Broj 53 1. decembar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra POMO ...odbrana.mod.gov.rs/odbrana/53/053 Odbrana.pdf{ijeted pres. REGIONALNA SARADWA PRIORITET Pomo}nik ministra za politiku odbrane

Godi

na III

Broj

53

1. d

ecem

bar

200

7.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

Aleksandar Kova~evi} ,konsultant

Aleksandar Kova~evi} ,konsultant

I n t e r v j uI n t e r v j u

ENERGETSKABEZBEDNOST

SRBIJE

ENERGETSKABEZBEDNOST

SRBIJEPREGOVORI O BUDU]EM STATUSUKOSOVA I METOHIJEPREGOVORI O BUDU]EM STATUSUKOSOVA I METOHIJE

Specijalniprilog

Specijalniprilog

T e m aT e m a

POMO]@RTVAMARATA

POMO]@RTVAMARATA

Ako ste dràvqanin Republike Srbije,ro|eni 1977. godine i kasnije, èlite daradite ono za{ta ste osposobqeni za vremesluèwa vojnog roka ili da se dodatnoosposobite za druge du`nosti, ako èlite dase usavr{avate i napredujete, ako stespremni da se suo~ite sa izazovima vojnogpoziva i da stanete u stroj odabranih, javitese u komandu Vojnog odseka ili komandu vojnejedinice u va{em gradu.

S A M O Z A H R A B R E I O D L U ^ N E

BUD ITE U STROJUODABRANIH

M I N I STARST VO OD B RAN ER E P U B L I K E SRB IJE

4

I N T E R V J UAleksandar Kova~evi}, konsultant za ekonomsko energetski razvojENERGETSKA BEZBEDNOST SRBIJE 8

Per asperaMUZEJ STARIH COKULA 13

U FF O K U S UKonferencija za novinare ministra odbraneNAPREDAK U NIZU OBLASTI 14

T E M AProjekat Ministarstva za rad i socijalnu politiku POMO] @RTVAMA RATA 18

O D B R A N A[tabna ratna ve`ba Komande ViPVO POMAK 2007 22

Centar za transplantaciju VMADAR @IVOTU 24

Pripreme za odbranu od elementarnih nepogoda u VojvodiniEFIKASNIJA ODBRANA OD POPLAVA 26

Poru~nik mr Ivan Milojevi}SNAGA I ODLU^NOST MLADOSTI 28

Zavr{ena akcija „Otvoreni dan”SPECIJALCI ZATVORILI KRUG 30

Pola veka Muzeja vazduhoplovstva u SrbijiTIHI JUBILEJ 32

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. decembar 2007.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

Sni

mio

Gor

an S

TAN

KOVI

]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

P R I L O GPregovori o budu}em statusu Kosova i MetohijeSU[TINSKA AUTONOMIJA UNUTAR SRBIJE 35

D R U [ T V OHolokaust i genocidZAVETNI GOVOR ISTINE 52

Prva doma}a rafinerija biodizelaGORIVO SA NA[IH WIVA 55

S V E TSpecijalci BrazilaSTRU^WACI ZA OTMIÂRE 58

Problemi ameri~kih ratnih veterana@IVCI NA OKIDAÛ 60

ParalelePAKISTANSKI NUKLEARNI KOFER 63

K U L T U R ASa{a Pan~i}, slikarKULTURA SLOBODE 66

F E Q T O NSrpske zastave (3)BATAQONSKE ZASTAVE KNE@EVINE SRBIJE 70

S P O R TDragan Stankovi}, odbojka{ki reprezentativac SrbijeBRONZA KOJA OBE]AVA 80

58

RE^ UREDNIKA

5

30

D E S E T ID E C E M B A R

Predstoje}i 10. decembar zaokruì}e dvogodi{wi procestraèwa re{ewa za budu}i status Kosova i Metohije, zapo-~et davawem mandata specijalnom izaslaniku generalnog se-kretara Ujediwenih nacija Martiju Ahtisariju. Wegov pred-log „nadgledane nezavisnosti“ za Kosovo nai{ao je letos na

odlu~no protivqewe u Savetu bezbednosti UN, pre svega Rusije,koja ima pravo veta, ali i drugih zemaqa koje smatraju da bi tobio opasan presedan u me|unarodnim odnosima, zasnovanim napo{tovawu Poveqe UN.

Srbija je taj momenat iskoristila za diplomatsku aktivnostkojom je izboren jo{ jedan institucionalni krug traèwa re{ewa,ovoga puta uz pomo} „trojke“ Kontakt grupe, koja 10. decembra ge-neralnom sekretaru UN treba da predloì re{ewe budu}eg statu-sa. Me|utim, ni posle pet rundi pregovora dveju strana, Srbije ikosovskih vlasti, nije na|eno kompromisno re{ewe prihvatqivoza obe strane. Beograd je ponudio sve ili skoro sve, osim nezavi-snosti, Pri{tina me|utim insistira iskqu~ivo na nezavisnosti.

Pred 10. decembar postavqa se nekoliko su{tinskih pitawau vezi sa budu}im statusom Kosova i Metohije.

Prvo, da li }e biti nastavka pregovora, na ~emu insistirajuSrbija i Rusija? I koji bi to bio novi institucionalni oblik tra-èwa re{ewa, budu}i da prethodni nisu doveli do predloga koji bibio prihva}en u Savetu bezbednosti, jedinom telu ovla{}enom zatakvu odluku. Ta~nije, neslagawa u „trojci“ Kontakt grupe, koja od-raàvaju stavove Zapada i Rusije, govore da ni sada nema zajedni~-kog stava po ovom pitawu. Sklonost Zapada, pre svega SAD, da Ko-sovo dobije nezavisnost, otvara krupna pitawa budu}ih principame|unarodnih odnosa. Dràvni suverenitet i teritorijalni inte-gritet neke od ~lanica Ujediwenih nacija, od Drugog svetskog ratana ovamo, mewani su samo uz saglasnost vode}ih aktera u me|una-rodnoj zajednici. Ovoga puta takve saglasnosti nema.

Drugo, da li bi Kosovo ostalo izuzetak, kako zagovornici ne-zavisnosti èle da veruju, ili bi ohrabrilo ve} postoje}e sepa-ratisti~ke pokrete zasnovane na nacionalnim motivima? Preo-vladava uverewe da bi se sutra mnogi pozvali na „kosovski slu-~aj“ i traìli ostvarivawe svojih ciqeva, {to bi otvorile novekrize u svetu. U tom kontekstu moè se posmatrati i pitawe budu-}eg statusa Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine, iakoi tu zapadne sile uporno odbijaju svaku paralelu. A posebno pita-we prava Srba na Kosovu i wihovih te`wi za pripajawem Srbi-ji, pogotovu severnog dela gde je srpsko stanovni{tvo u ve}ini!

Tre}e, kakve sve opasnosti otvaraju unilateralni potezi,imaju}i u vidu da vlasti na Kosovu najavquju progla{ewe nezavi-snosti? Time bi se izbegla odluka u Savetu bezbednosti, a to biimalo vi{estruke posledice. Najpre, pogor{avawe odnosa Zapa-da sa Rusijom, drugo, podele u me|unarodnoj zajednici u vezi sapriznavawem Kosova, tre}e, mogu}nost novih unilateralnih odlu-ka kao odgovor na prvu, ~ime bi se od navodnog kona~nog re{ava-wa kosovskog pitawa samo otvorila nova kriza u regionu, a timei u Evropi. Naime, opasnost od stvarawa „Velikog Kosova“ je re-alnost, uzrokovana ve} odavno obelodawenim te`wama albanskihnacionalista koji svoje teritorije vide u delovima svih zemaqa uokruèwu, Srbije, Crne Gore, Makedonije i severne Gr~ke.

Dakle, 10. decembar zatvara jedan krug pitawa, veoma va-`nih kako za me|unarodne odnose tako i za budu}nost regiona.

Svoj stav o wima Srbija je jasno istakla tokom aktivne di-plomatske borbe, koju vodi sa puno fleksibilnosti i argumenata,odlu~na u jedinstvenom stavu da je to weno istorijsko pravo, na-cionalni interes i obaveza pred budu}no{}u.

Radenko MUTAVXI]

Ministar odbrane Dragan [utanovac potpisao je 20. novembra u Pod-gorici, sa crnogorskim kolegom Borom Vu~ini}em, Sporazum o sarad-wi ministarstava odbrane Srbije i Crne Gore, koji }e doprinetiunapre|ewu odnosa dve zemqe u oblasti odbrane i bezbednosti.Posle potpisivawa Sporazuma ministar [utanovac je rekao novina-

rima da ceni poziciju Crne Gore u re{avawu kosovskog pitawa i da je zala-gawe Crne Gore za mirno re{avawe pitawa Kosova jedini na~in na koji semoè do}i do re{ewa koje }e biti u interesu Beograda i Pri{tine.

Srpski ministar odbrane je izrazio zabrinutost u slu~aju eventual-ne eskalacije sukoba na Kosovu i rekao da je Srbija veoma re{ena da ukorenu sase~e bilo kakav poku{aj destabilizacije na jugu Srbije. On jenaveo i da je dobio uveravawa od predstavnika Natoa da su me|unarodnevojne snage na Kosovu dovoqne da spre~e i preduprede sukobe.

Ministar [utanovac je rekao da ne misli da }e Beograd prekinutidiplomatske odnose s dràvama koje bi priznale jednostrano progla{e-

15. novembar 2007.

AKTUELNO

Ministar odbrane Dragan [utanovac

OBEZBEDITI MIR NA KOSOVUMinistar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je da

Kfor, predvo|en Natoom, treba da odrì mir na Kosovu i Meto-hiji i da Vojska Srbije, u slu~aju jednostranog progla{ewa neza-visnosti Kosova, ne}e preuzimati nikakve akcije bez naredbi dr-àvnog rukovodstva.

– Mi smo insistirali da Nato treba da obezbedi apsolutnimir i da ne sme biti nasiqa – rekao je [utanovac u intervjuuameri~koj agenciji Aso{ijeted pres.

– Ukoliko do|e do nemira, nadamo se da }e snage predvo|e-ne Natoom iskoristiti sve svoje kapacitete da ih zaustave – do-dao je on.

Ministar odbrane je istakao da Vojska Srbije, u slu~ajujednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, ne}e delovatisamostalno, ve} }e postupati po nare|ewu predsednika i vladeSrbije.

Vojska ne}e preduzimati nikakve akcije samostalno, beznaredbi i politi~ke odluke dràvnog rukovodstva, rekao je [u-tanovac, podse}aju}i da je „vojska pod civilnom kontrolom“.

[utanovac je rekao da se Vlada Srbije sprema za eventu-alno progla{ewe nezavisnosti Kosova, koje bi, kako je dodao,„predstavqalo ogroman izazov za na{u zemqu“, preneo je Aso-{ijeted pres.

REGIONALNA SARADWA PRIORITETPomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

sastao se 23. novembra sa direktorom Regionalnog centra zapomo} u kontroli i verifikaciji naoruàwa – RACVIAC, amba-sadorom Nexadom Haximusi}em.

Tom prilikom, Spasojevi} je iskazao zadovoqstvo dosada-{wom saradwom i podrào RACVIAC kao inicijativu koja znatnodoprinosi poboq{awu kvaliteta odnosa u regionu. On je potvr-dio aktivnu ulogu Srbije u daqem unapre|ewu saradwe i rekaoda su na{oj zemqi veoma bitni dobri odnosi sa svim dràvamaregiona pojedina~no.

Ambasador Haximusi} je zahvalio na ukupnoj podr{ci Srbi-je u radu RACVIAC-a i najavio transformaciju te inicijative. Topodrazumeva pomerawe fokusa sa ~isto vojnih pitawa kontrolei verifikacije naoruàwa ka prete`no edukativnoj funkciji, sateì{tem na pitawima reforme sistema odbrane i evroatlant-skih integracija. U skladu sa tim, Regionalni centar za pomo} ukontroli i verifikaciji naoruàwa mewa naziv u Centar za bez-bednosnu saradwu.

Ambasador Haximusi} sastao se i sa dràvnim sekretaromMinistarstva odbrane dr Zoranom Jefti}em.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik ZdravkoPono{ u~estvovao je sredinom novembra na sastanku Vojnog komiteta evro-atlantskog partnerstva u Briselu.

– Zatraìo sam da Kfor preduzme neophodne korake i onemogu}i ak-tivnosti ekstremisti~kih grupa, koje svojim pojavqivawem u javnosti, po-sebno u~estalim u posledwe vreme, unose nemir me|u srpsko stanovni{tvo– izjavio je general Pono{, isti~u}i da su zvani~nici Vojnog komitetaevroatlantskog partnerstva potvrdili spremnost Kfora da obezbedi miri stabilnost za sve gra|ane na Kosovu i Metohiji.

General Pono{ je u Briselu imao bilateralne susrete s kanadskimgeneralom Rejom Enoom i na~elnikom General{taba oruànih snaga Ita-lije, admiralom \anpaolom di Paolom, koga su na~elnici general{tabo-va zemaqa Natoa izabrali za {efa Vojnog komiteta. Generali Eno i DiPaolo izrazili su zadovoqstvo dosada{wom saradwom Vojske Srbije iKfora i potvrdili spremnost me|unarodnih snaga da odgovore svojoj misi-ji na Kosovu i Metohiji.

Kqu~ne teme redovnog polugodi{weg sastanka Vojnog komiteta bile suteku}e operacije u kojima u~estvuje Nato i modaliteti saradwe me|u part-nerima.

– Ovo je bilo na{e drugo u~e{}e na ovakvom sastanku od kada je Sr-bija u{la u Program Partnerstvo za mir – rekao je Pono{, podsetiv{i da

TEMEQSARADWE

M I N I S T A R O D B R A N E S R B I J E U P O S E T I C R N O J G O R I

Ako je i bilo nekih nere{enih pitawa, od potpisivawa Sporazuma o saradwi wih vi{e nema i ja sa svojim timom odlazim zadovoqniji iz Podgorice nego {to sam do{ao – izjavio je ministar [utanovac na kraju posete Crnoj Gori. Tokom posete Podgorici, [utanovac se sastao sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi}em, ministrom inostranih poslova Milanom Ro}enom i ministrom odbrane Borom Vu~ini}em.

S A S T A N A K V O J N O G K O M I T E T A

Obeleèn Dan 250. raketne brigade PVO

EFIKASNIJI I JAÎNa sve~anosti u kasarni „Bawica” u Beogradu, 24. novem-

bra, obeleèn je Dan 250. raketne brigade PVO. Sve~anom sku-pu prisustvovali su pomo}nik ministra odbrane za qudske re-surse dr Bojan Dimitrijevi}, komandant ViPVO general-majorDragan Katani}, Zoran Alimpi}, predsednik Skup{tine grada ivr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda, i brojne zvanice.

– Vi ste deo jedne vojske, vojske koja se reformi{e, mewa,koja postaje mawa, ali sna`nija i racionalnija. Siguran sam daste svi vi ponosni {to ste deo ove brigade – rekao je Zoran Alim-pi}, ~estitaju}i jubilej svim pripadnicima 250. raketne brigade.

Obra}aju}i se pripadnicima jedinice i gostima, komandantbrigade pukovnik Miodrag Gordi} istakao je da je raketni pukPVO, prete~a dana{we 250. raketne brigade PVO, formiran24. novembra 1962. Tokom 45 godina, koliko postoje raketne je-dinice PVO, brojne generacije raketa{a ugra|ivale su sebe,svoju mladost, znawe i entuzijazam u izgradwu borbenih sposob-nosti raketnih jedinica.

Reformom Vojske Srbije u sastav 250. raketne brigade, po-red diviziona PVO sistema „neva”, u{li su i divizioni PVO si-stema „kub”, ~ime su celokupni potencijali PVO objediweni ujednoj jedinici koja brani nebo nad ~itavom Srbijom.

U okviru obeleàvawa Dana 250. raketne brigade PVO,poloèni su venci na spomen-obele`je pripadnicima jedinicepoginulim tokom ratnih dejstava 1999. godine.

Povodom Dana 250. raketne brigade PVO, u Centralnomdomu Vojske Srbije u Beogradu predstavqena je monografija tejedinice. Autori publikacije su pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse istori~ar dr Bojan Dimitrijevi} i raniji ko-mandant brigade pukovnik Jovica Dragani}. Govore}i o mono-grafiji, koja je objavqena uo~i 45. godi{wice od osnivawa ra-ketnih jedinica na prostoru Srbije, dr Dimitrijevi} istakao jeda su autori iz obiqa ~iwenica o nastanku i postojawu brigadeizdvojili one koje najre~itije govore o wenom razvoju i zna~ajuza celokupnu vojsku. Poseban akcenat stavqen je na aktivnostioko osnivawa jedinice 1962. godine i na weno borbeno anga-òvawe 1999. godine.

O borbenoj upotrebi 250. raketne brigade PVO govorio jenekada{wi zamenik komandanta brigade pukovnik Dragan Stan-kovi}. Na kraju sve~anosti primerci monografije uru~eni su po-tomcima legendarnog prvog srpskog protivavionca Rake Qutov-ca, Draganu i Zoranu.

Promociji su prisustvovali komandant ViPVO general-ma-jor Dragan Katani}, na~elnik Vojne akademije general-major Vi-dosav Kova~evi}, pripadnici brigade sa komandantom pukovni-kom Miodragom Gordi}em na ~elu, te veterani raketne brigade ibrojni gosti.

A. ANTI]

7

we nezavisnosti Kosova, ali i naveo da }e u tom slu~aju Srbija imati od-re|ene reakcije. On je ocenio da bi prekid diplomatskih odnosa bio na{tetu gra|ana, i Srba i Albanaca, koji ìve na Kosovu i dodao da se di-plomatski odnosi ru{e jednom odlukom, a grade godinama.

Crnogorski ministar odbrane Boro Vu~ini} ocenio je da pitawakoja optere}uju region treba re{avati na strpqiv na~in i ponovio daCrna Gora podràva dijalog Beograda i Pri{tine.

Potpisanim Sporazumom se, izme|u ostalog, predvi|a {kolovawecrnogorskih oficira u Srbiji. Sporazum re{ava i sva do sada nere{e-na pitawa izme|u vojski Srbije i Crne Gore, kao {to je podela zajedni~-ke imovine. Dvojica ministara dogovorila su formirawe zajedni~ke ko-misije kako bi i to pitawe bilo re{eno.

– Ako je i bilo nekih nere{enih pitawa, od potpisivawa Sporazumawih vi{e nema i ja sa svojim timom odlazim zadovoqniji iz Podgoricenego {to sam do{ao – rekao je [utanovac.

je Vojni komitet evroatlantskog partnerstva najvi{e vojno telo Partner-stva za mir. Vojni komitet evroatlantskog partnerstva ~ine 49 na~elnikageneral{tabova zemaqa Natoa i Partnerstva za mir.

E V R O A T L A N T S K O G P A R T N E R S T V A

1. decembar 2007.

IN

TE

RV

JU

USrbiji trebasofisticirana energetskapolitika. Ona mora da imaodraza u svim oblastima,od prostornog razvoja,preko razvoja sistemaodbrane, saobra}ajneinfrastrukture doopredeqewa zame|unarodne integracije i odnose sa ostalimdràvama i me|unarodnimorganizacijama.Prakti~no, svuda se morajuuzeti u obzir energetskiproblemi s kojima sezemqa suo~ava.

8

ALEKSANDAR KOVAÊVI], KONSULTANT ZA EKONOMSKO ENERGETSKI RAZVOJ

vreme kada barel nafte na svetskom trì{tu dostiè cenu od stoti-nu dolara, kada se razvija polemika izme|u Rusije i SAD zbog izja-ve ameri~kog dràvnog sekretara o nepravednoj raspodeli energe-nata u svetu koja omogu}ava da se energetski resursi koriste kaopoliti~ko sredstvo, kada je stawe na Bliskom istoku izuzetno nesta-bilno i preti da eskalira, name}e se pitawe kolika je energetska

bezbednost Srbije? [ta ~eka na{u zemqu u 21. veku, i {ta treba predu-zeti da bi sa mawe brige razmi{qali o obezbe|ivawu energije za indu-striju i stanovni{tvo?

Na{ sagovornik na tu temu, Aleksandar Kova~evi}, konsultant zaekonomiju energetike, zapo~eo je karijeru kao saradnik u Saveznom zavo-du za produktivnost u nekada{woj Jugoslaviji. Pruào je konsultantskeusluge mnogobrojnim me|unarodnim i dràvnim institucijama, te komer-cijalnim klijentima. Dobitnik je nagrade Power Gen Evropa 2002.

Izme|u ostalog, Kova~evi} je govorio o metodu razvoja energetskepolitike na Energetskom forumu jugoisto~ne Evrope u Sofiji 2003. godi-ne. Redovni je govornik na konferenciji o prirodnom gasu u centralnojEvropi i ~lan savetodavnog odbora Konferencije o ruskoj energetici od2002. godine. Glavni je autor publikacije „Zarobqeni u pro{losti –energija, ìvotna sredina i siroma{tvo u Srbiji i Crnoj Gori” progra-ma za razvoj Ujediwenih nacija i studije „Potencijalni doprinos prirod-nog gasa odrìvom razvoju jugoisto~ne Evrope”, koju je objavio Oksford-ski institut za energetske studije.

ENERGETSKABEZBEDNOST SRBIJE

Sni

mio

Z. P

ERGE

log, u takvim uslovima, epidemijske bolesti se brè {ire, {to uti-~e na ukupnu radnu sposobnost, a privatni i javni zdravstveni tro-{kovi rastu.

Ogrevno drvo se mora nabaviti unapred, i porodice ga kupu-ju na otvorenom trì{tu gde dràva ne uti~e na cene. Mehanizmikao {to je sindikalna nabavka drva za zimu, ne uti~u bitnije nasmawewe optere}ewa ku}nog buxeta. Ogrev nabavqen na po~etkuzime moè, ali ne mora, biti dovoqan za grejnu sezonu. De{ava seda po nastupawu hladnijeg perioda, qudi moraju da se opredele –ho}e li tro{iti vi{e drveta sa rizikom da ga ne}e biti dovoqnoza celu zimu, ili }e se dogrevati na struju. U tim periodima godinebeleì se rekordna potro{wa elektri~ne energije.

* Dolazimo u situaciju da zbogkratkotrajne „gladi” za energi-jom „zakoqemo vola zbog kilamesa”?

– Ta okolnost dodatno op-tere}uje energetsku situacijuu kojoj se Srbija nalazi. Elek-troprivreda, zbog pomenutogzenita potro{we, mora ne-prestano da odràva rezer-vni kapacitet da bi odgovori-la na „pikove” koji traju ponekoliko dana. Ogromni re-sursi stoje neiskori{}eni to-kom godine, umesto da se efi-kasnije koriste u razmeni naregionalnom trì{tu. Znatnakoli~ina energije skladi{tise u jezerima hidrolektranaili deponijama ugqa za podmi-rivawe zimske potro{we.Energija, ~uvana kao „zlatnarezerva”, ne prodaje se, na-àlost, po visokoj ceni ondakada vlada velika potra`waza wom, ve} se po relativnoniskoj ceni isporu~i stanov-ni{tvu za samo nekoliko zim-skih dana.

* Hidrocentrale zavise od to-ga da li }e pasti ki{a?

Energetski sistem Srbijeu celini pokazuje i preveliku zavisnost od meteorolo{kih okolno-sti. Tokovi voda, na primer, eksterne su prirode. Reke na kojima suelektrane doti~u iz drugih dràva, pa na wihov vodostaj uti~u me-teorolo{ke prilike na drugom geografskom podru~ju, u wihovomgorwem toku.

* îni se da je neefikasno tro{ewe energije sveprisutnokod nas ?– Takav zakqu~ak nije daleko od istine. Energetska neefika-

snost sre}e se i u gradovima gde se koriste sistemi daqinskog gre-jawa. I kod grejawa na gas, moraju se graditi skladi{ta gasa, samoda bi se pokrio nedostatak grejawa tokom nekoliko najhladnijihdana. Postavqa se pitawe da li je racionalno graditi i odràva-ti skupe skladi{ne kapacitete ~ija je glavna namena dodatna ispo-ruka energije tokom nekoliko najhladnijih dana? To je ogromno eko-nomsko optere}ewe. Tako|e, ako se deo gasa i mazuta u najhladnijedoba godine preusmeri za grejawe stanovni{tva, ugroàva se pro-izvodwa dela industrije. Ako energetska infrastruktura nije do-voqna da industriji obezbedi kontinuiran rad, ona ne}e mo}i daispo{tuje dogovorene obaveze, {to prerasta u ve}i problem u od-nosima sa poslovnim partnerima.

* Ima li Srbija strate{ke dokumente koji bi ponudili izlaziz sada{we situacije u energetici?

9

* Razgovor zapo~iwemo pitawem kakvo je danas staweenergetike u Srbiji? Koja se obele`ja tog stawa mogu na-zvati trajnim i kakav je wihov uticaj na ìvote prose~nihgra|ana?– U su{tini, ne moè se olako re}i da je stawe energetike

u jednoj zemqi dobro ili lo{e, jer su kriterijumi za takve oce-ne vrlo relativni. Setimo se kakvi su ìvotni uslovi bili presamo pola veka i shvati}emo da svako vreme nosi svoje stan-darde, a energetska bezbednost je preduslov za prosperitet.Zate~eno stawe energetske bezbednosti u Srbiji je, jednostav-no re~eno, siroma{no. Preko 60 posto stanovni{tva se grejena drva i ostala ~vrsta goriva. To grejawe je neefikasno, nea-dekvatno i nedovoqno. Qudinaj~e{}e greju jednu prosto-riju, pa je u ku}i ili stanuhladno. Kupatilo i soba zaspavawe se ~esto ne greju.Postoje dakle, i na mikropla-nu, kod pojedina~nih porodi-ca, sve odlike energetskog si-roma{tva.

Druga dimenzija potro-{we energije u Srbiji je niskaenergetska efikasnost tj. viso-ka energetska intenzivnost.Na{a doma}instva, naime,tro{e znatno vi{e energije odevropskog proseka. Sa takvompotro{wom, koja je vi{estrukove}a po jedinici povr{ine sta-na, te{ko je to grejawe u~initiadekvatnim. Ako bi se grejalacela ku}a, doma}instvu bi tre-balo dva do tri puta vi{e go-riva nego danas, {to izuzetnomnogo ko{ta. Poseban problemje {to kod ve}ine doma}insta-va tro{kovi grejawa iznose 20do 30 posto ukupnih ìvotnihtro{kova. Prema me|unarodnoprihva}enom shvatawu, tro-{kovi grejawa trebalo bi da~ine do 10 posto ukupnih tro-{kova doma}instava. Kod nasje to znatno vi{e. ̂ ak i kod do-ma}instava koja su prikqu~ena na sisteme daqinskog grejawa titro{kovi su oko 10 posto, ali uz velike subvencije dru{tva. Uz to,pomenute porodice boqeg su imovnog stawa. Kada bi potro{a~imorali da plate punu cenu grejawa, procenat u odnosu na ukupnetro{kove bio bi ve}i.

* Zna~i, tro{imo i previ{e para na grejawe? – Kada se u porodicama suvi{e tro{i na energiju, premalo

sredstava ostaje za ostale potrebe, hranu, ode}u i poboq{awedoma}instva. Nemogu}nost porodica da, zbog prevelikog utro{kasredstava za energiju, podmire svoje potrebe za ostalim proizvo-dima reflektuje se na smawenu zaposlenost u doma}oj privredi.Strukturna neefikasnost u energetici ima reperkusije na sveoblasti i uti~e na kvalitet ìvota. Pekar, mesar, obu}ar ili apo-tekar, svi bez razlike ose}aju posledice osiroma{ewa stanovni-{tva zbog prevelikih izdataka za grejawe.

* Autor ste publikacije koja govori o direktnoj vezi energet-ske neefikasnosti sa stepenom siroma{tva u Srbiji?– Siroma{tvo je u velikoj meri posledica ekonomskih struk-

turnih nedostataka. Da nastavimo komentar o grejawu, odmah moguda navedem primer – osim pomenutih 60 posto stanovni{tva kojese greje na drva, ~ak 38 posto ne uspeva da zagreje vi{e od 10 kva-dratnih metara po ~lanu doma}instva, {to je premalo. Pored osta-

NU@NOST INTEGRACIJE

– Iskustvo kazuje da su privredni razvoj, zaposlenost ibogatstvo u Srbiji bili ve}i u periodima uve}ane uvozne zavi-snosti u oblasti energije. Efikasna uvozna energije daje pri-vredi Srbije priliku za me|unarodnu konkurentnost. U tom slu-~aju se odmah otvara problem energetske bezbednosti i potre-ba da se to re{ava ekonomskim i politi~kim integracijama.Sve to zahteva novu energetsku i razvojnu politiku, novu poli-tiku odbrane i sasvim drugi pogled na integracione procese. Uslu~aju Srbije, me|unarodna integracija nije politi~ka dekla-racija nego ekonomska nu`nost u mnogo ve}oj meri nego {to todoma}a javnost sada pretpostavqa.

NUKLEARKE?

– Nuklearnu opciju moramo ozbiqno razmotriti. Ne mi-slim da sutra treba da otvorimo nuklearnu centralu u Srbi-ji, ali u nau~nom i kadrovskom smislu treba da se osposobimoza trenutak kada }e to biti realna opcija. Tome zemqa dora-sta i na nivou zrelosti sistema odbrane. Traì se poja~anstepen bezbednosti objekata kakve su nuklearne centrale, qu-di i informacija koji se u tom procesu angaùju. Veliki po-morski ili re~ni terminali su, tako|e, uvek pra}eni odgova-raju}im vojnim instalacijama. Za za{titu velikih energetskihobjekata nisu dovoqne policijske snage. Radi se i o velikimprostorima za ~ije obezbe|ewe su neophodne razvijene slu-`be poput vazduhoplovstva i napredan visoko integrisan si-stem odbrane.

– Srbija se posle duèg vremena na{la u situaciji da samo-stalno odlu~uje o svojoj energetskoj strategiji. Tako je izra|en i do-kument pod nazivom Energetska strategija Srbije. To je izuzetnozna~ajan korak, jer postojawe pisanog dokumenta, kao polazi{taza izgradwu stabilnog energetskog sistema, daje nadu da }e se da-qim razvojem strategije do}i do re{ewa problema koji postoji vi-{e godina.

Jo{ od po~etka 20. veka Srbija nije imala pisani dokumentkojim se modulirala energetska strategija. U Jugoslaviji su dono-{ene odluke u koje je Srbija morala da se uklapa kao jedan od we-nih sastavnih delova. Biv{a dràva imala je veoma razli~iteuslove za razvoj u odnosu na dana{wu Srbiju – izlazila je na morei imala razgranatu mreù saobra}ajnih komunikacija, {to joj jeotvaralo mnogo vi{e mogu}nosti za ekonomisawe energentima.Srbija je imala izvesne prednosti takvog vida regionalne inte-gracije.

* Spomenuli ste izlaz na more kao bitan element postizawaenergetske bezbednosti? – Op{teprihva}eno iskustvo, koje su UN istakle i u mileni-

jumskim razvojnim ciqevima, jeste da zemqe bez izlaza na more za-ostaju u ekonomskom razvoju, i zato im treba pomo}i. Dràve kojene izlaze na more imaju mawe u~e{}e spoqne trgovine u ukupnomdru{tvenom proizvodu, i to do 70 posto. Privredni rast u tim ze-mqama je oko 30 posto mawi nego u sli~nim zemqama koje imaju po-morske luke. Industrijski sektor u na{oj zemqi je siroma{anenergentima, a prilike za razvoj posredstvom izlaza na me|una-rodno trì{te su smawene jer smo daleko od najve}ih energetskihtrì{ta koja se, po pravilu, formiraju u pomorskoj trgovini.

Situacija u kojoj se Srbija nalazi zahteva sofisticiranuenergetsku politiku koja mora da ima odraza i u ostalim politika-ma razvoja. Mora se ispoqiti konzistentna primena energetskepolitike u svim oblastima, od prostornog razvoja, preko razvojasistema odbrane i za{tite, saobra}ajne infrastrukture do opre-deqewa za me|unarodne integracije i odnose sa ostalim dràva-ma i me|unarodnim organizacijama. Prakti~no, svuda se morajuuzeti u obzir energetski problemi s kojim se zemqa suo~ava.

* Opet podvla~ite koliko je zna~ajan pristup svetskim mo-rima?– Najve}i deo svetske trgovine naftom, naftnim derivatima

i ugqem obavqa se pomorskim transportom, {to utvr|uje i ceneenergenata na globalnom nivou. Mi u tome ne u~estvujemo. Poredprimarne trgovine energentima, na pomorskom trì{tu odvija se isekundarna trgovina energetski intenzivnom robom tj. proizvodi-ma za ~iju izradu se tro{i puno energije – ~elikom, bakrom, alumi-nijumom, gumom, poqoprivrednim proizvodima, ve{ta~kim |ubri-vom i sirovinama uop{te. Kada se pogleda struktura uvoza na{ezemqe, vidi se da takva roba dominantno odre|uje na{e trgovin-ske odnose. Kao zemqa bez izlaza na more, Srbija je prinu|ena datu robu nabavqa po vi{im cenama i uz niù sigurnost snabdevawaza razliku od priobalnih zemaqa.

* Srbija, dakle, zbog zavisnosti od uslova na svetskom trì-{tu, nije dovoqno konkurentna? Da li je to glavni generatorspoqnotrgovinskog deficita?– U~e{}e Srbije u svetskoj trgovini je znatno mawe nego {to

je wen udeo u svetskom stanovni{tvu i teritoriji. Postoji, tako|e,duboka me|uzavisnost cena razli~itih proizvoda sa cenom elek-tri~ne energije. Me|uzavisnost je dvostruka, pa je tako, ne kao usa-mqen primer, aktuelno pove}awe cena energetske opreme zbog ra-sta cena ~elika.

Srbija se nalazi u poziciji da kao zemqa bez izlaza na moreima vi{estruko pove}ane tro{kove i pri uvozu i pri izvozu. Me-

|utim, spoqnotrgovinski deficit je na izvestan na~in tradicio-nalan u na{oj zemqi. On postoji od vremena wene dràvne neza-visnosti, sa retkim i kratkim periodima kada je taj deficit biomawi, a time i podno{qiviji. Te{ko je zamisliti situaciju u kojojbi do{lo do spoqnotrgovinske ravnoteè. Ostvarewe takvog ci-qa zahteva vrlo ozbiqan i dobro koordiniran set nacionalnepolitike u materijalnim sektorima, saobra}aju i nau~notehnolo-{kom razvoju.

* Kao {to smo malopre rekli, Srbija nikako da „zaplovi” ? – Za proizvodwu bilo koje robe potrebne su energija i eko-

nomija obima koja kod ve}ine robe podrazumeva vodni transport.Druga~ije jednostavno ne moè. Tu po~iwe i zavr{ava se ve}inaindustrijskih poduhvata koji se preduzimaju u Srbiji. Kod nas je,na primer, evidentno smawena potro{wa ve{ta~kog |ubriva upoqoprivredi. Direktna posledica toga su mawi prinosi po hek-taru, {to stvara probleme u radu prehrambene industrije kojabi mogla biti komparativna prednost na{e zemqe u svetskimokvirima. S druge strane, |ubrivo je proizvod za koji se utro{imnogo energije, pa su nam potrebna znatna sredstva da ga uveze-mo ili sami proizvedemo. To bi se lak{e postiglo kada bi se |u-brivo ili energenti za wegovu proizvodwu, kod nas dopremalivodnim putem.

Da navedem jo{ jedan primer – u ovom trenutku ogrevno drvou Srbiji je skupqe od drveta koje se koristi za spaqivawe u ter-moelektranama u Evropi, uvezenog ~ak iz Indonezije. Cena ogrev-nog drveta kod nas se pribliàva ceni kvalitetnog industrijskogdrveta u EU. Krug se nemilosrdno zatvara. S jedne strane imatemawe efikasnu nabavku ogrevnog drveta, sa najve}om cenom uEvropi, s druge strane ve}ina stanovni{tva ga koristi za greja-we. No, tu nije kraj – to drvo se neefikasno koristi. Velike koli-~ine drveta utro{e se u lo{im grejnim telima. Lanac neefika-snosti stalno se nadovezuje i dovodi do toga da stanovni{tvo ì-vi u te{kim okolnostima.

* Koja energetska re{ewa koristi siroma{no stanovni-{tvo? Koliko u stvari imamo siroma{nih?– Raspoloìve studije govore da je u Srbiji desetak procena-

ta stanovni{tva siroma{no. Te iste studije, me|utim, kaù da sejo{ tridesetak posto stanovnika nalazi na granici siroma{tva.Izvestan broj qudi, prema na{oj studiji oko 23 posto, snabdevase drvetom sa svojih poseda. To su zabrani i vo}waci koji sluèsamo za pripremu ogreva za zimu i koriste ih, mahom, seoska istara~ka doma}instva. To drvo je samo prividno besplatno. Demo-grafski procesi dovode do nestanka stara~kih doma}instava ipomenutog na~ina obezbe|ewa ogreva.

Osim toga, veliki broj stanovnika u Srbiji ìvi na perife-riji gradova, u velikim naseqima kakvo je Kalu|erica kod Beogra-da. Ogrevno drvo dovozi se u ta naseqa, {to uve}ava tro{kovenabavke. Dogrevawe strujom je i najizraènije u tim gustim nase-qima, pa tako Kalu|erica ima jednu od najmo}nijih lokalnih elek-tromreà. Energetska re{ewa koja su do sada postojala polakoiscrpquju svoj potencijal. Demografski i tehnolo{ki ona su pre-vazi|ena i zemqi su neophodna nova re{ewa.

* Da li treba odustati od ogrevnog drveta kao goriva?– To nikako ne mora biti slu~aj. Postoje dobri tradicional-

ni na~ini kori{}ewa ogrevnog drveta. Svima koji su s tim imaliiskustva, jasno je da je kaqeva pe} mnogo efikasnija od limene.Danas postoje moderne kaqeve pe}i sa boqim zatvarawem loì-{ta i od kvalitetnijih materijala, {to grejawe na drva ~ini is-plativim. Kotlovi na biomasu primewuju se u industriji, ~ak po-stoje i kotlovi u kojima se loè tzv. „pelete” – sitni komadi drve-ta, veoma prakti~ni za transport i primenu u industrijskim loì-

INTERVJU

1. decembar 2007.10

* Da li na{i energetski resursi mogu da zadovoqe potrebeindustrije i stanovni{tva?– Doma}i energetski resursi su skromni. Znatno su mawi od

evropskog proseka koji ina~e zaostaje za svetskim prosekom. Teri-torija biv{eg SSSR i Amerika znatno su boqe snabdeveni ener-gentima. Mi prosto ne smemo olako shvatati problem energetskebezbednosti i moramo ozbiqno razmisliti o putevima regional-nih i globalnih integracija kojima }emo tu bezbednost pove}ati.Svaka zemqa teì da ima relativno diversifikovane puteve snab-devawa energijom, uz {to vi{e na~ina na koje moè da je koristi.Srbija se tradicionalno nalazi izme|u prilike da snabdevaweenergijom obezbedi pove}anim kori{}ewem doma}ih resursa, uzprose~nu efikasnost i smawenu konkurentnost ostalih roba i uslu-ga, i potrebe da se zna~ajnije ukqu~i u me|unarodnu razmenu po ce-nu uve}anih rizika snabdevawa uvoznim energentima. Ovo je kqu~-na strate{ka dilema sa kojom se Srbija sre}e od vremena samo-stalnosti iz 19. veka.

* Kako se Srbija kretala kroz tranziciju u oblasti energe-tike?– Tranzicioni put Srbije na poqu energetike znatno se raz-

likuje od drugih zemaqa. Kod nas su mnogi energetski objekti razo-reni tokom 1999, {to nema presedana u svetu. Zemqe isto~ne Evro-pe imale su zna~ajan pad industrijske aktivnosti tokom periodatranzicije. Uz to, oprema isto~noevropskih zemaqa, sovjetskog po-rekla, nisko je energetski efikasna ali robusna, za razliku od so-fisticirane opreme zapadnog porekla koju poseduje Srbija. Na{aoprema zato mora intenzivno da se odràva. Pad industrijske pro-izvodwe u Srbiji u uslovima sankcija, anuliran je rastom potro-{we struje kod stanovni{tva. Uvozni ugaq i lo` uqe su tokom godi-na sankcija i{~ezli kao energent sa trì{ta u Srbiji i nadome-{teni su strujom. Ukratko, Srbija je u period tranzicije u{la bezrezervi u energetskim kapacitetima, sa ratnom {tetom i zna~aj-nim potrebama za odràvawem koje nisu imale ostale zemqe utranziciji.

* Moè li Srbija ponovo da pokrene i razvije svoju indu-striju? Kako da obezbedi energiju za to?– Ponovni industrijski rast mogu} je samo ako se preduzmu ve-

oma odgovorni potezi energetske politike u smislu postizawa efi-kasnosti, {tedwe, {to ve}e diversifikacije izvora i upravqawapotro{wom. Oblast energetike ve} sada predwa~i u integracijisa svetom. Sa svim zemqama regiona potpisan je Ugovor o zajedni-ci za energetiku jugoisto~ne Evrope. Time je izgra|en relativnorazvijen sistem regulacije u energetici, primeren mnogo razvije-nijim zemqama od na{e. Me|utim, industrijski rast zahteva ve}upotro{wu i uvoz energije, te pove}anu izloènost problemimaenergetske sigurnosti.

* Ekologija se tako nametnula kao veoma va`no pitawe?– Ugovor je doneo i odre|ene obaveze oko za{tite ìvotne

sredine i upravqawa energetskim sektorom. Daqi put ka EU neza-misliv je bez po{tovawa evropskih ekolo{kih standarda kada jere~ o izgradwi i kori{}ewu energetskih objekata. Me|unarodnistandardi iz dokumenata, kao {to su konvencija iz Arhusa i Kjotoprotokol, postaju obaveza koja se mora po{tovati.

Ekolo{ke posledice dobijawa energije u Srbiji nisu zanema-rive. Sumporna jediwewa u vazduhu koja poti~u od lignita i te~nihgoriva i lokalno aerozaga|ewe nastalo od sagorevawa ogrevnogdrveta, te pojava erozije zbog nestanka {uma, samo su neki od eko-lo{kih problema. Srbija se sa svim problemima mora suo~iti od-mah, i uz punu svest o teìni dugoro~nih posledica odluka koje sesada donose. Energetska bezbednost, energetska efikasnost i eko-lo{ka odrìvost me|unarodno konkurentnog snabdevawa Srbijeenergijom, ~ine izuzetno sloèn kompleks me|uzavisnih problema.Suo~avawe sa tim problemima i iznalaèwe re{ewa preduslovsu privrednog razvoja Srbije.

Aleksandar ANTI]

11

{tima, ~ijim dimenzijama su prila-go|ene pa se lako koriste.

* Vi preporu~ujete kori{}ewe biomase uenergetici?– Svakako. Biomasa predstavqa izuzetan privredni resurs

Srbije. To je pogodno gorivo i za doma}instva i za industrijskuenergetiku. U proizvodwi biomase u~estvuje puno qudi koji se ina-~e bave poqoprivredom. Oni bi se sa svojom mehanizacijom do-datno uposlili na proizvodwi poqoprivredne biomase, a kao po-dr{ka toj aktivnosti boqe bi se uposlio i deo industrije, naro-~ito industrija poqoprivrednih ma{ina. Poqoprivrednici bi uslu~aju propadawa roda, usled su{e ili grada, mogli korisno daupotrebe preostalu biomasu i tako poboq{aju ekonomsku sigur-nost u te{kim okolnostima. Na ve}im povr{inama mogu}e su i dveètve, posle neke biqne kulture sejale bi se biqke koje bi bilekori{}ene kao biomasa.

Eksperimenti sa brzorastu}im drvetom, ra|eni u na{oj ze-mqi, dali su dobre rezultate. Najve}e poqoprivredne povr{i-ne u Vojvodini su mreòm plovnih kanala dobro transportno po-vezane sa na{im najve}im energetskim objektima na rekama, pabi se na jeftin na~in mogle proizvoditi i plasirati velike ko-li~ine biomase s wiva i brzorastu}eg drveta. U centralnojEvropi biomasa se spaquje zajedno s lignitom i to je ve} ustaqe-na praksa.

* Koje razvojne {anse po vama Srbija jo{ nije vaqano isko-ristila?– U periodima uspe{nog privrednog razvoja, na primer

krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina 20. veka, Srbijaje dobro koristila transport Dunavom. U svetskim okvirima,energetska potro{wa Srbije je dosta mala i na{a zemqa bi svo-ju energetsku bezbednost mogla da temeqi na tranzitnim tokovi-ma. Dve-tri milijarde kubnih metara gasa, tri do ~etiri milio-na tona nafte, jedan do dva miliona tona ugqa godi{we, male sukoli~ine za velike tranzitne tokove u svetu ~iji bi deo Srbijamorala da postane. Evropski koridor sedam – reka Dunav i vo-doprivredni objekti na \erdapu omogu}avaju re~nomorskim bro-dovima prilaz do Beograda, {to nikada nije bilo dovoqno ko-ri{}eno. Pitawe je i da li ostala infrastruktura prati tokDunava, da li }e du` Dunava pro}i veliki koridor za snabdeva-we naftom i gasom.

Ove godine je u Zagrebu potpisan dogovor Rumunije, Srbije,Hrvatske, Slovenije i Italije o velikom energetskom koridoru odKonstance do Trsta, koji bi trebalo da pro|e i kroz Srbiju. Tu jevelika prilika za privredni razvoj. Me|utim, koncentracija sta-novni{tva Srbije je najve}a u dolini Morave, dok je infrastruk-tura Beograda orijentisana tako da u delovima koji gravitirajuDunavu ne moè da se prati dinami~an razvoj koji je tu mogu}. Uzrelativno mala ulagawa Dunav bi mogao da bude razvojni motorSrbije.

* Dok se to ne desi, razvoj te~e stihijski, bez jasne strate-{ke vizije?– Rascepkanost privrednih napora i nedostatak sagledava-

wa razvojnih interesa u Srbiji je svojevrsna tradicija. Prveelektri~ne centrale u Srbiji nisu nastale kao deo osmi{qenepolitike, nego kao podr{ka malim industrijskim preduze}ima lo-kalnog karaktera ili izolovani komercijalni poduhvati. Gasifi-kacija industrije i naseqa tokom sedamdesetih godina 20. veka,sprovedena je na isti na~in, od preduze}a do preduze}a, bez vizi-je o nacionalnim infrastrukturnim prioritetima. Strate{ki po-tezi dràve nemaju alternativu ako èlimo dugoro~an privrednirazvoj.

12

DOGA\AJI

Dragan [utanovac, ministar odbrane, i Zoran Alimpi}, predsednik Skup-{tine grada i vr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda, obi{li su 22. novem-bra Gradski centar za obave{tavawe u Starom dvoru.

Poseti su prisustvovali i zamenik v. d. gradona~elnika Radmila Hrustano-vi}, glavni arhitekta grada \or|e Bobi}, ~lan Gradskog ve}a Vladimir Markovi},na~elnik Uprave za odbranu Milan Popadi} i na~elnik Odeqewa za odbranugrada Beograda Milo{ Novakovi}. Rad Centra predstavio je na~elnik Qubi{aMajstorovi}.

– Pomo} civilnom stanovni{tvu }e u budu}nosti dobiti primat u aktivnosti-ma Ministarstva odbrane. Sa gradom }emo i daqe imati dobru saradwu, a nasto-ja}emo da se jo{ boqe poveù dràva i lokalna samouprava, ali i da se razvijeuloga lokalne samouprave u sistemu za{tite – rekao je [utanovac.

Zoran Alimpi} je istakao da je Gradski centar za obave{tavawe odli~no po-vezan sa beogradskim komunalnim preduze}ima, ali i svim drugim slu`bama kojesu neophodne u vanrednim situacijama. On informi{e i sve one koji treba da in-terveni{u kada negde pukne cev ili u slu~aju elementarnih nepogoda, a kontroli-{e i zna~ajne sportske manifestacije i velika okupqawa u gradu. To je pravo me-sto na kome se prepli}u rad lokalne samouprave i dràve, odnosno Ministarst-va odbrane, rekao je Alimpi}. A. ANTI]

ME\UNARODNE STUDIJE BEZBEDNOSTI NA FPNNa Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu po~ela je nastava na me|unarod-

nim studijama bezbednosti, organizovanim uz podr{ku Norve{ke i Misije Oebsau Srbiji. Na studijama, koje organizuje Fakultet politi~kih nauka zajedno sa Cen-trom za civilno-vojne odnose, od 37 polaznika 12 je iz Ministarstva odbrane iVojske Srbije.

