Buka – osobine, Buka – osobine, štetno štetno dejstvo, dejstvo, merenje i merenje i

zzaaštita štita

ZvukZvuk

Zvuk nastaje kao rezultat mehaničkih oscilacija koje se prenose kroz vazduh,

sa molekula na molekul, dejstvom međumolekulskih sila.

Nastajanje zvukaNastajanje zvuka

Čestice sredine osciluju pomerajući se u uskim granicama

oko svoga položaja ravnoteže

a na daljinu se prenose samo nastale promene.

Prenošenje zvukaPrenošenje zvuka

Pojava je sasvim slična

1. talasima na vodi koji bi se dobili kada bi se u vodu ubacio kamen.

2. talasima koje stvara vetar i koji se prostiru kroz žitno polje - pri tome glava svake stabljike osciluje napred – nazad.

Zvuk se prostire kroz vazduh usled elastičnih i inercijalnih sila koje deluju na čestice vazduha. Pri tome svaka čestica osciluje oko svog položaja ravnoteže.

Prenošenje – prostiranje zvukaPrenošenje – prostiranje zvuka

Zvučni talasi: sferni, ravniZvučni talasi: sferni, ravniSferni talasi – tačkasti izvor,

talasni front sfera, česti u prirodi

Ravni talasi – talasni front ravan

Na velikoj udaljenosti od izvora sferni talasi prelaze u ravne

Komponenta p je veoma mala u odnosu na stalni atmosferski pritisak patm. Najslabiji zvuk koji ljudsko uho može da čuje (p0 20 Pa) je 5x109 puta manji od atmosferskog pritiska.

ppp atmu

Zvučni – akustički Zvučni – akustički pritisakpritisakPovećanje i smanjenje pritiska vazduha usled oscilovanja čestica u

njemu superponira se na atmosferski pritisak.

Izazvane promene stalnog atmosferskog pritiska nazivaju se zvučnim ili akustičkim pritiskom. Zvučni pritisak predstavlja promenljivu komponentu ukupnog pritiska.

96-

5

0

105Pa1020

Pa10

p

pat

Jačina zvukaJačina zvuka

Osećaj jačine zvuka zavisi od veličine zvučnog pritiska (izražava se u Pa).

Granica ispod koje uho više ne može da oseti postojanje zvuka naziva se pragom čujnostipragom čujnosti. Prag čujnosti na 1000 Hz iznosi 20 Pa i uzima se kao nulti nivo zvukanulti nivo zvuka.

Maksimalni zvučni pritisak odgovara granici bolagranici bola (oko 20 Pa).

Odnos ove dve veličine je veći od 106 pa je nepodesno uzeti pritisak kao merilo jačine zvuka.

Jačina zvukaJačina zvuka

0

log20p

pLp

μPa200 p

Merilo jačine zvuka je nnivo zvučnog pritiskaivo zvučnog pritiska

izražava se u dB

nulti nivo zvukanulti nivo zvuka ili p ili prag čujnostirag čujnosti

Čujno područje čula sluhaČujno područje čula sluha

Subjektivna jačina zvukaSubjektivna jačina zvuka

Šta je buka?Šta je buka?

Buka predstavlja neprijatan, nepoželjan ili ometajući zvuk.

Šta je buka?Šta je buka?

Relativno tihi zvuci, takođe, mogu da predstavljaju buku (razgovor, ili čak šapat, gledalaca tokom

predstave u pozorišnoj sali). Bukom se smatraju i ljudski glas i muzika kad dolaze

iz susedne prostorije

Svaka zvučna pojava (larma, šum, galama, lupa, govor, i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja

buku.

Da bismo neki zvuk smatrali bukom on mora da bude dovoljno jak, da ga izdavajamo od ostalih zvukova i dobro

čujemo.

Vrste bukeVrste buke

Prema poreklu:Prema poreklu:

• Buka svega onoga što je čovek stvorio (buka u urbanoj sredini – u sredini gde čovek živi i radi).

