1. FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJEOsnov projektovanja čini projektni zadatak kojeg po

pravilu priprema investitor ili konsultant kojeg ovaj angažuje. Proj. zad. treba da bude zbir potreba koje slede iz funkcije objekta, a ne zbir želja investitora. Osnovu proj. zadatka treba da čini tehnološki elaborat u kojem je detaljno rešen proces rada, oprema, radna mesta, transport i ostala infrastruktura. Tek iz ovih parametara sledi dispozicija objekta sa dimenzijama, materijalima i opterećenjem. Da bi se izbegle povratne intervencije izvođenju objekta prethode : pripremni radovi, izrada idejnih rešenja, izrada gl. proj, i razrada detalja izvođenja. Pripremni radovi podrazumevaju prikupljanje podataka o lokaciji i za svaku mikrolokaciju podataka o tlu, podzemnim vodama, snegu, vetru, seizmici, saobr. i energetskoj infrastrukturi (javni, interni transport, kapacitet vodovodne mreže, gasovod, vrelovod), ceni instalacija, ceni pripreme lokacije (rušenje, izmeštanje, ceni opremanja lokacije, zelene površine, zajednička infrastruktura, socij. sadržaji) i ceni uklanjanja objekta kad se nađe van funkcije. Proj. zadatak dopunjavamo i rezultatima pripremnih rasova i time dajemo elemente za pripremu više idejnih rešenja koja sadrže lokaciju, dispoziciju, tip konstr. i osnovne materijale. Ova idejna rešenja se upoređuju na nivou fizibiliti studije (studija mogućnosti i nemogućnosti), kako bi se eliminisala evidentno neprihvatljiva idejna rešenja. Prihvaćena idejna rešenja su dalje osnova za izradu idejnih projekata koja treba da su obrađena tako da je moguće vršiti njihovu međusobnu tehničku i ekonomsku komparaciju po jasno zadatim pravilima. Idejne projekte treba praviti na osnovu javnog konkursa. Usvojeno idejno rešenje se dalje razrađuje na nivou gl. proj. sa svim detaljima. Dalje sledi izvođački proj. u kom izabrani izvođač prilagođava gl. proj. svojoj tehnologiji izvođenja i razrađuje sve detalje uključujući i samu montažu. Tokom izvođenja radova mora se sukcesivno formirati projekat izvedenog stanja, koji je ustvari izvođački projekat u kome su unesene sve izmene izvršene tokom izvođenja. Ovaj proj. je osnovni dokument za exploat. objekta i za stvaranje baze podataka na osnovu koje se objekat održava. Osnovna filozofija građenja na zapadu je duga priprema, brzo izvođenje i solidno održavanje objekata.

2. INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTATo su objekti velikih

zapremina koje treba pokriti i zatvoriti, pa je najisplativije projektovati metalnu konstr. sa pokrivačima i oblogama. Radi se za objekte kod kojih

je izraženo statičko i dinam. opterećenje. Ovi objekti su lako demontažni, što je bitno jer u velikom broju slučajeva ne vredi vršiti rekonstrukciju nakon zastarevanja tehnologije i uvođenja nove. U elektronskoj industriji prosec starenja je 5 god, u metaloprerađivačkoj 10 god, rafinerijama 15 a u teškoj industriji 20 god nakon čega se objekti uklanjaju da bi se stvorio prostor za novi objekat. Za ind. hale i skladišta neophodno je definisati opremu za njihovu funkciju (mačine, kranovi za transport). Još jedna prednost ovakvih objekata je mala sopstv. težina, što direktno smanjuje seizmičke uticaje. Kod hala je obično merodavno opterećenje vetrom a ne od zemljotresa. Mora se poznavati tehnologija koja se odvija u objektu. Ako je hala kvadratne osnove 20x20 ne treba stavljati ukrućenja a ako je npr 80x20 treba staviti poprečna ukrućenja. Za hladnjaču se može projektovati laka konstrukcija sa izolacijom i instalacijama, postavi se dvozglobni rešetkasti luk izvan objekta i pričvrsti se na jednom mestu za krov, tako da rešetka drži laku konstrukciju. To izbušeno mesto treba dobro izolovati termički, i na taj način se rešava problem održavanja niskih temp. u hladnjači. U halama za proivodnju se interni transport odvija pomoću portalne dizalice. One imaju svoj pokretni most sa elektronskim mehanizmom, na koje se prenosi opterećenje pri dizanju. Most se oslanja na šine po kojima se kreće, kranske nosače između stubova i konačno na stubove i temelje.

3. STAMBENE I JAVNE ZGRADEZa konstruktivni sistem visokih stambenih i javnih objekata biramo čeličnu noseću konstrukciju (stubovi i glavne rigle), dok međuspratne konstrukcije formiramo kao spregnute. Preko čeličnih rigli postavljamo čelične profilisane limove sa nazubljenjima koji istovremeno predstavljaju i oplatu i armaturu stropne ploče, dok se sama ploča betonira

korišćenjem pumpi za beton sa velikim dometom transporta betona. Umesto spregnitih ploča mogtu se koristiti i prefabrikovane ploče koje se pomoću moždanika naknadno sprežu sa čeličnim delom konstrukcije. Zbog

velike visine objekata vrlo su značajni uticaji vetra i seizmike, rešenje vertikalnog transporta i zaštita od požara. Prednost ovih konstruktivnih sistema je : paralelno izvođenje sa izradom temelja objekta, čelična konstr. se radionički izradi, a potom se montira. Brza izrada međuspr.konst. omogućava da grube građevinske radove završavamo već sredinom sezone, odnosno ceo objekat se završava za 1 sezonu. Treba imati što manje skela i oplata koji koštaju a na ovaj način vršimo racionalizaciju jer trajno koristimo lim i izbegnemo el. koje ćemo posle baciti.Svaki visoki objekat neminovno ima značajan procenat troškova građenja i eksploatacije koji sledi iz njegove visine. Po studijama, orjentaciono učešće 30-ospratne zgrade je : 10% temelji, 20% noseća čel. konstrukcija, 8% MK, 10% zidovi i stepeništa, 12% izolacija i zaštita, 40% saobraćajnice i pogonske instalacije (liftovi, energetika, kondicioniranje vazduha, protiv požarni sistem). Odluka o gradnji višespratnih objekata je ozbiljna jer je skuplja oprema za njegovo funkcionisanje nego izgradnja same konstrukcije. Visoki objekti su nužno zlo i grade se na

mastima gde je zemljište skupu (u centru grada) pa je isplativo graditi 50-60 spratova.U kategoriju objekata čelične visokogradnje osim stambenih i javnih objekata spadaju i tornjevi, radio-odašiljači, stubovi mobilne telefonije.4. OPTEREĆENJA U VISOKOGRADNJI

Opt. koja deluju na zgrade i hale mogu se svrstati u 3 osnovne grupe :1. Osnovna – stalna opterećenja (sopstvena

težina), korisna (dizalica, ljudska navala, vozila), sneg i druga opterećenja stalnog karaktera

2. Dopunska opt. – dejstvo vetra, sile bočnog udara i kočenja dizalice, temp. uticaji i dr. sile privremenog karaktera

3. Izuzetna – seizmički uticaji, neravnomerno sleganje oslonaca, udari vozila u noseću konstr.

SLUČAJEVI OPTEREĆENJA1. I slučaj opt. = osnovna opt. sa koef. sig 1,52. II slučaj opt. = osnovna + dupunska opt. sa koef. sig.

1,333. III slučaj opt. = osnovna + dupunska + izuzetna opt. sa

koef. sig. 1,2Koef. sig. se razlikuju za ove grupe opt. pa je bitno def.i sva moguća opt. i svako svrstati u 1 od ove 3 kategorije, pri čemu treba voditi računa i o stepenu učestalosti pojedinih vrsta opt.Merodavni uticaji od sopstvenog opterećenja (p) (sopst. težina konstrukcije i težina stalnih instalacija, ograda, podova) moraju da budu manji od merodavnog uticaja korisnog opterećenja (g), da bi konstrukcija bila dobro isprojektovana.Stalno opt. sastoji se iz so4pstvene težine noseće konstr. (rožnjače, glavni nosači, spregovi, kranske staze, međuspratne konstr, fasadne rigle, stubovi) i težine ostalih nosivih i nenosivih el. konstr. (krovni pokrivač i fasadna obloga, pod, plafon, pregradni zidovi). Sopstvena težina se određuje tako što se zapremine el. konstr. pomnoži sa zap. masom ili se podaci uzimaju iz kataloga proizvođača.Korisno opt. se sastoji od sadržaja unutar objekta ili na njemu, tj. težine ljudi, nameštaja, pokretnih pregrada, knjiga, mašinske opreme, automobila i sva druga povremena opterećenja koja deluju na konstr. a nisu svrstana u stalno opt. Ne mogu se predvideti svi mogući položaji pokretnog opt. pa su vrednosti opt. dati tabelarno u propisima za različite namene kostrukcija ili delove konstr. (vrednosti su dobijene ispitivanjem i iskustvom).Opterećenje snegom tj. njegov intenzitet zavisi od regiona, nagiba krovne ravni i konfiguracije krova. Kod ravnih ili do 20 nagnutih krovova uzima se s=0,75 kN/m2