– Ovakav vid poslediplomskih studija uskla|enih sa Bolowskom deklaraci-jom, od velikog je zna~aja za sistem odbrane. Qudi su najbitniji resurs, a efika-snost reforme sistema odbrane zavisi od toga koliko su qudi koji svakodnevnosprovode zadatke i poslove osposobqeni da na najboqi mogu}i na~in rade svojposao – rekao je na otvarawu studija pomo}nik ministra odbrane za politiku od-brane Du{an Spasojevi}, zahvaliv{i misiji Oebs i Ambasadi Norve{ke u Beo-gradu za stipendirawe sedam pripadnika sistema odbrane.

Ambasador Norve{ke u Beogradu Hakon Blakenborg izjavio je tom prilikomda je finansijska podr{ka organizovawu studija bezbednosti investirawe u qud-ske resurse na evropskom putu saradwe.

Predstavnici Oebsa Vladimir Bilanxi} i Sneàna Vuk{a naveli su da jedemokratizacija sektora bezbednosti jedan od uslova za demokratizaciju dru{tva,ukazuju}i na zna~aj pribliàvawa akademskih institucija dràvi u ovom izuzetnova`nom sektoru.

Pored Norve{ke i Misije Oebsa, mawa sredstva za organizovawe studijabezbednosti dale su i Velika Britanija i Nema~ka.

DRAGAN [UTANOVAC I ZORAN ALIMPI] OBI[LI GRADSKI CENTAR ZA OBAVE[TAVAWE RAZGOVOR POMO]NIKA

MINISTARA ODBRANE SRBIJE I HRVATSKEPomo}nik ministra odbrane za politiku od-

brane Du{an Spasojevi} primio je 13. novembradelegaciju Ministarstva odbrane Republike Hr-vatske, koju je predvodio pomo}nik ministra zaodbrambenu politiku Igor Pokaz.

Obostrano je konstatovano da izme|u mini-starstava postoji razvijena bilateralna sarad-wa, a razmatrane su konkretne mogu}nosti za we-no daqe unapre|ewe.

Na sastanku je zakqu~eno da se u~vr{}iva-we regionalne saradwe ostvaruje u okviru po-krenutih regionalnih inicijativa, te da je u~i-wen zna~ajan korak u koordinaciji budu}ih ak-tivnosti.

SRBIJA I NATOPomo}nik ministra odbrane Du{an Spaso-

jevi} ocenio je da je la`na dilema da li Srbijatreba da u|e u Nato jer dràva za to nije spremnaniti je pozvana da se prikqu~i Severnoatlant-skom savezu.

Na okruglom stolu „Srbija (ne)mora u Nato“,22. novembra, Spasojevi} je ocenio da u ovom tre-nutku nije potrebno iscrpqivati se u raspravioko eventualnog prikqu~ewa tom savezu jer posto-je va`nija pitawa poput re{avawa budu}eg statu-sa Kosova i Metohije.

Prema wegovim re~ima, o eventualnom pri-stupu Srbije Natou odlu~i}e gra|ani na referen-dumu, {to je i jedan od zahteva koji se name}e sva-koj zemqi kandidatu za ~lanstvo u Alijansi.

Spasojevi} je podsetio da je oko prikqu~ewaPartnerstvu za mir u Vladi Srbije postignut ap-solutni konsenzus i dodao da ~lanstvo u toj orga-nizaciji pruà velike mogu}nosti za me|unarodnusaradwu. Tako|e, on je izrazio o~ekivawe da }euskoro biti operacionalizovano ~lanstvo Srbi-je u PzM – odnosno bi}e usvojen Bezbednosni spo-razum i otvorena kancelarija Srbije u Belgiji.

SARADWA SA NEVLADINIMSEKTOROMPomo}nik ministra za politiku odbrane Du-

{an Spasojevi} sastao se 16. novembra sa pred-sednikom fonda ISAC (International and Security Affa-irs Center), Pavlom Jankovi}em, koji je u ranijemperiodu obavqao funkciju pomo}nika ministraza politiku odbrane.

Na sastanku je obostrano konstatovano za-dovoqstvo dosada{wom saradwom koja je dobarprimer neophodne saradwe vladinog i civilnog,nevladinog, sektora koji se na stru~an na~in baviobla{}u bezbednosti i odbrane.

Spasojevi} je rekao da je u procesu reformesistema odbrane i daqim koracima Srbije uokviru Programa Partnerstvo za mir neophodnoblagovremeno i adekvatno informisawe javnostio aktivnostima koje se na ovom planu sprovode. Uvezi s tim, fond ISAC u saradwi sa Ministar-stvom odbrane priprema priru~nik „Vodi~ krozPartnerstvo za mir“, ~ije se objavqivawe uskoroo~ekuje.

15. novembar 2007.

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Ono {to senekada, obi~nim,sirovim jezikomzvalo „pqa~ka“,danas ima drugo,lak{e svarqivoime. Na primer„nastojawe dana{e prisustvo u ~itavom svetubude u skladu sa o~uvawemnacionalnihinteresa!“. Zna~aj„nacionalnihinteresa“,naravno, uskla|enje sa veli~inom i mo}i nacije, pa ko dokledosegne.

J

13

MUZEJSTARIH COKULA

O

M

Ja ne ratujem za slavu, nego za pqa~ku! – Tako je,po nekim dalekim legendama, rekao rimski voj-skovo|a, izvesni general Titius, dok su se wegove

legije ne{to pre nove ere krvni~ki tukle sa german-skim plemenima. Ko je u to vreme èleo da napunisvoj vojni buxet, kretao je u dugogodi{we obra~une.

Vojska toga doba, po definiciji je bila pqa~-ka{ka. Nije bilo diplomatskog i politi~kog lice-merja, divqa pohara bila je prirodni dar pobed-niku. Tek posle pokazivawa bogatog plena svom im-peratoru, general sa lovorovim vencem mogao je dara~una na slavu i trijumfalnu kapiju.

Kad je po~eo dvadeseti vek, naivni optimistipoverovali su da je ratovima odzvonilo. Ko bi touop{te èleo da radi u eri tehnolo{ke ekspanzi-je? ôve~anstvo je trijumfalno iskora~ilo iz dugihvekova svoje divqine, varvarizam }e zauvek ostatiu muzejima pokajawa! Na po~asnom klinu visi}epenzionisane vojni~ke cokule. Sve zajedno sa {u-fericama i gle`wacima.

Bila je to vrhunska zabluda. Dvadeseti vek }eodneti najvi{e qudskih `rtava u istoriji. Preko180 miliona qudi stradalo je u ratovima i nesre-}ama koje su izazvali izabrani, dakle najboqipredstavnici wihovog roda. To je mnogo vi{e gro-bova nego {to je u doba legitimno delegiranog rim-skog pqa~ka{a, generala Titiusa, bilo ìvih qud-skih glava na planeti.

Moè biti da je u pravu Maltus, teoreti~arratova, koji kaè da je oruàni sukob naroda „u qud-skoj prirodi“, i da }e ih uvek biti. To bi zna~ilo da}e razloga za obra~une biti sve mawe, ali obra~u-na sve vi{e, jer tehnolo{ki napredak nije smawiorealnu èqu mo}nih za otimawem. Sve je to diplo-matska uqudnost u~inila licemernim pred silamakoje ignori{u svaki razum, posebno logiku slabijeg.

vovremene humanisti~ke nauke, zasnovane vi-{e na idili~nim projekcijama nego na stvar-nosti, osporavale su Maltusa, isto kao i neke

„bilogisti~ke“ teoreti~are, koji su u ratne uzrokeuveli „evolucioni atavizam“. Dakle, nastavak bor-be svim sredstvima za prevlast i imovinu, podstrekkoji se nalazi u neotklowivim, animalnim genimahomo sapijensa. Ho}e se re}i da je ~ovek kao „ìvo-tiwa koja misli“ unapredio nasilni~ki sistem svo-jih predaka koji su ubijali samo kad su morali.

Moderni ratnici to ~ine uglavnom bez emocija,kao da su zanavek prihvatili ~uvenu Staqinovu re-pliku: „Smrt jednog ~oveka je tragedija, smrt vi{e hi-qada qudi samo statistika”. Josif Visarionovi~ Xu-ga{vili, ministrant i generalisimus, svojom ubila~-kom hladnokrvno{}u otklonio je ideologiju i oprav-dao logiku masovne smrti, isto kao i wegov ratni ko-lega Adolf, firer i soboslikar iz Austrije.

Ono {to se nekada, obi~nim, sirovim jezikomzvalo „pqa~ka“, danas ima drugo, lak{e svarqivo

ime. Na primer „nastojawe da na{e prisustvo u ~i-tavom svetu bude u skladu sa o~uvawem nacionalnihinteresa!“. Zna~aj „nacionalnih interesa“, narav-no, uskla|en je sa veli~inom i mo}i nacije, pa kodokle dosegne. Evolucija razloga za ratne avanturevi{e je nego zanimqiva. Na primer, borba za pro-stor etni~kih grupacija koje su doìvele svoj demo-grafski procvat! Uru{avawe imperija i stvarawenovih. Nasilno tragawe za blagom (rudama) koje sejo{ ponegde krije pod zemqom ili morem. Nasilnaekspanzija nad podru~jima gde ima nafte.

Nema velike sile bez jeftine energije. Bliskiistok moè biti popri{te novog velikog rata zakontrolu nad izvorima jeftinog goriva, koje se to-~i neposredno iz pustiwe. Izgovor moè biti bilo{ta, u svetu gde se nasiqe pojavquje kao vrhunskiadut, razloge i povode je lako na}i.

altus je odavno mrtav, a da nije te{ko da birazumeo {ta se sve doga|a sa wegovom teori-jom. Jer, „iskustvo budu}nosti“, ako takva kate-

gorija uop{te postoji, kaè da }e energija koju po-znajemo presu{iti negde do druge polovine ovoga ve-ka. Ko zna {ta }e tada terati tenkove, la|e i vozove.

Ali, svejedno, ne{to }e se ve} prona}i, mo-`da ~ak i neostvarivi perpetuum mobile. Kaù da}e se posle sredine veka ratovati i te kako, ali nezbog ruda, nafte, obradive zemqe i prostora zaìvot. Nego za pitku vodu, najjeftinije i besplatnopi}e. A to ponovo zna~i za prostor gde te bezbojnete~nosti, bez mirisa i ukusa (jo{) ima.

Vlade Divac moè da nakrivi kapu, jer ima„Voda vodu“, ba{ wega briga {to se resursi u sve-tu smawuju. Ali, kakvi smo mi, popi}emo i to i jo{}e nam faliti. Kilo belog i sifon sode! Kad to be-{e, aman bra}o Srbi! Na{e rezerve vode su za-vidne, ako ih ne zagadimo. Ako nam se to dogodi, mo-ramo da ~ekamo neki gle~er sa severa.

Sve {to ostaje malim narodima, jeste „ostva-rivawe nacionalnih interesa“ tamo gde jesu. Bor-ba za goli ̀ ivot ne}e biti ni{ta lak{a nego u pro-{lim vekovima. Nekada su nas u~ili da ìvimo ulepoj, bogatoj zemqi, punoj {uma, potoka, rudnihblaga i prirodnih lepota.

Zaista je bilo tako dok neke stvari nismoupropastili. Posekli smo {ume, opoganili najlep-{e reke, otrovali ribu, zatvorili rudnike. Pri-rodnim lepotama (zasad) ne moè niko ni{ta.

Aforisti~ar re~e da je „najlak{e o~uvati ze-mqu u kojoj nema {ta da se opqa~ka!“. U tom slu~ajuTitius ne bi imao {ta da traì na Balkanu. Osimako Kosovo nije oblast bogata vodom. Izgleda danije, tamo te~e Sitnica. Kosovka devojka je 1389.godine, na vidovdansku patericu, pojila srpske ra-wenike vinom. I tako su nikli boùri.

Autor je komentator lista „Politika“

U N IZUOB L AS T I

1. decembar 2007.

Evropska komisija je u svom izve{tajupozitivno ocenilanapredak u civilnojkontroli Vojske, {topredstavqa zapaènrezultat Ministarstvaodbrane i sna`nodoprinosi procesuintegracije Srbije u Evropsku uniju.Ministar [utanovac je istakao i da jeMinistarstvo tokomproteklih {est mesecidobilo podr{ku za svoj rad od mnogihministarstava odbraneiz celog sveta, a naro~ito iz evropskih zemaqa.

14

U

NAP R E D AK

Domu Vojske u Beogradu, 16. novembra, ministar odbrane Dragan [utano-vac, sa saradnicima, odrào je konferenciju za novinare povodom {estmeseci rada novog menaxmenta Ministarstva odbrane (MO). Prema re~ima ministra [utanovca, MO Srbije je za samo pola godinepreduzelo veliki broj mera kako bi unapredilo sistem odbrane i re{ava-

lo brojna pitawa od va`nosti za wegovo funkcionisawe. Period od ~etiri go-dine, koliko traje pun mandat ministra, realno je vreme da sve te mere daju po-zitivne efekte. Svi aktuelni problemi ne mogu se re{iti onoliko brzo kolikose to moè u~initi nekome ko ih posmatra spoqa, bez detaqnog sagledavawasvih relevantnih ~iwenica.

Ministar je na po~etku posebno naglasio da je Evropska komisija u svomizve{taju pozitivno ocenila napredak u civilnoj kontroli Vojske, {to predsta-vqa zapaèn rezultat Ministarstva odbrane i sna`no doprinosi procesu in-tegracije Srbije u Evropsku uniju. Ministarstvo je tokom proteklih {est mese-ci dobilo podr{ku za svoj rad od mnogih ministarstava odbrane iz celog sve-ta, a naro~ito iz evropskih zemaqa.

AKTIVAN PRISTUP PROBLEMIMAPrvi od rezultata rada koje je izdvojio ministar [utanovac jeste pri-

prema zakonske regulative iz domena odbrane. Jo{ u septembru stru~ni timoviMO zavr{ili su pripremu predloga Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci. Tinacrti zakona su relativno dugo bili na javnoj raspravi. Vlada Srbije je predve nedeqe usvojila predloge ta dva zakona koji su dati Skup{tini Srbije. Do-no{ewe zakonskih akata, kako je apostrofirao ministar, osnovni je preduslovda se ispune ne samo wegova li~na o~ekivawa, ve} i svih onih koji èle brìnapredak u svim oblastima unutar sistema odbrane.

Rukovodstvo MO, uz aktivan pristup problemima, i{lo je u susret zadovo-qewu potreba u za svaku dràvu veoma osetqivom sektoru odbrane. Izradiloje niz strategijskih dokumenata, me|u kojima i Nacrt strategije nacionalne bez-

KONFERENCIJAZA NOVINAREMINISTRA ODBRANE

U FOKUSU

Sni

mio

D. B

ANDA

rodroma u Batajnici u civilno-vojni aerodrom. Tre}i projekat,koji }e imati nekoliko faza, za-vr{etak baze „Cepotina”, nado-mak Bujanovca, bitno }e uticatina poboq{awe bezbednosti najugu Srbije. U slu~aju eventualnogprelivawa nasiqa s Kosova na jugSrbije, Vojska je potpuno spremnada reaguje brzo i efikasno, zajed-no sa policijom.

Na popravqawu materijal-nog poloàja pripadnika MO iVS, kako je re~eno na konferen-ciji za novinare, mnogo toga bi-}e u~iweno tokom naredne godi-ne. Nasle|eni buxet i period ukome je primeweno privremenofinansirawe dozvolili su po-ve}awe plata zaposlenih u si-stemu odbrane za samo 4,2 po-sto za proteklih pola godine.Posle uskla|ivawa sa prima-wima ostalih dràvnih slu`be-nika, o~ekuje se rast tih zaradaza oko trideset posto. Iako tomo`da zvu~i puno, kada se uzme uobzir stepen obrazovawa i od-govornost du`nosti koje oba-vqaju zaposleni u VS i MO, ja-sno je da su wihove plate me|unajniìma u dràvnoj upravi.

Iznos slu`benih dnevnicauskla|en je sa drugim dràvnimorganima. Dnevnice u Kopnenojzoni bezbednosti su pove}ane, ~i-me je stimulisano qudstvo koje setamo nalazi u posebnom stepenupripravnosti za delovawe. Pove-}ana je i nov~ana naknada za de-ùrstva lekara u vojnim zdrav-stvenim centrima, jer je ona bilavi{estruko mawa nego u civilnimbolnicama.

Izdvojen je novac potrebanza zavr{etak izgradwe stanovana Beànijskoj kosi u Beogradu, zakoje su odavno podeqena re{ewa

o useqewu. Tako|e, pokrenuta je procedura za nabavku 309 slu`benihstanova koji }e biti dodeqivani iskqu~ivo onima koji obavqaju od-govorne zadatke na odre|enim formacijskim mestima. Nakon istekaslu`be svako }e morati da se iseli iz takvog stana.

Slede}e godine o~ekuje se reorganizacija Ministarstva odbra-ne kada }e biti odre|ena i sistematizacija radnih mesta. Premaanalizi postoje}i sistem je predimenzionisan.Novom organizacijomMinistarstvo }e mo}i da odgovori postoje}im potrebama i mogu}no-stima Republike Srbije da odràva svoje odbrambene funkcije.

PILOTI VI[E LETEPove}awe broja sati letewa na{ih pilota sa {est na 17,5

sati godi{we, ministar je ocenio kao veliki napredak, ali je do-dao i da je potrebno jo{ dosta truda da se taj nivo podigne na stan-dard Natoa od oko 200 ~asova naleta, {to je ciq kome se teì.Prema planu remonta aviona, dva MiG-a 29 sti}i }e u Srbiju dokraja godine, a remont ostalih letelica se nastavqa.

Odziv septembarske generacije regruta od 99 posto, poziti-van je rezultat koji ohrabruje. Za razliku od junske partije koja jebila malobrojnija, i od koje je oko 12 procenata regruta naknadno

15

bednosti Republike Srbije. Tajstrategijski dokument ranije jeradilo vi{e kabineta razli~i-tih politi~kih institucija. Me|u-tim, u MO je odlu~eno da se ide ususret dono{ewu tako va`nihakata pripremom predloga kojisadrì ekspertizu bezbednosnihizazova i kapaciteta Srbije. Ta-ko|e, ura|eni su Nacrt strategi-je odbrane i Strategijski pregledodbrane. Wihovom izradomstvorena je osnova za definisa-we delokruga rada MO unutarVlade Republike Srbije. To jeu~iweno zbog prelaska nadle-`nosti nad odbranom sa dràv-ne zajednice Srbija i Crna Gorana Republiku Srbiju, koja je po-sle razdruìvawa postala samo-stalna dràva.

Ministar je na konferenci-ji za novinare izrazio zadovoq-stvo predlogom dela buxeta Sr-bije za narednu godinu koji se od-nosi na MO. Ministarstvo fi-nansija ispoqilo je razumevaweza potrebe MO, te je za narednugodinu predvi|en buxet u iznosukoji je neznatno mawi od 2,4 pro-centa bruto dru{tvenog proizvo-da. To je najve}i buxet kojim jeMinistarstvo raspolagalo to-kom duèg niza godina, a koji ga-rantuje da }e sistem odbrane zagodinu dana biti podignut naznatno vi{i nivo.

– Ukoliko se dogodine u ovovreme to ne desi, niko drugi ne-}e biti kriv osim menaxmenta uMinistarstvu. Ovo govorim veo-ma odgovorno, i nadam se da }u islede}e godine biti tu sa vamada analiziramo ono o ~emu smosada govorili i ono {to u me|u-vremenu budemo u~inili – nagla-sio je [utanovac obra}aju}i senovinarima.

VI[E INVESTICIJAMinistar [utanovac je u daqem toku konferencije govorio o

tome da u najve}em broju zemaqa primawa vojnih penzionera nisudeo buxeta MO. U Vladi Srbije postignuta je saglasnost da se ona iz-uzmu iz odbrambenog buxeta. Time }e se i raspodela sredstava iz bu-xeta MO Srbije pribliìti raspodeli u buxetima zemaqa kao {toje Norve{ka, u kojoj se oko 40 posto novca izdvaja za plate zaposle-nih, oko 30 posto za odràvawe i preostalih oko 30 posto za inve-sticije. Uz ura~unavawe sredstava iz Nacionalnog investicionogplana (NIP), u iznosu od oko pet milijardi dinara, i uz sopstveneprihode koje ostvaruje, MO Srbije u narednoj godini izdvoji}e oko50 posto novca za plate, oko 30 posto za odràvawe i oko 20 postoza investicije, {to je dosta dobar rezultat, kada se ima u vidu da jeto vi{e sredstava za investicije nego za protekle tri do ~etiri go-dine zajedno.

Ministarstvo odbrane kandidovalo je za NIP tri velika pro-jekta. Prvi je investicija u letelice koje }e se angaòvati u pomo}icivilnom sektoru u slu~aju elementarnih nepogoda, {to je deo tre}emisije Vojske Srbije. Drugi zna~ajan projekat je konverzija vojnog ae-

ALGORITAM ZA STANIz buxeta je izdvojeno oko milijardu dinara za

pomo} u re{avawu stambenih problema, koji su i naj-teì me|u nasle|enim problemima. Ciq menaxmentaMO jeste da prona|e algoritam mera kojima }e se mla-dim qudima koji èle da rade u Vojsci omogu}iti da samnogo vi{e entuzijazma pristupe poslu znaju}i da }emo}i da od svoje plate i subvencija kupe stan koji }eotplatiti.

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

NOVE REGISTARSKE TABLICEPrvi put javnosti su predstavqene nove registarske

tablice vojnih motornih vozila, kao deo procesa stvarawanovog imixa i prepoznatqivosti pripadnika VS u javnosti.To je nastavak davawa savremenog vizuelnog identiteta Voj-ske, koji je zapo~et primenom novih oznaka na uniformisrpskih vojnika.

REAGOVAWE U KRIZNIM SITUACIJAMAU Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije

15. i 16. novembra odràn je seminar „Izgra|ivawe kapacitetacivilnog kriznog planirawa”. Pored pripadnika Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije, na wemu su u~estvovali i predstavniciMinistarstva unutra{wih poslova Srbije, Crvenog krsta, Gorskeslu`be spasavawa, organizacija iz oblasti za{tite ìvotne sre-dine i lokalne samouprave.

Seminar je, uz finansijsku podr{ku Kraqevine Holandije, re-alizovan u organizaciji Ministarstva odbrane Srbije, a na osno-vu Plana bilateralne saradwe Republike Srbije i Kraqevine Ho-landije.

Tridesetak u~esnika radilo je po sistemu radionica i paneldiskusija na kojima su uve`bavani planirawe, organizovawe i re-alizacija civilne i vojne saradwe lokalnih, regionalnih, pa i me-

|unarodnih snaga i institucija, angaòvanih u slu~ajevima koji sesmatraju kriznim, poput elementarnih nepogoda, teroristi~kih na-pada i drugih oblika ugroàvawa qudi i imovine.

Na po~etku seminara, u~esnike su pozdravili ambasadorKraqevine Holandije u na{oj zemqi Ronald van Dartel i dràvnisekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}. Vode}i preda-va~ bio je direktor Programa za razvoj u Centru za reagovawe ukriznim situacijama na ameri~kom univerzitetu „Xon Hopkins”,Erl Val, koji je u~estvovao u planirawu, organizaciji i realizaci-ji re{ewa za krize u Libanu, Pakistanu, Kolumbiji, Keniji, Tajlan-du, Tanzaniji. Pored wega, svoja iskustva u planirawu dejstava ukriznim i vanrednim situacijama izneli su i eksperti iz Xefer-son instituta.

RAZGOVORI O INFORMACIONIM SISTEMIMAUprava za buxet i finansije Ministarstva odbrane organi-

zovala je 21. i 22. novembra ekspertske razgovore sa nema~kimkolegama Egbertom Krejnom i Holgerom Hempelom o informacio-nim sistemima i procedurama interne revizije u Bundesveru.

Ekspertske razgovore je, uz u~e{}e predstavnika nadle`nihuprava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, otvorio na~elnikUprave za buxet i finansije Aleksandar Stojanovi}.

Tom prilikom predstavqeni su izgradwa, organizacionastruktura i procedure interne revizije u Bundesveru. Razmewenasu iskustva o razvoju IT sistema za ra~unovodstvo i wegovoj struk-turi. Na konkretnim primerima razmatrane su i druge teme poputformirawa umreènog sistema i kori{}ewa baze podataka za ce-lokupno Ministarstvo odbrane.

U FOKUSU

16

otpu{teno sa sluèwa zbog neke vrste nesposobnosti, iz prethodnepartije otpu{teno je tek ne{to mawe od deset posto.

Tender za nabavku telekomunikacione opreme uskoro }e bitizavr{en, {to predstavqa jedan od najve}ih projekata u toj oblastitokom vi{e decenija. Ta oprema treba da omogu}i boqe funkcionisa-we sistema odbrane, ali i interoperabilnost u slu~aju angaòvawana{ih snaga u mirovnim operacijama u svetu.

Nedavno je predloèno da Vojnomedicinska akademija postaneregionalni centar vojnog zdravstva. To je dobra vest i svojevrsno pri-znawe za odluku da se spre~i uru{avawe sistema vojnog zdravstva dokog je do{lo u ostalim dràvama biv{e Jugoslavije. Osim toga, ruko-vodstvo MO vodi i razgovore o ideji da se formira Univerzitet od-brane, obrazovno-nau~na ustanova koja bi imala vi{e fakulteta.

IZMIRENA DUGOVAWA– Izmirena su sva dugovawa koje je na{e ministarstvo u pret-

hodnom periodu imalo – rekao je ministar [utanovac i naglasioda je Vojska smawila operativne tro{kove {to moè dovesti ~ak ido pojave suficita do kraja godine. To, prema wegovim re~ima, sve-do~i da se Vojska pona{a odgovorno prema buxetu.

Ministar je izrazio i zadovoqstvo me|unarodnom vojnom sa-radwom, naro~ito u zajedni~koj obuci sa stranim armijama, a po-sebno je istakao zajedni~ke ve`be sa Nacionalnom gardom Ohaja.Komunikaciju sa inostranstvom, kako je najavio, ministar }e poja-~ati jer smatra da je MO po definiciji okrenuto spoqnoj politicizemqe. On je najavio svoju skoru posetu Francuskoj i ocenio da jevojno-vojna saradwa dobar put za razvoj me|usobnih odnosa s dru-gim dràvama.

U zavr{nici konferencije re~eno je da je u prethodnom perio-du vojna policija kontrolisala 104 kasarne. Proveravano je da seu wima ne skrivaju ha{ki optuènici, ali je i utvr|ivano staweobezbe|ewa tih objekata.

Na pitawe o stavu DSS o vojnoj neutralnosti Srbije, [utano-vac je rekao da se u predlogu DSS-a pomiwe Partnerstvo za mir, ataj program je dovoqan okvir za intenzivnu me|unarodnu vojnu sa-radwu. ̂ lanstvo Srbije u Nato jako je daleko od realnosti i menax-ment Ministarstva odbrane trenutno se ne bavi tim pitawem.

Aleksandar ANTI]Aleksandar PETROVI]

ODAVAWE PO[TEMinistar je podsetio da je jedna od wegovih prvih

aktivnosti na novoj du`nosti bio susret sa porodica-ma vojnika poginulih u bombardovawu bolnice „Dragi-{a Mi{ovi}”, i da je tom prilikom obe}ao izgradwuspomenika `rtvama. Sa Skup{tinom Beograda ve} jezavr{en projekat spomenika, adekvatnog izgleda i zna-~aja, i on }e sigurno biti gotov na slede}u godi{wicuwihovog stradawa.

OTKLAWAWE SUMWIPovodom sumwi javnosti o postojawu transkripta

razgovora pilota Natoa i baze prilikom bombardova-wa zgrade RTS-a, ministar je izjavio da izve{taj Kan-celarije Natoa u Beogradu, koji je li~no zatraìo, go-vori da Alijansa ne raspolaè nikakvim podacima otome. Niko u MO i G[ VS nema razloga da krije po-stojawe takvog dokumenta.

17

KURS O ME\UNARODNIMBEZBEDNOSNIMORGANIZACIJAMASve~anom dodelom diploma, u [koli

nacionalne odbrane, 16. novembra, zavr{enje kurs o me|unarodnim bezbednosnim organi-zacijama. Petodnevni kurs organizovan je u sa-radwi Atlantskog saveta Srbije i Atlantskogkomiteta Italije i u dogovoru sa predstavni-cima Vojne akademije. Tom prilikom predsta-vqen je deo tema iz nastavnog plana i progra-ma General{tabnog usavr{avawa [NO.

Generalni sekretar Atlantskog komitetaItalije profesor Fabricio Lu}ioli bio jedirektor kursa, dok su predavawa dràlistru~waci iz razli~itih oblasti u okviru me-

|unarodnih bezbednosnih organizacija. Pola-znici su bili oficiri 51. klase General{tab-nog usavr{avawa i deo nastavnika sa katedristrategije, operatike i menaxmenta u odbranikoji drè nastavu u [NO. S. \.

TIM ABHO NA VE@BI U AUSTRIJI Ve`ba „Pacemaker 07” odràva se od 19.

novembra do 7. decembra u Austriji i na woju~estvuju predstavnici oruànih snaga Austri-je, Belgije, Nema~ke, Francuske, Slovenije iSrbije. Tim Vojske Srbije predvodi potpukov-nik mr Ivan Lazarevi} iz Centra za usavr{a-vawe kadrova ABHO, a u wemu se nalazi petstare{ina 246. bataqona ABHO koji }e bitideo multinacionalne ~ete ABHO zajedno sa je-dinicama Austrije i Francuske.

Ve`ba se realizuje izvr{avawem zadata-ka razdvajawa zara}enih strana u demilita-rizovanoj zoni i po hipoteti~kim pretpostav-kama pojave incidenata i akcidenata kojiukqu~uju radiolo{ku i hemijsku kontaminaciju.Pripadnici ABHO Vojske Srbije, u okviru po-dr{ke borbenih delova multinacionalnih sna-ga, izvr{avaju namenske zadatke poput radio-lo{kog i hemijskog izvi|awa, te procene iprognoze radiolo{ke i hemijske situacije.

Z. M.

OBELE@EN DAN 98. AVIJACIJSKE BAZESmotrom jedinica, vazduhoplovne tehnike i naoruàwa, koju je izvr{io koman-

dant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije general-majorDragan Katani}, na vojnom aerodromu u La|evcima obeleèna je 58. godi{wica osni-vawa i Dan 98. avijacijske baze.

Avijacijsku bazu ~ine 98. lova~ko-bombarderski avijacijski puk, 119. helikopter-ski puk i nekada{we 161. i 285. baza. U sada{wem sastavu formirana je 13. juna ovegodine, a nastala je jo{ 28. novembra 1949. na aerodromu Petrovec kod Skopqa uMakedoniji.

Za minulih 58 godina postojawa, kako je to naglasio komandant baze pukovnik De-jan Joksimovi}, ova jedinica imala je vi{e od 100.000 sati naleta na 20 tipova leti-lica. Ako se sati prera~unaju u dane, ispada da su leta~i ove jedinice u vazduhu prove-li vi{e od 4.000 dana, ili – 11 godina!

Na sve~anosti je general Katani} zaslu`nim pripadnicima jedinice uru~io pri-znawa i nagrade. D. S.

UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMAU Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije, u organizaciji Sek-

tora za qudske resurse Ministarstva odbrane Srbije i Ministarstva odbrane Fran-cuske, 20. i 21. novembra, odràn je seminar „Upravqawe qudskim resursima i kom-pjuterska obrada podataka qudskih resursa“.

Na predavawima i diskusijama bilo je re~i o modelima i tipovima vo|ewa kari-jere, stimulacijama u vojnoj slu`bi, na~inima stambenog obezbe|ivawa i zbriwavawavi{ka kadra, te o informati~koj podr{ci u upravqawu qudskim resursima.

Seminar je kreativni nastavak saradwe koja je u junu ove godine zapo~eta posetomdelegacije Ministarstva odbrane Srbije Francuskoj, gde su sagledani modeli i speci-fi~nosti tamo{weg upravqawa qudskim resursima.

MEDIJA TRENING U DOMU VOJSKEDvodnevni medija trening za pripadnike Uprave za obaveze odbrane Ministar-

stva odbrane odràn je u Centralnom domu Vojske Srbije. To je jo{ jedna u nizu radio-nica koje Uprava za odnose sa javno{}u MO organizuje za zaposlene u sistemu odbra-ne.

Povodom po~etka medija treninga, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kape-tan bojnog broda Petar Bo{kovi} rekao je da je u prethodne dve godine sistem odbraneunapredio komunikaciju sa medijima i u~inio na{e oruàne snage prepoznatqivim.On je naglasio da od u~esnika treninga o~ekuje pomo} u domenu postizawa istinite iprepoznatqive slike o sistemu odbrane.

Tridesetak stare{ina i civilnih lica ima}e priliku da od predava~a iz Upraveza odnose sa javno{}u nau~e osnove medijskog i javnog predstavqawa. . A. P.

1. decembar 2007.18

Po na{im, a i stranimstru~nim saznawima, veterani~e{}e obolevaju i imaju ve}imortalitet od ostalog delapopulacije. êsto nemajudefinisan socijalni status,najve}i broj nije zaposlen,optere}eni su ekonomskim,materijalnim i stambenimproblemima, uglavnom suskloni alkoholu, a kaoposledica svega, naj~e{}eimaju porodi~nih problema.

Veliki broj na{ih sugra|ana, direktnih i indirektnih u~esni-ka ratova koji su posledwe decenije pro{log veka pusto{iliprostore biv{e SFRJ, povu~eni u sebe, bespomo}ni, na mar-gini dru{tva, preìvqavaju ratne uàse i strahote. êsto uzpomo} alkohola poku{avaju da ih potisnu ili izbri{u iz se-

}awa, a neretko „eksplodiraju” i postanu vest dana u crnim hroni-kama.

Re~ je o `rtvama posttraumatskog stresnog poreme}aja(PTSP), koji je, prema istraìvawu doma}ih stru~waka sprovede-nih tokom proteklih 14 godina, zastupqen u ve}oj ili mawoj merikod oko 20 odsto izbegli~ke populacije, oko 30–40 odsto ratnihveterana i oko 60–65 odsto ratnih zarobqenika koji su pretrpelitorturu u logorima i zatvorima.

Doktor Miro âvaquga, pomo}nik ministra u Ministarstvuza rad i socijalnu politiku i rukovodilac Sektora za bora~ko-in-validsku za{titu, kaè za „Odbranu” da je u zavr{noj fazi izradaprojekta koji }e omogu}iti zdravstvenu i socijalnu rehabilitaciju`rtava PTSP, u prvom redu ratnih veterana.

Projekat „Procena zdravstvenog stawa i zdravstvenih potre-ba boraca ratova devedesetih“ vodi dr Viktorija Cuci}, ranijedirektor Instituta za socijalnu medicinu, a zamenik je docent dr@eqko [piri}, psihijatar sa VMA. U~esnici u projektu bi}e [ko-la javnog zdravqa, Medicinski fakultet, VMA, ministarstva zdra-vqa i rada i socijalne politike.

– Projekat je bio nuàn s obzirom na veliku populaciju bora-ca veterana koji nisu za{ti}eni zakonskim aktima. Naime, zakonibrinu o ratnim vojnim i mirnodopskim invalidima, porodicamapalih boraca i civilnih `rtava rata, ali ne i o u~esnicima rato-

POMO] @RTVAMARATA

PROJEKAT MINISTARSTVAZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU

POMO] @RTVAMARATA

PROJEKAT MINISTARSTVAZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU

19

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREME]AJ PTSP je psihijatrijski poreme}aj koji se javqa kod odre|e-

nog broja u~esnika ratova. Predstavqa skup simptoma koji semanifestuju preterano burnom reakcijom na niske podraàje,razdra`qivo{}u, no}nim morama, ko{marima i takozvanimfle{bekovima (iznenadna, neèqena pojava slika doga|aja ko-ji je borca psihi~ki istraumirao). Veliki broj veterana i daqeje naoruàn zbog ~ega su reakcije ~esto opasne po okolinu a isamog veterana.

Termin PTSP prvi put je definisala Ameri~ka psihijatrij-ska asocijacija sedamdesetih godina pro{log veka. Koncept po-reme}aja koji veterane prati od kako je ratova, u 19. veku opi-sivan je kao „iritabilno srce” a u Prvom svetskom ratu kao„borbeni zamor” ili „udarni {ok od granate”. Iskustva iz Dru-gog svetskog rata definisala su ga kao koncept intenzivnog stre-sa „koji prevazilazi uobi~ajena ìvotna iskustva”.

UPITNIKVeterani }e dobrovoqno, uz pomo} psihologa, ispuwavati

obiman upitnik. Pre po~etka anketirawa veteran }e dobiti izja-vu u kojoj je navedeno da se sve ono {to kaè smatra apsolutnomlekarskom tajnom i ne moè se ni u koje druge svrhe koristiti.

Upitnik je pod {ifrom i ne sadrì nijedan vojni podatak. U upitniku ne postoje pitawa o vojnoevidencionoj speci-

jalnosti, jedinici, lokaciji, zadacima, vremenu provedenom naodre|enoj lokaciji....

Jedino je relevantna pri~a o doìvqajima u kojima imane~ega {to je veterana dovelo u stresnu situaciju.

va koji nisu raweni – oni nemaju nikakvu za{titu, a tako|e su pro-{li strahote rata. Po zavr{etku ratnih sukoba, zakqu~no sa agre-sijom Natoa na SRJ 1999. godine, dobili smo veliku populacijuratnih veterana o kojoj u Srbiji nema ni pribli`ne evidencije.Dodu{e, postoji evidencija na{e vojske i policije, ali je veomamnogo qudi do{lo iz drugih republika i vojski, a koji su sada dr-àvqani Srbije – kaè dr âvaquga.

On ukazuje i da ne postoji koherentan pristup dràve re{a-vawu problemu PTSP-u, a zdravstvene ustanove reaguju i le~e tequde tek kada oni silom prilika do wih stignu. Ni suzbijawa niprevencije PTSP nije bilo, a veterani su izuzetno rawiva popu-lacija, kaè âvaquga.

– Prema na{im, a i stranim stru~nim saznawima, veterani~e{}e obolevaju i imaju ve}i mortalitet od ostalog dela popula-cije, ~esto nemaju definisan socijalni status, najve}i broj nije za-poslen, optere}eni su ekonomskim, materijalnim i stambenim pro-blemima, uglavnom su skloni alkoholu, a kao posledica svega, naj-~e{}e imaju porodi~nih problema – napomiwe âvaquga.

Razvoju PTSP doprinosi i odnos dru{tva koji se drasti~nopromenio od vremena kada su u rat krenuli ispra}ani cve}em, dokse danas o wima ~esto govori kao o gubitnicima, zlo~incima, pro-fiterima, a oti{li su u rat kao lojalni i korektni gra|ani koji suse odazivali pozivu sopstvene dràve.

Porodica i bliè okruèwe jedno vreme imaju strpqewa daslu{aju wegove pri~e, ali i wima je dosta rata. Veteranu preosta-ju jedino wemu sli~ni, wegovi saborci, da evociraju uspomene, po-vla~e se i izoluju iz dru{tva, ìve u svom svetu i nikad se rata neosloba|aju.

– Name}e se zakqu~ak da se o wima niko ne stara – ni drà-va, ni dru{tvo, ni porodica, zbog ~ega je i pokrenut ovaj projekat –isti~e âvaquga i daqe kaè – osnovni ciq je da veterana isto-vremeno oja~amo na svim poqima: da mu vratimo samopo{tovawe

i samopouzdawe, da ga zdravstveno i psihi~ki oporavimo, ali i damu pruìmo mogu}nost da re{i socijalne i ekonomske probleme,da bi ga na kraju prihvatila i porodica i dru{tvo. Re~ je o veomaobimnom i skupom projektu, koji }e se finansirati iz republi~kogbuxeta i me|unarodnim donacijama. Anketira}emo nekoliko hiqa-da qudi kako bismo napravili dovoqno reprezentativan uzorakkoji odslikava celokupnu populaciju veterana. Zbog toga }e nambiti potrebna stru~na pomo} odgovaraju}ih institucija – obja{wa-va on.

Projekt }e se realizovati u tri faze – u prvoj }e se dobro-voqno anketirati reprezentativni uzorak veterana, u drugoj }e seanalizirati rezultati istraìvawa, a u posledwoj }e se pristupi-ti primeni re{ewa.

Ovih dana ekipe iz Ministarstva kre}u po Srbiji da bi u sa-radwi sa lokalnim udruèwima boraca i invalida obja{wavalizna~aj u~e{}a u projektu. Anketirawe na terenu po~iwe posle No-ve godine i traje do juna. Zatim sledi analiza upitnika da bi sre-dinom 2009. godine iza{li rezultati i konkretni predlozi, ukqu-~uju}i i osnivawe centara za veterane.

Novica ANDRI]

TEMA

1. decembar 2007.20

VETERAN CENTAR Veteran centar je objekat u kome se sprovodi rehabilita-

cija veterana na bazi dnevnog boravka. Pomo} se pruà bes-platno, bez administrativnih procedura, uputa, medicinskih do-kumenata, zdravstvene legitimacije ili socijalnog osigurawa.

Sastoji se od konsultativne slu`be sa SOS telefonom,centra za prevenciju i le~ewe, ukqu~uju}i i bolesti zavisnosti,rehabilitacionog centra, centra za edukaciju, slu`be za prav-nu i socijalnu pomo}.

Pomo} pruà tim stru~waka razli~itih specijalnosti(pravnici, psiholozi, sociolozi, pedagozi, lekari). Omogu}enisu i dokvalifikacija, prekvalifikacija, pravna pomo}, kori-stan rad kao terapija, sportske aktivnosti.

Mobilni tim pruà pomo} korisnicima koji zbog udaqeno-sti, materijalnih problema ili invaliditeta nisu u mogu}nostida do|u u centar.

Veteran centri ne moraju da budu novi objekti, jer u Srbi-ji ima veliki broj napu{tenih ili neiskori{}eni zgrada.

„EPIDEMIJA SAMOUBISTAVA” ME\U AMERI^KIM VETERANIMA

Me|u ameri~kim veteranima zavladala je prava „epidemi-ja samoubistava“, jer svake nedeqe prose~no 120 u~esnika svihratova, koje su SAD vodile, digne ruku na sebe, navedeno je uistraìvawu TV stanice Si Bi Es.

Ameri~ka TV stanica navodi da se 2005. godine ubilo naj-mawe 6.256 veterana ili 17 svakog dana. Prose~na stopa sa-moubistva u SAD je 8,9 na 100.000 gra|ana, ali je kod vetera-na stopa izme|u 18,7 i 20,8 na 100.000 qudi. Jo{ dramati~ni-ja je razlika u stopi samoubistava mladih veterana izme|u 20 i24 godine i wihovih vr{waka koji nisu bili u ratu. Ona dosti-è 22,9 do 31,9 na 100.000 qudi i skoro je ~etiri puta ve}a.

Si Bi Es uzrok vidi u „epidemiji“ psihi~kih problema kojahara me|u 25 miliona biv{ih vojnika, me|u kojim je i milion ipo veterana iz Iraka i Avganistana.

„Ne vra}aju se svi iz rata raweni, ali niko se ne vra}a izrata onakav kakav je bio”, citira TV stanica jednog veterana.

Istovremeno, nedavno objavqena zajedni~ka studija neko-liko ameri~kih univerziteta i Me-dicinskog centra za veterane SanFranciska pokazala je da je od104.000 pregledanih veterana kodoko 32.000 utvr|ena dijagnoza obo-lelog mentalnog zdravqa ili psiho-socijalnih problema, naj~e{}e na-stalih sa poreme}ajem nastalihusled posttraumatskog stresa.

I uklapawe veterana u ame-ri~ko dru{tvo ide veoma te{ko,pokazuju podaci nevladine orga-nizacije za borbu protiv besku}-ni{tva. Ta organizacija navodi dasu ~ak ~etvrtina ameri~kih besku}-nika upravo biv{i ratnici. Od744.313 registrovana besku}ni-ka, 194.254 su veterani, od kojihoko 1.500 iz aktuelnih ratova uAvganistanu i Iraku.

SPREÎTI ZLOUPOTREBE DIJAGNOZEIzvr{ni direktor Dru{tva za za{titu mentalnog zdravqa

ratnih veterana i `rtava ratova 1991–1999, Milo{ Anti}ukazao je za „Odbranu“ da su problemi sa kojim se susre}e tavelika populacija mnogobrojni – od osnovnog pitawa „kako ì-veti nakon rata ” do psihi~kih tegoba i socijalno-pravnih pita-wa.

Anti} je ocenio da svako ko je bio u ratu nosi nekakva bol-na iskustva, oìqke, ali nije svako traumatizovan do te mereda bi mogao dobiti psihijatrijsku dijagnozu PTSP.

– Va`no je naglasiti da neki veterani koji ne bi trebaloda dobiju dijagnozu PTSP, mogu da do|u do we mahinacijama, jerne smemo zaboraviti da se tako sti~u razne privilegije i kom-penzacije – upozorio je Anti}.Mnogi veterani, koji imaju ozbiqne te{ko}e, nikada nisu javi-li psihijatru. Mnogi sede u kafanama i koriste alkohol ilidrogu, neki su prona{li utehu i smisao u religiji.

Anti} je ukazao da medikamenti, psihoterapija i redukcijasimptoma nisu dovoqni da se veteran reintegri{e u dru{tvo.âk ni materijalne nadoknade nisu dovoqne ako takvi qudiostanu marginalizovana grupa.

21

Na tre}oj sednici Saveta zabezbednost vojnih u~esnika usaobra}aju, pored ostalog,predstavqena i Strategija pove}awabezbednosti putnog saobra}aja uVojsci do 2012. godine. Predvi|enoda jedna od kqu~nih aktivnosti unarednoj godini bude posve}enasmawewu brzine, s obzirom na to{to je upravo prevelika brzinajedan od naj~e{}ih uzrokasaobra}ajnih nezgoda u nas.

KAMPAWESMAWILEBROJNEZGODA

TRE]A SEDNICA SAVETAZA BEZBEDNOST VOJNIHUÊSNIKA U SAOBRA]AJU

Kraj godine je zgodna prilika za analizu u~iwenog i razlo`nu evalua-ciju aktivnosti koje su obeleìle period iza nas. ^lanovi Saveta zabezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju Ministarstva odbrane is-koristili su svoj tre}i ovogodi{wi skup upravo za takvo sumiraweefekata realizovanih kampawa i upornih napora u poboq{awu bez-

bednosti u saobra}aju. Pored ~lanova Saveta iz Vojske i Ministarstvaodbrane, sastanku na kome je, izme|u ostalog, predstavqena i Strategijapove}awa bezbednosti putnog saobra}aja u Vojsci do 2012. godine, prisu-stvovali su i predstavnici MUP-a, Ministarstva za infrastrukturu, Sa-obra}ajnog fakulteta iz Beograda, Fakulteta tehni~kih nauka iz NovogSada i AMS Srbije.

ZNAÂJ PREVENTIVNIH MERAPrema podacima o stawu bezbednosti u putnom saobra}aju, iz-

netim na skupu, za devet meseci ove godine, od januara do septembra, u Sr-biji se dogodila 131 saobra}ajna nezgoda u kojima su u~estvovali pripad-nici Vojske. Od toga je 68 bilo s vojnim vozilom, {to je 17 odsto mawe uodnosu na isti period pro{le godine.

Istaknuto je, tako|e, da posledwih meseci broj nezgoda opada, {tosvedo~i o rezultatima preventivnih mera i kampawa preduzetih zarad wi-hovog znatnijeg smawewa u zimskom periodu. Kako bi se taj pozitivni trendnastavio, dogovoreno je daqe sprovo|ewe intenzivne kontrole vojnih vo-zila i voza~a u pojedinim garnizonima, ali i sprovo|ewe drugih oblikapreventivnih aktivnosti, poput predavawa o uslovima i na~inu kori{}e-wa vozila zimi, po snegu, ki{i, magli i sli~nim oteànim vremenskimuslovima.