• Buka prirodnih izvora (šum vode, grmljavina, zavijanje vetra i sl.) – nije uzrok oštećenja zdravlja većih populacija, niti je za urbanu sredinu, na koju isključivo mislimo kada govorimo o buci, ova vrsta buke značajna.

• Buka u radnoj sredini – buka na radnom mestu

(svaki zvuk stvoren radom mašine, aparata ili uređaja u proizvodnji)

• Buka u životnoj sedini - komunalna buka

(u stanovima, na ulici u vozilima, na mestima za rekreaciju, u školama, bolnicama i td.).

Buka u urbanoj srediniBuka u urbanoj sredini

• buka oruđa na radnom mestu,

• buka oruđa sa drugih radnih mesta,

• buka neproizvodnih izvora (uređaji za ventilaciju i klimatizaciju, drugi pogoni, ulični

saobraćaj i sl.).

Buka u radnoj sredini Buka u radnoj sredini

Buka u životnoj srediniBuka u životnoj sredini

• saobraćajna buka,

• industrijska buka,

• ulična buka raznog porekla (građevinske mašine, ozvučenja u baštama restorana, istovar i utovar raznih predmeta i sl.),

• buka u domaćinstvima (od raznih uređaja i instalacija, iz susednih stanova i td.).

Vrste buke prema poreklu - pregled

Podela Podela buke buke po trajanjupo trajanju

• Kontinuirana (trajna) buka• Diskontunuirana buka• Pojedinačni zvuci i šumovi

Podela buke po nivouPodela buke po nivou

• Buka stalnog nivoa• Promenljiva buka • Impulsna buka• Buka sa tonovima• Isprekidana buka

SvojstvaSvojstva buke buke

OsnovnOsnovnaa svojstvasvojstva buke bukeJačina buke - daje se:

• nivoom buke u određenom prostoru ili na određenom rastojanju od izvora (kad se radi o buci koju stvara više izvora – saobraćajna buka)

• akustičkom snagom izvora (kad se radi o pojedinačnim izvorima – aparati, sirene, ...)

Spektar buke – važan, od njega zavisi:

stepen ometanja buke i

načini zaštite

Trajanje buke – kontinualna,

prekidna - ritam prekida

Tipični Tipični nivoi buke nivoi buke uobičajenih uobičajenih

izvoraizvora

Kompresorski čekić 120 dB

Fortisimo orkestra u sali 110 dB

Tkačnice, fabrike obuće l00 dB

Teretni auto 90 dB

Forte orkestra u sali 90 dB

Jaka muzika radio-aparata 80 dB

Jaka saobraćajna buka 80 dB

Živ razgovor 70 dB

Buka jačih saobraćajnica 70 dB

Mehanička pisaća mašina 70 dB

Kancelarije, restorani, šalteri 60 dB

Tiha muzika 60 dB

Normalan razgovor 50 dB

Pored reke 50 dB

Mala radna soba (dve osobe) 50 dB

Stan (zatvoreni prozori) 40 dB

Mirna bašta 30 dB

Miran stan (kucanje sata) 30 dB

Kucanje džepnog sata 20 dB

Normalno disanje 10 dB

Spektrar buke u tekstilnoj fabrici

Spektar saobraćajne buke

Spektar buke aviona pri uzletanju na rastojanju 650 m upravno na pravac

poletne staze, puna linija – mlazni avion, ispr. linija – avion sa elisom, tačkasta linija -

helikopter

Spektar različitih vrsta buke

Merenje bukeMerenje buke

Nivo buke

Fizički posmatrano, nivo buke je isto što i nivo zvuka pa se i on izražava u dB u odnosu na istu referentnu vrednost (20 Pa)

Vremenske karakteristike nivoa buke

Promenljiv nivo buke ima različito dejstvo na čoveka.

