zaključiti da su vojvođanska preduze-ća u 2007. godini u proseku imala 3,1 puta veći iznos neto obrtnih sredstava od preduzeća u privredi Srbije. Poređenjem visine neto obrtnih sredstava po preduzeću iz Vojvodine sa neto obrtnim sredstvima po preduzeću iz Beograda i Centralne Srbije bez Beograda, može se zaključiti da je visina obrnih sredstava po preduzeću u Vojvodini 9,5, odnosno 24,5 puta veća od visine neto obrtnih sredstava po preduzeću u Beogradu i Centralnoj

Srbiji, respektivno. Prema tome, po visini neto obrtnih sredstava finansijska struktura preduzeća u Vojvodi-ni je znatno povoljnija od finansijske strukture pre-duzeća u privredi Srbije, odnosno u privredi Beogra-da i privredi Centralne Srbije bez Beograda.

Povoljnija finansijska struktura vojvođanskih predu-zeća, posmatrana prema visini neto obrnih sredstava, međutim, posledica je većeg iznosa neto obrtnih sred-stava kojim su raspolagala velika preduzeća, dok su po visini neto obrtnih sredstava vojvođanska mala i sred-nja preduzeća ispod proseka privrede Srbije. U 2007. go-dini mala preduzeća iz Vojvodine imala su nedostajuća neto obtrna sredstva u visini 1,7 milijarde dinara, a pre-duzeća srednje veličine iz Vojvodine raspolagala su u proseku sa skoro 2,5 puta manjim iznosom neto obrtnih sredstava od preduzeća iz Srbije (5.182 hiljade dinara po preduzeću u poređenju sa 12.804 hiljada dinara po preduzeću). Kao celina, mala i srednja preduzeća iz Vojvodine imala su preko 2,5 puta manji iznos neto obrtnih sredstava od sektora malih i srednih predu-zeća privrede Srbije.

Drugi značajan pokazatelj finansijske strukture je iznos zaduženosti preduzeća koji se može iskazati kao razlika između sopstvenih i ukupnih sredstava predu-zeća, odnosno kao razlika između visine kapitala predu-zeća i ukupne pasive ili ukupne aktive preduzeća (bez vanbilansne aktive ili pasive). Veći iznos razlike u apso-lutnom iznosu između sopstvenih i ukupnih sredstava ukazuje da se veći deo sredstava preduzeća finansira iz kreditnih izvora (dugoročnih i kratkoročnih), odnosno da je iznos zaduženosti preduzeća veći. Iz podataka Ta-bele 1 može se zaključiti da je iznos zaduženosti voj-vođanske privrede manji od zaduženosti privrede Beo-grada i privrede Centralne Srbije bez Beograda, tako da kreditni izvori finansiranja preduzeća iz Vojvodine uče-stvuju u ukupnoj zaduženosti privrede Srbije sa 24,05%, a privrede Beograda i Centralne Srbije bez Beograda sa 51,08% i 24,87%, respektivno. Poređenjem učešća kre-ditnih izvora preduzeća iz Vojvodine u kreditima cele privrede Srbije sa učešćem vojvođanskih preduzeća u ukupnom broju preduzeća u Srbiji (26,16%) može se za-ključiti da je iznos zaduženosti po jednom preduzeću u Vojvodini nešto manji od proseka privrede. Konkret-nije, u proseku zaduženost po preduzeću u Vojvodini je 42.593 hiljade dinara, dok je zaduženost po preduzeću u Srbiji 46.331 hiljade dinara. Zaduženosti preduzeća iz Vojvodine je manja i u odnosu na preduzeća iz Beogra-da (58.012 hiljade dinara) i jedino je veća u odnosu na zaduženost preduzeća u Centralnoj Srbiji bez Beograda (34.872 hiljade dinara po preduzeću).

Kada se uporedi iznos zaduženosti preduzeća u Voj-vodini i Srbiji, s jedne strane, sa visinom neto obrtnih sredstava po preduzeću u Vojvodini i Srbiji, s druge strane, može ze zaključiti da preduzeća u Vojvodini ima-ju povoljniju strukturu kreditnih izvora. Naime, značaj-no viši iznos neto obrnih sredstava po preduzeću u Voj-vodini u odnosu na ova sredstva po preduzeću u Srbiji, s jedne strane, i niži iznos zaduženosti preduzeća u Vojvo-

25

Vojvodina-CESS

vojvođanskih preduzeća merena stopom prinosa na uku-pna sredstva 2,5 puta veća od rentabilnosti preduzeća iz Srbije i 1,2 puta veća od rentabilnost preduzeća iz Be-ograda. Mereno stopom prinosa na sopstvena sredstva, privreda Vojvodine je rentabilnija od privrede Srbije 2,8 puta, a od privrede Beograda 1,4 puta. Imajući u vidu činjenicu da zaduženost preduzeća u Vojvodini manja od zaduženosti preduzeća u Srbiji za oko 8%, kao i či-njenicu da je ova razlika manja od razlike u stopama prinosa na ukupna i sopstvena sredstva između Srbije i Vojvodine može se zaljučiti da preduzeća iz Vojvodine efikasnije koriste sredstva iz kreditnih izvora od pre-duzeća iz Srbije. Ova činjenica sugeriše zaključak da se merama ekonomske politike koje bi dovele do realoka-cije kreditnih sredstava ka vojvođanskim preduzećima može uticati na povećanje rentabilnosti privrede Srbije i Vojvodine. Na osnovu svega iznetog može se zaključi-ti da je rentabilnost korišćenja sopstvenih sredstava, kao i rentabilnost korišćenja sredstava iz kreditnih izvora veća u Vojvodini nego u Srbiji.

Posmatrano po veličini, u privredi Srbije, kao i svim njenim segmentima (Vojvodina, Beograd i Centralna Sr-bija bez Beograda) po stopi prinosa na sopstvena sred-stva i stopi prinosa na ukupna sredstva, najrentabilnija su mala preduzeća, a zatim preduzeća srednje veličine, dok su velika preduzeća najnerentabinija. Međutim, za razliku od skupa svih preduzeća, podskup malih predu-zeća i podskup srednjih preduzeća Vojvodine u 2007. godini ostvarili su niže stope prinosa na ukupna i sopstvena sredstva u odnosu na podskupove malih i srednjih preduzeća u Srbiji i Beogradu, dok su jedino u odnosu na Centralnu Srbiju bez Beograda ostvarili veću rentabilnost po oba pokazatelja. Ranije konsta-tovana nepovoljna finansijska struktura vojvođanskih malih i srednjih preduzeća predstavlja jedan od važnih uzročnika niže rentabilnosti ovih preduzeća u odnosu na rentabilnost malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Najvišu rentabilnost u podskupu velikih predu-zeća ostvarila su preduzeća iz Vojvodine i to je jedini podskup velikih preduzeća koji je poslovao rentabilno po oba pokazatelja, budući da su velika preduzeća iz Beograda, Centralne Srbije bez Beograda i cele Srbije ostvarila negativne stope prinosa na ukupna i sopstvena sredstva, odnosno da su ostvarila neto gubitak u poslo-vanju.

ZaključakPrethodna, ma koliko pojednostavljena analiza,

pokazuje da privreda Srbije, kao i privreda Vojvodine, ima hronični nedostatak dugoročnih (sopstvenih i po-zajmljenih) izvora finansiranja, ne samo za investicije, već i za finansiranje tekućeg poslovanja i da se takva finasijska struktura nužno odražava na rentabilnost. Posledica takve finansijske strukture privrede jesu ne-dovoljne investicije, ne samo za zamenu porabaćene i zastarele tehnologije, već i u obrtna sredstva neophod-

dini u odnosu na preduzeća u Srbiji, s druge strane, uka-zuje na veće učešće sopstvenih sredstava i dugoročnih kredita u strukturi finansiranja vojvođanskih preduzeća i manji iznos kratkoročnih kredita ovih preduzeća. Po-smatrano po veličini preduzeća isti zaključak se može izvesti i za podskup velikih preduzeća. Suprotno tome, iznos zaduženosti malih preduzeća u Vojvodini je veći nego malih preduzeća u Srbiji, što zajedno sa činjeni-com da vojvođanska mala preduzeća imaju negativan neto obrtni fond ukazuje na veliko učešće kratkoročnih kredita u finansiranju ovih preduzeća. Sličan zaključak važi i za srednja preduzeća. Naime, preduzeća srednje veličine iz Vojvodine nešto više su zadužena od predu-zeća srednje veličine iz Srbije i raspolažu u proseku sa skoro 2,5 puta manjim iznosom neto obrtnih sredstava od srednjih preduzeća iz Srbije, što ukazuje na manje učešće sopstvenih i dugoročnih izvora u strukturi nji-hovog finansiranja i veće učešće kratkoročnih kredita u finansiranju ovih preduzeća. Ovaj podatak svedoči da je problem nedekvatne finasijske strukture srednjih predu-zeća, izražen u privredi Srbije, još izraženiji u Vojvodini.

Kao celina sektor malih i srednjih preduzeća u Vojvodini je za oko 18% manje zadužen od sektora malih i srednjih preduzeća iz Srbije, ali kako voj-vođanska mala i srednja preduzeća imaju 2, 5 puta manji iznos neto obrtnih sredstava, u strukturi po-zajmljenih izvora ovih preduzeća kratkoročni krediti imaju veće učešće od učešća u strukturi pozajmljenih izvora finansiranja preduzeća iz Srbije. I ako je uobi-čajeno da, zbog averzije banaka prema riziku, u krediti-ranju malih i srednjih preduzeća dominiraju kratkoročni krediti, veće učešće kratkoročnih kredita u finansiranju sektora malih i srednjih preduzeća u Vojvodini u odnosu na Srbiju ukazuje na potrebu da se merama ekonomske politike podstakne dugoročnije kreditiranje ovog sek-tora, tako što će se ili uticati na smanjenje kreditnog rizika u ovom sektoru (npr. izdavanjem garancija malim i srednjim preduzećima) ili tako što se deo sredstava iz fondova za razvoj namenski usmeriti u sektor malih i srednjih preduzeća.

2. Rentabilnost Rentabilnost izražava zarađivačku sposobnost pre-

duzeća, odnosno efikasnost korišćenja uloženih sred-stava. Predstavlja sposobnost preduzeća da uloženim sredstvima ostvari što veću dobit. Najpotpuniji globalni izrazi rentabilnosti su stopa prinosa na ukupna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva.

Na osnovu podataka tabele 1 može se zaključiti da je vojvođanska privreda, mereno stopom prinosa na ukupna sredstva i stopom prinosa na sopstvena sred-stva, narentabilniji segment privrede Srbije. Po oba pokazatelja, preduzeća iz Vojvodine su rentabilnija od preduzeća iz Srbije, kao i od preduzeća iz Beograda, dok su preduzeća iz Centralne Srbije bez Beograda kao celina poslovala nerentabilno. Pri tom je rentabilnost

26

Spoljna trgovina Vojvodine

Po poslednjim objavljenim podacima za 2006. godi-nu, AP Vojvodina se nalazi na 103. mestu na listi od 118 evropskih regija po konkurentnosti njene privrede. Po svim važnim indikatorima koji su osnov za merenje stepe-na razvoja u četiri osnovne oblasti: ekonomija, infrastruk-tura, obrazovanje i kreativnost, AP Vojvodina se nalazi da-leko ispod evropskog proseka.

Imajući u vidu činjenicu da je po poslednjem Izveštaju o konkurentnosti za 2009/2010. godinu Republika Srbija pogoršala svoju poziciju za osam mesta i nalazi se na 93. poziciji od 133 zemlje, nameće se zaključak da bi i AP Voj-vodina takođe pogoršala svoju poziciju na listi konkuren-tnosti evropskih regija prilikom novog merenja stepena konkurentnosti njene privrede.

Za sve zemlje u tranziciji je karakteristično da spolj-notrgovinska razmena ima veliki značaj i dokazano je da postoji korelacija između promene proizvodne strukture i stope rasta bruto domaćeg proizvoda kroz proces una-pređenja tehnološke osnove privrede. Ako posmatramo tehnološke parametre privrede AP Vojvodine kao što su: izdvajanja za istraživanje i razvoj, struktura registrovanih patenata, obim i forma transfera tehnologije i struktura zaposlenih u istraživačkom sektoru, jasno je da je na me-đunarodnom tržištu ona tehnološki nekonkurentna.

Osnovni cilj u oblasti spoljne trgovine kada je u pita-nju konkurentnost privrede AP Vojvodine je da se pronađe adekvatna strategija za unapređenje izvoza kroz identifi-kovanje proizvoda u kojima bi AP Vojvodina mogla imati komparativne prednosti. U tu svrhu, u empirijskom me-renju za 255 grupa proizvoda SMTK Rev. 3 klasifikacije izračunali smo tzv. koeficijent otkrivene komparativne prednosti (RCA). Na nivou ukupne spoljnotrgovinske raz-mene AP Vojvodina u svim posmatranim godinama ima negativne vrednosti RCA indikatora, osim u 1993. godini, što ukazuje da je privreda AP Vojvodine u velikoj meri za-visna od uvoza, s jedne strane, a sa druge strane ukazuje na nekonkurentnost njenog izvoza. Naime, osnovna karak-teristika njene spoljnotrgovinske razmene je kontinuira-ni deficit koji ima tendenciju povećanja pri rastu ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Konkurentnost privrede Vojvodine

Piše: Slobodan Vučkovićšef odseka za statistiku spoljne trgovine u Republičkom zavodu za statistiku Srbije

na za intenzivnije pokretanje ciklusa proizvodnje.

Kad se radi o sektoru malih i srednjih preduzeća, nameće se zaključak da su ova preduzeća dostigla gra-nicu svojih mogućnosti rasta i povećanja konkurentno-sti i da bez značajnijih promena u sistemu finansijske podrške ovom sektoru (nove kreditne linije, stvaranje zakonskih mogućnosti za osnivanje specijalizovanih investicionih fondova za mala i srednja preduzeća i sl.) mala i srednja preduzeća neće značajnije moći da pove-ćavaju svoju konkurentnost.

Iz do sada navednog može se zaključiti da, i pored relativno zadovoljavajućih performansi sektora malih i srednjih preduzeća, najveći problemi se sreću kod pre-duzeća srednje veličine. Ovi problemi su najizraženiji kod onih srednjih preduzeća koja su nastala izdvaja-njem iz velikih privrednih sistema u sklopu procesa njihovog restrukturiranja. Izdvajanjem srednjih predu-zeća iz velikih preduzeća, problemi poslovanja i loši rezultati poslovanja samo su premešteni iz velikih pre-duzeća u sektor malih i srednjih preduzeća.

