*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :Carinski postupak i Incoterms

Profesor-mentor: Učenik:*ime mentora *Vase ime, razred

April, 2009.

S A D R Ž A J

1 UVOD...............................................................................................................................3

1.1 CARINSKI POSTUPAK U MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU.............................4

1.2 CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU..............................................................4

1.3 CARINSKI POSTUPAK U SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA................................................5

1.4 CARINSKI POSTUPAK U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU.............................................................6

1.5 CARINSKI POSTUPAK U POŠTANSKOM.................................................................................7

SAOBRAĆAJU...................................................................................................................................7

1.6 CARINSKI POSTUPAK U PUTNIČKOM PROMETU...................................................................8

2 Pojam, svrha i ciljevi Incotermsa......................................................................................8

2.1 Pravne osnove Incotermsa...................................................................................................9

3 Obrazloženje E – termina (EXW).......................................................................................9

4 Obrazloženje F – termina (FCA, FAS i FOB)......................................................................11

5 INCOTERMS....................................................................................................................12

5.1 Čemu izvoznici i uvoznici moraju posebno posvetiti pažnju u implementaciji Incoterms-termina..........................................................................................................................................12

5.2 Dosledna upotreba primerenih termina.............................................................................13

5.3 Obveze prodavca prilikom isporuke robe...........................................................................13

5.4 Prelaz rizika i troškova koji se odnose na robu...................................................................13

5.5 Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..............................................................13

5.6 Izbor kupca u vezi s mjestom isporuke...............................................................................14

5.7 Ambalaža i kontrola robe...................................................................................................14

5.8 Otpremnica i elektronska trgovina........................................................................................14

5.9 Neprenosivi prevozni dokumenti umesto otpremnice........................................................15

5.10 Pravo davanja uputa prevozniku........................................................................................15

5.11 Pozivanje na Incoterms......................................................................................................15

5.12 Arbitraža Međunarodne trgovačke komore.......................................................................15

6 Zaključak........................................................................................................................16

7 LITERATURA.........................................................................................................................17

2

1 UVOD

Carinski postupak je skup pravnih normi kojima se određuju radnje i njihovi oblici, a

preduzimaju ih određena lica pravni organi u cilju primene

materijalno pravnih pravila kojima je regulisan pravni sistem jedne zemlje. Carinski organi

obavljaju nadležne aktivnosti u carinskom postupku koje su u vezi sa prometom robe preko

carinske linije.To su mere carinskog nadzora,carinjenje robe i utvrđivanje carinskih delikata i

njihovih izvršilaca.

Carinski postupak obuhvata skup pravila kojima se reguliše rad carinskih organa u

obavljanju radnji iz njihove nadležnosti i drugih lica u ostvarivanju prava i obaveza.Carinski

postupak možemo podeliti na carinski upravni i carinski prekršajni postupak.

Carinski upravni postupak je poseban postupak koji se odnosi na carinsku materiju.Carinskim

prekršajnim postupkom se reguliše procedura po kojoj se utvrđuje postojanje carinskih

prekršaja,njihovih izvršilaca i njihove odgovornosti.Carinski prekršajni postupak se sprovodi sa

ciljem da se primene sankcije protiv izvršilaca carinskih prekršaja.

Incoterms – Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore

omogućavaju i olakšavaju razmenu dobara između prodavaca i kupaca, regulisajući

ekonomsko-pravne. Najnovija varijanta Incotermsa 2000 prilagođena je savremenoj

trgovinskoj praksi, a njihovom se primenom uklanjaju nejasnoće i nesporazumi u

međunarodnoj praksi.

U radu se analiziraju pojam, svrha i ciljevi Incotermsa, struktura Incotermsa,

obrazlažu se svi termini i ukazuje na temeljne zaključke na koje izvoznici i uvoznici

trebaju obratiti pažnju.

Ovih godina 1953., 1967., 1976., 1980. i 1990. doneseni su najnoviji Incoterms-

termini - Incoterms 2000. Stupili su na snagu od 1. januara godine 2000-te. Sadrže 13 klauzula

koje su grupisane u četiri osnovne grupe E, F, C i D. Ugovaranjem adekvatnih termina učesnik

spoljnotrgovinskoga sastava mogu ubrzati odvijanje procesa razmene u međunarodnj trgovini i

tako ostvariti brojne pozitivne koristi.

3

1.1 CARINSKI POSTUPAK U MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM

SAOBRAĆAJU

Prevoz robe železnicom realizuje se na temelju ugovora koji zaključuju železnica i pošiljalac

robe. U cilju sprovođenja mera carinskog nadzora, vozovi po prelasku carinske linije se

zaustavljaju na graničnoj železničkoj stanici, na carinskim kolosecima koje određuje železnička

stanica u sporazumu sa carinarnicom.

Uredbom o carinskom postupku u železničkom i drumskom saobraćaju, saobraćaju vodenim

putevima,vazdusnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu u delu carinskog postupka i

carinskog nadzora u železničkom saobraćaju, istaknuto je da se na pruzi između carinske linije i

granične železničke stanice ne smeju zaustavljati vozovi, sem ako je iz bezbednosnih razloga to

neophodno učiniti ili pak u slučaju više sile. Ako se voz kojim slučajem zaustavi između

carinske linije i granične železničke stanice, ova je dužna da o tome odmah obavesti carinarnicu

Carinski pregled robe i ličnog prtljaga koji putnici sa sobom nose obavlja se kolima u kojima

se putnici nalaze. Ako se carinski postupak sa putnicima ne može završiti za vreme redovnog

zadržavanja voza u graničnoj železničkoj stanici, carinski postupak se može sprovesti za vreme

kretanja voza. Naime,carinarnica utvrđuje brojno stanje kola u sastavu teretnog voza, vrši

pregled lokomotive,službenih kola i voznog osoblja. Brojno stanje kola u sastavu teretnog voza

granična carinarnica sravnjuje sa spiskom prelaza strane železnice ili sa prevoznim ispravama

koje prate robu (tovarni list, ekspresni list, prtljažnica, železnička propratnica i dr.), koje joj

predaje granična železnička stanica.

Obaveza granične železničke stanice je da izveštava graničnu železničku carinarnicu o:

- uvođenju vanrednih vozova u međunarodnom saobraćaju, uz naznačenje

tačnog vremena njihovog polaska u inostranstvo, odnosno dolaska iz inostranstva. najkasnije

24 sata pre dolaska voza;

- svakom otkazivanju ili kašnjenju redovnih ili vanrednih vozova u međunarodnom saobraćaju

dužem od 30 minuta;

- svakom prelasku granice lokomotiva,motormih kola i dresina;

4

- svakom povećanju broja kola u vozovima u međunarodnom saobraćaju za prevoz

putnika preko uobičajenog broja.