Zakqu~eno je da su kampawe „U~inimo puteve bezbednijim” iz aprilaove godine, „Ispravno vozilo – bezbedna vo`wa” iz juna i „Veì pojas –daj {ansu ìvotu”, koja jo{ traje, dale veoma dobre rezultate i da sli~neaktivnosti treba nastaviti i u narednom periodu. Osmi{qene i realizo-vane s ciqem pove}awa bezbednosti na putevima, te kampawe nisu ostalebez odjeka me|u vojnim u~esnicima u saobra}aju. Rezultat je smaweni brojnezgoda u kojima su u~estvovali pripadnici Ministarstva odbrane i Voj-ske, {to ohrabruje, posebno u pore|ewu s pove}awem ukupnog broja sao-bra}ajnih udesa na putevima Srbije od preko 20 odsto za proteklih desetmeseci ove godine.

Na sastanku Saveta istaknuto je da kampawe, poput ovih koje su rea-lizovane ove godine, nisu usmerene na poboq{awe pona{awa vojnih u~e-snika u saobra}aju samo dok su za upravqa~em vojnih vozila, ve} mnogo vi-{e, na promenu sveukupnog wihovog stava dok su za volanom, a time i odno-sa prema drugim u~esnicima u saobra}aju. Zato je predvi|eno da jedna odkqu~nih aktivnosti u narednoj godini bude posve}ena smawewu brzine, po-{to je upravo prevelika brzina, uz nedovoqno po{tovawe saobra}ajnihpropisa, jedan od naj~e{}ih uzroka saobra}ajnih nezgoda u nas.

OPASNA I RUTINAKao jednu od najve}ih te{ko}a u pove}awu bezbednosti vojnih

u~esnika u putnom saobra}aju u~esnici Saveta prepoznali su starost vo-znog parka u Vojsci, koja ~esto iznosi i preko 20 godina. Pri tome, istaklisu, iako starost vozila svakako nepovoqno uti~e na nivo wihove isprav-nosti, to je samo jedan od elemenata sigurnosti u saobra}aju. Mnogo ve}upa`wu potrebno je pokloniti stalnom obu~avawu, kondicionirawu i usa-vr{avawu voza~a, te nivou profesionalizma kojim se odlikuju. Pri tome,treba imati u vidu da je me|u voza~ima vojnih vozila sve mawe vojnika naodsluèwu vojnog roka, a sve vi{e profesionalnih voza~a, civila ili voj-nika po ugovoru. To ra|a novu „opasnost” po bezbednost u saobra}aju, a toje – rutina. Zato je neophodno organizovawe kvalitetnih predavawa na ko-jima bi se, s vremena na vreme, obnavqale „baterije”, neophodne za odr-àwe visokog nivoa discipline i ozbiqnosti, izuzetno va`nog u obavqa-wu jednog od najodgovornijih zanimawa. ̂ lanovi Saveta za bezbednost voj-nih u~esnika u saobra}aju, zakqu~ili su da i u narednom periodu velikapa`wa treba da se pokloni upravo takvim preventivnim merama i sli~nimkampawama za pove}awe bezbednosti u putnom saobra}aju.

Slede}e godine akcenat }e biti na smawewu brzine, ali u Savetuplaniraju i kampawe protiv upotrebe alkohola u saobra}aju i za redovnekontrole po{tovawa saobra}ajnih propisa. Ne}e se prekidati ni kampa-wa za kori{}ewe pojasa u toku vo`we.

Du{an GLI[I]

Sni

mio

R. P

OP

OVI

]SAOBRA]AJ

1. decembar 2007.22

U Komandi

Vazduhoplovstva

i protivvazduhoplovne

odbrane u Zemunu

nedavno je izvedena

{tabna ratna ve`ba

„Pomak 2007”,

prva takve vrste

organizovana prema

procedurama Natoa.

Bila je to dobra

prilika za trening

komandnih ve{tina

najodgovornijih qudi

za bezbednost

na{eg neba.

Najiskusniji vazduhoplovci Vojske Srbije pokazali su zavidan nivo znawai prilagodqivosti procedurama Natoa za planirawe i organizovaweoperacija. Kao u {ahovskoj partiji, {tabovi „crvenih” i „plavih” nad-metali su se u brzom, kreativnom i svrsishodnom dono{ewu operativ-nih odluka.Takve ve`be odavno su praksa u najmo}nijim vazduhoplovnim komandama

sveta. Pravilna i brza odluka {taba zasnovana na dobroj proceni naj~e{}eodlu~uje ishod bitke, pa i rata. Savremeni koncept vojne ve{tine, naro~itokada je re~ o vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, brzinu i efi-kasnost {tabnih organa tretira kao prioritetne faktore uspeha.

Na~elnik {taba Komande ViPVO pukovnik Jovica Dragani} imao jeulogu komandanta ve`be „Pomak 2007”. Posle davawa smernica za planira-we operacije, dinamika u {tabovima „plave” i „crvene” vojske je po~ela.

Kako je objasnio pukovnik Dragani}, faza planirawa i organizova-wa operacije podrazumeva razvoj takozvanih kurseva operacija pri ~emu ko-manda analizira borbenu mo}, po~etni raspored snaga i {emu manevra. Tre-ba naglasiti da se rad paralelno odvijao u dve ekipe.

Vaqanost planova i kurseva akcija najboqe se ogleda tokom faze ko-ja se naziva ratne igre. Naime, sa dve strane velikog stola na kome se nala-zi radna karta sa ucrtanim granicama fiktivnih dràva i rasporedom sna-ga, kvalitet operativnih re{ewa, pod nadzorom sudije, upore|ivali su „pla-vi” i „crveni” prema precizno utvr|enim parametrima.

Pukovnik Dragani} nagla{ava da se upravo u modelu ratnih igara iz-dvaja kvalitet novih procedura {tabnih ratnih ve`bi.

– U ve`bama koje su izvo|ene na osnovu starog plana i programa, naosnovu idejne zamisli komandanta, {tab je razra|ivao plan dejstava i kur-seve akcija. Sada je druga~ije. [tab razra|uje nekoliko varijanti plana, ana osnovu ponu|enih re{ewa, komandant donosi odluku – kaè komandantve`be.

Posle ratnih igara i „probe” operativnih re{ewa pristupa se izradidokumenata – odluka i nare|ewa. Ta procedura u komandama nivoa kakva jeViPVO Vojske Srbije nije nimalo jednostavna.

Pukovnik Dragani} nagla{ava da }e nakon analize ve`be biti izra|enelaborat koji ima vi{estruko upotrebnu vrednost. Najva`nije je ipak to {to

[ T A B N A R A T N A V E @ B A K O M A N D E V i P V O

POMAK 2007POMAK 2007

23

[TABNA RATNA VE@BAKOMANDE PRVE BRIGADEKomanda Prve brigade Kopnene Vojske izvela je dvodnevnu

{tabnu ratnu ve`bu pod nazivom „POMAK 2007”, kojom je ruko-vodio pukovnik \okica Petrovi}, komandant brigade.

Ve`ba je prvi put realizovana u skladu sa standardnom pro-cedurom za operativno planirawe u Vojsci Srbije {to, nakonsprovedenih organizacijsko-mobilizacijskih promena, predsta-vqa potpuno novi na~in rada Komande i [taba na dono{ewu od-luke, koji je interoperabilan i u skladu sa evroatlantskim inte-gracijama.

U~esnici ve`be su, primewuju}i reqefe, simbole za prika-zivawe jedinica i elektronska sredstva, u sedam faza planira-wa pokazali zavidno poznavawe taktike i operatike, pa je op{taocena da je u osposobqavawu ove komande u~iwen potpuno nov izna~ajan pomak.

Ispred pretpostavqene komande KoV-a ve`bu su pratili pu-kovnici @elimir Gli{ovi} i Radojko Nikoli}. B. M. P.

OBUKA VOJNIKA NA CIVILNOMSLU@EWU VOJNOG ROKAU organizaciji Odeqewa za odbranu grada Novog Sada ot-

po~ela je obuka druge grupe vojnika na civilnom sluèwu vojnogroka, koja }e trajati do 7. decembra.

Po re~ima Bo{ka Pilipovi}a, na~elnika Odeqewa za od-branu grada Novog Sada, anketirawem polaznika prve grupe utvr-|en je visok stepen motivisanosti vojnika i predava~a za ovakavvid osposobqavawa.

Po~etku obuke prisustvovali su i Milan Popadi}, na~elnikUprave za odbranu Republike Srbije, i Zoran Vu~evi}, predsed-nik Skup{tine grada. B. M. P.

ÂÂNSKA SLOBODADOBILA SERTIFIKAT O KVALITETU Na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije pukovnik Danko

Jovanovi} uru~io je 23. novembra generalnom direktoru fabrike„Sloboda“ Radomiru Quji}u sertifikat SRPS kao dokaz da je si-stem menaxmenta te fabrike usagla{en sa me|unarodnim stan-dardima kvaliteta ali i Natoa.

Predsednik Verifikacione komisije Ministarstva odbranepukovnik dr Branislav Jaki} izjavio je da se na{a namenska indu-strija postepeno oporavqa i da je, zahvaquju}i vrhunskom kvali-tetu proizvoda, ponovo ravnopravan partner drugima na svet-skom trì{tu naoruàwa i vojne opreme.

Jo{ jedna potvrda toga je {to je „Sloboda“ sa predstavnici-ma belgijske firme „FN Herstal“ upravo dogovorila isporukumunicije za pu{ke te poznate svetske fabrike, vrednu oko miliondolara.

ZAVR[EN DRUGI KRUG PRISMA PREKVALIFIKACIJE U Tehni~koj {koli „Novi Beograd“ podeqeni su sertifikati

drugoj grupi podoficira i civilnih lica koji su zavr{ili prekva-lifikaciju za civilna zanimawa. U okviru programa Prisma, od3. septembra do 4. novembra, 56 polaznika osposobqeno je zaservisirawe rashladih ure|aja, postavqawe i odràvawe klimaure|aja u objektima i automobilima, instalirawe i servis auto-gasnih instalacija, postavqawe vodovodnih i grejnih instalacijai ugradwu video nadzora.

Doskora{wim pripadnicima oruànih snaga uspeh u prona-laèwu novog zaposlewa poèleli su predstavnici Ministarst-va odbrane, Privredne komore Beograda i donatora zemaqa„Nordijske inicijative“. A. P.

se delovi ili elaborat u celini mogu koristiti i u realnim bor-benim situacijama, ukoliko se elementi pretpostavqeni u supozi-ciji ve`be poklope sa realnom situacijom.

– Pripadnici na{e komande pokazali su veliku prilagodqi-vost i verujem da su osposobqeni za planirawe i izvo|ewe opera-cija prema procedurama Nata. Ono {to }e biti na{ imperativ uskoroj budu}nosti svakako je jo{ boqa sinhronizacija me|u ele-mentima {taba i oja~avawe informati~ke podr{ke – rekao je pu-kovnik Dragani} ocewuju}i ve`bu kao veoma uspe{nu.

Uskoro }e pot~iwene komande biti u situaciji da izvode sli~-ne ve`be. U Komandi ViPVO kaù da }e deo operativnih odluka sa{tabnih ratnih ve`bi biti sproveden u realnosti, naravno u ob-liku i obimu koji zavisi od mogu}nosti, ali i veli~ine na{e teri-torije.

A. PETROVI]

POD NADZOROM KOMANDANTAKomandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbra-

ne general-major Dragan Katani} sa „neutralne pozicije” pra-tio je tok ratnih igara. Nije se me{ao u dono{ewe odluka, {tobi u realnim okolnostima bio wegov posao.

– Moram priznati da su stare{ine pokazale zavidno zna-we i osposobqenost. Naravno, o pojedinim re{ewima se moèrazgovarati, ali upravo zato i sluè ovakve ve`be – da se sa-gledaju gre{ke i otklone nedoumice – iskren je general.

Kao glavnu prednost nove procedure {tabnih ratnih ve`bigeneral Katani} prepoznaje mogu}nost su~eqavawa mi{qewa.

– Do sada ste imali situaciju da se razmatraju odluke samojedne strane. Sada prakti~no imate dva {taba koji simulirajuuzvratno dejstvo. Ranije komandant nije morao da razmi{qa {ta}e wegov zami{qeni protivnik uraditi. Danas ste mogli da vi-dite kako na svako re{ewe jednog odmah reaguje i drugi {tab. Utakvoj situaciji dolaze do izraàja kreativnost i brzina – re-kao je general Katani}.

1. decembar 2007.24

ZDRAVSTVO

U situacijama kada za te{ko

obolele pacijente novi

organ postane jedini lek,

a transplantacija terapijska

procedura, ~esto se gleda

u najve}e doma}e zdravstvene

ustanove. Vojnomedicinska

akademija je puno uloìla

u edukaciju, eksperimentalni

program i formirawe tima

za transplantaciju.

U

ZAVR[NA VE@BA SLU[ALACA92. KLASE [KOLE REZERVNIH OFICIRA

kasarni „Bawica” u Beogradu, 25. novembra, odràna je za-vr{na ve`ba slu{alaca 92. klase [kole rezervnih oficira([RO) sanitetske i veterinarske slu`be – Zima 2007. Tomprilikom, prvi put je kori{}ena medicinska oprema za rad u

terenskim uslovima koju je nedavno Kraqevina Norve{ka kao do-naciju predala na kori{}ewe srpskom vojnom sanitetu i VMA.

Tokom ve`be, kojom je rukovodio pukovnik Dino Tarabar, slu-{aoci 92. klase [RO pokazali su da umeju da primene sve postup-ke medicinskog zbriwavawa u ratnim uslovima kojima su ih podu-~ili wihovi nastavnici. Tom doga|aju prisustvovali su pomo}nikministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipovi} i na-~elnik Vojnomedicinske akademije general-major Miodrag Jevti}.

Povodom odràvawa ve`be, general Jevti} je rekao da je voj-na sanitetska slu`ba dostigla visok nivo i da je interesantanpartner za saradwu srodnim slu`bama u okviru Programa Part-nerstvo za mir. On je istakao da su slu{aoci [RO ispoqili ume-{nost u re{avawu najrazli~itijih prakti~nih problema koji se po-javquju pri zbriwavawu povre|enih i obolelih na boji{tu i napravi na~in upotrebili raspoloìvu opremu koja odgovara stan-dardu najrazvijenih vojnosanitetskih slu`bi u svetu.

A. ANTI]

PREMASTANDARDUNAJBOQIH

CENTAR ZA TRANSPLANTACIJU VMA

DARDAR@I@IVOVOTUTU

25

osetqiva materija. Dodu{e, Ministarstvo zdravqa sa~inilo jepredlog zakona, a lekari sa VMA su svojim sugestijama uticali naneka zakonska re{ewa (prvenstveno oko zakonodavnog regulisawadonacije i oko definisawa postupka uzimawa organa i pruàwapomo}i sa tog aspekta). Sem toga, ~iwenica je da ne postoji organi-zovana donatorska mreà i da zdravstveni centri ne sara|uju do-voqno, ali je najve}i kamen spoticawa neobave{tenost gra|anst-va o celokupnoj problematici. Zato }e u narednom periodu pri-marni zadatak i Ministarstva i svih medicinskih ustanova bitida javnosti pruè neophodne nau~ne informacije.

– Gra|ane bi trebalo informisati da je doìvotno zave{ta-vawe organa jedna od humanih i silidarnih obaveza – jer se nikadne zna kada }e kome zatrebati taj lek – organ. A ve} nekoliko hiqa-da pacijenta ~eka transplantaciju kao definitivno izle~ewe. Ume-sto edukacije, mnogo su ~e{}e medijske pri~e i naga|awa o zloupo-trebama. Mislim da u na{oj zemqi postoje jaki argumenti da nemazloupotrebe u toj oblasti. A evo i za{to. U samoj transplantaciji –uzimawu i presa|ivawu organa – u~estvuju najve}e zdravstvene usta-nove – svi klini~ki centri i VMA. Drugi aspekt je da u celokupnojproceduri u~estvuje najmawe 30 do 50 zdravstvenih radnika. I tre-}e, na zvani~nim listama, koje moraju biti dostupne svakom gra|a-ninu u svakom trenutku, moè se pratiti kome se ti organi presa|u-ju i videti da nema nikakve druge prednosti sem medicinske.

Najvi{e nejasno}a izaziva pojam mo`dane smrti, odnosno ka-da se i kome moè uzeti organ. U te dve re~i utkan je ~itav emotiv-ni i religijski pogled ~ovekov. Sa druge strane prof. dr Mirkovi}kaè da lekari ta~no mogu da medicinski defini{u pacijente kojiimaju mo`danu smrt.

– Taj trenutak se egzaktno utvr|uje. Mo`dana smrt je potpuniprestanak funkcije mozga. Ali, kod tih pacijenata srce radi jo{nekoliko ~asova, a organi se moraju uzeti za dan-dva. Va`no je ta-ko|e re}i da organi moraju biti funkcionalno zdravi, dakle bezpatolo{kih lezija. A jedan takav davalac moè spasiti i defini-tivno izle~iti najmawe pet ili {est pacijenata.

Profesor Mirkovi} isti~e kako VMA moè, kada je re~ o ka-daveri~nim transplantacijama, da u funkcionalnom i organizaci-onom smislu, bude lider u toj oblasti. Ona ima formirane timoveza transplantaciju i mobilne timove za utvr|ivawe mo`dane smr-ti i za eksplantaciju organa. Tako|e, zavidne su i wene tehni~kemogu}nosti, jer ~lanovi tima mogu, na poziv iz bilo kog centra, dado|u u bilo koji deo na{e zemqe za jedan sat. Prednost VMA su idobro obu~eni hirurzi. Presa|ivawe jetre je hirur{ki najzahtev-nije i tu su postoperativni rizici najve}i. I dok neuspehe u tran-splantaciji bubrega moè nadomestiti hemodijaliza, za druge or-gane nema alternative.

[PANSKI MODELVojnomedicinska akademija ima dovoqno posteqnih kapacite-

ta za sme{taj i postoperativnu negu tako te{kih pacijenta. I nesamo to. Transplantacije koje bi se izvodile u na{oj zemqi vi{e-struko su jeftinije. U svetu one ko{taju daleko vi{e od 200.000dolara, a ako bi taj program po~eo kod nas, mogli bismo za jednutransplantaciju u svetu, uraditi pet-{est operacija u zemqi.

– Jednogodi{we preìvqavawe nakon tih operacija je oko85 odsto, a petogodi{we oko 65 odsto, i to je izuzetno velikiprocenat.

Jedna od inicijativa VMA je da se u narednom periodu, zavi-sno od èqe, podstakne i obnovi postoje}i eksperimentalni pro-gram gde mogu da ve`baju za transplantacije hirurzi i iz drugih me-dicinskih ustanova.

Doktor Mirkovi} smatra da bi trebalo formirati Srpskudonatorsku mreù organa, a kao primer za ugled je {panski model– oni su za deset godina postali prva zemqa u svetu po broju tran-splantacija jer su zakonodavno regulisali princip tzv. zaìvotnogneprotivqewa. Donator organa je svaki pacijent kome se dijagno-stikuje mo`dana smrt, ako se nije u bilo kom medicinskom centruizjasnio protiv uzimawa organa.

Mira [VEDI]

UU Vojnomedicinskoj akademiji nedeqno se uradi jedna tran-splantacija bubrega, gde su donatori organa obi~no najbliììvi srodnici. Ali, oni ne mogu pomo}i te{ko obolelim pa-cijentima ako se radi o srcu, plu}ima, pankreasu, pa i jetri.I kada transplantacija postane jedina terapijska metoda, a

organ lek, onda svi sa liste ~ekawa za presa|ivawe organa ga-je nadu da }e se izle~iti zahvaquju}i kadaveri~nim transplan-tatima. Tako se bar radi svuda u svetu jo{ od {ezdesetih godi-na 20. veka. Ali kod nas jo{ ne postoji procedura za doìvotnozave{tawe organa.

Ta presti`na medicinska ustanova puno je uloìla u eduka-ciju, eksperimentalni program i formirawe timova za tran-splantaciju i svakako u tom domenu predwa~i u odnosu na celoku-pan zdravstveni sistem dràve. U wenoj eksperimentalnoj opera-cionoj sali obu~avala se i ekipa dr Boìne Radevi}a, koja je iz-vela prvih 16 transplantacija jetre. Tako|e, VMA je pokrenula iideju donatorskih kartica, ali jo{ nije omasovqen proces zave-{tavawa organa.

Taj broj moè da bude daleko ve}i. Prema statisti~kim poda-cima, ako bi samo 10 odsto stanovnika Srbije dobrovoqno zave-{talo organe moglo bi da se uradi 100 transplantacija godi{we,a lekari kaù da je i deset zna~ajan broj. Me|utim, program kada-veri~ne transplantacije i daqe ne funkcioni{e ne samo u VMAve} i u zemqi. Za{to?

KAMEN SPOTICAWAProfesor dr Darko Mirkovi}, na~elnik odeqewa za abdo-

minalnu hirurgiju, ina~e rukovodilac tima za transplantacijuVMA, kaè da za to ima vi{e razloga. Najpre pravne prirode. USrbiji jo{ nije donet zakon o transplantaciji kojim se reguli{e ta

1. decembar 2007.26

NNa inicijativu Uprave za odbranu Republike Srbije i Odeqewa zacivilno-vojnu saradwu General{taba Vojske Srbije, u Novom Sadunedavno je odràn radni sastanak na temu „Priprema i dogovor zadelovawe subjekata sistema odbrane i za{tite od poplava i leda”.Tom prilikom su najodgovorniji u sistemu odbrane AP Vojvodine,

predstavnici Republike i Vojske Srbije sagledali sada{we stawe, sna-ge, mogu}nosti i probleme, ali i mogu}e na~ine saradwe i koordinaci-je svih ~inilaca pravovremenog i adekvatnog reagovawa u ovim situaci-jama. Jedna od misija Vojske Srbije jeste i podr{ka civilnim struktura-ma u slu~aju prirodnih nepogoda i katastrofa ve}ih razmera u kojimasu ugroèni qudski ìvoti, ìvotna sredina i materijalna dobra.

Kako bi se {to spremnije do~ekale elementarne nesre}e koje najma-we prièqkujemo, ali koje je i realno o~ekivati, neophodno je sagledatipostoje}e stawe, snage i mogu}nosti Vojske kada je u pitawu angaòvawewenih pripadnika i raspoloìvih tehni~kih sredstava.

Po re~ima pukovnika Milenka Lalovi}a, zastupnika na~elnikaOdeqewa za civilno vojnu saradwu G[ VS, neophodno je civilnim struk-turama dati jasan znak da su transformacijom i organizacijsko-mobili-zacijskim promenama Vojske Srbije i weni kapaciteti, u tom smislu, uznatnoj meri izmeweni.

Upravo ta ~iwenica name}e potrebu da se u odbrani od poplava alii drugih prirodnih nepogoda i katastrofa, prvo angaùju kapaciteti vo-doprivrednih preduze}a i svi raspoloìvi lokalni resursi. Ukoliko seto pokaè nedovoqnim, onda je potrebno angaòvati celokupnu Civilnuza{titu, a tek kao posledwi korak u odbrani pozvati Vojsku da se angaù-je sa svojim kapacitetima.

Ovakav na~in angaòvawa snaga mora biti regulisan normativnimaktima, {to se i o~ekuje u najskorije vreme, rekao je pukovnik Lalovi}.

ZA[TITA

PRIPREME ZA ODBRANU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA U VOJVODINI

Poplave u Jablani~kom

okrugu opomiwu na stalnu

opasnost od prirodnih

nepogoda i neophodnost

adekvatnih preventivnih

mera na spre~avawu

wihovih posledica.

Tako su i u odbrani od

poplava u Vojvodini

uo~eni problemi

sistemske i tehni~ke

prirode, koje u najskorije

vreme treba prevazi}i i

time celokupan sistem

odbrane od poplava

u~initi efikasnijim.

EFIKASNIJAODBRANAOD POPLAVA

27

Na teritoriji AP Vojvodi-ne postoje Vojno-teritorijalniorgani (Vojni okrug Novi Sad sa~etiri Vojna odseka i 17 odeqa-ka), dva Centra za obuku KoV (uSomboru i Pan~evu), Re~naflotila stacionirana u NovomSadu i jedinice 1. brigade KoVu garnizonima Novi Sad, Pan-~evo, Ba~ka Topola, SremskaMitrovica i [abac, od kojihsu, kada je u pitawu angaòvaweu odbrani od poplava i leda,svakako najzna~ajniji pontonir-ski bataqoni u Novom Sadu i[apcu i inìwerijski bataqonu Novom Sadu. Oni, osim qud-stva, raspolaù i specifi~nimvozilima i plovnim sredstvima.

Re~na flotila je u mogu}-nosti da se u ovakvim slu~ajevi-ma angaùje u prevoèwu qud-stva i tehnike sa ugroènog pod-ru~ja i to prvenstveno preven-tivno, jer brodovi su u mogu}no-sti da plove samo unutar plov-nog puta na reci, odnosno u gra-nicama koje obezbe|uju wihovupotpunu bezbednost. Osim toga,snage flotile i ronioci mogu seangaòvati i u spasavawu i tra-gawu za qudstvom nestalim u po-topqenim podru~jima.

Prema re~ima Bo{ka Pi-lipovi}a, na~elnika Odeqewaza odbranu grada Novog Sada ujedno i na~elnika {taba CZ za te-ritoriju Ju`no-ba~kog okruga, u odbranu od poplava treba ukqu~i-ti sve raspoloìve resurse, posebno tamo gde postoji razvijenagra|evinska operativa, a neizbe`no je i formirawe privremenihradnih jedinica po naseqenim mestima, {to do sada jo{ uvek nijeregulisano postoje}im zakonskim odredbama, jer se na dobrovoq-nost, praksa je pokazala, vi{e ne moè oslawati.

Odbrana od leda koji izaziva poplave je mnogo teà i slo-ènija, obja{wava mr Mirko Galowa, rukovodilac odbrane odpoplava AP Vojvodine. Kada se pokrene led tada u odre|enimo{trim krivinama reke dolazi do wegovog nagomilavawa i ako seblagovremeno ne interveni{e i obezbedi prohodnost, bilo ledo-lomcima, minirawem ili bomardovawem iz vazduha, stvaraju seledeni ~epovi koji spre~avaju protok vode, pa nivo zna da raste ido 5 metara dnevno. U tim slu~ajevima za 24 do 48 sati moè do}ido katastrofalnih poplava, jer voda prosto ne moè da pro|e ko-ritom Dunava, pa se nekontrolisano izliva.

Po re~ima Galowe, ranije smo sa Ma|arskom imali spora-zum da oni svoje ledolomce angaùju i u zajedni~kom me|unarodnomsektoru Ma|arske, Hrvatske i Srbije sve do Vukovara, dok su trina{a ledolomca, koji su i sada u funkciji, lomila led nizvodno odVukovara do u{}a Tise i na Tisi.

Ma|ari su nam najavili kako su prodali polovinu ledoloma-ca i zato sada mogu prevashodno braniti svoju teritoriju, pa tre-nutno na Dunavu ostaje nepokriven sektor od 100 kilometara.

Po{to sa Republikom Hrvatskom, na nivou vodoprivrednihpreduze}a, ne postoji nikakav sporazum o zajedni~kom delovawu,po~eli smo razgovore kako i na koji na~in da delujemo ukoliko do-|e do zagu{ivawa ledom, kaè Galowa.

Kako nemamo potreban broj ledolomaca, u sada{wim uslo-vima, na navedenom grani~nom sektoru duìne 100 kilometaramoè se delovati minirawem ili bombardovawem iz vazduha. No,kako se radi o granici dve dràve koja se proteè maticom Duna-va, potrebno je prethodno podosta toga usaglasiti.

Sa Republikom Hrvatskom se vode pregovori da se sektor po-deli na dva jednaka dela duìne po 50 kilometara i da svaka dr-àva na svom delu sprovodi odbranu od poplava.

Od Vojske Srbije se o~ekuje da vr{i minirawe na 4 do 5 kri-ti~nih deonica na{ih 50 kilometara reke. Ukoliko se pokaè daje nastalim ledenim ~epovima nemogu}e pri}i, tada bi se angaò-

VOJSKA BILA NEZAMENQIVA

Po podacima Uprave za odbranu Republike Srbije tokompro{logodi{wih poplava, koje su zadesile pojedine delove Re-publike, na odbrani je u vremenu od 15. marta do 27. aprila bi-lo angaòvano 9.645 pripadnika Vojske sa 290 terenskih i 149plovnih vozila koji su dali nemerqiv doprinos u suprot-stavqawu vodenoj stihiji i spasavawu qudskih ìvota i materi-jalnih dobara u ugro`nim regionima. Ogroman teret u borbi sanabujalim Dunavom i Tisom na teritoriji Vojvodine tada su pod-neli pripadnici Novosadskog korpusa.

NESAGLEDIVE POSLEDICE

U koritu Dunava 1956. godine bilo je 180 miliona kubikaleda debqine 80 cm, {to je u susednoj Ma|arskoj i grani~nom sek-toru sa na{om zemqom izazvalo ogromne poplave. Samo je uMa|arskoj tada, iz tog brawenog podru~ja, raseqeno oko 37.000doma}instava. Nakon toga ma|arska vlada je donela odluku onabavci 16 ledolomaca. Na na{em delu Dunava te godine jepoku{ano da se led pokrene bacawem bombi teìne 250 kg iz he-likoptera, no kako su vazdu{ni udari stvarani tom prilikom biliopasni za helikoptere, upotrebqeni su avioni ratnog vazduho-plovstva, {to je uspelo i spre~ena je poplava. Te godine je nalomqewu leda bilo angaòvano oko 3.500 vojnika, podsetio je mrMirko Galowa, rukovodilac odbrane od poplava AP Vojvodine.

ME[OVITA ÊTA

U ciqu pruàwa pomo}i prilikom eventualnih poplava 1.brigada KoV je, sada, u mogu}nosti da formira jednu me{ovitu~etu sa oko 270 qudi (stru~na i fizi~ka radna snaga), potreb-nom tehnikom i logistikom za odràvawe veze, pripremu hrane,vodosnabdevawe, tranport, jednim brojem {atora, }ebadi i kre-veta za najhitnije i privremeno zbriwavawe najugroènijih,prezentovao je potpukovnik Dragan Draì}, pomo}nik komandan-ta 1. brigade za operacije na sastanku najodgovornijih za od-branu od poplava u AP Vojvodini.

vale i vazduhoplovne snage VS radi razbijawa leda bombardova-wem iz vazduha.

Upravo se vode razgovori kako bi se do 15. decembra ove go-dine formirale profesionalne grupe koje bi bile sposobne zaeventualno angaòvawe u odbrani od leda.

Kako bi sistem odbrane od elementarnih nepogoda u pot-punosti funkcionisao neophodno je, izme|u ostalog, i da nad-le`ni organi na nivou Republike Srbije preduzmu mere za iz-radu i dono{ewe zakonskih i podzakonskih propisa koji }e nacelovit na~in obuhvatiti ovu problematiku. Od ne maweg zna-~aja je i regulisawe finansirawa angaòvanih snaga i sred-stava u odbrani od poplava i drugih elementarnih nepogoda,pa tako i Vojske Srbije.

Svakako da je od izuzetnog zna~aja i iznalaèwe modela zasigurnije povezivawe svih subjekata u odbrani od poplava na celo-kupnoj teritoriji Republike u celovit i funkcionalan sistem.

Budimir M. POPADI]

Bo{ko Pilipovi}, na~elnikOdeqewa za odbranu Novog Sada

Mr Mirko Galowa, rukovodilacodbrane od poplava AP Vojvodine

1. decembar 2007.28

Jedan od najmla|ih

ekonomskih i

finansijskih stru~waka

u Vojsci Srbije poru~nik

mr Ivan Milojevi},

referent u Upravi za

snabdevawe

Ministarstva odbrane,

bezrezervno veruje

u snagu nauke kojoj je

do kraja posve}en

i odlu~nost mlade

generacije, ~iji je

elitni predstavnik

M

NAUKAP O R U ^ N I K M R

S N AGA I OD L U ^ladost je ono ìvotno doba koje najvi{e nalikuje prole}u.Svojom eruptivnom snagom, zadivquju}om lepotom, neiscrp-nom energijom… mladost „budi” i pokre}e sve oko sebe, nude-}i nadu u boqe sutra, ali i razlo`nu veru u wegovo ostvare-we. Ni{ta nije nemogu}e za mladog ~oveka, ni najambiciozni-

ji planovi nisu neostvarqivi za onoga ko se tek dokazuje. Potreb-no je samo pokrenuti se, po}i za snovima i oni su nadohvat ruke,uveravaju nas tridesetogodi{waci koji te{ko tranziciono doba ukome ìvimo smatraju svojom najve}om {ansom. Neponovqivom.

Jedan od takvih qudi, samouverenih i beskrajno sigurnih u zna-we koje poseduje, svakako je i poru~nik mr Ivan Milojevi}, refer-ent u Upravi za snabdevawe Ministarstva odbrane. Iako je tek na-~eo 25. godinu, jedan od najmla|ih magistara ekonomije na svom, upostoje}im trì{nim uslovima privre|ivawa, veoma vru}em rad-nom mestu, sve konce drì u svojim rukama. Wegovim iskusnijim ko-legama se ponekad u~ini i da, previ{e okrenut teoriji i nauci, mno-gobrojne, veoma zna~ajne poslove obavqa „malim prstom”, suvi{eolako shvataju}i praksu i prepreke koje ona svakodnevno i nemilicepostavqa pred „trgovce” u uniformi.

SVE AKTIVNIJA KOMERCIJALAPosle nekoliko „su{nih” decenija, tokom kojih je, zbog razli-

~itih razloga, nekada ~etvrta vojska sveta dovedena gotovo do pro-sja~kog {tapa, u Upravi za snabdevawe ponovo je veoma ìvo. Si-stem odbrane u Srbiji je u zavr{noj fazi restrukturisawa, pa ko-mercijala postaje „ventil” koji nas osloba|a pritiska zastarelih,prevazi|enih, nepotrebnih i suvi{nih stvari i omogu}ava nam na-bavku modernijih, kvalitetnijih i neophodnih sredstava. U VojsciSrbije te zadatke najkonkretnije obavqaju zaposleni u Upravi zasnabdevawe, uvereni da je vreme „sedam mr{avih krava” iza nas.Iako rad na veoma odgovornim poslovima u toj organizacionoj je-dinici Ministarstva odbrane, pored mnogostrukog znawa, podra-zumeva iskustvo i vi{egodi{wu praksu, tranzicija i reforma Voj-ske nenadano su otvorile put mladima, vi~nijim teoriji nego prak-si. Odlazak mnogih iskusnih stru~waka u penziju ubrzao je vatrenokr{tewe wihovih naslednika.

– Komercijala je nauka, ili, ako ho}emo, ve{tina koja ne do-zvoqava improvizaciju – kaè poru~nik Milojevi}. – Ako po{tuje-mo odavno poznate ekonomske zakonitosti, mnogi na{i postupci suunapred dati, dirigovani trì{nim uslovima u kojima ìvimo.

29

vore, ~ak i kada je vi{e nego jasno da su oni neo-pravdano zadràni ispod svakog razumnog nivoa.Rast plata zaposlenih nigde se ne moè ograni~a-vati wihovim velikim brojem i tobo`wim ka{we-wem u sprovo|ewu reformi. Ali, ne radi se samoo tome. Isti razlozi navode se i za nedovoqnoopremawe i okasnelu modernizaciju vojske, kaoda borbena gotovost bilo koje armije na svetu mo-è da se uslovqava odlaskom wenih pripadnika upenziju. Da bi se ti problemi re{ili, dovoqno jeda se na pravi na~in iskoriste sve povoqnostiaktuelne privatizacije, odnosno da se preko ak-cija vojsci obezbede dodatna sredstva. Na istina~in mogla bi se obezbediti i sredstva za is-pla}ivawe dugogodi{wih neekvivalentnih zaradapripadnika Vojske i Ministarstva odbrane, {to

odavno optere}uje dràvu. Tako bi se dru{tvena baza oslobodilatereta koji ugroàva u sada{wim uslovima neophodnu i dragocenukonkurentnost. Tada bi se, na najboqi na~in, re{ilo i pitawe dana-{we, veoma vidqive i {tetne nekonkurentnosti i neatraktivnostivojne profesije na takozvanom trì{tu zanimawa.

RESURSI NA IZMAKUDa vojni poziv u Srbiji danas nije popularan kao nekad, vaqda

ne treba nikom posebno dokazivati. Poru~nik Milojevi} isti~e da jestalno usavr{avawe tek jedna od te{ko}a profesije kojom se bavi.Neprekidni naporan rad na radnom mestu, ali i van wega, ~esto itek da bi se preìvelo, ne moè beskrajno da traje. Resursi se zako-nito tro{e, i qudski i materijalni. Danas gotovo da nema pripadni-ka Vojske koji tokom radnog vremena ne obavqa najmawe dva posla,dve du`nosti. Uzroci su poznati, transformacija i smawewe brojaizvr{ilaca nisu doveli do smawewa obima posla i ukidawa obave-za. Naprotiv, posla je sve vi{e, {to nije iznena|uju}e ako se uzme uobzir u kakvom vremenu ìvimo. Da bi prehranili porodicu, mnogirade i pre i posle podne, tro{e energiju, znawe, snagu na nekolikoradnih mesta. U takvim okolnostima, dru{tvenom ìvotu poklawa seveoma mala pa`wa, od ~ega nisu „oslobo|eni” ni pripadnici Vojske.

Sve mawe vremena ima i na{ sagovornik koji, pored sve broj-nijih obaveza na svom radnom mestu, nije zapostavio ni u~ewe.Mladost mu daje toliko potrebnu energiju, a nauka kojom se bavisigurnost na ~esto trnovitom putu ekonomskog stru~waka. Mnogo-brojni poslovi traè celog ~oveka, pa poru~nik Milojevi}, u trciza uspehom i dokazivawem, gotovo da nema slobodnog vremena.Sre}om, posledwih godina ispuwava se, kaè, bar jedan od predu-slova za efikasno re{avawe nagomilanih problema.

– Na istaknuta mesta u Vojsci dolaze mla|i qudi, sa znawem,zavidnom energijom i istinskom èqom za dokazivawem. A to su neo-phodni ~inioci svakog uspeha. Pri tome, treba znati da je procesusvajawa odre|enih saznawa evoluirao od iskustvenog ka informa-ciono-tehnolo{kom, {to, naravno, ne zna~i da iskustvo vi{e nijezna~ajno. Naprotiv, ono je svakom preduze}u, svakoj organizaciji, pai vojnoj, neophodno radi ostvarivawa potrebnog kontinuiteta u raz-voju, stalnog napretka u radu i stvarawu. Ne vaqa i}i uvek ispo~et-ka, kako smo, optere}eni i ve~itim sukobom generacija, ~esto ~ini-li. Tada su gubici mnogo izraèniji od „profita”, {to ekonomskanauka, kad-tad surovo ka`wava. Ipak, u ovom trenutku, najva`nije jeizabranim putem kora~ati sna`no i odlu~no. Za takve korake mla-dost je najspremnija – upozorava magistar Ivan Milojevi}.

Du{an GLI[I]

Ali, to ne zna~i da je sada ba{ sve poznato. Po-sle dirigovane privrede, kojoj smo robovali udrugoj polovini pro{log veka, po~etkom novogstvari su do{le na svoje mesto i neki okovi su,bar kad je re~ o trgovini i komercijalnoj delat-nosti, spali. Ipak, ostaje pitawe da li smo sveekonomske, ontolo{ke i empirijske, receptureistinski prihvatili. Tako na primer, u okviruove uprave nekada je postojalo odeqewe za cenekoje je, ~ak i u uslovima centralisti~ko-planskeodbrambene industrije i, uop{te, privrede,uspe{no obavqalo ne tako bezna~ajne poslove.Sada, kad su se uslovi privre|ivawa kvalita-tivno promenili, kada je cena kao ekonomska ka-tegorija i kod nas dobila na zna~aju, ono ne po-stoji, iako je potrebnije nego ikad. Voluntarizamu tako osetqivom podru~ju, kakvo su cene, moè biti veoma skup, po-sebno u uslovima zna~ajnog smawewa uposlenosti kapaciteta pred-uze}a namenske industrije. To je uslovilo i ~iwenicu da se cene zapotrebe sistema odbrane kod nas i daqe formiraju po metodologi-ji iz devedesetih godina pro{log veka, {to nam danas, kad preduze-}a imaju sve razvijeniju marketin{ku delatnost, ne daje pravo naoptimizam. Posebno ako uzmemo u obzir da je sistem odbrane naj-sloèniji buxetski korisnik – napomiwe poru~nik Milojevi}.

Inicijativa za formirawe posebnog odeqewa za cene, uokviru Uprave u kojoj radi, nije jedina preokupacija mladog stru~-waka. Iako isti~e da nau~no utvr|ivawe i pra}ewe cena proizvo-da namenske industrije, ali i drugih trì{nih proizvoda, za wegaima prioritet, magistar Milojevi} na svom radnom mestu razmi-{qa i o komparativnim prednostima koje Vojska Srbije ima u od-nosu na oruàne snage zemaqa u okruèwu. I ovde je, za sada, vi-{e re~ o teoriji, nego o praksi.

NAU^NI ZNAÂJ RATNOG ISKUSTVA– Ekonomska nauka veliku pa`wu poklawa istraìvawima i

rezultatima postignutim „in vivo”. Po{to su u ekonomskoj teorijiona veoma skupa, a time i retka, wihova dragocenost se ne dovodiu pitawe, ~ak i kada su plod neèqenih, ~esto i neplaniranih uzro-ka, kakvi su, na primer, oruàni sukobi. Ratna iskustva na{e voj-ske, u tom smislu, veoma su visoko kotirana na „nau~nom trì{tu”ne samo ekonomije, ve} i mnogih drugih nau~nih disciplina – pod-vla~i Milojevi}.

Razapet izme|u teorije i prakse, {iroko okrenut nepregled-nom prostranstvu nauke, kojoj je veoma posve}en, mladi stru~wak,ipak, ne potcewuje ni mnogobrojne zasede koje mu praksa svako-dnevno postavqa. Neistraèna monetarna podru~ja tranzicionogdoba predstavqaju izazov kome mladost ne moè odoleti. Zato po-ru~nik Milojevi} razmi{qa i o mogu}nostima koje sveop{ta i sve-obuhvatna privatizacija nudi Vojsci i wenim pripadnicima. U tomsmislu wegove ideje o „nu`noj saglasnosti baze i nadgradwe” kojau na{oj zemqi sada ne postoji, zasluùju posebnu pa`wu.

– Prevashodno posmatrano s ekonomskog stanovi{ta dru{tve-na baza i nadgradwa ne smeju biti u sukobu, wihovo usagla{avawe jepreduslov napretka i stabilnog razvoja svakog dru{tva – kaè Mi-lojevi}. – Ako uzmemo u obzir da na{a zemqa ima izraèn buxetskisuficit, iako su poreske stope u Srbiji najniè u Evropi, onda je ja-sno da neke stvari nisu „na svom mestu”. Ovde nije re~ samo o bez-nade`no niskim platama i mizernim primawima zaposlenih u Mini-starstvu odbrane i Vojsci Srbije, o ~emu kao da se svi pla{e da go-

I V A N M I L O J E V I ]

NOS T M L A D OS TI

1. decembar 2007.30

U prethodna dva mesecavi{e od 12.000 gra|anaposetilo je jediniceVojske Srbije u osam garnizona. U pan~eva~koj kasarni„Rastko Nemawi}”pripadnici Specijalnebrigade posledwi su ove godine ugostilipo{tovaoce vojnogpoziva i zaqubqenike u naoruàwe i borbenutehniku.

Upan~eva~koj kasarni „Rastko Nemawi}” 17. novembra odràn je po-sledwi „Otvoreni dan” u okviru akcije koja je ove jeseni sprovedena ujedinicama Vojske Srbije. Specijalna brigada prikazala je okupqenimgra|anima deo naoruàwa i opreme, ali i segmente obuke pripadnikajedinice.Zainteresovani posetioci imali su priliku da vide borbena sredstva

koja spadaju u najsavremenija te vrste u na{oj vojsci i u razgovoru sa stare-{inama Specijalne brigade saznaju vi{e o aktivnostima i wenoj bogatoj tra-diciji. Posebnu pa`wu izazvali su prikazi antiteroristi~kih akcija – oslo-ba|awe talaca iz stambene zgrade i neutralisawe terorista u seoskom am-bijentu. Najmla|i posetioci iskoristili su priliku da se fotografi{u saspecijalcima u punoj borbenoj opremi i nabave suvenire na {tandu Novin-skog centra „Odbrana”.

Ideja Ministarstva odbrane i General{taba pokazala se uspe{nom, o~emu svedo~i podatak da je u prethodna dva meseca vi{e od 12.000 gra|anaSrbije posetilo jedinice Vojske Srbije u osam garnizona: Vrawe, Beograd,Kraqevo, Ni{, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Ba~ka Topola i Pan~evo. Iz-borom atraktivnih sadràja iz obuke, u ve`bama izvedenim po programu ak-cije, pripadnici Garde, Prve, Druge, êtvrte i Specijalne brigade Kopnenevojske i 98. avio-baze ViPVO, prikazali su deo svojih ve{tina. Raznovrsna

Z AV R [ E N A A K C I J A „ O T V O R E N I D A N ” AKCIJE

SPECIJALCI ZATVORILI KRUG

Sni

mio

D. B

AN

DA

31

profesije i da detaqnije saznaju ne{to o tradiciji jedinicaVojske Srbije.

Oficir za odnose sa javno{}u u kabinetu na~elnika Gene-ral{taba potpukovnik Robert Sre}kovi} kaè da je akcija pokre-nuta nakon reorganizacije jedinica Vojske, koja je uspe{no zavr-{ena krajem juna. On nagla{ava da su posle sezone godi{wih od-mora, sa po~etkom {kolske godine, otvorene i kapije kasarni na-{e vojske.

– Odgovornost i potreba da sa javno{}u komuniciramo nanov, moderan na~in, pokrenula nas je da ve}im brojem akcija pogarnizonima gra|anima, a posebno deci i omladini, predstavimoVojsku na neposredan na~in – kaè potpukovnik Sre}kovi} i pod-se}a da je me|u posetiocima veliki broj wih bio upravo {kolskoguzrasta.

On isti~e da je tokom susreta gra|ana, a naro~ito dece, saprofesionalnim pripadnicima Vojske Srbije atmosfera bilasrda~na i drugarska.

– Deca su iskoristila jedinstvenu priliku da obuku pancir,stave {lem, osmotre kroz dvogled, da se oprobaju na pe{adijskimpreprekama – podse}a Sre}kovi} na izuzetno pose}enu akciju ukasarni „Prvi pe{adijski puk” u Vrawu. – U Gardi su mali{anipro{etali crvenim tepihom gde ih je pozdravila po~asna ~eta, ana ni{kom aerodromu su posle prikaza manevarske mo}i heli-koptera i sami „pilotirali” na stajanci.

Potpukovnik Sre}kovi} isti~e da ponekad vremenske prili-ke nisu i{le na ruku organizatorima „Otvorenog dana”, ali jeuvek bilo sadràja koji su privukli pa`wu posetilaca.

– Bilo je i degustacija ~uvenog vojni~kog pasuqa, ~aja, mali-{ani su dobijali slatki{e od „drugara” u uniformama. Jednomre~ju, veoma prijatna atmosfera – ocewuje Sre}kovi}.

Kako kaù nadle`ni u General{tabu, novi ciklus akcija„Otvoreni dan” o~ekuje se na prole}e slede}e godine, a iz jedini-ca Vojske Srbije obe}avaju sadràjniji i atraktivniji program.

Aleksandar PETROVI]

borbena tehnika i naoruàwe u upotrebi na{ih jedinica bili suizloèni na takti~ko-tehni~kim zborovima.

Posetiocima su otvoreni objekti za sme{taj, ishranu, voj-ni~ki klubovi, streqane i poligoni za obuku. To je ujedno bilaprilika da sa profesionalnim vojnicima, podoficirima i ofi-cirima mladi razgovaraju o izazovima i perspektivama vojni~ke

1. decembar 2007.32

Iako zvani~na istorija srpske ratne avijacije seè u drugu de-ceniju dvadesetog veka, kada je osnovana Vazduhoplovna ko-manda srpske vojske, sa golubijom po{tom, aeroplanskim ibalonskim odeqewem, vazduhoplovstvo svoj muzej na na{improstorima dobija tek krajem pedesetih godina. Pa i tada,

Jugoslavija staje u red svega {ezdesetak zemaqa u svetu koje su mo-gle da se podi~e tom vrstom muzejskih zdawa. Februara 1957. godi-ne, kada je u Komandi Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu formiranoOdeqewe za istoriju i muzej tog vida vojske, ni najve}i entuzijastinisu slutili ~ime }e sve da raspolaù samo pet decenija kasnije.

