of 58 /58
Ekonomski fakultet Univerzitet u Beogradu Brendiranje destinacije na primeru Malte Studenti: Mirela Hodžić 2515/14 Milica Radojević 2474/14 Profesor: dr Saša Veljković

Brendiranje destinacije na primeru Malte

  • Author
    -

  • View
    40

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Opste informacije o brendiranju destinacije i primer brendiranja Malte

Text of Brendiranje destinacije na primeru Malte

Malta, istinski mediteranska

Ekonomski fakultet

Univerzitet u Beogradu

Brendiranje destinacije na primeru Malte

Studenti: Mirela Hodi 2515/14

Milica Radojevi 2474/14

Profesor: dr Saa Veljkovi

Januar, 2015. u Beogradu

SadrajRezime

.2

1. Turizam kao delatnost.

3

2. Brendiranje destinacije

6

3. Malta kao destinacija i drava..

7

SWOT analiza

..

11

4. Konkurencija....

12

5. Potroai..

15

6. Imid Brenda.

20

Atraktivni faktori Malte..

23

7. Strategije brendiranja

26

Sport

27

Sastanci, konferencije i dogaaji..

28

Krstarenj

29

Istorijski i kulturni segment

30

Uenje engleskog jezika.

30

Ronjenje..

31

8. Marketing ....

33

9. Malta kao destinacija za turiste iz Srbije ..

38

Analiza ponude i tranje u Srbiji.

38

Perceptivna mapa zemalja Mediterana

41

10. Zakljuak ..

42

RezimeRegije i gradovi irom sveta, posebno u Evropi poslednjih dvadeset godina ulau dosta truda u definisanje svoje vizije, konstruisanje identiteta i oblikovanje slike o sebi, kako bi postale atraktivnije i posledino kompetitivnije i kako bi poveale udeo na tritu u globalnoj ekonomiji i osigurale ekonomski napredak. U ovom radu predstaviemo ostrvo Maltu kao kompetitivnu turistiku destinaciju, sa osvrtom na karakteristike koje ine osnovu njenog pozicioniranja. Cilj ovog istraivanja je pokuaj brendiranja Malte kao turistike destinacije na nov i originalan nain, koncentrisanjem na njene najistaknutije prednosti.Malta je mala ostrvska drava u Sredozemnom moru koju sainjava arhipelag od tri ostrva Malta, Gozo i Komino. Zahvaljujui bogatoj istoriji i kulturi, prijatnoj klimi i lepoti prirodnih resursa, Malta je u blagoj prednosti u odnosu na konkurente iz regije Mediterana. Meutim, ono to nedostaje je jasna vizija i misija, osnosno promena fokusa i izgradnja brenda i strategije. U ovom radu je predstavljena analiza Malte kao turistike destinacije, ali i kao drave, jer su te dve kategorije nerazdvojne kada je u pitanju brendiranje destinacije. Dati su predlozi za promenu logoa i slogana, za segmentaciju, za privlaenje novih ciljnih grupa, kao i za intenzivnije vidove promocije.Takoe, prikazano je i kako turisti iz Srbije percipiraju Maltu, tako da se nakon itanja ove studije sluaja mogu jasno videti razlike izmeu toga kako strani turisti doivljavaju Maltu, a kako to ine turisti iz nae zemlje. To jasno ukazuje da nije mogue imati jedan univerzalan pristup kada je graenje imida i privlaenje turista u pitanju, ve da je potreban personalizovan pristup, uz izgranju emotivne veze izmeu brenda i potroaa, odnosno u naem sluaju turiste.

1. Turizam kao delatnostTurizam je jedna od najpropulzivnijih privrednih delatnosti, koja je izloena stalnim promenama. U poslednjoj deceniji su znatno poveani prihodi od turizma, kao i njegov obim. Sve zemlje razvijaju turizam, bilo da je u pitanju domai ili inostrani. Masovni turizam je ustupio mesto novim, alternativnim formama, koje su fokusirane na kontrolisani razvoj turizma, pri emu su voene dugoronim ciljevima odrivog razvoja. Turisti su zahtevni, sofisticirani, eljni znanja i aktivnog odmora i shodno tome, ponuda je planski razvijana i prilagoena zahtevima klijenata. Akcenat je na dogaajima i doivljajima koji se prilagoavaju zahtevima ciljnih korisnika. Do promena u turistikoj tranji je dolo je usled porasta kulturnog nivoa stanovnitva u najrazvijenijim zemljama sveta, poboljanja kvaliteta ivota, novih oblika i sadraja ponude, kao i zbog poveanja pristupanosti destinacija i slobode kretanja. Jo jedan bitan faktor su cene, odnosno odnos izmeu cena, trokova i zahteva. Faktori koji su potrebni, ali ne i dovoljni za uspeh destinacije su: postojanje atrakcija, pristupanost i kvalitetna smetajna i druga ponuda. Novi trendovi u turizmu su doveli do toga da komparativna prednost per se gubi na znaaju. Potrebno je kreirati uslove koji omoguavaju mobilizaciju resursa u dugom roku i to na nain da se dostignu i nadmae konkurenti.