površine osnove krova, a za veće nagibe vrednost se mora smanjiti, a za nagib veći od 60 s=0.Sneg na krovu treba uzeti kao jednakopodeljeno opt. koje može opteretiti čitav raspon, pola raspona ili pola raspona sa punim intenzitetom opterećenja a drugu polovinu sa jednom polovinom, pri čemu je merodavna ona šema opt. koja daje veće uticaje. Opterećenje vetrom – ključni parametar je brzina vetra do koje se dolazi statističkom obradom podataka.Na dejstvo vetra još utiče i visina objekta, lokacija, oblik zgrade, tekstura fasade , položaj susednih objekata, konfiguracija terena i dinamičnost konstr. (očekivano reagovanje konstr. na dinamičko delovanje vetra). Statički uticaj vetra se množi sa koef. dinamič., pa se za nepoznate dinamičke katakteristike konstr. i velike brzine vetra dobija jako veliki ukupni intenzitet vetra (i preko 5 kN/m2). Kod takvih konstrukcija radi se modelsko ispitivanje u aerodinamičkim tunelima da bi se utvrdilo realno opterećenje na osnovu odgovora konstrukcije, da konstr. ne bi bila neracionalno projektovana. U našim propisima je precenjena vrednost podpritiska kod objekata sa malim otvorima, što je najčešći slučaj kod hala. Ako dobijemo podpritisak veći od nadpritiska vetra bitno se menja raspored uticaja kod glavnih nosača. U kombinaciji sopstv. tež.+vetar sa izraženim podpritiskom može se desiti da se ne dobije zatezanje u donjem pojasu grede a u gornjem pritisak. To je nepovoljna situacija jer je lako sprečiti gubitak stabiln. gornjeg pojasa zbog postojanja pokrova i rožnjača, a teško je sprečiti gubitak donjeg pojasa koji je slobodan u prostoru.r - gustina vazduha u kg/m3 (zavisi od nadmor. visine objekta – lokacije) v M,50,10 – osnovna brz. vetra (m/s) (na visini 10 m , povr. period 50 god)

k t – faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetra k T – faktor povratnog perioda osnovne brzine vetraS z – faktor topografije

terenaK z – faktor ekspozicije - uvodi hrapavost terenaG z – dinamički koef. C – koef. sile ili pritiskaA – efektivna površina (m2)Po starim propisima opt. vetrom je 0,45 – 1,25 kN/m2.

Opterećenje dizalicama. Projektant usvaja dispoziciju hate na osnovu standardizovanih podataka (nosivost dizalice, željeni raspon, visina dizanja, broj radnih operacija, brzina kretanja i dizanja) o mostnim ili visećim dizalicama (koristeći katalog proizvođača). Za proračun opt. od krana za pokretno opt. od dizalice uvodi se uticaj učestalosti promene opt. i udara prilikom rada dizalice. Pritiske točkova dizalice treba pomnožiti sa koef. udara f koji zavisi od vrste dizalice ( f =1,00-1,60). Za proračun stalnog opt. propisuje se koef. izravnavanja y = 1,10 – 1,30.

Za proračun kranske staze (nosača dizalice) i glavnih nosača koji ih nose, uzimaju se u obzir sledeća opterećenja od mostnih dizalica : vert. opt. od točkova dizalice P t max i P t min horiz. opterećenja poprečna na kransku stazu (javljaju

se usled polaska i kočenja kolica-mačke, kosog podizanja tereta i nepravilnosti staze). Intenzitet horiz. opt. H (bočni udari) uzimaju se 1/10 maximalnih vert. pritisaka točkova.

Horiz. opt. u pravcu kranske staze (javlja se usled polaska i kočenja mosta dizalice, kosog podizanja tereta i udara dizalice u odbojnik na kraju staze). Intenzitet H (sile kočenja) iznosi 1/7 maximalnih vert. pritisaka točkova koji koče (pogonski točkovi)

Seizmički uticaji zavise od kategorije objekta i značaja, a proračun se može vršiti na 3 načina : Tačnom dinamičkom analizom sistema, Kvazi spektralna analiza sistema ili Kvazi statička analiza zasnovana na određivanju dinamičke sile S = ko ks kp kd G . Ove sile se u vidu kontin. ili koncentrisanih masa apliciraju na sistem i vrši se proračun presečnih sila i dimenzionisanje. ko – koef. kategorije objekta ( za I=1,50, za II=1,0, za III=0,75, a za IV se ne uzima)ks – koef seizmičnosti (za VII = 0,025, za VIII=0,05, za IX=0,075 po merkalijevoj skali)kp – koef. koji zavisi os duktilnosti – sposobnost konstr. da izdrži određeni nivo deformacijekd – koef. dinamičnosti tla koji je veći za bolji materijal.Seizmičke sile su izazvane kretanjem tla na kome je objekat fundiran a deluje u težištu međustratne konstr., pomoću krutosti međuspratne konstr. se prenosi na vertikalne elemente (okvire, spregove, zidove), a dalje na temelje. Noseći sistem zgrade se može prikazati kao sistem koncentrisanih masa, pri čemu svaka međustratna konstr. odgovara jednoj konc. masi m, a vertikalni elementi koji primaju ove horizontalne sile odgovaraju opruzi jednog oscilovanja. Ako su ovi vertik. el. postavljeni nesimetrično u osnovi, javlja se torzija (uvrtanje zgrade).Principi seizmičkog građenja :1. Formirati konstr. što manje mase i izbeći

nepovoljan raspored masa (npr. tehničku etažu koja sadrži opremu velike težine bi trebalo smestiti u podrum a ne na zadnji sprat)

2. Usvojiti što pravilniju osnovu konstr. i izbegavati nepoklapanje centra mase i centra krutosti

3. Izbegavati promene u konstrk. sistemu npr. formiranje mekih spratova.

4. Konstr. ne sme biti suviše kruta - treba obezbediti solidan nivo njene duktilnosti

Danas se između tla koje distribuira seizmičku silu i temeljne konstrukcije objekta postavljaju vibroizolatori koji apsorbuju najveći deo kinetičke energije talasa i time ne dopuštaju ulazak te energije u konstr. sistem, a time i razvoj pomeranja sistema.

Temperaturna promena - Razlika u temp. izaziva nepovoljan uticaj u krutim konstr. pa se kod nas definiše DT = 60C (od -30 do +30). Po starim propisima, svaki čelični objekat se mora dilatirati ako je duži od 60 m, što je relativno a zavisi od deformabilnosti i dispozicije konstrukcije. Zato se radi proračun na prostornom modelu i utvrdi se da li konstr. može da primi ovaj dodatni uticaj. Moguća šteta prouzrokovana temp. promenama sprečava se primenom fleksibilnog materijala ili pokretnih spojevaUticaj pritiska tla i vode - tlo je obično zasićeno vodom i izaziva hidrostatički pritisak, tako da može da potopi konstrukciju. Podzemni deo konstr. je izložen opterećenju bočnog pritiska zemljišta i silom uzgona ako se nalazi ispod NPV-aUticaj eksplozije – eksplozije mogu poticati od plinske instalacije i cevovoda, od raznih projektila i bombi, od ludačkih ideja.Uticaj montažnih opterećenja Nije dovoljno proračunati samo konačna exploataciona stanja objekta, nego i stanja u kojima se pojedini elementi, sklopovi ili delovi konstrukcije mogu naći pri utovaru, transportu, montaži. Tretiraju se kao izuzetna opterećenja ali se ne smeju zanemariti. Analiza se mora proveriti sa aspekta čvrstoće, upotrebljivosti i stabilnosti.

5. KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAČUNPod konstruktivnim oblikovanjem se podrazumeva osmišljavanje oblika elemenata i dispozicije konstr. celina i obično se odvija u dva nivoa. Sem samog proračuna (računski model, merodavno opt., određivanje uticaja i dimenzionisanje prema krit. nosivosti, upotrebljiv. i stabilnosti) moramo uraditi i konstruktivno oblikovanje elemenata, veza i nastavaka. Nakon što proračunom dobijemo podatak o dimenzijama elemenata i o dispoziciji, moramo pre izrade grafičke dokumentacije rešiti sve detalje vezane za izradu el. i njihovo međusobno povezivanje u radionici, način transporta i montažu. Sem analitičkih podataka moramo imati jasnu viziju kako sve to zajedno napraviti. Ovo mora biti upotpunjeno i saznanjima šta imamo na raspolaganju na tržištu materijala, spojnih sredstava i sta izvođači mogu objektivno da izvedu.