Granična železnička stanica je dužna da odmah po dolasku voza iz inostranstva usmeno

prijavi voz graničnoj carinarnici. Ona je takođe dužna da graničnoj carinarnici podnese i pismenu

ispravu za voz i robu najkasnije za pet časova od dolaska voza. Roba prispela jednim vozom

prijavljuje se graničnoj carinarnici jednom ispravom za uvoz i prevoz robe.

Ne može se nastaviti putovanje dok granična carinarnica ne izvrši sve radnje predviđene

propisima donesenim na osnovu Carinskog zakona, izuzev ako se carinski postupak sa putnicima

ne može obaviti za vreme redovnog zadržavanja u graničnoj železničkoj stanici, dok je

železnička stanica dužna da obezbedi prostorije za kontrolu putničkog prometa i sprovođenje

drugih mera carinskog nadzora carinarnici.

1.2 CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Roba koja se uvozi drumskim prevoznim sredstvima prijavljuje se graničnoj carinarnici

podnošenjem carinske deklaracije za obračun i naplatu obezbeđenja na ime carine i drugih

uvoznih dažbina.

Ako se roba upućuje prijemnoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima domaćih

preduzeća, na koja se mogu stavljati carinska obeležja, tako da se roba ne može iz njih vaditi ili u

njih stavljati bez potvrde tih obeležja, ne podnosi se carinska deklaracija. Na takva vozila

carinarnica stavlja carinska obeležja i robu upućuje prijemnoj carinarnici. Ako se usled tehničke

neispravnosti vozila ili nekih drugih opravdanih razloga, roba upućena prijemnoj carinarnici u

toku puta mora pretovariti, vozač je dužan o tome obavestiti carinarnicu.

Ako je drumsko vozilo, odnosno prenosno sredstvo sa redovnom stranom registracijom kojim

na privremeni boravak u Srbiji dolaze srpski i strani državljani,ostavljeno na mestu ili pod

okolnostima koje navode na zaključak da je napušteno, carinarnica na čijem je području vozilo

nađeno dužna je da o tome obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova. Ako je

5

kojim slučajem vozilo parkirano na mestu na kome je parkiranje dozvoljeno i tu ostavljeno

najmanje 30 dana, a za to vreme se njime niko ne služi, to će se vozilo smatrati napuštenim.

Napšteno vozilo se stavlja pod carinski nadzor dok se ne pronađe njegov vlasnik, odnosno dok se

ne izloži prodaji.

Ako organ unutrašnjih poslova u roku od tri meseca od dana kada ga je carinarnica obavestila

o pronalaženju napuštenog vozila, ne pronađe vlasnika tog vozila, odnosno ne utvrdi njegovo

mesto boravka u Srbiji, nadležna carinarnica će po isteku tog roka izložiti ovo vozilo prodaji. U

slučaju da je vlasnik vozila poznat ili ako se njegov identitet i adresa mogu utvrditi, nadležna

carinarnica će u roku od sedam dana od utvrđivanja identiteta vlasnika obavestiti diplomatsko ili

konzularno predstavništvo države čiju registarsku oznaku napušteno vozilo nosi,odnosno čiji je

državljanin vlasnik vozila.

1.3 CARINSKI POSTUPAK U SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA

Brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom mogu pristajati samo u lukama i pristaništima

otvorenim za međunarodni saobraćaj. Brodovi mogu pristajati samo uz određeni carinski gat u

određenom delu luke, odnosno pristaništa ili obale, ili u slobodnoj carinskoj zoni. U njima lučka

kapetanija, u sporazumu sa državnim organom unutrašnjih poslova nadležnim za kontrolu

prelaženja državne granice, carinarnicom i preduzećem za kontrolu prelaženja državne granice,

carinarnicom i preduzećem za lučke, odnosno pristanišne usluge, određuje carinski gat, odnosno

deo pristaništa ili luke na kome mogu pristajati brodovi. Preduzeća za lučke, odnosno pristanišne

usluge dužna u da obezbede carinarnici prostorije neophodne za kontrolu i postupak sprovođenja

ostalih mera carinskog nadzora.

Za pristajanje brodova van carinskog gata, odnosno mimo određenog dela luke, pristaništa ili

obale, potrebno je odobrenje nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije. Radi sprovođenja

mera carinskog nadzora dužnost je ovlašćenog predstavnika broda da obezbedi prevoz carinskog

radnika do broda i nazad. Izuzetno, brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom mogu pistajati

u pristaništu koje nije otvoreno za međunarodni saobraćaj, sem u

6

slučajevima više sile uz odobrenje nedležne luke,odnosno pristanišne kapetanije. Ovo odobrenje

lučka,odnosno pristanišna kapetanija daje u saglasnosti sa republičkim organom unutrašnjih

poslova nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice i sa carinarnicom.

U lukama i pristaništima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj mogu pristajati samo

brodovi u domaćem saobraćaju koji prevoze iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji i Crnoj Gori.

Brodovi u domaćem saobraćaju na graničnim rekama mogu pristajati uz carinski gat, odnosno

deo pristaništa ili obale određene za pristajanje brodova u pristaništima otvorenim za

međunarodni saobraćaj ili carinskoj zoni samo po prethodnom odobrenju carinarnice.

Brodovi koji plove u carinskom pograničnom pojasu na moru, međunarodnim plovinim

rekama, graničnim rekama i graničnim jezerima moraju imati manifest. Manifest je isprava u

kojoj zapovednik broda, odnosno lice koje je ovlastio zapovednik broda upisuje celokupni teret

koji se nalazi na brodu. Kao manifest može se priznati i druga isprava ili grupa isprava koje

sadrže podatke propisane za manifest. Manifest mora posebno sadržati: pri dolasku broda ime i

državnu pripadnost broda, ime i prezime zapovednika broda, iz koje luke, odnosno pristaništa

brod dolazi, oznake i brojeve na koletima, broj i vrstu koleta, količinu i naziv robe, Brojeve

brodskih teretnica i teret koji treba istovariti u pristaništu, luke odnosno pristaništa u kojima će

se ostali teret istovariti i matičnu luku.

Ako u manifestu nedostaje neki od napred navedenih podataka ili je neki podatak netačan

carinarnica će vratiti manifest, naznačujući na njemu koji podatak nedostaje ili je

netačan,odnosno koji podatak treba ispraviti,kao i rok u kome se ispravka mora realizovati. Ako

zapovednik broda u predviđenom roku ne preda manifest i druge propisane isprave carinarnica

može narediti da se roba istovari i čuva pod carinskim nadzorom. Izuzetno manifest ne moraju

posedovati: A) brodovi koji uživaju povlašćenu plovidbu; B) brodovi koji prevoze domaću i

stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge ogovarajuće papire; C) brodovi sa vojnom

zastavom; D) službeni brodovi ( brodovi organa uprave, pomorske plovidbe, unutrašnje plovidbe

i dr.); E) brodovi za naučne svrhe; F) brodovi koji služe samo za ribolov; G) brodovi koji služe

samo za potrebe poljoprivrednika; H)sportski brodovi i čamci koji služe sportu, odnosno ličnim

potrebama sopstvenika.