• Trenutni nivo buke (udari, nivo buke u datom trenutku)

• Srednji nivo buke

• Nivo buke prekoračen za dato vreme (L10, L50, L90)

• Ekvivalentni nivo buke (svođenje promenljivog nivoa na odgovarajući, konstantni)

Ukupni nivo bukeUkupni nivo buke

Standardizovane težinske krive predviđene za merenje nivoa buke (IEC preporuka 179 -1973)

Ekvivalentni nivo bukeEkvivalentni nivo buke

Onaj obračunati nivo buke koji po štetnom dejstvu odgovara vremenski promenljivom nivou merene

buke

AdB,10100

1log10

1

1,0

n

i

Lieq

itL

(ISO – R 1971, 1996)

Merni lanac za merenje i analizu buke

Spektar bukeSpektar buke

Oktavni, trećinsko oktavni

Instrumenti za merenje i Instrumenti za merenje i aanalizu nalizu bukebuke

Fonometri

Filtri i analizatori

Uređaji za zapisivanje buke

Uticaj buke na Uticaj buke na čovekačoveka

Uticaj buke na čovekaUticaj buke na čoveka

Nekda se smatralo da je dejstvo buke ograničeno samo na organ sluha, ali danas se pouzdano zna da je njeno štetno dejstvo na zdravlje čoveka mnogo

složenije.

Pored direktnog štetnog dejstva na zdravlje čoveka buka posredno utiče na razultate rada, i to

što je jača sve vidnije i značajnije.

• ozbiljno pogađa nervni sistem (centralni i vegetitivni),

• utiče na rad srca (deluje na krvne sudove i krvni pritisak),

• utiče na rad digestivniog trakta

• deluje na glas i govor

• deluje na žlezde sa unutrašnjim lučenjem

• deluje na ogran vida

• deluje na sastav krvi.

Buka šteti zdravlju čoveka i dovodi Buka šteti zdravlju čoveka i dovodi do čitavog niza oboljenjado čitavog niza oboljenja

Ometanje bukomOmetanje bukom

deluje kao ometajući faktor pri radu

ometa zvučno komuniciranje

deluje kao ometajući faktor tokom odmora

Svaka buka:

ugrožava san i odmor, ometa koncentraciju,

otežava svaki posao

Nešto jača buka utiče na:

povećanje krvnog pritiska, broj otkucaja srca,

lučenje nekih žlezda, napetost nervnog sistema

Veoma jaka buka:

oštećuje organ sluha i vremenom dovodi do određenog stepena gluvoće

Način delovanja buke na čovekaNačin delovanja buke na čoveka

Dejstvo buke na čovečji organizam je kumulativno

Tokom radnog vremena ometanje bukom raste – promene u organizmu se superponiraju i

povećavaju u zavisnosti od vremena izlaganja buci

Kumulativno dejstvo buke nije ograničeno samo na osmočasovno radno vreme već na ceo radni vek,

uključujući i dejstvo buke van radnog mesta

Zvučne pojave deluju prvenstveno preko organa sluha (na gluve osobe buka uglavnom ne deluje)

Vrlo jaki zvuci nižih frekvencija i vibracije se primaju preko celog tela

Na unutrašnje uvo deluju:Na unutrašnje uvo deluju:

buka - preneta iz vazdušne sredine preko srednjeg uva

vibracije – sa čvrste podloge dodirom preko tela i kostiju

Dopušteni nivoi bukeDopušteni nivoi buke

Nivo buke ispod kojeg neće doći do definisanog procenta oštećenja sluha usled izlaganja buci naziva

se kriterijum oštećenja sluha. Oštećenje sluha je rezultat kumulativnog dejstva nivoa i trajanja buke.

Kriterijum oKriterijum oštećenja sluhaštećenja sluha

Internacionalno kriterijum oštećenja sluha je definisan kao kontinualno osmo - časovno dnevno

izlaganje buci nivoa 90 dBA, širokog frekvencijskog opsega.