6. KROVNI POKRIVAČI O OBLOGEImaju osnovnu ulogu pokrivanja i

zatvaranja objekata, koji su obično velikih zapremina. Pokrivači i obloge moraju da obezbede zaštitu od atmosf. uticaja, termičku, izolaciju od buke...Moraju biti nepropusni za vodu, postojani i otporni prema atmosf. utiajima, nesagorivi, laki i dobri toplotni izolatori. Kao pokrov mogu se koristiti: 1. Keramički proizvodi (crep, pločice)2. Stakleni proizvodi (armirano staklo,

prizme)3. Bitumenski proizvodi (izolacione trake

na daščanim ili drugim podlogama) 4. Azbestcementni materijali (ravni ili

talasasti salonit). Prave se od mešavine azberstnih vlakana i

cementa, otporne su na klimatske i atmosferske uticaje i na koroziju, a postojane su na temp. do 300 stepeni, nesagorive su i male zapr. težine. Kod nas su već dugo u upotrebi talasaste salonit ploče koje se pričvršćuju na letve od drveta ili čelika pomoću kukastih zavrtnjeva, pri čemu se rupa obavezno buši na talasu a ne na uvali (da može da iscuri samo ona voda što padne kod rupe a ostala se sliva u uvalu). Ispod glave zavrtnja se obavezno stavlja gumena ili plastična zaptivka da bi se sprečio prodor vode. Nastavljanje se vrši preklapanjem podužno ili poprečno, a dužina preklopa zavisi od nagiba krova. Azbest je štetan po zdravlje pa se više ne rade zidovi od ravnih azbestcem. ploča. Ravni salonit nema dovoljnu nosivost, kao talasasti, pa se mora pričvrstiti preko daščane podloge. 5. Gas betonski materijal (siporeks). Prave se od kvarcnog peska, vode i cementa, vrlo je porozan materijal, lak (4 puta lakši od AB), nezapaljiv, podnosi temp. 650 stepeni bez promene oblika, lako se obrađuje testerom. Preko ovih ploča se mora postavljati hidroizolacija jer kad pokisnu, zbog velike poroznosti zapreminska težina se uvećava. Pre hidroizol. se mora izvesti izravnavajući sloj od sitnozrnog betona d=3cm, što znatno povećava težinu. Zavisno od raspona ploče su debljine 10-25 cm a armatura im je zaštićena od hem. aktivnosti gas betona. Ploče se ne smeju skraćivati jer je gl.armatura sidrena na krajevima za poprečnu. Veza sa rožnjačama se ostvaruje pomoću čeličnih pločica d=5 mm koje su zavarene za gornji pojas rožnjače na svakih 1200 mm. Kroz otvor na pločici provlači se šipka armature 6 mm i zatim se spojevi zalivaju cementnim malterom. Sa ogornje strane postavlja se hidrozolacija ili neki drugi pokrovni materijal (lim, salonit)6. Dvo cementni materijali (durisol) se proizvode presovanjem mešavine vlakana drveta i cementne emulzije. Imaju malu zapr. težinu i bolja termička svojstva nego siporeks ploče, lako se obrađuje testerom. Ploče su armirane, pa nosivost zavisi od debljine ploče i količine armature.. Preko njih se postavlja hidroizol. 7.Profilisani limovi (čelični ili aluminijumski jednostruki ili sendvič paneli). Danas su najrasprostranjeniji. Profilisanjem se od ravnog lima male fleksione krutosti napravi lim veće nosivosti. Koristi se čelični pocinkovani lim i aluminijumski profilisani lim debljine 0,5-1,2 mm. Prednosti : velika otpornost na uticaj klime, gasova, zagađenja, otpotnost na mehanič. oštećenja, brza montaža i moguća demontaža, nije potrebna oplata ni rogovi. sendvič paneli se formiraju od gornjeg dublje profilisanog lima (nosivi lim) i doneg pliće profilisanog lima koji zatvara termoizolaciju. Kao termoiz. se koristi poliuretanska masa koja ekspandira u prostoru između limova, zauzima prostor između limova i istovremeno drži limove na traženom rastojanju. Ove mase su izuzetno zapaljive pa se treba koristiti minaralna vuna koja nije dovoljno kruta čak ni kad je presovana i ne drži profile na potrebnom rastojanju. Zbog toga se moraju ubaciti distanceri, Z profili. U direktnom kontaktu Al i čelika razvija se elektrolitska korozija pa se na mestima slaganja Al profila na čeličnu konstrukciju moraju postaviti plastični ili gumeni podmetači.8.Ravni limovi (čelični, aluminijumski, bakarni)

Izbor mater. za pokrivanje zavisi od cene mater., njegove težine, postojanosti, sigurnosti od požara, otpornosti na hemijske gasove i kiseline, potrebnog nagiba krova...Cena obloga i pokrova sa sekundarnim el. za nihovo vezivanje može biti veća i od cene osnovne konstr. pa se mora odabrati adekvatno vreme i prostor kod projektovanja ovih konstr. elemenata.

7. ROŽNJAČE I NOSAČI OBLOGERožnjače su konstr. el. koji pridržavaju pokrov, u slemenu se zovu slemenjače a na krajevima venčanice a između međurožnjače. Rožnjače primaju i prenose opt. sa krovne površine na gl.

nosače i fiksiraju tačke gornjeg pojasa gl. nosača za slučaj izvijanja. One leže u krovnoj ravni i paralelne su sa podužnom osom hale. Rožnjače mogu da se izostave ako

se koristi krut krovni pokrivač : siporeks, durisol ili profilisan lim. Ako je gl. nosač rešetkast onda se rožnjače postavljaju u čvorovima da bi se izbeglo lokalno savijanje gornjeg pojasa rešetke od reakcija rožnjača. Rožnjače mogu biti upravne na ravan korova (rož.od punog profila), ili vertikalne (rešetkaske i «R» rož.). Na sleme se postavljaju obično 2 rožnjače. Pop. preseci rož. mogu biti valjani I i U profili, kutijasti profili. Rešetkaste i R rož.-sa ispunom od okruglog čelika se rade sa pojasevima U i T profila, odnosno od ugaonika, a ispuna od ugaonika okruglog i pljošteg čelika.Opterećenje rožnjača deluje u dve ravni : sopst. težina, sneg i slučajno opt. radnikom deluje vertikalno, a vetar deluje upravno na krovnu ravan, pa je rožnjača napregnuta kosim savijanjem. Otporni mom. I i U profila oko jedne ose je mnogo manji pa se ne koriste

zatege na polovini ili trećini raspona da bi se zadovoljio komponentalni napon oko slabije ose. Pomoću zatege prostu gredu pretvaramo u kontinual. nosač na elastič. osloncima i znatno smanjimo razmak oslonaca. Ako je krov simetričan onda ne prekidamo zategu i pojačamo sleme da 8. KRANSKE STAZE - NOSAČIKranske staze – nosači dizalica se postavljaju ispod šina i

služe kao noseća konstr. po kojoj se kreće dizalica. Preko njih se prenose uticaji sa portalskih dizalica na stubove. Njihova dispozicija i rešenje oslanjanja zavisi od popr. pres. stubova. Oslanjanje može biti direktno preko stubova kod rešetkastog gl. nosača (bolje) ili indirektno preko kratkih konzola kod okvirnih punozidnih stubova, gde se javlja značajan ekscetricitet u odnosu na osu stuba. Kod rešetk. nosača treba da vertik. osa kranskog nosača bude što bliža bar jednom pojasu rešetk. stuba da bi ekscentr. bio što manji. Kod velikih raspona stubova može se oslanjanje vršiti i preko ispusta iz krovne rešetke. Oslanjanje se vrši preko tangenc. ležišta, ili preko ispuštene čeone ploče koja dodatno vertikalno ukrućuje oslonac ili preko gumenih-neoprenskih ležišta koja smanjuju buku. Veza kranske staze i konzole, odnosno ležišne ploče na stubu se dodatno osigurava vijcima.Najčešće su kr. staze statičkog sistema proste grede jer je izrada najbrža i najjeftini su, a može biti i kntin. nosač ili gerberov sa zglobovima. Pop. presek je najčešće pun (valjani ili zavareni) I profil jer podnosi veliko opt. a izarada je jednostavna, a mogu biti i sandučastog ili rešetkastog nosača za veće raspone i nosivosti dizalica. Kod rešetk. nosača moraju se postaviti sekundarni nosači koji prenose opt. točkova u čvorove gl. rešetke. Izbor pop. preseka zavisi od veličine opt.za dizalice, raspona i stat. sistema.Kranske staze su opterećene dinamički pa treba obavezno uzeti u obzir i zamor materijala. Opterećenja su : osnovna (sopst. težina konstrukcije i vert pritisci točkova dizalice pomnoženi sa dinam. koef.), dopunska opt. (bočni udar, sile kočenja bez dinam koef.), izuzetna opt. (seizmičke sile, udari dizalice u odbojnik). Dimenz. se mora izvršiti na 1. Kriterijum čvrstoće (naponi u karakt. presecima)2. Krit. upotreblj. (vert ugibi i horiz pomeranja. u nivou šina

– dopuštena gran. je L/700 do L/1000)3. Krit. stabilnosti (lokal. stabilnost vert. lima, stabilnost

pritiis. pojasa i bočna stabil. celog preseka)Obično je merodavan krit upotreblj. jer je dopuštena granica deformacije oštra, jer ako se dopusti veliki ugib može se desiti da dizalica nema dovoljnu snagu motora da izvuče optereć. kran iz uvale kran. nosača. Ako se točak kreće po zakrivljenoj šini javlja se bočni udar koji se prenosi na vrh šine. Mora se obezbediti i tačno osovinsko rastojanje šina u toku exploatacije, što se može ugroziti bočnom deformacijom stubova, sleganjem, učestalim udarima točkova o šine. Konzolni stubovi pa i kranski nosač rotiraju pa se menja osovinsko rastojanje. Problem se rešava zatvaranjem stat. sistema od 2 konzole sa postavljanjem rigle, čime se deformacije višestruko smanjuju. Zbog racionalnosti, pop. preseka se menja tako što se zadržava ista dimenz. rebra a menja se širina pojasnih lamela da bi se ostvario kontinualni kontakt šine sa gornjom nožicom kranske staze. Mesto promene pop. preseka se određuje pomoću pokrivanja anvelope momenata savijanja. Da bi se izbegao krti lom vara ukrućenja i zategnute nožice zbog dinamič. opt. konstruk., postavlja se pas pločica koja nije zavarena za donju nožicu, nego je postavljena. 5 mm od nje.