Naime brod koji uživa povlašćenu plovidbu ne sme bez prethodnog odobrenja carinarnice da

pristane uz stranu obalu, odnosno da dodirne stranu obalu, strani brod ili brod koji ne uživa

7

povlašćenu plovidbu.On takođe ne može bez prethodnog odobrenja carinarnice , sem u slučaju

više sile, da pristane u luku, odnosno u pristanište koje nije označeno u plovidbenom redu broda.

Zapovednik broda dužan je da prestanak povlaščćene plovidbe odmah prijavi najbližoj

carinarnici radi stavljanja broda pod carinski nadzor. Carinarnica kojoj je zapovednik broda

prijavio prestanak povlašćene plovidbe vrši pregled broda, brodske opreme i inventara i ako

odobrenje za povlašćenu plovidbu nije ona izdala, obavestiće o nađenom stanju carinarnicu koja

je izdala odobrenje za povlašćenu plovidbu.

1.4 CARINSKI POSTUPAK U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

Vazduhoplovi kojima je dozvoljeno preletanje carinske linije mogu leteti carinskim putevima

određenim za međunarodni vazdušni saobraćaj, sletati na vazduhoplovna pristaništa otvorena za

međunarodni vazdušni saobraćaj i sa njih uzletati. Vazduhoplovi, posada vazduhoplova, putnici

i putnički prtljag, osim domaćih i stranih vojnih vazduhoplova, sportskih vazduhoplova pod

uslovom da se koriste za sportske svrhe, kao i vazduhoplova koji služe ličnim potrebama

njihovih vlasnika, sem u slučajevima kad se koriste za komercijalni prevoz robe, podležu

carinskom nadzoru, i to: prilikom dolaska – od trenutka prelaska carinske linije, a prilikom

odlaska – do trenutka prelaska carinske linije.

Vazduhoplovno pristanište je dužno da obezbedi carinarnici nužne prostorije i prostore za

sprovođenje carinskog nadzora i carinjenje robe koju putnici nose sa sobom. Deo

vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj sastoji se od

carinske platforme, čekaonice namjenjene putnicima u međunarodnom vazdušnom saobraćaju

(tranzitna sala), i prostorija za pregled putnika i njihovog prtljaga.

Na delu vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj mogu

se nalaziti samo putnici koji odlaze u inostranstvo, odnosno putnici koji dolaze iz inostranstva i

lica koja imaju odobrenje

8

nadležnog organa unutrašnjih poslova. Prilikom prelaska na deo vazduhoplovnog pristaništa

koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj, odnosno prilikom dolaska sa tog dela, sva

lica podležu merama carinskog nadzora kao lica koja prelaze carinsku liniju. Posle postavljanja

vazduhoplova koji je došao iz inostranstva na carinsku platformu, carinarnica obavlja pregled

vazduhoplova. U toku carinskog pregleda vazduhoplovu se mogu približiti jedino lica koja imaju

odobrenje carinarnice.

Preduzeća koja obavljaju javni prevoz u vazdušnom saobraćaju i zastupnici inostranih

vazduhoplovnih kompanija dužni su da svim carinarnicama na vazduhoplovnim pristaništima

otvorenim za međunarodni vazdušni saobraćaj dostave red letenja vazduhoplova u redovnom

saobraćaju najdocnije sedam dana pre početka njegovog važenja. Ova lica su takođe dužna da

blagovremeno obaveštavaju carinarnice o svim promenama u redovnom letenju vazduhoplova; o

specijalnim letovima vazduhoplova, sa naznačenjem časa njihovog dolaska iz inostranstva,

odnosno odlaska u inostranstvo; o svakom zakašnjenju sletanja, osnosno uzletanja vazduhoplova

dužem od tri časa.

1.5 CARINSKI POSTUPAK U POŠTANSKOM

SAOBRAĆAJU

Pod poštanskim pošiljkama smatraju se: 1) pismonosne pošiljke koje se izvoze, uvoze ili

prevoze u zatvorenoim pismonosnim vrećama i omotima; 2) paketi koji se uvoze, izvoze kao

pojedinačne pošiljke ili više paketa u zatvorenim vrećama, odnosno posudama ili upakovani na

drugi način; 3) pisma sa naznačenom vrednošću, koja se izvoze, uvoze ili prevoze u vrećama i

posudama.

Poštanske pošiljke ostaju kod pošte za vreme carinskog postupka. Primopredaja poštanskih

pošiljki između strane i domaće pošte vrši se pod carinskim nadzorom. Poštanskepošiljkekoje se

9

uvoze, izvoze i prevoze, a koje sadrže efektivni novac, hartije od vrednosti i zlato u prerađenom

ili kovanom obliku podležu deviznoj kontroli.

Pošta carinjenja podnosi poštanske pošiljke carinarnici na pregled zajedno sa deklaracijom i

ostalim propisanim izjavama.

Carinskom pregledu ne podležu pismonosne pošiljke: a) za koje se, prema težini ili

dimenzijama, pretpostavlja da ne sadrže carinsku robu; b) koje sadrže knjige, novine, časopise;

c) koje su prema međunarodnim ugovorima i posebnim propisima, oslobođenecarinskog

pregleda.

1.6 CARINSKI POSTUPAK U PUTNIČKOM PROMETU

Putnik je dužan da pri prelasku carinske linije prijavi i na zahtev carinskog radnika pokaže

lični prtljag i sve stvari koje sa sobom nosi. Stvari koje putnik nije prijavio do trenutka kada ga je

carinski radnik pozvao da pokaže svoj lični prtljag stvari, smatraju se neprijavljenim.

Ako postoji osnovana sumnja da putnik kod sebe ima stvari koje nije prijavio, vrši se lični

pretres putnika. Lični pretres putnika vrši lice istog pola u posebnoj prostoriji. O izvršenom

ličnom pretresu sastavlja se zapisnik koji potpisuje lice koje vrši lični pretres i lice nad kojim se

vrši lični pretres. Stvari koje nisu prijavljene, a pronađene su prilikom pregleda, odnosno ličnog

pretresa putnika privremeno se oduzimaju do završetka krivičnog, odnosno prekršajnog

postupka.

Ako je pregledom stvari ili ličnim pretresom putniku nanesena materijalna šteta, putnik ima

pravo na naknadu štete. Ako su prilikom pregleda, odnosno ličnog pretresa kod putnika nađene

skrivene stvari ili su krivicom putnika preduzete neophodne mere carinskog nadzora usled kojih

je prouzrokovana šteta, pričinjena šteta se ne nadoknađuje, osim ako je šteta pričinjena namerno

grubom nepažnjom.