Nepostojanje dovoljnog broja relativno snažnih i brzo rastućih, dinamičnih preduzeća srednje veličine predstavlja značajno ograničenje privrednog rasta Sr-bije i Vojvodine. Bez dovoljnog broja ovih preduzeća naša privreda ima strukturu sličnu strukturi koju su privrede zemalja Centralne i Istočne Evrope imale kra-jem 1990-ih, i koja se plastično može opisati kao „struk-tura peščanog sata“, sa širokom bazom mikro i malih preduzeća, i relativno velikim brojem velikih preduze-ća, ali nedovoljnim brojem srednjih preduzeća koja bi povezala mikro i mala preduzeća, s jedne strane, i veli-ka preduzeća, s druge strane. Iako je ovo tipična struk-tura privrede u tranziciji, „manjak“ preduzeća srednje veličine, osim što ukazuje na neravnotežu u strukturi preduzeća, predstavlja i ograničavajući faktor razvoja malih, ali i velikih preduzeća. Naime, iako mala predu-zeća predstavljaju "rasadnik" preduzetničke aktivnosti, preduzetništvo se ne može razvijati bez saradnje malih preduzeća sa preduzećima srednje veličine i velikim preduzećima. Nepostojanje dovoljnog broja uspešnih preduzeća srednje veličine ima za posledicu odsustvo čvršćih poslovnih veza malih i srednjih preduzeća sa velikim preduzećima. Stoga, umesto da se čvrsto me-đusobno prožimaju, bez srednjih preuzeća koja bi ih povezivala, sektor malih i srednjih preduzeća i sektor velikih preduzeća više koegzistiraju nego što su delovi jedinstvene privredne strukture. Imajući u vidu izne-to, nemeće se zaključak da se sa umesto dosadašnjih „kvantitativnih“ mera ekonomske politike, odnosno mera usmerenih na povećanje broja novoosnovanih preduzeća, moraju razvijati i „kvalitativne“ mere sa ciljem da se podstakne rast i razvoj preduzeća i tako poveća broj i ekonomski potencijal preduzeća sred-nje veličine, čime će se rešiti navedeni „no bridge“ problem.

27

Vojvodina-CESS

probirljiva tržišta mogla povući znatno veći deo izvoza AP Vojvodine nego do sada, s obzirom da je njihovo učešće u 90-tim godinama iznosilo skoro 40%.

Analiza konkurentnosti privrede AP Vojvodine ne bi bila potpuna ukoliko se ne bi poredila sa sličnim pokra-jinama u Evropi. Za tu svrhu odabrali smo jednu pokra-jinu iz zemlje članice EU (pokrajina Trentino-Alto Adiđe) i jednu pokrajinu iz zemlje članice CEFTA (Osiječko-ba-ranska županija). Utvrdili smo da je pokrajina Alto Adiđe najrazvijenija od njih i da AP Vojvodina mora učiniti do-datne napore da se kroz brže restrukturisanje privrede i kontinuirano visoke investicije izmeni privredna struktu-ra u korist većeg učešća proizvoda iz sektora prerađivačke industrije i da koncept komparativne prednosti ne gradi na proizvodima nultog, prvog i četvrtog sektora kod kojih se ona lako gubi. Isto tako, što se tiče uvoza karakteristično je da AP Vojvodina ima najmanje učešće u ukupnom uvozu proizvoda iz sedmog sektora što jasno govori o tehnološ-kom zaostajanju u odnosu na Osiječko baranjsku županiju i pokrajinu Alto Adiđe u kojima je učešće tih proizvoda znatno veće.

U današnjoj svetskoj ekonomiji cene imaju mnogo manji značaj u objašnjavanju konkurentnosti nego ranije. Međutim, one su i dalje vrlo važan faktor konkurentnosti i to pogotovu u ekonomijama koje imaju nizak dohodak po glavi stanovnika i gde je tržište veoma osetljivo na pro-mene cena. Isto tako, cene su vrlo važan faktor konkuren-tnosti kod berzanskih proizvoda sa kojima pomenute eko-nomije najviše raspolažu. AP Vojvodina npr. raspolaže sa nekim važnim berzanskim poljoprivrednim proizvodima. Međutim, konkurentnost zasnovana isključivo na cenov-nim faktorima se lako gubi a i proizvodi koji su nosioci takve vrste konkurentnosti (radno i resursno intenzivni proizvodi) su sve manje značajni u međunarodnoj trgo-vini. Zbog navedenih činjenica međunarodno tržište roba se transformiše od cenovnog ka tržištu kvaliteta. Naime, u prvi plan izbijaju neke druge karakteristike proizvoda kao što su: kvalitet, oblik, lakoća upotrebe, vek trajanja, sigurnost, pouzdanost, brzina isporuke, garantni rokovi, servisiranje i nabavka delova i slično. To znači, da cenovni faktor gubi na značaju a primat dobijaju necenovni faktori a među njima naročito kvalitet proizvoda.

Kao osnovne indikatore konkurentnosti kvalitetom ko-ristili smo jedinične vrednosti izvoza i uvoza i otkrivenu cenovnu elastičnost (revealed elasticity). Analiza jedinič-nih vrednosti je pokazala da su one niske kod izvoza što je karakteristika svih ekonomija u tranziciji i da se po tome AP Vojvodina specijalno ne razlikuje. Međutim, ono što nije karakteristično za ekonomije u tranziciji, to je rela-tivno niska jedinična vrednost uvoza AP Vojvodine, zbog visokog učešća energetskog sektora u ukupnom uvozu.

Dobijene jedinične vrednosti po grupama proizvoda i podela grupa na odgovarajuće segmente je pokazala da u privredi AP Vojvodine nije još izvršeno potrebno struktur-no prilagođavanje koje bi dovelo do veće proizvodnje pro-izvoda koje karakterišu uspešno ostvarena konkurentnost kvalitetom i proizvoda u kojima bi se ostvarila uspešna cenovna konkurentnost.

Kao rezultat analize faktorske i tehnološke konkuren-tnosti dobili smo da su: izdvajanja za istraživanje i razvoj, struktura zaposlenih u istraživačkom sektoru, struktura registrovanih patenata, obim i forme transfera tehnologi-

Da bismo utvrdili kod kojih proizvoda AP Vojvodina ima komparativne prednosti analizirali smo sektorsku strukturu 30 grupa proizvoda koji imaju najveći koefici-jent RCA tj. kod kojih je ostvaren suficit u spoljnotrgovin-skoj razmeni. Rezultati su pokazali da su komparativne prednosti ostvarene uglavnom kod primarnih proizvoda što je nametnuto nivoom ekonomskog razvoja i cenom radne snage kao faktora proizvodnje. Ono što je poseb-no karakteristično to je da se na listi 30 grupa proizvoda sa najvećim RCA koeficijentom nalaze uglavnom poljo-privredni proizvodi. Takva struktura izvoza i zasnivanje izvozne strategije na tim proizvodima nije dugoročno rešenje. Naime, komparativna prednost kod ovih proizvo-da se lako može izgubiti zbog toga što se poljoprivredna proizvodnja nalazi pod uticajem velikog broja faktora, pre svega klimatskih. Naravno, to ne znači da poljoprivrednu proizvodnju treba zapostaviti već da bi se morala izvrši-ti promena strukture od primarnih proizvoda ka finalnim koji imaju više novododatog rada i samim tim povoljniju cenu na međunarodnom tržištu. To preciznije znači da bi u izvozu umesto: žitarica, brašna, kukuruza, šećera, mesa, voća i povrća, trebalo izvoziti proizvode više faze prerade proizvedenih od njih.

Detaljnija analiza strukture spoljnotrgovinske razme-ne AP Vojvodine po sektorima SMTK nam je ukazala da AP Vojvodina ima nepovoljnu strukturu izvoza koja se ogleda kroz značajno učešće nultog sektora (hrana i žive životinje) i šestog sektora (proizvodi klasifikovani pretež-no po materijalu) koga uglavnom čine razni poluprerađeni proizvodi. Osim toga, smanjenje učešća sedmog sektora (mašine i transportni uređaji) i osmog sektora (razni goto-vi proizvodi) još više ističe sadašnju nepovoljnu strukturu izvoza AP Vojvodine i to naročito onog dela gde je tehno-logija najbitniji faktor proizvodnje.

U analizi konkurentnosti koristili smo, osim RCA in-dikatora, tzv. indeks specijalizacije i indeks koncentracije. Indeks specijalizacije nam je pokazao da izvoz AP Vojvo-dine ima manju specijalizaciju od uvoza što govori da je u izvozu prisutno svaštarenje i da postoji nedovoljna spe-cijalizacija u izvozu. Isto tako, očigledno je da ne postoji ni strategija izvoza i da je neophodnost izvoza po svaku cenu dovela do gore pomenutog svaštarenja. Zbog toga bi u narednom periodu bilo neophodno formulisati strategi-ju promocije proizvoda koji će biti prepoznatljiv i samim tim konkurentan na međunarodnom tržištu. Naravno, sam kvalitet proizvoda nije dovoljan pa se mora formulisati i odgovarajuća strategija marketinga koja će poboljšati pro-daju tog proizvoda.

Indeksi koncentracije su nam pokazali da je izvoz AP Vojvodine manje koncentrisan od uvoza što je još jedan dokaz odsustva strategije u politici spoljnotrgovinske raz-mene.

Analiza regionalne usmerenosti izvoza AP Vojvodine pokazuje da je tržište Evropske Unije i nadalje najvažnije tržište za obavljanje spoljnotrgovinske razmene. Među-tim, značaj zemalja CEFTA sporazuma se povećava u po-slednjim godinama i s obzirom na činjenicu da je učešće tih zemalja u izvozu znatno veće nego u uvozu, to nameće zaključak da se zbog veće konkurentnosti proizvoda AP Vojvodine u odnosu na to tržište tu nalazi šansa za pove-ćanje izvoza sa sadašnjih 30% na približno onaj nivo koji sada zauzima EU. Isto tako, i ostale zemlje bi kao manje

28

je, struktura istraživačkih jedinica i slično, u slučaju AP Vojvodine nepovoljni. Takođe smo uočili da srednja teh-nologija ima veći značaj od visoke tehnologije u okviru grupe proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom i da po-stoji mogućnost da privreda AP Vojvodine smanji razliku u tehnološkom zaostajanju i da transformiše proizvodnju u pravcu dobijanja proizvoda za izvoz koji će biti u skla-du sa tendencijama koje preovladavaju na međunarodnom tržištu kod grupe proizvoda u okviru podgrupe srednja tehnologija. Međutim, ono što još uvek nije povoljno to je činjenica da radno i resursno intenzivni proizvodi zajed-no, imaju veći procenat učešća u ukupnom izvozu prera-đivačke industrije od učešća grupe proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom. Takođe je važno da se preduzmu mere u pravcu smanjivanja razlika u tehnološkom zaostajanju kod podgrupe visoka tehnologija čije je učešće u ukupnom izvozu prerađivačke industrije do sada bilo nedovoljno.

Generalno se može reći da AP Vojvodina, između osta-log, mora učiniti dodatne napore da izvrši odgovarajuću promenu strukture proizvodnje i izvoza kroz osvajanje no-vih proizvodnih programa i uvođenje novih tehnologija da bi se dobili proizvodi koji mogu konkurisati na svetskom tržištu kvalitetom. Međutim, to se može ostvariti jedino uz značajne strane direktne investicije. Najefikasniji način za uključivanje u međunarodnu podelu rada bi bilo osla-njanje na transnacionalne kompanije kao osnovne nosioce stranih direktnih investicija. Ta integracija u proizvodnju i marketing transnacionalnih kompanija će unaprediti strukturu izvoza kroz povećanje udela tehnološki-inten-zivnih proizvoda koji se proizvode u tim kompanijama. Ta-kva strategija bi po našem mišljenju doprinela uvođenju savremenih tehnologija u privredu AP Vojvodine a što bi za posledicu imalo promenu strukture izvoza kroz moguć-nost pojave sofisticiranih industrijskih proizvoda.

Sve ove nužne promene ne mogu da se ostvare bez odgovarajućih kadrova tj. savremeni uslovi poslovanja za-htevaju nov profil ljudi koji su edukovani, kreativni, dina-mični i posvećeni cilju boljeg ukupnog poslovanja i dobi-janja proizvoda boljeg kvaliteta kojim se može konkurisati na međunarodnom tržištu. Osim kadrova, posebna pažnja mora se posvetiti ulozi i značaju istraživanja i razvoja u osavremenjivanju privrede kroz podsticanje istraživačko-razvojnih aktivnosti koje bi unapredile produktivnost i konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Adekvatna strategija za unapređenje izvoza o kojoj je bilo reči ne može se ostvariti ukoliko se prethodno ne pri-vuku strane direktne investicije u infrastrukturu, teleko-munikacije, transport i komercijalne usluge tj. neophodno je prethodno stvoriti odgovarajući ambijent za unapređe-nje izvoza.

U međuvremenu, dok se ne izmeni privredna struktu-ra, trebalo bi razmisliti o tome da se kao model razvoja koriste i klasteri. Unutar klastera grupe srodnih predu-zeća mogu rešavati zajedničke probleme i unapređivati poslovanje u cilju postizanja veće konkurentnosti. Da bi se ostvarila ta konkurentska prednost, klasteri traže do-bre menadžere, stalne investicije i inovacije. AP Vojvodina ima ogromne mogućnosti za stvaranje klastera u poljopri-vredi, kao strateškoj privrednoj grani, posebno kod proi-zvodnje organske hrane čije su cene na svetskom tržištu znatno veće od cena primarnih poljoprivrednih proizvoda kod kojih AP Vojvodina već ima konkurentsku prednost.

Doprinos Programa privrednog razvoja AP Vojvodine konkurentnosti Pokrajine

Međunarodna konkurentnost se može definisati kao sposobnost zemlje za najracionalniju upotrebu resursa u saglasnosti sa međunarodnom specijalizacijom i trgovi-nom, na način koji će rezultovati rastom životnog standar-da i domaće proizvodnje (rast treba da se stvara na realnim osnovama a ne na spoljnem zaduživanju). Konkurentnost možemo posmatrati na nekoliko nivoa (nacionalnom, regi-onalnom, sektorskom, kompanijskom), ali se mora znati da konkurentnost individualnog preduzeća predstavlja osnovu za razvoj svih viših formi konkurentnosti. Što smo konku-rentniji toliko smo i bogatiji.

Budući da AP Vojvodina ne može da koristi makroeko-nomske politike (fiskalnu i monetarnu) za stvaranje pod-sticajnog okruženja za poslovanje, fokus je usmeren na in-strumente u oblasti obrazovanja, industrije, malih i sred-njih preduzeća. Odgovarajuća makroekonomska politika je neophodna ali ne i dovoljna za stvaranje konkurentske pozicije. Prava borba za konkurentnost treba da se dešava na mikroekonomskom nivou, odnosno na nivou predzeća jer dugoročan razvoj malih ekonomija može da obezbedi pre svega izvozno orijentisan koncept razvoja. U isto vreme, konkurentnost treba da se formira jedino u kontekstu član-stva u nekoj ekonomskoj integraciji pod pravilima koja važe za tu ekonomsku integraciju.

Program privrednog razvoja AP Vojvodine (PPR) je krei-ran u cilju izgradnje institucionalne infrastrukture u pokra-jini kako bi se povećala konkurentnost regionalne privrede.

Program privrednog razvoja APV

Piše: Đula Ribar, Vojvodina-CESS“, saradnik u sektoru za upravljanje projektima

29

Vojvodina-CESS

tivnosti. Strane direktne investicije usmerene u sektor razmenljivih dobara, mogu u značajnoj meri doprineti povećenju stepena konkurentnosti kako na mikro tako i na makro nivou. VIP Fond je do sada pružio oko 250 uslu-ga konsaltinga u oblasti stranih investicija, dok je visina realizovanih i planiranih investicija oko 420 miliona evra a broj ukupnih novih radnih mesta će biti oko 6.360. Ta-kođe je izrađena studija konkurentnosti AP Vojvodine u sektoru poslovnih usluga u odnosu na regione u okruže-nju u saradnji sa Svetskom bankom. Pored toga, naglasak je stavljen na podršku investitorima koji već posluju u AP Vojvodini, i u okviru projekta „Aftercare Tour“ posećeno je 89 stranih kompanija. Efekti aktivnosti koje VIP Fond sprovodi na konkurentnost pokrajine se ogledaju u većoj prepoznatljivosti i boljem imidžu Vojvodine u inostran-stvu kao investicione destinacije.