9. KRANSKE ŠINE Da bi dizalica pravilno funcionisala, šine moraju da budu na projektovanom rastojanju sa tolerantnim granicama i u toku

exploatacije.Kranske šine primaju neposredno opt. od točkova dizalica, koji su izrađeni od čelika ili livenog gvođža. Postoje točkovi sa vencima i bez venaca sa vođicama-horiz. valjcima. Zavisno od nosivosti krana i vrste točkova na njima koriste se različiti pop. preseci : kvadratni npr 40x40 mm, pravougaoni (za male kranove, a gornja ivica im može biti zaobljena ili oborena), tramvajske , standardne želez. šine.Veza kranske šine za gornji pojas kranske staze treba da bude istovremeno dovoljno kruta, duktilna ali ne previše i mora da ima dovoljnu nosivost da prenese opt. sa šine na kranski nosač. Može biti kontinualna pomoću zavarivanja, zavrtnjeva i zakivaka-ranije, a najbolje je pomoću kukastih zavrtnjeva koji se naizmenično obostrano ugrađuju na razmaku 600 mm.(pritezanjem matice se šina dovodi u projekt. položaj) ili pomoću pantentiranih klema (Nožica šine je stegnuta pomoću neoprenskih oslonaca, a između šine i nožice je postavljen elastični oslonac od armirane gume, čime je postignuta dobra zvučna izolacija i raspodela opt.). Kod veze šine sa betonskim grednim nosačem koriste se hiltijevi zavrtnjevi sa elastičnim kućištem sa ugrađenom oprugom.Montažni nastavci šina se zavaruju ili se obikuju sa kosinom 45 , a ne smeju da se poklapaju sa mont. nastavcima kranskih staza.

10. ODBOJNICIPostavljaju se na kraju kranskih nosača da bi se ograničilo kretanje krana. Pri stat. analizi mora se uzeti u obzir i slučajni

udar dizalice u odbojnik, što spada u izuzetno opt i uzima se sa manjim koef sigur. Pre su se uglavnom koristili drveni odbojnici, gde su se dobijali veliki uticaji od udara. Da bi se smanjila kinet. energija ugrađuju se klinovi sa nagibom 1:4 do 1:6 , za ublažavanje udara. Odbojnici moraju da ukoče dizalicu i ublaže udar sabijanjem odbojnika tj. prihvatanjem energije a povratno odbijanje treba da bude što manje. Postoje gumeni odbojnici (a), ćelijasti (b) i hidraulički sa oprugom i klipom (c), Prema principu rada postoje elastični odbojnici, prigušni i elasto prigušni odbojnici.

11. MONOREJ STAZE – NOSAČI JEDNOŠINSKIH DIZALICA

Koristi se za hale u kojima su potrebne dizalice male nosivosti na različitim mestima u hali. Na gl. nosače krova hale se zakači nosač po čijem donjem

pojasu se kreće mačka. Donji pojas tog nosača je napregnut na globalno savijanje i lokalno savijanje od točkova, koji su na malom rastojanju pa se uzima kao jedna konc. sila. Nosači monoreja su stat. sist. proste grede oslonjene na krovne nosače. Pop. presek je najčešće normalni valjani I profil.

Pri proračunu uzima se opterećenje: jednakopodeljeno od sopstv. težine staze, konc. optereć. od mačke i tereta, horiz. opt. od bočnog udara i opt u pravcu nosača od kočenja dizalice. Donja nožica monterej staze se mora proveriti i na lokalno savijanje od pritiska točka.

Veza monterej staze za krovni nosač može da se ostvari primenom običnih zavrtnjeva (male sile) ili visokovrednih, ili zavarivanjem pomoću podužnog rešetkastog nosača u čijem sastavu je i monterej staza.

12. UKRUĆENJAOsnovna uloga postavljanja ukrućenja i

spregova je da obezbede stalan oblik konstruk. u toku građenja i exploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih el. konstr, da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile bočnih udara, kočenja i seizmičke sile). To su elementi sistema koji se uvode da bi sistem učinili stabilnim u svim ravnima. Elementi koji se koriste za stabilizaciju su uklješteni stubovi, u jednoj ili u dve ravni, spregovi, okviri, portalna ukrućenja, kruta jezgra, zidna platna i el. za pokrivanje i oblaganje hala. Početnu analizu sprovodimo na prostornom sistemu – modelu u kojem prvo obuhvatimo samo osnovne konstr. el (glavni nosač, stubovi). Na taj sistem apliciramo sva moguća realna opterećenja u prostoru. Utvrđujemo karakter i veličinu pomeranja pojedinih tačaka sistema i proveravamo da li su dopuštenim granicama u smislu prostorne stabilnosti, upotrebljivosti , čvrstoće i trajnosti. Ako to nije slučaj konstr. se mora ukrutiti, pri čemu se menjaju konturni uslovi i krutosti pojedinih el. (gl. okvir uklještimo i povećamo dimenzije). U proračun uvodimo i elemente pokrivača i obloga sa njihovim stvarnim krutostima i vezama za konstrukciju. Sledeći korak je uvođenje spregova. Cilj stabilizacije je da se iskoriste noseći el. hale i da se napravi dobar izbor sistema za ukrućenje, kako bi se za što kraće vreme izvršila montaža. Pri tome se poštuje princip o najkraćem putu prenošenja opter. Na izbor sistema za stabilizaciju utiče i položaj vrata i prozora u zidovima, broj i položaj dilatacionih spojnica, način montaže...

13. SPREGOVI

Osnovna uloga postavljanja ukrućenja i spregova je da obezbede stalan oblik konstruk. u toku građenja i exploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih el. konstr, da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile bočnih udara, kočenja i seizmičke sile). To su elementi sistema koji se uvode da bi sistem učinili stabilnim u svim ravnima.KROVNI SPREGOVIPoprečni krovni spreg – dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednih gl. nosača sa ražnjačama koje na njima leže. Tako formiraju rešetkast nosač sa paralelnim pojasevima u krovnoj ravni. ovi spregovi su obavezni. Ako je rastoj. gl. nosača veće od 6 m ubacuje se pomoćni pojas

Funkcije ovog sprega su : 1. Prostorno povezuje susedne gl. nosače i time

omogućava prihvatanje sila upravnih na ravan gl. nosača

2. Smanjuje dužinu izvijanja prit. pojasnih štap. izvan ravni gl. nosača

3. Omogućava pravilan geometr. oblik i lakšu montažu noseće čel. konstr.

4. prima deo sile vetra na kalkanski zidSpreg mora da bude oslonjen na krajevima na fiksne tačke koje su nepomerljive u podužnom pravcu krova. Postavljaju se uz sam kalkanski zid da prihvate opt. vetrom koje se preko fasadnih stubova u kalkanskom zidu prenosi na ovaj spreg. Dužina izvijanja prit. pojasa gl. nosača zavisi od vrste ispune pop. krovnog sprega.

Podužni krovni spregovi – koriste se kada u podužnim zidovima hale postoje fasadni stubovi (međustubovi), koji se gornjim krajem oslanjaju na ovaj spreg. Pošto su međust. opt. dejstvom vetrom na podužni zid, to je pod. kr. spreg opterečen reakcijama fasadnih stubova. Sistame je proste grede a oslonci su mu gl. stubovi ili gl. nosači hale. Formira se od venčanice i

prve međurož. uz dodavanje dijagonalnih štapova. Fasadni stub u podužnom zidu treba da se poklapa sa čvorom podužnog krovnog sprega. Ovi spregovi znatno smanjuju deform. gl. nosača i povećavaju pop. krutost hale. Ako u pod. zidu nema fasadnih stub. onda je ovaj spreg konstruktivni. Montažni krovni spregovi – obezbeđuju stabil. krovne konstr. tokom montaže i povezuju sve el. krovne konstr. u jednu prostornu celinu i drži ih u projekt. geometr. položaju. Ugrađuju se u sredini hale ili u svakom trećem ili četvrtom polju po dužini hale u poprečnom pravcu. Štapovi montažnog sprega se dimenz. tako da je vitkost l 250

Vertikalni krovni spregovi – povećavaju prostornu krutost hale posebno za vreme montaže. U

zavisnosti od raspona hale, po širini se mogu postaviti 1 ili više vert. podužnih spregova. Krovni rešetkast nosač treba da bude autostabilan (težište je ispod a ne iznad oslonca), jer u protivnom neophodni su vert. krovni spregovi. Ovi spregovi ne nose, ali smanjuju dužinu izvijanja donjeg pojasa kada se javi sišuće dejstvo vetra (kada je donji pojas prit)

SPREGOVI U KALK. ZIDUHoriz. spreg uz kalkanski zid – koristi se za hale visine veće od 8 m. Na taj način fasadni stubovi dobijaju međuoslonac koji im skraćuje raspon. Ovaj spreg se ugrađuje u visini gornjeg pojasa nosača dizalice u vidu rešetkastog nosača – za veće raspone ili punog nosača – manji rasponi. Ovaj spreg se oslanja na vert. spreg u podužnom zidu. Može da služi i kao pešačka staza, kada se preko rešetkaste ispune postavlja rebrasti lim i zaštitna ograda uz ivicu. da bi se primilo vert. opt. od sopst. težine moraju se postaviti kosnici koji mogu biti prit. ili zateg. Dimenz. se na srednju reakc. kalk. stubova na dejstvo vetra na kalkan. Položaj kalk. stubova mora da se poklapa sa čv. rešetk. horiz. sprega uz kalk. zid da se u štapov. reš. nosača ne bi javile samo aksij. sile. Vert. spreg u kalkanskom zidu – se ugrađuju kada se uz kalk. zid ne nalazi gl. nosač, a nekad se ugrađuje i kada on

postoji da bi se povećala krutost kalk. zida naročito u seizmički aktivnom području. Ugrađuje se sa un. strane zidne obloge, tako da se spolja ne vidi. Ovaj spreg može biti i samo montažnog karaktera, kada služi da održi pravilan geometr. oblik kalk. zida u toku montaže. Pojasni štapovi ovog sprega su fasadni stubovi u kal. zidu, vertik. fasadne rigle u kalk. zidu, pa se dodaju samo dijagonalni štapovi. Ako se predviđa produženje hale u budućnosti onda nisu neophodni ovi spregovi jer se uz krajnji gl. nosač (koji je krut) postavlja kalk. zid. Ako se ne predviđa produženje hale, onda se kalk. zid izbacuje ispred gl. vezača za čitavo polje i izvodi se posebna konstr. kalk. zida od sistema fasadnih stubova i rigli, koja nije dovoljno kruta u svojoj ravni, pa joj se dodaju dijagonale i tako formiraju vert. spregovi.