10

2 Pojam, svrha i ciljevi Incotermsa

Pojam Incoterms dolazi od engleskog naziva International Commercial Terms, odnosno

punog naziva ICC offical rules for the interpretation of trade terms, što prevedeno na srpski jezik

znači Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore.1 Incoterms

obuhvata skup termina kojima se regulišu ekonomsko-pravni odnosni između izvoznika i

uvoznika, ali i ostalih učesnika u spoljnotrgovinskoj razmeni, kao što su prevoznici, špediteri,

osiguravač, carinske službe, pomorski agenti..., koji su direktno ili indirektno uključeni u

međunarodnu razmenu. Osnovna je svrha Incotermsa osigurati prodavaoca (izvoznicima) i

kupcima (uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora shodno tome regulisanje

pravnih i ekonomskih odnosa, da bi u toku nastanka svojih obaveza, prava i odgovornosti

potpuno isključili nesporazume, pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora, a time i

štetne posledice. To znači da je Incoterms namenjen najpre poslovnim ljudima (menadžerima)

koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i

međunarodnim transportom) i kojima je u interesu osigurati brz, siguran i racionalan prevozni

proces, bez obzira na udaljenost početnog i krajnjeg mesta, vrstu prevoznog sredstva, načina

prijevoza, vrstu i prirodu robe, broj učesnika u trgovinskom sastavu (...).2 Upravo zbog toga što

se Incoterms primenjuje u međunarodnoj razmjeni, dakle kod prodaje roba preko državnih

granica, Incoterms je i dobio naziv međunarodni.

2.1 Pravne osnove Incotermsa

Incoterms se odnosi na ugovore o prodaji, odnosno na prava i obveze stranaka koja

prozlaze iz ugovora o prodaji s obzirom na samu isporuku prodane robe. Često ugovorne stranke

shvataju uporabu Incotermsa kao primenu prilikom sklapanja ugovora o prevozu, a ne ugovora o

prodaji što nije tačno. Razlog je to što ugovaranje određenih Incoterms-termina ima direktan

uticaj i na ostale ugovore.

Danas, kada se teži ostvarenju konkurentskih prednosti na tržištu pružanjem racionalne

proizvodnje usluga, kada se sve više primenjuju savremene tehnologije transporta da bi se

1 Zanimljivo je primetiti da su puni naziv prethodnih varijanti Incotermsa (1936., 1953., 1967.,1976., 1980. i 1990.) bio “International rules for the interpretation of trade terms” ili na srpskom“Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina”.

2 Zelenika, R.: Međunarodna trgovina: osnovni i specijalni poslovi - transportno pravo - Incoterms ’90 – R.A.F.T.D., Ekonomski fakultet.

11

dostavio pravi proizvod/usluga u pravo vrijeme i na pravom mestu kako to kupac želi, veoma

značajnu ulogu imaju Incoterms-termini koji unapred tačno definišu koja prava i koje obveze

ima kupac, a koja prodavac. Pravno gledano, pitanje rizika u međunarodnoj razmeni vezivano je

uz prienos dobara, ali prenos dobara ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima ko

će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari, već je njihov interes usmeren na to da mogu što pre

imati robu ili vrednosne papire da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i

ekonomske odnose. Pojam rizika vezuje se, dakle, uz pojam isporuke. Prema tome, obveza je

prodavaoca isporuka robe, predati isprave i preneti robu, a kupca platiti ugovorenu cenu robe.

Rizik prelazi na kupca od trenutka kada je roba isporučena prema uslovima određenim

kupoprodajnim ugovorom.

3 Obrazloženje E – termina (EXW)

Prvi skup termina ukazuje na obvezu prodavaoca da isporuči robu, odnosno da je stavi na

raspolaganje kupcu u svojim prostorijama, u preduzeću ili u skladištu. U okviru skupine E

termina nalazi se termin EXW (skraćenjica od Ex Works...) što znači franko skladište

(...naznačeno mesto). Termin EXW ukazuje na minimalne obveze prodavca, jer je on svoju

obvezu izvršio stavljenjem robe na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili u nekom

drugom imenovanom mestu, npr. u preduzece, u skladištu, u radionici..., a ta je roba izvozno

neocarinjena i neutovarena na prevozno sredstvo. Svi troškovi i rizici od trenutka preuzimanja

robe iz prostorija prodavacu snosi kupac. Sve se obveze prodavca i kupca razgraničuju prema

Međunarodnoj trgovačkoj komori na sedeći način: A) obveze prodavca i B) obveze kupca.

Usporedni pregled obveza prodavaca i obveza kupaca mogu se prikazati na sljedeći način:

• Isporuka robe u skladu s ugovorom o prodaji obveza je prodavca koji ujedno mora dati i

fakturu ili odgovarajuću elektronsku poruku i ostale isprave koje se zahtevaju ugovorom.

Plaćanje cene u skladu s ugovorom o prodaji obveza je kupca.

• Dozvole, odobrenja i formalnosti. Obveza je prodavca pružiti kupcu na njegov zahtev, rizik i

trošak svaku pomoć u pribavljanju, gde se to može primeniti, izvozne dozvole ili druga službena

odobrenja koja su potrebna radi izvoza robe. U skladu s time, obveza je kupca o sopstvenom

riziku i o svojem trošku pribaviti svaku izvoznu i uvoznu dozvolu ili drugo službeno odobrenje i

obaviti, gdje se to može primeniti, sve carinske formalnosti u vezi s izvozom robe.

12

• Ugovori o prevozu i osiguranju. Kod ugovora o prevozu i ugovora o osiguranju nema obveze

ni kupca ni prodavca.3

• Isporuka/preuzimanje robe. Prodvacj mora staviti robu na raspolaganje kupcu na označenom

mestu isporuke, neutovareno na prevozno sredstvo, u ugovorenom datumu ili unutar

ugovorenoga vremena, a ako takvo vrijeme nije ugovoreno, onda u uobičajeno vrijeme za

isporuku takve robe. No, ako nije dogovorena specifična tačka u okviru naznačenog mesta i ako

postoji više mogućih mesta, prodavac može izabrati ono mesto za isporuku koje mu najviše

odgovara. Obveza je kupca preuzeti robu kada mu je ona isporučena u skladu s navedenim

obavezama u ugovoru, prodavaocu kada ima pravo odrediti kada i gde će mu roba biti stavljena

na raspolaganje.

• Primena rizika. Prodavac snosi sav rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke

robe kako je navedeno u prethodnoj tački. Kupac snosi rizike od gubitka ili oštećenja robe od

trenutka kada mu je roba isporučena i od ugovorenog datuma ili trenutka isteka ugovorenog

datuma za preuzimanje robe, koji nastaje ako kupac propusti datu obavezu u skladu s klauzulom

o obavijesti prodavatelju, ali pod uslovima da roba u potpunosti odgovara ugovoru, odnosno da

je jasno izdvojena ili na drugi način prepoznatljiva kao ugovorena roba.