Sofisticiranost poslovanja jedne ekonomije obuhvata razvijenost i kvalitet poslovnih mreža, kao i kvalitet po-jedinačnih preduzeća i njihovih strategija. Viši nivo sofi-sticiranosti vodi većoj produktivnosti i boljem rangiranju na lestvici konkurentnosti. Razvoj preduzetničkog duha kroz razvoj biznis ideja i solucija u Vojvodini i uvođenje novih preduzetnika u osnovna znanja o biznisu kroz tre-ninge i konsultacije se realizuje kroz Fond za izgradnju poslovnih inkubatora (Joint Fund for Building Business Incubators) – BBI. Kroz BBI fond osnovano je tri poslovna inkubatora, u Subotici, Zrenjaninu i Senti, u cilju pomoći start-up kompanijama sa konkurentnim preduzetničkim idejama. Od 18 primljenih stanara 5 preduzeća je već na-pustilo inkubator u Zrenjaninu, od kojih su tri uspešno nastavila svoju delatnost van inkubatora. Od ulaska sta-nara u poslovni inkubator u Subotici do danas, ukupan broj zaposlenih se udvostručio. Poslovni inkubatori pred-stavljaju značajnu podršku za mlade kompanije kojima je potreban period „inkubacije“ kako bi nakon napuštanja poslovnog inkubatora mogle nastaviti svoj život i prime-njivati stečeno znanje i iskustvo. BBI igra važnu ulogu u razvijanju poslovne infrastrukture na teritoriji AP Voj-vodine i u privlačenju stranih direktnih investicija, jer su poslovni inkubatori modeli poslovanja koji su uveliko prepoznati od strane investitora.

Sve je primetniji pomak od cenovne ka necenovnoj konkurentnosti proizvoda i usluga. Povećanje necenov-ne konkurentnosti Vojvodine za krajnji cilj ima povećanje obima izvoza i očuvanje prirodnih resursa. Ove godine je usvojen osnivački akt Informativnog centra za poslov-nu standardizaciju i sertifikaciju, što doprinosi realizaciji jednog od prioriteta PPR koji se ogleda u korišćenju unu-trašnjih potencijala pokrajine kroz podizanje nivoa kva-liteta proizvoda i usluga. Fond za promociju izvoza po-ljoprivrednih proizvoda (Agricultural Export Promotion Fund) – APF, Šema poslovne standardizacije i sertifika-cije (Business Standardization and Certification Scheme) – BSC i Fond za podršku promociji izvoza (Business Ex-port Promotion Support Fund) – BPF, kroz svoje aktivno-sti stimulišu povećanje izvoza proizvoda i pozicioniranje vojvođanske privrede na inostranim tržištima. Iskustvo pokazuje da se veliki deo prepreka u trgovini odnosi na neusaglašene nacionalne standarde i tehničku regulati-vu. Uvođenjem međunarodnih standarda serije ISO 9001 i ISO 14000, definiše se kvalitet proizvoda i usluga prema

U situaciji kada Srbija nema nacionalni razvojni plan, PPR predstavlja značajan dokument, donet opštim konsenzu-som, koji obezbeđuje srednjoročni i multisektorski razvoj pokrajine.

Centar za strateško ekonomska istraživanja „Vojvodi-na-CESS“ je mera PPR koja je osnovana sa ciljem izgrad-nje institucionalne infrastrukture u funkciji ekonomskog razvoja regiona. Aplikativna ekonomska i socijalna istra-živanja koje sprovodi CESS pomažu ne samo kreatorima politika u Vojvodini, već i liderima u poslovnom i aka-demskom svetu i privrednim udruženjima iz Vojvodine u kreiranju politika i strategija za konkurentan privredni rast. Izradom planova lokalnog ekonomskog razvoja (za-vršeni planovi lokalnog ekonomskog razvoja za opštine Senta, Žitište, Šid, Temerin i Nova Crnja) „Vojvodina-CE-SS“ doprinosi unapređenju konkurentnosti na lokalnom nivou. CESS je u saradnji sa Institutom za napredne stu-dije iz Beča (Institute for Advanced Studies – IHS) razvio makroekonomski model za Srbiju koji predstavlja progno-stički instrument makroekonomskih kretanja i daje mo-gućnost simuliranja efekata mera ekonomskih politika i eksternih šokova na privredu Srbije. Makroekonomski model će se na kvartalnom nivou osvežavati novim po-dacima a kada se steknu uslovi, u pogledu dostupnosti statističkih podataka na regionalnom nivou, model će biti prilagođen i za Vojvodinu. Efekti takvog praćenja makroekonomskih kretanja će doprineti razvoju različi-tih razvojnih scenarija i kreiranju proaktivnih politika. Još jedan instrument, izrađen sa partnerima iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (Vienna Institute for International Economic Studies – WIIW), predstavlja biznis barometar koji će meriti raspoloženje i očekivanja privrednih subjekata vezana za buduća eko-nomska kretanja. „Vojvodina CESS“ od novembra 2007. godine izdaje CESS Magazin posvećen regionalnom ra-zvoju, putem kojeg informiše naučnu i stručnu javnost, donosioce odluka i privrednike o ekonomskim aspektima regionalne politike i modelima i instrumentima regio-nalnog razvoja u zemljama Evropske unije, Centralne i Istočne Evrope i Zapadnog Balkana. Publikovanjem me-sečnog „Ekonomskog ogledala“ se informišu pokrajinske institucije i lokalne samouprave o tekućim ekonomskim kretanjima u Srbiji i Vojvodini.

Povećanje konkurentnosti zavisi od investicija u osnovni kapital, ljudski kapital, istraživanje i razvoj, pa čak i u stvari kao što su efektivnije državne institucije. Iz tog razloga, Fond za podršku investicija u Vojvodini (Voj-vodina Investment Promotion Fund) – VIP Fond, pred-stavlja važan instrument u prezentovanju investicione klime potencijalnim investitorima, kao i u pružanju „after care“ usluga već postojećim investitorima. Doprinos stra-nih direktnih investicija (SDI) podizanju konkurentnosti, međutim, ne zavisi samo od iznosa investiranih sredsta-va već i od tipa SDI koji se preduzimaju. Investicije su u Vojvodini prešle sa „asset seeking“ tipa, koje se fokusira-ju na vertikalnu povezanost (nafta, prirodni gas, jeftina radna snaga), na „market seeking“, gde se obično ulaže u „green field“ projekte, telekomunikacije, energetiku, itd. Treći tip investicija se naziva „efficiency seeking“ investi-cije, i odnose se na ulaganja u patente, brendove i ljudski kapital, a doprinose konkurentnosti baziranoj na inova-

30

prosečnog broja parcela po domaćinstvu na kojima je mo-guće organizovati ekonomski isplativiju poljoprivrednu proizvodnju. Komasacija se realizuje u opštini Opovo, na ukupnoj površini od 4.936 ha, i u opštini Selenča na povr-šini od 3.213 ha. Pre početka komasacije, prosečna veliči-na parcela je bila 0,44 ha, dok će nakon završetka procesa komasacije prosečna veličina parcele biti 5 ha.

Povećanju konkurentnosti turističke ponude, pre sve-ga nautičkog turizma, što je imperativ za ukupan socio-ekonomski razvoj, doprinosi Projekat razvoja nautičkog turizma (Nautical Tourism Development Program) – NTD. Relevantnost ovog programa za konkurenstku pozi-cioniranost Vojvodine se zasniva i na zahtevu evropskih i svetskih turoperatora za uključivanjem Novog Sada i Voj-vodine u nautičke turističke aranžmane i na sopstvenom interesu Vojvodine da poboljša ponudu, konkurentnost, zaposlenost i prihode u oblasti nautičkog turizma. Važno je napomenuti i da je od ove godine omogućeno snabde-vanje gorivom na benzinskoj pumpi, što do sad nije bilo moguće na celom toku Dunava kroz AP Vojvodinu.

Produktivnost je delom determinisana prirodnim resursima, ali u modernoj privredi, na produktivnost u mnogo većoj meri utiču tehnologija, specijalizacija i ve-štine. Nove tehnologije i inovacije predstavljaju izuzetan izvor konkurentske prednosti jedne ekonomije. Tehno-loška receptivnost predstavlja sposobnost nacionalnih ekonomija da usvajaju nove tehnologije i da ih u kratkom roku primenjuju kako bi unapredili svoju konkurentsku poziciju. Program privrednog razvoja AP Vojvodine pod-stiče razvoj i uvođenje novih tehnologija u mala i sred-nja preduzeća i javnih institucija kroz program Podrške transferu novih tehnologija (New Technologies Transfer Support Scheme) – BNT kako bi se omogućilo korišćenje unutrašnjeg potencijala pokrajine. Efekti programa BNT se ogledaju u ugovorenih 84 pogona novih tehnologija u periodu 2006.-2009., od čega je 61 pušteno u pogon, čime je omogućeno zapošljavanje više od 17 hiljada radnika. Ukupna vrednost ovih pogona premašuje 110 miliona evra.

Program pod nazivom E-Vojvodina doprinosi kako ra-cionalizaciji tako i povećanju efikasnosti rada pokrajinske administracije kroz uključivanje u globalne trendove i stvaranje adekvatne komunikacione mreže i elektronskih usluga. Interesantno je napomenuti da je, zahvaljujući aktivnostima sprovedenim u okviru programa E-Vojvodi-na, 05.09.2007. godine održana prva elektronska sednica Izvršnog Veća Vojvodine, kao prva takve vrste u regionu.

Program energetske efikasnosti (Energy Efficiency Program) – EEP i Pilot projekat vodosnabdevanja (Water Supply Pilot Project) – WSP svojim aktivnostima dopri-nose ravnomernijem regionalnom razvoju i povećanju produktivnosti industrije kroz povećenje kapaciteta i ra-cionaliaciju upotrebe resursa. Za rešavanje energetske efikasnosti svakako postoji prostor, ako se zna da je u našoj zemlji, prema indikatorima Međunarodne agenci-je za energiju, potrošnja energije po jedinici nacionalnog proizvoda u 2005. godini bila skoro pet puta veća od svet-skog proseka i skoro sedam puta veća od proseka razvi-jenih zemalja. Kroz program EEP dodeljena su sredstva

jedinstvenim principima, jedinstveno definisanim svoj-stvima proizvoda i usluga koji su predmet razmene sa inostranstvom. Podrška povećanju konkurentnosti APV indetifikovana je kroz povećanje izvoza malih i srednjih preduzeća putem povećanja nivoa kvaliteta proizvoda i usluga na osnovu usaglašavanja njihovog poslovanja sa međunarodnim standardima.

Ključni faktor unapređenja konkurentnosti je ljudski kapital, koji predstavlja tzv. „neopipljivi kapital“ (intangi-ble asset) i u nekim slučajevima dostiže i 90% vrednosti kompanija. Obrazovana radna snaga je ključni faktor za uspon na lestvici konkurentnosti, jer jedino ekonomije koje poseduju dovoljan broj visokoobrazovanih radnika mogu da poboljšaju položaj u lancu vrednosti. Politike usmerene na unapređenje ljudskih resursa su jedna od najbitnijih stvari koje državne strukture mogu da urade, i to na dug rok, na strani unapređenja ponude kvaliteta faktora proizvodnje. Program Integrisane kvalifikacione šeme (Integrated Qualification Scheme) – IQS usmerava svoje napore na realizaciju strategija koje se odnose na profesionalne treninge, kurseve modernih tehnologija i drugih tematskih obuka koje zadovoljavaju potrebe po-tencijalnih korisnika. Kroz program IQS je sprovedeno ukupno 116 obuka koje je pohađalo 1.500 nezaposlena lica, od kojih je 1.200 polaznika pohađalo osnovne ili spe-cijalističke informatičke obuke, oko 50 zavarivača se obu-čavalo u pet opština oko 60 polaznika je krenulo na sa-vremene metode programiranja i na obuke za savremene obradne mašine i sisteme (CNC), više od 80 osoba je zavr-šilo obuku za neki od 13 poslova iz oblasti tradicionalni, starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti, dok je preko 60 nezaposlenih bilo uključeno u još osam različitih obuka. Pored toga, realizovano je 11 obuka za vođenje i unapređenje sopstvenog posla, a pohađalo ih je 255 preduzetnika-početnika.

Drugi program, povezan sa unapređenjem ljudskih re-sursa je program Subvencionisanja troškova rada (Labo-ur Costs Subvention Scheme) – LCS, koji reflektuje činje-nicu da je PPR kreiran u skladu sa evropskim principima sprečavanja diskriminacije jer LCS pruža podršku pristu-pu tržištu rada za socijalno isključene grupe. Kroz LCS je za samozapošljavanje nezaposlenih lica dodeljeno 126 subvencija, među kojima je i 14 namenjenih samohranim majkama. Pored toga, poslodavcima je odobreno 164 sub-vencija za novo zapošljavanje nezaposlenih lica. Ove mere PPR su dokaz da je prepoznat značaj ljudskog kapitala za stvaranje dodatnog rasta ekonomije jer u svetu postoje jasne korelacije između nivoa razvijenosti ljudskog kapi-tala neke zemlje i njenog blagostanja. Sa druge strane, potpuno je vidljiv nedostatak korelacije između prirod-nih resursa zemlje i životnog standarda. S toga je ljudski kapital nerazdvojivo povezan sa jednim od najznačajnijih ekonomskih faktora, a to je produktivnost.

S obzirom da je Vojvodina dominantno agrarni regi-on i da poljoprivredni proizvodi predstavljaju značajnu izvoznu granu, aktivnosti programa Komasacije poljopri-vrednog zemljišta (Agricultural Land Size Consolidation Scheme) – ASC su tokom implementacije PPR usmerene na racionalizaciju eksploatisanja poljoprivrednog zemlji-šta kroz uvećanje prosečne površine parcela i smanjenje

31

Vojvodina-CESS

Šarenolika situacija evropskih kompanija u nastavku krize

Kompanije u nekim evropskim državama počinju da naziru “svetlo na kraju tunela” ali su mnoga preduzeća bila primorana da otpuštaju radnike, prodaju imovinu i smanjuju investicije. Kreditnom krizom su najviše bile po-gođene male kompanije s obzirom na to das u manje šanse da banke pozajmljuju novac kompanijama za koje smatra-ju da su u rizičnom položaju. Opstanak malih i srednjih preduzeća je uglavnom zavisio od kredita, pogotovo u pr-vim godinama, i ove kompanije su namanje u stanju da opstanu bez pristupa bankarskim pozajmicama. „Suša” na tržištu kredita nastala je zbog kašnjenja isplata, gde su kompanije duže čekale da klijenti u javnom i privatnom sektoru izmire račune.

U Francuskoj, broj propalih preduzeća mogao bi da dostigne 73 hiljade što bi bio rekordan broj, prevazilazeći record koji je postavljen u recesiji 1993. godine kada je ugašeno 64.800 preduzeća. Kada je reč o kašnjenju isplata malim i srednjim preduzećima, Francuska se bolje snalazi od ostalih država. Kašnjenje isplata u prvih 6 meseci 2009. godine iznosi 11,7 dana, u poređenju sa evropskim prose-kom koji iznosi 15 dana.