SPREG U PODUŽNOM ZIDU Vert. spreg u podužnom zidu – postavljaju se ili u

krajnjim poljima ili srednjem polju sa un. strane zida, pa je spolja nevidljiv. Služe za stabilizaciju noseće čel. konst. hale u podužnom pravcu. Postavlja se uvek u polju gde se nalazi i pop. krovni spreg, zbog prijema reakcije pop. krovnog sprega i ostvarenja krutog polja pri montaži hale. Ako se postavi u srednjem polju omogućava se slobodna dilatacija hale, a ako se postavi u krajnjim poljima to nije omogućeno, ali se ostavruje najkraći prenos sile vetra sa kalk. zida na temelje.Vert. spreg u pod. zidu premaju i spuštaju do temelja reakcije pop. krovnog sprega i horiz. sprega uz kalk. zid usled dejstva vetra na kalk. zid. Njime se spuštaju do temelja i seizm. sile u pod. pravcu. Njime se primaju i prenose do temelja i podužne sile od kočenja dizalica tako da nije potreban poseban spreg za prijem sila kočenja. Spreg može biti rešetkast ili ređe okvirnog sistema. U statičkom pogledu ovaj spreg je rešetkasti konzolni nosač čiji su pojasevi gl. stubovi ili gl. i fasadni stubovi. Spreg za prijem bočnih udara – prima bočne udare dizalice, a najčešće se izvodi od rebrastog lima debljine 5 – 8 mm sa jednim pojasom od U profila ili ugaonika. Drugi pojas je gornji pojas kranske staze. Ako je razmak pojaseva sprega veći od 1 m onda se sa donje strane zavari ukrućenje od ugraonika, ili je ekonomičnije napraviti rešetkasti spreg sa paral. pojasevima i sa ispunom od dijag. Preko rešetkaste konstr. se postavlja reviziona staza sa zaštitnom ogradom.

Ako je razmak gl. stubova veći od 6 m, fasadni stubovi u pod. zidu se oslanjaju na spreg protiv boč. ud., koji smanjuju raspon fas. stubova. Ovakav spreg prima pored sila boč.ud. i sile od uticaja vetra na pod. zid. Stat. sist. ovih spr. je prosta greda ili kontin. nosač, kada se mora postaviti horiz. spreg u ravni donjeg pojasa na dužini negativ. momenta, da bi se skratila duž. izvij. prit. pojasa. Kod manjih razmaka gl. stubova koristi se ugaonik za spoljašnji pojas, a za veće razmake mora se izvesti poseban pojas – lak rešet. nosač, koji je paralelan kranskoj stazi i povezan je za nju sa pop. ukrućenjima. Kran. staza, horiz. spreg i reš. pojasni nosač i pop. ukrućenja čine konstr. celinu koja daje prostornu krutost. Kran. staza i reš. pojasni nosač ne smeju biti međus. povezani jer bi došlo do uvijanja, a pop. ukruć. se zbog toga postavljaju samo kod oslonaca kr. staze. Kod visokih limenih nosača kranskih staza, kod rešetkastih kranskih staza i kod kranskih staza na otvorenom se moraju postaviti horiz. spregovi u ravni donjeg i gornjeg pojasa. Za horiz. reš. spregove u nivou gornjeg pojasa (spreg protiv boč. ud.) i u nivou donjeg pojasa koriste se reš. nosači sa istim poljima.Spregovi za kočenje – postavljaju se u sredini svakog dilatacionog bloka, jer su gl. stubovi uklješteni samo u popr. pravcu, a u podužnom deluju kao pendel stubovi. Spreg se dimenz.merodavnu silu, ili na silu kočenja (1/7 pritiska točkova koji koče) ili na dejstvo udara dizalice u odbojnik.

Može biti u vidu reš. konstr ili punog okvira. Spreg za kočenje može da se postavi samostalno ili u sklopu vert. sprega u poduž. zidu.

Najbolje reš. je ako se nalazi direktno ispod kr. staze (sl. 3), a vert. spreg u pod. zidu je nezavisna konstr., da se ne bi javio ekscentric., jer se tad gl. stubovi moraju dimenz. na

dopunsku silu. Kada su spregovi za kočenje povezani

sa vert. spregom u pod. zidu, spreg za kočenje se postavlja

u sredini hale i služi i za prijem sila kočenja i za spuštanje do

temelja reakcija pop. krovnog sprega i horiz. sprega uz kalk.

zid.

14. STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJAProjektovanje el. konstr. sistema (krovni pokrivači, fasadne obloge, podne ploče međusp. konstr) tako da mogu da prime ne samo sile upravne na svoju ravan, nego i u svojoj ravni, tj. sa mogućnosti sadejstvovanja u vidu dijafragmi sa nosećom konstr. hale se zove SSD. Dijafragme od profilisanih limova bitno utiču na povećanje stabil. cele čel. hale, a posebno prizisnutih pojaseva nosača na koje se neposredno oslanjaju. Na ovaj način se postiže uštda mater. i koštanje izrade čel. konstr. zgrade. Čelične okvirne kostr. postaju znatno kruće ako se uzme u obzir sadejstvo krovnog pokrivača i fas. obloge, što se doskora nije radilo

jer je ušteda neznatna. Objašnjenje na primeru krovnih dijafragmi od profil. limova, koji se odve tretira kao dijaf. koja prima i opt. u svojoj ravni ako su ispunjeni odgovarajući uslovi. . Dijaf. od prof. lima (kr.pokrivač) se ponaša kao rebro limenog nosača koji se nalazi u krovnoj ravni, a oslonjen je na mestima vert. spregova. Pojase ovakvog limenog nosača su ivične rožnjače. Reakcije ovakvog lim. nosača se prenose do temelja preko ukrućenih kalk. zidova, a ostali noseći okviri mogu da budu lakši (20% uštede). Pomenuta vert. pop. ukrućenja treba da su na razmaku 4 širine hale kod konstr. sa jednovodnim krovom a 2,5 širina hale za dvovodni.Osim kraknjih kalkanskih stubova i gl. stubovi mogu da budu lakši akokrovni nosač od profilisanih limova sadejstvuje u vidu dijaf. u prijemu horiz. opt. koja se predaju krutim kalk. zidovima (opt. vetra na pod. fasadu, horiz. sile od lakih dizalica-monoreja ovešenih o krovnu konstr. i seizm. sile u pop. pravcu). Dva načina primene sadejstva dijaf. sa noseć.k: dijafragme deluju same - kad je pop. noseći sistem

izveden sa zglobnom vezom krovnih vezača i stubova. Stabil. konstr. zavisi u potpunosti od delovanja dijaf. u krovu.

u saradnji sa nosećim okvirima opt. se deli između okvira i dijaf. proporc. njihovim krutostima. Koristi se kada su noseći okviri veće visine, sa dvovodnim krovovima, pa postoje veća horiz. pomeranja u nivou venčanice.

15. GLAVNI NOSAČI

Primaju uticaje od krovne površine, iz un. prostora

(dizalice, podesti), dejstvo vetra na zidove, temp. i seiz. uticaje i prenose ih na temelje. Oni su pop. noseći sist. i ostavljaju se na jednakim rastojanjima 3-4 m i međusobno su paralelni. Kod pravoug. osnove hale se na određenom rasteru usvajaju pop. gl. nosači koji mogu biti ramovskog sistema (stubovi i rigla jedinstveno u sistemu) ili vezači (stubovi su konzolni a na njih se oslanja rigla. Između i preko gl. nosača se postavljaju rožnjače, nosači, obloge, kranski nosači i ukrućenja. Ako je osnova kvadratna nosivi ramovi se postavljaju i pop. i podužno – dobija se roštiljna konstr. sa stubovima po konturi. Ako je osnova kružna radijalno se postavljaju gl. nosači a po obimu stubovi. Centralni prsten međusobno povezuje uravnoteženi moment.Time se dobija prostorna rešetka, a može se i kruto vezati pa se dobije prostorni okvir. Prostorni sistemi su racionalniji

Za gl. nosače jednobrodnih hala mogu se koristiti stat. sist.: sist. sa zglobnom vezom

krovnih vezača i stubova sist. sa pendal

stubovima i pod. spregom za stabil.

okvir na 3 zgloba sa ili bez zatege okvir na 2 zgloba sa ili bez zatege uklješteni okvir

Izbor tipa gl. no. zavisi od raspoložive tehnologije radioničke izrade, transporta, montaže. Ove el. treba imati u vidu već pri izboru dispozicije, kada se analiziraju sve faze (izrada, transport i montaža) u tehničkom i ekonomskom smislu. Koriste se hladno oblikovani profili koji dominiraju u svetu u odnosu na toplo valjane. Gl. nos.mogu biti puni nosači (limeni i zavareni) ili rešetkasti ili kombinovani. Vutama se povećava mom. inerc, a ako su one nerac. idemo na promenljiv mom. inerc.Često se projektuju višebrodne hale, što zavisi od funkc. obj. Ako spajamo objekte čije konstr. imaju bitno različitu krutost moramo da obezbedimo nezavisnost objekata. Dva sist. različitih visina i krutosti ne treba spajati krutom nego poluzglobnom vezom.