NESLU]ENO BOGATSTVOModerna betonsko-staklena zgrada na beogradskom aerodro-

mu danas krije vi{e od 200 originalnih letelica, od kojih poseti-oci, u stalnoj izlo`benoj postavci na tri nivoa, mogu da vide sve-ga pedesetak probranih, 130 vazduhoplovnih motora, vi{e od1.600 razli~itih delova uniforme, naoruàwa, ode}e i li~neopreme qudi iz sveta vazduhoplovstva, oko 3.200 avio-instrume-nata, raketa, avio-bombi, mitraqeza, radio opreme, kamera idrugih ure|aja… Specijalizovana biblioteka raspolaè sa oko10.000 kwiga i ~asopisa. Dokumentacioni centar poseduje detaq-nu tehni~ku dokumentaciju za vi{e od 130 aviona, jedrilica i mo-tora, bogate zbirke ordena, umetni~kih predmeta, po{tanskih mar-kica i zna~ki. Tu se ~uvaju kilometri filmske trake, snimqeni namnogobrojnim aerodromima, pored aviona, na pistama…

– Blago svrstano u 12 tehni~kih i istorijskih zbirki, me|u ko-jima se svakako isti~e veoma bogata zbirka aviona, stavqa beo-

P O L A V E K A M U Z E J A V A Z D U H O P L O V S T V A U S R B I J I

TIHI JUBILEJIako imaju ~ime da se di~e, srpskovazduhoplovstvoi avijatika }utkeispra}aju svoj jubilej

JUBILEJI

33

gradski muzej vazduhoplovstva u rednajve}ih i najcewenijih evropskih isvetskih muzeja – kaè na~elnik Mu-zeja ratnog vazduhoplovstva potpu-kovnik Zoran Star~evi}.

– Boqi poznavaoci istorijeavijacije i vazduhoplovstva znaju dau ovoj oceni ne preterujemo. Neke odna{ih najre|ih eksponata u svojimizlo`benim prostorijama rado bivideli i naj~uveniji vazduhoplovnimuzeji. Ne odnosi se to samo na ret-ke letelice strane proizvodwe, negoi na primerke na{ih, doma}ih ogled-nih aviona i helikoptera.

BROJNI RARITETIZna~ajnu referencu muzeja sme-

{tenog dvadesetak kilometara od Be-ograda, na aerodromu „Nikola Te-sla”, u svetskim okvirima, predsta-vqaju 22 originalna tipa letelica izDrugog svetskog rata, ali i neki veo-ma retki vazduhoplovi, poput itali-janskog lovca G-50 (jedini primerak usvetu) rekonstruisanog aeroplanaSARI]-1, Suboti~anina Ivana Sa-ri}a, s originalnim motorom, ili ne-ma~kog ALBATROSA iz Prvog svetskograta, izva|enog iz Dojranskog jezera1988. godine. Tu je i prvi mlazni mo-tor, nema~ki JUMO-004, ugra|en naMESER[MIT 262. Izloène su i

originalne nema~ke [TUKE, ~i-je stravi~ne zvuke Beogra|anipamte jo{ od aprila 1941. godi-ne, pa „meser{mit ME-109“ i„fokevulf 190“, engleski „hari-ken MK-4“ i „spitfajer MK-5“…

Ne smemo, naravno, da za-boravimo ni doma}e eksperi-mentalne letelice, poput„451M” s pilotom u leè}emstavu, lovce „S-49 A” i „S-49C”, svetske rekordere u brzinime|u malim avionima, pa sport-ski, vi{enamenski, {kolski,trena`ni avioni i razli~itevrste jedrilica i helikoptera.Svedo~e}i o izuzetnim dostignu-}ima na{e avio-industrije,

mnogi od tih eksponata predstavqaju i svojevrstan dokaz smele tvrd-we da je Jugoslavija bila jedna od retkih zemaqa sposobnih da ne-zavisno projektuju, izrade, ispituju i serijski proizvode sloène iskupe borbene mlazne avione.

VELIKA POSE]ENOSTDeo tog dragocenog bogatstva kojim raspolaè sur~inski mu-

zej, sakupqanog tokom pola veka istraìvawa stogodi{we istorijevazduhoplovstva i avijacije, qubiteqi aviona, helikoptera, lete-lica uop{te, mogu da vide na izlo`bi postavqenoj jo{ krajem osam-desetih godina pro{log veka, od kada se muzej nalazi u sada{wemzdawu. Me|u najnovijim eksponatima isti~u se delovi ameri~kihborbenih aviona, nevidqivog bombardera F-117 i lovca bombar-dera F-16, krstare}ih raketa, kasetnih i grafitnih bombi, kori-{}enih u agresiji 1999. godine, ali i prevazi|eni modeli avionana{eg ratnog vazduhoplovstva, dospeli u muzejsku galeriju krajempro{log veka. Osim pedesetak letelica, izloènih u muzejskoj po-stavci, mnogobrojni posetioci mogu da vide jo{ dvadesetak avionana travi oko zgrade.

Uzimaju}i u obzir da muzej u Sur~inu ve} nekoliko godina spadau red najpose}enijih u Srbiji, ne moè se re}i da je pola veka uspe-{nog rada obeleìo kako dolikuje jednom od najvrednijih muzeja va-zduhoplovstva u Evropi i svetu. Kraj jubilarne godine se bliì, amonografije o muzeju, ili bar o izlo`benoj postavci sa velikim bro-jem svetskih rariteta, jo{ nema. Nema ni odluke o novom imenu muze-ja, koji, posle svega, ipak ne treba da se zove ni Muzej ratnog, ni Mu-zej jugoslovenskog vazduhoplovstva. Nisu re{eni ni neki materijalnii statusni problemi. Nema vesti o donacijama, nu`nim za restaura-ciju nekih od najvrednijih eksponata. S obzirom na to {ta sve pose-duje, sur~inski muzej qubiteqima vazduhoplovstva i vazduhoplovatreba da pokaè neuporedivo vi{e. Nema sumwe da i briga dràvei vojske, kao vlasnika muzeja, treba da bude znatno ve}a nego do sa-da. Bogata istorija vazduhoplovstva u Srbiji i tradicija srpske avi-jatike imaju pravo na pam}ewe i svoj izlo`beni prostor.

Du{an GLI[I]Snimio Zvonko PERGE

ORIGINALI IZ DRUGOG SVETSKOG RATAMe|u 22 originalna tipa u bogatoj zbirci aviona iz

Drugog svetskog rata, u sur~inskom muzeju nalaze se: nema~kilovci „meser{mit ME-109“ i „fokevulf 190“, engleski „ha-riken MK-4“ i „spitfajer MK-5“, italijanski „fijat G-50bis“, ruski lovci „jakovqev JAK-3“ i „JAK-9“, juri{nik „iqu-{in Il-2“ i bombarder „patqakov Pe-2“, ameri~ki „P-47tanderbol“, mlazni „T-33“ „F-84“, „tanderxet F-86“ i „sej-ber“, lovac „F-86“, {kolski avioni engleski „tajger mot“ iruski „polikarpov PO-2“, veliki nema~ki transportni avion„junkers JU-52“…

Na~elnik Muzeja ratnog vazduhoplovstva potpukovnik Zoran Star~evi}

Akcija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Nacrtaj crte` – leti helikopterom“ zavr{ena je iz-borom najboqih de~jih crteà. Vi{e od 2.000 devoj-~ica i de~aka iz cele Srbije poslalo je svoje rado-ve na temu Vojska Srbije.

Trinaest najboqih crteà ~ini}e kalendar VojskeSrbije za 2008. godinu. Za wihove autore Ministarstvo i Vojska pri-premili su ekskluzivnu nagradu – let vojnim helikopterom. To su: Aleksandra San~anin(Sremski Karlovci), Aleksandra Kilibarda (Vrwci), Lana Plav{i} (Sremski Karlovci), Du{an Lu~i} (Nova Gajdobra), Stefan Boì} (Sremski Karlovci), An|ela Obri} (Sombor),Aleksandar \or|evi} (Ni{), Milica Stojanovi} (Medve|a), Sofija Gligori} (Novi Sad), Johana Tot (Subotica), Stefan Maksimovi} (Zaje~ar), Dejan Vu~i~evi} (Rumenka) i Dalibor Tanackov (Kikinda).

Osim najboqih trinaest, nagra|eno je jo{ 60 devoj~ica i de~aka ~iji }e crteì bitiobjavqeni u kwizi „Deca Srbije o Vojsci Srbije“. Pored nagrada ({oqe, majice, ka~ketisa oznakama Vojske Srbije), oni }e biti specijalni gosti na ve`bi povodom Dana VojskeSrbije, 15. februara 2008. godine. To su: Dorotea Vra~evi} (Beograd), Stevan Brankov(Sremski Karlovci), Jelena Cojki} (@agubica), Milica Kati} (Novi Sad), Jovana Tranda-filovi} (Zaje~ar), Bogdan Nikoli} (Vaqevo), Tatjana Lungulov (Kikinda), Aleksandar Pej~i} (Malo{i{te), Jefimija Popovi} (Beograd), Milica Bogi}evi} (Leskovac), MarinaStaji} (Leskovac), Uro{ Milojevi} (Resnik), Marija Cviji} (Sombor), Teodora Maravi}(Ba~ka Topola), An|ela Ili} (Vrawe), Lazar Bojovi} (Beograd), Nata{a Vuki} (Kikinda),Darko Miliki} (Raqa), Sawa Ne{ovi} (Ni{), Aleksandra Joki} (Sremski Karlovci), Marko Nedeqkovi} (]uprija), Branislav Mitrovi} (Beograd), Awa Vuksanovi} (Beograd),Martina Grwa (Kisa~), Matija Karapanxa (Smederevo), Marko Kuki} (Pan~evo), JovanaDragi}evi} (Beograd), Jelena Jovanovi} (Sremski Karlovci), Tijana Trifunovi} (NoviSad), Tijana @ivkovi} (Pan~evo), Uro{ Ne|i} (Sremski Karlovci), Aleksandar Arsi} (Beograd), Jasmin Rasti} (Beograd), An|elija Krsti} (Bela Palanka), Kristina Kalaji}(Sombor), An|ela Milanovi} (Blace), Marko Avramovi} (Vladimirci), Stefan Avdalovi}(Se~aw), Milo{ Kruni} (Batajnica), Marijana Gaji} (Beograd), grupni rad dece iz vrti}a„Plavi ~uperak“ iz Kikinde: Milan Mi{kovi}, Nina Grbi}, Milica Mr|a, Selena Mir-~i}, Danica Popovi}, Viktorija Gombo{, Sr|an Boìn, Dejan Veskov, Awa @ivi} i Kristi-na Dilber, grupni rad dece iz O. [. „Mo{a Pijade“ iz @agubice: Marijana Stojadino-vi}, Ana Stojadinovi}, Sa{a Anti} i Vladan Stepanovi} i grupni rad dece iz vrti}a „Poletarac“ iz Kikinde: Branislav Nolin, Ma{a Adamov, Aleksandar Radu, Ivana Jerkov,Duwa Vu~kovac i Anastasija Milo{ev.

Dodeqene su i dve specijalne nagrade. Specijalnu nagradu za brzinu, za prvi crte` po-slat u akciji, dobio je Mateja Tucovi} iz Beograda, dok je vrti} „îtluk“ (Pred{kolska usta-nova „Nata Veqkovi}“, Kru{evac) dobio specijalnu nagradu za najoriginalniji rad – kwigu.

„Nacrtaj crte` – leti helikopterom“ je prva akcija koju su Ministar-stvo odbrane i Vojska Srbije organizovali za decu Srbije.

Trinaest najboqih crteà moète pogledati na sajtu Vojske Srbije:http://www.vojska.mod.gov.yu

Ana MILETI]

IZABRANI

NAJBOQI

DE^JI

CRTE@I

AKCIJA MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE

SPECIJALNI PRILOG 27

S U [ T I N S K AA U T O N O M I J A UNUTAR SRBIJE

P R E G O V O R I O B U D U ] E M S T A T U S U K O S O V A I M E T O H I J E

Ako se ozbiqno pogleda predlog srpskestrane u pregovorima o Kosovu i Meto-hiji, lako se uo~ava wegova okrenutostkompromisu. Ne samo da obe strane do-bijaju ne{to, ve} one dobijaju najvi{e

od onoga do ~ega im je stalo: Srbija za-dràva svoj suverenitet i teritorijalni in-tegritet, kosmetski Albanci dobijaju samou-pravu u potpunosti slobodnu od uplitawaBeograda, dok kosmetski Srbi dobijaju si-gurnost svoje egzistencije i osiguranu vezusa Srbijom. Svi zajedno dobijaju mir, sta-bilnost i realnu {ansu za ekonomski na-predak.

Re{ewe problema statusa podrazume-va da se sada{wi me|unarodno regulisa-ni status Kosova i Metohije prevede u bu-du}i unutra{wi status ove pokrajine, koji}e tako|e imati odre|enu dimenziju me|u-narodnih garancija, nadzora i pomo}i uwegovom sprovo|ewu. Ako bi se kojim slu-~ajem postupilo druga~ije, a to zna~i uko-liko bi se prekr{ilo me|unarodno pra-vo, ukoliko bi se ignorisala politi~kavoqa jedne od strana, i poku{alo namet-nuti jednostrano institucionalno re{e-we, to bi zna~ilo da se jedno me|unarod-no regulisano stawe preme}e u nereguli-sano stawe, u ne-status, u pravni haos sanesagledivim politi~kim, dru{tvenim iekonomskim posledicama.

361. decembar 2007.

P R E G O V O R I O B U D U ] E M S T A

Tokom najnovijih pregovora

o Kosmetu u Badenu, srpska

strana iznela je do sada

najkonkretniji predlog

re{ewa statusa na{e ju`ne

pokrajine. U isto vreme,

taj predlog podrazumeva, kako

je to naglasio ministar za

Kosovo Slobodan Samarxi},

„najve}i stepen prepu{tawa

nadle`nosti jednom delu

teritorije, poznat u

dana{wem svetu”.

AKTERI, STATISTII MODELI

EPILOG PREGOVORA U BADENU

Reagovawe Ministarstva odbrane Republike Srbije

U ODNOSU NA PRETPOSTAVQENEPRETWEMinistarstvo odbrane Republike Srbije ima razra|e-

ne planove za delovawe u odnosu na pretpostavqane pret-we, re~eno je u tom ministarstvu povodom najave iz VladeSrbije da }e sva ministarstva pripremiti planove za po-mo} srpskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji u slu~ajujednostranog progla{ewa nezavisnosti. U Ministarstvu od-brane nagla{eno je da se razmatraju razli~iti scenariji, ada je reagovawe mogu}e u slu~aju poku{aja naru{avawa bez-bednosti ili na osnovu politi~ke odluke Vlade Srbije ipredsednika Republike.

Stepen autonomije koji je Srbija ponudila „ve}i je i od dosa-da{wih rekordera – autonomija Hongkonga i Olandskihostrva“, naglasio je tokom pregovora Samarxi}, dodaju}ida je najbliì sli~an primer Hongkong, koji sprovodi kon-cept „jedna dràva dva sistema“, ali, za razliku od predlo-

ga delegacije Srbije, Kina u odre|enoj meri sprovodi svoju poli-tiku odbrane i u Hongkongu. Predlog Srbije je zato sli~niji re-{ewu demilitarizacije autonomne teritorije, koji je primewen uslu~aju Olandskih ostrva. U pore|ewu sa Olandskim ostrvima,Kosovo bi raspolagalo daleko ve}im obimom iskqu~ivih nadle-`nosti.

Izno{ewe konkretnih predloga i pozivawe na ve} postoje-}e modele koji bi se mogli integrisati u ipak specifi~no re{e-we statusa Kosova i Metohije, jasno ukazuje na spremnost srpskogpregovara~kog tima da pregovara, {to se za drugu stranu sve te-è moè re}i.

Dana{wi svet poznaje sli~ne sporove, a neke od modela wi-hovog re{avawa, koji se pomiwu tokom pregovora, i na koje sepoziva srpska strana, donosimo u osnovnom obliku.

OLANDSKA OSTRVAOlandski arhipelag je sastavni deo Finske sa veoma viso-

kim stepenom autonomije i jakim me|unarodnim garancijama. Za-konom o autonomiji do najsitnijih detaqa preciziran je odnosOlanda i „ostalog dela“ Finske. Oland ima 26.000 stanovnika,koji su [ve|ani i govore {vedski.

Padom carskog reìma u Rusiji 1917. godine olandski prva-ci zatraìli su da se pripoje Kraqevini [vedskoj. Finska senije saglasila sa peticijom Olan|ana, ve} je Olandu dala auto-nomna prava koja oni tada nisu hteli da prihvate. Sukob je re-

37

{en odlukom Lige naroda 1921, kojom je Oland dodeqen Finskoj– uz visoki stepen autonomije, demilitarizaciju, garancije uoblasti jezika, kulture...

Demilitarizacija podrazumeva da na Olandu ne mogu bitistacionirane jedinice nijedne dràve, ukqu~uju}i i finske, madafinska vojska nadgleda granice. Najva`nije ingerencije oland-skog parlamenta su: obrazovawe, zdravstvo, javne slu`be, za{ti-ta ~ovekove okoline, razvoj industrije, unutra{we komunikacije,infrastruktura, komunalna administracija, policija, po{ta, ra-dio i televizija, dok finskim vlastima pripadaju: spoqni poslo-vi, najve}i deo sudstva, carine i porezi. Oland ima i svog po-slanika u finskom parlamentu, a olandski poslanici biraju sena izborima na kojima u~estvuju punoletni gra|ani sa dozvolomza stalni boravak u arhipelagu. Da bi Finac mogao da se baviprivre|ivawem na Olandu, poseduje zemqu i moè da glasa, mo-ra da ima stalnu boravi{nu dozvolu. Na Olandu ìvi 95 odsto[ve|ana, a samo pet odsto Finaca. Zvani~ni jezik je {vedski.Pristupawem Finske EU 1995, deo prerogativa olandskog zako-nodavstva prenet je preko finskih organa na EU. Ako Finska è-li da zakqu~i me|unarodni ugovor koji zadire i u kompetencijuOlanda, projekat ugovora mora da bude dat na razmatraweolandskom parlamentu. Simbol pripadni{tva Finskoj je guver-ner Olanda, po pravilu finski [ve|anin, koji ima protokolar-nu i nadzornu ulogu. Olan|ani od 1921. vi{e nisu pokretaliinicijativu za prisajediwewe [vedskoj.

TAJVANOstrvo su u prvoj polovini 17. veka kolonizirali doseqe-

nici iz kineske pokrajine Fujian. Godine 1683. Tajvan je postaodeo Kineskog carstva. Posle prvog kinesko-japanskog rata ostrvoje 1895. pripalo Japanu.

Tajvan je posle japanskog poraza u Drugom svetskom ratu vra-}en Kini. Do 1971. vlada na tom ostrvu predstavqala je Kinu uUN. Rast dràvnog i politi~kog uticaja Narodne Republike Kinei weno uslovqavawe uspostavqawa diplomatskih odnosa preki-

dom svih slu`benih odnosa s Tajvanom doveli su do rastu}e poli-ti~ke, ali ne i dràvne izolacije ostrva koje je postalo jedna odnajrazvijenijih zemaqa Azije. Na predsedni~kim izborima 2000.pobedio je kandidat DNS koji se zalagao za progla{ewe potpunenezavisnosti Tajvana od Kine. Ve}inu stanovni{tva ~ine Kinezi.

HONGKONGHongkong je specijalna administrativna oblast u okviru Ki-

ne. Taj status je dobio 1997. godine, po{to se Velika Britanija,~ija je kolonija bio od 1842, odrekla suvereniteta nad wim.

Hongkongom se upravqa po principu jedna zemqa – dva siste-ma, po kojem je Kina pristala da toj oblasti da visok stepen auto-nomije. Osnovni zakon, koji je neka vrsta hongkon{kog ustava, te-ritoriju tretira kao neotu|ivi deo Kine, koja je zadràla zna~aj-ne nadle`nosti u spoqnoj i odbrambenoj politici. Peking imapravo otvarawa diplomatskih misija, dok Hongkong moè otvaratiekonomska i trgovinska predstavni{tva, a me|unarodne ugovore uoblasti ekonomije, trgovine, finansija, monetarne politike, plo-vidbe, komunikacija, kulture, turizma i sporta moè sklapati podimenom „Hongkong – Kina“. U domenu odbrane, centralna vladamoè uputiti vojsku u Hongkong, ali ona ne sme da se me{a u lokal-ne stvari. Zemqa i prirodni resursi u vlasni{tvu su Kine, a Hong-kongu je povereno upravqawe, wihovo iskori{}avawe i razvoj.

Hongkong ima potpunu autonomiju u oblasti finansija i eko-nomije, obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite, nauke itehnologije, kulture, sporta, slobode veroispovesti. Peking sene konsultuje oko fiskalne i monetarne politike, poreskog si-stema, carinske politike, investicija, trgovine, imigracione po-litike i delimi~no vazduhoplovstva i plovidbe. Hongkong ima svo-ju valutu, hongkon{ki dolar, samostalno sprovodi zakonodavnu,izvr{nu i sudsku vlast na lokalu, a {ef izvr{ne vlasti imapredsedni~ka i premijerska ovla{}ewa. Kina moè da uloì ve-to na promene u politi~kom sistemu, a Osnovnim zakonom Hong-kong se obavezuje da }e zabraniti izdaju, secesiju, pobunu i sub-verziju protiv centralne vlade Kine.

A T U S U K O S O V A I M E T O H I J E

Predsednik Republike Srbije Boris Tadi}

PUNA SAMOUPRAVA, UZ SAGLASNOST BEOGRADAVerujem da postoji osnova za kompromis. Elementi tog

kompromisa su jednostavni – rekao je u govoru drugog danabadenskih pregovora o budu}em statusu Kosova i Metohijepredsednik Srbije Boris Tadi}:

„Srbija nudi Kosovu mnoge nadle`nosti i simbole kojisu, u normalnim okolnostima, rezervisani samo za suverenedràve.

Srbija bi zadràla nadle`nost u domenu spoqne politi-ke, odbrane, pograni~ne kontrole i za{tite srpskog nasle|a.Srbija bi zadràla iskqu~ivo pravo predstavqawa u Ujediwe-nim nacijama, Oebsu i Savetu Evrope. Srbija tako|e traì dana Kosovu ne bude vojske, a prihvata @andarmeriju koja }e obez-be|ivati red i zakon. Postojao bi sporazum Beograda i Pri-{tine koji bi garantovao za{titu prava etni~kih zajednica, i uslu~aju Srba, wihovih odnosa sa institucijama u Beogradu.

U okviru svake od ovih nadle`nosti predstavnik me|u-narodne zajednice imao bi svoju jurisdikciju.

Ako bi se ovakav model prihvatio, to bi zna~ilo ustupkesa obe strane, a primenu bi nadgledala i garantovala me|u-narodna zajednica.”

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica

NA STRANI ME\UNARODNOG PRAVAPregovori o budu}em statusu Kosova i Metohije epi-

log mogu da dobiju samo tamo gde su i zapo~eti – u Wujor-ku. Za Srbiju je prihvatqivo samo re{ewe potvr|eno uSavetu bezbednosti UN – izjavio je u utorak posle prego-vora u Badenu predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tu-nica:

„Posle dva dana razgovora sa albanskom delegacijom,kao i posle dve godine pregovora, o~igledno je da su svi argu-menti na strani Srbije, jer je Srbija na strani me|unarod-nog prava, odnosno, me|unarodno pravo je na strani Srbije.Kada je re~ o konkretnim re{ewima, Srbija je izlazila samnogim predlozima za su{tinsku autonomiju KiM. Na ovimpregovorima primetna je velika neravnoteà: jedna strana,a to je Srbija, drì se me|unarodnog prava i èli kompro-misno re{ewe, a druga strana misli da }e kr{ewem me|una-rodnog prava do}i do re{ewa i nema nijedan konkretan pred-log. Jednostrano progla{ewe nezavisnosti KiM predstavqa-lo bi kriminalni akt. [teta koju bi od toga imala Srbija jeni{ta u odnosu na {tetu koja bi nastala po me|unarodno pra-vo i UN.”

381. decembar 2007.

P R E G O V O R I O B U D U ] E M S T

Srbija je uloìla savdiplomatski napor da u procesu re{avawa budu}egstatusa Kosova i Metohijeo~uva svoj teritorijalniintegritet i dràvnisuverenitet. To su „crvenelinije“ koje ne}emo pre}i u traèwu modela koji bi bio prihvatqiv za obepregovara~ke strane.

VUK JEREMI], MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE

EVROPSKAINTEGRACIJA GARANTTRAJNOG MIRA

MMi se danas nalazimo u svetu u kome se geopoliti~ke relacijemewaju zaista brè nego ikada u istoriji. Nikada do sada nijebio slu~aj da u roku od samo nekoliko godina neki kqu~ni fak-tori, neki kqu~ni parametri koji defini{u geopoliti~ke for-mule, budu toliko fluidni i budu podvrgnuti transformaciji utako kratkom vremenu. U istoriji Evrope mewale su se epohe u me|unarodnim odnosi-

ma, to je uzimalo nekada nekoliko vekova, nekada nekoliko deceni-ja, nekada nekoliko godina, ali mislim da od 1989. godine, odnosnood pada Berlinskog zida, nikada nismo bili svedoci tako dinami~-ne transformacije u me|unarodnim odnosima.

Zaista, 1989. godine svet je doìveo promenu bukvalnopreko no}i. Do tada, od kraja Drugog svetskog rata, postojala je jed-na zacementirana blokovska podela sveta, i ona je preko no}i pre-stala da postoji. Ostao je samo jedan sistem, odnosno liberalnazapadna demokratija i u ekonomskom smislu liberalni kapitali-zam. Tih devedesetih godina na sceni je ostala samo jedna velika si-la, za razliku od ranijeg bipolarnog poretka.

Me|utim, na po~etku 21. veka svet je doìveo jo{ jedan veliki{ok. To su bili napadi na Wujork i Va{ington, 11. septembra. Bioje to novi tektonski poreme}aj u me|unarodnim odnosima, posleonog iz 1989. kada je sru{en bipolarni svet.

Razmak izme|u prvog i drugog tektonskog poreme}aja bio je sa-mo desetak godina. To se ranije nikada nije de{avalo. Prolazile sudecenije izme|u tako va`nih doga|aja, a krajem 20. veka to je samodesetak godina. Me|utim, u nastavku, tokom samo nekoliko posled-wih godina, svet se dramati~no mewa. I to se sada ose}a i kod nas.@ivimo u vrtlogu me|unarodnih doga|aja u kojima u svakom trenutkumorate da znate gde se {ta zbiva, kako se, zbog ~ega i sa kojim akte-rima de{ava promena, da biste uspeli da svoj brod, odnosno svojuzemqu, jednu malu zemqu kao {to smo mi, privedete u sigurnu luku.

PROMENE U PROCESU RE[AVAWA BUDU]EG STATUSA KOSOVA I METOHIJEPre dve godine po~eo je proces re{avawa budu}eg statusa Ko-

sova i Metohije, kada je generalni sekretar Ujediwenih nacija daomandat svom specijalnom izaslaniku Martiju Ahtisariju, biv{empredsedniku Finske. Ali od tada, od novembra 2005, do danas,imamo jednu vrlo razli~itu situaciju u svetu. Sada imamo jednu dru-ga~iju Evropu, druga~iju Rusiju, Kinu, Bliski Istok...

U tako brzo promenqivim odnosima mi moramo traìti svoju{ansu. To je velika opasnost, jer u tako brzim promenama, ako vamse desi da se kao mali narod na|ete na pogre{nom mestu, u pogre-

39


{no vreme, lako moète da budete `rtva tog procesa. S druge stra-ne, ako umete da razumete gde se i kako stvari u me|unarodnim od-nosima pomeraju, onda moète da iskoristite dinamiku tih kretawai da presko~ite nekoliko razvojnih stepenica koriste}i tu energiju.

[to se ti~e samog procesa pregovora o Kosovu i Metohiji, po-znata je na{a dràvna pozicija i od toga mi ne}emo odustati. Po-stavqa se pitawe kako tu platformu, u izuzetno sloènim me|una-rodnim odnosima, sprovesti u delo. Postoji jedan broj va`nih me-|unarodnih faktora koji sa dosta antagonizma gledaju na tu na{uplatformu. Jedini na~in da poku{amo da ostvarimo na{ vitalniinteres je da budemo do te mere diplomatski agilni i ume{ni daproces re{avawa budu}eg statusa Kosova i Metohije stavimo u kon-tekst geostrate{kih de{avawa i da onda tu energiju iskoristimo dana{e interese i na{u viziju poguraju napred. To jeste te{ko, ali toje jedini na~in na koji mi poku{avamo da pobedimo. I stvari su se utom geostrate{kom smislu malo izmenile i ne{to su povoqnije ne-go {to su bile.

Za razliku od 2005. kada je preovla|uju}e mi{qewe u me|una-rodnoj zajednici bilo da nema razloga da se razmi{qa o bilo ka-kvom kompromisnom re{ewu, sada su u ovaj proces do{li neki me-|unarodni ~inioci, ukqu~ili se na aktivniji na~in nego {to je tobilo ju~e i u neku ruku „upalili svetlo“. Kada je svetlo upaqeno po-stalo je o~iglednije da ono {to je bila inicijalna namera jednog de-la me|unarodnih faktora – da Kosovo i Metohija postane nezavi-sno – to bi zapravo bilo prvi put posle 1945. godine, nakon dono-{ewa Poveqe UN, da se ne{to tako dogodi. Prvi put bi, dakle, me-|unarodna zajednica podràla takvu vrstu secesionizma, bazira-nog na etni~koj opredeqenosti.

OPASNOST OD PRESEDANA Svaki put kad je dolazilo do promene granica posle 1945, bi-

lo je na kraju uz dogovor me|unarodnih ~inilaca. To skretawe pa-`we na opasnost od presedana imalo je kqu~ni efekat u kreirawume|unarodnog javnog mwewa. Naime, kada se u julu ove godine ras-pravqalo o Ahtisarijevom planu u Savetu bezbednosti UN, postoja-le su ogromne rezerve prema wegovoj primeni. Ne samo kod jedneili dve stalne ~lanice Saveta bezbednosti sa pravom veta, ve} kodjednog broja zemaqa koje predstavqaju delove sveta u Savetu bez-bednosti, kao {to su Azija, Afrika, Ju`na Amerika.

Mislim da smo mi taj novi sticaj geopoliti~kih okolnosti do-bro iskoristili i da iz tog nezadovoqstva i nespremnosti da sekrene Ahtisarijevim putem, probamo da materijalizujemo novi pro-ces. Tada smo u diplomatskom smislu bili veoma ume{ni da iskori-

stimo otpor jednog velikog broja me|una-rodnih ~inilaca da se Ahtisarijev plan na-metne Srbiji i da do|emo do ovoga gde smosada, a to je novi institucionalni vid pre-govora o budu}em statusu KiM koji traje do10. decembra.

Mi smo protiv nametawa ve{ta~kihrokova iz jasnih razloga. Dok god postojive{ta~ki rok, bilo kada da je odre|en, idok postoji jasan nagove{taj da }e posletoga neko u~initi ne{to {to potpuno koin-cidira sa pregovara~kom platformom jed-ne od strana, dotle po definiciji ta stra-na ne}e da se pomeri. Samo je pitawe dali do tada moè da sa~eka. I tako, do ovog10. decembra imate situaciju da se alban-ska strana ne pomera ni milimetar.

Na nama je da i daqe budemo prin-cipijelni, konstruktivni i izuzetno aktiv-ni u ~itavoj me|unarodnoj zajednici i da

traìmo neophodnost postizawa kompromisnog re{ewa u prego-vorima. Mi smo u tom procesu pozitivniji i fleksibilniji od al-banske strane, ali to ne zna~i da smo spremni da odustanemo odna{ih „crvenih linija“ – nepovredivosti me|unarodno priznatihgranica i dràvnog suvereniteta. Zato predlaèmo i razgovara-mo o raznim modalitetima, da bismo o~uvali fundamentalno va-`ne principe, uz jasnu svest da je me|unarodno pravo na na{ojstrani.

DVA SCENARIJAAli, postavqa se kqu~no pitawe – kako }e svet reagovati po-

sle 10. decembra? Posle 10. decembra postoje dva puta. Jedan jescenario u kome se vuku unilateralni potezi, u regionu i van wegai to je vrlo opasan scenario. Drugi scenario je da posle 10. decem-bra, ako se ne prona|e kompromisno re{ewe, treba nastaviti di-jalog dok se takav kompromis ne prona|e. Tek tada }e jedna strana uprocesu, a tu mislim na albansku stranu, shvatiti da ne{to ipakmora da se da, i da mora da se odustane od nekih obe}awa datihpod druga~ijim okolnostima nego {to su danas.

Mi moramo da budemo spremni za prvi scenario i da znamokako }emo da reagujemo u slu~aju unilateralnih poteza. I to u sva-kom smislu, politi~kom, ekonomskom, bezbednosnom... Kao {to smospremni za drugi scenario, a to je nastavak dijaloga o re{avawustatusa Kosova i Metohije.

U tom procesu apsolutno presudnu ulogu ima}e Evropska unija.Ona }e biti taj sredwi put, donosilac politi~ke odluke kojim prav-cem posle 10. decembra. I tu mi imamo jedan dosta jak politi~ki imoralni argument, a to je da budu}i status KiM moramo re{iti uskladu sa evropskim vrednostima. I me|unarodna zajednica je pri-stupila tom problemu da bi ga re{ila radi stabilnosti regiona, teposledwe geografske lokacije na samom evropskom tlu koja nije naputu pune evropske integracije.

A ciq je da se postigne takav status Kosova i Metohije koji }eupravo omogu}iti daqu evropsku integraciju. Jer, samo je evropskaintegracija garant trajnog mira i stabilnosti. Mislim da Evropatako|e veruje da je to jedini na~in i da ona èli da integri{e Za-padni Balkan kako bi trajno otklonila opasnost od nove nestabil-nosti.

Ja apsolutno verujem u takvu nameru Evropske unije, koja je si-gurno najve}i mirovni i civilizacijski projekt u istoriji ~ove~an-stva, kome je prirodno teìti i podeliti sve prednosti i vrednostitakve tekovine.

(Iz predavawa polaznicima [kole naci-onalne odbrane, 10. novembra 2007)

Dvorac Vajkersdorf u Badenu kraj Be~a, gde je odràna posledwa runda pregovora uz posredovawe „trojke“ Kontakt grupe

401. decembar 2007.


ko ovo jesu pregovori o budu}em statusu Kosova i Metohi-je, mo`da je potrebno na samom po~etku sloìti se oko ne-kih elementarnih stvari, kao {to je pitawe: koje su to za-interesovane strane u pregovara~kom procesu? Tako ne-{to potrebno je zajedni~ki utvrditi da bi se i{lo daqe

bez dovo|ewa u pitawe legitimnosti punog u~e{}a u pregovo-rima jedne ili druge strane.

Ukratko, mi danas otvaramo direktne pregovore izme|upredstavnika dràve Srbije (Republike Srbije) i predstavni-ka privremenih institucija samouprave Kosova. To su dve stra-ne u sporu koje uz pomo} i posredovawe Ujediwenih nacija, tj.„trojke”, koja u ovoj stvari predstavqa svetsku organizaciju,treba da do|u do zajedni~kog, kompromisnog re{ewa spornogpitawa – a to je budu}i status Kosova i Metohije.

Politi~kim predstavnicima Srbije jasno je da reìm us-postavqen na Kosovu i Metohiji Rezolucijom SB UN 1244(1999) ne moè ve~ito da traje, i da ga u jednom trenutku tre-ba zameniti redovnim unutra{wim stawem, tj. statusom. Da-kle, bez obzira na to {to je re~ o legitimnom i legalnom me-|unarodnom reìmu na delu teritorije jedne ~lanice UN, tajreìm treba prevesti u unutra{wi poredak u kome }e glavnuulogu imati doma}e, a ne me|unarodne institucije. Srbija jesaglasna sa ovakvim razvojem situacije i spremna je da pruìpuni doprinos da se prelazak Kosova i Metohije sa me|una-rodnog na unutra{wi reìm obavi na najboqi mogu}i na~in.[ta to zna~i?

Potrebno je, kao prvo, re{ewe ovog pitawa traìti i na-}i u punom skladu sa me|unarodnim pravom i principima nakojima po~iva dana{wi me|unarodni poredak.

Drugo, potrebno je po{tovati politi~ku voqu zaintereso-vanih strana u traèwu zajedni~kog re{ewa, a o~ekivano ne-slagawe oko konkretnih predloga re{ewa treba dràti u okvi-rima atmosfere dobre voqe i me|usobnog uvaàvawa.

I tre}e, potrebno je izna}i institucionalno re{ewe koje}e na najboqi mogu}i na~in izraziti èqu za kompromisom ipreto~iti je u trajno vaè}e norme i institucije novog statusaKosova i Metohije.

Samo ako se bude po{tovao ovakav pristup pregovorimamoèmo do}i do re{ewa na{eg zajedni~kog problema. A to re-{ewe podrazumeva da se sada{wi me|unarodno regulisani sta-tus Kosova i Metohije prevede u budu}i unutra{wi status ovepokrajine, koji }e tako|e imati odre|enu dimenziju me|unarod-nih garancija, nadzora i pomo}i u wegovom sprovo|ewu. Ako bise kojim slu~ajem postupilo druga~ije, a to zna~i ukoliko bi se

Srbija je ìvotno zainteresovanada se re{i pitawe statusa Kosova i Metohije. Re{ewe statusapodrazumeva da se od sada{weg, po svemu privremenog stawa, pre|eu trajnije ure|eno stawe, koje }emnogo jasnije nego {to je sadaslu~aj, definisati obaveze,nadle`nosti i odgovornosti svihzainteresovanih strana – rekao jeministar za Kosovo i MetohijuSlobodan Samarxi}, krajemseptembra u Wujorku. Tekst togizlagawa, koje i jeste platformana{eg pregovara~kog tima,objavqujemo u integralnoj verziji.

KOM P ROM I S KAO T RAJ N OR E [ E W E

MINISTAR SLOBODAN SAMARXI] O STATUSU KOSOVA I METOHIJE

A

41


prekr{ilo me|unarodno pravo, ukoliko bi se ignorisala poli-ti~ka voqa jedne od strana, i poku{alo nametnuti jednostranoinstitucionalno re{ewe, to bi zna~ilo da se jedno me|unarodnoregulisano stawe preme}e u neregulisano stawe, u ne-status, upravni haos sa nesagledivim politi~kim, dru{tvenim i ekonom-skim posledicama. Siguran sam da niko to ne èli.

UNUTRA[WI POREDAK STVARIPredstavnici Srbije uvereni su da predlog su{tinske au-

tonomije na najboqi na~in izraàva opredeqewe da se pita-we budu}eg statusa Kosova i Metohije re{i na kompromisan,tj. obostrano prihvatqiv na~in. U tom predlogu pomirena sutri zahteva koji danas stoje u nepomirqivom sukobu: prvo, zah-tev kosmetskih Albanaca da se wihovim svakodnevnim ìvotomvi{e ne upravqa iz Beograda; drugo, zahtev kosmetskih Srbaza garancijama svog identiteta i svoje bezbednosti u Pokraji-ni; i tre}e, zahtev Beograda da se o~uva suverenitet i terito-rijalni integritet Srbije kao demokratske i me|unarodno pri-znate dràve.

Kako izgleda institucionalni ekvivalent budu}eg statusaKosova i Metohije koji bi zadovoqio sva tri zahteva?

Su{tinska autonomija odgovara zahtevu da Kosovo i Me-tohija bude ure|eno kao maksimalno samoupravna teritorija.Ovo re{ewe ogleda se u na{em konceptu podele nadle`nostiizme|u Srbije i Kosova i Metohije. Pokrajina bi u potpunostiraspolagala svim nadle`nostima, osim izvesnog broja nadle-`nosti koje bi bile rezervisane za Srbiju. Ove posledwe su:

spoqna politika, za{tita granica, za{tita srpskog verskog ikulturnog nasle|a, odbrana, monetarna politika, carinskapolitika i za{tita qudskih prava. Od nabrojanih nadle`no-sti samo prve tri (spoqna politika, za{tita granica i za{ti-ta srpskog verskog i kulturnog nasle|a) bi se primenile nepo-sredno po stupawa na snagu dogovora. Funkcija odbrane ne bise primewivala na teritoriji KiM, budu}i da bi ona bilatrajno demilitarizovana (ne ra~unaju}i prelazni boravak me-|unarodne vojne misije). Tri preostale nadle`nosti (monetar-na i carinska politika i za{tita osnovnih prava) Srbija bipreuzimala postepeno, u skladu sa ostvarivawem obaveza izSporazuma za stabilizaciju i pridruìvawe sa EU, i one binajverovatnije imale status me{ovitih nadle`nosti Srbije iKosova.

Sve ostale nadle`nosti, a to zna~i sve druge zamisliveoblasti ure|ivawa, ostale bi u rukama Pokrajine bez bilo ka-kvog me{awa Beograda. To, drugim re~ima, zna~i da bi Kosovo iMetohija u tako {irokom spektru funkcija imalo punu zakono-davnu, izvr{nu i sudsku vlast.

Pored navedenog, Kosovo bi imalo pravo samostalnog fi-nansijskog zaduìvawa u inostranstvu i zakqu~ivawa odgovaraju-}ih sporazuma sa me|unarodnim finansijskim institucijama.

Na~elo ekonomske i druge sistemske samostalnosti Koso-va u odnosu na Srbiju ne bi se remetilo wegovim otvarawemprema Srbiji u pogledu osigurawa slobodnog kretawa qudi irobe, slobodnog prometa usluga i ulagawa kapitala. Saradwau oblasti infrastrukture i energetike bila bi od neposrednekoristi i za Pokrajinu i za ostatak zemqe i ona bi se moglaodmah uspostaviti. Sve ove i sli~ne oblike saradwe obezbe|i-vala bi zajedni~ka tela obrazovana na principu pariteta.

POSTUPNA INTEGRACIJA Akutan i stalan problem poloàja Srba u Pokrajini i po-

vratka prognanih, moè se sistemski re{iti poja~anom decen-tralizacijom u op{tinama u kojima Srbi ve}inski ìve, ali iobrazovawem jednog broja novih op{tina za povratnike. Srbijane predlaè politi~ku autonomiju Srba u Pokrajini, ve} predla-è poja~ane nadle`nosti u jednom broju oblasti koje su od vital-nog zna~aja za o~uvawe nacionalnog identiteta i pove}awe bez-bednosti Srba. Re~ je o obrazovawu, zdravstvu, socijalnom sta-rawu, kulturi, policiji i sudstvu. Srpske ve}inske op{tine bi,osim toga, imale mogu}nost direktnog povezivawa sa centralnimvlastima Srbije u pogledu razli~itih vidova ekonomske, finan-sijske, tehni~ke i kadrovske pomo}i za ostvarivawe svojih op-{tinskih nadle`nosti.

PRAVNI HAOS NE TREBA NIKOMERe{ewe problema statusa podrazumeva da se sada{wi

me|unarodno regulisani status Kosova i Metohije prevede ubudu}i unutra{wi status ove pokrajine, koji }e tako|e imatiodre|enu dimenziju me|unarodnih garancija, nadzora i pomo-}i u wegovom sprovo|ewu. Ako bi se kojim slu~ajem postupilodruga~ije, a to zna~i ukoliko bi se prekr{ilo me|unarodnopravo, ukoliko bi se ignorisala politi~ka voqa jedne odstrana, i poku{alo nametnuti jednostrano institucionalnore{ewe, to bi zna~ilo da se jedno me|unarodno regulisanostawe preme}e u neregulisano stawe, u ne-status, u pravnihaos sa nesagledivim politi~kim, dru{tvenim i ekonomskimposledicama. Siguran sam da niko to ne èli.

Pregovori u Badenu

KO JE I [TA OBE]AO„Srbija se zalaè za potpunu samostalnost zakono-

davne, izvr{ne i sudske vlasti KiM u oblastima iskqu~ivihnadle`nosti pokrajine. Ovo je liberalnije re{ewe upore|ewu sa svim drugim primerima autonomija. Beogradpredlaè postojawe dva odvojena sudska sistema, kao {to jeslu~aj sa Kinom i Hongkongom. Ju`na pokrajina imala bi ek-skluzivnu nadle`nost u oblasti unutra{wih poslova i bux-etske politike. Predloèn je i izuzetno visok stepen direk-tnog u~e{}a KiM u razli~itim vidovima me|unarodnihodnosa: u finansijskim odnosima, regionalnim inicijativa-ma, trgovinskim, kulturnim i sportskim odnosima sa drugimdràvama, regionima i me|unarodnim organizacijama.Pri{tina bi imala mogu}nost da pregovara, zakqu~uje isprovodi sporazum, te pravo da otvara svoja odgovaraju}apredstavni{tva u inostranstvu. Najzad, u oblasti evropskihintegracija, KiM, prema predlogu Srbije, moè samostalnoda pregovara o zakqu~ivawu Sporazuma o stabilizaciji ipridruìvawu sa Evropskom unijom”, obrazloìo je u BadenuSlobodan Samarxi}.

Poja{wavaju}i novinarima atmosferu toka pregovoranapomenuo je:

„Albanska strana tvrdi da o statusu ne èli da razgo-vara, jer se slaè sa planom Martija Ahtisarija. Plan kojismo mi predstavili ima veoma mnogo detaqa. Podsetio samih da je srpska strana na plan Martija Ahtisarija podnelavi{e od 500 amandmana, i pitao ih za{to oni na na{ plannisu dali bar jedan amandman, bar jednu konkretnu zamerku?Oni su, od po~etka, kao i danas, na{ predlog u celiniodbacivali. Tajna wihovog pona{awa je u slede}em: oni za-ista misle da im je nezavisnost obe}ana, da je sigurna.”

421. decembar 2007.


Obim i stepen autonomije koji je za Kosovo i Metohijupredvi|en predlogom Beograda ~ini gotovo izli{nim bilo ka-kav uticaj centralnih organa Srbije na sprovo|ewe autonom-nih nadle`nosti Pokrajine. Ali, takav obim i stepen autonomi-je ~ini gotovo nepotrebnim uticaj predstavnika Pokrajine nasprovo|ewe malog broja rezervisanih nadle`nosti Srbije. Ve-}e u~e{}e predstavnika Pokrajine u centralnim institucijamaSrbije podrazumevalo bi uobi~ajeni koncept autonomije, u ko-jem bi pored iskqu~ivih nadle`nosti Pokrajine postojale ibrojne me{ovite nadle`nosti koje bi delila sa Srbijom i u tomsmislu preko svojih izabranih predstavnika zastupala svojeinterese u centralnom parlamentu, vladi i sudovima. Ovimpredlogom KiM se daje vi{e autonomije, {to se ogleda u obimusamostalnih nadle`nosti kojima raspolaè i stepenu samo-stalnog odlu~ivawa o wima.

I pored doslednosti ovakvog pristupa, srpska pregovara~-ka strana dopu{ta otvorenu diskusiju i odre|enu promenu svogstava o ovom pitawu, posebno kada je re~ o direktnom predsta-vqawu Pokrajine u izvr{nim i sudskim organima Republike. Da-

ve}im delom dana{we teritorije pripadalo Velikoj Albanijikao tvorevini fa{isti~ke Italije i kasnije nacisti~ke Nema~-ke. U posleratnom periodu sve do danas, ra~unaju}i i me|una-rodni reìm ure|ewa pod UN, i pored perioda visoke autono-mije, Kosovo i Metohija nije imalo u svojim rukama onaj obimnadle`nosti i onaj stepen samostalnog sprovo|ewa tih nadle-`nosti kakav se nudi ovim predlogom.