• Podela troškova. Prodavac ima obvezu da snosi sve troškove u vezi s robom do trenutka njene

isporuke. Za razliku od njega, kupac mora snositi: 1) sve troškove koji se odnose na robu od

trenutka kad je isporučena, 2) sve naknadne troškove koji su nastali zbog toga što nije preuzeo

robu kada mu je ona stavljena na raspolaganje ili nije dao odgovarajuću obavestenje prodavcu,

pod uslovima da roba u potpunosti odgovara ugovoru i 3) sve carine, poreze i druge naplate i

troškove obavljanja izvoznih carinskih formalnosti. Ako je prodavac pružio pomoć kupcu u

pribavljanju izvozne dozvole ili druga službena odobrenja koja su potrebna radi izvoza robe, tada

je kupac obvezan nadokanaditi prodavcu sve nastale troškove i naplate.

• Obaveza kupcu / prodavcu. Prodavac mora pravovremeno obavestiti kupca kada i gdje će mu

roba biti stavljena na raspolaganje, a kupac je obvezan, ako ima pravo određivanje vremena i

mesta isporuke, o tome pravovremeno obavestiti prodavca.

3 Reči “nema obveze” umetnute su kad god jedna stranka nema obveze prema drugoj stranci. Za razliku od toga, kada stoji oznaka da prodavca/kupac “mora”, onda se to odnosi na obveze jedne stranke prema drugoj.

13

• Dokaz o isporuci, transportni dokument ili odgovarajuća elektronska poruka. Kupčeva je

obveza pružiti odgovarajući dokaz o preuzimanju robe, dok prodac nema te obveze prema

kupcu.

• Kontrola – ambalaža – primedba. Prodavac snosi troškove kontrole robe, mora osigurati

ambalažu potrebnu za transport robe, s tim da amblaža mora biti propisno obeležena. Kupac ima

obvezu snositi troškove pregleda robe pre otpreme i druge preglede koje zahtevaju nadležne

vlasti zemlje izvoza.

• Ostale obaveze. Od ostalih obveza koje se odnose na prodavca i kupca, prodavacj je obvezan

pružiti pomoć kupcu u pribavljanju dokumenata ili elektronskih poruka koje kupac može tražiti

za izvoz ili uvoz robe i mora mu dostaviti obaveštenje potrebne za osiguranje robe, obveza je

kupca nadoknaditi sve troškove koje je prodavac imao pružajući pomoć.

4 Obrazloženje F – termina (FCA, FAS i FOB)

Druga skupina termina, F– termini, obuhvata termine: 1) FCA – franko prevoznik (...

naznaceno mesto), 2) FAS – franko uz stranu broda (... naznacena luka otpreme) i 3) FOB -

franko brod (... naznacena luka otpreme).

Prema tim terminima prodavac mora isporučiti robu u tački isporuke prema uputima kupca.

Ako je ugovoren termin FCA – franko prevoznik (...naznaceno mesto)

- (Free Carrier...) prodavac je obavezan isporučiti robu na mestu koje je imenovao kupac,

izvozno ocarinjenu, prevozniku kojega je odredio kupac. No, ako je mesto isporuke koje je

odredio kupac u prostorijama prodavca, tada je prodavac odgovaran i za utovar na prevozno

sredstvo. Obavlja li se, pak, isporuka obavlja na nekom drugom mjestu, tada prodavac nije

odgovoran i za istovar. Obveze se prodavca i kupca mogu sistematizovati na sedeći način:

• Prodavac je obvezan isporučiti robu u skladu s ugovorom o prodaji i dati fakturu ili

odgovarajuću elektronsku poruku i ostale isprave koje se zahtevaju ugovorom. Kupac je

obavezan platiti cenu u skladu s ugovorom.

14

• Dozvole, odobrenja, formalnosti. Prodavac je obvezan na svoj rizik i trošak pribaviti izvoznu

dozvolu ili druga službena odobrenja i obaviti, gde se to može primeniti, sve izvozne carinske

formalnosti. Kupac mora na svoj rizik i trošak pribaviti uvoznu dozvolu ili drugo službeno

odobrenje i obaviti sve carinske formalnosti u vezi s uvozom robe i za njezin tranzit kroz neku

zemlju.

• Ugovori o prevozu i osiguranju. Prodavac nema obveze prema ugovoru o prevozu i ugovoru

o osiguranju. Za razliku od prodavatelja, kupac nema obveze prema ugovoru o osiguranju, ali

ima obvezu o vlastitom trošku ugovoriti prevoz od imenovanoga mjesta.

• Isporuka / preuzimanje. Prodavac je obvezan isporučiti robu prevozniku ili drugoj osobi koju

je odredio kupac, ili izabrao prodavac (ako je prodavac ugovorio prevoz robe po uobičajenim

uslovima na rizik i trošak kupca) na naznačenom mestu, ugovorenog datuma ili unutar

ugovorenog vremena isporuke, a kupac je obvezan preuzeti tako isporučenu robu.

• Mogućnost rizika. Sav rizik od gubitka ili oštećenja robe prodavac snosi do trenutka njene

isporuke, a kupac snosi od trenutka kada je roba isporučena i od ugovorenog datuma ili datuma

isteka ugovorenog vremena.

• Kod podele troškova prodavac je obvezan platiti sve troškove vezane uz robu do trenutka

njene isporuke i, gdje se to može primeniti, troškove carinskih formalnosti kao i sve carine,

poreze i ostale izvozne naplate. Kupac je obvezan snositi sve troškove od trenutka kada je roba

isporučena i sve dodatne troškove nastale zbog propusta kupca da imenuje prevoznika (ili drugu

osobu) ili zato što stranka koju je imenovao kupac nije preuzela robu u ugovoreno vrijeme, ili

zbog propusta kupca zato što nije poslao odgovarajuću obaveštenje. Obveza je kupca, tamo gde

se može primeniti, platiti i sve carine, poreze, naplate i troškove obavljanja carinskih formalnosti

prilikom uvoza robe i za njen tranzit kroz bilo koju zemlju.

• Obaveštenje kupcu / prodavatelju. Prodavac je obvezan pravovremeno obavestiti kupca da je

roba isporučena i obavestiti ga ako prevoznik ne preuzme robu u ugovoreno vreme. Kupac je

obvezan prodavcu obavestiti o imenu stranke koja će preuzeti isporučenu robu. Gde je potrebno,

kupac mora navesti i način prevoza, datum ili vreme u kojemu će mu roba biti isporučena i o

tački u okviru mesta gde robu valja predati prevozniku.

15

• Kupac je obvezan prihvatiti dokaz o isporuci, transportni dokument ili odgovarajuću

elektronsku poruku koje mora osigurati prodavatelj o svome trošku.

