Brojila El.energije Etaloniranje

7/26/2019 Brojila El.energije Etaloniranje

1/31

Naplata i korekcija obrauna


2/31

REDOVNA KONTROLA I ROKOVIBADARENJA MERILA ELEKTRINE

ENERGIJE

Rokovi overe tj. periodi u kojima isporuilac mora da izvri

redovan servis i ponovnu overu (badarenje) merila elektrineenergije su sledei: 12 godina* za el. brojila za direktan prikljuak, klase tanosti 2 i

za uklopneasovnike,

(*planira se da rok overe za statika tj. elektronska brojilabude skraen na 8 godina) 6 godina za merne ureaje u sastavu mernih grupa. Da bi badarenje mernih ureaja bilo izvreno, mora se

prethodno uraditi redovna zamena ureaja na mernom mestu Stoga isporuilac ima pravo da, radi njegovog badarenja,

zameni merni ureaj kupca drugim odgovarajuim mernimureajem, uz izdavanje potvrde kupcu o izvrenoj zameni.


3/31

REDOVNA KONTROLA I ROKOVIBADARENJA MERILA ELEKTRINE

ENERGIJE

Za propisani redovni ciklus badarenja(umeravanja) mernih ureaja trokove snosiisporuilac, a popravke po zahtevu kupca ivan redovnog ciklusa umeravanja - kupac

Redovna kontrola obraunskih mernihureaja na mestu ugradnje na VN, po praviluse vri jednom godinje

Vreme i nain redovne kontrole isporuilac ikupac odreuju sporazumno Isporuilac je duan da vizuelno kontrolie

ispravnost ovih ureaja najmanje jednomgodinje.


4/31

VANREDNE KONTROLE MERILAELEKTRINE ENERGIJE I KOREKCIJE

OBRAUNA

I isporuilac i kupac mogu da zahtevaju vanrednukontrolu (ispitivanje) mernih ureaja ugraenih namestu merenja, zbog sumnje na neispravnostureaja

Ovo ispitivanje mora se izvriti najkasnije 10 dana popodnoenju zahteva.

Ukoliko se ovim ispitivanjem utvrdi da je merilo biloispravno, strana koja je podnela zahtev za vanrednu

kontrolu merila snosi trokove njegovog ispitivanja. Ako se ispitivanjem utvrdi da je obraunskakonstanta ureaja bila pogreno utvrena, isporuilace izvriti naknadni obraun po ispravnoj konstanti,

od dana kad je obraun vren pogrenomkonstantom.


5/31


OBRAUNA

Korekcija obrauna vri se i u sluajevima kada je pogreno

obraunata vrednost pojedinih mesta na brojaniku zbogpogrenog oitavanja broja celih, odnosno decimalnih mesta. Obraun se vri po cenama koje vae na dan otkrivanja

greke.

Ako se utvrdi da ureaj nije registrovao potronju uodreenom vremenskom periodu, odnosno da je registrovanje

bilo nepotpuno, isporuilac i kupace sporazumno izvritiprocenu neregistrovane elektrine energije

Ako isporuilac i kupac ne postignu sporazum o tome, procena

utroene energije i angaovane snage utvrdie se premavrednosti postignutoj u istim satima slinog vremenskog periodaza koji je registrovanje bilo ispravno

Ako su vrena kontrolna merenja, dogovorno se mogu uzetipodaci dobijeni prilikom tih merenja


6/31


OBRAUNA

Kontrolno merenje ili izmene na obraunskim mernimureajima vre se u prisustvu kupca i ovlaenogradnika isporuioca

O izvrenim izmenama se sastavlja zapisnik koji

potpisuju obe strane. to se tie vanrednih ispitivanja mernih ureaja,

laboratorija isporuioca izdaje Uverenje o stanju

ispravnosti ureaja

Jedan primerak Uverenja dostavlja se kupcu, a jedanostaje u teritorijalno nadlenoj slubi prodaje, radinapred opisane korekcije obrauna - ukoliko je

ispitivanjem utvreno da je merilo bilo neispravno.


7/31

OVLAENE LABORATORIJE(BADARNICE) ZA MERNE UREAJE

Isporuilac elektrine energije, dakle, ima pravo da osniva i

poseduje laboratorije (badarnice) za merne ureaje, kojeeobavljati poslove redovnog servisa, umeravanja (badarenja) iovere, kao i vanrednih kontrola (ispitivanja) mernih ureaja

Kod nadlenog sudskog organa (Privrednog tj. Trgovinskogsuda) isporuilac mora da bude registrovan i za ovu vrstudelatnosti.

Laboratorije moraju da ispunjavanju uslove propisaneodgovarajuim vaeim Pravilnicima: Pravilnikom o osnivanju laboratorija za elektrina brojila,

Pravilnikom o osnivanju laboratorija za uklopneasovnike i/ili Pravilnikom o osnivanju laboratorija za strujne i naponske merne

transformatore.


8/31

OVLAENE LABORATORIJE

(BADARNICE) ZA MERNE UREAJE Dravni Zavod za mere i dragocene metale (MDM) je nadlean

da utvrdi da li laboratorija za merne ureaje ima adekvatanprostor, etalone, mernu i drugu opremu za overavanje, kojizadovoljavaju propisane uslove, u skladu sa Pravilnikom (tj.Pravilnicima)

Zavod ovlauje laboratoriju za gore navedene poslove, tj.izdaje dozvolu za njen rad, u obliku reenja

Kao to je to navedeno u poglavlju o merenju, samu overu(igosanje) merila vri Dravni zavod za MDM, preko svojihpodrunih jedinica - Kontrola mera

Po pozivu isporuioca, koji - u skladu sa zakonom - odravamerila elektrine energije, Kontrola mera vri overu u ovlaenojlaboratoriji (badarnici) isporuioca.


9/31

PROTOKOLI ZA ISPITIVANJE IUMERAVANJE (BADARENJE)

ELEKTRINIH BROJILA

Dravni zavod za mere i dragocene metale propisuje protokole

za ispitivanje i umeravanje elektrinih brojila, zavisno od njihovevrste i klase tanosti Jedan protokol sastoji se od vie merno-ispitnih taaka Broj i karakteristike merno-ispitnih taaka u jednom protokolu

zavise od vrste i klase tanosti elektri

nog brojila. Parametri merno-ispitnih taaka su:

napon ispitivanja (nominalni Un, prenaponi, podnaponi) struja optereenja brojila (osnovna In, I = 0 A, polazna struja,

5% In, 10% In, 20% In, 50% In, 100% In, maksimalna i strujepreoptereenja)

cos (najee 1,0 i 0,5 induktivno)


10/31

PROTOKOLI ZA ISPITIVANJE IUMERAVANJE (BADARENJE)

ELEKTRINIH BROJILA

Ispitivanje i umeravanje brojila tehnoloki moe da sepodeli u dve faze:

atributivna merenja : zagrevanje brojila, ispitivanje praznog hoda (U = Un, pri I = 0 A) i ispitivanje osetljivosti tj. polaska brojila (pri polaznoj

struji) ispitivanje ostalih merno-ispitnih taaka i/ili umeravanje (badarenje) brojila = podeavanje

brojila u naznaenu klasu tanosti


11/31

MERNO-ISPITNA OPREMA ZABAARENJE ELEKTRINIH BROJILA

Da bi se mogla ispitati i umeriti elektrina brojila, potrebno je

imati odgovarajuu merno-ispitnu opremu Pre svega, neophodno je postojanje podesivog izvora elektrine

energije, na kome je mogu odabir razliitih vrednosti veliina,ijim kombinovanjem se dobijaju merno-ispitne take propisaneprotokolima za ispitivanje brojila

S obzirom da sve veliine moraju biti precizno podeene,neophodno je imati i reeno pitanje stabilizacije napona koji sepodeava na izvoru

Zatim je potrebno posedovati etalonska brojila, propisani broj

puta vee klase tanosti od klase tanosti ispitivanih ureaja Alternativa etalonima su precizni ureaji za merenje vremena

(toperice - rune i elektronske).


12/31

Izvori napajanja - badarni stolovi

Nekada su se kao izvori napajanja iskljuivo koristili

elektromehaniki badarni stolovi sa runim podeavanjemveliina Ovi stolovi su mogli biti trofazni ili monofazni Oni i danasine veinu izvora napajanja u laboratorijama u

svetu, s tim to su uglavnom nadograeni modernom prate

ombadarnom opremom

Oni su danas uglavnom spregnuti sa savremenim etalonskimbrojilima visoke klase tanosti - direktno ili preko mernihtransformatora

Mogu biti opremljeni fotooptikim glavama na svakom merno-ispitnom mestu, kao i displejima za pokazivanje greke merenja Ukoliko su merno-ispitna mesta povezana sa raunarom sa

odgovarajuom softverskom podrkom, proces badarenja na

ovako osavremenjenom klasinom badarnom stolu jepoluautomatski.


13/31

Izvori napajanja - badarni stolovi Protokoli su uneti u softver koji komunicira sa operaterom - zahtevajui

po zavretku merenja na jednoj ispitnoj taki, da operater na stoluruno podesi vrednosti veliina koje su potrebne za sledeu merno-ispitnu taku

Razvojem elektronike, pojavili su se i automatski elektronski izvorinapajanja - najpre analogni sa audio-pojaavaima (kod kojih

zagrevanje izvora zavisi od broja istovremeno ispitivanih brojila), apotom i svierski izvori, kod kojih je zagrevanje drastino smanjeno ine zavisi od broja ispitivanih ureaja

Proces badarenja ovde moe biti potpuno automatizovan, a izvor ucelini istovremeno obezbeuje i funkciju stabilizatora veliina koje sampodeava.

Dravni Zavod za mere i dragocene metale nadlean je daperiodino, u propisanim vremenskim rokovima, vri kontrolu i overuizvora napajanja tj. badarnih stolova u laboratorijama i izdajeUverenja o njihovoj ispravnosti.


14/31

Etalonska brojila Zakon o metrologiji (nauci o merenjima) definie sledee

pojmove: Etalonje materijalizovana mera, merilo, referentni

materijal ili merni sistem namenjen da definie, ostvari, uva ilireprodukuje jedinicu ili jednu ili vie vrednosti neke veliine,tako da slui kao referenca.

Nacionalni etalonje etalon priznat nacionalnom odlukomda slui, u dravi, kao osnova za pripisivanje vrednosti odnosneveliine drugim etalonima.

Referentni etalonje etalon koji uglavnom ima najvii

metroloki kvalitet raspoloiv u datom mestu ili u datojorganizaciji, iz koga se izvode merenja koja se tu vre.


15/31

Etalonska brojila Etaloniranjeje skup postupaka kojima se, u odreenim

uslovima uspostavlja odnos izmeu vrednosti veliina kojepokazuje merilo ili merni sistem i odgovarajuih vrednostiostvarenih etalonima.

Sledivostje osobina rezultata merenja ili vrednosti

etalona pomou koje oni mogu da se dovedu u vezu sanaznaenim referencama, obino sa nacionalnim ilimeunarodnim etalonima, posredstvom neprekidnog lancaporeenja koja sva imaju naznaene nesigurnosti.

Kao to se iz definicija ovih pojmova vidi, laboratorijetreba da imaju referentne etalone, priznate, odobrene iperiodino - u propisanim rokovima - etalonirane odstrane Dravnog Zavoda za MDM.


16/31

Sistemi za badarenje brojila Napred opisana badarna oprema (izvori napajanja, merno-

ispitna mesta sa foto-optikim glavama i displejima greke)moe biti dispozicionirana na razliite naine U zavisnosti od toga, postoje razliite tehnologije rada, koje

omoguuju raznolik obim pomonih poslova i razliitu brzinurada tj. dnevni kapacitet badarnice.

Razlikujemo dve osnovne koncepcije sistema zabadarenje:

sistem sa fiksnim stalkom sistem sa pokretnim regalima, u okviru koga postoje

podvarijante: 2a) tunelski sistem za fiksiranje pokretnih regala 2b) portalni sistem za fiksiranje pokretnih regala


17/31

Sistemi za badarenje brojila Fiksni stalak je najee za 10 ili 20 el. brojila i moe biti

slobodnostojei ili privren na klasini, elektromehaniki badarni sto Na stalku su fiksirane foto-optike glave i displeji greke, i na njega se

brojila direktno prikljuuju Na takvom sistemu racionalno je samo sprovoenje kompletnog

procesa badarenja (protokola), jednog po jednog seta (kompleta)

brojila Pokretni regali slue iskljuivo za povezivanje brojila Oni mogu biti prikljuivani i direktno na badarne stolove Tunel tj. portal, osim za prihvat pokretnog regala, slui kao nosa

foto-optikih glava i displeja greki Razlika izmeu tunela i portala je samo u tome to tunel ima etiritake oslonca i pokretni regal se u njega ubacuje saeone strane , a

portal ima dve take oslonca i regal se u njega ubacuje bono, uzprethodno podizanje nosaa foto-optikih glava


18/31

Sistemi za badarenje brojila Portali i njihovi regali se prave za 20 brojila, a tuneli i njihovi regali u

dve veliine - za 20 i za 40 brojila Izbor izmeu tunelskog i portalnog sistema zavisi pre svega od osnova

prostorija sa kojima laboratorije raspolau Nabavlja se vie regala po jednom fiksnom tunelu ili portalu, kako bi se

postigla vea brzina rada Naime, dok je jedan regal sa brojilima fiksiran u tunelu (ili portalu) radiispitivanja ili badarenja, na drugom se moe vezivati ili razvezivati

drugi set brojila Osim toga, ukoliko pored glavnog izvora (badarnog stola) koji napaja

tunel(e) tj. portal(e), postoji jo jedan izvor, proces badarenja moe

se raspodeliti, tako da se u tunelima vri glavni deo procesa ispitivanjai/ili badarenja, a na pomonom izvoru - direktnim prikljuenjempokretnih regala na njega - atributivna merenja

Time se, sa dva operatera vie, dodatno dobija u brzini rada ipoveava dnevni kapacitet badarnice.

METODE ZA ISPITIVANJE I BADARENJE


19/31

METODE ZA ISPITIVANJE I BADARENJE(UMERAVANJE) BROJILA ELEKTRINE

ENERGIJE

U zavisnosti od opreme kojomlaboratorija raspolae, mogue su dverazliite metode za ispitivanje i

badarenje elektrinih brojila: Metoda snaga-vreme Komparativna metoda


20/31

Metoda snaga-vreme Laboratorija koja ne poseduje etalonska brojila, mora da koristi

toperice i metodu snaga-vreme Ona se bazira na principu merenja vremena koje je potrebno da

bi, pri nekom poznatom optereenju, disk klasinog indukcionog(elektromehanikog) brojila nainio pun krug, odnosno dioda nastatikom (elektronskom) brojilu emitovala svetlosni impuls

Radi vee preciznosti merenja, meri se vreme veeg brojaobrtaja diska tj. emitovanih svetlosnih signala, n.

Preporueni broj obrtaja diska brojila, pri kome se vribadarenje je, npr:

pri 100 % In i cos = 1 : 20 obrtaja ( In osnovna strujabrojila, npr. 10 A za brojila 10-40 A) pri 100 % In i cos = 0,5 : 10 obrtaja pri 5 % In i cos = 1 : 2 obrtaja


21/31

Metoda snaga-vreme Za svako brojilo poznata je njegova konstantak-

izraena u [obrt/kWh] za indukciona, odnosno u[impuls/kWh] za elektronska brojila

Za svaku merno-ispitnu taku ispitnog protokola, tj.

za propisane konkretne vrednosti napona U i struje I(a time i za snagu), poznato je tano vreme t t ,potrebno da disk brojila naini potreban broj krugova,odnosno dioda statikog brojila - svetlosnih signala

Energija je srazmerna je snazi i vremenu:=== costIUtP

k

n)kWh(E


22/31

Metoda snaga-vreme Iz prethodne relacije sledi da je tana vrednost

vremena potrebnog da disk brojila konstante k nainin obrtaja (tj. dioda svetlosnih impulsa) je:

=

=

cosIUkn

Pknt

tt )s(Pk

10003600ntt=

gde su:

n izabrani broj obrtaja/impulsa,k konstanta brojila i

P (W) snaga pri odreenim U (V), I (A) i cos .


23/31

Metoda snaga-vreme Napon, struja i cos podeavaju se na izvoru napajanja

(badarnom stolu) i smatraju se tanim vrednostima Njihova stvarna tanost, dakako, zavisi od ukupne klase tanosti

badarnog stola (njegovih mernih transformatora i vatmetara) ipreciznosti podeavanja i oitavanja.

Metoda se, dakle, bazira na merenju topericom vremenatm-potrebnog da disk brojila naini potreban broj obrtaja (tj. diodaemituje potreban broja signala), koji odgovara eljenoj koliinienergije koja treba stvarno da protekne kroz brojilo.

Ako se sa E oznai tana, a sa E izmerena vrednost el. energije,

tada su: apsolutna greka merenja: ea = E E relativna greka merenja: er = (E E) / E procentualna greka: e = 100 (E E) / E (%)


24/31

Metoda snaga-vreme Pri tome je E = P t, odakle je tana snaga koju

izmere vatmetri na izvoru napajanja (badarnomstolu): P = E / t.

Analogno tome je izmerena snaga, tj. snaga koja

odgovara ubeleenoj energiji E na brojilu za vremetm : P = E / tm = n / (k tm).

Kad se relativna greka izrazi preko snage, ima se:

m

mt

m

t

m

mr

t

tt1

t

t1

cosIUtk

n

cosIU

cosIUt

'E

P

P'Pe

==

=

=

=


25/31

Metoda snaga-vreme

Stoga se u sluaju ispitivanja brojila elektri

neenergije po metodi snaga-vreme,

procentualna greka brojila, na osnovu koje

se proverava njegova klasa tanosti, moeizraunati kao:

r = 100 (%) ,priemu je: tm - izmereno vreme, a tt-tano

vreme

m

mt

t

tt


26/31

Metoda snaga-vreme Relativna greka merenja brojila mora biti manja

od propisanih vrednosti dozvoljenih greki za svakumerno-ispitnu taku protokola, respektivno, da bibrojilo bilo u naznaenoj klasi tanosti

Metoda se moe praktikovati runimtopericama, a mogua je (i za elektronska brojila -potrebna) primena elektronske toperice i foto-optikih glava koje reaguju na prolazak markera naobodu diska indukcionog brojila tj. na pojavu

svetlosnog impulsa diode statikog brojila Jasno je da je ova metoda zastarela i manjkava zbog

uticaja ljudskog faktora, naroito u sluaju rada sarunim topericama.


27/31

Komparativna metoda Danas je veina laboratorija u svetu opremljena savremenim

etalonskim brojilima visokih klasa tanosti, tako da se merenje iispitivanje merila bazira na poreenju veliina koje izmereispitivana merila sa pokazivanjem preciznog etalona

Za jedan badarni sistem sa PC-podrkom i prateimsoftverom, ije je svako merno-ispitno mesto opremljeno foto-

optikim senzorom (tzv. glavom) i displejom za pokazivanjegreke, impulsi koji stiu preko foto-optikih glava sakupljaju seu koncentratoru (Junction-boxu) i prosleuju PC-u

Drugi nain je da se ovi impulsiN, umesto preko foto-optikih

senzora, prikupljaju direktno preko impulsnih izlaza na samimbrojilima, ili preko opto-kaplera (kod savremenijih tipovabrojila).


28/31

Komparativna metoda Sa druge strane, raunar prima i impulse Net, tj. vrednosti merenja

etalonskog brojila, Eet, i - za svako merno-ispitno mesto ponaosob -sraunava relativnu greku, po formuli:

r = 100 (%) (%)

gde je:K konstanta ispitivanog brojila Ket konstanta etalona N - broj impulsa koje daje ispitivano brojilo; Net - broj impulsa koje daje etalon brojilo

et

etm

E

EE100

N

NNK

K

eet

et

etr


29/31

Komparativna metoda Vrednosti relativnih greaka se prikazuju na displejima kod

svakog merno-ispitnog mesta, kao i skupno, na ekranu monitoraPC-a Dobijeni rezultati se automatski pamte u bazu podataka i preko

rednog broja merno-ispitnog mesta vezuju za prethodno unetepodatke o odgovarajuim konkretnim brojilima koja se na tim

merno-ispitnim mestima nalaze. Jasno je da je ova metoda pouzdanija U sluaju automatskog izvora ili kada je na elektromehaniki sto

direktno (mimo mernih transformatora) spegnut etalon koji ima

i funkciju stabilizatora podeavanih veliina - tanost ovemetode zavisi direktno i iskljuivo od stvarne klase tanostisamog etalona


30/31

Komparativna metoda Osim toga, raunarska podrka i formiranje baza podataka sa

rezultatima obavljenih merenja otvara iroko polje mogunostiza njihovu naknadnu obradu i analize. Od izuzetne je vanosti revitalizacija i modernizacija

postojee i nabavka savremene badarne opreme za laboratorijenae elektroprivrede, jer se poslednjih decenija XX veka nije

ulagalo - ne samo u proizvodne, prenosne i distributivnekapacitete - ve ni u mernu i merno-ispitnu tehniku, od kojezavisi korektno merenje, a samim tim i obraun elektrineenergije koju koriste njeni kupci

Osim toga, zbog nedostatka rezervnih delova za merne ureaje,nestaice benzina i starosti i kvarova voznog parka, nije raenaredovna zamena elektrinih brojila zbog roka overe, pa sada unaoj zemlji na mrei ima preko 75% merila sa isteklim rokomovere.


31/31

Komparativna metoda Po Zakonu, ona se tretiraju kao neispravna i uopte

ne bi smela da se koriste za obraun Kako je ogromna veina meu njima indukciona -

koja vremenom mere manje energije od protekle - topredstavlja gubitke elektroprivrede zbog netano(manje) registrovane, a utroene elektrine energije.

Zbog toga je ulaganje u badarnice neophodno, kakobi se poveao njihov kapacitet i tako stvorilipreduslovi za pojaan rad isporuilaca elektrineenergije na redovnoj zameni mernih ureaja

Time bi se nadoknadio zaostatak nastao u ovojzakonskoj obavezi isporuilaca elektrine energije, a i

smanjili ukupni gubici elektroprivrede.

Documents

Brojila El.energije Etaloniranje