Jedan od bitnih aspekata projektovanja gl. nosača je konstr. oblikovanje. Kao osnova služe njihovi prethodni proračun kojima određujemo dimenzije i odnose konstr. elemenata, a istovremeno sagledavamo uslove transporta i montaže. Moramo odrediti mesta i tip nastavka, a na mestima max. uticaja oni se izbegavaju. Što više treba da se ide na predmontažu. Po pravilu el. u radionici se spajaju zavarivanjem a na montaži zavrtnjevima.16. OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA – GL. NOSAČI

Često se koriste za gl.

nosače hala, a karakteriše ih kruta veza rigli sa stubovima. Na ovaj način kruto vezana rigla je elastično uklještena u stubove, čime su smanjeni mom. savij. u rigli koj ase može izvoditi sa manjim mom. inerc. Time se samnjuje i ugib rigle pa e

može koristiti i za veće raspone. Stubovi su izloženi većim mom. savij. i norm. silama. Okvirni sist. se rade u vidu uklješt. okvira, okvira na 2 zgloba, okvira na 3 zgloba uz moguće korišć. zatege. Zglobno oslanjanje stubova na temelje je jednostavnije i jeftinije za fundiranje nego uklješteni stubovi. Najbolja efikasnost okvir. sist. se postiže pri manjim nagibima krova. Kod okv. sistem. se javljaju značajne horiz. reakc. i od samo vert. opt. Najjednostavniji okv. sist. imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili limenih nasača, pogodni su za male raspone. Često se koriste i vute, a kod velikih raspona se koriste različiti profili za rigle i stubove sa većim vutama da bi se optimizirao pop. presek. Okvir na 3 zloba – stat. određen nosač pa je neosetljiv na neravnomerno sleganje i rotaciju temelja pa se mogu koristiti i za hale na lošem tlu. Izvode se od punih ili rešet. nosača, a sistem omogućava brzu montažu. Horiz. sile se mogu prihvatiti zategom u nivou ugla okvira ili u nivou oslonca. Utrošak čel. je veći nego kod okvira na 2 zgloba ili uklještenog.Okvir na 2 zgloba – jednom stat. neodr. sist. i mogu biti puni ili rešetkasti ili kombinovani. Primenjuje se i za dobra i za loša tla jer se u njemu javljaju mali dodatni naponi od eventualnog sleganja i rotacije temelja. Povoljni su za dizalice male nosivosti, do 12,5 t. Utrošak čel. je veći nego za noseću konstr. od uklještenih okvira ali se dobijaju manje dimenz. temeljnih stopa bez komplikovanih sist. za ankerovanje. Mana je nešto manja krutost u pop. pravcu. Uklješten okvir – ravnomernije se raspodeljuju uticaji od momenat sav. na ceo okvir i znatno se smanjuje horiz. pomeranje pri dejstvu horiz. opt. (bitno ako postoje dizalice u hali). Koriste se za dizalice veće nosivosti. Potrebni su znatno veći temelji za prijem mom. uklj., a ankerovanje je komplikovano. Sist. je 3 puta stat. neodređ. pa se primenjuje samo kod dobrog tla jer nastaju veliki dodatn naponi pri pomeranju i rotir. temelja. Obično se rade kao puni nosači, a mogu biti i reš. i kombinov.(puni stubovi, reš. rigla). Utrošak čel. je najamnji.

17. VIŠEBRODNE HALE – GLAVNI NOSAČIUpotreba stubova u unutrašnjosti hala i podela hale na više brodova je ekonomično jer se el. nos. konstr. Dobijaju manjih dimenzija pa je uk. Ušeda u potrošnji čel. znatna u odnosu na jednobrodne. Pop. presek zavisi od zahteva slobodnih površ., nosivosti dizalica, načina odvodnje vode sa krova i osvetljenja u središnjim brodovima. Brodovi hala po šir. i visini mogu biti i različ. dim. Kod uskih hala i kod hala koje se ne greju i nemaju termoizol. na krovu se koristi spoljašnji sist. odvodnje, au širokim višebr. halama se koristi unutrašnja (cevima kroz unutrašnjost, pored stubova direktno u kanalizac.). Stat. odr. sist. se primenjuju kod tla loše nosivosti.

Mogu da se rade kao puni, rešet. ili kombinovani sistemi. Zahvaljujući većem br. stubova u pop. pravcu imaju bitno veću jrutost od jednobrod. hala, što je bitno za pravilno funkc. dizalica. Često se rade rešetkasti krovni vezači koji su zglobno vezani za reš. ili pune stubove i dodaje im se aneks i to jednostrani ili dvostrani (oni daju dodatnu krutost gl. nosaču). Rade se i gl. nosači sa krutom vezom između stubova i krovnog vezača. Kod hala sa denivelisanim krovom, uz anekse i uz svetlarnike javlja se problem nagomilavanja snega, što se mora uzeti u obzir pri stat. prorač.

18. GLAVNI VEZAČI Su horiz. delovi (rasponski delovi) glavnih nosača u slučaju da se ovi rade kao autonomni delovi. Ovde uglavnom svrstavamo rešetkaste sisteme koji u zavisnosti od materijala i tehnologije izrade mogu biti : punozidni, rešetkasti, R nosači, nosači izrađeni od valjanih ili hladnooblikovanih profila, nosači od okruglih pravougaonih ili kvadratnih cevi, saćasti, okrugli ili okvirni nosači.

19. DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA

Veza može da se ostvari zavarivanjem ili zavrtnjevima. Najjednostavnija varijanta

oblikovanja čvorova je sučeonim zavarivanje. Drugo rešenje je ugaoni spoj – postavlja se čeona ploča za koju ugaonim šavovima zavrimo riglu i stub. Može da se koristi i treća varijanta upušteni ugaoni šav (U ili V šav), koji se mora pažljivo primenjivati. Veza vert. stuba i trapeznog nosača koji se oslanja na stub može biti kao na slici gore. U nožici stuba se postavi ukruta, a nožica rigle se proširi radi lakše veze (zavari se celim obimom). Postoje i veze sa zavrtnjevima gde se umesto jedne čeone ploče koriste 2 koje se međusobno spajaju zavrtnjevima, običnim ili VV. Nije dopušteno koristiti u jednoj vezi zavarivanje i obične zavtnj., zbog njihovih različitih krutosti, ali se mogu kombinovati VV zavtnj. i zavarivanje. Na slici su dati i temeni detalji. Prvi slučaj je sa upuštenim sučeonim šavom, drugi detalj je sa čeonom pločom, za koju su ugaonim šavovima zavarene obe strane, a treći detalj je veza sa zavtnjevima i sa 2 čeone ploče.Kod rešetkastih nosača mogu da se koriste prostorne cevne konstr. sa vezama pomoću čvornih sfernih tela. Može se primeniti i veza cev na cev ili sistem sa čvornim limovima. Kod veze cev na cev ako postoje nulte vertikale, one se mogu zavartiti na dijagonale ako nema dovoljno mesta, ili se vert. direktno zavari za horiz. cev, pa se tek onda oblikuju dijagonale (ako vert. prima veće uticaje). Kod veze sa čv. limovima čv. lim mora da prođe kroz cev i da se sa obe strane zavari. Oslonjački detalji – kružni presek se oslanja na stub (slika dole)Nastavljanje cevi istog prečnika može da seradi 1) sučeonim zavarivanjem ili 2) ubaci se jedan uložak od cevi manjeg prečnika-muf i sa 2 ugaona šava se zavari cev za muf ili 3)ubacimo jednu ili 2 čeone ploče i cev zavarimo za nju. Nastavak cevi različitog prečnika radi se sa čeonom pločom. Dimenzije nastavaka su različite za prit. i zategnute cevi.

20. STUBOVI

Stubovi su noseći el. koji primaju pretežno vetr. opt. Pored aksij. sile pritiska javljaju se i

mom. savij (kod okvira i uklještenih stubova sa zgobno oslonjenim krovnim vezačem). Razlikuju se aksij. opt (pendel stubovi) i ekscentr. opt. (istovremeno dejstvo

mom. sav. i aksij. sile) Mogući pop. pres. stubova su dati na slici levo. Dispoz. stubova se može formirati i u zavistonsti od pojožaja kranskih staza (slika desno).