• Kontrola – ambalaža – obilježavanje. Prodavac snosi troškove kontrole robe, mora osigurati

ambalažu koja je potrebna za transport robe, a ambalaža mora biti propisno obeležena. Kupac

snosi troškove pregleda robe pre otpreme, ako pregled ne obavljaju nadležne vlasti zemlje

izvoza.

• Ostale obveze. Od ostalih obveza, koje se odnose na prodavca i kupca, prodavac ima obavezu

pružiti pomoć kupcu u pribavljanju dokumenata ili elektronskih poruka koje kupac može tražiti

za izvoz ili uvoz robe i dostaviti mu obaveštenje potrebne za osiguranje robe, a obaveza je kupca

nadoknaditi sve troškove koje je prodavac imao pružajući pomoć.

Termin FAS – franko uz stranu broda (...naznačena luka otpreme/ukrcavanja)

- (Free Alongside Ship...) označuje da je prodavac ispunio svoju obvezu isporuke robe kada je

robu dostavio na stranu broda u naznačenoj luci otpreme (tj. ukrcaja). Iz navedenoga proizlazi da

se tim terminom može koristiti samo za pomorski i rečni prevoz. Prema terminu FAS, od

trenutka kada je prodavac stavio robu na stranu broda kupac snosi sve troškove i rizike od

gubitka ili oštećenja robe. U odnosu na prethodne Incotermse, termin FAS zahteva da prodavac

ocarini robu za izvoz. Naravno, ako stranke žele da kupac obavi izvozno carinjenje, tada je to

potrebno navesti u ugovoru o prodaji. Obveze prodavca i kupca o isporuci robe, o plaćanju cene,

o dozvoli, odobrenju i formalnostima, podeli troškova (izuzevši dodatne troškove na strani

kupca), o dokazima o isporuci, o transportnom dokumentu ili odgovarajućoj elektronskoj poruci,

kontroli, ambalaži, obežavanju i ostalim obvezama iste su kao kod termina FCA. Kod ugovora o

pevozu i osiguranju, međutim, sve ostaje isto, ali je kupac obavezan o vlastitom trošku ugovoriti

prevoz robe od naznačene luke otpreme. Kada se radi o isporuci, prodavac je obvezan

isporučiti robu na stranu broda koji je naznačio kupac, na ukrcajnom mestu i u imenovanoj

luci isporuke, ugovorenoga datuma ili unutar ugovorenog vremena i na način uobičajan u toj

luci. Kupac je obvezan preuzeti tako isporučenu robu.

5 INCOTERMS

16

5.1 Čemu izvoznici i uvoznici moraju posebno posvetiti pažnju u

implementaciji Incoterms-termina

Incoterms-termine primenu u svojoj praksi brojni učesnici spoljnotrgovinskoga

sastava, jer ti termini izravno regulišu ekonomsko-pravne odnose između prodavca (izvoznika)

i kupaca (uvoznika), a posredno se odnose i na učesnike toga sastava. No, u primeni

Incoterms-termina potrebno je obratiti pažnju na obveze prodavca prilikom isporuke robe, na

prelaz rizika i troškova, na običaje u lukama i na pojedine vrste trgovine, arbitražu

Međunarodne trgovačke komore i na ostale važne elemente koje je potrebno poznavati da bi

se izbegle nejasnoće i nesporazumi u primeni pojedinih Incoterms-termina.4

5.2 Dosledna upotreba primerenih termina

Incoterms-termini doneseni su u svrhu olakšavanja poslovne prakse u spoljnoj

trgovini i u prometnom sastavu. Oni su doneseni na međunarodnom nivou jer im je cilj

izbegavanje različitog tumačenja u pojedinim zemljama. Njihovom se primenom

izbegavaju nejasnoće, sporovi i nesporazumi koji otežavaju normalno odvijanje procesa

pružanja usluga. Daljom primenom i pravilnom upotrebom pojedinih termina u odgovarajućim

situacijama moguće je unaprediti poslovne odnose i stvoriti bolje predpostavke za veći rast,

razvitak i za profitabilnost poslovanja. Skladno s tim, preporučuje se da prodavci (izvoznici)

preferiraju termine skupine C i D, a kupci (uvoznici) termine skupina E i F. Razlog je to, što

izvoznici primenom C i D termina, a uvoznici E i F, osiguravaju angažiranje vlastitih, odnosno

domaćih resursa i potencijala u obavljanju posla u spoljnoj trgovini, a izvoznici će imati

mogućnost ostvarivati veći devizni priliv, uvoznici, ipak, manji devizni odliv.

4 O tome podrobnije cf. Ibidem, p. 11-21.

17

5.3 Obveze prodavca prilikom isporuke robe

Prva obveza prodavaca, od koje polazi svaki Incoterms-termin, odnosi se na obavezu

prodavca da isporuči robu u skladu s ugovorom o prodaji i da ispostavi fakturu ili odgovarajuću

elektronsku poruku, jednako kao i ostale dokumente koji se zahtevaju ugovorom o prodaji.

Prilikom isporuke prodavac mora voditi računa da se isporuka obavi u ugovorenome roku ili

unutar ugovorenog vremena, i to na mestu kako je ugovoreno ugovorom s kupcem. Kod

pojedinih termina, međutim, primeniće se FAS i FOB, navodi se da bi se isporuka morala

obaviti “na način uobičajan u...”, kod EXW se navodi da se, ako vreme nije ugovoreno,

roba stavlja na raspolaganje kupcu “u uobičajno vrijeme”, što jasno ne odredjuje što se to

podrazumijeva pod pojmom “uobičajan način”, “uobičajeno vrijeme”.... To je stoga što u

pojedinim trgovinama način na koji je roba isporučena varira u odnosu na različite morske

luke. Iako je teško precizirati što reč “uobičajeno” znači, može se uočiti da se aktivnosti koje

pojedini učesnici u spoljnotrgovinskom prometu uobičajeno čine, rade, primenjuju, mogu uzeti

kao praksa koja se onda primenjuje kao smernica za buduće aktivnosti.

5.4 Prelaz rizika i troškova koji se odnose na robu

Prema Incoterms-terminima rizik od gubitka ili oštećenja robe snosi prodavac do

trenutka isporuke, nakon toga rizik prelazi na kupca. Svi termini ukazuju i na činjenicu da

prelaz rizika i troškova na kupca može nastati i pre isporuke u slučaju kada kupac ne

preuzme isporuku kako je dogovoreno ili pravovremeno ne obavesti prodavca o vremenu ili

mestu isporuke (kada ima pravo to odrediti).

5.5 Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine

Prilikom sklapanja ugovora prodavatelji i kupci morali bi biti upoznati s običajima koji

postoje u pojedinim lukama ili u posebnim vrstama trgovine. To je poželjno stoga što

18

Incoterms-termini ne mogu s preciznošću odrediti sve obveze stranaka u nekom

vanjskotrgovinskom poslu. Stoga je potrebno uzimati u obzir i običaje, koji mogu pomoći u

rješavanju nastalih nejasnoća ili problema.

