Ćelijska membrana

Nalazi se na povrsini ćelije, debljine oko 10nm. Kod prokariotskih ćelija i biljnih ćelija na njenu spoljasnju sredinu naleze ćelijski zid. Unutarcelijska povrsina u kontaktu sa citoplzamom. Ona razmenjuje gasove jone male molekule i voodu.

Gradja ćelijske membrane

U izgradnji ć.m. učestvuju lipidi, proteini i ugljni hidrati.

Najvazniji lipidi su fosfolipidi. Oni imaju dva regiona- prvi, loptast, koji se naziva glavom, hidrofilan je a drugi, hidrofoban gradi masne kiseline i naziva se repom. Oni u ćelijskoj membrani grade dvosloj, a na povrsini to dvosloja su glave fosfolipida.

U lipidni dvosloj su uronjeni proteini. Dele se na transmembranske(prolaze kroz oba sloja fosfolipida) i periferni(na jednu stranu dvosloja).

Ugljeni hidrati čine treću komponentu ćelijske membrane. Neki oligosaharidi su vezani ili za lipide ili za proteine. Lipidni molekuli koji se vezu za ugljene hidrate nazivaju se glikoproteini a molekuli proteina takodje vezani za ugl.hidrate nazivaju se glikolipidi.

Funkcije ćelijske membrane

1. Pasivni transportNa ovaj nacin kroz membranu prolaze materije koje se rastvaraju u lipidima niz gradijent koncentracije.

2. Olaksana difuzijaOmogucavaju prolaz kroz membranu nekim materijama koje nisu rastvorne u lipidima i za njihovo prolazenje postoje posebni hidrofilni kanali.

3. Aktivan transportPretstavlja prolazak materije uz gradijent koncentracije i to iz odeljka sa nizom u odeljak sa visom koncentracijom. Za ovakav transpor potrebna je energija koja se obezbedjuje hidrolizom ATP-a. Proteini koji omogucavaju ovakav transport nazivaju se pumpe. Voda prelazi nesmetano kroz membranu procesom difuzje.

4. Endocitoza Proces unosenja cvrstih materija koje ne mogu da udju u celiju ni aktivno ni pasivno.

5. PinocitozaOblik endocitoze koji obezbedjuje unosenje rastvorenih supstanci i supstanci koje plazmina membrana specificno prepoznaje.

6. FagocitozaSlicna pinocitozi, samo sto se unose bakterije.

7. EgzocitozaIzbacivanje materija iz ćelije.