S druge strane, ako se uporede dana{wi oblici terito-rijalnih autonomija u Evropi i u svetu, ra~unaju}i i one najve-}e i izvanredne, lako se moè uo~iti da se ovim predlogom

PREDLOG SRPSKE STRANEAko se ozbiqno pogleda predlog srpske strane, lako

se uo~ava wegova okrenutost kompromisu. Ne samo da obestrane dobijaju ne{to, ve} one dobijaju najvi{e od onoga do~ega im je stalo: Srbija zadràva svoj suverenitet i teri-torijalni integritet, kosmetski Albanci dobijaju samoupra-vu u potpunosti slobodnu od uplitawa Beograda, dok kosmet-ski Srbi dobijaju sigurnost svoje egzistencije i osiguranuvezu sa Srbijom. Svi zajedno dobijaju mir, stabilnost i re-alnu {ansu za ekonomski napredak.

ju}i ovom prilikom predlog minimalne i postupne integracijePokrajine u Srbiju, srpska strana nije zatvorena ni prema mo-gu}nosti brè integracije ukoliko je albanska na to spremna. Utom smislu konsekventno bi se morali preispitati i na{i sta-vovi o minimalnom predstavqawu Pokrajine u institucijamaSrbije.

NAJVI[E MOGU]E – ZA OBE STRANEKompromisno re{ewe nekog dubokog i dugoro~nog sukoba

ima jednu veliku i na~elnu prednost nad nametnutim re{ewem:kompromisom se sukob re{ava trajno i nepovratno. Ali, budu-}i da kompromis podrazumeva zadovoqewe samo nekih, a nesvih, zahteva obe strane, wegovo postizawe traì vreme i str-pqewe.

Ako se ozbiqno pogleda predlog srpske strane, lako se uo-~ava wegova okrenutost kompromisu. Ne samo da obe strane do-bijaju ne{to, ve} one dobijaju najvi{e od onoga do ~ega im jestalo: Srbija zadràva svoj suverenitet i teritorijalni inte-gritet, kosmetski Albanci dobijaju samoupravu u potpunostislobodnu od uplitawa Beograda, dok kosmetski Srbi dobijajusigurnost svoje egzistencije i osiguranu vezu sa Srbijom. Svizajedno dobijaju mir, stabilnost i realnu {ansu za ekonomskinapredak.

Ovaj predlog su{tinske autonomije predstavqa najvi{istepen autonomije, a uz to i najboqe garantovan, u istoriji Ko-sova i Metohije kao zasebne administrativne oblasti, ali i uistoriji albanskog stanovni{tva na ovom prostoru. Jedini izu-zetak od ovoga je period Drugog svetskog rata, kada je Kosovo

43


Srbija zalaè za ve}i stepen autonomije za Kosovo i Metohijuu pore|ewu sa bilo kojim postoje}im u dana{wem svetu. Onaje, osim toga, saglasna da ovakva su{tinska autonomija budegarantovana me|unarodnopravnim dokumentom (kao {to su bi-li slu~ajevi Alandskih ostrva u Finskoj i Ju`nog Tirola u Ita-liji), kao i da u odre|enom prelaznom periodu me|unarodnazajednica svojim civilnim i vojnim prisustvom na samo garan-tuje ve} i direktno pomogne prakti~nu primenu predloènihre{ewa. Time se na najozbiqniji na~in predupre|uje bojazankosmetskih Albanaca da Beograd moè da povrati stepen uti-

caja i kontrole nad ìvotom KiM koji je imao tokom devedese-tih godina pro{log veka.

Najzad, i ne na posledwem mestu, ovaj predlog otvoren je zadijalog, tj. argumentovanu kritiku i za odgovaraju}e predloge zaizmenu. Ako je druga strana spremna da odustane od nemogu}ih iapstraktnih zahteva, i prihvati razgovor o statusu Kosova i Me-tohije kao zajedni~ki posao u tragawu za optimalnim re{ewem,srpska strana bi}e spremna ne samo da saslu{a predloge al-banske, ve} }e biti spremna da odustane od nekih svojih re{ewai da ih zameni boqim, racionalnijim i efikasnijim.

Be~, 5. novembar 2007.

441. decembar 2007.


V

Saradwa izme|u Vojske Srbije i Kfora ide linijom progresa.Sve su jednostavniji dogovorioko zajedni~kih aktivnosti, kao i wihovo sprovo|ewe. Do 2001. godine saradwa se odvijala samo unutarstriktnih okvira Vojno-tehni~kogsporazuma. Ubrzo nakon togapre{lo se na uvo|ewejednovremenih patrola,zajedni~kih izvi|awa. Prefikszajedni~ki – dao je ton ispecifi~nu teìnu saradweizme|u Kfora i Vojske Srbije.

NAÊLNIK KOMISIJE ZA SPROVO\EWE VOJNO-TEHNI^KOG SPORAZUMAPUKOVNIK MIODRAG POPOVI]

TON I SPECIFI^NATE@INA SARADWE SA KFOROM

ojno-tehni~kim sporazumom, potpisanim u Kumanovu 9. juna1999, predvi|eno je i formirawe Zajedni~ke komisije zaprimenu sporazuma. U wen sastav ulazi i Komisija za spro-vo|ewe VTS Vojske Srbije. Kakve su nadle`nosti te komisi-je, kako to konkretno izgleda na terenu, koliko su se odnosi

sa Kforom mewali od 1999. godine do danas, i naravno, kako tasaradwa izgleda u svetlu trenutne situacije u pregovorima o sta-tusu Kosova i Metohije, samo su neka od pitawa za pukovnika Mi-odraga Popovi}a, ~oveka koji vodi Komisiju za sprovo|ewe Spo-razuma.

* Kopnena zona bezbednosti je najizrazitiji i najdirektni-ji vid saradwe Republike Srbije i Natoa, odnosno VojskeSrbije i Kfora. Zanimqivo je ~uti od Vas kakva je genezatog odnosa.– Voleo bih na po~etku da skrenem pa`wu na{e javnosti na

termine koji se, kada je re~ o ovoj tematici, ~esto pogre{no ko-riste. Pre svega mislim na termin administrativna linija, ko-ji se ~esto i u na{im medijima pretvara u termin administra-tivna granica. Na sastancima unutar Zajedni~ke komisije po-vremeno nailazimo na ovaj pogre{an termin, ali ga isto tako iispravqamo. Vojno-tehni~ki sporazum iz Kumanova upravo ja-sno propisuje da se radi o administrativnoj liniji. U naroduse ~esto sre}e naziv Kumanovski sporazum, zvani~ni naziv jeVojno-tehni~ki sporazum, i wega treba koristiti. Su{tina sa-mog sporazuma je u trenutku potpisivawa bila u tome da Me|u-narodne snage bezbednosti – Kfor, u|u na prostor Kosova iMetohije i tu rasporede svoje pot~iwene jedinice, koje su tadabile ranga brigade. Nakon toga, usledio je period uspostavqa-wa Kopnene zone bezbednosti i Vazdu{ne zone bezbednosti –KZB je pojas od administrativne linije prema Centralnoj Sr-biji u {irini od pet kilometara, VZB je pojas od administra-tivne linije prema Centralnoj Srbiji u {irini od 25 kilome-tara. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa snagama Kfora, 2001. i2003. godine izvr{ene su dve relaksacije Vazdu{ne zone bez-bednosti. Prvom relaksacijom VZB je smawena na 10 km, a dru-gom na 5 km. Tako da se sada nerelaksirana Vazdu{na zona bez-bednosti i Kopnena zona bezbednosti poklapaju. Za nas kojismo odgovorni za sprovo|ewe Vojno-tehni~kog sporazuma overelaksacije su bitne, jer je wima uspostavqen takav odnos dase unutar relaksirane zone bezbednosti Komanda Kfora samoobave{tava o letovima vazduhoplova Republike Srbije, a u we-nom nerelaksiranom delu, od 5 km, mora se traìti odobreweza let.

45

Sporazum je okvir za saradwu me|unarodnih snaga bez-bednosti i snaga bezbednosti Republike Srbije. Na osnovu~lana 4 VTS formirana je Zajedni~ka komisija za sprovo|eweSporazuma koja ima dve celine: Komandu Kfora i Komandu sna-ga bezbednosti Republike Srbije, koju ~ine snage MUP-a i Voj-ske Srbije. Zadatak Komisije za sprovo|ewe VTS je da uspo-stavi most izme|u me|unarodnih snaga bezbednosti i Republi-ke Srbije u svim oblastima saradwe i po bilo kojim pitawi-ma, sem onih politi~ke prirode koje re{ava administracijaUnmika na Kosovu sa na{im organima vlasti. Saradwa Kforai VS odvija se uglavnom zajedni~kim sastancima, izvi|awima,i mnogim drugim aktivnostima koje se dogovore, poput sport-skih susreta...

* Koliko je vreme koje je usledilo posle pot-pisivawa Vojno-tehni~kog sporazuma doda-lo neke nove nijanse u saradwi i odnosimaVojske Srbije i Kfora?

– Sporazum je pravni okvir. Negde do2001. godine, u su{tini se i jedna i drugastrana samo ~vrsto dràla sporazuma, odzajedni~kih aktivnosti odràvani su sastan-ci na kojima se dogovaralo o redosledu po-teza vezanih za bezbednost prostora. Trebare}i i da se sastanci odràvaju na nekolikonivoa: visokom, glavnom, komandnom, koor-dinacionom i lokalnom. Pet je nivoa te sa-radwe. Komisija za sprovo|ewe VTS plani-ra i organizuje sastanke na glavnom i viso-kom nivou, koji podrazumeva sastanke koman-danta Kfora i na~elnika General{taba VS.Glavni nivo podrazumeva sastanke u okviruZajedni~ke komisije. Komandni nivo okupqakomandante multinacionalnih namenskihsnaga i komandante brigada VS, koordinaci-oni sastanci okupqaju Tim komande Kopnenevojske za saradwu sa Kforom i {efove za-jedni~kih komisija u okviru multinacional-nih namenskih snaga Kfora. Na lokalnom ni-vou sastaju se oficiri za vezu jedne i drugestrane. Na visokom nivou sastanci se odr-àvaju jednom u tri meseca, na glavnom jed-nom u petnaest dana, koordinacioni sastan-ci jednom u mesec dana, i svaka dva mesecazakazuju se komandni sastanci, dok se ofici-ri za vezu sastaju jednom nedeqno. Na glav-nom nivou prethodni sastanak je bio 12. no-vembra, dok je slede}i zakazan za 15. decem-bar. Sve vreme izme|u sastanaka prepiska jeintenzivna, kao i komunikacija telefonom.

* O ~emu se razgovaralo na sastanku 12. no-vembra?

– Odluke od strategijskog zna~aja za sa-radwu sa Kforom verifikuju se na sastanci-ma na visokom nivou. Pripreme se obavqajuna sastancima svih prethodnih nivoa. Kqu~-na pitawa na svim nivoima su bezbednost ad-ministrativne linije, eventualne povrede,incidenti u KZB...

* Kakva je bezbednost administrativne li-nije u ovom trenutku?

– Saradwa izme|u Vojske Srbije i Kfo-ra ide linijom progresa. Sve su jednostavni-

ji dogovori oko zajedni~kih aktivnosti i wihovog sprovo|ewe.Pomenuo sam da se do 2001. godine saradwa odvijala samo unu-tar striktnih okvira Vojno-tehni~kog sporazuma. Ubrzo nakon to-ga pre{lo se na uvo|ewe jednovremenih patrola, zajedni~kih iz-vi|awa. Prefiks zajedni~ki dao je ton i specifi~nu teìnu sa-radwe izme|u Kfora i Vojske Srbije. Jednovremene ili sinhro-nizovane patrole obuhvataju istovremene patrole pripadnikaKfora i Vojske Srbije, gde se svako kre}e svojom zonom odgovor-nosti oko administrativne linije, a na odre|enim mestima, pre-ma unapred dogovorenom planu, one se sastaju i razmewuju podat-ke i informacije. Slede}i korak u saradwi bio je uvo|ewe podr-{ke helikoptera tokom jednovremenih patrola, {to je svakakodalo novu dimenziju i kvalitet toj saradwi. Zasada lete samo he-


Zajedni~ka ve`bapripadnika Kfora i Vojske Srbije

461. decembar 2007.


likopteri Kfora, ali se raz-matra mogu}nost da to uskorobudu i helikopteri Vojske Srbi-je. Zajedni~ka izvi|awa su ta-ko|e veoma zna~ajna za bezbed-nost administrativne linije.Ona obuhvataju izvi|awe tere-na radi prikupqawa ~iwenicavezanih za eventualne inciden-te, povrede linije i sl. Bilo jei nekoliko sportskih susreta.

Sve te zajedni~ke aktiv-nosti, wihova u~estalost ikvalitet daju pravu odrednicusaradwe Kfora i Vojske Sr-bije. Sastanak Zajedni~ke ko-misije bio je 20. novembra,krenuli smo i u zajedni~ko iz-vi|awe helikopterom Kfora.Pro{li smo skoro ~itav pojasdu` administrativne linije.Ciq izvi|awa bio je da se sa-gledaju eventualna mesta ile-galnih prelaza preko admini-strativne linije, napadao jesneg pa se tragovi jasno uo~a-vaju, prekontrolisali smo ida nije do{lo do ilegalne se-~e {uma, a sve to je pomogloefikasnosti izvo|ewa jednovremenih patrola. To je ina~e do-bar na~in za razvijawe me|usobnog poverewa i unapre|ewesaradwe.

* Koliko relativno kratke misije pojedinih kontingenataKfora usloàvaju tu saradwu?– Kfor ima dobru praksu u primopredaji du`nosti, tako da

novi komandanti multinacionalnih namenskih snaga Kfora, {e-fovi zajedni~ke komisije ili bilo koji vr{ioci du`nosti unutarsistema uvek do|u dvadesetak dana ranije i onda prisustvuju svimsastancima zajedno sa aktuelnim kolegom. Takvo uhodavawe poma-è svima da se {to bezbolnije novi qudi ukqu~e u posao.

* Kako izgleda svakodnevni ìvot u Kopnenoj zoni bezbed-nosti?– Nedavno je formirana Kancelarija za civilno-vojnu sa-

radwu. Osim sastanaka Zajedni~ke komisije, odràvaju se i sa-stanci predstavnika Odeqewa za civilno-vojnu saradwu Kforai VS. Sve je to s ciqem unapre|ewa bezbednosti du` administra-tivne linije. Taj aspekt civilno-vojne saradwe bitan je za razvojdoga|aja na terenu. Kao {to je va`no da se istovremeno ukqu~esvi aspekti bitni za saradwu.

* Ciqevi saradwe sa Kforom su, pre svega, definisaweeventualnih problema i wihovo re{avawe. Da li u svetlutrenutnog statusa pregovora o Kosovu i Metohiji postojidodatni oprez i na jednoj i na drugoj strani?– U saradwi sa Kforom mi zaista ne ose}amo bilo kakve

politi~ke turbulencije. Svi smo mi pre svega vojnici, profesio-nalci. Postoji okvir unutar koga se kre}emo, a to je u ovom slu-~aju Vojno-tehni~ki sporazum, postoji mandat, jasan zadatak. Ka-kav }e biti status Kosova i Metohije, potpuno smo svesni da za-visi od politi~kih odluka. Na{e je da svoje vojni~ke du`nosti naterenu izvr{imo na najboqi mogu}i na~in.

* Kakve su mogu}nosti unapre|ivawa saradwe?

– Mo`da bi bilo dobro da se princip reciprociteta o~uvana svim nivoima odràvawa sastanaka. Reciprocitet podrazu-meva da se sastanci odràvaju jednom u zoni nadle`nosti Kfora,a drugi put u KZB. On za sada postoji na svim nivoima osim glav-nog i visokog. Na visokom nivou reciprocitet se po{tovao do2005. godine, a od onda se sastanci odràvaju samo u Kopnenojzoni bezbednosti.

* Saradwa sa Me|unarodnim snagama na KiM je, pretpo-stavqam, jedno druga~ije, veoma va`no iskustvo?– Moram priznati da je du`nost koja mi je poverena za mene

veliki izazov, i to iz nekoliko razloga. Najpre sam sve vreme sve-stan da u toj neposrednoj saradwi sa Kforom predstavqam VojskuSrbije. Moje ime i prezime }e s vremenom zaboraviti qudi sa dru-ge strane, ali }e se se}ati da se pukovnik Vojske Srbije pona{aoovako ili onako. U toj komunikaciji vodi se ra~una o svakom momen-tu, pripremi sastanka, do~eku, toku sastanka, zajedni~kom ru~ku.S vremenom smo uspostavili lepu praksu da kada odlazi neko odna{ih kolega iz Kfora, kada mu se misija zavr{i, u wegovu ~astpriredimo prigodno slovo. Tom prilikom se kaè pokoja re~ o we-govoj saradwi sa nama, izmene se skromni pokloni... To je na qudekoji su bili u misiji na Kosovu i Metohiji zaista ostavilo lep uti-sak. Verujte da to negde 1999. godine nije bilo tako jednostavno.Qudi su pripremani za mirovnu misiju sa projektovanim vredno-snim odrednicama nacija sa kojima }e se sresti na terenu. Ta na{astrana u startu, svi se se}amo tog vremena, nije ba{ okarakterisa-na superlativima. Vrlo brzo po dolasku na Kosovo i Metohiju, a tosu nam svi rekli, shvatili su da to ba{ i nije ta~no. U po~etku su bi-vali zbuweni. To se jasno videlo. Mi ni{ta nismo glumili, jer i ni-smo glumci nego oficiri, pona{ali smo se profesionalno i uqud-no, i vrlo brzo se jasno videlo kako se wihove predrasude tope.

Saradwa sa oficirima Natoa u mirovnoj misiji na Kosovuje prilika da se vidi i wihov me|usobni rad, ali i da se razmeneiskustva u poslu, u kome smo svi zajedno, pre svega vojnici.

Dragana MARKOVI]

47

KOPNENA ZONA BEZBEDNOSTI

P R O S T O RNA GL A [ E N ES I GU R N O S T I

Opse`ne mere za uspostavqawesigurnosti i poverewa gra|ana dale su dobre rezultate. Odnosstanovni{tva svih nacionalnostikonstantno se mewa u pravcu sve ja~ih shvatawa o potrebi mirnog zajedni~kog ìvota, {to jenesumwivo pravi pokazateq da sudràvni organi, Vojska Srbije i policija od Kopnene zone stvorili zonu potpune bezbednosti.


Kopnena zona bezbednosti utvr|ena je rezolucijom Savetabezbednosti Ujediwenih nacija br. 1244 i Vojno-tehni~kimsporazumom iz Kumanova kao deo tada{we SRJ u {irini odpet kilometara, du` 402 kilometra administrativne linijeprema Kosovu i Metohiji. Od 1999. godine pa do danas de-

sile su se zna~ajne promene koje su ne samo izmenile veli~inuKopnene i Vazdu{ne zone bezbednosti, ve} i pozitivno modifi-kovale osnovni ciq uspostavqawa Kopnene zone. Naime, KZB je usu{tini ustanovqena radi op{te sigurnosti i za{tite pripadni-ka Kfora u ostvarivawu wihove misije na Kosovu i Metohiji, tojest, kao svojevrsna bezbednosna tampon zona izme|u na{e vojskei me|unarodnih snaga bezbednosti. Odredbama Rezolucije pre-cizirano je da se u prostoru Kopnene zone ne mogu nalaziti pri-padnici oruànih snaga, ve} samo sastavi policije. Nakon po-vla~ewa Vojske sa prostora utvr|enog kao KZB, {iptarski eks-tremisti naru{ili su Vojno-tehni~ki sporazum i preneli terori-zam u taj deo Republike Srbije, posebno u op{tine Pre{evo, Bu-janovac i Medve|a. Na osnovu odobrewa komandanta Kfora zaulazak Zdruènih snaga bezbednosti SRJ u KZB, srpska vojska jeod 3. marta do 31. maja 2001. uspe{no izvela vojno-policijskuoperaciju ulaska i posedawa Kopnene zone bezbednosti, a od pr-vog juna iste godine obavqa zadatke kontrole KZB i obezbe|ewaadministrativne linije. Po~etni odnosi pripadnika Vojske Sr-bije i Kfora puni nepoverewa promeweni su i sada se mogu opi-sati kao korektni, partnerski i profesionalni, a vojnici dvejuoruànih snaga ~ak i zajedni~ki patroliraju administrativnomlinijom prema Kosmetu.

SPREÂVAWE [VERCA U ovom trenutku Kopnena zona bezbednosti obuhvata povr-

{inu od 1.920 kilometara kvadratnih ili prostor {irok pet ki-lometara du` 384 kilometra administrativne linije. Zadatkekontrole KZB i obezbe|ewa administrativne linije izvr{avajupripadnici Vojske Srbije i to spre~avaju}i prelaske van dozvo-qenih mesta, borbom protiv odmetni~kih i drugih naoruànih gru-pa, obezbe|ewem objekata i imovine od posebnog zna~aja za od-branu, te podr{kom civilnim vlastima u suprotstavqawu terori-zmu i organizovanom kriminalu, te u slu~aju prirodnih nepogoda ikatastrofa u kojima su ugroèni qudski ìvoti, ìvotna sredinai materijalna dobra. Snagama Vojske Srbije angaòvanim na za-dacima kontrole KZB i obezbe|ewa administrativne linije pre-ma Kosmetu komanduje komandant Kopnene vojske general-potpu-kovnik Mladen ]irkovi}, koji istovremeno koordinira zajedni~-ke aktivnosti Vojske i MUP-a Republike Srbije i uspostavqa punu

481. decembar 2007.

saradwu sa Koordinacionim telom Vlade RS za op{tine Pre{e-vo, Bujanovac i Medve|a, me|unarodnim snagama bezbednosti idrugim ovla{}enim organima me|unarodne zajednice.

S ciqem realizacije sastanaka komandnog nivoa i saradwesa multinacionalnim snagama Kfora u Kopnenoj zoni bezbedno-sti, formirani su sektori A1, A2 i B kojima komanduju pukovniciVidoje @ivkovi}, êdomir Brankovi} i Milosav Simovi}. Drugabrigada Kopnene vojske odgovorna je za obezbe|ewe 144 kilome-tara administrativne linije (od visa Pogled do Ugqarskog kr{a)i kontrolu 720 kilometara kvadratnih Kopnene zone bezbedno-sti. Pripadnici jedinice koju predvodi pukovnik Vidoje @ivko-vi} te zadatke izvr{avaju angaòvawem stalnih i privremenihsastava, osmatra~nica, patrola i zaseda i posedawem baza „Is-to~ni Mojstir”, „Borance” i „Mr~e”. Oni imaju dobru saradwu,svakodnevno razmewuju podatke i koordiniraju aktivnosti sapripadnicima MUP-a Novi Pazar, policijskim stanicama u Ra-{koj i Brusu i policijskim punktom na Kopaoniku, a u tom rejonunalaze se i baze MUP-a Srbije „Rudnica” i „Tabalije”.

Prilikom izvr{avawa zadataka na obezbe|ewu admini-strativne linije i kontrole KZB, stare{ine i vojnici Druge bri-gade KoV ove godine vi{e puta su zatekli odre|ena lica u nedo-zvoqenim radwama. Tako su krajem aprila zaustavili terenskovozilo u kome se nalazilo 18 xakova sa po 60 kilograma kafe,da bi ne{to kasnije patrola sa baze „Borance” spre~ila prevoz


VAZDU[NA ZONA BEZBEDNOSTIPo Vojno-tehni~kom sporazumu Vazdu{na zona bezbed-

nosti iznosila je 25 kilometara od administrativne lini-je i predstavqala je veliki problem za letelice Jugoslavi-je. Prvu relaksaciju vazdu{ne zone potpisali su 27. de-cembra 2001. tada{wi komandanti Kfora i Zdruènihsnaga bezbednosti i wome je Vazdu{na zona bezbednostismawena na 10 kilometara. Po~etkom 2003. godine izvr-{ena je i druga relaksacija vazdu{ne zone sa deset na petkilometara. Pored sporazuma o relaksaciji Vazdu{ne zo-ne bezbednosti, treba pomenuti i veoma va`ne sporazumeTOPA (defini{e privremene operativne procedure za sa-radwu i koordinaciju na obe strane du` administrativnelinije prema Kosmetu) i DOPA (propisuje operativne pro-cedure). Zahvaquju}i ovim sporazumima malo je povredaadministrativne linije i incidenata u Kopnenoj zoni bez-bednosti. U pro{loj godini incidenata nije bilo, dok je 15povreda administrativne linije klasifikovano me|u nena-merne i nastale uglavnom zbog nepoznavawa terena poslesmene jedinica.

49

traktorom stubova sa ì~are rudnika olovai cinka. Nekoliko puta intervenisano je zbogbespravne se~e {uma, dok je patrola sa baze„Isto~ni Mojstir” uhvatila lice albanskenacionalnosti u kra|i repetitora koji je po-ru{en u bombardovawu. Potrebno je nagla-siti i da je na zvani~nim prelazima admini-strativne linije na tom prostoru zapaèn{verc razne robe i goriva. Najdramati~nijidoga|aj desio se 15. novembra ove godine,kada je do{lo do vatrenog obra~una dve gru-pe {vercera izme|u punkta MUP-a RS i punk-ta policije Unmika na Gazivodskom jezeru.Tom prilikom jedno lice izgubilo je ìvot.

AKTIVAN MODEL OBEZBE\EWAJedan od kqu~nih zadataka Tre}e briga-

de Kopnene vojske, kojom komanduje pukovnikêdomir Brankovi}, jeste kontrola 615 kva-dratnih kilometara Kopnene zone bezbedno-sti i obezbe|ewe 123 kilometra administra-tivne linije prema Kosovu i Metohiji (odUgqarskog kr{a do Igri{ke ~uke). Admini-strativna linija se proteè obroncima pla-ninskih masiva Majdana i Goqaka i zbog togase komanda brigade, uvaàvaju}i uslove, ras-poloìve snage i sveobuhvatne procene,opredelila za aktivan model obezbe|ewa,~iju su{tinu ~ini dinami~nost prisutnosti uprostoru. Na prostoru koji obezbe|uje Tre}abrigada duè vreme nije bilo incidenata uKopnenoj zoni bezbednosti, a posebno je va-`no {to nema nikakvih vanrednih doga|aja,pogotovo kada se ima u vidu da svakog danavi{e od sto qudi izvr{ava zadatke sa naoru-àwem i municijom. Autonomnost i samostal-nost baza „Trmka”, „[u{wak”, „Veliki trn”,„Grli}”, „Medevce”, „Vrapce” i „Karaula” jevelika, osim u snabdevawu vodom. One se naj-ve}im delom snabdevaju iz autocisterni, ~iji voza~i, i pored pro-se~ne dvadesetogodi{we starosti vozila, lo{ih puteva i nedo-statka rezervnih delova, uspevaju da mese~no pre|u na hiqade ki-lometara i doture vojnicima i stare{inama dragocenu te~nost.

Nema sumwe da najsloèniji zadatak u obezbe|ewu admini-strativne linije i kontroli Kopnene zone bezbednosti imaju pri-padnici êtvrte brigade KoV kojom komanduje pukovnik MilosavSimovi}. Od 1999. godine oni ìve i rade u sloènim teren-skim uslovima, a od ulaska u KZB izvode i mirovnu operaciju sasadràjima protivteroristi~ke borbe. Brdsko-planinsko zemqi-{te masiva Crne Gore, Svetog Ilije, Pqa~kovice i Kukavice ni-je pogodno ni za obi~no kretawe, a kamoli za patrolirawe podpunom borbenom opremom. Svaka patrola pre|e na svojoj trasivi{e uspona i spustova, tako da je izvanredna fizi~ka pripre-mqenost vojnika i stare{ina ne{to {to se podrazumeva. Posed-nuti objekti u dubini KZB „Gorwi Vrtogo{“, „Guri Gat”, „Ta{lak”,„Oslarski rid” i „[evatske livade” i baze „Trstena”, „Debelaglava”, „Jezerska mahala”, „Ornica”, „Kadrova ~uka”, „Devoja~-ka ~uka”, „Dobrosin”, „Golema ~uka”, „Ma|ere”, „Pe~eno brdo” i„Cvore” su tako inìwerijski ure|eni da predstavqaju neosvoji-ve tvr|ave i za velike snage protivnika.

Odre|en stepen rizika stalna je odrednica ìvota i radapripadnika ̂ etvrte brigade KoV ve} {est godina. Naime, terito-

rija na kojoj oni izvr{avaju zadatke nepredvidiva je u pogledubezbednosti. Iznena|ewa su uvek mogu}a, {to vrawski pe{adin-ci dobro znaju i u skladu s tim preduzimaju sve potrebne merebezbednosti. U posledwe tri godine nisu zabeleèni teroristi~-ki napadi na pripadnike brigade, ali {ira javnost dobro pamti2003. godinu kada je izveden napad iz baca~a granata na bazu„Dobrosin” i kada je u mu~kom napadu rawen major Bandi}. Naoprez poziva i doga|aj od 4. avgusta ove godina kada je grupa od10-12 naoruànih lica iz vatrenog oru`ja napala patrolu MUP-ana putu Lu~ane–Kon~uq. Patrola je uzvratila vatru i tom prili-kom jedan od napada~a je ubijen.

POLIGON ZA MIROVNE OPERACIJEZa obezbe|ewe administrativne linije prema Kosovu i Me-

tohiji i kontrolu Kopnene zone bezbednosti angaùju se iskqu~i-vo profesionalni pripadnici Kopnene vojske (stare{ine i voj-nici po ugovoru), dok se vojnici na odsluèwu vojnog roka moguangaòvati samo dobrovoqno i to na du`nostima kuvara, bolni-~ara, posluìoca sredstava veze, rukovaoca parnih kotlova ivodi~a slu`benih pasa. Zbog toga se moè re}i da upravo u Kop-nenoj zoni bezbednosti moèmo videti na delu za~etke budu}eprofesionalne vojske i sve odlike takvog na~ina angaòvawaoruànih snaga. Posebna pa`wa pridaje se osposobqavawu sta-


Zima u Kopnenoj zonibezbednosti

501. decembar 2007.

re{ina i vojnika koji izvr{a-vaju zadatke u Kopnenoj zoni,kako pre upu}ivawa u zonu, ta-ko i po dolasku u baze i posed-nute objekte. Na bazama je te-ì{te procesa obuke usmere-no prema upoznavawu terena,merama bezbednosti, pozna-vawu operativnih procedurai po{tovawu potpisanih pro-tokola i sporazuma. ProstorKopnene zone bezbednostiistovremeno je i izvanredan„poligon” za pripremu pri-padnika na{e vojske za u~e{}eu mirovnim operacijama. Sasvim je jasno da nema boqe pripre-me „mirovwaka” od prakti~nog izvr{avawa zadataka u sloènimbezbednosnim uslovima.

Od trenutka ulaska na{e vojske u Kopnenu zonu bezbednosti(2001. godine), pogotovo na jugu Srbije, zapo~eto je vi{e aktiv-nosti na planu uklawawa zaostalih mina i naoruàwa, usposta-vqawu vojnobezbednosne kontrole i ja~awu me|unacionalnog po-verewa. Kako bi se otklonile opasnosti za svakodnevni ìvot,angaòvane su specijalne pionirske jedinice koje su do sada pro-na{le i deaktivirale nekoliko stotina mina, dok su sastavi Voj-ske Srbije samo u periodu od 2003. do 2005. godine prona{li~etiri bestrzajna topa, 25 minobaca~a, tri automatska baca~a

P R E G O V O R I O B U D U ] E M S T A T U S U K O S O V A I M E T O H I J E

granata, 17 ru~nih raketnihbaca~a, 187 primeraka stre-qa~kog naoruàwa, 758 mina,ru~nih bombi i granata i120.000 metaka razli~itog ka-libra. Na tom poqu situacijase popravqa iz dana u dan, ta-ko da sada ima sve vi{e pri-mera dobre saradwe pripad-nika Vojske i lokalnog stanov-ni{tva. Beleìmo doga|aj izmaja ove godine kada je SaqiNaser pri brawu pe~urakaprona{ao minu za minobaca~kineske proizvodwe i odmah

obavestio pripadnike êtvrte brigade Kopnene vojske.Novi putevi, pomo} u le~ewu i profesionalizam vojnika i

stare{ina u Kopnenoj zoni bezbednosti jesu samo najvidqivijipokazateqi svega {to Vojska ~ini kako bi olak{ala ìvot me-{tanima na tom prostoru. Opse`ne mere za uspostavqawe si-gurnosti i poverewa gra|ana dale su dobre rezultate. Odnosstanovni{tva svih nacionalnosti u Kopnenoj zoni bezbednostikonstantno se mewa u pravcu sve ja~ih shvatawa o potrebi mir-nog zajedni~kog ìvota, {to je nesumwivo pravi pokazateq da sudràvni organi, Vojska Srbije i policija od Kopnene zone stvo-rili zonu potpune bezbednosti.

Zoran MILADINOVI]

JEDNOVREMENE PATROLE Jednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora po~ele su

da se organizuju 2004. godine, sa osnovnim ciqem da se za-jedni~ki kontroli{e administrativna linija prem Kosmetu ispre~e kriminalne aktivnosti kao {to su trgovina qudima,{verc oru`ja, narkotika, razne robe, te nedozvoqena se~a{ume. Patrole se izvode u dnevnim i no}nim uslovima, uzrazmenu sredstava veze i podr{ku helikoptera MNS Kfora.U proseku brigade Kopnene vojske realizuju mese~no po 13jednovremenih patrola sa MNTS Kfora, uz puno po{tovaweTOPA–DOPA procedura.

51

M

TRI KREDITA

M

@

ladi bra~ni par sa Novog Beograda odlu~io sena o~ajni~ki ~in u drami ~iji je uvod napisanonoga ~asa kada su sa naramkom raznoraznih

papira, potvrda i garancija kro~ili pred {alterbanke koja odobrava stambene kredite. Banka kaobanka, samo {to joj se ime te{ko izgovara: uredna,privla~na, a opet na svoj na~in bezdu{na i prete}ehladna. Naravno, nije to narodna kuhiwa, ustanovasocijalnog starawa, ni bra~no savetovali{te ve}mesto gde se umnoàva kapital. To joj je osnovnanamena. U |a~kim lektirama ~itali smo „Glavu{e}era“ ~iji je opori ukus opisao Milovan Gli{i}.Interes (kamata) obra~unava se istog ~asa i tuopra{tawa nema. Vreme je drugo, nasmejani Da~ana reklami naprosto uìva u blagodeti bankarskeusluge. Te u|e{-iza|e{, automobili, kompjuteri,bela tehnika, letovawa, zimovawa... A tek ke{?!Koliko ho}e{.

Dvoje mladih sa bebom u naru~ju kro~ili supreko balkona dvosobnog stana gde su ìveli osammeseci a pred wima – ambis. Taj put od {estspratova koji se zavr{ava na betonskoj stazikona~an je opro{taj od muka, ali i ìvota.Zakqu~nicu sa smr}u ubrzala je mlada èna,kwigovo|a po zanimawu, koja je nedavno ostala bezposla jer se na{la u vi{ku radne snage firme kojaje vrtoglavo padala u ste~aj. Vezana za ~vrstostoje}i„{vajcarac“ umesto laganotonu}i euro rata zakredit stana u kome su dobili prinovu jenepodno{qivo rasla. U toj trci gde se ra~unicenikako nisu poklapale, porodica je gubila dah.Opomene, pretwe, fine ucene i ostali arsenalpritisaka banke (umeju oni to, jo{ kako), postale suim nepodno{qivo te{ke. Sav nasle|eni imetak, uznovac dobijen prodajom polovnog „jugi}a“, poloìlisu kao depozit. Roditeqi sa obe strane su {iriliruke: dali smo vam sve {to smo imali...

elanholi~nog oktobarskog jutra, dok je jak vetarubrzavao ki{ne kapi, prekora~ili su ogradu.Usnuli mali{an pogledom je traìo majku, ona

o~ajnog muà. a on put bez povratka... Utom je,sasvim slu~ajno, na vrata banula wegova majka iuàsnuta zavapila: Deco, prekliwem vas!

[ta pi{e u prologu porodi~ne drame?Banka je uzela stan jer je bio pod wenom

hipotekom, vra}ena im je nekakva crkavica jerugovoru kaè da nema druge, a oni su oti{li upodstanare kod nekog dobrog ~oveka u Bor~i. @ivi su,hvala Bogu.

Nekako u isto vreme, u istoj banci, kredit jepodigla sredove~na èna koja je stekla deviznupenziju ostavqaju}i deo po deo mladosti i zdravqa uve{erajima francuskih hotela. Rano je ostala bezsupruga koji je rade}i „na crno“ pao sa gra|evine i ostavio je da se snalazi u belom svetu sa detetom koje je tek prohodalo. To dete je izraslo ugorostasnog, nao~itog momka kome je provod bio mioa {kola vazda mrska. O tome da zasu~e rukave, nigovora. Majka mekog srca ~inila je sve da wen

mezimac ima i preko mere ne bi li mu doneklenadoknadila o~evu brigu i samovawe u detiwstvu.Pro{le godine vratili su se u svoj zapu{teniku}erak na Vo`dovcu. Mati je obijala klinike, a sinmuwevito postao faca kraja. Zalud je sve – splavovi,raspusne no}i, popularnost.., kada nema simbolamo}i. Sin je besneo, motor po svaku cenu. @ena jeoti{la u banku, sin u predstavni{tvo glasovitefirme i seo je na dvestapedeset mahnitih kowazbijenih do besa u sjajnom ~eli~nom okviru. Jedneno}i, alkohol i beli prah su ga toliko uzeli podsvoje da je za bezumnu opkladu usmerio gromovituma{inu u suprotnom pravcu autoputa... Toga dana u Srbiji je zabeleèno 144 udesa, na teritorijiBeograda 76, ~ak 36 u~esnika u saobra}aju zadobiloje ozbiqne povrede, a jedan je poginuo.

Svakog desetog u mesecu, zabra|ena èna ucrnini odlazi prvo na grobqe da zapali sve}u a potom odnese ratu kredita na {alter banke.

ivoti se gase i ra|aju. Nekim bi}ima se ne pruì prilika za to. Me|u najstarijim smonacijama u Evropi, satire nas bela kuga.

Pro{lo je vreme ratova, dovoqno smo obogaqeni ibez wih. Trebaju nam, mnogo nam trebaju sloga iqubav. Gde da ih na|emo? Ako se na~as slaèmo,logi~no bi bilo da smo stvorili prostor zanajprirodniju ~ovekovu emociju. Vaqda zbog togamladi postaju sami sebi uzori. Lepo je kada se vole.Nema lep{e slike od devojke i momka gde {etajuzagrqeni. Taj prizor vra}a nadu. Ali, mladi su ~esto`rtve neiskustva. Lekcije o ìvotu im ne daje {kola, a roditeqi naj~e{}e „nemaju vremena”. U takvomsocijalnom lavirintu krije se zastra{uju}astatistika: {est hiqada maloletni~kih prekidatrudno}e godi{we. Od tog broja, dvanaest postodevojaka (devoj~ica) ima dva do ~etiri poba~aja prepraga punoletstva.

To je ono {to se zna, a pritom je malo poznatoda su mladi u Srbiji, prema testirawima ~uvenogprograma MENSA, me|u najinteligentnijim u Evropi i u prvoh deset na svetu! Da su me|u wima vode}iinformati~ari, hemi~ari, fizi~ari, muzi~kitalenti... Mora da je za wih neko na{ao „malovremena“, nisu nikli sami od sebe ili, daleko bilo, u ku}i Velikog brata. Pa Nole, Jelena, Ana...

@ali se onomad Sreten Luki}, mioni~kipo{tar da osim ra~una za struju i poneku penziju,nema {ta da uru~i seqacima. Sre}om te }e uskoro upenziju. I sa setom se prise}a kako je svojevremenonosio po tridesetak pisama dnevno jednoju~iteqici.

Pisac dugih redova be{e uporan te se oèniosa devojkom kojoj je slao miri{qave koverte. U nekosre}nije vreme podigli su ku}u na kredit.

Dugo su zajedno i lepo ìve, a petoro dece je dokaz koliko se vole. E, to je qubav...

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

1. decembar 2007.52

Skup odràn u Centralnom domuVojske Srbije povodom obeleàvawaMe|unarodnog dana borbe protivfa{izma, posebno okrugli stoposve}en holokaustu i genocidu,visoko je vrednovan iz vi{e razloga.Jedan je prisustvo uglednih qudi iz zemqe i sveta koji su imali {ta da kaù, a drugi jeste tema o kojoj se sporadi~no i nepotpunogovori, pogotovo ako se ima u vidupreplitawe doga|aja iz pro{losti sa poku{ajima da se u sloènadru{tvena kretawa zaseje nova klica starog zla. Tim pre {to je Srbija u svojoj istoriji uvekbila antifa{isti~ka i slobodarska,a ~estitost svoje ideje platila jeogromnim stradawima i patwama naroda.

Dok se sav civilizovan svet spremao da na ovaj ili onaj na~inobeleì dan koji su Ujediwene nacije prihvatile kao datum zaobeleàvawe borbe protiv fa{izma, novokomponovani pro-tagonisti ideje mraka krenuli su u pohod. Re~ je o Evropi, ta~-nije wenom srcu, a za centar uvredqive avanture odabralisu Prag. Prestonica ê{ke, simbol kulture i umetnosti ~iji

su stariji ̀ iteqi tako|e iskusili brutalnost, ponièwa i neprav-du, bila je pogre{an ciq suludog nauma. ê{ka vlada je energi~noreagovala jer novoj ~lanici Evropske unije nije se igrati sa ugle-dom. Policiji su date posve odre{ene ruke po ceni da se gra|animalo strpe a turisti odloè {etwu po Vaclavskim namjestima iokolini grada muzeja.

Neonacisti su hteli da prodru do kvarta Jozefov i promar-{iraju nekada{wim jevrejskim getom ~ime bi ne samo ponizili tajnarod, Prag i ê{ku Republiku ve} i raspalili quti {amar Evro-pi uop{te. Crne ptice u malim jatima doletele su iz raznih zema-qa, ali mesta za sletawe nije im bilo. Vlasti su zvani~no zabra-nile mar{, ali poznaju}i agresiju sledbenika Hitlerove ideologi-je, vi{e od 1.400 opremqenih policajaca ~ekalo ih je da „iza|u nacrtu”. Barikade, oklopni transporteri, vodeni topovi i ostalasredstva sile naruìli su ina~e pitomi gradski dekor. Ali, drugenije bilo. âk je ukloweno i kamewe sa gradili{ta iz Jozefova.

H O L O K A U S T I G E N O C I D ZAVETNI GOVOR ISTINE

53

kojoj su bili reflektori i mitraqesko gnezdo. Ispod we nalazilesu se teskobne, memqive }elije koje pamte patwe logora{a i po-sledwe dane pred odlazak na strati{ta. Jednako groteskno zvu~ida se u kulama nekada{weg kazamata ve} decenijama nalaze kan-celarije jedne firme. Tome je, iskreno verujemo obe}awima, do-{ao kraj.

Beograd je prestonica {irokog srca, zasluènog ugleda iosvedo~enog gostoprimstva. Ako mu neko kaqa obraz ~ini dvostru-ki zlo~in. O tome je nedavno govorio i predsednik Republike Bo-ris Tadi} kada je otkrio spomen-plo~u de~aku romske nacionalno-sti koga su do smrti pretukli skinhedsi. Isti takvi monstrumi ucrnom naneli su pre sedam godina neizle~ive povrede vrsnomglumcu Draganu Maksimovi}u misle}i da je Rom. Policija je prive-la pravdi zlo~ince, pravosu|e odrezalo kazne a dru{tvo reklosvoje: treba ih prizvati pameti ili iskoreniti!

Fa{izam je opak u svakom obliku...[umarice su opevane i oplakane svake jeseni. O streqawu

nedu`nih |aka kragujeva~ke gimnazije mnogo je re~eno. Spomen park[umarice nikoga nije ostavio ravnodu{nim. Odràva se uz veli-ke napore op{tine i gra|ana. Ali, nekada{wi logor u Ni{u gde jebilo zato~eno 30.000 a streqano 10.000 qudi propada i sve vi-{e li~i na ruinu. Sli~no je i sa Kadiwa~om, mestom stradawaRadni~kog bataqona ~ija je jedina ideja bila sloboda, pa su sekalfe i majstori latili pu{aka i stali pred tenkove fa{ista.

I JEDAN FA[ISTA – MNOGOKristalna no} jeste bolna uspomena, ali i se}awe koje oba-

vezuje. Devetog novembra 1938. godine, {irom nema~kih gradovapobijeno je na stotine Jevreja, spaqeno je wihovih 7.000 ku}a ilokala, vi{e od stotinu sinagoga. Na staklu rasutom po plo~nici-ma, po kome je Kristalna no} dobila ime, ogledalo se zlo koje mar-{ira, histerija fa{isti~ke mr`we i ubita~ni pohod potowih tla-~iteqa ~ove~anstva.

Je li istorija dala odgovore na sva pitawa, mogu li veliko-mu~enici mirno da po~ivaju a da niko ne umawuje wihov broj i,najposle, ~emu se u~e generacije koje dolaze, otkuda povampirenifa{izam?

To su neka od pitawa na koja su odgovore potraìli u~esniciokruglog stola „Poricawe holokausta i genocida u Drugom svet-skom ratu”, odrànom u Centralnom domu Vojske Srbije u organi-zaciji Odbora za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora Srpskepravoslavne crkve, Ministarstva vera Republike Srbije i Jevrej-ske zajednice u Srbiji.

Iz Jerusalima, ta~nije iz poznatog Centra„Simon Vizental”,pismo je poslao ugledni istraìva~ Efraim Zurof. U ime svoje in-stitucije odao je puno priznawe organizatorima skupa na uloè-nom trudu i èqi da se na takav na~in obeleì Dan borbe protivfa{izma i antisemitizma.

Izaslanik predsednika Republike, gospodin Trivo In|i}pozdravio je goste, zahvalio im se {to su do{li u Beograd i pod-setio na ogromne `rtve i stradawa srpskog naroda od fa{i-sti~kog okupatora. Podsetio je na zajedni~ke patwe Jevreja, Sr-ba i Roma, a re~i ~uvenog italijanskog filozofa Teodora Ador-na, podvukao kao trajnu poruku: „Zar je mogu}e misliti i pevatiposle Au{vica?!”

Nikada nije suvi{no pri~ati o holokaustu i genocidu, rekaoje ambasador Izraela u Srbiji, wegova ekselencija Artur Kol.Mra~na Hitlerova ideja da „Jevreje treba uni{titi poput gamadi”ìvi jo{ u pojedinim glavama. Tokom Drugog svetskog rata stradaloje oko {est miliona Jevreja. Cela jedna dràva. Zato je danas ijedan fa{ista – mnogo, istakao je rabin Jevrejske zajednice u Sr-biji Isak Asijel.

Blagoslov patrijarha Pavla preneo je mitropolit crnogor-sko-primorski Amfilohije Radovi} koji je podsetio da je gospodinPavle ro|en u blizini Jasenovca. Kako je rekao, „jedne od najdu-bqih rana Evrope”.

– Se}awe na stradawa u pro{losti je neophodno kako se ni-kada ne bi ponovilo. Skup je zna~ajan kao doprinos sagledavawa

Tridesetak najupornijih igralo je na kartu policijskog str-pqewa pa je nekako probijen kordon oko geta s podignutom rukom„zig hajl”, ali to je sve {to su mogli. Energi~nom intervencijomosuje}en je svaki daqi poku{aj wihovog divqawa. Za to vreme, krajStaranove sinagoge odràvao se pomen Jevrejske zajednice `rtva-ma zloglasne Kristalne no}i. Qudi su na ode}u simboli~no pri-{ili ùtu Davidovu zvezdu u znak opomene i se}awa na vreme kadasu ih nacisti terali da je nose, poniàvali, slali u koncentracio-ne logore.

Ozbiqnijeg nasiqa nije bilo, ali ostao je gorak ukus i teàkzadah aveti pro{losti.

ODGOVOR BEOGRADABeograd je toga dana sa~uvao obraz. Dodu{e, nije pretilo ni-

kakvo nasiqe, daleko bilo, ali u posledwi ~as spre~ena je brukadruge vrste. Organizatori nastupa glasovitog rok sastava, za me-sto odràvawa koncerta odabrali su Staro sajmi{te. [to iz neznawa, {to zbog komocije, nisu se obazirali na ~iwenicu da je tajprostor bio steci{te uàsnog stradawa vi{e od 48.000 qudi –Srba, Jevreja, Roma, antifa{ista...

Novobeogradska op{tina je energi~no reagovala i uputilarokere na drugu adresu. Bila je to prilika da se najzad pokreneozbiqna inicijativa za uobli~avawe Starog sajmi{ta u ono {tojedino moè biti – dostojanstveno spomen-obele`je. Naravno, uzuklawawe splavova postavqenih u neposrednoj blizini odakle sva-ke ve~eri tre{ti muzika do duboko u no}.