5.6 Izbor kupca u vezi s mjestom isporuke

Prema Incoterms-terminima 2000., ako kupac ima pravo odrediti vreme isporuke robe

ili luku odredišta, odnosno tačku preuzimanja robe, on o tome mora obavestiti prodavca.

Ako kupac propusti odrediti tačno odredište, a ima tu obavezu, tada snosi rizik i dodatne

troškove koji iz toga proizlaze. Propuštanje izbora tački isporuke ide u korist prodavca, jer tada

prodavac ima pravo izabrati ono mesto isporuke koje njemu najbolje odgovara.

5.7 Ambalaža i kontrola robe

Incoterms-termini obavezuju prodavaca da o sopstvenom trošku osigura ambalažu za

transport robe, zavisno o načinu kako to zahteva transport i pod uslovom da je upoznat s

uslovima transporta pre sklapanja ugovora o prodaji. To podrazumeva i propisno

obeležavanje ambalaže.

Incoterms-termini također ukazuju na obvezu prodavaca da snosi troškove kontrole robe

radi isporuke robe kupcu, ali se istovremeno ukazuje i na obavezu kupca da snosi troškove pre

otpreme.

5.8 Otpremnica i elektronska trgovina

Otpremnica je vrednosni dokument kojim se prenosi pravo na robu s jedne na drugu osobu.

Ona je istovremeno i isprava kojom se dokazuje da je sklopljen ugovor o prevozu i isprava koja

19

dokazuje isporuku robe na brod.

Budući da se danas sve više primjenjuju računari i elektronska trgovina, očekuje se da

će klasična otpremnica biti zamenjena nekim od elektronskih dokumenata u budućnosti.5 Već

su odredbe Incotermsa 1990. ukazivale na mogućnost zamene isprave odgovarajućom

porukom uz pomoć elektronske razmjene podataka (EDI). I odredbe Incoterms 2000.

uključuju mogućnost zamene transportnih dokumenata odgovarajućim elektronskim

dokumentima ako su se kupac i prodavac dogovorili o komunikaciji elektronskim putem.

5.9 Neprenosivi prevozni dokumenti umesto otpremnice

U cilju standardizacije, ujedinjenje, ubrzavanja protoka robnih tokova,

pojednostavnjenja poslovanja, afirmacije elektronske trgovine i smanjenja broja isprava u

prometu, tendencija je klasične brodske otpremnice zamenjivati neprenosivim

prevoznim dokumentima koji su slični prevoznim dokumentima što se upotrebljavaju u

drugim prometnim granama. Neprenosivi se dokumenti često nazivaju brodskim teretnim

listom, linijskim tovarnim listom i slično, a dostatni su za upotrebu u spoljnotrgovinskom i

prometnom sastavu, osim kada kupac želi prodati robu u tranzitu predajom klasične

otpremnice novom kupcu. U takvom slučaju je potrebno zadržati obavezu prodavca da osigura

klasičnu brodsku otpremnicu prema CFR i CIF terminima. No, ako ukoliko kupac nema

namjeru prodati robu u tranzitu, onda nije ni potrebno obavezivati prodavca da osigura

otpremnicu kao vrednosni dokument.

5.10Pravo davanja uputa prevozniku

Kada kupac plati robu prema C terminima, on mora osigurati da prodavac više ne

raspolaže robom i da ne daje nove upute prevozniku. Predajom kupcu originalnog ili kopije

5 O tome pobliže cf.: Zelenika, R.: Elektronička brodska teretnica za 21. stoljeće, “Naše more”, Veleučilište u Dubrovniku, Dubrovnik, 47, 2000., 3-4, p. 122-133.

20

tovarnog lista kod vazdušnog, drumskog ili željezničkoga prevoza onemogućuje se

prodavacu u namjeri da i dalje daje nove upute prevozniku, pa tako on ne može raspolagati

robom. To nije vredilo i za dokumente u pomorskom prevozu, i to sve dok Međunarodni

pomorski komitet nije izdao Jedinstvena pravila za brodski tovarni list godine 1990. i tako

omogućio unošenje klauzule “neraspoloživo”.

5.11Pozivanje na Incoterms

Zato što je osnovna svrha Incotermsa osigurati poslovnim partnerima (prodavcima i

kupcima) sigurnost u regulisanju njihovih ekonomsko-pravnih odnosa, odnosno potpuno

isključiti nesporazume i pogrešna tumačenja pojedinih odredaba kupo-prodajnih ugovora, a

time i štetne posedice, to je prvenstveni razlog zbog čega se stranke pozivaju na Incoterms-

termine. No, ako žele primenjivati Incoterms-termine, moraju jasno istaći, odnosno navesti u

ugovoru da međusobne odnose uređuju primenom Incoterms 2000.

5.12Arbitraža Međunarodne trgovačke komore

Kada se prodavci i kupci, koji sarađuju u određenom spoljnotrgovinskom poslu, suoče s

nekim spornim slučajem, a žele se pozvati na Arbitaražu Međunarodne trgovačke komore, oni to

moraju jasno navesti u ugovoru. U slučaju da ne postoje ugovor ili neki ugovorni dokumenti,

tada se u sklopu njihove korespondencije mora jasno istaći da se pozivaju na Arbitražu

Međunarodne trgovačke komore. Naime, činjenica je da stavljanje jednoga ili više Incoterms-

termina u ugovor ili korespondenciju ne znači i stvaranje sporazuma koji će se pozivati na

Arbitražu Međunarodne trgovačke komore. Standardna arbitražna klauzula koju preporučuje

Međunarodna trgovačka komora glasi: “Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi s ovim ugovorom

rešavaće se u skladu s Pravilima o Arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga

ili više arbitara imenovanih u skladu s tim Pravilima”.

21

6 Zaključak

Od donošenja prvih Incoterms-termina godine 1936., pa do danas obavljeno je nekoliko

revizija. Sve je to učinjeno da bi se poslovna praksa, odnosno poslovna saradnja između

partnera odvijala bez poteškoća i nesporazuma. Na taj se način ostvarivala racionalna

proizvodnja prometnih usluga, a to je u konačnici dovodilo do ukupnoga rasta i razvitka

nacionalnog domaćinstva.

Najnovija varijanta Incoterms-termina, Incoterms 2000., prilagođena je savremenoj

trgovinskoj praksi. Jasno definisajući obaveze prodavaca i kupaca, regulisajući ekonomsko-

pravne odnose svih aktivnih učesnika u vanjsko- trgovinskome i prometnome sastavu,

Incoterms izravno utiče na odnose prodavaca (izvoznika) i kupaca (uvoznika), a indirektno

i na sve ostale učesnike (špeditere, prevoznike, osiguravaoce, carinske službe...).