Rani znaci mogućeg oporavka su predstavljeni od stra-ne vodeće poslovne grupacije u Ujedinjenom kraljevstvu. Navodi se da se povratak poverenja na tržište. Prošle go-dine je 40% MSP je navodilo cenu finansiranja kao glavni problem, ali je ta cifra sada opala na 25% otkako su kredit-ni tokovi ponovo postepeno uspostavljeni. Situacija u Uje-dinjenom kraljevstvu je drugačija nego u drugim evrop-skim državama, ali će doći do oporavka čim se pokrenu pozajmice za tržište kredita.

Ekonomska situacija u Irskoj se pogoršava uprkos ši-rokom opsegu mera koje su bile uspostavljene na nacio-nalnom i evropskom nivou. U sklopu plana više-bilionske rekapitalizacije irskih banaka, Vlada je zahtevala povećane pozajmice malim i srednjim preduzećima. Novi obrazac pozajmica je predstavljen početkom godine, ali je istraži-

za opremu za korišćenje otpadne biomase iz industrije prerade drveta za četiri preduzeća i bespovratna sredstva za energetsku efikasnost u zgradarstvu za deset opština, dodatni projekti energetske efikasnosti su realizovani u sedam vojvođanskih opština.

Pojedinačne mere definisane Programom privred-nog razvoja doprinose razvoju konkurentnosti pokraji-ne u smislu izgradnje tzv. „hard“ i „soft“ infrastrukture. Mere PPR koje doprinose razvoju „hard“ infrastrukture su: ASC, NTD, E-Vojvodina, EEP, WSP, BBI. Razvoj „soft“ infrastrukture je poverena programima kao što su: BNT, BSC, BPF, APF, CESS, VIP, IQS, LCS. Program privrednog razvoja AP Vojvodine, pored konkretnih efekata imple-mentacije pojedinačnih mera koji se mogu kvantifikovati, generiše i nemerljive efekte. Nemerljivi efekti se ogleda-ju u prelasku sa jednogodišnjeg i projektno planiranog budžeta na višegodišnje i programsko planiranje. Takođe se planiranje razvoja premešta sa sektorskog na multi-sektorski dok je definisanje prioriteta vođeno zahtevima donatora prešlo na definisanje prioriteta vođeno realnim potrebama.

Program privrednog razvoja je postao instrument u rukama pokrajinske vlasti za unapređe konkurentske pozicije AP Vojvodine. Budući da na raspolaganju stoje i domaći i strani fondovi, efikasano pozicioniranje se može postići i njihovom optimalnom upotrebom, pri čemu tre-ba izbeći „donor driven“ pristup razvoju, odnosno razvoj definisan prioritetima donatorskih organizacija. Za po-boljšanje konkurentnosti regiona potrebno je imati kako institucionalni okvir tako i podsticajne mere na mikro nivou koje će poboljšati produktivnost kompanija, što je jedini faktor koji definiše konkurentnost na dugi rok.

Dokaz da je Program privrednog razvoja AP Vojvodi-ne dobar alat za poboljšanje regionalne konkurentnosti predstavlja donacija Austrijske agencije za razvoj (Au-strian Development Agency – ADA) u vidu „Strateškog partnerstva za podršku Programa privrednog razvoja AP Vojvodine“. Ova donacija se odnosi na razvoj „soft“ infrastrukture, odnosno razvoj institucija koje, ukoliko su stabilne, mogu učiniti ambijent za obavljanje biznisa predvidljivim i sigurnim. Stabilnost institucija je važna jer se Srbija trenutno nalazi u drugoj fazi razvoja u kojoj se konkurentnost bazira najviše na investicijama, kada su investitorima pre svega bitna strukovna osposobljenost radne snage, poznavanje stranih jezika i drugi pokazatelji razvijenosti ljudskog kapitala. Donacija za šest mera PPR (BSC, APF, BBI, CESS, VIP i IQS) iznosi 5 miliona evra a njen cilj je da se da se ojača struktura za implementaciju mera u okviru PPR, radi postizanja njihovih specifičnih ciljeva i kreiranja održive platforme za bilateralnu sarad-nju i transformaciju PPR u pretpristupni instrument za optimalno korišćenje podrške EU. Forma strateškog par-tnerstva, u kojoj svaka od podržanih mera sarađuje sa re-leventnim „twinning“ partnerima iz Austrije, predstavlja primer dobre prakse i može poslužiti kao vodič za ostale regione u Srbiji.

32

Evropska strategija za budućnost Dunava

Dunav, jedan od najvećih evropskih vodotokova, ima ogroman potencijal za povećanje prevoza tereta što bi zahtevalo planirani i koordinirani rad celim tokom reke. Evropska strategija za budućnost reke Dunav koja je u pri-premi, fokusiraće se na transport, zaštitu životne sredine i ekonomski razvoj i biće završena do kraja 2010. godine. Sledi usvajanje strategije od strane šefova država i vlada u prvoj polovini 2011. godine u okviru mađarskog predse-davanja Evropskom unijom. Budimpešta, kao i Beč i Buku-rešt, su neke od prestonica koje snažno promovišu inicija-tivu. Neki oblici saradnje vezano za reku već postoje, kao što je Radna zajednica dunavskih regiona, Dunavska ko-misija za pitanja transporta ili Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav koja je okrenuta ekološkim pitanjima. Stategija Baltičkog mora - prvi koordinirani pristup ma-kro-regionu koji je donela EU, obuhvata osam država čla-nica koje se graniče sa Severo-istočnim morem. Dunavska strategija će verovatno uključiti konkretne mere i odre-đene države članice će preuzeti odgovornost za njihovu implementaciju. Tri glavna prioriteta u središtu Dunavske strategije najverovatnije će biti transport, ekologija i eko-nomski razvoj putem učešća partnerskih gradova i regija.

Evropska nezaposlenost beleži desetogodišnji rekord

Nezaposlenost u Evrozoni je u julu dostigla desetogo-dišnji rast od 9,5%, i nastaviće dalji rast pre nego što na-stupajući ekonomski oporavak zahvati tržište rada, podri-vajući nadu da će troškovi potrošača povećati rast. Visok i rastući broj nezaposlenih utiče na poverenje potrošača i kupovnu moć domaćinstava, što sprečava značajniji eko-nomski oporavak uprkos rastućem optimizmu među pre-dućima i povećanim narudžbinama.

Tokom ekonomske krize je u junu pokrenut plan vre-dan 19 milijardi evra za pokretanje evropskog tržišta rada, ali je odbijen od strane sindikata i poslovnih udruženja kao neodgovarajući. Stopa nezaposlenosti u 16 zemalja članica EU je dostigla najveći nivo od maja 1999. godine, od kada je, prema zavodu za statistiku Evropske Unije, broj lica koja nemaju posao porastao za 167.000 do juna na 15,09 miliona. Nezaposlenost je indikator zaostajanja i proći će neko vreme do napretka u ekonomskim aktivnostima kroz suštinsku pomoć poslovnih outluka.

U svim zemljama članicama EU-27, nezaposlenost je porasla na 9% radne snage sa 8,9% u junu, rastući za 225,000 na 21.794 miliona ljudi. Vlade su uložile milione evra u privredu, u nadi da će sprečiti dugoročnu nezapo-slenost i gašenje poslova u najvećoj posleratnoj ekonom-skoj krizi

Porast nezaposlenosti je bila najveća u krizom zahva-ćenim državama: Irskoj, Španiji, gde je globalna kreditna kriza pogodila građevinski sektor, i u Francuskoj. U Belgiji je nezaposlenost opala.

vanje poslovnih grupacija konstatovalo da većina osoblja banaka nije svesno ovih regulativa.

U međuvremenu, milijarde evra koje su postale dostu-pne preko Evropske investicione banke nisu dospele do onih kojima su najporebnije. Asocijacija malih i srednjih preduzeća Irske navelo je da banke u Irskoj zanemaruju sredstva koja su postal dostupna putem ove banke sa se-dištem u Luksemburgu, na taj način blokirajući ovaj kanal finansiranja preduzeća. Kao rezultat toga, istraživanje koje je sprovela jedna konsultantska kompanija za restruktuira-nje navelo je da su ove godine propale 773 irske kompani-je, uz predviđanje da će sa radom prestati 1600 kompanija do kraja 2010. godine.

Jedno od tri italijanska preduzeća je imalo problema da dobije bankarske pozajmice u prvoj polovini 2009. godine. Kreditna kriza košta mala i srednja preduzeća 13,7 milijar-di evra godišnje, gde je zabeleženo da je između januara i juna 2009. dnevno propadalo 30 preduzeća. Kako bi podr-žala kompanije koje su se našle u problemima i garantova-la kreditne linije, neke asocijacije kao što je Confimpresa, su pokrenule strategiju garantnih šema u saradnji sa ma-lim i regionalnim bankama.

Kašnjenje isplata ostaje glavna prepreka italijanske Vlade. Prema podacima Italijanske bankarske asocijacije, organi javne uprave duguju MSP između 50 i 60 milijardi evra. Vlada je pokrenula nove mere da ubrza plaćanja jav-nog sektora.

Kao deo opsežnih reformi koje treba da uspostave rav-notežu u ekonomiji Mađarske, nova poresko zakonodav-stvo je usvojeno krajem Juna, i poseban zakon o porezu na imovinu je usvojen u mađarskom parlamentu. Novi zakon će imati veliki uticaj na male kompanije.

Oporezivanje MSP će biti pojednostavljeno i počevši od 2010. godine svaka kompanija će moći da vrši obračun u zajedničkoj evropskoj valuti. To takođe definiše olakša-vajuće uslove za poreske dodatke koji se odnose na razvoj poslovanja.

MSP u Mađarskoj su imala problema da dobiju kredite, ali nove forme finansiranja kredita će zaštititi finansijske institucije od likvidacije dajući instituciji koja pozajmljuje vlasništvo nad nekretninama za koji je dat zajam. ovo će omogućiti više sigurnosti za one koji pozajmljuju, a MSP omogućiti kreditiranje.

Prema Industrijskoj asocijaciji Bugarske, broj kompa-nija koje su propale zbog nemogućnosti da plate račune dostigao je 118 u prve tri meseca 2009. godine, u pore-đenju sa 67 preduzeća u istom periodu prethodne godine. Kako bilo, mnoge bugarske kompanije ne mogu da ispune narudžbine, jer komercijalne banke odbijaju da im daju kredite. Kompanije koje imaju najviše izgleda da bankroti-raju su u sektoru građevine i turizma i metalske industrije.

Teškoće u pristupu kreditima su pogoršane rastućim problemom kašnjenja isplata. Statistika pokazuje da je broj kašnjenja u plaćanjima države dostigao 70% godišnje, što ozbiljno smanjuje realan profit kompanija. Kako je imple-mentacija direktive o kašnjenju isplate još uvek ograni-čena, većina preduzeća je ozbiljno pogođena problemom.

33

Vojvodina-CESS

Konkurentnost i koheziona politika EU

Koheziona politika EU je, kao što je dobro poznato, jedan od ključnih instrumenata EU namenjenih podršci ekonomskog i društvenog razvoja zemalja članica. Ova podrška EU se ogleda u alociranju finansijskih sredstava iz budžeta EU, koje se planski investiraju u projekte in-frastrukture, razvoj poslovne infrastrukture i ljudskog ka-pitala. Tokom budžetskog perioda EU 2000-2006. godine izdvojeno je ukupno 233 milijarde EUR iz budžeta EU za sprovođenje kohezione politike EU dok je za period 2007-2013. godina planirano 347 milijarde EUR.

Što se tiče ciljeva i prioriteta kohezione politike, u razdoblju 2007-2013. godine važno je istaći da je odabran pristup više strateškog karaktera u odnosu na prethodni budžetski period. Trend pomeranja fokusa kohezione po-litike sa naglaska na postizanju ujednačenog razvoja u EU ka jačanju globalne konkurentnosti evropske privre-de izražen je i u poslednjoj reformi kohezione politike od 2007. godine. U novom budžetskom periodu u cilju spro-vođenja kohezione politike biće korišćeni sledeći struk-turni fondovi: Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF),

Klasteri za povećanje konkurentnosti u EU

Evropska unija traži način da promoviše klastere u velikim kompanijama, MSP, među istraživačima i dru-gim ekonomskim akterima kako bi potpomogli inovacije i okupili kritičnu masu komercijalne i ekspertize u oblasti istraživanja i razvoja i dobili maksimalnu vrednost inve-sticija.

Evropa ulaže milijarde evra u industije zasnovane na znanju, ali postoji bojazan da su veze između industrije i istraživanja slabe, i da usitnjavanje tržišta uzrokuje „odliv” investicija iz istraživačke insfrastrukture.

EU definiše klaster kao „grupu firmi, povezanih eko-nomskih aktera i institucija koje su smeštene blizu jedne drugoj, i dostigle su nivo da mogu da razvijaju specijali-zovanu ekspertizu, usluge, resurse, dobavljače i veštine”. Trenutno postoji oko 2000 klastera, ali Evropska komisija želi da ih pretvori u inovativen centre svetskog nivoa. Pre-ma Evropskoj komisiji, u Evropi ima dovoljno klastera, ali usitnjavanje tržišta, slabe veze industrije i istraživanja i nedovoljna saradnja unutar EU znači da klasteri nemaju uvek kritičnu masu i inovativni kapacitet da budu svet-skog ranga.

Klasteri se primarno posmatraju kao fenomen vođen tržištem, a ne kao inicijative koje kreiraju i podstiču vlade. Ipak, javne politike s kraja 90-ih u nekoliko država čla-nica podstakle su univerzitete i istraživačke institute da odigraju ulogu u uspostavljanju snažnih klastera. Neki posmatrači upozoravaju da previše državne intervencije u podršci klasterima vodi tome da takvi „proizvedeni” kla-steri nisu dovoljno dinamični.

Investitori posmatraju Evropu kao kratkoročno utočište

Međunarodni investitori posmatraju zapadnu Evropu kao poznat i pouzdan region za investiranje, ali se istočna i centralna Evropa smatraju kao bolja srednjoročna pres-pektiva, prema novom izveštaju konsultantske kuće Ernst i Jang.

Godišnje istraživanje atraktivnosti investicija pokazuje da su strane direktne investicije bile iznenađujuće stabilne prošle godine, ali smatra se da će slika na kraju 2009 godi-ne biti znatno drugačija.

Zapadna, kao i istočna i centralna Evropa su označeni kao najsigurniji regioni, kao i Kina, koja je prošle godine bila na prvom mestu kao najatraktivniji region za poslova-nje, sada je „skliznula” na treće mesto. Severna Amerika, Indija, Rusija i Brazil su označeni kao sledeći atraktivni regioni.

Kako bilo, kad su u pitanju naredne tri godine, zapadna Evropa je pala na peto mesto. Na vrhu liste su centralna i istočna Evropa, koju slede Kina, Indija i Rusija. U širem kontekstu, investitori očekuju novi Gugl ili Mikrosoft dođu iz Šangaja ili Mumbaija pre nego iz Pariza ili Berlina.

Prema izveštaju, Kina i Indija su najbolje pozicionirane kada je reč o povratku na dvocifreni ekonomski rast, dok je Kina označena kao druga država na svetu koja je su stanju da se suoči sa krizom.

EU FONDOVI

Piše: Ivan Knežević„Vojvodina-CESS“, rukovodilac sektora za upravljanje projektima

34

finansijskih sredstava koje se transferišu iz budžeta EU, strukture nacionalnih ekonomija, vrste investicionih prio-riteta u zemljama kao i vremenskog rasporeda implemen-tacije investicionih programa.