Ovaj nivo dovodi do oštećenaja sluha većeg od 25 dB (srednja vednost u oktavama na 0,5, 1 i 2

kHz) kod približno 25 % populacije tokom izlaganja od 30 i više godina.

U novijim nacionalnim standardima predlaže se 85 dBA kao prihvatljiv nivo za osmo – časovno

radno vreme.

Nivo od 80 dBA pri osmo - časovnom dnevnom izlaganju predstavlja zanemarljiv rizik od

oštećenja sluha, zbog čega treba težiti da se on ne pređe na svim radnim mestima.

Vrsta delatnosti Maksimalne vrednosti kontinualnog ili ekvivalentnog nivoa buke u dBA

Oruđa za rad kojim radnik

rukuje

Oruđa za rad kojim radnik ne

rukuje

Neproizvodni izvori

Fizički rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem

90 84 80

Fizički rad usmeren na tačnost i koncentraciju

80 74 70

Rad pretežno mentalnog karaktera ali rutinski

- 70 60

Rad pretežno mentalnog karaktera koji zahtaeva koncentraciju

70 64 55

Mentalni rad usmeren na kontrolu grupe ljudi

- 60 50

Mentalni rad usmeren na kontrolu grupe ljudi koja obavlja pretežno mentalni rad

- 55 45

Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju

- - 40

Mentalni rad vezan za veliku odgovornost

- - 35

Dopušteno Dopušteno vreme izlaganja vreme izlaganja buci na radnom buci na radnom mestu (Prema mestu (Prema većini novijih većini novijih nacionalnih nacionalnih standarda)standarda)

Dnevno izlaganje u satima

Maksimalne vrednosti

kontinualnog ili ekvivalentnog nivoa

buke u dBA

8 90

6 92

4 95

3 97

2 100

1,5 102

1 105

0,5 110

0,25 i manje 115

Zona Dan

(07h – 20h)

Među period

(06h – 07h), (20h – 22h)

Noć

(22h – 06h)

Bolnice, zone za odmor, sela 45 40 35

Stambene četvrti, zone sa slabim saobraćajem

50 45 40

Grdska naselja 55 50 45

Grdska naselja sa manjim trgovinskim centrima

60 55 50

Industrijske zone 65 60 55

Zone sa teškom industrijom i glavnim saobraćajnicama

70 65 60

Dozvoljeni srednji nivoi komunalne buke u Dozvoljeni srednji nivoi komunalne buke u naseljenim mestima (izvan zgrade) - dBAnaseljenim mestima (izvan zgrade) - dBA

Dan Noć

U stambenoj zgradi 40 35

Bolničke sobe 35 30

Ordinacije 40 40

Prostorije za odmor dece i učenika, hotelske sobe

40 35

Učionice, bioskopske dvorane, čitaonice

40 40

Pozorišne i koncertne dvorane 30 30

Dozvoljeni srednji nivoi buke u sredinama Dozvoljeni srednji nivoi buke u sredinama gde čovek boravi - dBAgde čovek boravi - dBA

Kriterijumi buke

N krive – procena štetnosti buke na osnovu oktavne

analize

Delatnosti koje se mogu obavljati pri datim kriterijumima buke

Određivanje kriterijuma buke za

dati prostor i postojeću buku u

njumu

Potrebna zvučna izolovanost datog prostora

Načini suzbijanja Načini suzbijanja bukebuke

Tehnički postupci suzbijanja bukeTehnički postupci suzbijanja buke

smanjenje buke na izvoru

smanjenje buke na putanji između izvora i prijemnika

smanjenje buke na mestu prijema

Smanjenje buke na izvoruSmanjenje buke na izvoru

smanjenje pobudnih sila,

prigušenje elemenata na koje deluju pobudne sile,

promenom režima, načina i principa rada)