Incoterms 2000. preuzeo je svih trinaest spoljnotrgovinskih klauzula s istim kraticama iz

prethodnoga Incotermsa (tj. Incoterms 1990.), ali se unapređenje revidiranih Incotermsa

očituje na području obaveza utovara i istovara prema FCA terminu i kod carinjenja i plaćanja

carine prema FAS i DEQ terminima.

U prvi krug Incoterms-termina ulazi termin EXW, što znači franko otpremnica

(...naznačeno mesto). Prema tom terminu prodavac ima minimalne obaveze, zato što svoju

obavezu izvršava stavljanjem robe kupcu na raspolaganje u svojim prostorijama ili u

nekom drugom odredjenom mestu. Skupina F termina obuhvaća tri termina: FCA, FAS i FOB.

Termin FCA znači franko prevoznik (...naznačeno mesto), što znači da je prodavac ispuno

svoju obavezu isporukom robe na mesto i prevozniku koje je naznačio kupac. Prema terminu

FAS (franko na stranu broda.... (naznačena luka otpreme/ukrcanje) prodavac mora isporučiti

robu na stranu broda, a za razliku od njega, prodavac koji ima ugovoren termin FOB – franko

brod (...naznačena luka otpreme/ukrcaja) ispunio je svoju obavezu isporukom robe preko

ograde broda. U skupinu C ulaze četiri termina: CFR, CIF, CPT i CIP. Kod termina CFR –

trošak i putarina (...naznačena luka odredišta/iskrcaja) prodavac pored obaveze da isporuči

robu preko ograde broda u luci otpreme, snosi troškove i putarinu dopreme robe, a obavezan je

obaviti i izvozno carinjenje robe. Termin CIF upućuje na dodatnu obavezu prodavaca, a ta je da

uz troškove i putarine vezane uz dopremu robe ima i obavezu osigurati pomorsko osiguranje.

Termini CPT (putarina plaćena do ... naznačenog mesto odredišta) i CIP (putarina i

osiguranje plaćeni do ... naznačenog mesto odredišta) primjenjuju se za sve grane transporta,

uključivši i multimodalni transport, za razliku od termina CFR i CIF koji se primjenjuju samo

22

za pomorski i rečni prevoz. Skupina D termina obuhvaća pet termina: DAF, DES, DEQ,

DDU i DDP.

Prema terminu DAF – isporučeno granica (...naznačeno mjesto) prodavac ispunjava svoju

obavezu isporukom robe kupcu u prevoznome sredstvu, neistovarenu, izvozno ocarinjenu, ali

neocarinjenu za uvoz, na naznačenoj tački i mestu na granici, ali pre carinske crte susedne

zemlje. Iste obveze ima prodavac kod termina DES – isporučeno franko brod (naznačena luka

odredišta/ iskrcja), s tom razlikom što prodavac mora robu isporučiti na brod. Kod termina

DEQ – isporučeno franko obala (...naznačena luka odredišta/iskrcaja) prodavac isporučuje

robu na obalu u imenovanoj luci odredišta. Razlika između termina DDU – isporučeno

neocarinjeno (...imenovano mjesto odredišta) i termina DDP – isporučeno ocarinjeno

(...imenovano mesto odredišta) upravo je u obvezi prodavac kod DDP termina kupcu robu

isporučiti uvozno ocarinjenu. Tako termin DDP, u odnosu na sve ostale termine skupine D,

predstavlja maksimalne obveze za prodavatelja .

Analiziranjem pojedinih Incoterms-termina 2000. ističu se posebnosti na koje izvoznici i

uvoznici moraju obratiti pažnju prilikom njihove implementacije, jer se poznavanjem

posebnosti svakoga termina može uticati na izbor primerenoga termina koji će olakšati

međunarodnu razmenu.

U skladu s navedenim, prodavac snosi rizik do trenutka kada je roba isporučena, a kupac

od trenutka isporuke robe i od ugovorenog datuma ili isteka ugovorenog vremena za isporuku,

koji je nastao bilo zbog toga što kupac nije pravodobno poslao obaveštenje prodavcu ili zbog

toga što brod nije stigao na vrijeme ili zbog drugih opravdanih razloga. Kupčeva je obaveza

također pravovremeno obavestiti prodavca o imenu broda, mestu ukrcaja i o potrebnom vremenu

isporuke, a obveza je prodavca pravovremeno obavestiti kupca o isporuci robe na strani broda.

Termin FOB – franko brod (…naznačeno luka otpreme/ukrcaja) - (Free On Board...)

znači da je prodavac izvršio svoju obavezu kada je robu isporučio preko ograde broda u

naznačenoj luci otpreme (tj. ukrcaja) i kad je obavio izvozno carinjenje robe. To ukazuje na

činjenicu da kupac snosi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od te tačke. I taj se

termin upotrebljava smo u pomorskom i rečnom transportu.

Sve obveze prodavaca i kupaca iste su kao i kod termina FAS, osim za isporuku robe od

strane prodavaca. Naime, kod termina FAS prodavac isporučuje robu na strani broda, a kod

termina FOB prodavac je obavezan isporučiti robu na brod koji je naznačeni kupac, na

ugovoreni datum ili unutar ugovorenoga vremena, u naznačenij luci ukrcaja i na način kako je

uobičajeno u toj luci, što znači da prodavac snosi troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe

do trenutka kada roba pređe ogradu broda, a nakon toga troškovi i rizici prelaze na kupca.

23

Prodavac je također obavezan pravovremeno obavestiti kupca da je roba isporučena na brod, a

kupac je obavezan obavestiti prodavca o imenu broda, o mestu ukrcaja i o potrebnom vremenu

isporuke.

7 LITERATURA

Dranikoff, L., Koller, T. i Schneider, A. (2002). Divestiture: strategy's missing link

Zelenika, R.: Špediterovo pravo: Incoterms 1990. – Međunarodna pravila za tumačenje

trgovinskih termina – Revidirane Američke Spoljnotrgovinske definicije, Ekonomski

fakultet 1993.

Zelenika, R.: Međunarodna špedicija: osnovni i specijalni poslovi - špediterovo pravo -

Incoterms ’90 – R.A.F.T.D., Ekonomski fakultet 1996.

3ZELENIKA, R.: Elektronička brodska otpremnica za 21. vek, “Naše more”, Veleučilište

u Dubrovniku, Dubrovnik, 47, 2000., 3-4.

Zelenika, R.: INCOTERMS 2000. U TEORIJI I PRAKSI ( 100 Savjeta i 100

Primera ( Ekonomski fakultet 2002.)

xxx: INCOTERMS 2000 - ICC PUBLICATION No 560-ISBN 92.842.1199.9 (E.F.) –

Published in its official English version by The International Chambers of Commerce,

Paris, 1999.

24