Kamena kula koja se uzdiè sa strane doweg dela Brankovogmosta nije ni{ta drugo do nekada{wa logorska osmatra~nica na

{ta se dogodilo u Evropi pro{log ve-ka i otre`wewe ~ove~anstva – istakaoje mitropolit Amfilohije.

@ivo svedo~ewe je najubedqivijare~. Wu je izgovorio dr @arko Vido-vi}:

– Sa uàsom se se}am natpisakoje su postavili fa{isti na mnogeobjekte: „Zabraweno uvoditi Jevreje,Srbe, Cigane i pse”. Zar treba imatirazumevawa i koketirati sa takvompro{lo{}u? Kako u~imo mlade, da liim dovoqno tuma~imo pro{lost, ide-ologiju fa{izma? Tih lekcija nikadanije dovoqno. Pedeset puta vi{e jestradalo qudi u fa{isti~kim logori-ma nego onih koji su se borili protivwih s pu{kom u ruci – opomiwe dr Vi-dovi}.

KAMENI CVETJasenovac je jedan od najtu`ni-

jih simbola stradawa na prostorimabiv{e Jugoslavije. Kameni cvet kojise nadvija nad delom slavonske rav-nice prepoznatqiv je po svom obilkui poruci. Direktor muzeja u Jasen-ovcu bio je Jovan Mirkovi}. Wegovoizlagawe privuklo je veliku pa`wu,posebno gostiju iz inostranstva. Na-ro~ito je potresna ~iwenica da su uusta{kom logoru svirepo ubijena19.432 deteta. Bri`qivo se skupqajudokumenti, ali postoje otpori da seobelodani ta~an broj `rtava i na-stojawa da se umawi. @alosne broj-ke se kre}u od 2.238 koliko eviden-tira komisija hrvatskog Sabora, pado milion i sto hiqada. Popis `rta-va 1964. do{ao je samo do 597.323imena `rtava Drugog svetskog rata.

Da se podsetimo, u svojoj briziza o~uvawe spomena na velikomu~e-ni~ki Jasenovac kao doga|aj koji jeizmenio srpsku istoriju, Sveti arhi-jerejski sabor Srpske pravoslavnecrkve je 2003. godine osnovao Odborza Jasenovac ~iji je osnovni zadatakda brine o Spomenu jasenova~kih no-vomu~enika i mestu wihovog strada-wa. Odbor je pokrenuo niz nau~nih,memorijalnih i obrazovnih projeka-ta u zemqi i inostranstvu koji poma-ù u otkrivawu i objavqivawu puneistine o logoru smrti. Odbor za Ja-senovac ~ine najvi{i predstavniciSrpske pravoslavne crkve, udruè-wa logora{a i Srba iz Hrvatske.Predsednik Odbora je wegovo preo-sve{tenstvo episkop bawalu~ki go-spodin Jefrem.

Branko KOPUNOVI]

POVODI

54

[ulamit Imber, profesor na Me|unarodnoj {koli za obrazovawe o holokaustu u Jad Va{emu

OSVETA JE NA[ OPSTANAK– ̂ ast mi je {to sam na ovom mestu i {to

u~estvujem na ovom skupu. Tema je obavezuju}aza celo ~ove~anstvo koje se ne moè nadatiboqoj budu}nosti ako u potpunosti ne upoznasvoju pro{lost...

... Gotovo svi znaju za Au{vic, ali Jevre-ji su masovno ubijani u Treblinki, Mathauze-nu, Jasenovcu... Sa milionima qudi spaqiva-nim u logorima, uni{tavani su dokazi o wi-hovom postojawu i zverstvima fa{ista. Na-{a je obaveza da im vratimo dostojanstvo ta-ko {to }emo jednoga dana otkriti sve, ili sko-ro sve ~iwenice vezane za holokaust i geno-cid...

... Govorimo o preìvelima posle oslo-bo|ewa. [ta je ostalo od wih posle silnihpatwi i dugih godina provedenih u logorima?Oko ~etvrt miliona dece i oko 200.000 qudiumrlo je prve godine na slobodi. Nisu preì-veli nagomilana mu~ewa, bolesti, glad...

... êsto se obra}am studentima sa mol-bom da svet ne mere materijalnim ve} duhov-nim dobrima. Jevreji su pre Drugog svetskograta bili deo progresivnog sveta kao mar-

qivi, {tedqivi, miru i stvarala{tvu okrenuti qudi. Nacistima je smetalo {to su strpqivoi mukotrpno sticali pa su se preko no}i okomili na wihove ìvote i dobra. Proglasili suih za smrtne neprijateqe jer su bili su{ta suprotnost fa{isti~koj ideologiji. Na tim u~e-wima, temeqnim tuma~ewima pogubne ideje fa{izma treba vaspitavati mlade. Putujem posvetu i vidim {ta se u~i u {kolskim programima. ̂ esto nedovoqno i povr{no. Otuda mogu}-nost da, mo`da, jednoga dana blagonaklono gledaju na grupe koje nastaju na raznim prostori-ma ogrnute crnim pla{tom fa{izma i antisemitizma...

... Mnogo puta su mi postavqali pitawa o osveti. Jednostavno sam odgovarala – na{opstanak je na{a osveta!

Svedo~anstvoza sva vremena

1. decembar 2007.

55

Pu{tawem u rad rafinerije„Viktorijaoil“ u [idu, jedine

u jugoisto~noj Evropi, ozna~en je po~etak nastajawa

industrije obnovqivih izvora energije u nas.

To je, ujedno, i zna~ajandoprinos o~uvawu ìvotne

sredine, budu}i da samoenergetski sektor Srbije

godi{we izbacuje u atmosferuvi{e od 44 miliona tona

ugqen-dioksida i oko 300.000tona sumpor-dioksida.

GORIVOSA NA[IH

WIVA

Uprvu doma}u rafineriju biodizela, zasad jedinu u jugoisto~-noj Evropi, koja je potkraj juna pu{tena u rad u [idu, novo-sadska kompanija „Viktorija grup“ uloìla je oko 20 milionaevra, opremiv{i je najmodernijim postrojewima za dobijawebiodizela. Za Srbiju je od velikog zna~aja i saznawe da }e i

u Zrewaninu do kraja 2009. godine da se izgradi visokoautomati-zovano postrojewe za dobijawe bioetanola vredno 416 milionaevra, koje }e zaposliti 350 qudi, dok }e se u prate}im delatnosti-ma otvoriti jo{ oko 1.500 radnih mesta.

Pu{tawem u rad {idske rafinerije, koja nosi naziv „Vikto-rijaoil“, prakti~no su udareni temeqi doma}oj industriji obno-vqivih goriva i energetskoj nezavisnosti zemqe, jer su klasi~napogonska goriva dobijena preradom nafte ne samo sve skupqa, ne-go }e ih iz godine u godinu biti sve mawe. Svetski eksperti tvrdeda }e se po~ev od 2012. globalna proizvodwa nafte godi{we sma-wivati za oko 3 posto, tako da }e ve} 2030. uveliko ugroziti pri-vredni razvoj planete.

Ta, umnogome pesimisti~ka, ali realna predvi|awa nije mo-gla da prenebregne nijedna zemqa. Najvi{e su, po svemu sude}i,zabrinute Sjediwene Ameri~ke Dràve koje godi{we „progutaju“blizu 530 milijardi litara goriva. Naravno, ni Evropa ne sediskr{tenih ruku, budu}i da zna da u ovom trenutku raspolaè sa ne-

ISTRA@IVAWA

PRVA DOMA]A RAFINERIJABIODIZELA

{to vi{e od 500 miliona motornih vozila i da }e se do 2050. go-dine taj broj udvostru~iti.

Nije, dakako, nepoznato ni to da je zbog prekomernog kori-{}ewa fosilnog goriva (gorivo dobiveno preradom sirove nafte)ugroèn i ìvot na planeti, jer automobili, elektrane i razna in-dustrijska postrojewa koja koriste klasi~no (fosilno) gorivo is-pu{taju u atmosferu ogromne koli~ine {tetnih gasova, pre svega,ugqendioksida koji svakodnevno zaga|uje prirodu i umnogome do-prinosi stvarawu tzv. staklene ba{te i promeni klime na Zemqi.Zbog toga je i u Sankt Peterburgu, na pro{logodi{wem sastankulidera zemaqa G-8, jedan od zakqu~aka bio da ekonomski najrazvi-jenije zemqa sveta treba da predvode trku u obezbe|ivawu dovoq-nih koli~ina ekolo{ki prihvatqivih resursa za dobijawe energi-je, pri ~emu se, nema sumwe, ponajpre misli na resurse obnovqi-vih energetskih izvora.

CIQ JE DOSTI@AN A {ta u tom pogledu treba da rade male zemqe koje, poput Sr-

bije, raspolaù ogromnim prirodnim resursima, a ne mawkaju imni stru~ni kadar, znawe i ume}e preko potrebni da ne samo uhvate,nego i odrè korak sa Evropom? Primenom savremene tehnologijei kori{}ewem sirovinske baze biomase kukuruza, suncokreta,uqane repice, {e}erne repe i p{enice Srbija moè da proizvededovoqno ekolo{ki ~istog goriva (biodizela i bioetanola) kakobismo jednoga dana u celosti zamenili fosilno gorivo, kojeg na{azemqa godi{we potro{i oko ~etiri miliona tona, a za ~iju nabav-ku izdvaja velika devizna sredstva.

Na majskom skupu u Beogradu, odrànom pod sloganom „Obno-vqiva goriva – put ka energetskoj nezavisnosti“, koji je prethodiootvarawu prve srpske rafinerije biodizela u [idu, re~eno je,sem ostalog, da je po~etak doma}e proizvodwe goriva iz obnovqi-vih izvora ujedno i po~etak postepenog energetskog osamostaqiva-wa Srbije. Godi{wa proizvodwa biodizela u {idskoj rafineriji„Viktorijaoil“ je oko 100.000 tona {to, mereno energetskim bi-lansom na{e zemqe, zna~i da uvoz nafte godi{we moèmo da sma-wimo za oko tri posto. Proizvodwa sto hiqada tona ekolo{kog go-riva, tako|e, zna~i da se godi{we smawuje emisija {tetnog ugqen-dioksida za oko 280.000 tona, {to se moè uporediti sa smawe-wem zaga|ewa atmosfere kao da u Srbiji 10 dana u godini nije vo-èno nijedno motorno vozilo koje koristi benzin ili dizel.

Pu{tawe u rad nove rafinerije zna~i i siguran prihod zamnoge poqoprivredne proizvo|a~e uqane repice, suncokreta i soje

iz kojih se, primenom posebne tehnologije, dobija biodizel, ~ija po-tro{wa sigurno nije mala. Naprotiv, veliki poqoprivredni kom-binati sa brojnom mehanizacijom, zatim taksi udruèwa, preduze}ajavnog gradskog saobra}aja, posebno velikih gradova, velike kompa-nije i industrija, samo su deo potro{a~a zainteresovanih da kla-si~no, fosilno, gorivo {to pre zamene biodizelom ili bioetano-lom. Kori{}ewem biodizela umesto klasi~nog goriva u vozilimana dvema duga~kim linijama u gradu Gradsko saobra}ajno preduze}eBeograd (GSP) ve} je u{tedelo blizu milion evra, pa }e to, nemasumwe, biti svojevrstan podsticaj i drugima da se opredele za ko-ri{}ewe jevtinijeg i ekolo{ki ~istog goriva kakav je biodizel.

Rafinerija biodizela u [idu se tehnolo{ki ni po ~emu nerazlikuje od sli~nih industrijskih postrojewa u Evropi. Savreme-na tehnologija i veliko sirovinsko podru~je Vojvodine omogu}ilisu da projektovani kapaciteti rafinerije „Viktorijaoil“ budu mak-simalno iskori{}eni. To zna~i da je dnevno mogu}e preraditi 500tona uqane repice i 400 tona sojinog zrna, {to je dovoqno za go-di{wu proizvodwu oko 200.000 tona biodizela, od ~ega }e polo-vina, kaù stru~waci u toj kompaniji, biti izvezena. U sklopu ra-finerije je i univerzalni silos za skladi{tewe uqarica i ìta-rica, dok se za sme{taj sirovog (neprera|enog) uqa koristi sedamrezervoara, ~iji je ukupni kapacitet 15.000 kubika.

Jedan od zna~ajnih koraka na putu ka postepenom, ali sasvimizvesnom, energetskom osamostaqivawu zemqe svakako je i izgrad-wa novog postrojewa u sklopu velikog industrijskog kompleksa u

1. decembar 2007.56

MILIJARDE DOLARA PRIHODAUkupan prihod etanolskog programa u Brazilu za nepunih

osam godina iznosi neverovatnih 77 milijardi dolara... Uposledwe ~etiri godine prodato je 2,67 miliona automobila~iji motori, umesto klasi~nog benzina, koriste bioetanol,vi{e od ~etiri miliona qudi zaposleno je u industriji za pro-izvodwu etanola, a {irom Brazila radi 351 rafinerija.Ukupna godi{wa proizvodwa je 17,8 milijardi litara etano-la, a udeo obnovqivih izvora energije u ukupnom energetskombilansu zemqe je 44,7 posto, {to je tri puta vi{e od svetskogproseka.

Brazil je pro{le godine proglasio energetsku nezavi-snost na osnovu masovne proizvodwe etanola kao zamene zaklasi~an benzin. Na{a zemqa je, moè se re}i, pretvorena urazvojnu laboratoriju drugih izvora alternativne energije.To je ogromno iskustvo i Brazilci su spremni da podele sadrugim zemqama, u ovom slu~aju sa Srbijom. (Dante Koeqo daLima, ambasador Brazila u Srbiji)

ISKUSTVA IZ PRAKSEMi smo se bavili eksploatacionim aspektom kori{}e-

wa biodizela, pa smo posebnu pa`wu poklonili vu~nim ka-rakteristikama vozila tokom wihovog rada. Re~ je, dakako, oubrzavawu, savla|ivawu uspona, uticaju optere}enosti navozilo, zatim o ravnomernosti rada motora i wegovom pre-grevawu, vibracijama i, najzad, o potro{wi goriva.

Neposrednim pra}ewem vozila na linijama gradskogsaobra}aja i proverom pomo}u dijagnosti~kih ure|aja za-kqu~ili smo da vozila sa pogonom na biodizel u pogledu di-nami~kih karakteristika imaju iste performanse kao vozi-la sa pogonom na evrodizel. Nije se nijednom desilo da su,recimo, pod najteìm optere}ewem i na ve}im usponima mo-tori gubili snagu ili da je do{lo do pada vu~ne sile. Usta-novili smo da je rad motora sa biogorivom ti{i, {to je zna-~ajno sa stanovi{ta smawewa buke u gradu. (Slobodan Mi-{anovi}, {ef Slu`be za eksploataciju i analitiku GSP Be-ograd)

ISTRA@IVAWA

Zrewaninu, koji }e godi{we pre-ra|ivati milion tona p{enice ioko pola miliona tona kukuruza.Iz tih koli~ina vojvo|anskih ì-tarica dobi}e se 680.000 tonabioetanola, 400.000 tona sto~nehrane i stotinu hiqada tona eko-lo{ki ~istog |ubriva.

Me|utim, sve {to je vezanoza dobijawe biodizela i bioeta-nola nije moglo da mimoi|e pa-`wu ni onih koji strahuju da }e ve-lika orijentacija ka pove}awupoqoprivredne proizvodwe za-rad zamene fosilnog goriva eko-lo{kim gorivima nastalih pre-radom ìtarica, uqane repice,suncokreta i soje – umawiti pre-hrambene fondove Zemqe. S timu vezi, „zeleni“ isti~u da }e qudii u budu}nosti morati da se hra-ne, a ne samo da voze automobi-le... Posebnu bojaznost ispoqilisu pripadnici poznate ekolo{keorganizacije „Grinpis“, koji mi-sle da se jo{ ne zna dovoqno oposledicama pove}anog uzgoja sirovinske baze za proizvodwu bio-lo{kog goriva, jer }e ve}i zasadi poqoprivrednih kultura iziski-vati i pove}ano uno{ewe raznovrsnog |ubriva u zemqi{te koje seobra|uje. Za{titnici prirode u Brazilu, najve}em proizvo|a~ubioetanola na svetu (dobivenog preradom {e}erne trske), poseb-no su zabrinuti zbog toga {to se, navodno, uni{tava Amazonija odkoje se, kaù, kr~ewem stoletnih {uma, zemqi{te prosto otima,kako bi se zasadila {e}erna trska. Ambasador Brazila u Srbijije, koriste}i najnovije podatke, na majskom savetovawu opovrgao tetvrdwe, saop{tavaju}i da su plantaè {e}erne trske udaqene odreke Amazon vi{e od 1.800 kilometara i da dobijawe bioetanolane}e ni najmawe uticati na ekologiju Amazonije.

EVROPSKI STANDARD KVALITETATvrde}i da proizvodwa biodizela ne mora da ugrozi is-

hranu stanovni{tva, eksperti isti~u da, osim prve generacijebiodizela i bioetanola (dobijenih preradom uqane repice,suncokreta i soje), daqa proizvodwa goriva te vrste moè dase dobije i preradom celuloznih sirovina kao {to su ostacidrvne industrije ili slame, zatim sirak i jerusalimska arti-~oka, a u najve}oj meri – biomasa. Koli~ina tih sirovina uSrbiji procewuje se na oko 6,5 miliona tona godi{we. Efekatkori{}ewa ekolo{kog goriva, bilo prve ili druge generacije,veliki je ne samo gledano iz ekonomskog ugla, ve} i sa stanovi-{ta smawenog zaga|ivawa ~ovekove ìvotne i radne sredine,budu}i da samo energetski sektor na{e zemqe stvara vi{e od44 miliona tona ugqendioksida i oko 300.000 tona sumpordi-oksida godi{we.

Suo~ena sa vrlo ozbiqnim problemom zaga|ivawa plane-te, ~emu u velikoj meri doprinosi i ogroman broj motornih vo-zila, koji se ne smawuje, ve}, naprotiv, stalno pove}ava, a uèqi da bar donekle ublaì posledice stvarawa efekta sta-klene ba{te, Evropska unija obavezala je proizvo|a~e fosil-nog goriva da ga me{aju sa biogorivom, zasad u odnosu 95 po-sto fosilnog prema 5 posto biogoriva, s tim da se taj odnospostepeno mewa, tako da 2020. godine treba da bude 20 postou korist ekolo{ki ~istog biodizela. Utvr|en je i poseban stan-dard kvaliteta (ozna~en sa EN14214) kojeg moraju da se pridr-àvaju sve zemqe, pa i na{a, jer smo sa EU o tome potpisaliposeban sporazum.

Pri tom je veoma zna~ajno i to da se u automobilima bio-dizel moè koristiti ~ist ili kao me{avina bez prepravke da-

na{wih motora. U zavisnosti od udela biogoriva u me{avini safosilnim gorivom, biodizel se ozna~ava sa BD-100 (100 postobiodizela), zatim sa BD-20 (20 posto biodizela i 80 posto fo-silnog dizela) i BD-5 (5 posto biodizela i 95 posto klasi~nog,odnosno fosilnog dizela). Naizmeni~no kori{}ewe biodizelai fosilnog dizela ne}e prouzrokovati nikakve probleme u radumotora sa unutra{wim sagorevawem.

Ve} za drugu generaciju biodizela bi}e potrebne neznat-ne izmene na automobilskim motorima, dok }e za kori{}ewenarednih generacija biogoriva sa proizvodnih traka automo-bilske industrije silaziti motori ~ija je konstrukcija prila-go|ena novim (ekolo{kim) gorivima, {to }e re}i da }e se kla-si~ni dizel motori pretvoriti u motore nove generacije. Fol-ksvagen, ali i jo{ neke velike kompanije, uveliko rade na wi-hovom razvoju.

Biogorivo je, bez sumwe, gorivo budu}nosti. U to su seuverile mnoge zemqe, pa neke ve} sada raznim merama (po~evod stvarawa uslova za jevtiniju proizvodwu do fleksibilnijeporeske politike) podsti~u proizvo|a~e da sve vi{e svojihproizvodnih kapaciteta usmeravaju ka proizvodwi biodizelai bioetanola, dok kupcima tzv. fleksifjul vozila (misli se navozila koja koriste biogorivo ili me{avinu sa fosilnim go-rivom) omogu}avaju razne pogodnosti, kao {to su poreskeolak{ice pri kupovini automobila sa ekolo{kim motorom iniè tarife prilikom wegove registracije, zatim pravo nabesplatan parking, pravo ulaska vozilom u sredi{te grada isli~no.

Vlada RISTI]

57

OGROMNE U[TEDEKada bude potpuno zavr{ena, zrewaninska rafinerija

bioetanola, u koju je uloèno 416 miliona evra, godi{we}e proizvoditi 650.000 tona ekolo{kog goriva, {to }e bitidovoqno da se nadomesti vi{e od 15 posto ukupne potro-{we klasi~nog, fosilnog, goriva u Srbiji. Srbiji bi samopo tom osnovu moglo da ostane oko 240 miliona evra, kojibi, ako se to ne bi ostvarilo, bili utro{eni za uvoz nafte.(Iz izlagawa Gorana Kneèvi}a, predsednika op{tine Zre-wanin, na stru~nom skupu „Obnovqiva goriva – Put ka ener-getskoj nezavisnosti“)

Gradsko saobra}ajno preduze}e Beograd ostvarilo je znatne finansijske

u{tede kori{}ewem biodizela

581. decembar 2007.

Brazil je najve}a i najmnogoqudnija zemqa Ju`ne Amerike. Na-kon vi{e od tri stole}a portugalske vladavine, tokom 1822.godine stekao je status nezavisne dràve. Tokom XX veka navlasti su se vi{e od pedeset godina smewivale vojne hunte.Tek 1985. godine u Brazilu je vlast preuzela civilna vlada.

Od tada zemqa ostvaruje ubrzani ekonomski razvoj i postaje regi-onalna sila. Me|utim, i daqe postoji neravnomerna raspodeladru{tvenog bogatstva i drasti~ne socijalne nejednakosti me|u sta-novni{tvom.

U proteklih dvadeset godina ta zemqa bila je preokupiranaborbom protiv kriminalnih i teroristi~kih organizacija, koje sukoristile teritoriju Brazila kao glavnu tranzitnu rutu za krijum-~arewe oru`ja, narkotika i druge vredne robe. U nastojawu da seizbore sa takvim pretwama, brazilske vlasti su znatno investi-rale u pove}awe sopstvenih antikriminalnih i antiteroristi~kihresursa. To posebno vaì za Komandose za takti~ke operacije(COT), koji spadaju u najboqe obu~ene i opremqene specijalne je-dinice u Ju`noj Americi.

U RANGU NAJPOZNATIJIHMe|u brojnim i razli~itim operacijama komandosa,

atraktivno{}u se izvaja akcija spre~avawa otmice vazduho-plova iz 1988. godine, u kojoj je otmi~ar likvidiran snajper-skom vatrom, a svi putnici oslobo|eni. Podsetimo i na akciju1989. godine kada je izveden juri{ na oteti vazduhoplov uzspasavawe talaca, nakon ~ega su usledili pregovori sa otmi-~arima.

S P E C I J A L C I B R A Z I L A

STRU^WACI ZA OTMIÂREJedinica je zaduèna za takti~kuborbu protiv ekstremno nasilnihgrupa na sopstvenoj teritoriji. To je pripravna udarna sila zapreventivne operacije u saradwisa obave{tajno-bezbednosnimstrukturama, a moè delovati i reaktivno, interveni{u}i kadadruge snage nisu sposobne da seizbore sa eskalacijom nasiqa.

Posebno zna~ajnu ulogu COT je igrao u borbi protiv trgovinenarkoticima u Brazilu. Jedinica je nedavno u toj kampawi sprove-la mno{tvo efektnih antinarkoti~kih operacija i zaplenila veli-ku koli~inu narkotika uhapsiv{i narkodilere.

Komandosi za takti~ke operacije jedan su od najva`nijih ele-menata u borbi protiv zlo~ina i terorizma u Brazilu. Sli~no ne-ma~kom GSG9 i francuskom GIGN, COT izvr{ava zadatke vo|ewatakti~ke borbe protiv ekstremno nasilnih grupa unutar granicasopstvene zemqe. Od kada je osnovan COT je razvijan da delujedvojako – kao pripravna udarna sila za preventivne operacije usaradwi sa obave{tajno-bezbednosnim strukturama, ali i reak-tivna sila brzog razvoja koja interveni{e kada druge policijskesnage nisu sposobne da se izbore sa eskalacijom nasilnih situa-cija.

U osnovnu strukturu jedinice ulaze dva tima za napad, snaj-perski i prepadni tim za pobune (riot combat unit). Tokom interven-cija COT se moè razviti u male takti~ke grupe koje se aktiviraju urazli~itim kombinacijama prema operativnim potrebama. Kaoprimarna policijska antiteroristi~ka jedinica, komandosi su od-govorni za intervencije u slu~aju teroristi~kih i kriminalnih na-pada sa otmicama, asistirawe u za{titi va`nih li~nosti – stra-nih predsednika i dràvnih rukovodilaca koji pose}uju zemqu, po-mo} federalnim vlastima tokom pobuna i ozbiqnijih nereda, teobuka ostalih jedinica policije.

Svi kandidati za slu`bu u COT moraju biti ve} iskusni save-zni policajci u aktivnoj slu`bi. Proces selekcije podrazumevaprovere fizi~ke snage i izdr`qivosti, psiholo{ke testove voqe,samokontrole i odlu~nosti, te op{iran li~ni intervju gde se sa-gledavaju razlozi i motivacija da se postane pripadnik jedinice.

Posle zavr{ene selekcije po~iwe period osnovne obuke.Program obuke, koji je usvojio COT, veoma je intenzivan i rigoro-zan, dizajniran da razvije borbene sposobnosti koje su neophodneu borbi protiv terorista i kriminalaca. On ukqu~uje intenzivnufizi~ku i takti~ku obuku, sa naglaskom na ve{tinama i bliskoj bor-

bi, ga|awa, rukovawe eksplozivima, metode rowewa i postupkeza{tite li~nosti. Naro~ita pa`wa obra}a se na specifi~ne situ-acije kao {to su: helikopterski desant, nasilni upadi i spasavawetalaca iz vazduhoplova, broda, zgrade, autobusa i voza, bliskaborba u naseqenom mestu.

U odnosu na kvalifikacije, novi operativci se primaju u jedi-nicu gde nastavqaju svakodnevnu obuku da bi odràli visok nivoborbene spremnosti. Uop{te, program obuke se sprovodi na celojteritoriji Brazila i kada god je mogu}e scenarija se uve`bavaju naaktuelnim mestima i lokacijama.

Komandosi za takti~ke operacije federalne policije podr-àni su svim vazduhoplovnim i zemaqskim sredstvima koja su tre-nutno u slu`bi brazilske federalne policije, ukqu~uju}i helikop-tere i razna transportna vozila. I pored toga, brazilski koman-dosi stalno nastoje da poboq{aju i modernizuju takti~ku obuku i tosaradwom i vezom sa stranim elitnim jedinicama, kao {to su ne-ma~ki GSG9 i {panski GEO.

„ALATKE“ ZA RADU arsenalu komandosa nalaze se najsavremenije naoruàwe i

oprema. U ve}ini protivteroristi~kih akcija koje sprovodi ta je-dinica, automat SMG smatra se wihovim osnovnim napadnim oru`-jem zato {to je kompaktan i lak za no{ewe. Heckler&Koch, MP5, 9mm osnovni je SMG koji koristi COT, sa razli~itim vrstama doda-taka, kao {to su opti~ki i laserski ni{ani i prigu{iva~i. Me|urazli~itim modelima MP5, u jedinici su najpopularniji MP5A5 iMP5SD6.

Model MP5A5 je standardno oru`je opremqeno uvla~e}im te-leskopskim kundakom, poseduje magacin od 30 metaka. Efektivnidomet mu je do 200 metara. Na wega, tako|e, mogu biti postavqeniteleskopski ni{an i takti~ki osvetqiva~. MP5SD6 je integralnaverzija MP5 sa prigu{iva~em, prilago|ena za iznenadne napade ino}ne operacije. Komandosi juri{ne pu{ke koriste za dejstva nave}im rastojawima ili kada je potrebna zna~ajnija vatrena mo},dok su pi{toqi sekundarno naoruàwe koje nose svi pripadnicijedinice. U izvesnim scenarijima kada se zahteva no{ewe samojednog oru`ja pi{toqi imaju prednost u izboru oru`ja. Osnovnipi{toqi koje trenutno koristi COT su 9 mm Taurus PT99 AF i 9mmTaurus PT917 AC.

Snajperske pu{ke su jedan od najva`nijih elemenata u arsena-lu komandosa. Mogu}nost dalekometne vatre smatra se vitalnom zauspe{no uklawawe otmi~ara. Jedinica je naoruàna osnovnimsnajperskim sistemom 7,62 mm Remnington 700 sa Leupold 3.5x10ni{anom, 7,62 mm Heckler&Koch PSG1 poluautomatskom pu{kom saHensoldt 6x ni{anom, 7,62 mm MSG90 poluautomatskom pu{kom saHensoldt 10x42 ni{anom ili Thales MKIV sa no}nim ni{anom.

Osnovna borbena sa~marica koju COT trenutno koristi zablisku borbu u zavr{noj fazi napada je SPAS-15.

Osim sofisticiranog naoruàwa, Komandosi za takti~keoperacije federalne policije opremqeni su specijalizovanimra~unarskim hardverom i elektronskim spravama. Standardnaoprema ukqu~uje za{titne maske, CS i omamquju}e granate, na-predne komunikacione sisteme, opremu za no}no osmatrawe,sredstva za rowewe, eksplozivna i razorna sredstva, instru-mente za izvi|awe, juri{ne merdevine i razne prenosne {tito-ve. Wihovi operativci su tako|e snabdeveni opremom koje ukqu-~uje balisti~ke kacige sa predwim vizirima, crnim kombinezo-nima otpornim na vatru sa za{titom za zglobove i kolena, pr-slucima sa kerami~kim plo~ama i borbenim prslucima sa pre-gradama za borbenu opremu.

Komandosi na raspolagawu imaju razli~ita vozila, ukqu~uju-}i specijalno opremqene sedane za prevoz ~etiri operativca,transportne kombije i visoko modifikovane takti~ke autobuse ko-ji se koriste kao pokretni krizni centri za pregovarawe. Zbogsvoje nacionalne nadle`nosti, COT se oslawa i na helikopterepomo}u kojih ostvaruju brz razvoj i uvo|ewe trupa u akciju.

Dr Milan MILO[EVI]

59

Vi{e nema sumwe: „vijetnamski sindrom” napao je svom è-stinom ameri~ke ratne veterane iz Avganistana i Iraka.Ovaj najsaètiji zakqu~ak saop{ten je amri~koj javnosti po-lovinom ove godine na osnovu objavqenog dvogodi{weg an-ketirawa vi{e od sto hiqada ameri~kih ratnih veterana

oba pola, povratnika sa ratnih popri{ta u Avganistanu i Iraku.Ujedno je to zastra{uju}a i skrivena cena rata koju ameri~-

ki vojnici pla~aju bore}i se hiqadama kilometara daleko od svo-je zemqe sa teroristima. Ono {to je {okiralo ameri~ku javnostjeste izjava jednog dvadesetdvogodi{weg veterana kome su od po-sledica rawavawa amputirane obe noge. On je, naime, izjavio:„Sre}ni su oni {to su poginuli!”. Kakva se i kolika gor~ina sku-pila u wemu da je smrt pretpostavio ìvotu?

SKRIVENA CENA RATA„Na{i momci u Iraku i Avganistanu preìvqavaju rekord-

ni nivo depresije i posttraumatskog stresa i ku}i se vra}aju sadijagnozom mentalne ili psihosocijalne bolesti. To je paklena,skrivena cena rata koju }emo jo{ dugo vremena pla}ati“. Ovakoglasi jedan od zakqu~aka do koga su do{li istraìva~i Univer-ziteta Kalifornija i San Francisko, Medicinskog centra zaratne veterane i stru~waci Pentagona, nakon anketirawa vi{edesetina hiqada povratnika sa rati{ta u Avganistanu i Iraku,koji su se ku}i vratili u periodu izme|u 2001. i 2006. godinesa dijagnozom mentalne ili psihosocijalne bolesti, zbog ~ega sumorali da zatraè pomo} Departmana za ratne veterane.

Po~etkom maja ove godine Pentagon je objavio rezultatedva istraìvawa svojih stru~waka o mentalnom zdravqu mari-naca i vojnika u Iraku i Avganistanu, koja su obavqena avgustai oktobra pro{le godine. Komandant sanitetske slu`be Kopne-ne vojske SAD general Gejl Polok upozorava da nekoliko uza-stopnih rokova provedenih u borbama sna`no uti~e na mental-no zdravqe vojnika, ispoqavaju}i se simptomima mentalne po-reme}enosti i pove}ane depresivnosti, preko veoma izraènogpsihotraumatskog stresa, do pove}anog broja samoubistava (ve-}eg od prose~nog) i dezerterstava, do slu~ajeva zlostavqawacivilnog stanovni{tva i nepo{tovawa vojnih propisa i pravi-la ratovawa.

General podvla~i da nisu svi vojnici izloèni istom ste-penu rizika. Wihovo mentalno zdravqe zavisi od toga kolikovremena provode u borbama, a najve}em riziku izloèni su naj-mla|i vojnici, u~esnici u direktnim okr{ajima sa neprijate-qem. Stru~waci Pentagona isti~u da stres, nastao zbog u~estvo-vawa u borbama, vodi u depresiju, probleme sa pam}ewem i spo-znajom i druge te{ko}e psihi~kog i mentalnog zdravqa, u koje seukqu~uju i poreme}eno pona{awe, prilago|avawe, uznemire-nost i pove}ana agresivnost, kojim je obuhva}eno 20 do 24 od-sto biv{ih ratnika. Takvi slu~ajevi zahtevaju posebnu medicin-sku negu i pomo}, a wihova rehabilitacija predstavqa dugotra-jan i sloèn proces.

Sa svojim podacima u javnost su iza{li i istraìva~i Uni-verziteta Kalifornija i San Francisko i Medicinskog centraza ratne veterane, koji su anketirali 104.000 povratnika sarati{ta, a me|u wima je bilo 30 procenata èna i 54 odstoonih sa mawe od trideset godina starosti. Analiza pokazuje da

ISKUSTVA

1. decembar 2007.60

Ameri~ki vojnici u Iraku i Avganistanupreìvqavaju rekordni nivo depresije iposttraumatskog stresa. Frustriranivojnici ku}i se vra}aju sa dijagnozommentalne ili psihosocijalne bolesti.Najve}em riziku podlo`ni su oni koji su direktno izloèni borbenim dejstvima. Za le~ewe i oporavak veterana Pentagon je angaòvao 30 klinika i vi{e od 500 psihologa i psihoterapeuta.Psihotraumatske posledice predstavqajudugoro~nu cenu rata.

@IVCI NA OKIDAÛP R O B L E M I A M E R I ^ K I H R A T N I H V E T E R A N A

{ta u domovinu imaju ozbiqnezdravstvene probleme doveo je dopove}awa broja stru~waka koji sebave wihovim le~ewem i rehabi-litacijom, nastoje}i da ih oslo-bode ratnih trauma i vrate u nor-malan ìvot, zbog ~ega je Penta-gon angaòvao tridesetak klini-ka sa vi{e od 500 psihologa ipsihoterapeuta.

KORENI STRESAOsnovni ~inioci kojima su

vojnici izloèni na rati{tu i kojidoprinose pove}awu psihotrau-matskog stresa, prema mi{qewimapsihologa, jesu: okolina (sredina)u kojoj se vojnik kre}e, gubqewe sa-mopouzdawa, strah od rawavawa ismrti, umor i usamqenost, glad iè|, ose}aj krivice, neizvesnost inemogu}nost kontrole mogu}ih do-ga|awa, upotreba zabrawenih sti-mulativnih sredstava i depresija.

Korene pona{awa vojnika uratu, kao i wihove posledice na-kon skidawa uniforme i povratkaku}ama, psiholozi sagledavaju u na-~inu regrutovawa (vrbovawa), obu-ci i psiholo{koj pripremi za svestrahote sa kojima }e se suo~iti narati{tu. Osim ve} pomenutog pri-mera vrbovawa sa po~etka ovog tek-sta, vojne vlasti svesno razvodwa-vaju kriterijume IQ (Intelligence Qu-ofitient), spu{taju}i ih na dowu gra-nicu (od 70), koju psiholozi smatra-ju debilnom, zbog ~ega se takvom voj-niku nipo{to u ruke ne sme datioru`je. Vojne vlasti odgovaraju ci-ni~no: „...mawe inteligentni vojni-ci imaju tu prednost da nare|ewaizvr{avaju bez pogovora“. I sistemobuke je takav da od qudi stvara„ma{ine za ubijawe“, koje su li{e-ne bilo kakvih ose}awa, moralnihili nekih drugih skrupula i obzir-nosti. Kratko re~eno, nastoji se dase stvori takav vojnik kome mozaknije potreban ili, ta~nije, kompju-terizovani borac, kojim se pomo}usofisticirane opreme upravqadaqinskim putem.

I, kona~no, vojnici se na ra-ti{te {aqu bez odgovaraju}e i va-qane psiholo{ke pripreme za sveratne strahote sa kojim }e se suo~i-ti ve} u prvim borbenim sudarimasa neprijateqem. Sve navedeno uti-~e na wihovu frustraciju, depresi-ju, bezvoqnost, neretko i na samou-bistvo ili dezerterstvo, ostavqaju-}i ozbiqne posledice po mentalnozdravqe. Ta~nije re~eno – psihotra-umatske posledice osoba povre|e-nih na aktivnom vojnom zadatku po-staju dugoro~na cena rata.

Stanislav ARSI]

61

je 32.000 anketiranih bilo sa di-jagnozom mentalnog oboqewa, sajasno ispoqenim psihosocijalnimproblemima, naj~e{}e sa poreme-}ajima nastalim zbog psihotrau-matskog stresa. Studija tako|e ka-zuje da su razlike me|u polovimaili rasama minimalne, te da suriziku najpodlo`nije najmla|eprou~avane grupacije, veteraniizme|u 18 i 24 godina, jer su oninaj~e{}e nièg ranga (obi~ni voj-nici), izloèni direktnim borba-ma, nego {to su wihovi nadre|enii stariji vojnici.

Istraìvawa su pokazala daoko dvadeset odsto anketiranihpati od ozbiqnih povreda o{te}e-wa mozga i ki~menog stuba, za ~ije}e le~ewe, pomo} i negu, koji su du-gotrajni i neizvesni, dràva mo-rati da po svakom pojedincu izdvo-ji sumu od oko 3,4 miliona dola-ra. Dobar deo frustracija vete-rana posledica je povreda ekstre-miteta (amputacija nogu ili ruku),blast-povreda, slepila ili gluvo-}e, {to po vaè}im propisimapredstavqa invaliditet najvi{ekategorije.

Prema podacima Departmanaza ratne veterane, kroz ~ija ode-qewa je pro{lo vi{e od dvesta hi-qada biv{ih ratnika, poreme}ajeizazvane posttraumatskim stresomdoìvelo je trideset procenata –samo za dva odsto mawe nego kodveterana Vijetnamskog rata, koji jetrajao znatno duè i u kome je u~e-stvovalo vi{e od pola milionaameri~kih vojnika, {to je svojevr-stan pokazateq porasta ubojne mo-}i modernog oru`ja i strahota sa-vremenog rata.

Dramati~an porast brojaonih koji posle povratka sa rati-

U KANXAMA KRIMINALACASovjetski (ruski) istraìva~i, koji su anketira-

li veterane iz Avganistana i ê~enije, do{li su dosli~nih zakqu~aka kao i wihove ameri~ke kolege. Po-stoje, me|utim, i neke specifi~nosti. Osim apsolutnenebrige dràve, posebno izraène u vreme predsed-nika Borisa Jeqcina, ruske ratne veterane pod svojeokriqe su uzele brojne kriminalne bande, svesne daje re~ o „proverenim i dobro obu~enim borcima, kojine prezaju da bez razmi{qawa upotrebe oru`je“.

Najve}i broj najkvalitetnijeg kadra veterana, vi-{e od deset hiqada, angaòvala je privatna kompanijaza pruàwe vojnih usluga Alfa, pretvaraju}i ih u obi~-ne najamnike. Veterane, koje zbog invaliditeta niko neèli, po pravilu, postaju notorni alkoholi~ari, sitniprestupnici, prosjaci, samoubice ili obi~ne silexijekoje su u stalnom sukobu sa zakonom i okolinom.

MERIDIJANI

Indija i Rusija su nedavno u Mo-skvi potpisale ugovor o saradwi nalovcu pete generacije koji }e se odli-kovati izuzetnom sposobno{}u mane-vrisawa, velikim radijusom dejstva ivelikim mogu}nostima u operacijamaprotivvazdu{ne odbrane. Prema pro-cenama „Suhoja”, program ozna~enkao projekat T-50, PAK-FA, ko{ta}e vi-{e od 10 milijardi dolara, a ciq jeda novi avion po svojim tehni~kim ka-rakteristikama prevazi|e ameri~ki F/A-22 „raptor”, trenutno jedinog lovca pete genera-cije na svetu koji je u upotrebi, odnosno da se izjedna~i sa vi{enamenskim lovcem bombar-derom (JSF) F-35 „lajtning II”.

Na programu proizvodwe lovca PAK-FA radi se ve} skoro tri godine i novi avion tre-balo bi da poleti 2009. godine. Prema najavama iz „Suhoja”, tro{kovi, rad na projekto-vawu i pravo intelektualne svojine bi}e zajedni~ki i ravnopravno podeqeni. Lovci PAK-FA koje }e koristiti Ratno vazduhoplovstvo Indije razlikova}e se od ruskog, zbog druga~i-jih operativnih potreba vojski ovih zemaqa.

Priprema Blagoje NIÎ]

Bugarska vlada je, kao neposredni do-prinos ja~awu uloge Natoa na u~vr{}ewumira i stabilnosti u kriznim regionima,donela odluku da nastavi sa slawem svojihjedinica u mirovne misije u Bosni i Herce-govini i Avganistanu. Tom odlukom u misijuEufora u BiH, u kojoj sada 117 bugarskihmirotvoraca izvr{ava zadatke na obezbe-|ewu Komande misije na Butmiru, bi}e upu-}en ~etvrti kontingent ja~ine mehanizova-ne ~ete sa 90 vojnika.

U isto vreme, 200 pripadnika bugar-skih vojnika bi}e upu}eno u Kandahar u Av-ganistanu, kao drugi po redu kontingent ko-ji u~estvuje u operaciji me|unarodnih sna-ga za uspostavqawe mira i stabilnosti uovoj sredwoazijskoj zemqi. I ta jedinicabugarske vojske izvr{ava}e zadatke naunutra{wem obezbe|ewu aerodroma uKandaharu.

Po~etkom novembra, izvla~ewem po-sledwe ~etiri èlezni~ke kompozicije savojnim materijalom, Rusija je u potpunostiispo{tovala sporazum sa Gruzijom o povla-~ewu svojih jedinica i borbene tehnike iz62. baze u Ahalkalakiju i 12. baze u Batu-miju, do kraja 2008. godine. Na teritorijiGruzije ostali su samo pripadnici ruskogmirovnog kontingenta u sastavu mirovnihsnaga Zajednice Nezavisnih Dràva, koji senalazi na granici izme|u Abhazije i Gruzi-je, odnosno Ju`ne Osetije i Gruzije.

Sva vojna oprema i borbena tehnikasa teritorije Gruzije preba~ena je u susednuJermeniju i sme{tena u bazi „Gjumri“. Stam-bene i poslovne zgrade, te drugi objekti ko-je je do sada koristila ruska vojska, preda-te su doma}inima. U toku ove godine u Rusijuje iz vojnih baza u Gruziji vra}eno oko 500jedinica vojne tehnike i oko dve hiqade to-na vojnog materijala.

„Bright Star“ jedna je od najve}ih zajed-ni~kih ve`bi koja se odràva na afri~komtlu, na teritoriji Egipta, na kojoj osim pri-padnika OS SAD i velikih zemaqa ~lanicaNatoa, u~estvuju i dràve tog regiona. Ve-`ba se odràva svake dve godine sa op{timciqem ja~awa vojne saradwe, postizawaregionalne stabilnosti i za{tite zajedni~-kih interesa SAD, evropskih i zemaqa togregiona.

Tom prilikom angaòvane su kopnene,vazduhoplovne, pomorske snage i specijalnejedinice svih vidova iz SAD, Francuske,Nema~ke, Italije, Gr~ke, Holandije, V. Bri-tanije, Egipta, Jordana, Kuvajta i Ujediwe-nih Arapskih Emirata. Na ve`bi, na kojoj jeizvedeno vi{e od 130 razli~itih aktivno-sti na moru, kopnu i vazduhu, u~estvovalo jeoko 7.000 vojnika sa 13 borbenih brodovai 42 aviona i helikoptera.

U narednih 25 godina, Norve-{ka, u okviru sprovo|ewa reformisvog sistema odbrane, planira znat-no smawewe svojih oruànih snaga.U okviru tog procesa, pod udar }enajpre do}i te{ka artiqerija, ten-kovi i druga oklopna vozila, ali iraketni ~amci. Vazduhoplovstvo }ebiti iskqu~ivo u funkciji odbraneobale, a u punom obimu }e se zadr-àti jedinice obalske straè i gra-ni~ne jedinice na rusko-norve{kojgranici.

Oruàne snage Norve{ke sada broje oko 30.000 pripadnika, ali se ne objavqujeplanirana veli~ina nakon sprovedenih reformi.

1. decembar 2007.62

ZAVR[ENO IZVLAÊWE RUSKE VOJSKE IZ GRUZIJE

ME\UNARODNA VOJNAVE@BA U EGIPTU

INDIJSKO-RUSKA SARADWA NA LOVCU PETE GENERACIJE

NORVE[KA SMAWUJE ORU@ANE SNAGE

BUGARSKA U MISIJAMA U BiH i AVGANISTANU

63

Pi{eAleksandar RADI]

Predstoje}iizbori uPakistanu bi}eokr{aj dva mogu}apravca razvojabudu}nostite zemqe,predstavqeneu liderimaMu{arafom iButo. Islamiste takvi izbori ne zanimaju i oni}e odlu~no, silomkao i do sada,poku{avati dadobiju svoj idealverske dràve. U potencijalnomhaosu u Pakistanusudbinanuklearnog koferabi}e pitawe od prioritetnoginteresa zasvetsku bezbednost.

P

PAKISTANSKINUKLEARNI KOFER

PA

rotivre~nosti Pakistana sadràne u verskomekstremizmu, dugotrajnom dominantnom uticajuoruànih snaga u politi~kom ìvotu dràve

i slaba{nim demokratskim iskustvima, zatimdramati~nim razlikama u ekonomskom potencijalupokrajina, predstavqaju nedovoqne polazne veli~ine uproceni budu}eg razvoja prilika.

Od jula ove godine kada su pakistanske snagebezbednosti bez milosti ugu{ile pobunu muslimanskihekstremista u Islamabadu, lo{e vesti iz te zemqegotovo su svakodnevno u udarnim vestima. Bomba{i uakcijama u urbanim sredinama postali susvakodnevica kao u Iraku. Nastavak takvog razvojakrize zemqu uvodi u nasilan period sa pesimisti~nimprocenama za mogu}nost preìvqavawa aktuelnedràvne strukture.

