SEMINARSKI RAD

Tema : Buka i zaštita od buke

SADRŽAJ1. UVOD........................................................................................................................32. OPŠTI POJMOVI O BUCI.....................................................................................42.1. VRSTE BUKE.......................................................................................................42.2. PROUČAVANJE BUKE......................................................................................52.3. GDE SE SVE JAVLJA BUKA?...........................................................................62.4. IZVORI I ŠIRENJE BUKE .................................................................................72.5. ODBRANA OD BUKE.........................................................................................73. OSNOVNI PARAMETRI BUKE............................................................................83.1. DEFINICIJA BUKE.............................................................................................83.2. OSOBINE NIVOA BUKE...................................................................................83.3. TRAJANJE BUKE...............................................................................................93.4 IZVORI BUKE......................................................................................................94.0 DELOVANJE BUKE NA ČOVEKA....................................................................94.1 AKTUELNOST PROBLEMA BUKE..................................................................94.2. REAKCIJA ČOVEKA NA BUKU....................................................................104.3. ŠTETNO DELOVANJE BUKE NA ČOVEKA................................................104.5 PREPORUČLJIVE JAČINE BUKE..................................................................105. ZAŠTITA OD BUKE.............................................................................................115.1. ZAKON O ZAŠTITI OD BUKE........................................................................115.2. PRINCIPI ZAŠTITE OD BUKE........................................................................136. ZAKLJUČAK.........................................................................................................13LITERATURA...........................................................................................................14

2

1. UVODEvolucija je formirala čoveka u okolnostima relativne tišine.U prirodi ne postoje snažniizvori zvuka, a najjači među njima su zvuk grmljavine i rika životinja, ali su učovekovom okruženju to bile samo povremene pojave.Erupcija vulkana i zemljotresi,koje takođe proizvode veoma jake zvuke, ipak su u istoriji života na zemlji, i vremenski i prostorno, bile veoma retke pojave. Zbog toga čulo sluha ljudi i životinja nemaodbrambene mehanizme protiv prejakih zvučnih nadražaja. Sa industrijskom revolucijomi opštim razvojem društva, a to je period od poslednjih par stotina godina, u čovekovomokruženju pojavili su se moćni izvori zvuka.U današnje doba tehnološkog napretka i urbanizacije, koliko god se modernom čovekuolakšava način života i komunikacije, ipak se javljaju mnogi neželjeni efekti. Problem buke svakako spada u te neželjene efekte i treba mu posvetiti potrebnu pažnju. Buka sedanas nalazi na svakom koraku - na ulici, u industrijskim postrojenjima i sve više udomaćinstvima. Ona deluje na nervni sistem, škodi koncentraciji i smanjuje radnusposobnost, a dugoročno može uzrokovati i razne bolesti i poremećaje u organizmu

3

2. OPŠTI POJMOVI O BUCISvaki neželjeni zvuk pretstavlja buku, što znači da nju čini svaka zučna pojava kojaometa rad ili odmor. U praksi, buka je zvuk različite jačine, zavisno od uslova i okolnostiu kojima se javlja i deluje.2.1. VRSTE BUKE U novije vreme, buka je postala značajan predmet interesovanja, jer su uočeni brojništetni efekti po zdravlje ljudi i životinja.Postoje više vrsta i tipova buke, a neki od njih susledeći:• buka prirodnih izvora (grmljavina, šum vetra, šum vode…)• buka koju stvara čovek •u praksi, pod bukom se podrazumevaju veštački stvoreni zvuci, budući da prirodnizvuci retko ostavljaju teže posledicePodela buke u urbanim sredinama:•Buka u radnoj sredini ( koja može da prouzrokuje gubitak sluha radnika)• buka koju stvara uređaj kojim radnik direktno rukuje• buka koju stvaraju ostali uređaji za rad• buka koju stvaraju tzv. neproizvodni izvori – npr. uređaji za ventilaciju iklimatizacijuPodela buke u životnoj sredini (komunalna buka):•ulična buka (građevinski radovi, popravke na kolovozima i sl.)• buka koja se čuje iz industrijskih postrojenja•ulična buka raznog porekla (npr. zvuk iz kafića, igrališta i sl.)• buka u domaćinstvima (od električnih i elektroničkih uređaja, iz susednih stanova isl.)