Kod zglobne veze raspored ankera zavisi od konturnih uslova stuba na mestu vezivanja. Što je krak ankera veći, to je mom. sav. veći pa treba što više međusobno razmaknuti ankere, što može dovesti do problema lokalnog savijanja ležišne loče. Uklještene veze mogu da prime mom. oko osovine. sam stub se završi ležišnom pločom koja ima veću površinu od samog stuba i koja ima reaktivne normalne napone. Veza stuba i temelja može biti :1. Pomoću ankera ugrađ. u beton temelja –

Problem kod ugradnje ankera je očuvanje njihovog položaja nakon betoniranja pa se koristi šablon od tankog lima istih dimenz. kao ležišna ploča sa otvorima za ankere. Pomoću šablona određujemo međusobni i osovinski položaj ankera. Raspored ankera u odnosu na ležišnu ploču zavisi od željenog konturnog uslova (slika: ako želiko da oko y ose imamo zglobnu vezu aoko x ose uklještenje, ili ako želimo uklještenje oko obe ose.

Ako je dubina temelja manja od ls može se promeniti oblik ankera „N“ ankeri. Rastoj. ankera do kraja lež. ploče, njihovo međusob. rastojanje i rastoj. do tela stuba se daje po pravilima za raspored zavrtnjeva. Lež. ploča je opt. reaktivnim pritiskom koji odgovara kontaktnom naponu između ploče i betona, i opterećena je aktivnim silama iz ankera. Računamo je po teoriji elastič. pojednostavljeno sa dimenzijama a x b i smatramo da je slobodna po obodu. Rezultat analize je debljin aploče koja je bi trebala da bude veća od 30 mm. Ako je osnova ploče i optereć. veliko radi se ukrućenje ploče koja se vezuje za dno stuba. Ovim smo lež. ploču podelili na 4 dela dimenz. a/2, čije spolj. ivice smatramo dlobodno oslonjenim, a unutr. uklještenim. Deo ploče ispod stuba je opt. samo reaktivnim opt. adrugi deo ima aktivnu silu od ankera i reakt. opt. Ova ukrućenja su zavarena za stub i za lež. ploču a povećavaju i krutost stuba pri njegovom dnu, čime omogućujemo postepeno unošenje presečnih sila iz stuba u temelj koji je znatno krući.

2. Pomoću ankera zakačenih za anker kutiju – Ako se postoje jako velike sile u ankerima neophodno je povećati njihovu nosivost u zoni temelja, što se postiže uvođenjem anker kutije, npr. od L ili 2U profila. U telo temelja se ubetonira anker kutija koja prima reakcije ankera preko lokalnog opterećenja qb

+ (okomito). Srednji deo ostaje prazan u izgubljenoj drvenoj ili metalnoj oplati, a kroz njega uvlačimo ankere i kačimo ih za

ankerni nosač. Tu šipljinu zapunimo sitnozrnim betonom nakon montaže konstrukcije. Pri tome ne računamo sa athezionom nosivoš. ankera. Drugo rešenje je da se anker nosač pravi od 2 U prof., a sam anker kao čekić, čija druga prokekcija ima istu širinu kao anker.

3. Pomoću trna – Koristi se kada sa stuba na temelje moramo da prenesemo veliku horiz. reakciju, tj. transverz. silu. Trn može da bude kružnog ili pravougao. oblika i obično se izrađuje zavaren za donju stranu ležišne ploče uz naleganje na otvor kojeg ostavljamo u temelju. Prenos tranv. sile vrši se lokalnim pritiskom n abeton po čeonoj strani trna. Ovo rešenje je slično čašici kod montažnih betonskih stubova.

4. Uziđivanjem – Telo stuba se ubetonira u temelj a prenos reaktivnih sila se bazira na atheziji između čelika i brtona, koja prima vert. reakciju, dok se horiz. sila i mom. prenose lokalnim pritiskom na čeone strane stuba. Ovo je najlakši ali i najlošiji način ankerovanja a problemi se javljaju jer je teško centrisati stub i zadržati njegov položaj (posebno u visinskom smislu) bri betoniranju. Obično se u polustvrdnutoj betonskoj masi vrši naknadna korekcija položaja stuba, što slabi atheziju Vremenom dolazi do skupljanja betona temelja, dok u čeliku toga nema, pa se betonska masa odvaja od čeličnog profila i narušava se princip sadejtva stuba i temelja. Ovo se može donekle popraviti ako se na stub zavari veći br. L profila koji lakalno prožimaju beton. Uziđivanje se može koristiti kod stubova ograda ali ne i kod stubova ozbiljnih inženjerskih konstrukcija.

21. TEMELJI Kod većih rastera se obično koriste temelji samci, čija donja kota fundiranja dolazi do tla dobre nosivosti. Samci mogu biti AB ili betonski. Geomehaničari daju podatke o nosivosti i

stišljivosti tla. Obavezno se moraju izvršiti naponska i deformacijska stanja. Sem uslova nosivosti treba zadovoljiti i uslov upotrebljivosti, tj. proveriti veličinu sleganja temelja u apsolutnom iznosu i diferencijalna sleganja susednih temelja u odnosu na temelj koji je suprotan u poprečnom smislu. Ovu razliku treba dovesti u korelaciju sa dopuštenim sleganjima kranskih staza, fasadne obloge (pogotovo ako se radi o staklu). Seizmički talas može da se rasprostire u bilo kojoj ravni konstr. Temelji fasadnog stuba se međusobno spajaju temeljnim gredama na kojima se može uštedeti ako se računaju kao temeljne grede na elastičnoj podlozi. Pri distribuciji seizmičkih sila u ravni temelja se javlja problem jer po propisu svi el. temeljne konstr. moraju da budu međusobno povezani bar u 2 ortogonalna pravca. A ako je raspon hale 30 m ili više, postavlja se pitanje adekvatnih dimenzija temeljne grede i dužine koja spaja 2 nasuprotna temelja samca. Do dužine 15 m se stavljaju vezne grede a preko 15 m se vrši amnestija za poprečni pravac delovanja seizmičkih sila. Sa poprečnih strana temelj samca se može izvršiti zamena materijala i nabijanje sa što većim modulom stišljivosti. Kod objekata manjih dim. se može koristiti kontra ploča ojačana sistemom greda ili zidova na koje se dalje produžava čelična konstr.

22. OSVETLJENJE HALETrebalo bi da se obezbedi oko 8% tnasparentnih površina za prirodno osvetljenje, ali nivo osvetljenja pojedinih hala se mora prilagoditi tehnologiji proizvodnje u datoj hali. Ponekad se ne može obezbediti dovoljno prirodnog svetla pa se koristi veštačko. U halama velike širine a male

visine se ne može obezbediti dovoljna kol. prir. svetlosti ni kada se uzme 20% transparentnih površina na pod. fasadama. Tada se koriste krovne kupole ili svetlosne trake

da bi svetlost direktno dolazila do radnog mesta. Dobro rešenje osvetljenja hale mora da obezbedi prijatan prostor, održav. higijene prostora, da smanji naprezanje oka i nesreće pri radu. Radi se proračun osvetljenja, a dobijeni rezultati utiču na visinu prostorije, veličinu svetlosnih otvora i njihov raspored i orjentaciju u odnosu na strane sveta (najbolje prema severu).Stari sistem «SHED» krov kod višebrodnih hala se više ne koristi zbog otežanog održavanja čistoće transparentnih površina i nagomilavanja snega u uvalama (sprečava fizički prolaz svetlosti i dovodi u pitanje vodonepropusnost uvale usled smrzavanja i topljenja snega). Uglavnom se koriste svetlosne trake i prozori (sa pokretnim i nepokretnim krilima), lanterne i svetlosne kupole. Svetl. trake i kupole se postavljaju u širini razmaka rožnjača, jer su tu već formirani oslonci. Sv. kupole imaju dobra mehan. svojstva i otporne su na atmosf. uticaje, a služe i za provetravanje i ravnomernu raspodelu dnevnog svetla. Na spoju krovnih pokrivača i kupola mora biti dobro obrađen detalj. Prozori mogu biti hermetički zatvoreni (ako postoji kondicioniranje vazduha) ili se mogu otvarati. Pre su se koristili višekrilni prozori a sad jednokrilni sa ugrađenim termoizolacionim staklom. Lanterne se koriste kod hala gde nije potrebno osvetljenje velikog kvaliteta, asluže i za provetravanje. Mogu biti pune i rešetkaste po konstrukciji, a po preseku traougaone, trapezaste ili pravougaone. Mogu se postavljati podužno, poprečno ili kao pojedinačni el. na krovnoj konstr.

23. ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJUTu spadaju vrata, stepeništa, pokretne trake, liftovi… Za normalni tehnološki rad objekta mora se obezbediti pouzdana i kvalitetna komunikacija, što čini veliki procenat od ukupnog ulaganja. Vrtata – pre su se radila sa mehaničkim otvaranjem, gde su se javljali problemi sa funkcionisanjem i održavanjem. Isplativo je raditi vrata sa elekt. ili hidrauličkim pogonom, koja su dobro zaptivena, pa je gubitak toplote manji. Dimenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom proizvodnje radi se na osnovu gabarita transportnog sredstva (viljuškar, kamion, voz). Klizna vrata velikih dimenz. se uglavnom koriste kod skladišta, a u pregradama između pojedinih odeljenja i na spoljnim zidovima se koriste dvokrilna igrajuća vrata, zbog mogućnosti otvaranja u oba smera. Tamo gde se jako često ulazi i izlazi koriste se termičke zavese (prolaz se ostavi slobodan, a u njegovu ravan se emituje topao vazduh koji predstavlja barijeru između 2 prostora koja prolaz spaja). Kod stalnog prolaza viljuškara može se koristiti i trakasta gumena zavesa, koju vozilo razmiče posle prolaska zavesa se ponovo sama sklopi.Stepeništa – uobičajeno je da se prave od 2 U profila ugrađena ili ankerisana u zid, a između njih se formiraju gazišta oslonjena na L profile uz korišćenje limova koji su

hrapavi na površini gazišta. Spiralno stepenište sa središnim stubom se koristi za spajanje prostorija koje se nalaze jedna iznad druge i kada treba zauzeti najmanje prostora. Kod svih step. obavezno se postavlja ograda min. visine 90 cm, koju čine vert. stubići, rukohvati i el. ispune. Za izlazak na krov hale, revizionu stazu krana, podeste se koriste penjalice, koje mogu biti stojeće ili viseće. Penjalice koje su više os 5 m moraju imati leđobrane – leđna zaštita.