Sa druge strane, iskustva novih zemalja članica EU po-kazuju da su njihova očekivanja od EU fondova i njihovog uticaja na regionalni razvoj bila precenjena. Posebno je to bio slučaj kod regionalnih aktera, gradova i lokalnih samo-uprava koji su pretpristupne fondove EU i kasnije struk-turne fondove EU posmatrali kao jedini izvor finansiranja privrednog rasta. Kao posledica te svojevrsne miopije, mnoge regionalne i lokalne samouprave u novim zemlja-ma članicama EU su praktično svoj ekonomski razvoj sve-le na potragu za besplatnim novcem iz EU fondova. Jedini kriterijum za finansiranje projekata na lokalu bio je taj da li projekat može biti finansiran iz EU fondova ili ne. U ova-kvoj pogrešnoj percepciji leži velika opasnost za dugoroč-ni održivi razvoj zemlje ili regiona jer se politika razvoja bazira na kreiranju pojedinačnih projekata koji su pogod-ni za finansiranje iz EU fondova koji imaju kratkoročne efekte na razvoj, a ne na bazi dugoročne strategije razvoja zemlje ili regiona. Fondovi EU jesu važni kao jedan od izvora finansiranja razvoja, ali moraju biti upotrebljeni za finansiranje projekata koji su definisani strateškim planom razvoja zemlje ili regiona. U suprotnom slučaju upotreba EU fondova nema nikakvog efekta na regionalni razvoj i unapređenje konkurentnosti regija.

Program konkurentnosti i inovativnosti - CIP

U prethodnim brojevima CESS Magazina je već bilo reči o Programu konkurentnosti i inovativnosti (Compe-titiveness and Innovation Framework Programme - CIP), koji je pokrenut od strane Evropske zajednice i ima za cilj da podstakne konkurentnost evropskih preduzeća, pre sve-ga malih i srednjih (MSP). U periodu od 2007. do 2013. godine CIP raspolaže sa ukupnim budžetom od oko 3,6 mi-lijardi evra. Kao što je poznato, CIP obuhvata tri podpro-grama, od kojih je Programu za preduzetništvo i inovativ-nost (EIP) namenjeno 60% CIP budžeta, od čega je jedna petina namenjena pospešivanju eko-inovacija. Za svaki od dva preostala podprograma (Program za podršku politi-ci informaciono-komunikacionih tehnologija – ICT PSP i

Evropski socijalni fond (ESF) i Kohezioni fond. Ovi fondovi doprinose ostvarenju 3 ključna cilja reformisane kohezi-one politike: konvergenciji, regionalnoj konkurentnosti i zapošljavanju i evropskoj teritorijalnoj saradnji.

Reformom kohezione politike EU uspostavljena je ja-sna veza između kohezione politike i strategija iz Lisabona i Geteborga koje imaju za cilj da EU postane najdinamični-ja i najkonkuretnija ekonomija na svetu poštujući principe održivog razvoja. Stoga, sada je veći naglasak na oblastima istraživanja i razvoja, inovaciji, usklađenosti obuke s po-trebama tržišta rada, informatičkoj infrastrukturi, saradnji s privatnim sektorom u sufinansiranju i pripremi projeka-ta, održivosti, sprečavanju prirodnih i tehnoloških rizika, itd.

Brojne analize koje su se bavile utvrđivanjem efekata Kohezione politike EU pokazuju da ova politika ima dugo-ročne i kratkoročne efekte. Kratkoročni efekti kohezione politike su najčešće vidljivi tokom same implementacije projekata finansiranih iz kohezionih i strukturnih fondova EU i ogledaju se kroz podizanje tražnje za domaćim ro-bama i uslugama što dalje dovodi do rasta proizvodnje, dodatne zaposlenosti i rasta dohotka. Ovaj rast dohotka dovodi do dodatnog rasta tražnje za domaćim robama i uslugama. Dugoročni efekti nastaju kao posledica rasta produktivnosti usled poboljšanja kvaliteta infrastrukture, radne snage i istraživanja i razvoja. Iz ovoga se očito može zaključiti da uticaj kohezione politike ne zavisi samo od visine opredeljenih finanisjkih sredstava iz fondova EU već i od načina njihove alokacije po pojedinim kategori-jama. Na taj način investicije u infrastrukturu, unapređe-nje kvaliteta radne snage i istraživanje i razvoj dovode do povećanja raspoloživosti fizičkog i ljudskog kapitala kao i nivoa tehnološkog razvoja što značajno učvršćuje spoljnu konkurentnost korisnika sredstva iz strukturnih i kohezi-onog fonda EU.

Koheziona politika EU ima veoma značajan uticaj na nove zemlje članice EU koje su 2004. godine stupile u pu-nopravno članstvo. Većina ovih zemalja je u prethodnom periodu beležila ubrzan ekonomski rast koji je doveo do rasta životnog standarda i približavanja nivoa dohotka sa prosekom EU. Prema raspoloživim podacima u periodu 1995-2006. godine BDP (bruto društveni proizvod) po gla-vi stanovnika u ovim zemljama je rastao po stopi od 4% godišnje što je mnogo brže nego u ostalim zemljama Uni-je gde je stopa rasta BDP-a iznosila 2,3% godišnje. Pored toga, uprkos tekućim procesima restrukturiranja u ovim zemljama, najznačajniji deo privredne aktivnosti je još uvek koncentrisan u tradicionalnim sektorima sa niskom dodatom vrednošću. U cilju transponovanja iz privredne strukture sa niskim nivoom dodate vrednosti uz održanje dugoročnog rasta neophodno je da navedene zemlje oja-čaju stranu ponude u sopstvenim ekonomskim sistemima uz puno korišćenje sopstvenih potencijala. Do kraja no-vog budžetskog perioda očekuje se da se usled direktnog uticaja kohezione politike EU stvori dodatnih 1,9 miliona radnih mesta u ovim zemljama. Pored toga očekuje se da će pod uticajem kohezione politike EU doći do dodatnog rasta prosečnog BDP-a u i to u rasponu od 1% u Španiji do 3% u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji, do čak 5% u baltičkim zemljama. Kao što se može videti varijacije uticaja kohe-zione politike na zemlje članice su očigledne i značajne. Razlozi za takvo stanje stvari leže u činjenici da su posle-dica istovremenog delovanja nekoliko faktora i to: količine

EU FONDOVI

Piše: Đula Ribar"Vojvodina-CESS", saradnik u sektoru za upravljanje projektima

35

Vojvodina-CESS

od preko 8 miliona evra. Integrisane inicijative u okviru IEE predstavljaju aktivnosti u kojima se energetska efi-kasnost i obnovljivi izvori energije ciljaju zajedno ili ak-tivnosti koje pokrivaju nekoliko prioriteta obuhvaćenih aktivnostima SAVE, ALTENER i STEER. Od podnetih 122 predloga Integrisanih inicijativa, za finansiranje je prihva-ćeno 22, u kojima je doprinos Zajednice više od 13 mili-ona evra. Ukupan budžet za IEE program u 2008. godini je iznosio 78,41 miliona evra, uključujući i subvenciju za Izvršnu agenciju za konkurentnost i inovativnost, kao i iz-datke za administrativne troškove.

Aktivnosti finansirane iz CIP programa moraju imati jasnu „evropsku dodatu vrednost“ koja je demonstracija koristi od projekta na evropskom nivou. U tom smislu, svaki projekat mora da reflektuje razlog za neophodnost finansiranja iz evropskog izvora umesto iz lokalnog, naci-onalnog ili regionalnog. Evropska dodata vrednost se ta-kođe može iskazati transnacionalnom prirodom projekata koji se implementiraju od strane konzorcijuma sastavlje-nim od učesnika iz različitih evropskih (i drugih) zemalja. Treba napomenuti da Komisija ne obezbeđuje direktnu finansijsku podršku, već MSP koja su zainteresovana za dobijanje finansijskih sredstava ili garancija za kredite ista obezbeđuju preko finansijskih posrednika koji imaju ugo-vor sa Evropskim investicionim fondom.

Finansijska i ekonomska recesija je drastično prome-nila uslove pod kojima MSP funkcionišu, što takođe ima implikacija na funkcionisanje CIP-a. Iako program ima du-goročne ciljeve, Komisija pažljivo nadgleda njegovu im-plementaciju i prati potrebe za podrškom konkurentnosti.

Regionalna konkurentnost

U Evropskoj uniji (EU) je konkurentnost zacrtana u Li-sabonskoj agendi. Cilj je bio da EU postane „najkonkuren-tnija i dinamična ekonomija na svetu bazirana na znanju, sposobna za održivi rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i sa većom socijalnom kohezijom“. Lisa-bonska strategija je 2005. godine revidirana ali se kohezi-ona politika i dalje fokusira na povećanje održivog rasta, konkurentnosti i radnih mesta.

Poboljšanje konkurentnosti EU je tema koja sve do da-nas zaokuplja pažnju Evropske komisije u svim oblastima njenog delovanja a pažnja regionalne politike se usmerava na povećenje rasta i stope zaposlenosti.

Primarni cilj kohezione politike je smanjenje razlika u regionalnoj razvijenosti kako bi se poboljšala konkuren-tnost čitave EU. Regionalna politika EU je dizajnirana na način da uključuje ljude u kreiranje i sprovođenje strate-gija regionalnog razvoja i lokalnih projekata od kojih će

Program inteligentna energija za Evropu – IEE) namenje-no je po oko 20% CIP budžeta.

Na ovom mestu ćemo napraviti kratak pregled imple-mentiranih aktivnosti u okviru CIP-a uz napomenu da u podprogramu EIP Republika Srbija učestvuje kao puno-pravni član, na osnovu potpisanog Memoranduma o razu-mevanju, krajem 2008. godine.

Tokom 2008. godine, koja je druga godina funkcionisa-nja CIP-a, procenat izvršenja ukupnog budžeta alociranog za tri podprograma je iznad 99%. Finansijski instrumen-ti kao i Evropska mreža preduzeća (European Enterprise Network) u okviru EIP-a su bili potpuno operativni i stav-ljeni u funkciju podrške MSP. Raspisan poziv za eko-inova-cije je naišao na dobar odziv, naročito od strane MSP, koji su činili 75% učesnika. EIP obuhvata aktivnosti na polju predzetništva, MSP, industrijske konkurentnosti i inovaci-ja. Da bi se postigli ciljevi programa koriste se četiri glav-na instrumenta:

▶ Finansijski instrumenti Zajednice za MSP▶ Usluge za podršku poslovanja i inovacija: Evropska

mreža preduzeća▶ Pilot projekti i projekti replikacije tržišta na polju

inovacija i eko-inovacija▶ Analiza politika, razvoj, koordinacija i twinning

Ukupan iznos odobrenih sredstava u okviru EIP pro-grama u 2008. godini je iznosio oko 289 miliona evra, što predstavlja stepen izvršenja ukupnog budžeta određenog za EIP od 99,2% za 2008. godinu. Od ukupnog iznosa odobrenog budžeta oko 151 miliona evra je alocirano Fi-nansijskim instrumentima EIP-a namenjenih za MSP. Od preostalih 137 miliona evra je 130 miliona potrošeno na radni program (Evropska mreža preduzeća, eko-inovacije i drugo), dok je 7 miliona evra potrošeno na mere podrške.

Prema informacijama iz Ministarstva ekonomije i re-gionalnog razvoja, pošto je Srbija praktično tek od ove go-dine stekla pravo učestvovanja u EIP programu, do sada je odobren samo jedan projekat iz naše zemlje u okviru EIP programa. Javni poziv za Eko-inovacije je zatvoren 10. septembra, u okviru kojeg se takođe očekuje još nekoliko podnetih predloga projekata.

U okviru ICT PSP, pilot programi i tematske mreže su izabrane kroz poziv za podnošenje prijava (između 29. aprila i 9. septembra 2008. godine) u kojima je učestvo-vao veliki broj javnih tela i MSP. Broj od 20 prihvaćenih predloga projekata, od 66 podnetih, za budžet od skoro 40 miliona evra, predstavlja dobru pokrivenost tema i ciljeva. Projekti su visokog kvaliteta a među učesnicima su jav-ne ustanove, privatna preduzeća i tela za standardizaciju. Ukupna namenjena sredstva za ICT PSP program za 2008. godinu su iznosila 52,31 miliona evra a procenat izvršenja bio je 99,79%.

Aktivnosti u okviru IEE programa, koji su implemen-tirani kroz javne nabavke ili kompetitivnu alokaciju finan-sijske pomoći, obuhvatili su veliki broj javnih i privatnih korisnika. Postignut je veliki udeo MSP među privatnim korisnicima i u pozivima su učestvovali aplikanti iz svih zemalja učesnica. U okviru aktivnosti SAVE (Energetska efikasnost i racionalna potrošnja energije) prihvaćeno je 11 projekata za finansiranje u iznosu od više od 11 milio-na evra. U okviru aktivnosti ALTENER (Novi i obnovljivi izvori energije) podneto je 95 predloga projekata, dok je alociran budžet iznosio preko 17 miliona evra. Aktivnost STEER (Energija u transportu) imala je 6 prihvaćenih pro-jekata za finansiranje, što predstavlja doprinos Zajednice

Primeri dobre prakse

Piše: Đula Ribar"Vojvodina-CESS", saradnik u sektoru za upravljanje projektima

36

▶ planiranje razvoja grada i sela kao i definisanje tran-sportnih politika,

▶ stručno obrazovanje i zapošljavanje,

▶ opšte unapređenje regionalnih interesa i zelenih oblasti,

▶ izgradnja i upravljanje srednjim školama.

Departmani se staraju o socijalnim pitanjima, održava-nju fakulteta, organizovanju školskog prevoza, konsolida-ciji ruralnog zemljišta, itd. Glavni zadatak komuna je pla-niranje razvoja grada, vođenje brige o školama, putevima, javnoj čistoći, itd.

Ile-de-France je primer da je visoka koncentracija eko-nomske aktivnosti značajan izvor stvaranja bogatstva. Gore navedena struktura vlasti, sa svim svojim instituci-jama, je „odgovorna“ za to da Ile-de-France danas pred-stavlja okruženje za preko 650.000 kompanija, od kojih su mnoge internacionalne, a sam region ostvaruje bruto domaći proizvod (BDP) u vrednosti koji je blizak BDP-u cele Holandije ili Poljske i iznosi oko 4,3% BDP-a Evrop-ske unije i 29% nacionalnog BDP-a. Apsolutni iznos BDP-a ne govori mnogo o relativnom prosperitetu regiona ili ze-mlje, međutim kada se posmatra po glavi stanovnika može poslužiti kao dobar pokazatelj nivoa opšteg ekonomskog razvoja i opšteg životnog standarda. BDP po glavi stanov-nika u regionu Ile-de-France iznosi oko 46.000 evra što je jedna od najvećih stopa u EU.

Ekonomska prednost regiona leži i u koncentraciji transportnih puteva (drumskih, železničkih, vazdušnih, vodenih) koji pružaju poslovnim subjektima brz i jedno-stavan pristup celom evropskom tržištu. Istraživanje i ra-zvoj spada u oblasti koje su u fokusu razvoja konkurentno-sti regiona, što svrstava Ile-de-France u sam vrh Evrope, sa preko 15 milijardi evra javnog i privatnog ulaganja u istraživanje i razvoj. Glavne oblasti privatnog istraživanja su u sektorima automobilske industrije, farmaceutske in-dustrije i aeronautičke industrije. I pored činjenice da je u regionu prisutno mnogo industrijskih subjekata i klastera, Ile-de-France se može pohvaliti zdravim prirodnim okru-ženjem sa četiri regionalna parka prirode, 197.000 hektara šuma, 1.700 kilometara biciklističkih staza, 600 kilometa-ra reka i kanala i samo 20% regiona je urbanizovano2.