Islamski pokreti nisu me|usobno povezani, ~aksu i konfrontirani, posebno na liniji razdela izme|usunita i {iita, ali svi ekstremisti su protivpredsednika u generalskoj uniformi PervezaMu{arafa. On se zamerio islamistima podr{komVa{ingtonu u „ratu protiv terora”. Pakistanske vlastiiza{le su u susret Amerikancima tokom priprema zaulazak u Avganistan i dale su dozvolu za {irokianga`man ameri~ke obave{tajne zajednice. Dobre vezena relaciji SAD–Pakistan nisu novost, jer su u vremeintervencije SSSR-a u Avganistanu na teritorijiPakistana uz podr{ku vlasti delovali ameri~kiinstruktori i obave{tajci zaduèni za obuku inaoruàvawe muxahedina. Pakistanske vlasti dobrosu iskoristile osamdesete godine i bliskost saAmerikancima i stvorile su politi~ki oslonac nava{ingtonske krugove i pristup visokotehnolo{kimproizvodima.

akistanci su u proceni dràvnih potrebatradicionalno usmereni na stvarawe protivteèprema Indiji i zato su ulagali

novac u nabavke ameri~kog naoruàwa – pakistanskipiloti leteli su na sofisticiranim lova~kimavionima F-16, u vreme konflikta u Avganistanu nisuse dovodile u pitawe po{iqke savremenih sredstavaveze, sistema za elektronsko izvi|awe iprotivelektronska dejstva i svih drugih artikala zapotrebe snaga bezbednosti. Dodu{e, ambicioznipakistanski generali oti{li su korak i odlu~ili su seza nabavku nuklearnog naoruàwa i balisti~kihraketnih sistema zemqa-zemqa. Tehnolo{ka re{ewadelom su pribavqena iz razvijenih dràva tajnimkanalima provedenim preko komercijalnih nabavki idelom iz Kine koja se tradicionalno oslawa naPakistan kao regionalnog saveznika. Naime, obedràve smatraju Indiju za glavnog potencijalnogprotivnika u borbi za uticaj na kontinentu. Sve tridràve ukqu~ene u igru mo}i sada su u posedunuklearnog naoruàwa i balisti~kih raketa koje moguda dostignu svaku ta~ku teritorija potencijalnogprotivnika. Zato razvoj krize u Pakistanu mora da seposmatra kao jedan od glavnih svetskih bezbednosnih

problema jer nema garancija za to {ta }e se dogoditisa pakistanskim nuklearnim koferom ako se sada{wavlada destabilizuje do mere u kojoj }e biti dovedeno upitawe postojawe centralne vlasti. Takav scenariosada moè da se smatra realnim.

Amerikanci su zabrinuti za sudbinu Mu{arafakoga su bezrezervno podràvali u vreme kada sutragali za saveznicima za rat protiv talibana.Mu{araf se pokazao kao snaàn saveznik na re~ima,ali u praksi izloèn sna`nom pritisku islamistakretao se po ivici ìleta izme|u suzbijawaekstremizma i tihe podr{ke pokretima verskeprovenijencije. Pakistanske oruàne snage vi{e-maweprikriveno tolerisale su prisustvo paravojnihformacija u tzv. plemenskim oblastima na severuzemqe sve dok nisu postale previ{e prisutne umedijskoj slici. Tek kada su svetski analiti~ari po~elida smatraju za javnu tajnu postojawe talibanskihskrovi{ta i centara za regrutovawe i obuku uPakistanu i kada su se ustalile procene da se tamomo`da nalazi i svuda traèni lider globalnogterorizma Osama bin Laden, pakistanske snage izvelesu nekoliko poku{aja da stvore ili osnaè poredak usevernim oblastima. To se zavr{ilo sa stotinamastradalih u redovima pakistanskih snaga bezbednosti,a severne pokrajine su i daqe prostor pod kontrolomlokalnih plemenskih vo|a i gerilaca. Amerikanci unastavili sa pruàwem otvorene podr{ke Mu{arafu,ali odlu~ili su se za igru na vi{e koloseka i zato suzatraìli od reìma iz Islamabada da u|e u proceskontrolisane demokratizacije.

merikanci su pokazali i to na koga ra~unaju ubudu}nosti i zato su zatraìli da se dozvolipovratak u Pakistan biv{e premijerke Benazir

Buto, koju su generali sru{ili sa vlasti i oterali uizgnanstvo. Ve} na sve~anom do~eku ambicioznepoliti~arke stradale su stotine wenih politi~kihpristalica. Islamisti su poslali poruku da ne èlevlasti koje }e traìti oslonac u Va{ingtonu bezobzira na to da li se radi o generalima ili civilima.

Za sada se Pakistan kao dràva ~uva vanrednimmerama uz obilnu primenu sile. Oruàne snage su sezbog naru{avawa poretka odlu~ile za nultutoleranciju prema ekstremizmu, uz poseban pritisakna delove dràvnog mehanizma i javnog ìvotanenaklowene generalskoj vladi. Pod udarom supravosudni sistem, navodno odgovoran za popu{tawepred teroristima, i novinari koji nisu odlu~ni upruàwu podr{ke vlastima.

Na predstoje}im izborima Mu{araf igeneralski kor ima}e veliku prednost u svimkontaktima sa Amerikancima i mo}i }e da ra~unaju sapodr{kom vode}e sile. To naravno ne zna~i da }e bitipo{te|eni prepu{tawa barem dela vlasti civilnimpoliti~arima, dodu{e ne zbog stvarne demokratizacijedràve ve} zato {to Amerikanci ne èle da stave svajaja u jednu ko{aru.

P A R A L E L E

J

1. decembar 2007.

Tema koju obra|uje ovaj

nastavak serijala je,

kao i do sada,

Drugi svetski rat,

samo {to ste sada

u ulozi pripadnika

padobranskih jedinica.

Ta ~iwenica je

iskori{}ena

na pravi na~in,

pa prvi put imate

mogu}nost da va{

zadatak zapo~nete

sa bilo kojeg mesta

na mapi.

esen je vreme kada se na trì{tu zabavnog softvera pojavqu-ju naslovi koji mogu da ponesu naziv igra godine. Simulacijakoju vam u ovom broju predstavqamo ne nosi zvani~no tu ozna-ku, ali je zasigurno najboqi nastavak serijala Medal of Honori moramo mu posvetiti du`nu pa`wu. Produkcija je na najvi-

{em nivou. Electronic Arts je renomirani izdava~ i sva wihova izda-wa zasluùju da budu sa pa`wom pogledana.

Tema koju obra|uje ovaj nastavak serijala je, kao i do sada,Drugi svetski rat, samo {to ste sada u ulozi pripadnika pado-branskih jedinica. Ta ~iwenica je iskori{}ena na pravi na~in,pa prvi put imate mogu}nost da va{ zadatak zapo~nete sa bilokojeg mesta na mapi. Naravno, na nekim mestima je skoro nemogu-}e po~eti igru, odnosno preìveti, ali bar imate mogu}nost daprilikom spu{tawa birate mesto odakle kre}ete. Saborci, koji-ma upravqa kompjuter, uglavnom bez va{e podr{ke, ne}e mo}i daurade mnogo, pa im morate pomagati. Pomo} koju }ete im pruìtiogleda se u eliminisawu neprijateqevih poloàja, postavqawueksploziva na kqu~na mesta i, naravno, temeqnom uni{tavawuneprijateqeve ìve sile.

Zaista su nebrojene `rtve koje }e nacisti imati kada po~netesa igrawem. Ali, po{to niste qubiteq nacizma, ne}ete imati mo-ralnih dilema ve} }e vam jedini problem biti gde da prona|etedovoqno municije za va{e oru`je. Nije novina da imate ograni~e-nu koli~inu municije niti je novina da, u zavisnosti od teìne ni-voa igre, imate vi{e ili mawe {anse da prona|ete potrebnu mu-niciju. Novina je u tome da {to ~e{}e koristite neko oru`je to predobijete neko poboq{awe za wega. S vremenom ono postaje sve

U L O G A P A D O B RN A S T A V A K S E R I J A L A M E D A L O F H O N O R

64

SIMULACIJE

ubojitije, sve vi{e imate municije kod sebe i sve ste precizniji.Ova simulacija nije savr{ena, pa }ete povremeno imati proble-ma da pogodite ciq, ~ak i iz neposredne blizine.

Na raspolagawu vam je petnaest raznih komada li~nog naoru-àwa, koje su koristile obe strane. Na va{u àlost moète danosite sa sobom samo dva oru`ja i nekoliko granata. Ali sve tomorate da prihvatiti kao cenu realnosti u igri. Sem toga, akopreìvite eksploziju ru~ne granate u va{oj blizini, sve {to vidi-te i ~ujete neko vreme bi}e iskrivqeno i zamu}eno. I to je cenarealnosti.

Radwa ove igre odvija se na raznim rati{tima Evrope. Po~i-wete operacijom Huski na Siciliji i borbama po Italiji, potomimate {ansu da se oprobate u Normandiji ili, pred kraj, u MarketGarden operaciji. Naravno, na kraju ove kratke simulacije morateda preìvite i najve}u padobransku desantnu operaciju ikada iz-vedenu... Ali, da vam ne otkrivamo sve detaqe. Mora}ete i samida se malo potrudite.

Ovaj nastavak serijala Medal of Honor je grafi~ki odli~noura|en, ali ima i mane – povremeno pokazuje lo{u ve{ta~ku inte-ligenciju i va{ih saboraca i neprijateqevih vojnika. Naj~e{}enastaje problem ako pre vremena zauzmete neko mesto. Va{i sa-borci sporo shvataju da treba brzo krenuti na poloàj koji steupravo osvojili i to, ponekad, moè da iznervira. A doga|a se i dapri|ete neprijateqevom vojniku, a da vas on ne opazi do samogkraja (wegovog, naravno).

Igor VASIQEVI]

A N A C

65

GRAFI^KOOKRU@EWE

Za grafiku je u ovojigri upotrebqeno Unre-al 3 grafi~ko okruèwekoje je veoma izmeweno,ali i pored toga igraizgleda fantasti~no.Realizam grafike ogle-da se na mnogo mesta, u{ta se moète lako uve-riti gledaju}i slike uzovaj tekst. Naravno, ce-na za kvalitet je har-dverska zahtevnost, pavam garantujem da ne mo-ète igrati ako nemate

najnoviji kompjuter. Memorija koja vam je potrebna je mini-mum 1 GB, procesor od bar 3 GHz, i oko 9 GB prostora nava{em hard disku. Jo{ ve}i zahtevi su za grafi~kom karti-com koja mora da bude ja~a od nVidia 6600 modela, {to jepre dve godine predstavqalo jaku grafi~ku karticu. Sve usvemu, ova simulacija je iznad prose~nih koje ste mogli sre-sti ove godine.

DDa nizovi slova na prostranstvu belog papira nisu uzalud tu, kao nilinije koje ruka povla~i grade}i crteè, iz kojih nastaju oblici, ~ijiobrisi grade senke ili povr{ine, svedo~i nedavna izlo`ba Sa{ePan~i}a, predsednika Upravnog odbora ULUS-a, ~lana Evropskeakademije umetnosti (Academie Europeenne des ARTS), slikara koji je

postdiplomske studije crteà zavr{io na Fakultetu likovnih umetnosti uBeogradu, u klasi Dragana Lubarde... ôveka sklonog da iz ritmasvakodnevnog izvu~e esenciju vremena, a onda je postavi unutar rama za sliku.

* Kraj oktobra u Galeriji Ozon obeleìla je Va{a izlo`ba „Trenutakasimetri~nog }utawa”. Kako je idejno ishodi{te izlo`be bio romanZamjatina „Mi” iz 1920. godine, ~ini se da se tu ne radi o }utawu,ve} o zanimqivom razgovoru na marginama vremena – iz koga jeizlo`ba i nastala. Kakav je to susret bio?– Velika, univerzalna tema neslobode, sistema okrenutog protiv svake

individualne kreativnosti, briqantno je ispri~ana u romanu „MI” JevgenijaZamjatina.

Taj tekst me je povukao, boqe re~eno primio sam ga kao poruku i imaosam èqu da na wega odgovorim. Seriju apstraktnih crteà nazvao samPismo, dinami~ki ih podrào video radovima, te tako likovnim elementimasro~io odgovor na primqenu poruku. Otvaraju}i na taj na~in dijalog izme|urazli~itih kulturnih okvira, istorijskih okolnosti, pro{losti i sada{wosti,poèleo sam da likovnim radovima, emocijama i idejama, qudski zagrlimZamjatina. Tamo daleko...., negde u Sibiru 1920.

Ova izlo`ba je poku{aj solidarnosti sa svim onim hrabrimpojedincima koji su ugradili svoje misli, dela i ìvote u ne{to {to bismodanas mogli nazvati kulturom Slobode.

* Slikaju}i svet budu}nosti, u kome se, naàlost, sve vi{eprepoznajemo, Zamjatin govori o vremenu u kome izbavqewe od slobodepostaje preduslov za sre}u, vremenu u kome su snovi ozbiqno psihi~ko

KU

LT

UR

A

1. decembar 2007.66

Kad Zamjatin kaè daizbavqewe od slobodepostaje preduslovsre}e, on se neizmernoigra i {ali sasistemom koji touistinu poku{ava daostvari. Mi danasjesmo likovi wegovogromana, samo ne podideolo{kim okvirom,nego u ramu visokeproduktivnosti imasmedijskih zvezda.Zarobqeni smo uarhitekturi qudskihslabosti. Mo`da jejedini izlaz upravoonaj kroz koji se iZamjatin provukao...humor!

KULTURA SLOBODESA[A PANÎ], SLIKAR

oboqewe, kao i emocije, uostalom, ovremenu u kome se umetnost proizvodi.Koliko smo blizu da postanemo stvarnilikovi Zamjatinove antiutopije?

– Vaàn deo postavke su tri videorada. Naizgled jednostavni, saneprestanim dinami~kim promenamaoni potcrtavaju prirodu kreativnogmi{qewa. Kad Zamjatin kaè daizbavqewe od slobode postajepreduslov sre}e, on se neizmerno igrai {ali sa sistemom koji to uistinupoku{ava da ostvari. Mi danas jesmolikovi wegovog romana, samo ne podideolo{kim okvirom, nego u ramuvisoke produktivnosti i masmedijskihzvezda. Zarobqeni smo u arhitekturiqudskih slabosti. Mo`da je jediniizlaz upravo onaj kroz koji se iZamjatin provukao... humor!

„Govore da postoji cve}e koje se rascvetava samo jednom u stogodina. Za{to da ne bude i takvo cve}e koje cveta jednom u hiqadu –u deset hiqada godina. Mo`da o tome do danas nismo znali samozato {to nam je ba{ sad nai{lo to jednom u hiqadu godina.

I sad, blaèn i pijan, spu{tam se niz stepeni{te kadeùrnoj i brzo, na moje o~i, svuda unaokolo ne~ujno prskajuhiqadugodi{wi pupoqci, i rascvetavaju se foteqe, cipele,zlatne plo~ice, sijalice, ne~ije tamne dlakave o~i, graviranistubovi ograde, ispu{tena na stepenik maramica, sto~i} deùrne,nad sto~i}em – ne`no – mrki, pegavi obrazi Ju. Sve je neobi~no,novo, ne`no, ruì~asto, vla`no.”

* „ûdnovato: zar se nikakvo sredstvo ne moè izmislitida se izle~i ova bolest snevawa, ili da se u~inirazumnom – mo`da ~ak i korisnom.” Nije li neizle~ivabolest snevawa upravo koren na{eg opstanka?– Ja ne bih mogao bez snevawa. Taj divni prostor u kojem je

lebdewe zamenilo hod pravi je rasadnih ideja. Uvek mi se ~iniloda je snevawe domovina dobrih qudi, hrabrih istraìva~kihduhova spremnih da se suo~e sa sobom. Snevawe nije beg odspoqnog sveta, ono je deo na{e stvarnosti, nekad i vi{e nego {tomislimo.

* „Svaka izlo`ba je dokument, vozna karta pre|enog puta” –rekli ste. îni se da je put koji vodi do ove izlo`be krenuodavno, u sabirawu svih iskustava burnog kraja 20. veka, uprvim koracima ka umetnosti, u susretawu sa unutarwim ispoqa{wim svetovima. Verovatno i u izborima… – Da bih do~arao moj odnos i ose}aj prema ìvotnom

putovawu, budu}i da je ono u najve}em meri stvarala~ko,posluì}u se slikom koju sam zapisao pro{le godine na ulici:

U autobusu gradskog prevoza, sviputnici sede…., nema gu`ve. Slobodnamesta u takvim okolnostima su uveksedi{ta okrenuta nasuprot kretawuautobusa. Prostor, vreme i doga|ajisme{teni su u pravilnosti kretawa kane~emu (lice je orijentacija za napred, a le|a za pozadi). I odjednom preko tihsedi{ta kao nekih pukotina, otkriva senelagodnost vra}awa – napetost oli~ena u sedi{tu „naopake kretwe“ sa~ekujeprido{log putnika. On prvo pa`qivotraì „normalno“ slobodno mestookrenuto – napred... Kad ustanovi da ganema, nevoqno, ali hrabro seda na to„naopako”. Ose}aj da wega taj autobus ne nosi, ve} vra}a, brzo se gubi ulaskomnovih putnika.

Kao pingvini, mirni i okrenuti ka suncu, putnici usmereni unepoznato vreme – prostor, mirno u~estvuju u sveop{toj kretwi.

Svi smo u tom autobusu bez mogu}nosti da wime upravqamo,neki zaneseni, drugi svesni. Moje stanice su izlo`be, bacam imse u naru~je pun strasti i o~ekivawa da }u sa wima biti bar maloboqi ~ovek.

Pitawe izbora je drevna dilema koko{ke i jajeta, {ta je tonas odabralo, a {ta smo mi birali? Tako profesor DraganLubarda kaè da ga je srela Linija!, dok je mene izgleda tresnulapovr{ina sa skrivenom zapreminom.

* Pomenuli smo da je Zamjatin samo ishodi{te ideje, wenooblikovawe u Va{ kona~ni potpis je upravo u ne~emu u~emu ste prepoznatqivi: u sadejstvu svetla i tame kojeoblikuje povr{ine Va{e nove stvarnosti. Izlo`ba jemultimedijalna, {to otvara mogu}nosti razli~itih„~itawa”. Kakvo je ono autorsko, integrisano?– Ostao sam u crno-belom likovnom izrazu da bih bio {to

jasniji u onome {to saop{tavam. Bilo mi je zanimqivo kako sedodiruje tipografija sa povr{inom crteà i pokretnim senkama.Ose}aj da su oni srodnici, dobro se i{~itavao u samoj postavci.Vi{emedijski pristup jednoj temi je uvek uzbudqiv i rizi~an. Sve zavisi od toga {ta ho}ete time da pokaète. Ako je ideja jasnaonda }e razli~iti mediji u punoj meri doprineti tome.

Podvla~im ponovo, sadrìna izlo`be je u dijalogu, ne samomene sa tekstom Zamjatina, ve} i u relaciji upotrebqenihrazli~itih medija me|usobno. Vo|en takvim pristupom, iskoristiosam nose}i stub galerije za aplicirawe citata i tako im daocentralni zna~aj. Sve drugo sam postavqao dramaturgijomodmotavawa oko osnovne ideje. Kad posmatra~ u|e u galeriju i kreneda ~ita zate~en tekst na stubu, neminovno sa obilaèwem oko wegauo~ava razli~ite pozicije teksta i okolnog likovnog materijala.

Tako sve dobija jedan dubqi likovni smisao pored sadrìnekoja mu se nudi re~ima. Od pomo}i mi je bilo i mi{qewe tvorcapojma diskontinuiteta matemati~ara Dedekinda, gde on kaè: „Ako prostor stvarno postoji, nije nu`no da bude neprekidan.Mnoga wegova svojstva ostala bi ista i da je isprekidan. Ali ni{ta nas ne bi spre~ilo, ako ho}emo da ispunimo te praznine mi{qewem, i da ga u~inimo neprekidnim.”

U punoj meri ovaj navod otkriva pravu strukturu izlo`be.

* Zar je mogu}e da }e biti nekakvo sutra? – pita seZamjatin. Vi ste se sa wim „dopisivali”. Kakav je odgovor? – Izlo`bom sam potcrtao èqu da razumem napisano. Da

nizovi slova u prostranstvu belog papira nisu ostali u vremenusvog nastanka. Silno sam se smejao svakoj grotesknoj situacijioslikanoj wegovim umom i o~ima. Mnoge vidqive sli~nostiudaqenih dru{tvenih modela jasno pokazuju genijalnost Zamjatina.Odgovor bi mogao da se nalazi u uspostavqenom dijalogu, uva`nosti i najmaweg doprinosa univerzalnoj kulturi Slobode.

Dragana MARKOVI]

67

681. decembar 2007.

N O V E K W I G E

K

I

PRIRU^NIKZA DU[UU Biblioteci grada Beograda predstavqena jepsiholo{ka enciklopedija ôvek, grupe autora– ~lanova Ruske akademije nauka, kwiga koja je2001. godine dobila nagradu predsednikaRusije u oblasti obrazovawa i koju su Unesko i Me|unarodni centar za sisteme obu~avawapredloìli za uxbenikwigu je na srpski jezik prevelaQubinka Milin~i}, a objavila je{tamparija Sofos. Re~ je o tomu o psihologiji iz ruskog ciklusa

Enciklopedija, na ~ijoj je promocijirecenzent kwige, prof. dr @arkoTrebje{anin, ocenio da se radi o„impresivnom delu po obimu,metodolo{ki-nau~no zasnovanom, ali iatraktivnom, {to je vrlo te{kouskladiti“.

Enciklopedija sadrì pet celinakojima su obuhva}ene oblasti u psihologiji: teorijski pravci,sistemati~no obja{wewe saznajnih procesa, emocija i ma{te,qudska du{a, socijalna psihologija i psihopatolo{ke pojave.Oboga}ena je i sa vi{e od hiqadu tabela, grafikona ifotografija, ali i dopunskim ogledima i biografijamanajzna~ajnijih psihologa. Moè se pohvaliti i nagradompredsednika Rusije u oblasti obrazovawa za 2001. godinu, ali ida su je Me|unarodni centar za sisteme obu~avawa i Uneskopredloìli za psiholo{ki uxbenik.

Pre ove enciklopedije, Qubinka Milin~i} prevodila jeruskog psihologa Vigockog, {to joj je olak{alo rad sa kwigom kojabroji vi{e od {est stotina stranica. Na pitawe za{to seopredelila za tom o psihologiji iz ciklusa Enciklopedija,objasnila je da ne postoji sli~no srpsko izdawe, ali i da se danassvi pomalo bave naukom o du{i, pa je wena ideja da ne budekorisna samo studentima, ve} svima zainteresovanima.

N. [UTI]

IZ FONDA „DEJAN MANÎ]”

TRAGOM PETRARKEVojna akademija, 20. novembra, bila je doma}inFondu „Dejan Man~i}”, koji je predstavio novodelo iz svoje biblioteke, zbirku poezije Ni{tanije tako, autora Ivana Despotovi}avan Despotovi} je u junu ove godine pobedio na konkursuFonda „Dejan Man~i}”, {to mu je omogu}ilo da objavi svojuprvu zbirku pesama, Ni{ta nije tako. ^lanovi ìrija,kwièvnici i kriti~ari – Dobrivoje Jevti}, Dimitrije

Milenkovi} i Moma Dimi} – sloìli su se da je re~ o umetnikukoji pripada petrarkisti~kom pravcu, dok je Ra{a Popov najavioautora „neizmernog talenta i velikog qubavnog pesnika”.

Ivan Despotovi} diplomirao je na Filolo{kom fakultetu uBeogradu, na Odseku op{te kwièvnosti, a pored poezijeinteresuju ga i fotografija i kratkometra`ni film. Tako|e,planira uskoro da objavi i zbirku pri~a.

Porodica Man~i} osnovala je Fondaciju pre sedam godina,u znak se}awa na svog sina koji je poginuo u bombardovawu 1999.godine, sa ciqem da svake godine otkriva i pomaè talente upoeziji, slikarstvu i umetni~koj fotografiji.

N. [.

ARHIV SRBIJE

ÛVAR TAJNINa nedavno odrànoj konferenciji zamedije, ministar kulture Vojislav Brajovi}i direktor Arhiva Srbije MiroslavPeri{i} najavili su novu, transparentnupolitiku ove institucijeArhivu Srbije, 21. novembra, ministar kulture VojislavBrajovi} i direktor Arhiva Srbije dr MiroslavPeri{i} govorili su na temu „Stawa i dostupnostiarhivske gra|e u Arhivu Srbije”. Tom prilikom,

napravqen je presek dokle se stiglo u sre|ivawu gra|e,preuzimawu dosijea od Bezbednosno-informativne agencije isaop{teni su pozitivni utisci o saradwi novog rukovodstvaArhiva i Ministarstva kulture. Svrha konferencije jeste i

najava nove politike Arhiva Srbije, za koji je wegovdirektor rekao da je to „ustanova koja ~uva tajne, ali nijetajna organizacija”.

Kao jedan od problema u radu Arhiva Srbije, drPeri{i} naveo je potrebu dono{ewa zakonske regulative,koja bi odredila arhivisti~ke kriterijume po kojima bidokumenta bila dostupna gra|anima i nau~noistraìva~kimustanovama. Tako|e, naglasio je i neophodnost zakona odosijeima, koji bi omogu}io da oni budu pristupa~nipojedincima, kojima je potrebno da znaju {ta su dràvneslu`be o wima beleìle.

Proces preuzimawa gra|e od Bezbednosno-informativne agencije po~eo je pre tri godine i jo{ je utoku. Dok ne bude kompletirana, nemogu}e je da bude dostupnajavnosti. Miroslav Peri{i} smatra i da priliv gra|e uArhiv Srbije treba da bude brì, jer, na primer, spisiVojnobezbednosne agencije jo{ nisu postali deo oveinstitucije.

N. [UTI]

U

69

dok preostali, ve}i deo kwige, ~ine odlomci wegovog dnevnikaiz Drugog svetskog rata.

Na po~etku rata, od aprila 1941. godine, generalPandurovi} je zarobqen i preba~en u logor u Varburgu, zatim uNirnbergu, gde potpisuje Nirnber{ku deklaraciju, aktsolidarnosti sa naporima Milana Nedi}a, a od 1942. godinedo kraja rata u zato~eni{tvu je u Osnabriku. U celinamaNirnberg tvr|ava od ìce, Osnabri{ka xungla, Atmosferajedne sobe... hronolo{ki teku pri~e o logorskim danima,odnosima me|u saborcima, isku{ewima... U prole}e 1945.godine osloba|aju se generali Vojske Kraqevine Jugoslavije, dabi mesec dana kasnije, na zahtev Titove vojne komisije, ponovobili preba~eni u poru{eni osnabri~ki logor. Novembra istegodine, Dràvna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora iwegovih pomaga~a objavquje listu zlo~inaca iz vremenazarobqeni{tva u logorima, na kojoj je i ime Dragi{ePandurovi}a. Od 1948. godine sa grupom generala ìvi udvorcu Farlar, nedaleko od Osnabrika.

Kwiga se zavr{ava pismom – intimnom ispove{}u supruzi i}erkama iz novembra 1945. godine, u kojem, bez obzira na to {toje zemqa oslobo|ena, obja{wava li~nu nesre}u zbog porazawegove vojske i monarhisti~kih ideala. Nadaju}i se da }e uticaj iideje zapadnih sila biti presudni u kona~nom ure|ewu zemqe,saop{tava i da se ne}e vratiti u Jugoslaviju dok se to pitawe nere{i. General Pandurovi} umro je jula 1951. godine u Osnabriku.

Tematizuju}i problem generala rojaliste tokom Drugogsvetskog rata, ~ijim je ishodom postao stranac u svojoj zemqi,autor kombinuje istorijske ~iwenice sa li~nim doìvqajima,nude}i sliku jednog vremena i sistema, ne optere}uju}i pri tomideolo{kim nanosima. „Ja nisam emigrant politi~ar, ve} starivojnik vaspitavan u mladosti i kroz ceo ìvot da se pridràvamstriktno toga: ne me{ati se u politiku, sluìti verno svomenarodu, pokoravaju}i se wegovoj zakonskoj voqi”.

N. [UTI]

SVEDOÂNSTVAIZ PRVE RUKETu ima mnogo ~lanakaistorijskog zna~aja za sve: za istori~are, kwièvnike,pesnike, dramske pisce,psihoanaliti~are,za psihonalizu qudi, doga|aja i vremena, zato jeistoriografska kwiga drMileta Bjelajca GeneralDragi{a Pandurovi}, ìvot i svedo~ewa, namewenamnogima

U studiji „[kolovawe devojaka naVojnoj akademiji” autori u prvompoglavqu, „@ena u vojsci – izme|u ospo-ravawa i ravnopravnog ~lanstva”, raz-matraju i nude odgovore na mnogobrojnapitawa: od ukazivawa na tradicional-no gledawe na ulogu èna u vojsci,preko prikazivawa rezultata savre-menih opservacija osobenosti ènskeprirode, do mogu}ih socijalno-radnihimplikacija angaòvawa èna u vojsci.U drugom poglavqu autori se bave argu-mentima kojima se osporava ili

podràva {kolovawe èna za vojnu profesiju, dok je tre}epoglavqe posve}eno rezultatima empirijskog istraìvawa zain-teresovanosti devojaka za {kolovawe na Vojnoj akademiji.

Autori u ~etvrtom poglavqu otkrivaju razloge zbog kojih suopravdana izvesna (privremena) ograni~ewa za {kolovawe poje-dinih profila èna oficira, a zatim obra|uju pitawa profilaoficira za koje ène treba da se prvenstveno {koluju, oblika tog{kolovawa, selekcije èna kandidata za Vojnu akademiju i nekespecifi~nosti logisti~ke podr{ke neophodne tokom wihovog{kolovawa. Studija zavr{ava zakqu~cima i predlozima, uz isti-cawe pitawa na koja je neophodno dati odgovor pre definitivneoperacionalizacije modela {kolovawa èna u Vojnoj akademiji.

[kolovawe èna u Vojnoj akademiji predstavqa svojevrsnukulturolo{ku promenu, isti~u autori, uz napomenu da je za oìv-otvorewe te promene neophodna podr{ka svih ~inilaca u vojnoo-brazovnoj praksi.

S. RAN\ELOVI]

K

U

STUDIJA O [KOLOVAWU DEVOJAKANA VOJNOJ AKADEMIJI

KULTUROLO[KAPROMENAorisno je da Vojska Srbije u svojim redovima ima ène ofi-cire sa visokim vojnostru~nim obrazovawem. Nema oprav-dawa za postavqawe formalnih ograni~ewa za {kolovaweèna na pojedinim smerovima Vojne akademije. Wima treba

da bude omogu}en pristup svim rodovima i slu`bama, {to podrazu-meva i mogu}nost birawa svih programa {kolovawa za oficirskedu`nosti.

Navedeni stavovi samo su akcenti iz zavr{nog dela studijepod naslovom „[kolovawe devojaka na Vojnoj akademiji”, koja jeove godine objavqena u izdawu te na{e vojne obrazovne ustanove.Autori studije vrsni su poznavaoci problematike: dr Jovanka[aranovi}, nau~ni saradnik, na~elnik Odeqewa za studijeodbrane Instituta za strategijska istraìvawa, i prof. dr Zo-ran Kilibarda, pukovnik u penziji, profesor Fakulteta bezbed-nosti u Beogradu. Kwiga je novi izdanak kontinuiranog bavqewatemom u~e{}a èna u odbrambenim poslovima i produkt dugogo-di{weg nau~noistraìva~kog rada dr Jovanke [aranovi}, ~iji surezultati prethodno delom objavqeni u radu „@ena u odbrani –od tradicionalnog do savremenog” (Vojnoizdava~ki zavod, 2006).

koliko se istorija shvata samo kao jednostavan sled borbi,mirewa, pobeda i poraza, lako se sti~e slika {ta se, kadai kako dogodilo. Ipak, kwiga dr Mileta Bjelajca GeneralDragi{a Pandurovi}, ìvot i svedo~ewa, koju su

objavili Institut za noviju istoriju Srbije i {tamparija„Altera”, jo{ je jedna u nizu onih koje potvr|uju da se istorijskidoga|aji ne mogu razumeti bez uvida i u sudbine wihovih aktera.Autor, nau~ni savetnik na beogradskom Institutu za novijuistoriju, predstavio je psiholo{ku dramu oficira tokom Drugogsvetskog rata, odvojenog od svoje zemqe i porodice. U prvompoglavqu, pod naslovom Dragi{a Pandurovi} u svom vremenu, drBjelajac govori o ìvotu generala Vojske Kraqevine Jugoslavije,

1. decembar 2007.70

FE

QT

ON

BATAQONSKEZASTAVEKNE@EVINESRBIJE

BATAQONSKEZASTAVEKNE@EVINESRBIJE

Pi{eDr Predrag PEJÎ] S R P S K E Z A S T A V E ( 3 )

Zastavavezujevojnikezajedni~kommi{qu, ose}awem iduhom. Vojska se podzastavu kupi. Zastava je u vojsci najstarija poslevladaoca. Zato woj svi oficiribez razlike i svi vojnici odajupo~ast, zato se s po~a{}u donosii odnosi s fronta…Onaj vojnik, koji pobedonosnopronese zastavu krozneprijateqske redove, slavan je i wega ~eka nagrada od Kraqa, a ~ast i ponos od celog naroda.Ko zastavu izneveri, nevernik je;takav je vojnik zgre{io i predBogom i pred Kraqem i predOtaxbinom svojom; takvognevernika o~ekuje sram i poruga.

stranama. Spoqne ivice zastave opto~ene su kod pe{adije zlatnim,a kod kowice srebrnim resama duga~kim 5 cm. Na sredini obe stra-na platna stoji beli orao sa {titom na prsima i jednom krunom naobema glavama. Visok je 45 cm, srazmerne {irine. Iznad grba stojisrpskom }irilicom ispisan natpis: „Za veru, Kraqa i Ota~astvo”,a ispod naziv doti~nog aktivnog puka, diviziona ili eskadrona.

Stare zastave zamewene su novim, po{to su osve{tane u cr-kvi Ruìca na Kalemegdanu, na Cveti, 6. juna 1886 – upravo na dankada je 1815. knez Milo{ Obrenovi} pod svojim takovskim barja-kom okupio Srbe na Drugi srpski ustanak.

Toga dana je darivana ukupno 21 zastava: pe{adijskim pukovi-ma – 15, gardijskim bataqonima – pet, kowi~kim pukovima – tako|epet i jedna Gardijskom eskadronu. Vrhovni zapovednik srpske vojske

odrào je slede}i govor:„Junaci!Stare zastave, ta slavna znamewa

vojnih vrlina kojima se Na{a mila i dra-ga vojska vazda odlikovala; stare zasta-ve ti svedoci slavnih dana, svedoci te-{kih napora srpske vojske i srpskog na-roda – danas se zamewuju.

Danas se ostavqaju da sluè kao ve-~iti spomenici hrabrosti vojnih vrlinava{ih, oli~enih u slu`bi otaxbine, u slu-`bi Kraqu va{em…

Predaju}i vam danas zastave, Ja vampredajem ~ast, Ja vam predajem dostojan-stvo i budu}nost Srbije!“

Pod vladavinom kraqa Milana Pr-vog Obrenovi}a sve komande i jedinice,koje su imale zastave, naredbom od 3. ja-nuara 1888. dobile su – kao dan slave –odre|eni datum koji je mogao da bude ilidan formirawa jedinice ili „dan osobi-tog odlikovawa komande u borbi pred ne-prijateqem ili dan kakvog srpskog boì-jeg ugodnika“. Dan slave imale su sve pe-{adijske, kowi~ke, artiqerijske i inì-werijske jedinice, zatim zavodi, Vojnaakademija, sve bolni~ke ~ete, a isto takoi àndarmerija.

NAROÎTA ZZASTAVAZA AAKADEMIJU

Na 50-godi{wicu proslave, 10. de-cembra 1890, kraq Aleksandar PrviObrenovi} dodelio je Vojnoj akademijiNaro~itu zastavu:

„Poveravaju}i ovu zastavu Vojnojakademiji kao simvol vojni~kih vrlina,Mi smo potpuno uvereni, da }e pitomciVojne akademije svojim radom i trudomstarati se, da ona vazda ponosno vije nadvrlom trupom budu}ih stare{ina na{ehrabre Vojske!“

Uzdanici, vojni~kom listu „za pou-ku, negovawe vojni~kih tradicija i vite-{ku zabavu”, 1902. godine istaknuto je:

„Zastava je amanet poveren vojnici-ma od Kraqa; amanet koji vojnici trebada ~uvaju, da se wime slave i ponose, i daga brane kao najve}u svetiwu.

Zastava vezuje vojnike zajedni~kommi{qu, ose}awem i duhom. Vojska se podzastavu kupi. Zastava je u vojsci najstarijaposle vladaoca. Zato woj svi oficiri bezrazlike i svi vojnici odaju po~ast, zato ses po~a{}u donosi i odnosi s fronta.

71

SSa dolaskom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a na vlast, ve}krajem 1845. godine, uz zastave, koje su dodeqene nekim jedi-nicama srpske vojske i{le su i diplome sa kraqevskim ama-netom, kojim je suveren obavezivao svoju vojsku na „neoborivuhrabrost i postojanu vernost”. Bataqoni Kneèvine Srbije

primili su i prve svilene srpske trobojke crveno-plavo-bele bojekoje je uveo vrhovni zapovednik vojske knez Aleksandar Kara|or|e-vi}, 30. novembra 1845. Na prvoj strani zastave naslikan je lik sve-tog Andreje prvozvanog, koji se slavio tog datuma, sa napisom ispod:

„Slava Bogu vi{wemu, ukrepov{emu desnicu Srbaqa hrabraza veru, ote~estvo i rod. I utverdiv{emu pravdu na pohvalu i ~est!“

Na drugoj strani zastave, ispod grba, stajao je natpis:„Zastavu ovu osve{tanu, vojene ~esti znak, za spomen, qubav i

naklonost vernim vojnicima srpskim, da-rova Aleksandar Kara|or|evi}, kwazsrpski, na dan sv. Prvozvanoga Andrejeqeta 1845!”

Posle Svetoandrejske skup{tine1858, kada je na vlast ponovo do{ao knezMilo{ Obrenovi}, odmah su povu~ene za-stave koje je vojsci dodelio AleksandarKara|or|evi} i za bataqone garnizon-ske vojske prvog i drugog poziva darivanesu druge, ~ije su diplome glasile:

„Vojnici! Osve{tenu zastavu koju vam ja pove-

ravam va{oj hrabrosti i vojni~koj ~esti,primite s diplomom ovom, kao svedo~bumoje ote~eske qubavi prema vama. Ona jeukra{ena obrazom Svetoga prvozvanogaApostola Andreje, dan koga dvostruko jeznamenit za svakog Srbina; jedno po to-me, {to je na taj dan Bog blagosloviosre}nom pobedom oruìje otaca na{i, adrugo i poglavito s toga {to je posle te-{ki trudova moji i narodni na taj dan ob-javqena unutra{wa sloboda zemqe na{e.Obraz ovaj ugodnika Boìjega podse}aju-}i vas na dve zna~ajne epohe u istorijina{e otaxbine neka umloì juna{tvo ivernost koju ste vi ote~estvu i meni du-`ni, kako da se dostojni sinovi juna~kiroditeqa vaù i moje qubavi pokaète,te da se pod zastavom ovom, koja neka vamje sre}na i blagoslovena uven~ate ~a{}ui slavom sebi na ponos, meni na radost,a Srbiji na korist!“

I DDOBROVOQCIPOD ZZASTAVOM

U narednim vremenima srpska vojskaimala je mnoge zastave, me|u kojima se is-ti~u dobrovoqa~ke iz srpsko-turskog rata1876–1877, da bi 1884. godine bila do-neta i Uredba o zastavama Na{e vojske,koja predvi|a da zastave u vojsci dobijajuaktivni pe{adijski i kowi~ki pukovi, gar-dijski eskadron, rezervni pe{adijski pu-kovi i rezervni kowi~ki divizioni... U~lanu 4. stoji da se „i kowi~ka i pe{adij-ska zastava sastoji iz: platna, trake i ko-pqa. Platno i kopqe ne mewaju se, a trakaje promenqiva. Kraq, stupaju}i na vladu,daje vojsci nove trake sa svojim monogra-mom, a stare se predaju na ~uvawe vojnommuzeju, ako se ukazom druga~ije ne naredi”.

Platno je dvostruko, purpurno crve-no, 90 cm u kvadratu ima lice na obema

Zastava 4. kowi~kog puka 1904. godine

FEQTON

72

Na{a zastava je od svilenog platna, bojadisanog crveno, pla-vo i belo. Na woj pi{e: Za vjeru, Kraqa i Ote~estvo, i na woj jenacrtan Grb Kraqevine Srbije.

Onaj vojnik, koji pobedonosno pronese zastavu kroz neprija-teqske redove, slavan je i wega ~eka nagrada od Kraqa, a ~ast iponos od celog naroda. Ko zastavu izneveri, nevernik je; takav jevojnik zgre{io i pred Bogom i pred Kraqem i pred Otaxbinom svo-jom; takvog nevernika o~ekuje sram i poruga.

Vojnici! Pazite i ~uvajte zastavu svoju. Boqe vam jei umreti, nego se bez we iz boja vratiti. Ako je izgubite,izgubili ste sve {to ste imali; izgubili ste i mesto nakome ste se u zajednicu skupqali i uzajamno se hrabri-li, izgubili ste zbori{te posle boja!“

Posle nove promene na prestolu, kraq Petar Pr-vi Kara|or|evi} donosi svoju Uredbu o zastavama na-{e vojske 1906. po kojoj su zastave pe{adijske, za svatri poziva narodne vojske i kowi~ke, za pukove prvogpoziva i divizione drugog poziva. Platno zastave jesvileno, na kome se nalaze crvena, plava i bela bo-ja, pore|ane jedna ispod druge horizontalno. Povr-{ina zastave je kvadratna, 75 cm, s trakom {irine15, a duìne 100 cm. Na spoqnoj, desnoj strani plat-na nalazi se u sredini i u krugu lik svetog prvozva-nog apostola Andrije, patrona vojni~kog; a na unu-tra{woj strani, tako|e u sredini i u krugu, lik dvo-glavog belog orla, dràvnog grba.

Nad krugovima, svetiteqevim i orlovim, aprema sredini slobodnog prostora tog dela plat-na, u blagom luku su ispisane re~i: „Za Kraqa iOta~astvo”.

Pri dnu trake, na spoqnim stranama nalazise na jednom kraju venac sa krunom odozgo i kra-qevim monogramom unutra; a na drugom kraju is-pisan je u jednom ili vi{e redova naziv jedini-ce ~ija je zastava.

ZASTAVE KKRAQEVINE SSRBIJE

Na osnovu ukaza srpskoj vojsci 30. sep-tembra 1911. nove zastave su dodeqene pe-{adijskim pukovima drugog poziva – 16, ko-wi~kim divizionima i pukovima – pet i ar-tiqerijskim divizionima – tako|e pet.

U naredbi Vrhovnog komandanta Srp-ske vojske kraqa Petra Prvog od 30. sep-tembra 1911. stajalo je:

„Predajemo danas... puku – divizio-nu zastavu na{e vojske na kojoj je lik Sve-tog Andreje prvozvanog i Belog OrlaKraqa Srbije sa natpisom Za Kraqa iOta~astvo, s verom u Boga!

Poveravaju}i ovo sveto juna~ko znamewe puku – divizionu kaozalogu vojni~ke ~asti i kao znak zbori{ta na{ih hrabrih vojnikaMi smo potpuno uvereni, da }e se oni, pod okriqem ovoga znamewaslave i ~asti vazda se}ati ovog vojnog zaveta i zakletve dani Kra-qu i Otaxbini, i da }e, kao dostojni sinovi svojih juna~kih preda-ka u~initi da se zastava wihovog puka – diviziona uvek ponositovije!“

Toga dana je ministar vojni, |eneral Stepa Stepanovi} odr-ào slede}i govor:

„Junaci!Wegovo kraqevsko viso~anstvo Petar Prvi, na{ Vrhovni Za-

povednik, predaje vam danas Zastave va{e Komande – va{eg puka idivizijona, tu najve}u Svetiwu vojni~ku, to sveto znamewe vojni~ke~esti i du`nosti, vojni~ke slave i ponosa.

U ovom ~asu, junaci, kada primate i ubojnim pozdravom, po-zdravqate tu Svetu Zastavu Srpstva i na{ih juna~kih predaka, onihgorostasnih junaka, koji su na dana{wi dan pod Kara-\or|ijem,slabim oru`jem i opremom ali juna~kim srcem u grudima i tvrdomverom u Boga – oteli ovaj tvrdi grad – Beograd, znajte da i svi onijunaci, i Kraq i ceo narod Srpski o~ekuju od vas: da tu zastavu po-bedonosno pronosite kroz neprijateqske redove, te da im ona za-ista bude ’stra{na i uàsna’, i da je proslavite neugaslom slavomkoja }e sijati ve~no kao Sunce…”

U balkanskim ratovima vojne zastave su tako|e kvadratnogoblika, s grbom Srbije u obeleènom krugu i sa natpisom gore:„Za kraqa i ota~astvo“ i dole: „S verom u Boga“. Te zastave srpskavojska imala je i tokom Prvog svetskog rata, 1914–1918. godine.Krajem 1914. general Stepa Stepanovi}, tada komandant trupanovih oblasti u Skopqu, naredio je da se sve zastave iz kadrov-skih, odmah po{aqu u odgovaraju}e aktivne pukove prvog poziva ito „za pukove Timo~ke divizije u Ra~u, a za pukove Moravske, [u-madijske i Dunavske divizije u Vaqevo!“.

Kako je posle povla~ewa srpske vojske preko albanskih gudu-ra i dolaskom na Krf 1915/1916. godine, vojska reorganizovana,deo zastava ukinutih pukova je ~uvan, a ~etiri su date pukovima Pr-

ve srpske dobrovoqa~ke divizije, formirane u Rusiji. Tako je za-stava 2. pe{adijskog puka data 1. dobrovoqa~kom puku, zastava 6.pe{adijskog puka – 2. puku; zastava 7. pe{adijskog puka 3. puku i za-stava 11. pe{adijskog puka – 4. dobrovoqa~kom puku.

Zastave je 18. juna 1916. u Odesi uru~io komandant pukovnikStevan Haxi}.

Prva srpska ratna zastava koja se zavijorila na moru bila jeistaknuta 1917. na otkupqenom torpiqeru gr~ke ratne mornarice,kr{tenom „Srbija“, koji je ujedno bio i prvi srpski ratni brod togvremena. Savezni~ka Italija uloìla je o{tri protest srpskojvladi zbog isticawa zastave jedne zemqe koja nije bila pomorska.Ipak, srpska trobojka ostavila je duboki trag na ratnike koji suimali prilike da vide kako se ponosno vije, ose}aju}i u woj dalekiprivid svoje otaxbine.

(Nastavak u slede}em broju)

1. decembar 2007.

Zastava moravskog divizijskog kowi~kog puka 1911. godine

ministri inostranih poslova 40 zemaqa ipredstavnici brojnih me|unarodnih organi-zacija. [vedski diplomata Karl Bilt imeno-van je za visokog predstavnika me|unarodnezajednice u Bosni.9. decembar 1917.Turske trupe predale su Britancima u Prvomsvetskom ratu Jerusalim, koji je pod turskomdominacijom bio od 1517. godine.9. decembar 2000. Savezna Republika Jugoslavija i biv{a jugoslovenska republikaSlovenija uspostavile su diplomatske odnose.10. decembar 1919.Usvojeno prvo Privremeno pravilo o vr{ewu ̀ andarmerijske slu-`be u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.11. decembar 1946. Generalna skup{tina UN osnova-la je Unicef (Me|unarodni fondUjediwenih nacija za pomo} deci).12. decembar 1916.Nema~ka je u ime Centralnih silapredloìla Antanti da otpo~nupregovori o zakqu~ewu mira, poduslovom da se priznaju dotada-{wa nema~ka osvajawa. Sile Antante nisu pristale na pregovore.13. decembar 1877.Kraq Milan Obrenovi} odazvao se pozivu Rusije koja je zaratilasa Otomanskim carstvom i Srbija je objavila drugi rat islamskojcarevini, iako se jo{ nije oporavila od poraza u prvom. Srpskavojska je ubrzo potukla Turke i oslobodila ju`ne srpske gradoveNi{, Belu Palanku, Pirot, Kur{umliju, Prokupqe i Vrawe. 14. decembar 1960.Generalna skup{tina UN usvojilaDeklaraciju o davawu nezavisno-sti zemqama pod kolonijalnomupravom. U Deklaraciji je zapisa-no da su UN „uverene da postoja-we kolonijalizma spre~ava raz-voj me|unarodne ekonomske sa-radwe i onemogu}ava socijalni, kulturni i ekonomski razvoj zavi-snih naroda“ i da je kolonijalizam „suprotan idealima svetskogmira“. Ovaj datum se obeleàva kao Dan dekolonizacije.14. decembar 1995.Predsednik Srbije Slo-bodan Milo{evi}, {efjugoslovenske delegacijena mirovnim pregovori-ma u Parizu, predsednikHrvatske Frawo Tu|mani lider bosanskih musli-mana Alija Izetbegovi}potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. 14. decembar 2005. Stupila je na snagu Konvencija Ujediwenih nacija o borbi protivkorupcije. Ovo je prvi globalni obavezuju}i dokument koji reguli-{e borbu protiv korupcije u dràvnim i privatnim sektorima.