4

Slika 1.1 Ljudi različito reaguju na buku

2.2. PROUČAVANJE BUKE Problem buke kao fenomena može se proučavati sa nekoliko aspekta, a neki od njih su:•Fizikalno - tehnički pristup•Medicinsko - zdravstveni pristup•Socijalno - pravni pristupJačina buke se mora izmeriti i oceniti pa se na kraju poduzimaju odgovarajuće meretehnološke i zdravstvene zaštite. Primena tehnoloških rešenja vezana je za investitorsketroškove, a zabrana rada izaziva materijalne gubitke što neposredno utiče na ekonomiju,socijalno stanje i politiku.

5

2.3. GDE SE SVE JAVLJA BUKA?Buka se može javljati u gotovo svim segmentima života i rada ljudi, a najčešća podela po prostornom određenju je na buku na radnim mestima i izvan radnog mesta.a) Na radnim mestimaraznih profila pa sve do škola i bolnica postoji dozvoljenagornja granica jačine buke pri kojoj neće nastupiti trajna oštećenja organizma kad jeosoba izložena buci tokom radnog vremena doći će do prolaznih promena (smanjenaosetljivost organa sluha, nešto ubrzan puls, povećan krvni pritisak) ukoliko nakonizloženosti buci ne usledi normalan period odmora posledice postaju trajne i ozbiljnonarušavaju zdravlje pojedincab) Izvan radnog mestaljudi su psihološki osetljiviji na buku u razdoblju odmor, što jenaročito izraženo noću zbog osetljivosti ljudskog sna najveći i dosad nerešivi problem predstavlja neposredna blizina saobraćajnica mestima za život i odmor postoje mnogezakonske odredbe koje regulišu jačinu i intenzitet buke, ali to zasada ne pokazuje potpuniuspeh

Slika 1.2 Buka ugrožava ljude i izvan radnog mesta

6

2.4. IZVORI I ŠIRENJE BUKE Zvuk se stvara na određenom mestu koje se naziva izvorom zvuka. Izvori bukeodređuju se karakteristike: prostorne, vremenske i čisto akustičke. Problem buke se možedefinisati u smisu sistema: izvor buke- put prenosa buke-primalac buke. Poslednja karikau lancu prenošenja zvuka je prijemno mesto. U krajnjoj liniji to je uvek organ sluha.2.5. ODBRANA OD BUKE Postojanje buke direktno utiče na rezultate rada jer zahteva povećanu koncentraciju, atime izaziva brže zamaranje, smanjuje kvalitet rada, javljaju se veće i ozbiljnije greške.Delovanje buke na ljudski organizam je kumulativno, tokom izloženosti taj se uticaj povećava u zavisnosti od vremena ekspozicije2. Ljudi koji žive i rade na bučnim mestimasu se izjasnili da im više smeta buka kući nego na poslu, iako je buka u domovima bilaznatno manja. Stoga je potrebna delotvorna odbrana od buke.

Noćni mir je noćni mir Postoje tri načina zaštite od prekomerne buke:•fiziološki•tehnološki•socijalno-pravni

7

Fiziološka odbranaobuhvata promenu fizičkih karakteristika srednjeg uha i neurološkefenomene adaptacije i zamora ako se uho izloži neprestanom zvučnom nadražaju, doći ćedo tzv. slušne adaptacije pri tome pada osećaj glasnoće i praga čujnosti ne može se uvek uspostaviti direktna zavisnost slušne adaptacije i oštećenja sluha.U tehnološku odbranuod buke spadaju različite metode (npr. ugrađivanje uređaja ustabilno kućište smanjuje buku, dvostruka pregrada pruža bolju izolaciju od buke, itd...).Skup iskustava o načinu kako se tehnološkim sredstvima smanjuje buka osnova su zatehničke propise koji predstavljaju socijalno – pravnu odbranuod buke najbolja odbranaod buke je višestruka