Region Ile-de-France nije stigao do sadašnjeg stepe-na razvoja igrom slučaja. Prepoznata je potreba planskog pristupa razvoju i stvorene su neophodne institucionalne strukture, među kojima je i tzv. Regionalni savet koji po-seduje administrativni, tehnički i finansijski departman i zadužen je za vođenje računa o svakodnevnom životu regi-ona. Aktivnosti Regionalnog saveta se tiču zapošljavanja, ekonomskog i društvenog razvoja, prevoza, stambenih i socijalnih pitanja, regionalnog razvoja itd.

Još jedna važna institucija koja je u velikoj meri do-prinela podizanju konkurentnosti regiona je Agencija za ekonomski razvoj regiona Pariz (PREDA) osnovana 2001. godine uz podršku ključnih institucija, pre svega Regio-nalnog saveta, privrednih komora, departmanskih i lokal-nih saveta. Cilj je bio da se privuku nove kratkoročne i du-goročne investicije kako bi se povećao razvojni potencijal i da bi se stvorila nova radna mesta. Od početka su jednaki prioriteti PREDA-e bili promocija atraktivnosti regiona i njegovog ekonomskog i tehnološkog imidža, kao i podrška

korist imati EU kao celina.

Regionalnom politikom EU i njenim instrumentima i programima se u glavnom upravlja na decentralizova-ni način od strane nacionalnih vlada. Unutar okvira koji postavlja EU, zemlje članice i regioni biraju prioritetne ciljeve njenih teriritorija koje će imati korist od fondova EU. Takav proces obezbeđuje vlasništvo nad razvojnim programima i najbolju prilagođenost svakom pojedinač-nom regionu.

Konkurentnost se može definisati kao sposobnost jed-ne privrede da održi rastući životni standard za svoje uče-snike, tako što će privući i zadržati preduzeća sa stabilnim ili rastućim tržišnim udelom u okviru svojih aktivnosti. Konkurentnost nekog regiona će zavisiti od njegove spo-sobnosti da predvidi i da se uspešno prilagodi internim i eksternim privrednim i društvenim izazovima, tako što će pružiti nove privredne mogućnosti, uključujući i kvalitet-nije poslove. U tom smislu je rast produktivnosti ključni pokretač konkurentnosti na dugi rok.

Dugoročni privredni učinak nekog regiona će zavisiti od njegove sposobnosti da se prilagodi promenama i da obezbedi nove mogućnosti za radnike i preduzeća. Ta-kva sposobnost zavisi od više faktora, uključujući javna i privatna ulaganja u ljudski kapital, kvalitet fizičke infra-strukture, produktivnosti radne snage, institucionalnog kapaciteta, društvenog kapitala, prostora za inovacije i istraživanja, pristupačnosti tržištima, itd. Drugim rečima, konkurentnost se sve češće meri u smislu kreativnosti, znanja i ekoloških uslova umesto akumuliranim bogat-stvom1.

Važnost koncepta konkurentnosti je snažno utemelje-na u kreiranju privredne politike u Evropi i širom sveta. Zbog toga je merenje, razumevanje i analiza konkurentno-sti na nekoliko geografskih nivoa postalo vitalni faktor u stvaranju konstruktivnog dijaloga koji može doprineti stvaranju ambijenta za kreiranje politike u cilju poboljša-nja ekonomske performanse evropskih država i regiona.

Za ekonomski rast nekog regiona potrebna je kombina-cija faktora koji se susreću na istom mestu. Ovi faktori, po-red ostalih, uključuju adekvatnu radnu snagu i infrastruk-turu, kao i edukovane osobe sa potrebnim veštinama koji bi to ostvarili. Konkurentnost se često izjednačava sa pro-duktivnošću, odnosno, smatra se da je rast životnog stan-darda pre svega određen stepenom rasta produktivnosti. U tom smislu je Paul Krugman napisao da „produktivnost nije sve ali je dugoročno skoro sve. Sposobnost zemlje da vremenom poboljša životni standard zavisi skoro u potpu-nosti od njene sposobnosti da poveća output po radniku“ (Krugman, 1990).

Region koji je godinama unazad jedan od najkonkuren-tnijih regiona u Evropskoj uniji je centralni region Fran-cuske - „Ile-de-France“, koji obuhvata i glavni grad Pariz i predstavlja jedan je od 26 administrativnih regiona zemlje. Može se reći da je Francuska podeljena na pet nivoa vlasti koje se nadovezuju jedna na drugu, po logičkom redosledu to su: Evropa, država, regioni, departmani (distrikti, okruzi) i komune (gradovi, samouprave). Jedan region sadrži ne-koliko departmana a među kompetencije regiona spadaju:

▶ promocija ekonomskog, društvenog, zdravstvenog, kulturnog i naučnog razvoja,

2 Paris Region Key Figures, 2009 Edition, Institut d’Aménagement et d’Urbanisme d’Ile-de-France, Paris Region Development Agency

1 European Competitiveness Index 2006-07, Robert Huggins Associates Ltd, United Kingdom, 2006

37

Vojvodina-CESS

HELP projekat za konkurentnost u srednjoj i istočnoj EvropiUčenje konkurentnosti

Konkurentnost je od suštinske važnosti za funkcio-nisanje slobodnih tržišta. Kompanije se takmiče kako bi pribavile sredstva neophodna za proizvodnju i za udeo na tržištu u prodaji svojih roba i usluga. Konkurentnost se može shvatiti kao pokretač efikasnosti i inovativnosti jer povećava efikasnost u korišćenju oskudnih resursa pošto kompanije teže da dovedu troškove na minimum i uzdi-gnu profit/zaradu do maksimuma. Isto tako, konkurencija može da motiviše inovativnost kroz razvoj novih proizvo-da za koje će se potrošači radije opredeliti na tržištu. Na najosnovnijem nivou, inovacije mogu da izvrše revoluci-onarni uticaj na način razmišljanja, proizvode, procese ili organizacije (Internet). Šire gledano, nivo inovativnost će se odrediti kvalitetom i kvantitetom ljudskog kapitala.

Ljudski kapital se može definisati kao zdravlje, snaga, obrazovanje, obučenost i veštine i umeća koje ljudi donose na svoja radna mesta. Kvalitet ljudskog kapitala utiče na nivo produktivnosti i ekonomskog rasta zemlje ili regio-na. Ljudski kapital se može unaprediti kroz obrazovanje i stručno usavršavanje u školama, na univerzitetima i kroz obrazovanje odraslih.

Kada govorimo o konkurentnosti, kvalitet i dostupnost obrazovanja odraslih predstavljaju važne determinan-te stepena u kome su kompanije i pojedinci u stanju da odgovore na promene. Promena zahteva od kompanija i njihovih zaposlenih da se prilagode novim ekonomskim i socijalnim okolnostima.

Dostupnost obrazovanja odraslih i relevantne moguć-nosti stručnog usavršavanja ključni su faktori koji omo-gućavaju kompanijama i njihovim zaposlenima da budu inovativni u odgovorima na promene i održe stečene po-zicije u odnosu na konkurenciju. Obrazovanje odraslih u vidu stručnog usavršavanja i prekvalifikacije ključna je komponenta u sistemu učenja tokom čitavog života koje

preduzećima koja žele da se lociraju u regionu. PREDA je osnovana kako bi se uskladile potrebe preduzeća i ponuda regiona. Iz toga proizilaze i njenih pet osnovnih zadataka:

▶ promocija ekonomske privlačnosti regiona u inostran-stvu

▶ privlačenje stranih investitora u region Ile-de-France

▶ koordinacija marketinga regionalne ponude

▶ podrška investitorima pre i nakon dolaska u region

▶ podrška oblastima koje prolaze kroz ekonomsku tran-sformaciju

PREDA je 2005. godine dobila dva nova zadatka: da in-korporira održivi razvoj u svaki od svojih osnovnih zadata-ka kao i da promoviše trgovinu na međunarodnom nivou i pomaže organizaciju novih nastupa lokalnih preduzeća u svetu.

Vlada Republike Francuske je 2005. godine pokre-nula Strategiju klastera konkurentnosti sa ciljem da se stvori saradnja između poslovnih subjekata, istraživačkih centara i organizacija za obuku kako bi se obezbedila si-nergija između njih i da se stimuliše pojava zajedničkih i pre svega inovativnih projekata kao odgovor na povećanu globalnu konkurenciju. Region Ile-de-France se uključio u taj program i u njemu danas funkcioniše osam klastera konkurentnosti u kojima nove kompanije mogu brzo i lako da započnu svoje poslovanje jer je procedura pokretanja biznisa jednostavna. Nakon toga te kompanije generišu sve veće prihode, povećavaju broj zaposlenih i izvoze svo-ju tehnologiju i svoje ekspertize često čak i izvan Evrope, povećavajući time globalnu reputaciju regiona Ile-de-France.

Još jedna institucija koja je zaslužna za pozicioniranje Ile-de-France među najkonkurentnije regione je Agencija za urbano planiranje i razvoj regiona Pariz (IAU). Njeni ciljevi su da:

▶ predlaže generalne ili sektorske regionalne planove i razvojne politike kao i da dizajnira alate za implemen-taciju takvih politika

▶ obezbedi nesmetano funkcionisanje centra za istraži-vanje i studije regionalnog razvoja podržano od strane interdisciplinarnog tima experata

Zadaci IAU su identifikovanje i monitoring planskih i razvojnih politika za sve sektore u regionu Ile-de-France, identifikovanje ključnih izazova na svim nivoima u cilju formulisanja adekvatnih mera za implementaciju takvih politika i da obezbedi komparativne podatke i identifikuje buduće trendove.

Gore navedene institucije su samo neke zahvaljujući čijim delovanjem je region Ile-de-France postao izuzetno konkurentnim čak i u svetskim razmerama. Najverovat-nije ne postoji jedna univerzalna strategija poboljšanja razvoja regionalne konkurentnosti koja bi bila primenjiva u svakom pojedinačnom slučaju. Različiti regioni će se su-sretati sa različitim problemima, različitom konkurenci-jom, i zahtevaće različiti miks politika. Biti konkurentan ne znači imati istu sektorsku, tehnološku ili naučnu osno-vu kao drugi regioni već na adekvatan način kombinovati postojeće privredne i društvene faktore svojstvene određe-nom regionu u cilju sopstvenog razvoja.

Predstavljanje TEMPUS projekta

Piše: Mike AldersonViša škola Tešedik Šamuel, Sarvaš, Mađarska

38

vlada i lokalnih zajednica mogu da ojačaju pozitivnu po-dršku ekonomskom razvoju kroz poboljšanje usklađenosti između potreba za određenim kadrovima i pružanju struč-nog usavršavanja. Na nivou društva, partnerstva u učenju mogu da pomognu u otvaranju novih radnih mesta i da doprinesu smanjivanju siromaštva i socijalnog isključiva-nja.

Krutost institucija u sektoru obrazovanja u zemljama srednje i istočne Evrope otežava razvoj parnerstava izme-đu sektora obrazovanja i privrede. Mnoga od tih ograni-čenja su strukturne prirode i vezana su za centralizova-ne sisteme upravljanja, uske specijalizacije, prevaziđene veštine i umeća kojima raspolažu edukatori, ograničenost raspoloživih informacija koje inhibiraju efikasno kreiranje politika kao i, uopšteno govoreći, ograničene perspektive univerziteta vezane za njihovu ulogu u svetu rada i civil-nog društva.

HELP projekat za konkurentnost Partnerstva u visokom obrazovanju - Higher Educati-

on Learning Partnerships (HELP) je trogodišnji projekat koji se finansira u okviru Tempus programa. Tempus je okvir za saradnju u visokom obrazovanju sa susednim ze-mljama koji se finansira sredstvima EU. Glavni cilj HELP projekta je uspostavljanje partnerstava u procesu učenja između ustanova visokog obrazovanja i privrede u cilju promocije dijaloga između subjekata o regionalnom planu i programu stručnog usavršavanja i profesionalnog obra-zovanja. On spaja univerzitete i partnere iz Mađarske (Uni-verzitet Sv. Stefan), Rumunije (Politehnički univerzitet u Temišvaru), Srbije (Univerzitet u Novom Sadu) i Hrvatske (Univerzitet “J. J. Štrosmajer” u Osijeku), uz profesionalnu pomoć iz Velike Britanije (Telford fakultet za umetnost i tehnologiju). Centar za strateško ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS“ i Carlsberg su glavni partneri HELP pro-jekta u Srbiji. Kroz ovo partnerstvo, Univerzitet u Novom Sadu može da se poveže sa širom grupom subjekata kako bi zajednički utvrdili kako institucije mogu da sarađuju u pružanju doprinosa lokalnom ekonomskom razvoju.

Oblast koju pokriva projekat obuhvata Srbiju, Hrvat-sku, Mađarsku i Rumuniju, odnosno zemlje koje se nalaze u regionu Panonske nizije. Ova zajednička geografska pri-padnost bila je važan faktor za određivanje samog projekta pošto se region u celini suočava sa sličnim problemima vezanim za proces ekonomske i društvene tranzicije. Tra-dicionalna privreda regiona Panonske nizije je uglavnom zasnovana na agraru te i dalje trpi posledice pada poljo-privredne proizvodnje, neodgovarajućih veština i umeća i stopu nezaposlenosti vezanu za to.

Subjekti u realizaciji projekta obuhvataju predstavnike privatnog sektora, centralnih i lokalnih uprava, organiza-cije koje se bave stručnim/profesionalnim usavršavanjem, zajednice i civilno društvo. HELP spaja te različite grupe u okviru svake od zemalja partnera kako bi oni zajednički formulisali viziju o novim mogućnostima u obrazovanju i stručnom usavršavanju. Oko te vizije rad na HELP projektu treba da proširi pozitivnu podršku lokalnom ekonomskom razvoju kroz poboljšanje usklađenosti između potreba za određenim profilima stručnosti i obrazovnih programa na lokalnom i regionalnom nivou.

Prva godina realizacije projekta bila je suresređena na jačanje HELP projekta u svakoj od zemalja partnera. Pojam timskog rada je nov za region u kome se realizuje HELP projekta te su sastanci sa uključenim subjektima podra-

može da promoviše inovativnost i konkurentnost na nivou pojedinca, kompanije i privrede. U globalizovanom sve-tu obrazovanje odraslih mora biti dinamično u pružanju stručnog usavršavanja koje je potrebno da bi se održavala i unapredila konkurentnost kroz povećanje produktivnost i standarda života.

Tokom protekle dve decenije zemlje srednje i istočne Evrope doživele su do tada neviđene ekonomske, druš-tvene i političke promene. Veliki napredak ostvaren je u oblasti privatizacije državnih preduzeća, što je otvorilo novi ekonomski prostor za privatni sektor, pogotovo mala i srednja preduzeća. Paralelno s tim, region je doživeo promene u odnosu stope zaposlenosti u sektorima poljo-privrede, proizvodnje i usluga. Zajedno sa promenama u odnosu na potrebne profile radne snage to je dovelo do potrebe za novim ili prilagođenim veštinama i umećima na tržištu rada.

