Briga o zdravlju i zarazne bolesti(KORONA virus)

ŠTO ČINI BRIGU O ZDRAVLJU?

ODRŽAVANJE LIČNE HIGIJENE!!!!

ČISTA OKOLINA RAZNOVRSNA ISHRANA

BORAVAK NA SVEŽEM VAZDUHU

ODMOR I SPAVANJELEKARSKI PREGLEDI I

VAKCINA

Kako nam lekari pomažu očuvati zdravlje?

Pri lečenju bolesti trebamo se pridržavati lekarskih saveta.

Lekove smemo koristiti samo prema uputstvima lekara

DEČJA PRAVA IZ KONVENCIJE O PRAVIMA DECE

dete ne sme biti zlostavljano

dete ima pravo na zdravstvenu zaštitu

dete s teškoćama u razvoju ima pravo na posebnu negu i pomoć

dete ima pravo na odgovarajuću zdravu

hranu

dete ima pravo na čistu vodu i okolinu

dete ima pravo na odmor i igru

Šta su zarazne bolesti?

ZARAZNE BOLESTI su bolesti koje se prenose s bolesnog čoveka ili bolesne životinje na zdravog čoveka.

Slika djetetaUdž. 38. str.

ZARAZNE BOLESTI PRENOSE SE:

ZARAŽENOM HRANOMUBODIMA INSEKATA

KRVLJUZARAŽENOM VODOM I KIJANJEMDODIROM

VAZDUHOM

NAJČEŠĆE ZARAZNE BOLESTI SU: RESPIRATORNE ZARAZNE, CREVNE ZARAZNE, ZOONOZE,VEKTORSKE ZARAZNE, PARAZITARNE, ZARAZNE BOLESTI KOJE SE PRENOSE POLNIM PUTEM....

Već je postalo uobičajeno da gotovo svaku

jesen i zimu obeleži očekivani sezonski, a

ponekad i neki sasvim drugačiji grip,

svojevremeno «ptičji» ili «svinjski». Nešto

skorije su svakodnevna tema u javnosti bili

virus groznice zapadnog Nila, zika virus,

ebola virus, respiratorni virus Srednjeg

istoka… Zarazne (infektivne) bolesti, a

posebno one koje pogađaju veliki broj ljudi,

s vremena na vreme izazivaju opštu

zabrinutost....

NAJČEŠĆE RESPIRATORNE INFEKCIJE

• PREHLADA- Prehlada ili nazeb je akutna infektivna bolest virusnog porekla, koja

se klinički manifestuje kijavicom, bez opštih simptoma infekcije. Ona je najčešća od svih

virusnih infekcija i veoma se brzo širi među ljudima posebno decom.

Bolest se klinički manifestuje uglavnom lokalnim simtomima zapaljenja nazofaringealne

sluznice – kijavicom, curenjem nosa, bez opštih simptoma infekcije. Sekret iz nosa je

vodenast, a kasnije postaje sluzav. Ponekad se javljaju umor i slaba glavobolja praćena

subfebrilnošću (povišenom temperaturom od 370C do 380C). Bolest obično traje oko nedelju

dana, sa dobrom prognozom, ukoliko se ne komplikuje ozbiljnijim procesom i mogućom

bakterijskom infekcijom. Simptomi se postupno smiruju.

• GRIP- Grip ili Influenca je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim

poremećajima opšteg stanja praćeno povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima u

mišićima, bolovima u grlu i kašljem. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, proliv i mogu da

prate respiratorni fazu infekcije, posebno kod dece. Kašalj je često upran, težak i produžen, a

ostale manifestacije se obično brže povlače i do ozdravljenja dolazi posle 2 – 7 dana.

• Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem

zaražene osobe. Obično se javlja epidemijski svake druge ili treće godine, kada se pojavi

,,nova,, vrsta virusa ili nova kombinacija tipova virusa na koju ljudi još nisu razvili otpornost

Zaštita od prehlade

• sastoji od odgovarajućeg načina ponašanja-dobre lične higijene, adekvatnog oblačenja u odnosu na spoljnju temperaturu, pravilne ishrane bogate vitaminima i mineralima, boravka na svežem vazduhu, redovnim provetravanjem prostorija, redovnim i dovoljnim odmorom i spavanjem.Kada se bolest javi potrebno je pridržavati sve svih saveta lekara, higijensko-dijeteskog režima i

mirovanja.

“ZAŠTITA” OD GRIPA

*Lečenje – Lečenje je simptomatsko, a sastoji se u davanju lekova za snižavanje temperature i kašlja.