24. IZRADA KONSTRUKCIJAZa ceo proces izrade konstr. bitne su faze : radionička izrada, transport, montaža, zaštita i prijem konstrukcije. Izrada metal. konstr. je proces prerade metala prema izvođačkoj projektnoj dokumentaciji, koju priprema projektant ili izvođač radova uz overu projektanta. U ovom procesu treba da učestvuje tim građevinskog konstruktera i mašinskog tehnologa. Listovi sa nacrtima svake pojedinačne pozicije sa tehnološkim opisima predstavljaju deo dokumentacije koji može izraditi izvođač da bi olakšao radioničku izradu, ali skup takvih listova nije izvođački projekat. RADIONIČKA IZRADA Može se obavljati u pogonu koji ima atest o podobnosti za izradu metal. konstr. Atest se izdaje na osnovu uslova : zatvoren proizvodni pogon, odgovarajuća i atestirana oprema za mašinsku obradu i zavarivanje, atestirani zavarivači i min. 2 zaposlena inženjera specijalista za zavarivanje. Atest se mora obnavljati svake 2 godine, uključujući i promenu opreme. Radionička izrada se vrši na

osnovu overene izvođačke dokument.(od strane odgovornog projek. i revidenta). Izvođač je obavezan da pregleda dokument. po kojoj izvodi konstr. i uočene nedostatke da reklamira, jer će u protivnom morati da preuzme odgovornost za sve greške i njihove posledice. Samu radioničku izradu paralelno sa njenim tokom mora da prati priprema elaborata o radioničkoj izradi koji sadrži : ateste osnovnog mater, dodatnog mater., ateste o kontroli zavarenih spojeva (za svaki se označeni zavarivač ko koji ga je radio), atest zavarivača – uverenje o onom delu antikorozione zaštite koja je urađena u radionici, izveštaj o predmontaži (ukoliko je predviđena projektom), završni izveštaj o prijemu konstrukcije koji je istovremeno i saglasnost za njen transport. TRANSPORT – osnovni principi : Položaj el. treba da odgovara kontrolisanim statičik

uslovima kako ne bi došlo do narušavanja nosivosti i stabilnosti pri transportu.

Pakovanje i obeležavanje el. tako da se spreči njihovo oštećenje ili eventualno gubljenje (sitni el. u sanduke). svaki el. mora da bude obeležen prema poziciji izvođačkog projekta.

Dimenzije komada se moraju uklopiti u transportne gabarite zavisno od vrste transporta (vagoni, kamioni, kontejneri, brodovi, helikopteri, transportni avioni)

Redosled transporta mora da se uklopi u redosled montaže

Mere zaštite pri utovaru i istovaru moraju biti obezbeđene

O transp. se obavezno mora razmišljati na početku posla, i pre početka samog projektovanja jer je ogromna razlika u ceni transporta el. brodom i helikopterom, što može da donese i veliki finansijski i vremenski gubitak.

MONTAŽA KONSTRUKCIJA O načinu montaže se mora razmišljati i na početku projektovanja, kod izbora dispozicije. za preliminarno izabrani način montaže odrede se mesta nastavaka, koji se moraju proračunati za usvojene dimenzije elemenata i spojna sredstva. Pri montaži se koriste obični ili VV zavrtnj. Ako su sigurno obezbeđeni korektni uslovi na gradilištu može se na montaži i predmontaži koristiti montažno spajanje zavarivanjem. Radovi montaže se izvode prema projektu montaže koji sadrži: tehn. opis, termin i plan radova, proračun elemenata sklopova ili konstr. u celini za sva moguća montažna stanja bez obzira na dužinu njihovog trajanja i to prema kriter. nosivosti i stabilnosti, zatim sadrži izrađenu tehnoligiju montaže sa spiskom potrebne opreme za lokalni transport, manipulaciju i spajanje elemenata, proračun i nacrt skela (ako se koriste) i detalnjo razrađen plan zaštite na radu i plan ekološke zaštite. Projekat montaže se radi nakon određivanja izvođača, kada je poznata njegova oprema i tehnologija rada, tj. nakon sklapanja ugovora a pre početka radioničke izrade. Sam postupak montaže treba svaki put iznova razmotriti i prilagoditi konkret. situaciji (da li su potrebne skele). Potrebno je definisati svu glavnu i pomoćnu opremu za montažu, kako bi se izbegle opasnosti zbog nedostatka nekih el (sajli, skele). Najveći deo nesreća se dešava zbog gubitka stabilnosti u nekoj od faza montaže. Treba izbegavati upotrebu privremenih el. za oslanjanje i ukrućivanje.

25. ZAŠTITA KONSTRUKCIJAKriterijum trajnosti zavisi najviše od kvaliteta zaštite, čiji izbor i nivi treba uskladiti sa zahtevanom trajnošću i uticajima kojima će konstr. Biti izložena. Antikoroziona zaštita AKZ – Najbitnija je dobra priprema površina, bilo mehanič. putem (metalne četke montirane na rotacionim mašinama) ili pneumatskim čišćenjem - peskarenjem (mlazom vazduha u kome se nalazi abraziv-npr kvarcni pesak). Pre toga treba izvršiti odmašćivanje površina. Konstrukcija koja je odmašćena i očišćena ne sme stajati duže od 24 časa bez nanošenja prvog temeljnog premaza jer korodira čak i uslovima prirodne vlažnosti. On se obavezno nanosi u radionici. Slede 1 ili 2 dodatna sloja i završni sa željenom nijansom. Ove boje moraju biti međus. kompatibilne od istog proizvođača, a slojevi su obično debljine 40-80 mm. Preporučuje se da svaki premaz ima drugu nijajnsu boje kako bi se kontrolisalo da li je stvarno nanešeno npr. 4 sloja. Nijansu poslednjeg premaza određuje projektant. Ranije se smatralo da na gradilištu treba nanositi osnovne i završni premaz, ali najbolje je u radionici premazati sve osim zona

spajanja a na gradiol. samo popraviti event. oštećena mesta.Protivpožarna zaštita – Deli se na preventivnu i neposrednu. Preventivna podrazumeva ugradnju sistema dojave požara, građenje objekata u više celina međusobno povezanim negorivim zidovima i vratima, ugradnju sist. za automatsko gašenje požara, korišćenje mater. koji teže gore. Poseban dodatak u evrokodu 3 se bavi proračunom M.K. na požar. Neposredna zaštita : oblaganje konstrukcije termootpornim materijalima (termički malter sa rabic mrežom u sloju 2 cm), ili bojenje konstr. ekspandirajućim bojama (pri visokim temp. sloj boje deblji od 100 mm ekspandira i stavra plih – sloj vazduha između boje i osnovne kostr. štiti osnovni materij. od daljeg povećanja temp, dve dok se taj mehur ne probije. Po atestu proizvođača to može da traje 30-120 minuta, kada osnovni mater. postaje direktno izložen vatri). Cilj je da se ne dopusti temp 700-800 na kojoj se čelik topi i menja kristalnu strukturu koja usled nepravilnog gašenja dobija haotičnu struk. Time čelik dobija potpuno drugačije mehanič. karakt. Ova zaštita je jako skupa, tako da uobičajenu cenu AKZ (5-15%) od cene konstr povećava na 30-50%.PRIJEM KONSTRUKCIJE – Podrazumeva da je gotov projek. izvedenog stanja, elaborat tehn. izrade, podaci o geodetskim snimanjima i drugim kontrolama, uverenje o kvalitetu AKZ i vatrootporne zaštite i elaborat o ispitivanju konstr. (ukoliko je tražen propisima ili ga traži projektant).

1. FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE2. INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTA3. STAMBENE I JAVNE ZGRADE4. OPTEREĆENJA U VISOKOGRADNJI5. KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAČUN6. KROVNI POKRIVAČI O OBLOGE7. ROŽNJAČE I NOSAČI OBLOGE8. KRANSKE STAZE - NOSAČI9. KRANSKE ŠINE10. ODBOJNICI 11. MONOREJ STAZE – NOSAČI JEDNOŠINSKIH DIZALICA12. UKRUĆENJA13. SPREGOVI14. STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJA15. GLAVNI NOSAČI16. OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA – GL. NOSAČI17. VIŠEBRODNE HALE – GLAVNI NOSAČI18. GLAVNI VEZAČI19. DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA 20. STUBOVI21. TEMELJI22. OSVETLJENJE HALE23. ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU24. IZRADA KONSTRUKCIJA25. ZAŠTITA KONSTRUKCIJA