3. OSNOVNI PARAMETRI BUKE

3.1. Definicija bukePo definiciji, buka je neželjeni, neprijatan zvuk, koji se svojom jačinom izdvaja odostalih3. Procena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono što je jednomčoveku buka, nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Štetno delovanjene zasniva se samo na tome shvata li se zvuk kao buka ili ne. Ako se prekorači određenagranica jačine zvuka, doći će do oštećenja sluha, bez obzira smatra li se zvuk bukom iline.Međutim, ispod ove granice, ako je zvuk shvaćen kao buka, tada on-zato jer je neželjen-deluje kao smetnja, pa može imati posledica po zdravlje. Ako je zvuk ispod određenegranice jačine, pa nije shvaćen kao buka, već je željen i očekivan, tada ne pokazujenikakve štetne posledice.3.2. Osobine nivoa buke Nivo buke je isto što i nivo zvuka, pa se i ona izražava u decibelima u odnosu na istureferentnu veličinu zvučnog pritiska od 20 mikropaskala.Međutim, kada je promenjiva, uočeno je da nivo ima različito delovanje na čoveka i dato zavisi od načina na koji se nivo menja. Zbog toga se kod buke govori i o vremenskimkarakteristikama jačine.

8

3.3. Trajanje bukeBuka može biti vrlo različita po načinu na koji se javlja i traje. Trajanje buke vezano jeuz vremenski oblik njene jačine. Najjednostavniji oblik je kada je jačina konstantna uvremenu (npr. zujanje transformatora).Po vremenskim svojstvima buka se deli na:1. postojanu, kada se jačina zvuka ne menja za više od 5dB2. promenljivu, koja može biti kolebajuća, (kada se nivo buke menja tokom vremena)3. prekidajuća (kada se buka javlja i prestaje u pojedinim vremenskim intervalima)4. impulsivna (kada se buka sastoji od jednog ili više signala, a trajanje svakog od njih jemanje od 1 sekunde).

3.4 IZVORI BUKE Prema savremenom shvatanju, zvučni izvori dele se na dve opše grupe. U prvoj grupisu svi izvori koji se nalaze u tzv. “divljoj” prirodi. To su zvuci koji se stvaraju u prirodi.U drugoj grupi nalaze se izvori zvuka koji nastaju usled ljudske delatnosti. Poznata ječinjenica da zvuk proizveden ljudskom delatnošću može biti štetan po zdravlje čoveka,što gotovo nikad nije slučaj sa zvukom koji se stvara u prirodi.Mesto gde nastaje zvuk koji se prima kao buka naziva se izvorom buke. Izvor buke nemora biti samo jedan, već ih može biti nekoliko, čak i jako mnogo. O izvoru buke potrebno je znati najmanje dve veličine: jačina zvučne snage i usmerenost.Jačina zvučne snage je merilo ukupne energije koju izvor emituje u jedinici vremena usvim pravcima. Jačina zvučne snage obično se iskazuje u trećinama oktava ili oktavama.Takođe, izvor buke obično ne emituje zvuk podjednako na sve strane, pa se i usmerenostmora uzeti u obzir. Usmerenost zavisi od frekvencije.

4.0 DELOVANJE BUKE NA ČOVEKA

« Doći će dan kad će buka postati jedan od velikih neprijatelja čoveka, tako da ćemo seboriti s njom kao nekad protiv kuge i kolere. »(Robert Koch)

4.1 AKTUELNOST PROBLEMA BUKE Danas, kada postoji veliki broj automobila, industrijskih postrojenja i raznih električnihnaprava koje uzrokuju buku pogotovo u gradovima, problem buke se sve više povećava.