Postojeća ograničenja dostupnih veština i umeća umanjuju produktivnost i produžavaju proces tranzicije. Ozbiljnije posledice na stanovništvo u zemljama srednje i istočne Evrope ogledaju se u povećanju stope nezapo-slenosti, niskim stopama ekonomskog rasta i pojavi si-romaštva i socijalnog isključivanja. Region u celini ima višu stopu nezaposlenosti i niže nivoe učešća odraslih u sistemu obrazovanja i stručnog usavršavanja u odnosu na prosek Evropske Unije. Pored toga, mogućnost zapošljava-nja manja je kod onih grupa koje raspolažu sa nižim for-malnim obrazovanjem. Sve jači uticaj globalizacije i sve veći značaj ekonomije zasnovane na znanju jačaju potrebu za poboljšanjem kvaliteta i opsega veština i umeća i po-većavaju njihovu dostupnost. Stoga je najveći izazov koji stoji pred privredama u tranziciji da reše problem nedo-statka i neusklađenosti raspoloživih veština i umeća koje se nude na tržištu rada. No, reforma sistema obrazovanja i srtučnog usavršavanja odraslih je spora i čitavom regionu i nedostaje joj koordinirani pristup koji bi olakšao samo njeno sprovođenje.

Istraživanje Evropske fondacije za obuku (European Training Foundation - ETF) naglašava potrebu za fleksi-bilnijim pristupima razvoju veština i umeća kako bi se kompanijama i njihovim zaposlenima omogućilo da se na efikasniji način prilagode privredi koja doživljava prome-ne i vladajućim uslovima u društvu. Jačanje sposobnosti za uspostavljanje dijaloga sa socijalnim partnerima je na-ročito identifikovano kao važan preduslov za poboljšanje upravljanja procesom decentralizacije. Šta više, politike obrazovanja i zapošljavanja u okviru EU (Akcioni plan Programa za obrazovanje odraslih, obrazovanje i učenje do 2010. - Action Plan on Adult Learning, Education and Learning 2010 Work Programme) i u Srbiji (Nacionalna strategija za zapošljavanje 2005-2010.) predstavljaju spe-cifične reference potrebe za efikasnijim tržištem rada i si-stemima obrazovanja.

Unutar EU je rad u partnerstvu postao sistemski deo politika, programa i projekata kao dominantan „način rada”. Partnerstva su decentralizovane strukture koje daju veća ovlašćenja subjektima tako što upravljanje prenose bliže ka lokalnom nivou. Na taj način se mogu podsticati pristupi specifični za određene lokacije kako bi se razvoj lokalno potrebnih veština i umeća preciznije prilagodio specifičnim potrebama privrede. Partnerstva u učenju mogu da poboljšaju dostupnost obrazovanja odraslih koje je relevantnije za potrebe lokalnih preduzetnika i koje sa-mim tim nudi važan pristup poboljšanju mogućnosti za-pošljavanja i konkurentnosti na lokalnom nivou. U tom smislu, partnerstva u procesu učenja između preduzeća,

39

Vojvodina-CESS

Preduzeća prilikom izgradnje svoje pozicije na tržištu moraju da streme ka regrutovanju kadrova sa određenim znanjem, iskustvom i veštinama i istovremeno rade na unapređenju specifičnih veština svojih zaposlenih. Ljudski resursi predstavljaju jedan od ključnih faktora koji dopri-nose konkurentnosti svakog preduzeća. Sa druge strane, visokoobrazovne institucije svrhu svog postojanja treba da potvrde time što „proizvode“ kvalifikovane stručnjake koji su potrebni privredi. Uspešno učešće preduzeća, kako na lokalnom tako i na globalnom tržištu, sve više zavisi ne samo od nivoa već i od relevantnosti veština i kvalifikaci-ja ljudskog kapitala.

Da bi se razvijale nove veštine za potrebe lokalnih preduzeća potrebno ih je razvijati kroz specifične trening programe. Jedan od ciljeva HELP (Higher Education Lear-ning Partnerships) projekta je da se kroz saradnju privre-de i obrazovnih institucija identifikuju deficitarne veštine i da se definišu neophodni programi obuke u funkciji lo-kalnog i regionalnog razvoja.

Centar za strateško ekonomska istraživanja „Voj-vodina-CESS“ je u okviru HELP projekta sproveo istra-živanje o potrebama privrede za radnom snagom koja poseduje određene veštine u Srbiji i napravio kom-paraciju rezultata sličnih istraživanja sprovedenih u ostale tri zemlje učesnice projekta (Mađarska, Hrvat-ska, Rumunija). Rezultati istraživanja su predstavljeni na konferenciji održanoj u septembru 2009. godine na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Istraživanje u Srbiji je sprovedeno na uzorku od 48 preduzeća iz raznih sektora a kao instrument istraživanja je korišćen anketni upitnik dok je metodologija podra-zumevala anketiranje putem email-a, ličnih kontakata, terenskih poseta i LimeSurvey softvera, koji omogućava on-line popunjavanje upitnika i obradu podataka.

Od svih anketiranih kompanija samo jedno preduzeće je reklo da ne zapošljava univerzitetski obrazovane ka-drove, a oni koji ih zapošljavaju najmanje su zadovoljni sa njihovim praktičnim veštinama.

Istraživanje je takođe pružilo informacije o tipu tre-ninga koji preduzeća organizuju za svoje zaposlene kao i o najdeficitarnijim veštinama na tržištu radne snage. U tom smislu je ustanovljeno da preduzeća najčešće organizuju treninge koji se tiču unapređenja praktičnih i organizacionih veština svojih zaposlenih, koje su se istovremeno pokazale i kao najdeficitarnije veštine. Kao veštine koje su najvažnije za uspešno poslovaje, predu-zeća su takođe navela organizacione veštine. Imajući u vidu prethodno, nije iznenađujuće da preduzeća najteže nalaze upravo treninge koji su usmereni na unapređenje pomenutih veština.

Pokazalo se da je svest i praksa preduzeća u Srbiji o neophodnosti organizovanja treninga razvijena što znači da svataju potrebu unapređenja znanja i veština svojih zaposlenih radi poboljšanja svoje konkurentnosti na trži-štu. Takođe je pozitivno što su preduzeća, koja trenutno ne organizuju treninge svojim zaposlenima, spremna da u budućnosti ulože sredstva u programe obuke ukoliko bi to doprinelo poboljšanju njihove efikasnosti i profitabilnosti.

Preporuke koje proizilaze iz sprovedenog istraživanja odnose se na dalje pospešivanje dijaloga između privrede i visokoobrazovnih institucija kako bi se svi akteri na trži-štu aktivno uključili u dizajniranje samih programa obuke. Takođe je potrebno steći bolji uvid u dostupnost, struktu-ru i sadržaje programa obuke koji se trenutno nude a koji mogu biti odgovarajući specifičnim potrebama preduze-ća, i istovremeno ispitati načine i postojeće instrumente za procenu potreba za treninzima u preduzećima.

zumevali isticanje brojnih potencijalnih koristi od samog projekta. Na ovim sastancima veliku pomoć pružale su analize potreba za obrazovnim programima čiju je izradu koordinirao CESS i koje su bile sprovedene u svakoj od zemalja partnera. Ova analiza pružala je dragocen uvid u prirodu i obim potreba za stručnim usavršavanjem.

U svim područjima u kojima se sprovodila studija po-stojala je pozitivna zainteresovanost za HELP projekat, njegovu objektivnost i planirane aktivnosti. No, čini se da vrednost stručnog usavršavanja za konkurentnost pri-vrede kroz jačanje inovativnosti i efikasnosti nije uvek do-voljno uvažavana. Mnogi privrednici gledaju na stručno usavršavanje kao na trošak koji treba smanjiti (pogotovo tokom trenutnog perioda recesije) pre nego na investiciju u ljudski kapital koji bi doneo pozitivne koristi u dugoroč-nom smislu. Stoga će važna aktivnost HELP projekta u na-rednom periodu biti jačanje svesti o povezanosti stručnog usavršavanja sa konkurentnošću privrede.

Glavna aktivnost tokom druge godine realizacije pro-jekta biće poseta učesnika na realizaciji projekta iz regiona

partnerima iz Velike Britanije. Oni će učestvovati u radu radionice o dobrim praksama partnerskog rada i pristu-pa razvoju stručnog usavršavanja zasnovanog na saradnji. Nakon toga, svaki od partnera u realizaciji HELP projek-ta će izraditi programe profesionalnog usavršavanja uz stručnu pomoć partnera iz Velike Britanije. Svaki program stručnog usavršavanja će biti usmeren tako da se osigura njegova relevantnost u odnosu na potrebe lokalne privre-de. Završna godina realizacije projekta će biti posvećena sprovođenju i proceni programa stručnog usavršavanja u svakoj od zemalja partnera u realizaciji HELP projekta. Projekat će biti završen konferencijom koja će se održati u Novom Sadu na kojoj će se prezentirati rezultati široj javnosti, uključujući i kreatore politike.

Dodatne informacije o projektu i o tome kako može-te da učestvujete u njegovoj realizaciji možete dobiti od Kancelarije HELP pri Univerzitetu u Novom Sadu (E-mail: tempus-help@uns.ac.rs ili HELP Website http://www.tem-pus-help.uns.ac.rs koji je trenutno u izradi).

Partnerstva za učenje u visokom obrazovanju

40

Viskonsin (Wisconsin). Osnovne studije menadžmenta je završio na MIT Sloan School of Management, magistri-rao na Univerzitetu Stenford (Stanford University) 1960. godine a doktorat je stekao na Univerzitetu Karnegi Me-lon (Carnegie Mellon University) 1963. godine. Trenutno predaje na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju (University of California, Berkeley). Njegova najzapaženija knjiga je: The Economic Institutions of Capitalism, Free Press, New York, 1998.

Nagradu je dobio zahvaljujući analizi ekonomskog upravljanja, naročito unutar okvira preduzeća. Vilijamson je tvrdio da tržišta i hijerarhijske organizacije, kao što su preduzeća, predstavljalju alternativne strukture upravlja-nja koje se razlikuju u pristupima rešavanju sukoba inte-resa. Nedostatak tržišta je da često zahtevaju cenkanja i nesporazume. Nedostatak preduzeća je da autoritet, koji treba da ublaži nesporazume, može da se zloupotrebi. Tržišta na kojima postoji konkurencija funkcionišu rela-tivno dobro jer se kupci i prodavci mogu okrenuti dru-gim partnerima u slučaju nekog nesporazuma. Međutim, kada je konkurencija na tržištu ograničena, preduzeća predstavljaju bolje mesto za rešavanje konflikta od trži-šta. Ključna pretpostavka Vilijamsonove teorije (što je i empirijski potkrepljeno) je da naklonost ekonomskih age-nata da svoje transakcije vrše unutar okvira preduzeća raste zajedno sa karakteristikama njihovih dobara koja su specifična za njihov odnos.2

Elinor Ostrom je u svojim radovima poka-zala sposobnost udru-ženja korisnika da op-štim dobrom upravljaju na uspešan način, dok je Oliver Vilijamson ra-zvio teoriju prema kojoj preduzeća predstavljaju strukture za rešavanje konflikata. U saopšte-nju Nobelovog komiteta je navedeno da se eko-nomske transakcije de-

šavaju ne samo na tržištima već i unutar drugih struktu-ra kao što su preduzeća, udruženja, domaćistva i agencija. Dok je ekonomska teorija temeljno istakla prednosti i ne-dostatke tržišta, drugim institucionalnim postavkama je pridavala manje pažnje. Istraživanja Elinor Ostrom i Oli-vera Vilijamsona pokazuju da ekonomska analiza može rasvetliti mnoge forme društvenih organizacija.

Nobelov komitet je istakao da ekonomska nauka treba da se proširi van teorije tržišta u stvarna ponašanja, i da su dvoje dobitnika u svojim empirijskim radovima upra-vo to postigli. U sumiranju njihovog rada rečeno je da: „Pravila koja su nametnuta sa spolja ili su jednostrano diktirana od strane moćnih insajdera imaju manji legi-timitet i nose veću verovatnoću da budu prekršena. Isto tako, monitoring i primena se bolje sprovode ukoliko ih vrše insajderi nego kad to radi neko sa spolja. Ovi prin-cipi su u suprotnosti sa opštim stavom da su monitoring i sankcije obaveza države i da trebaju biti sprovođena od strane državnih činovnika.“

Stvaralaštvo Elinor Ostrom se bavi konceptom „op-

2 Izvor: http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laurea-tes/2009/press.html

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju

Po mnogima je ovogodišnja Nobelova nagrada za eko-nomiju potpuno zasluženo stigla u ruke dvoje američkih ekonomista koji su svojim radovima obogatili shvatanje netržišnih institucija i pokazali da ljudi usvajaju brojne mehanizme i pravila ponašanja i da to čine nezavisno od države ili korporativnih čelnika koji bi im to rekli.

Kuriozitet je da je ovogodišnja dobitnica, Elinor Ostrom, prva žena kojoj je dodeljena ova prestižna nagra-da. Rođena je 1933. godine u Los Anđelesu u saveznoj državi Kaliforniji (California). Diplomirala je političke nauke na Univerzitetu Kalifornija (UCLA), gde je 1962. godine odbranila magistarsku a 1965. godine i doktorsku tezu, takođe iz političkih nauka. Trenutno je profesor na Univerzitetu Indiana (Indiana University). Njena najzna-čajnija knjiga nosi naziv: Governing the Commons: The Evolution of Institutions for Collective Action, Cambrige University Press, 1990.

Elinor Ostrom je nagrađena za analizu ekonomskog upravljanja, naročito opštim dobrima. Ona je dovela u pitanje konvencionalnu tezu da se opštim dobrima loše upravlja i da takva dobra moraju biti ili pod regulativom centralnih vlasti ili privatizovana. Na osnovu brojnih studija ribnjaka, pašnjaka, šuma, jezera i vodenih base-na kojima upravljaju korisnici, Ostrom je zaključila da je rezultat upravljanja često bolji nego što to predviđaju standardne teorije. Primetila je da korisnici resursa če-sto razviju sofisticirane mehanizme za donošenje odluka i primene pravila, kako bi izašli na kraj sa sukobima in-teresa, a takođe je kategorizovala pravila koja doprinose uspešnim rezultatima.1

Drugi dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za eko-nomiju je Oliver Vilijamson (Oliver E. Williamson), rođen 1932. godine u gradu Superior (Superior) savezne države

1 Izvor: http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laurea-tes/2009/press.html

Nobelovci

Piše: Đula Ribar"Vojvodina-CESS", saradnik u sektoru za upravljanje projektima

41

Vojvodina-CESS

Kad se popneš na Ludaju vidiš celu Evropu

U savremenoj ekonomiji zasnovanoj na znanju, konkuren-tnost nacionalnih privreda, kao i na nivou učesnika u tržišnoj utakmici, uglavnom se vezuje za naučno-tehnički razvoj, uvo-đenje novih tehnologija i inovativnost u procesu proizvodnje, pružanju usluga i marketingu. Sam po sebi ovaj recept za povećanje konkurentnosti izgleda prilično jednostavan. Pro-blem je, međutim, što on zahteva sticaj više uslova: postojanje dobro opremljenih naučno-istraživačkih institucija sa visoko-obrazovanim i stručnim kadrom, njihovu povezanost sa pri-vrednim subjektima, odgovarajuće ekonomsko-pravno okru-ženje, i, naravno, značajna novčana sredstva. U osiromašenoj srpskoj privredi, sa hroničnim problemom likvidnosti, nedo-statak investicija predstavlja svakako ograničavajući faktor za ubrzani tehnološki razvoj koji vodi većoj konkurentnosti. Ovaj problem je posebno izražen u manjim mestima i rural-nim sredinama koje su često izvan vidika finansijskih i nauč-no-istraživačkih centara i pomalo zaboravljene od države. Da li postoji mogućnost da se bez većih finansijskih ulaganja u nove tehnologije i nova znanja postigne veća konkurentost ovih sredina? Poslednjih godina svedoci smo pojave velikog broja različitih manifestacija koje se organizuju u vojvođan-skim selima i mestima. Pomenimo samo već čuvenu turijsku kobasicijadu, karlovački grožđebal, mošorinsku sirijadu, per-lesku suncokretijadu, futošku kupusijadu, pudarske dane u Irigu, slaninijadu u Kačarevu itd. Gotovo da nema mesta ili sela koje se ne trudi da bude po nečemu prepoznatljivo. Da li po nekom poljoprivrednom ili zanatskom proizvodu ili po bizarnim spomenicima poput onog podignutom filmskom ju-naku Rokiju. Sve ove manifestacije su, možda i nesvesno, na tragu nečega što bi moglo biti od velikog značaja ekonomski razvoj tih sredina. Da se sada vratimo na pitanje konkuren-tnosti. Ako već nemate novca za ulaganje u nove tehnologi-je da li možete iskoristiti nešto drugo što vam daje prednost na tržištu. Recimo isključiva prava u marketingu određenih proizvoda i usluga. O kakvim isključivim pravima govorimo? O pravu na korišćenje rezultata kolektivne pameti, sticane generacijama, povezane sa prirodnim prednostima pojedinih