Pripremio Miqan MILKI]

1. decembar 1918. Sve~ano progla{ewe formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slo-venaca.1. decembar 1925.U Lokarnu u [vajcarskoj potpisani su sporazumi izme|u evropskihdràva o garanciji mira i nepovredivosti granica. Najva`nijimse smatra Rajnski pakt, kojim su se Nema~ka, Francuska i Belgijaobavezale na po{tovawe granica, a Nema~ka prihvatila demili-tarizaciju Rajnske oblasti. Ove sporazume prekr{io je Hitler1936, kada je okupirao Rajnsku oblast, a potom napao êhoslova~-ku 1938. i Poqsku 1939. godine. 2. decembar 1901.Ameri~ki pronalaza~ King Kemp Xi-let patentirao je prvi noì} za bri-jawe s dvostrukom o{tricom.3. decembar 1915.Povla~e}i se pred nadmo}nijim ne-prijateqskim snagama, prvi delovisrpske vojske pristigli su u Skadar.Tri dana kasnije u Skadar je stigla isrpska Vrhovna komanda. 3. decembar 1952. Umro je srpski politi~ar, pozori{ni i kwi-èvni kriti~ar Milan Grol. Bio je blizaksaradnik srpskog kwièvnog kriti~ara Jova-na Skerli}a. Od 1940. godine bio je pred-sednik Demokratske stranke. U Drugom svet-skom ratu bio je ministar u jugoslovenskojemigrantskoj vladi u Londonu. U zemqu sevratio 1945. i jedno vreme bio potpredsed-nik vlade FNRJ.4. decembar 1869.U Novom Sadu ro|en Slobodan Jovanovi},pravnik, istori~ar i kwièvni kriti~ar.^lan Srpske akademije nauka i umetnosti od1905. godine. Svojim delima ostavio je dubo-ki trag u nauci i kulturi. U periodu od 27.marta 1941. do avgusta 1943. godine bio jepotpredsednik i predsednik jugoslovenskekraqevske vlade. Umro je 12. decembra 1958.u Londonu kao lice bez dràvqanstva.4. decembar 1995. Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su nasastanku u Briselu sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji.5. decembar 1995.^lanice Natoa odobrile su upu}ivawe 60.000 vojnika u Bosnu ra-di o~uvawa mira postignutog Dejtonskim sporazumom. Najve}a ope-racija Atlantskog saveza od wegovog osnivawa 1949. sprovedenaje pod nazivom „Zajedni~ki poduhvat“.7/8. decembar 1941.Napad Japana na Perl Harbur i ulazak Sjediwenih Ameri~kih Dr-àva u Drugi svetski rat.8. decembar 1995. U Londonu je po~ela dvodnevna konferencija na kojoj je, umestoènevske Mirovne konferencije za biv{u Jugoslaviju, osnovanSavet za sprovo|ewe mira. U radu konferencije u~estvovali su

DOGODILO SE. . .DOGODILO SE. . .

VREMEPLOV

73

Kada je Presveta Deva Marija navr{ila tri godine,weni roditeqi, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta uJerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije obe}ali. Naulasku u hram, Devu je do~ekao prvosve{tenik Zaharija, otacJovana Prete~e, i uveo je u Svetiwu nad Svetiwama, u najsve-tije mesto hrama, iza druge zavese, tamo gde ulaze samo arhije-reji i to jednom godi{we. Roditeqi su prineli `rtvu Bogu, pri-mili blagoslov i vratili se ku}i dok je wihova k}i ostala uhramu. Posle wihove smrti, dvanaestogodi{wu Devu dali susvetom Josifu, ro|aku iz Nazareta da, pod vidom obru~nice,ìvi u devstvenosti iako to nije bio obi~aj u Izraiqu. Pre-sveta Deva Marija bila je prva doìvotno zave{tana devojkakoju su kasnije sledile hiqade devojaka i mladi}a.

1. decembar 2007.74

DUHOVNOST

Priroda nikad ne podiè buku. Ona u~i ~oveka uzvi{enosti uti{ini. ]uti sunce. Nemo se pred nama {iri zauzdano nebo.Malo i retko ~ujemo ne{to iz „srca zemqe”. Milostivo i bla-èno se pruàju carske planine. âk je i more sposobno za

„duboku ti{inu”. Ono najve}e u prirodi, {to odre|uje i odlu~ujekao takvu na{u sudbinu, de{ava se be{umno...

A ~ovek je bu~an. On pravi buku od jutra do kasno uve~e, na-merno i nenamerno, rade}i i dokonuju}i. Ta buka nikako se ne sla-è sa rezultatom koji zahvaquju}i woj, nastaje. Kao da buka sa~i-wava „privilegiju” ~oveka u svetu, jer sve {to priroda daje na{emsluhu, jeste jedinstveni i mnogozna~ni zvuk, a ne nasrtqiva i pra-zna buka. Poraèni i obuhva}eni stojimo mi kad svoj glas podiùgrom, vulkan ili uragan; i oslu{kujemo taj glas, koji se namerio danam kaè ne{to uzvi{eno. Buja Rajskog vodopada ili mora, ru{evi-ne gorske lavine, {apat {uma, ùbor potoka, poj slavuja – mi ~uje-mo ne kao buku, nego kao govor ili pesmu srodnih nam, ali tajan-stvenih, sila. Buka tramvaja, treska i {kripawe fabrika, urlawemotora, fijuci prolaze}ih automobila, {vi}kawe bi~a, obijawekose, o{tri zvuci kr{evina ma{ina i, ah, tako ~esto... zujawe ra-dija – to je buka, povezana sa odre|enim pojavama, ali tako ni-{tavno malo zna~ajna u duhovnom smislu. Buka postoji uvek tamo gdezvuk apsolutno malo zna~i, ili uop{te ni{ta ne zna~i; gde romor,zujawe, trubqewe, brujawe, prodiru}i u ~oveka ~oveku pruàju veo-ma malo. Buka je – drska i razo~aravaju}a, ohola i prazna, samou-verena i povr{na, bespo{tedna i la`qiva. Mogu}e je da se pri-viknemo na buku, ali nikada se wom ne treba nasla|ivati. Ona nekrije u sebi ni{ta „duhovnoga”; ona je slobodna od svakog „tre}eg”duhovnog nivoa. Ona „govori”, ne imaju}i {ta da kaè. Zato je sva-ka r|ava umetnost, svaka glupava re~, svaka prazna kwiga – buka.

Pri tom, buka se javqa iz duhovnog „ni{ta” i rastvara se uduhovnome „ni{ta”. Ona mami ~oveka iz wegovog duhovnog pribeì-{ta, iz wegove usredsre|enosti, izaziva ga otuda, razdraùje, sve-zuje, tako {to on ìvi ne vi{e duhovnom, ve} skoro iskqu~ivo spo-qa{wim ìvotom. Govore}i jezikom savremene psihologije, onaìvotu pri{iva „ekstravertnu situaciju”, ni~im mu to ne nadokna-|uju}i. Otprilike ovako: „Pozdravqam te, ~ove~e... Oslu{ni! Pri-~ekaj!.. Uostalom, ja i nemam {ta da ti kaèm!..”

I opet... I opet... Jadni ~ovek se podvrgava napadima i ~ak nemoè da odrazi lik napada~a: „Ako nemam {ta da ti kaèm, ostavime na miru... I {to je vi{e ~ovek obuhva}en bukom, tim se ja~e pri-kiva wegova du{a za pa`wu prema spoqa{wem. On se predaje spo-qa{wosti...”.

Zahvaquju}i buci, spoqa{wi svet postaje zna~ajan. On zaglu-{uje ~oveka, guta ga. On ga pretvara u materijalistu: ukoliko je ma-terijalista upravo onaj ko se zaustavqa na spoqwoj materiji i sma-tra je jedinom realno{}u. Buka, da tako kaèmo, „zaslepquje” ~ove-~ije uho, wegov sluh, wegovu preduzimqivost, ~ovek postaje duhovno„nagluv” i duhovno „gluv”.

Buka prikriva sve: u spoqa{wem smislu – pojawe sveta, ot-krovewa prirode, nadahnu}e iz kosmi~kog }utawa. U unutra{wemsmislu – ra|awe re~i, ro|ewe melodije, odmor du{e, spokoj razu-ma, „tihi glas Boga, koji govori u nama” (Lafater). Zato {to, uisti-nu, gde nema ti{ine, tamo nema ni mira; gde bu~i ni{tavnost, tamoonemi Ve~no; gde se osili |avo, tamo ne}e{ za~uti pojawe An|ela.Vrt Boìji cvate u ti{ini.

Pla{qiva je, tako|e, i muza. Kako je lako prepla{iti je bu-kom!.. Ne`na je wena su{tina: glas je neàn. A buka je – drzak momak.Ni{ta ne zna taj grubijan o tajanstvenoj prvona~elnoj melodiji, kojase odiè iz vrela du{e, katkad mole}i, ponekad zazivaju}i, ponekaduzdi{u}i. On je „amuzikalan” i „antimuzikalan”; on izgoni prvona-~elnu melodiju iz zemnog ìvota i zemne muzike... Na{e buci sklonovreme ve} je za{lo tako daleko da su samo titanski nadareni muzi-~ari u stawu da prime tu boànstvenu i prvona~elnu melodiju...

Za tu nesre}u ne poznajem utehu. Postoji samo jedno: otkloni-ti buku...

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

BUKA

HANUKA

V E R S K I PP R AZ N I C I1-15. decembar

Pravoslavni4. decembar – Vavedewe Presvete Bogorodice7. decembar – Sveta velikomu~enica Ekaterina8. decembar – Sveti velikomu~enik Kliment9. decembar – Prepodobni Alempije Stolpnik13. decembar – Sveti apostol Andrej Prvozvani

Rimokatoli~ki2. decembar – Prva nedjeqa Do{a{}a8. decembar – Bezgre{no za~e}e Blaène

Djevice Marije

Jevrejski5–12. decembar – Hanuka

VAVEDEWEPRESVETE BOGORODICE

Slavi se kao se}awe na pobedonosnu oslobodila~kuborbu jevrejskog naroda protiv helenisti~kih okupatora u vre-me vladavine Antioha êtvrtog Epifana iz dinastije Seleuki-da. Prvi dan praznika pali se po jedna svetiqka, a zatim sva-kog dana po jedna vi{e. Tradicija nalaè da se tada ne radi,dozvoqena je porodi~na zabava, naro~ito igra za decu sa zvr~-kom na kome su ispisane re~i vezane za legendu o uqu. Zato sei sluè u{tipci od testa i krompira spremqenim na uqu.

IZBOR SPORTISTE GODINEVOJSKE SRBIJE U 2007.Decembar najavquje kraj bogate takmi~arske sezone u kojoj su

zabeleèni rezultati vredni pa`we. Obradovali su nas strelci,padobranci, pentatlonci, atleti~ari, majstori borila~kih ve{ti-na... Do{lo je vreme da izaberemo najboqe u ekipnoj i pojedina~-noj konkurenciji. Imaju}i u vidu uspehe na doma}oj i me|unarodnojsceni, verujemo da }e se ìri na}i na „slatkim mukama” da po va-è}im kriterijumima odredi ko je obeleìo sportsku 2007. u Voj-sci Srbije.

Magazin „Odbrana” }e im odati priznawe za u~inak, javno isve~ano, opet, po tradiciji 24. januara naredne godine.

Predloge mogu slati komande, jedinice, ustanove, vojne {kolei druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.

Va{e predloge moète slati do 30. decembra na adresu: Re-dakcija magazina „Odbrana” (za izbor sportiste godine), Bra}eJugovi}a 19, 11000 Beograd.

75

VOJNA PO[TA 1423 SOMBORr a s p i s u j e

K O N K U R SZa popunu slobodnih radnih mesta, prijemom lica

iz gra|anstva u profesionalnu slu`bu u svojstvu vojnika po ugovoru na slu`bi u VS:

Mesto slu`bovawa: NOVI SAD

U gra|evinsku slu`bu:

– rukovalac parnih kotlova sa mehanizovanim loèwem, VES 72824, .......................................................... 2 izvr{ioca

Mesto slu`bovawa: SOMBOR

U sanitetsku slu`bu:

– medicinski tehni~ar, VES 72503, .......................... 1 izvr{ioc

OP[TI USLOVI:

– da je dràvqanin Republike Srbije,– da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci ({to utvr|uje

nadle`na vojnolekarska komisija),– da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora

od najmawe {est meseci,– da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo

za koje se goni po slu`benoj du`nosti,– da je odsluìo vojni rok, i da je za vreme sluèwa vojnog roka

osposobqen za obavqawe odgovaraju}e du`nosti,– da nije stariji od 28 godina, ako se prima na du`nost u rodu,

odnosno 30 godina, ako se prima na du`nost u slu`bi.

POSEBNI USLOVI:

– za du`nost u sanitetskoj slu`bi mogu konkurisati lica, bezobzira na VES ukoliko u gra|anstvu imaju stru~nu spremu koja odgova-ra slu`bi u koju se primaju,

– za du`nost u gra|evinskoj slu`bi mogu konkurisati lica, bezobzira na VES ukoliko u gra|anstvu imaju poloèn stru~ni ispit kojiodgovara radnom mestu na koje se primaju.

NAÎN KONKURISAWA:Molbe se podnose neposredno Vojnoj po{ti 1423 Sombor. Adre-

sa: Apatinski put bb, 25105 Sombor.U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, mesto, op{tina i

godina ro|ewa, li~na VES, du`nost za koju konkuri{e i najvi{u zavr-{enu {kolu. Uz molbu prilaè: uverewe o dràvqanstvu, izvod izMKR, overenu diplomu-svedo~anstvo o zavr{enom stepenu stru~nespreme ili poloènom stru~nom ispitu u gra|anstvu, uverewe da seprotiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak, fotokopiju vojni~ke kwi-ìce, biografiju. Na ocenu zdravstvene sposobnosti lica }e upu}iva-ti komisija koja odabira kandidate.

PRAVA I OBAVEZE ZA VREME SLU@BE PO UGOVORU:

Vojnici po ugovoru na odre|eno vreme imaju pravo na: li~ni do-hodak i druga nov~ana primawa prema Pravilniku o li~nim dohotci-ma, besplatan sme{taj u kasarni, besplatnu ishranu po propisanomvojni~kom obroku, godi{wi odmor i odsustva prema Pravilniku o go-di{wim odmorima i odsustvima, zdravstveno i socijalno osigurawei druga prava i obaveze prema propisima za lica primqena u vojnuslu`bu na odre|eno.

Konkurs je otvoren od 01.11.2007. godine i ostaje otvoren dopopune upra`wenih mesta.

O izboru kandidati |e biti obave{teni u propisanom roku.

SPORTSKO PRVENSTVO PRVE BRIGADENa sportskim terenima Novog Sada 22. novembra odràno je

jesewe sportsko prvenstvo Prve brigade Kopnene Vojske, na kome jeu~estvovalo oko 150 takmi~ara, koji su se nadmetali u tri sportskediscipline – orijentacionom kretawu, malom fudbalu i krosu na2.500 metara.

Prvenstvo je otvorio pukovnik Sreten Egeri}, na~elnik {tababrigade, dok su potporu~nik Dragan Todosijevi}, pobednik u vojnomvi{eboju na prole}nom sportskom prvenstvu, i stariji vodnik prveklase Sa{a Mudrini}, u~esnik Svetskih vojnih olimpijskih igaraodrànih u Indiji, podigli na jarbol dràvnu zastavu.

Najboqe rezultate postigla je ekipa Sremske Mitrovice. B. M. P.

CERSKI POLUMARATONU Tekeri{u, 3. novembra odràn je 11. po redu polumaraton

„Stazama cerskih junaka“. Pobednik ovogodi{weg takmi~ewa u spo-men Cerske bitke, je Sreten Ninkovi}, koji je stazu od 21,1 km sa-vladao za jedan sat, deset minuta i osam sekundi. Drugo mesto osvo-jio je Stoli} Sa{a iz Beograda postigav{i ~etiri sekunde slabijevreme, a tre}e Dejan Bogi}evi} iz [apca stigav{i na ciq osamsekundi posle prvoplasiranog.

U ènskoj kategoriji trijumfovala je Stojanka Sokol iz Subo-tice pretr~av{i stazu za jedan sat, 48 minuta i 25 sekundi, dok suse za drugu i tre}u poziciju izborile Zorica Anti} (1:53:14) izVaqeva i Milena Petrovi} (2:06:05) iz Beograda.

U kategoriji pripadnika Vojske Srbije najboqi rezultat po-stigao je mla|i vodnik Goran êgar (1:11:12), drugo mesto osvojioje kapetan Aleksandar Ne{evski (1:15:38), a tre}e Igor Vukovi}(1:19:51). Na polumaratonu, koji ima status me|unarodnog takmi-~ewa, nastupili su i dugopruga{i iz Rumunije, Moldavije i Repu-blike Srpske.

Osim polumaratona, odràni su i kros studenata na 10 kilo-metara, u kojem se oreolom pobednika okitio Kristijan Sto{i}, i|a~ke trke od prvog do osmog razreda.

Ove godine i start i zavr{etak trke bili su na Tekeri{u, krajspomenika cerskim junacima. Staza je vodila do sela Dowa Bada-wa i nazad. Pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Loznica tuatletsku manifestaciju organizovali su Trka~ki atletski klub„Cerski junaci“ i Univerzitetski sportski savez Beograda.

Z. P.

1. decembar 2007.76

VOJNA PO[TA 1414 NOVI SADr a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na slu`bu

u Vojsci Srbije na odre|eno vreme (po garnizonima)

a) NOVI SADVP 1405– VES 71801 (radio-telegrafista) ............................ 2 izvr{ioca– VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) ........................ 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~ vu~nog vozila) ............................... 1 izvr{iocVP 1947– VES 72110 (mehani~ar za in`. ma{ine

ujedno voza~) ............................................ 1 izvr{iocVP 1421– VES 71704 (voza~-posluìlac dozera) .................... 3 izvr{ioca– VES 71706 (voza~-posluìlac utovariva~a) ........... 2 izvr{ioca– VES 71707 (voza~-posluìlac kopa~a) .................... 2 izvr{ioca– VES 71709 (posluìlac kompresora) ........................ 1 izvr{ioc– VES 71716 (voza~-posluìlac grejdera) .................... 1 izvr{ioc– VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ................ 1 izvr{ioc– VES 72125 (el. mehani~ar za vozila guseni~are-el. mehani~ar

za izvore struje) ..................................... 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ................................................... 2 izvr{iocaVP 1413– VES 71310 (voza~) ................................................... 2 izvr{ioca– VES 71325 (operator) ............................................. 7 izvr{ioca– VES 71328 (voza~) ................................................... 4 izvr{ioca– VES 72701 (voza~) ................................................... 2 izvr{ioca– VES 73801 (posluìlac) ............................................ 1 izvr{ioc– VES 73807 (dispe~er) ................................................ 1 izvr{iocVP 4100– VES 72103 (mehani~ar za vozila

guseni~are – ujedno voza~) ...................... 1 izvr{ioc– VES 72108 (mehani~ar za art. naoruàwe) ............... 1 izvr{ioc– VES 72409 (hidrotehni~ar) ....................................... 1 izvr{ioc– VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{iocb) PANÊVOVP 1407– VES 71101 (strelac) ................................................ 9 izvr{ioca– VES 71103 (ni{anxija mitraqeza) .......................... 3 izvr{ioca– VES 71109 (snajperista) .......................................... 2 izvr{ioca– VES 71118 (ni{anxija BGA) ...................................... 5 izvr{ioca– VES 71121 (radio-telefonista – posluìlac) .......... 1 izvr{ioc– VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ................................................... 7 izvr{iocav) BA^KA TOPOLAVP 1408– VES 71204 (topograf) ............................................. 8 izvr{ioca– VES 71205 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca– VES 71208 (topograf) ............................................. 2 izvr{ioca– VES 71209 (ra~una~) ................................................. 1 izvr{ioc– VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) .................... 11 izvr{ioca– VES 71704 (voza~-posluìlac dozera) ...................... 1 izvr{ioc– VES 71707 (voza~-posluìlac) .................................. 1 izvr{ioc– VES 71801 (radio-telegrafist) ................................ 1 izvr{ioc– VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ............... 1 izvr{ioc– VES 72107 (pogonski manipulant) .............................. 1 izvr{ioc– VES 72140 (autobravar-elektrozavariva~) .............. 1 izvr{ioc– VES 72403 (kuvar) ..................................................... 1 izvr{ioc– VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc– VES 72503 (medicinski tehni~ar) .............................. 1 izvr{iocVP 1419– VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) .................. 1 izvr{ioc– VES 71451 (strelac na BVP) ................................. 16 izvr{ioca

– VES 71801 (radio-telegrafista) .............................. 1 izvr{ioc– VES 72125 (elektromehani~ar za vozila

guseni~are) ............................................. 1 izvr{ioc– VES 72126 (elektromehani~ar) ................................. 1 izvr{ioc– VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{iocg) SREMSKA MITROVICAVP 1415– VES 71405 (voza~ borbenih vozila to~ka{a) ............ 1 izvr{ioc– VES 71417 (ni{anxija) ............................................ 7 izvr{ioca– VES 71418 (voza~ tenka) ........................................ 16 izvr{ioca– VES 71731 (voza~ oklopnog vozila nosa~a mosta) ..... 1 izvr{ioc– VES 72501 (bolni~ar) ............................................. 2 izvr{ioca– VES 72503 (medicinski tehni~ar) .............................. 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ................................................... 2 izvr{iocaVP 1417– VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) ................ 3 izvr{ioca– VES 71451 (strelac na BVP) .................................. 11 izvr{iocad) [ABACVP 4219– VES 71713 (posluìlav bu{ilice) ............................ 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{iocUSLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidenci-

onoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u,– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora

od najmawe {est meseci,– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za

koje se goni po slu`benoj du`nosti,– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu

sluèwa vojnog roka.POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi,– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju kon-

kuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom

(samo kandidati za voza~e neborbenih m/v).NAÎN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za pri-

jem u vojnu slu`bi, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prilaùslede}a dokumenta:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{inskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

vi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od {est

meseci),– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overena u

sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e

neborbenih m/v),– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma) o

zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj bezbed-

nosnoj proveri kandidata.Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidatenadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojunu slu`bu, ako ispuwa-vaju ostale uslove konkursa.

Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumentakandidata. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kadidatima koji ne buduizabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e seugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

KONKURSI

77

VOJNA PO[TA 2130 BEOGRADr a s p i s u j e

K O N K U R SZa popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom

vojnika na sluèwu vojnog roka i vojnika u rezervi uvojnou slu`bu po ugovoru NA ODRE\ENO VREME

Za vojni~ke du`nosti:1. U vezi:– telefonista-linija{, VES 71812 ........................ izvr{ilaca 12. U intendantskoj slu`bi:– kuvar, VES 72403 ................................................. izvr{ilaca 13. U saobra}ajnoj slu`bi:– voza~ m/v, VES 72701 ......................................... izvr{ilaca 174. Za ~uvarsku slu`bu:– radnik slu`be obezbe|ewa, VES 71001 .............. izvr{ilaca 1

USLOVI KONKURSAa) Op{ti uslovi:– da je dràvqanin Republike Srbije,– da je kandidat sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`na

vojnolekarska komisija),– da kandidat nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu

zatvora od najmawe {est meseci,– da se protiv kandidata ne vodi krivi`ni postupak za krivi~no

delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,– da je odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisao obavezu

sluèwa vojnog roka,– da nije stariji od 28 godina, ako se prima na du`nosti u rodu,

odnosno 30 godina, ako se prima za du`nost u slu`bu.

b) Posebni uslovi:1. za du`nosti u tehni~koj i intendatskoj slu`bi mogu konkurisati

lica iz rezervnog sastava bez obzira na VES ukoliko u gra|anstvu ima-ju stru~nu spremu koja odgovara slu`bi u koju se primaju,

2. za voza~e motornih vozila: da ima „B” i „C” kategoriju i daima zavr{enu najmawe osmogodi{wu {kolu,

3. za ~uvarske slu`be: bilo koji VES i da ima zavr{enu najmaweosmogodi{wu {kolu.

NAÎN KONKURISAWA:Vojnici u rezervi molbe podnose neposredno Vojnoj po{ti 2130

Beograd.Vojnici na sluèwu vojnog roka molbe navedenoj Vojnoj po{ti do-

stavqaju preko stare{ine jedinice u kojoj se nalaze (stare{ine koman-danta bataqona, wemu ravnom ili stare{ina na vi{em poloàju).

Uz molbu se pored ostalog navodi ta~na adresa stanovawa, po-{tanski broj, i broj telefona za kontakt te du`nost za koju se konkuri{e.

Uz molbu se prilaè:– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu, – uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

vi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariju od {est meseci),– fotokopija vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju voza~ke dozvole,– potvrdu od vojnog odseka da je odsluìo vojni rok, – nalaz, ocenu i mi{qewe vojnolekarske komisije o sposobnosti

za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpu-

noj bezbednosnoj proveri kandidata,– nalaz, ocenu i mi{qewe VVLK (komisija upu}uje na pregled na-

kon odabira kandidata).Sa kandidatima koji budu izabrani za vojnu slu`bu ugovor se za-

kqu~uje na period od 3 (tri) godine.Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumen-

ta kandidata.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u sredstvima

javnog informisawa.O izboru kandidati }e biti obave{teni u propisanom roku.

VOJNA PO[TA 2827 NOVI SADr a s p i s u j e


u Vojsci Srbije na odre|eno vreme (po garnizonima)

NOVI SAD

– VES 72302 (motorista) .......................................... 1 izvr{ilac– VES 72403 (posluìlac) ........................................ 1 izvr{ilac– VES 72701 (voza~) .................................................. 1 izvr{ilac

BEOGRAD– VES 71601 (brodarac) ........................................... 2 izvr{ioca– VES 71602 (ni{anxija) .......................................... 4 izvr{ioca– VES 72301 (motorista) .......................................... 2 izvr{ioca– VES 72302 (motorista) .......................................... 2 izvr{ioca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:

OP[TI USLOVI KONKURSA:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidenci-

onoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-

ra od najmawe {est meseci– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za

koje se goni po slu`benoj du`nosti– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obave-

zu sluèwa vojnog roka

POSEBNI USLOVI KONKURSA:– da nije stariji od 28 godina ako se prima za du`nost u rodu, od-

nosno 30 godina za du`nost u slu`bi– da je osposobqen za vojnoevidencionu specijalnost za koju kon-

kuri{e– da ima zavr{enu najmawe osnovnu {kolu, odnosno sredwu {kolu– za voza~e motornih vozila da imaju najmawe poloèn vaè}i

ispit za kategoriju „B” i „C”

NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za pri-

jem u vojnu slu`bu, Vojnoj po{ti 2827 Novi Sad, adresa: 1300 Kaplarabroj 11, i prilaù slede}a dokumenta:

– autobiografiju– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci)– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci)– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {estmeseci)

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od{est meseci)

– fotokopiju vojni~ke kwiìce– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u

sudu ili op{tini)– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandiati za voza~e

neborbenih m/v)Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidatenadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwa-vaju ostale uslove konkursa.

Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumen-ta kandidata. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandiatima koji ne buduizabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e seugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu „Od-brana”.

Informacije na telefon 021/4835-441 i 021/4835-424.

1. decembar 2007.78

VOJNA PO[TA 6972 BEOGRADr a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na vojni~ke du`nosti

(po garnizonima)

BEOGRAD– VES 72701 (voza~) ................................................ 2 izvr{ioca

U@ICE– VES 72403 (kuvar) ................................................ 2 izvr{ioca

USLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nad-

le`na vojnolekarska komisija),– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoeviden-

cionalnoj specijalnosti odre|Enoj za formacijsko mesto za koje kon-kuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-ra od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali oba-

vezu sluèwa vojnog roka,– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi.

POSEBNI USLOVI:– da su osposobqeni za vojnoevidencijalnu specijalnost za koju

konkuri{u,– da poseduju poloèni voza~ki ispit „B” i „C” kategorije i da

poseduju radno iskustvo na poslovima voza~a u trajawu od najmawe 3(tri) godine (samo za kandidate za voza~e m/v).

NAÎN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa podnosi zahtev za pri-

jem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 6972 Beograd i prilaè slede}a doku-menta:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog odeqewa da se protiv wega ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {estmeseci),

– potvrdu vojnog odseka da je sluìo vojni rok (ne starije od {estmeseci),

– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu

u sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza-

~e),– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj osposo-

bqenosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon izvr{ene

bezbednosne preovere kandidata.

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi kojikandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidatenadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwa-vaju ostale uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razma-trani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu iza-brani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-pqeni ugovori o prijemu vojnika po ugovoru na odre|eno vreme u tra-jawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.

VOJNA PO[TA 6910 KRU[EVACr a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru na slu`bu u Vojsci

Srbije na odre|eno vreme u garnizonu Kru{evac

VP 6910 KRU[EVACZa vojni~ke du`nosti:VES 71902 (pomo}ni laborant) .............................. 2 izvr{iocaVES 71902 (laborant ujedno voza~) ........................ 2 izvr{iocaVES 71901 (dekontaminator ujedno voza~) .............. 4 izvr{iocaVES 72701 (voza~) ................................................. 7 izvr{ilacaVES 72501 (medicinski tehni~ar) ............................. 1 izvr{ioc


slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje kon-kuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-ra od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no deloza koje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali oba-vezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu,

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi,– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost (VES) za

koju konkuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategori-

jom (kandidati za du`nosti: voza~, laborant ujedno voza~, dekontami-nator ujedno voza~, neborbenih m/v).

NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev za

prijem u vojnu slu`bu VP 6910 Kru{evac (ul. JNA 57) i prilaù slede-}a dokumenta:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {estmeseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariji od{est meseci),

– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu

u sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za du`no-

sti: voza~, dekontaminator ujedno voza~ i laborant ujedno voza~ ne-borbenih m/v).

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrdi}e ko-ji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandida-te nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispu-wavaju ostale uslove konkursa.

Nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata ne}e biti razma-trana. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu iza-brani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-pqen ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.

Blià obave{tewa se mogu dobiti na telefon 037/416-089 ilili~no u kasarni „Car Lazar“.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih formacijskih mesta.

KONKURSI

79

VOJNA PO[TA 5464 NI[ r a s p i s u j e


u Vojsci Srbije na odre|eno vreme u garnizonu Ni{ za Vojnu po{tu 5464 Ni{

Za vojni~ku du`nost:– VES 71810 (teleprinterist-{ifrer

– ujedno voza~) .......................................1 izvr{ilac


slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje kon-kuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvoraod najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo zakoje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnuobavezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi,– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju kon-

kuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit „B” i „C” kategorije.

NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev za pri-

jem u vojnu slu`bu VP 5464 Ni{ (êgarska bb) i prilaù slede}u doku-mentaciju:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne stariji od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi-

~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci),– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od {est

meseci),– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u

sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole.

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrdi}e kojikandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidatenadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavajuostale uslove konkursa.

Nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata ne}e biti razmatra-na. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani.

Sa kandidatom koji bude primqen u vojnu slu`bu, bi}e sklopqenugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren od dana objavqivawa.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJAr a s p i s u j e

K O N K U R SZa izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka

zvawa Vojnomedicinske akademije u Beogradu

a) I z b o r 1. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe

redovnog profesora2. Jednog nastavnika za predmet KLINI^KA TOKSIKOLOGIJA u

zvawe vanrednog profesora3. Dva nastavnika za predmet IMUNOLOGIJA u zvawe vanrednog

profesora4. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe

docenta5. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KA PROTETIKA u

zvawe asistenta6. Jednog saradnika za predmet HIRURGIJA u zvawe asistenta7. Jednog saradnika za predmet UROLOGIJA u zvawe asistenta8. Jednog saradnika za predmet PATOLOGIJA u zvawe asistenta

b) R e i z b o r 9. Jednog nastavnika za predmet NUKLEARNA MEDICINA u zvawe

vanrednog profesora10. Jednog nastavnika za predmet RADIOLOGIJA u zvawe docenta

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja ispuwavaju

ove uslove:

OP[TI USLOVIda su zavr{ili medicinski, odnosno stomatolo{ki fakultet i da

ispuwavaju uslove propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~-noistraìva~kim ustanovama Vojske Srbije za izbor i reizbor u odgo-varaju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;

– da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad;– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu`benom

ocenom „vrlo dobar“ (isti~e se);

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbogkrivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosno koji nisuosu|ivani za takva dela kaznom zatvora duè od {est meseci (utvr|ujepo slu`benoj du`nosti nadle`ni organ).

POSEBNI USLOVI– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3, 4, 9 i 10,

mogu konkurisati lica koja imaju nau~ni stepen doktora nauka iz oblastiza koju se biraju,

– Za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 5, 6, 7 i 8 mogu konku-risati lica koja imaju akademski stepen magistra nauka;

– Za nastavna i saradni~ka zvawa pod rednim brojem 1, 5, 9 i 11mogu konkurisati profesionalna vojna lica koja su u posledwa dva pe-rioda ocewivawa ocewena slu`benom ocenom najmawe „vrlo dobar“,(isti~e se);

– Za nastavna i saradni~ka zvawa pod rednim brojem 2, 3, 4, 6, 7,8 i 10 mogu konkurisati civilna lica koja su u posledwa dva ocewivawaocewena slu`benom ocenom najmawe „vrlo dobar“.

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:– imaju duì nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predmeta za

koji konkuri{u;– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz predmeta

odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;– se sluè sa vi{e stranih jezika.

NAÎN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crnotrav-

ska broj 17 po{tom ili li~no na Delovodstvu.Uz molbu se prilaè:– overene fotokopije diploma o zavr{enom fakultetu i ste~enom

stepenu doktora nauka, odnosno magistra nauka;– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa kopijama u pri-

logu;– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqewe na-

stavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noistraìva~kim radom;– uverewe da lice nije osu|ivano i da se protiv wega ne vodi kri-

vi~ni postupak;– posledwu slu`benu ocenu.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu „Od-

brana“.Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog

ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

1. decembar 2007.80

Sa proteklogEvropskog prvenstvaodrànog u Rusiji,mladi odbojka{Crvene zvezde vratiose sa osvojenombronzanom medaqom.Kaè da je smenageneracijau reprezentacijiobavqena na vreme i da }e tek bitiuspeha u ovom sportu.Naredne godineo~ekuje ga odlazak uinostranstvo,a on bi najradijekarijeru nastavio u Italiji.

SP

OR

T

Momak koji je pre samo tri godine do{ao iz Zaje~ara u glavni graddokazao je svoj veliki talenat, najpre u dresu Crvene zvezde a potom nastupima za Reprezentaciju Srbije. On pripada generacijinaslednika na{eg ~uvenog sastava koji je u proteklih desetak godinaosvojio sve {to se osvojiti moè. Dragana Stankovi}a, momka koji je potpuno opravdao poverewe selektora Igora Kolakovi}a,

zamolili smo za razgovor posle povratka iz Rusije gde je na{a podmla|enareprezentacija ostvarila izuzetan uspeh osvajawem bronzane medaqe.

Uprkos èstokoj konkurenciji uspeli ste da zabeleìte sjajan uspeh.Kakvi su Va{i utisci sa {ampionata?

– Bilo je to moje drugo u~e{}e na evropskom prvenstvu, tako da sam otprilike znao kakav je sistem takmi~ewa i {ta nas o~ekujetamo. Najboqe je kada neko takmi~ewe zapo~nete pobedom. Mi smo to uspeli da ostvarimo i posle nam je bilo mnogo lak{e. Iako smo nakon toga neplanirano poraèni od Nema~ke, to nas nije omelou postizawu ciqa koji smo zacrtali, a to je bilo polufinale. U fini{utakmi~ewa po grupama situacija se malo iskomplikovala, pa su nam uposledwem kolu bila potrebna dva dobijena seta protiv [panije da bismo oti{li u Moskvu na polufinale. Ta utakmica je bila jako, jako te{ka, zbog dobre igre protivnika i imperativa pobede. Me|utim, posle dosta muka i spasene me~ lopte, uspeli smo da se domognemo èqenog ciqa. Taj me~ mi je bio jedan od lep{ih trenutaka na prvenstvu, a najlep{i je sigurno bio zavr{etak utakmice za tre}e mesto i osvajawe bronzane medaqe u me~u sa Finskom. [to se ti~e uspeha, dobro je {to smo nastavili niz koji sada ve} iznosi sedam polufinala na evropskim{ampionatima zaredom.

D R A G A N S T A N K O V I ] , o d b o j k a { k i r e p r e z e n t a t i v a c S r b i j e

BRONZAKOJA OBE]AVA

– Jednom je i to moralo da se desi. Mislim da je dobro{to je smena po~ela jo{ 2005. godine, kada su se u na{ojzemqi odràvali zavr{nica Svetske lige i Evropskoprvenstvo. Bio je to smeo ali i neophodan korak, jer smo u hoduuvodili mlade igra~e u nacionalni tim. Uspeh koji smonapravili na proteklom Evropskom prvenstvu govori da }ereprezentacija Srbije i daqe biti u vrhu svetske odbojke.

Trenutno nastupate za Crvenu zvezdu, sa kojom vam ugovoristi~e slede}e godine. Gde biste voleli da nastavite karijeru?

–Qubiteqi odbojke u na{oj zemqi znaju da je najboqaliga u Italiji. Poznato je da ve}ina na{ih igra~a, kada do|evreme da idu u inostranstvo, po pravilu odlaze na Apeninskopoluostrvo. I ja sam jedan od wih, ali ne po svaku cenu. Veoma mi je va`no da prona|em dobar klub u kome }u mo}i da napredujem i da se dokaèm kako bih imao uspeha u nastavku karijere. [to se na{e lige ti~e, evidentno je da nam kvalitet iz godine u godinu opada i da odbojka{i sve vi{e traè svoju {ansu u inostranstvu. Naravno, meni je ào {to je takva situacija. [ampionat Srbije jemedijski i na svaki drugi na~in zapostavqen, dok u drugim zemqama ~ije su reprezentacije u svetskom vrhu to nije slu~aj.

Rodom ste iz Zaje~ara. Koliko ~esto pose}ujete rodnigrad?

– Kada sam do{ao u Beograd, i{ao sam u rodni gradsvakog vikenda. Bio sam jako vezan za mesto u kome sam proveo dvadeset godina. Sada se situacije malopromenila.Nemam vi{e toliko slobodnog vremena i tek kad ugrabim nekoliko slobodnih dana odem ku}i da posetimroditeqe i prijateqe.

Nenad S. MILENKOVI]

Svakako najteì momenat je poraz protiv Rusije upolufinalu. Iako smo znali da je protivnik izuzetno jak, a mismo do{li sa podmla|enim timom u kome su igrala samo~etvorica starijih igra~a (Grbi}, \eri}, Bo{kan i Miqkovi}),nadali smo se da uz maksimalno angaòvawe moèmo u finale.Naàlost, nismo uspeli.

Ta medaqa je pro{la nekako nezapaèno u na{oj javnosti.Bez zvani~nog do~eka na aerodromu, velikih ~estitki. Tek kasnije su usledili prijemi kod zvani~nika. Za{to je to tako?

– Kada je o odbojci u na{oj zemqi re~, sigurno je da svio~ekuju maksimum i osvajawe zlatne medaqe. A i momci koji suranije igrali za reprezentaciju pomalo su razmazili na{equbiteqe sporta. îni mi se da je ovo tre}e mesto ocewenokao neki zadovoqavaju}i, ali ne i veliki uspeh na{ereprezentacije. [to bi {kolarci rekli – jaka trojka.Mojemi{qewe je da gre{e oni koji tako misle.Na nama mla|ima jeda to dokaèmo i da nastavimo sa uspesima.

Za razliku od reprezentativaca u drugim sportovima,odbojka{i se uvek redovno odazivaju pozivu selektora.Za{to i drugi ne slede va{ primer?

– Velika je ~ast nastupati pod dràvnom zastavom i to bisvakom sportisti trebalo da bude zvezda vodiqa. Uspeh uklubovima je jedna vrsta sre}e, a igrawe za reprezentaciju jene{to sasvim, sasvim drugo. Taj ose}aj se ne moè re~imaopisati niti se moè sa bilo ~im drugim uporediti. Nasavesti je svakog sportiste {ta mu je pre~e.

Trenuto je u srpskoj odbojci velika smena generacija, kakovidite budu}nost ovog sporta kod nas?

81

821. decembar 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Kurs za obuku bolni~arki i bolni~ara, 2. Ime glumca Marfija, 3. Beo-gradski univerzitet (skr.), 4. Ostatak od istresawa, 5. Upitna zamenica,6. Pokazna zamenica, ova, 7. Fudbalski klub iz Amsterdama, 8. Indijskiprajezik, 9. Smrzla magla, 10. Upi{ite: }, e, 11. Kutija za bra{no, 12.Koja je u trendu porasta, 13. Koji su nagla{enih usana, 14. Sni, sawe, 15.@ensko ime, Vidosava, 16. Ivanka odmila, 17. Danski fudbaler, Soren,18. Kancelarija sekretara, 20. Eshilova tetralogija, 22. Lepotica, 23.Tip Lade, 25. Simbol astatina, 26. Posuda, 27. Vrsta ribe iz Ohridskogjezera, 28. Velika gu`va, nered, 29. Hibridni sistem nadzemne i podzemneèleznice, 30. Sve redom pretraìti, 31. Kultni ènski parfem, 33. Pr-gavko, 34. Internet radio narodne muzike, 36. Drasti~no ~i{}ewe, po-grom, 37. Vrsta peciva, 38. Mu`jak lavice, 40. Mesto u Francuskoj, 41.@ivotna, politi~ka, eti~ka… na~ela, 42. Srpska negacija, 44. Srpskaplanina, 45. Naseqe u op{tini Zrewanin, 47. ûnak (pokr.), 48. Omovi,49. Neparan broj, 50. Slovo x, 52. Sli~no (skr.), 53. Elektronvolt (skr.),54. Mu{ko gove~e.

VODORAVNO:19. [tapi}i sa vrhom od vate, za odràvawe higijene disajnih organa,20. Holivudski glumac, 21. Odustanak, 22. Kola~ od oraha, 24. Ime glum-ca Marvina, 25. Pokazna zamenica, ova, 26. A`daje, nemani, 27. Regioni grad u Rusiji, 28. Mera za povr{inu zemqi{ta, 29. Prefiks za skija-{ke sportove, 30. Bu~na, glasna, 31. Oblast u Nema~koj, 32. Fiziolo-{ka ùtica (med.), 33. Puknuti s praskom, 34. Skice, sheme, 35. Upi{i-te: ~, r, 36. Sedokos, belokos, 37. Prestignuti, 38. Zanatska ve{tina,39. Srpski fudbaler, Gojko, 40. Hleb bez kvasca, 41. Tekstilna biqka,42. Simbol radijuma, 43. Ivova {uma, 44. Cvetna vrsta iz J. Amerike iIndije, 45. Kamenorezac, klesar, 46. Kowski trk, 47. Mala taraba, 48.Te~no tkivo, 49. Auto-oznaka Leskovca, 51. Ultralevi~arski pokret, 52.Uzvik toreadora, 53. Inicijali ko{arka{a Parkera, 54. Susedna slo-va azbuke, 55. Vrsta starinske la|e, 56. @iteqka Smedereva, 57. [ti-}enici, 58. Pitoresknost.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: A

ugzb

urg,

as, A

rago

-ni

ja, s

trep

tomi

cin,

Ub,

Rak

as, t

rend

, dis

ente

r, i

, Bar

t, ro

da, m

izet

,ol

, ist

ovar

, oba

, [at

alov

, av,

Par

amo,

ma,

Kar

ev, N

I, n

osil

ac, b

, e,

pupo

qak

, rm,

dur

ak, B

O, t

rapa

v, cv

, car

evac

, Pol

, Rak

itin

, az,

sa-

wa~

, lan

i, i

kad,

c, v

rete

nar,

[ir

az, j

alov

, jo,

Car

ica

Mil

ica,

ara

n-`m

ani,

di,

iko

niza

m.

Crni nikada ne sme da uzme f-pe-{aka, a beli moè dobiti samo akoga dovede u iznudicu.

1.Kf3!Nikako 1.Ke4? c5 2.Kd3 Ke8

3.Kc4 Kd7 i 4.Kc5.1…c6Du`nost je crnoga da poku{a

spre~iti iznudicu, 1…Ke8 ni{ta nebi promenilo.

2.Kf4 c5 3.Ke4 Ke8 4.Kd5 Kd75.Kc4 Ke8

U tome je stvar!6.Kc5 d3 7.Kd6 Kf7Pretilo je Ke68.Kd7 d2 9.e8D1:0

STUDIJAIZNUDICA

(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

ZANIMQIVOSTINIJE BA[ SKROMAN

Kada je upitan da navede tri najja~a {ahista, Karpov je rekao: „Ka-pablanka, Kramnik i, mo`da, ja“.

Ali, na pitawe novinara da sastavi listu od pet najja~ih igra~a svihvremena, Toqa je naveo: „Kapablanka, Aqehin, Fi{er, Karpov i Kaspa-rov.“

ZANIMQIVOSTINAJTE@A SIMULTANKA

Simultanka naslepo koju je dao Hari Pilsberi u Hanoveru 1902. godi-ne je verovatno imala najteè uslove za majstora koji daje simultanku.Pilsberi je igrao na velemajstorskom turniru, a slobodan dan je iskori-stio za odigravawe simultanke protiv 21 {ahiste, u~esnika majstorskogturnira koji se odràvao istovremeno. Pillsberi je svim protivnicimadozvolio da se me|usobno konsultuju i da pomi~u figure po tabli. Posle12 ~asova igre Pilsberi je zavr{io sa rezultatom +3 =11 -7.

STUDIJAKAD OÎVARAJU

(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

Na prvi pogled crni treba lakoda dobije, ali o~i ~esto varaju! Be-li je taj koji }e dobiti partiju, a evokako:

1.Kc3! Kf5 2.Kd4 Kg5 3.Kc5 Kh54.Kb6 Kg5 5.Ka6 h5 6.Kb5 h4 7.a6h3 8.a7 h2 9.a1D i crni predaje.

Ova partija je zaista tako odi-grana, a crni je odmah izjavio da jetrebalo da igra po a-pe{aka. Ali,ni to mu ne bi pomoglo:

1.Kc3 Kd5 2.Kd3 Kc5 3.Ke4 Kb54.Kf5 Ka5 5.Kg6 Kb4 6.Kh6 a5 7.Kg5a4 8.h6 a3 9.h7 a2 10.h8D i do{loje do obrnute slike – beli bi dobioi tada.

1:0

Beli: Kb2, a5, h5Crni: Ke5, a6, h6

Beli: Ke4, e7, f6Crni: Kf7, c7, d4

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

1300,00

250,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i)

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 –15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na e-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je duàn da obezbedi i dostavi naru~ilac.

M a g a z i n „ O D B R A N A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009Telefaks: 3241-363

@iro-ra~un: 840-49849-58

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu

Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

900,00

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"

u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"

vojnostru~ne ~asopise

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog

zavoda", ostalih vojnih i drugih

izdava~a sa temama iz vojne

nauke i tehnike, istoriografije,

geopolitike, medicine, ishrane

i druga stru~na i popularna

izdawa

kurseve stranih jezika na audio

-kasetama i kompakt-diskovima

kompjutersku literaturu

izdawa na kompakt-diskovima

geografske mape i planove

postere i kalendare

sklapaju}e makete aviona,

brodova, vozila, vojnika i

pribor za wih

autorizovane replike naoruàwa

sabqe i bodeè

poslovnu galanteriju i

promotivne artikle sa oznakama

Vojske Srbije - priveske, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

peroreze, hemijske olovke i

upaqa~e

RR aa dd nn oo vv rr ee mm ee jj ee oo dd 99 dd oo 22 00 ~~ aa ss oo vv aa ,,

ss uu bb oo tt oo mm oo dd 99 dd oo 11 55 ~~ aa ss oo vv aa ..

Deo izdawa se moè kupiti i u Novom Sadu, u agenciji

"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.

Documents

Broj 53 1. decembar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra POMO ...odbrana.mod.gov.rs/odbrana/53/053 Odbrana.pdf{ijeted pres. REGIONALNA SARADWA PRIORITET Pomo}nik ministra za politiku odbrane