*Prevencija –1) Edukacija stanovništva i zdravstvenog osoblja o osnovama srovođenja lične higijene, posebno o opasnosti koje nosi kašljanje i kijanje, kao i prenos sa ruku na sluzokože.2) Imunizacija mrtvom vakcinom obezbeđuje zaštitu od infekcijeU 70-80% zdravih mlađih odraslih, ukoliko se antigen vakcine poklapa sa cirkulišućim sojevima virusa; vakcinacija starijih osoba može da bude manje efikasna u prevenciji bolesti, ali redukuje težinu kliničke slike i incidencu komplikacija za 50-60%, a umiranje za približno 80%.3) Pravilna ishrana

Korona virus

• Кorona virus pripada grupi virusa koji uzrokuju bolest u

rasponu od blage prehlade (koje su najčešće) do teškog

akutnog respiratornog sindroma (SARS). Prvi put su

izolovani 1962. godine i od tada do danas su dokazani

kao prouzrokovači oboljenja kod sisara i ptica. Postoje

korona virusi koji uzrokuju oboljenje samo kod životinja.

Infekcije korona virusima su česte u ljudskoj populaciji.

Procenjuje se da virusi iz ove grupe prouzrokuju oko

polovine svih respiratornih infekcija kod čoveka.

TEGOBE

• Novi virus izaziva slabe do umerene tegobe u gornjim disajnim putevima,

tako da liči na običnu prehladu. Međutim, kod osoba sa slabijim imunitetom,

kod starijih ljudi i male dece postoji mogućnost da ovaj virus zahvati niže

disajne organe, pa se može razviti upala pluća ili bronhitis. U pojedinim

slučajevima dovodi do otkazivanja rada pluća ili bubrega, pa čak je moguć i

smrtni ishod.

• Poslednjeg dana 2019. godine zdravstvene vlasti NR Кine su izvestile

Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) o pojavi više slučajeva

respiratornih infekcija kod osoba u gradu Vuhan. Кao uzročnik oboljenja

identifikovan je novi korona virus (SARS-Cov-2) 7. januara 2020. godine, a

bolest je dobila naziv Covid-19. Prvi slučajevi se povezuju sa ribljom

pijacom, gde se inače prodaju životinje i živina.

OSNOVNI SAVETI!• S obzirom da ne postoji konktretna terapija protiv prehlade i gripa, prevencija je svakako pun pogodak:

• Redovno prati ruke: najveći broj virusa prehlade, gripa prenose se upravo direktnim kontaktom;

• Izbegavati osobe koje su prehlađene ili imaju grip;

• Ne dodirivati lice: virusi gripa obično prodiru u telo upravo kroz oči, nos i usta;

• Hrana neka bude što prirodnija sa dosta svežeg povrća i voća. Prirodne supstance u biljnoj hrani daju

vitamine koji su neophodni za borbu organizma sa virusima.

• Piti dosta tečnosti: topli napici, čajevi, limunada… osvežava organizam, čisti ga, ispirajući otrove;

• Udisati svež vazduh: regularna doza svežeg vazduha je jako važna, klima-uredjaji isušuju vazduh i čine

organizam ranjivijim i neotpornim na viruse.

• Fizička aktivnost je vrlo važna: pomaže organizmu da stvori bolju prirodnu odbranu i aktivira veći broj

odbrambenih ćelija organizma;

• Budite nepušač! Dim cigarete isušuje disajne puteve;

• Najbolji lek je odmor.

• Za ublažavanje glavobolje, bolova u grlu, temperature, kašlja i drugih tegoba koriste se lekovi koji se

mogu dobiti bez recepta u apoteci – antipiretici i analgetici, lekovi za smirivanje kašlja, za olakšano

iskašljavanje i sl.

• Antibiotike, koristiti samo na osnovu preporuke doktora.

• Ne odlaziti u posete obolelima od gripa

KAKO MOŽEMO SPREČITI ŠIRENJE ZARAZNIH BOLESTI

Pij samo iz svoje bočice. Ne posuđuj je drugima.

Ostani kod kuće ako imaš temperaturu.

Operi ruke prie i posle jela.

-ne dodirivatu oči, usta i nos neopranim rukama; -ne razmenjivati hranu -upotrebljene papirne maramice i ubruse redovno odlagati u korpe za otpatke

Saveti za sprecavanje virusa

Dežurni brojevi telefona u Gradskom zavodu za javno zdravlje, Beograd, za informacije o korona

virusu:

Od 8-17 časova 011/2078-672, 2078-673

Od 17-22 časa 064/8503057