šteg dobra“ koje deli određen broj ljudi koji zarađuju za život od zajedničkog resursa i tako imaju interes da to dobro očuvaju. Njen skorašnji rad se fokusira na relativ-no male šume u nerazvijenim zemljama. Grupe ljudi dele pravo da seku stabla u određenoj šumi i stoga imaju in-teres u očuvanju opstanka šume. „Kada lokalni korisni-ci šume imaju pred sobom dugoročnu perspektivu, biće verovatnije da će nadgledati jedni druge u korišćenju zemlje, kreiranjem pravila ponašanja,“ rekla je u jednom intervjuu. „To je oblast kojom se standardna teorija trži-šta ne bavi.“

„Prema Vilijam-sonovoj teoriji, velike privatne korporacije postoje prvenstveno zbog toga što su efi-kasne. One se uspo-stavljaju jer pružaju veću korist vlasnici-ma, radnicima, do-bavljačima i kupcima, nego što bi imali pod drugim alternativ-nim institucionalnim postavkama. Ako kor-poracije ne donose

efikasne rezultate, njihovo postojanje će biti dovedeno u pitanje“ – navodi se u saopštenju Švedske Kraljevske akademije nauka. „Velike korporacije mogu zloupotrebiti svoju moć, one mogu na primer učestvovati u političkom lobiranju i praktikovati nekonkurentsko ponašanje. Me-đutim, prema Vilijamsonovoj analizi, preporučljivo je da se takvo ponašanje reguliše direktno, umesto kroz politi-ke koje ograničavaju veličinu korporacije“.

Vilijamson je istraživao kako je došlo do toga da se preduzeća oslanjaju na vertikalnu integraciju ili druge, na prvi pogled, nekonkurentna rešenja za poboljšanje tr-žišne produktivnosti. On je međutim shvatao ograničenja, kao i koristi od hijerarhijske strukture. Duže hijerarhije svakako podrazumevaju gubitak informacija i neuspeh podređenih da se drže originalnih namera preduzetnika. Vilijamsonov rad je nastavak stvaralaštva Ronalda Koasa (Ronal Coase), koji je 1991. godine, takođe dobio Nobelo-vu nagradu iz ekonomije, i ko je ključna figura moderne organizacionalne ekonomije.

Sumirajući radove ovogodišnjih Nobelovih laureata iz ekonomije, Edvard Glejser, ekonomista sa Univerziteta Harvard, je rekao: „Ostrom i Vilijamson su obogatili naše razumevanje načina na koji ljudi rešavaju probleme ko-ordinacije. Ovi problemi su posebno važni u današnjem svetu, kada smo suočeni sa globalnim pitanjima koja za-htevaju koordinisan pristup. Možda najveća pouka koja proističe iz njihovog rada i koja uliva nadu, je da čovečan-stvo ima izuzetnu sposobnost za stvaranje institucija koje nam omogućavaju da zajednički radimo“.

Biografija Elinor Ostrom i naslovi njenih izabranih publikacija se mogu naći na: http://www.cogs.indiana.edu/people/homepages/ostrom.html

Biografija Olivera Vilijamson i naslovi njegovih iza-branih publikacija se mogu naći na: http://www2.haas.berkeley.edu/Faculty/williamson_oliver.aspx

Reagovanja

Piše: Dr Vladimir MedovićPredsednik Komisije Advokatske komore Vojvodine za pravo Evropske unije

42

Sadržina zaštićenog prava ogleda se u tome da registro-vanu oznaku geografskog porekla mogu da koriste samo lica kojima je priznat status ovlašćenih korisnika te oznake i koja su upisana u odgovarajući registar. Primera radi, registrovano ime porekla: „Futoški sveži i kiseli kupus“ mogu da koriste samo lokalni proizvođači kupusa koji su stekli status ovlašće-nih korisnika imena porekla i koji su kao takvi upisani u regi-star kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Ovlašćeni korisni-ci oznake geografskog porekla imaju pravo da registrovanu oznaku koriste za obeležavanje proizvoda na koje se ta oznaka odnosi, kao na ambalaži, katalozima, prospektima, oglasima i drugim oblicima ponude. Druga lica ne mogu da koriste registrovanu oznaku geografskog porekla, niti njen prevod, transkripciju ili transliteraciju za obeležavanja istih proizvo-da. Takođe nije dozvoljeno korišćenje registrovane oznake za obeležavanje proizvoda i ako se toj oznaci dodaju reči „vrsta“, „tip“, „način“, „imitacija“, „po postupku“ i slično, čak i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda.

Kao što je navedeno, moguće je registrovati odgovaraju-ću oznaku geografskog porekla i na međunarodnom nivou. Ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla može podneti zahtev za međunarodno registrovanje u skladu sa međunarod-nim ugovorom koji obavezuje Srbiju. Prijava za međunarodno registrovanje se podnosi preko Zavoda za intelektualnu svoji-nu. S tim u vezi značajno je pomenuti da Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Srbije i Evropske za-jednice (EZ), u okviru poglavlja o slobodnom protoku robe, sa-drži posebne odredbe o zaštiti oznaka geografskog porekla za proizvode poljoprivrede i ribarstva i prehrambene proizvode. Pomenutim odredbama je predviđeno da će oznake geograf-skog porekla iz Srbije moći da se registruju na nivou EZ pod uslovima sadržanim u Uredbi Saveta (EZ) br. 510/2006 o za-štiti geografskih oznaka i naznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode od 20.3.2006. godine. Takva moguć-nost bi trebalo da doprinese većoj prepoznatljivosti srpskih poljoprivrednih proizvoda na tržištu EZ. Uslov za registraciju oznaka geografskog porekla iz Srbije u Evropskoj zajednici jeste da je takva zaštita prethodno izvršena u Srbiji. Međutim, zabrinjava podatak da je u 2007. godini u Srbiji podneto samo 9 prijava za registrovanje oznaka geografskog porekla, dok je u 2008. godini podneto 8 prijava. Iz toga bi se dalo zaključiti da u lokalnim zajednicama u Srbiji ne postoji svest o znača-ju zaštite oznaka geografskog porekla. Osim toga, postupak registrovanje oznaka geografskog porekla u Srbiji, a poseb-no u EZ, iziskuje određena finansijska sredstva koja lokalne zajednice i privrednici najčešće nisu spremni ili u mogućno-sti da izdvoje. Posledice takve nektivnosti bi mogle da budu ozbiljne. Pojedini vojvođanski proizvođači, posebno „futoškog kupusa“, se već žale da im poslovni konkurenti, posebno iz dr-žava bivše SFRJ, konkurišu na tržištu EZ „plagirajući“ oznake iz Vojvodine. Na taj način se otežava plasman tih proizvoda na tržištu EZ, ali i smanjuje njihova cena. Zbog toga ovaj pro-blem zahteva znatno aktivniju ulogu lokalnih, pokrajinskih i državnih vlasti, koje bi morale, zajedno sa zainteresovanim udruženjima privrednika, da utvrde prioritete u zaštiti oznaka geografskog porekla za vojvođanske poljoprivredne proizvode na državnom nivou i u EZ. Efekti bi mogli biti višestruki. To bi svakako doprinelo većoj konkurentnosti zaštićenih proizvoda, ali i motivisalo proizvođače da zadrže ili poboljšaju kvalitet svojih proizvoda od čega bi koristi imali i potrošači. Na kraju, prepoznatljivost proizvoda na tržištu na najbolji način „rekla-mira“ mesto ili region odakle taj prozvod potiče, preporučuje ga potencijalnim investitorima i stavlja na mapu turističke ponude.

sredina. Neki proizvodi koji su nastali u takvoj simbiozi su na-daleko poznati i predstavljaju simbole kvaliteta. Primera radi ovde ćemo pomenuti: futoški kupus, kikindsku ludaju, bele-giške lubenice, horgošku papriku, mošorinski sir, somborski sir, slovački kulen, bermet, karlovački rizling.... U rečniku mo-dernog marketinga oni se smatraju brendovima i imaju zna-čajnu ekonomsku vrednost. Kao takve njih prepoznaje i pravo koje predviđa mogućnost zaštite oznaka geografskog porekla odgovarajućih poljoprivrednih ali i industrijskih i zanatskih proizvoda. Razlog za zaštitu oznaka geografskog porekla je ekskluzivitet u korišćenju tih oznaka na tržištu. Ovaj eksklu-zivitet omogućava lakšu prodaju uz postizanje bolje cene za date proizvode ili usluge.

Zaštita oznaka geografskog porekla je moguća na nacio-nalnom i na međunarodnom nivou. Zakonom o zaštiti oznaka geografskog porekla uređen je način sticanja i pravne zaštite oznaka geografskog porekla. U skladu sa zakonom, oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje pri-rodnih, poljoprivrednih, industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga.

Oznake geografskog porekla su:

- imena porekla: geografski naziv zemlje, regiona ili loka-liteta koji služi da označi proizvod koji odande potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata ljudske i prirodne faktre, i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini od-vijaju na ograničenom području;

- geografske oznake: oznake koje identifikuju određenu robu kao robu poreklom sa teritorije određene zemlje, re-giona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pri-pisati njenom geografskom poreklu.

Prijavu oznake geografskog porekla mogu podneti do-maća fizička ili pravna lica koja na određenom geografskom području proizvode proizvode koji se označavaju nazivom tog geografskog područja. Pored njih prijavu mogu podneti i udruženja fizičkih ili pravnih lica, privredne komore, udruže-nja potrošača i državni organi zainteresovani za zaštitu ozna-ka geografskog porekla u okviru svojih aktivnosti. Prijava se podnosi u zakonom propisanoj formi Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu, koji po sprovedenom postupku izdaje re-šenje o registrovanju odgovarajuće oznake geografskog po-rekla.

43

Vojvodina-CESS

/ Indeks otkrivene komparativne prednosti /Otkrivena komparativna prednost (Revealed Comparative Ad-vantage - RCA) je indeks koji se koristi u međunarodnoj eko-nomiji za izračunavanje relativne prednosti ili nedostataka određenih zemalja u određenim klasama proizvoda ili usluga koje su evidentirane trgovinskim tokovima. Merenje otkrive-ne komparativne prednosti se koristi za prikazivanje izvoznog potencijala neke zemlje. RCA pokazuje da li je zemlja u proce-su proširivanja proizvoda kod kojih postoji trgovinski poten-cijal, u suprotnosti sa situacijom kada je broj proizvoda koji se mogu konkurentno izvoziti statičan.

/ Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija - SMTK /Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija predstavlja klasifikaciju proizvoda kojim se klasifikuju izvoz i uvoz neke zemlje kako bi se uporedile različite zemlje i godine. SMTK ima pet nivoa grupisanja: sektori, odseci, grupe, podgrupe i pozicije. Šifra svakog proizvoda urađena je tako da prva cifra označava sektor, prve dve – odsek, prve tri – grupu, prve četiri – podgrupu, pet cifara – poziciju, odnosno proizvod.

/ Globalni indeks konkurentnosti /Svetski ekonomski forum ustanovio je Globalni indeks kon-kurentnosti koji je je jedan od najprihvaćenijih instrumenata za komparaciju i procenu konkurentnosti. Kako bi se ocenio kvalitet makro i mikro-ekonomskog okruženja, koristi se me-šavina „čvrstih“, kvantitativnih statističkih podataka i „me-kih“ podataka, odnosno percepcija najuticajnijih ljudi iz sfere biznisa i politike koje se sakupljaju putem anketa. Anketirani subjekti koristeći skalu od 1 do 7 ocenjuju kompetitivnost dr-žava u pojedinim sektorima na osnovu čega se generiše le-stvica konkurentnosti. Veći prosečan rezultat - indeks, znači veću konkurentnost nacionalne ekonomije.

/ Evropski indeks konkurentnosti - EIK / Evropski indeks konkurentnosti meri, upoređuje i ispituje konkurentnost evropskih regija i nacija. Varijable uključene

u Evropski indeks konkurentnosti su: kreativnost, ekonomski učinak, infrastruktura i pristupačnost, zapošljavanje zasnova-no na znanju i obrazovanje. EIK definiše konkurentnost kao sposobnost privrede da zadrži rastuće standarde za život onih koji u njemu učestvuju, privlačenjem i zadržavanjem preduze-ća sa stabilnim ili rastućim tržišnim udelom.

/ Konkurentska prednost /Konkurentska prednost je sposobnost da se trajno proizvodi po nižim troškovima, većem kvalitetu ili po većoj usmereno-sti ka mušterijama od konkurenata, zahvaljujući nekim ele-mentima svojstvenim preduzeću (lokacija, tehnologija, zapo-sleni, odnosi sa dobavljačima, itd).

/ Komparativna prednost /Komparativna prednost se odnosi na sposobnost određenog subjekta (pojedinac, preduzeće, država) da proizvodi određeni proizvod ili uslugu po nižim oportunitetnim troškovima od drugog subjekta. To je sposobnost da se proizvodi proizvod na naj efikasniji način od svih ostalih proizvoda koji bi se mogli proizvoditi.

/ Konkurentnost na mikro nivou /Konkurentnost na mikro nivou se odnosi na konkurentnost preduzeća i industrija ispitivanjem rasta, zaposlenosti i kon-kurentnosti kroz pristup baziran na nivou preduzeća. Kon-kurentnost na mikro nivou zavisi od poslovnih postupaka i strategija na nivou pojedinačnog preduzeća. Sofisticiranost i produktivnost kompanija, vitalnost klastera i kvalitet poslov-nog okruženja u kojem se dešava konkurencija, su glavne de-terminante produktivnosti regiona ili države.

/ Konkurentnost na makro nivou /Konkurentnost na makro nivou znači sposobnost nacionalne ekonomije da obezbedi rast blagostanja njenih građana i fak-tora produktivnosti. Uslovi makroekonomske konkurentnosti uključuju podršku države efikasnoj upotrebi resursa, održava-njem pogodnog okruženja za efikasno poslovanje preduzeća i drugih institucija.

CESS Mini rečnikneophodno je znati

4.64.2

4.0 3.9 3.8 3.73.5

0

1

2

3

4

5

Globalni indeks konkurentnosti 2009-2010 prema nalazima Svetskog ekonomskog foruma - Srbija u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana