Broj: 885/2 Datum: 06. 02. 2014. god.

STRATEGIJA PRIMENE PESTICIDA

Pristupanjem procesu sertifikacije uma, Javno preduzee Vojvodinaume se opredelilo za potovanje FSC politike u primeni pesticida. Postojee zdravstveno stanje uma i potencijalne pretnje od masovnih pojava bolesti i tetoina umskog drvea nameu neophodnu potrebu preduzimanja odgovarajuih mera zatite uma, plantaa, semenskih objekata i rasadnika, primenom razliitih mera suzbijanja, ukljuujui i primenu odgovarajuih pesticida u skladu sa FSC politikom primene hemijskih sredstava. U cilju sprovoenja racionalnih mera zatite uma zadovoljavajue efikasnosti i odgovarajue kontrole primene pesticida, Javno preduzee Vojvodinaume ima uspostavljenu dugoronu saradnju sa Nauno-istraivakim institutom za nizijsko umarstvo i ivotnu sredinu iz Novog Sada, kao i povremenu saradnju sa drugim naunim institucijama u sluajevima potrebe odreene specijalistike podrke. Radi primene integralnih mera zatite, u okviru ugovora o dugoronoj saradnji sa Nauno-istraivakim institutom za nizijsko umarstvo i ivotnu sredinu, sprovodi se monitoring zdravstvenog stanja uma i populacionih nivoa najvanijih bolesti i tetoina, na osnovu kojeg se propisuje sprovoenje odgovarajuih mera zatite. Sprovoenje propisanih mera zatite se vri pod nadzorom strunjaka - specijalista Instituta. Propisivanje mera zatite i primena pesticida vrie se u skladu sa odgovarajuom nacionalnom zakonskom regulativom, FSC politikom o primeni pesticida, preporukama prognozno-izvetajne slube, vrstama i stepenima ugroenosti uma od biljnih bolesti, korova i tetoina. U okviru mera integralne zatite uma, primenjuju se preventivne i represivne mere spreavanja pojave i suzbijanja bolesti i tetoina. Preventivne mere imaju za cilj otklanjanje uslova koji pogoduju razvoju bolesti i tetoina i obezbeuju dobru vitalnost i otpornost vrsta umskog drvea. Od preventivnih mera se navode sledee: odravanje povoljnog vodnog reima, blagovremena obnova i nega uma, ouvanje bioloke raznovrsnosti, struna identifikacija stanita i pravilan izbor odgovarajuih vrsta za podizanje novih uma, selekcija otpornih genotipova klonskih sorti topola i vrba na najvanije bolesti i tetoine, upotreba zdravog semena i sadnog materijala, pravilna manipulacija sadnim materijalom i dr. Represivne mere zatite uma se primenjuju u sluajevima prenamnoenja bolesti i tetoina i ozbiljnog ugroavanja uma, umskih plantaa, semenskih objekata i rasadnika, a dele se na mehanike, bioloke i hemijske.

VOJVODINAUME Petrovaradin

2

Pod mehanikim merama podrazumevaju se razliiti postupci za fiziko uklanjanje tetnih organizama, poput najee primene u suzbijanju korova ili uklanjanju i spaljivanju gubarevih legala. Bioloke mere suzbijanja tetoina umskog drvea podrazumevaju podsticanje razvoja predatora i parazita tetnih insekata, kao i primenu odreenih mikroorganizama ili preparata na bazi produkata mikroorganizama. Jednu od znaajnijih mera u kontroli populacionih nivoa tetnih insekata predstavlja i upotreba feromona. Feromoni mogu imati dvojaku korisnu primenu, od kojih se jedna odnosi na primenu feromonskih klopki za kontrolu brojnosti insekata i druga na neposredno suzbijanje putem masovnog hvatanja insekata u klopkama ili masovne dezorjentacije insekata u vreme njihovog rojenja. Hemijske mere zatite zasnivaju se na primeni specifinih hemijskih jedinjenja pesticida za suzbijanje tetnih organizama. Pojam pesticidi predstavlja zajedniki naziv za iroki skup hemijskih jedinjenja koja se koriste za kontrolu i suzbijanje tetnih organizama, kao to su: insekti, grinje, nematode, patogene gljive, parazitske biljke, korovi, glodari i drugi. Poslednjih decenija primena pesticida u zatiti bilja i zatiti uma imala je primarni znaaj i praktino se smatrala sinonimom za zatitu bilja. Meutim, osnovni problemi koji su vezani za masovnu primenu pesticida su nedovoljna selektivnost za najvei broj organizama koji nisu predmet suzbijanja i toksinost za ljude, toplokrvne ivotinje, ribe i druge organizme. Pored navedenog, brojni pesticidi ili produkti njihove razgradnje se dugo u vidu toksinih ostataka zadravaju u ivim organizmima, vodi i zemljitu. Osnovni povod za izradu ove strategije je racionalna i ekoloki prihvatljiva primena pesticida u zatiti uma, uz obezbeivanje neophodnih mera zatite i spreavanje ozbiljnih poremeaja ekoloke i bioloke ravnotee u umskim ekosistemima, koje mogu izazvati brojne bolesti i tetoine umskog drvea. Strategija primene pesticida u Javnom preduzeu Vojvodinaume sprovodie se u pravcu ostvarivanja sledeih posebnih ciljeva:

1. Racionalizacija primene pesticida

Racionalizacija primene pesticida ima viestruki znaaj u umarstvu, koji se ogleda u manjem negativnom uticaju na ivotnu sredinu i smanjivanju trokova zatite uma. U cilju racionalizacije upotrebe pesticida, primenjivae se sledee mere:

- Pesticidi se primenjuju u sluajevima kada je to neophodno i kada ne postoji

alternativa njihovoj primeni. Ovo se odnosi na sluajeve masovne pojave tetnih organizama koji mogu da nanesu znaajne tete u umama, umskim plantaama, semenskim objektima i rasadnicima. Primenjuju se i u sluajevima pojave lokalnih arita tetnih organizama i kada postoji pretnja njihovog masovnog irenja na druga podruja. Blagovremenim intervencijama i suzbijanjem lokalnih arita tetnih organizama doprinosi se manjoj upotrebi pesticida na ogranienim povrinama;

- Razvoj i uvoenje alternativnih metoda zatite uma od tetnih organizama vrie se u saradnji sa naunio-istraivakim institucijama u cilju iznalaenja odgovarajuih alternativnih preparata i metoda zatite, kako bi se prevaziao problem iskljuivanja nepoeljnih pesticida;

- Odgovarajuim nainom primene (npr. primenom najniih efikasnih doza), preventivnom i pravovremenom upotrebom i strunim izborom odgovarajuih

3

preparata, obezbedie se racionalizacija upotrebe pesticida, kao i redukcija tretiranih povrina;

- U cilju smanjivanja tetnog uticaja herbicida u umama u procesu podizanja, obnove i nege uma, u toku sertifikacionog ciklusa smanjie se koliina upotrebe herbicida za 5% (npr. upotreba herbicida na bazi glifosata u toku sertifikacionog ciklusa treba da bude smanjena za 0,3 l/ha). Istovremeno, kao alternativa za umanjenu primenu herbicida, poveavae se relativno uee povrina sa primenom mehanikih i mehanizovanih mera suzbijanja nepoeljne korovske drvenaste i bunaste vegetacije;

- Uee herbicida u ukupnoj upotrebi pesticida je dominantno ( 80%), ije smanjenje korienja od 5% u toku sertifikacionog ciklusa pretpostavlja i smanjenje ukupne koliine pesticida za priblino 3-5%.

2. Zatita i ouvanje prirodnih resursa i biodiverziteta

Odreeni doprinos zatiti i ouvanju biodiverziteta moe se ostvariti sprovoenjem odgovarajuih mera u zatiti uma, kao to su:

- Smanjivanje zagaivanja ivotne sredine putem racionalizacije primene pesticida;

- Primena pesticida u skladu sa zahtevima FSC politike primene hemijskih sredstava;

- Potovanje nacionalnih i meunarodnih zakonskih propisa vezanih za primenu pesticida u zatiti uma;

- U skladu sa stvarnim mogunostima, koristie se alternativna reenja u primeni pesticida u zatiti uma ili kombinovanje primene pesticida i drugih metoda, kao u sluajevima suzbijanja korova, gde se najee kombinuju hemijske i mehanike mere suzbijanja. U ovom sluaju delimina upotreba hemijskih sredstava je neophodna, naroito u sluajevima ogranienih monosti mehanikih mera i ozbiljnog nedostatka radne snage.

3. Odrivi razvoj kori enja pesticida u zatiti uma

Iznalaenje alternativnih reenja u oblasti zatite uma podrazumeva intenzivnija istraivanja u ovoj oblasti i to:

- Saradnju sa zainteresovanim stranama u vezi primene pesticida u zatiti uma; - Razvoj sistema integralne zatite uma u kojima e primarno mesto imati

preventivne mere zatite; - Podrku naunim institucijama u istraivanjima koja imaju za cilj iznalaenje

alternativnih metoda i pesticida sa manje tetnim uticajem na ivotnu sredinu i biodiverzitet u umskim ekosistemima.

LISTA PREPORUENIH PESTICIDA ZA ZATITU UMA SA UPOTSTVOM ZA PRIM ENU

HERBICIDI

Aktivna materija (Preparati)

Spektar korova

Vreme primene Doza ili koncentracija

Nain primene

Ogranienja

Dimetenamid

(FRONTIER SUPER)

Jednogodinji travni i irokolisni korovi

Posle setve a pre nicanja gajenih biljaka i korova

1,4 1,6 l/ha

Prskanje

Manje koliine preparata primenjivati na slabo humoznim zemljitima ( 1 % humusa) a vee na humoznim zemljitima sa preko 3% humusa. Tretiranje iz vazduhoplova nije dozvoljeno. Na istoj povrini u toku godine moe se primeniti samo jednom.

Napropamid

(DEVRINOL 45-F (SC), RAZZA)

Jednogodinji travni i irokolisni korovi

Pre sadnje ili rasaivanja uz obaveznu inkorporaciju na dubini 2-5 cm

2,5 4,0 l/ha

Prskanje

Vodozatitne zone potovati prilikom tretiranja. Tretiranje iz vazduhoplova nije dozvoljeno. Na istoj povrini u toku godine moe se primeniti samo jednom. Ne sme se primenjivati na peskovitim, tresetnim, suvim i izrazito vlanim zemljitima.

Glifosat

(GLIFOSAT, ZORKA (SL),

GLIFOSAT SL-480, ROUNDUP (SL)

GLIFOSOL 48 i dr.)

Neselektivni- totalni herbicid

Tretiranje obaviti u fazi intezivnog porasta korova

Premazivanje panjeva obaviti posle see stabala u periodu (maj decembar)

2,0 12,0 l/ha ili

1 3 %

10 15 %

Prskanje

Prema-zivanje panjeva

Tretiranje iz vazduhoplova dozvoljeno samo u sastojinama i kulturama crnog i belog bora. Tretirane korove ne treba zaoravati ili frezirati najmanje 2-3 nedelje posle primene. Putanje vode u kanale koji su prethodno tretirani mogue je 7 dana posle primene. Tretiranje panjeva se vri pod uslovom