SSmanjenje manjenje buke na buke na iizvoruzvoru

Prigušivači buke

Smanjenje buke na putanji između izvora i Smanjenje buke na putanji između izvora i prijemnikaprijemnika

postavljanje izvora buke dalje od osetljivih zona,

zakloni,

izbegavanje štetnih refleksija,

raspored prostorija,

rešenje prozora i vrata

postavljanje zvučnog izvora na najniži nivo u zgradi

grupisanje bučnih i tihh prostorija

sprečavanje prenošenja buke kroz instalacije

izbor građevinskoh elemenata

Zvučne barijere

Smanjenje pobude strukturnom bukom – plivajući pod

Mera zvučne zaštite – soba usobi

Smanjenje buke instalacija

Smanjenje prostiranja buke kroz instalacionu mrežu

Fleksibilne spojnice na instalacionim cevima

Smanjenje buke instalacija

Smanjenje prenošenja buke sa instalacione mreže na konstrukciju zgrade.

Načini fiksiranja instalacionih cevi

Smanjenje buke na mestu prijemaSmanjenje buke na mestu prijema

(Štiti se čovek)

Lična zaštitna sredstva

čepovi za uši

naušnice

šlemovi

specijalna odela

Propisi o zaštiti od Propisi o zaštiti od bukebuke

• Pravilnik o opštim merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama, Sl. list SFRJ

br. 29, 1971

• Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za zvučnu zaštitu zgrada, Sl. list SFRJ br. 36, 1970

• Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada, JUS.U.J6.201, 1979

Raniji propisiRaniji propisi

Nacrt zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini (Ministarstvu životne redine i prostornog planiranja

RS)

(Subjekti zaštite, mere i uslovi zaštite, merenje buke, pristup informacijama o buci, nadzor,

nadležnost za rešavanje žalbi, kazne)

Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. glasnik RS 66/91 (član 62 do 64 – zaštita od buke)

Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini, Sl. glasnik RS 54/92

Propisi RSPropisi RS

Akustički kvalitet građevinskog objekta, defnisan projektnim zadatkom ili samo odgovarajućim

standardima, kontroliše se dva puta: kroz uobičajenu tehničku kontrolu

projekta (reviziju) i pri njegovom tehničkom prijemu po završetku izgradnje.

Osnovnistandard iz oblasti akustike u građevinsrstvu, JUS

U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu.

ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG PRIJEMAPRIJEMA

Iako standard JUS U.J6.201 propisuje obavezu ispitivanja akustičkog kvaliteta pri tehničkom prijemu, činjenica je da to još uvek kod nas

predstavlja nepoznatu kategoriju svuda izvan najvećih gradskih centara.

Stanje u toj oblasti još uvek podrazumeva ulaganje napora na širenju informacija o

zakonskim obavezama u oblasti zvučne zaštite.

PP rr ii ll o z o z ii

Ukupni nivo buke na ulicama gradova

SR Srbije u 1975 god. u dB(A)Grad Centar

najprometnijaulica

Stambena zona

Srednja vrednost

Min.maks Srednja vrednost

Min.maks

Kragujevac 74,6 60-94 67,9 50-93

Kruševac 74,8 59-92 67,0 44-92

Smederevo 74,6 62-92 67,0 44-92

Kraljevo 73,5 61-91 65,5 59-83

Čačak 73,5 62-92 66,9 51-85

Valjevo 73,4 57-89 66,2 57-83

Šabac 71,8 60-89 67,9 54-88

Požarevac 69,5 60-85 66,6 52-87

Paraćin 70,1 57-87 66,0 54-82

MERENJA GRADSKE BUKE BEOGRAD 31.05. 02.06. 2005.DAN - PERIOD OD 11.00 DO 13.00 NOĆ- PERIOD OD 23.00 DO 01.00

SREDNJE VREDNOSTI GRADSKE BUKE BEOGRAD 31.05. 02.06. 2005.