9

Problemu buke se danas ipak posvećuje relativno malo pažnje, možda prvenstveno zato jer buka ne deluje trenutno na čoveka osim u ekstremnim slučajevima.4.2. REAKCIJA ČOVEKA NA BUKU Sve zvučne pojave prvenstveno deluju preko organa sluha, ali ne zadržavaju se samo nanjemu već se prenose i na ostale delove tela. Organ sluha (uho) se tokom miliona godinačovekovog obitavanja na Zemlji prilagodio uslovima života u relativnoj tišini. Svi jačizvuci bili su prirodni (npr. grmljavina), sve do industrijskih revolucija.Nakon industrijske revolucije pa sve do danas ljudi su sve više opterećeni raznimveštačkim zvucima. Buka koja nastaje prenosi se na nervni sistem, a preko njega i naostatak organizma, dugoročno uzrokujući poremećaje u organizmu. Zbog te dugoročnostidelovanja, ljudi često ne reaguju pravovremeno. Na buku reaguje prvo vegetativni nervnisistem, prvenstveno simpatikus, pa se reakcije prenose dalje po organizmu.Reakcije su vidljive iznad 60 dB, a naročito iznad 80 dB.Delovanjem buke raste krvni pritisak, povećava se nivo šećera u krvi, dolazi donesanice, razdražljivosti i smanjenja koncentracije pa i do poremećaja sluha i nervnogsistema.

4.3. ŠTETNO DELOVANJE BUKE NA ČOVEKA

Prema frekvencijskim karakteristikama se razlikuju efekti buke čujnog spektra,infrazvuka, ultrazvuka i vibracija. Buka čujnog spektra praktički je najznačajnija inajčešće se susreće u industriji, gradovima i domaćinstvu, pa je njeno delovanjenajraširenijeBuka čujnog spektra deluje na:•centralni nervni sistem•glas, govor i komunikaciju•žlezde•centar za ravnotežu•organe vida•sastav krvi•ravnotežu elektrolita• probavni sistemUsled dugotrajne izloženosti buci dolazi do razvoja nagluvosti i do gluvoće. Kod jakihzvukova, npr. eksplozije, usled mehaničkog delovanja zvuka može se doslovno razoritiorgan sluha-može doći do pucanja bubne opne i prekida lanca slušnih kostiju što uekstremnijim slučajevima dovodi i do trenutne gluvoće!

10

Infrazvuci su zvuci koji su ispod granice čujnog spektra (20 Hz), a čujni su ukoliko sudovoljno jakog intenziteta. Tipični infrazvuci se javljaju kod grmljavine, vulkanskiherupcija, aviona, raketa, klima uređaja… mogu uzrokovati nestabilnost, vrtoglavicu imanjak koncentracije. Ipak, buka infrazvučnog spektra retko dolazi samostalno (bez bukečujnog spektra ili vibracija), obično je relativno male amplitude, i uglavnom nema nekihvećih dugotrajnih efekata na čoveka.Ultrazvuk, ako je dovoljno jakog intenziteta (iznad 100 dB), dovodi do glavobolja,vrtoglavica, pospanosti, razdražljivosti, sporijih refleksnih reakcija, povišenjatemperature, bledila kože itd. Ipak, on se relativno teško prenosi vazduhom, pa je lakšezaštititi se.Vibracije su vrsta prenošenja talasa manje učestalosti kroz čvrstu podlogu.(npr. pneumatska bušilica), a prenose se direktnim dodirom. Kod većih oscilacija mogu nastatioštećenja koštanog,mišićnog i kardiovaskularnog sistema.Pri dužem izlaganju vibracijama može doći do tzv. «vibracijske bolesti» čiji susimptomi bolovi u mišićima i zglobovima, gubitak osećaja,boli ili, u težem slučaju,atrofija mišića.4.4 Preporučljive jačine buke•u stanovima do 35 dB•na ulicama do 45 dB s tim da šum usled prometa ne traje ceo dan i da ne prelazi 60-70 dB•u školama do 40 dB•u bolnicama do 30 dB•detaljniji kriterijumi o dopuštenim intenzitetima propisuju se posebnim pravilnicimai propisima o zaštiti od buke i razlikuju se od zemlje do zemljeJedna praktična metoda za merenje jačine buke: Ako se na udaljenosti od 1m teškonormalno razgovara, radi se o jakoj buci!

5. ZAŠTITA OD BUKE

5.1. ZAKON O ZAŠTITI OD BUKE U Republici Srbiji problematika zaštite od buke je u nadležnosti Ministarstva životnesredine i prostornog planiranja, a temeljni propis za sprovođenje zaštite od buke je Zakono zaštiti od buke. Merama zaštite od buke mora se sprečiti nastajanje buke, odnosnosmanjiti postojeća buka na dopušteni nivo.

11

Zaštita od buke (član 2) obezbeđuje se preduzimanjem mera zaštite koje se odnose na:• prostorno, urbanističko i akustičko planiranje•zvučnu zaštitu•stratešku procenu uticaja planova i programa, i na izdavanje dozvole za izgradnju irad postrojenja• propisivanje granične vrednosti buke u životnoj sredini•Proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke•Akustičko zoniranje•Izradu strateških karata buke•Izradu akcionih planova zaštite od buke•Merenje i ocenu buke u životnoj sredini•Procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu•Informisanje javnosti o buci i njenim štetnim efektimaSubjekti zaštite životne sredine od buke:1. Republika Srbija2. Autonomna pokrajina3. Opština, grad4. Privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne delatnostiemituju buku5. Naučne i stručne organizacije i druge javne službe, udruženja, građani i dr.pravna ifizička licaMonitoring buke (član 23) vrši se sistematskim merenjem, ocenjivanjem ili proračunomodređenog indikatora buke, u skladu sa ovim zakonom. Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti obezbeđuju procenu, praćenje i kontrolu nivoa buke.Podaci iz monitoringa buke sastavni su deo jedinstvenog informacionog sistema životnesredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine. Republika Srbija,autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijskasredstva za monitoring buke. Nacionalna strategija zaštite životne sredine i nacionalni plan delovanja trebaju bititemeljeni na najnovijim dokumentima Evropske Unije koji se odnose na zaštitu od buke.

12

5.2. PRINCIPI ZAŠTITE OD BUKE

Mere zaštite od buke se preduzimaju s ciljem zaštite čoveka od neželjenog efekta buke.Skup svih ekonomski opravdanih mera i sredstava kojima efekat buke smanjuje na prihvatljivi nivo naziva se zvučnom zaštitom.

6. ZAKLJUČAK

Način borbe protiv buke u životnoj sredini u velikoj meri zavisi od stepena razvoja,ekonomije, kulture i politike. Ne postoji procena na svetskom nivou o uticaju buke naživotnu sredinu i zdravlje ljudi kao ni o ceni tog uticaja. Postojanje savremenih, saevropskim propisima usklađenih normativnih akata imaće za cilj da se maksimalnoograniči i kontroliše izlaganje populacije akustičkom zagađenju.Opremanjem i edukacijom, proširenjem obima akreditacije laboratorija, investiranjem uopremu koja odgovara zahtevima novih standarda instituti za javno zdravlje treba daispunjavaju savremene zahteve u oblasti praćenja stanja životne sredine i pokazujuspremnost za promene. Jedan od prioriteta u okviru ovih ciljeva svakako je i monitoring buke u urbanoj sredini i praćenje uticaja na zdravlje stanovništva.Vidljivo je, dakle, koliko je problem buke složen, i koliko može prouzrokovati posledica na čoveka.Sa jedne stane, moramo biti svesni da društveni napredak zahteva uvođenje novihtehnologija i da je to nužnost vremena, ali ipak, potrebno je učiniti sve kako bismo biliinformisani o potencijalnim rizicima koji su posledica tih novih tehnologija i upoznatimehanizme njihovog delovanja na čoveka kao i pronaći odgovarajuće mehanizme zaštite.

13

LITERATURA•M. Simonović, D. Kalić, P. Pravica: Buka-štetno delovanje, merenje i zaštita;Niš,1982.•M. Lješević, S. Dragićević i saradnici: Regionalni centar za talente;Beograd,2009.•M. Mijić: Akustika; Beograd, 2000.• Kvalitet životne sredine grada Beograda;Grad Beograd-gradska uprava,2007

14