Turizam je postao jedan od kljunih faktora socio ekonomskog napretka, zahvaljujui prihodima koje generie, poslovima koji se kreiraju usled poveanog obima turizma, kao i infrastrukturi koja se razvija kako bi podrala i unapredila razvoj i rast ove privredne delatnosti. Tokom prethodnih est decenija, turizam prolazi kroz ekspanziju i izrazitu diversifikaciju, uz pojavu novih konkurenata favoritima poput Evrope i Severne Amerike. O tome koliko je turizam bitan, govore nam sledei podaci: 9% svetskog bruto domaeg proizvoda

U turizmu se zapoljava 1 od 11 osoba

Vrednost izvoza je 1.4 triliona dolara i to predstavlja 6% svetskog izvoza

1950.godine je bilo 25 miliona turista, a u 2013.godini zabeleeno je 1087 miliona

Broj domaih turista je porastao sa 5 na 6 millijardi

Evropa je i dalje najprivlanija turistima, to zbog svoje raznovrsne ponude i prirodnih resura, to zbog bogatog kulturnog naslea. Broj turista koji su posetili Evropu je porastao za 5% u odnosu na prethodnu godinu. Ako unutar Evrope posmatramo regije, moe se rei da se Mediteran izdvaja po svojoj atraktivnosti i da predstavlja jednu od vodeih svetskih destinacija.Tabela 1: Dolasci stranih turista, udeo trita, promena i prosean godinji rast regiona u Evropi

Izvor: Svetska turistika organizacija, www.unwto.comUnutar mediteranske regije postoje znatne razlike kada je u pitanju ekonomski razvoj i integrisanost u proces globalizacije. U ovoj regiji se belei oko 30% turistikih dolazaka, od ega je ak 80% iz Evrope, to stvara oko 25% prihoda od turizma na globalnom nivou. Razvoj turizma treba da se zasniva na konkurentnosti i odrivosti, to je mogue ostvariti jedino dobro osmiljenom i prilagoenom strategijom razvoja. Mediteranska regija obuhvata 23 zemlje, a to su: Gibraltar, panija, Francuska, Monako, Italija, Malta, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grka, Turska, Kipar, Maroko, Alir, Tunis, Libija, Egipat, Izrael, Palestina, Liban i Sirija. Iako nemaju sve zemlje izlaz na more, ipak imaju slinu istorijsku, kulturnu i prirodnu pozadinu. Zemlje na jugu Mediterana su u prednosti u odnosu na zemlje sa druge strane mora, prvenstveno zbog toga to ih turisti doivljavaju kao sigurne destinacije. Meutim, zemlje unutar ovog dela Mediterana imaju veoma slinu ponudu i teko se diferenciraju.Slika 1: Zemlje Mediterana

Trenutno preovladava model takozvanog 3S turizma(sea, sun and sand), tj turistike ponude koja predstavlja morski turizam. Ova vrsta ponude stvara veliki pritisak na prirodne resurse i ima tetan uticaj na ivotnu sredinu, tako da je jedan od prioriteta da se podigne svest i da se efikasnije upravlja resursima. Ako tome dodamo i loe stanje infrastrukture i neadekvatne regulatorne okvire, vidimo da su potrebne velike promene u upravljanju turizmom. Za mnoge zemlje u mediteranskoj regiji turistika industrija je od vitalnog znaaja i veliki deo njihovog izvoza se zasniva upravo na turizmu. Jo jedan od problema ove regije predstavlja izraena nejednakost kada je u pitanju koncentracija turista, to ukazuje na to da je potrebno pomeranje fokusa ka nekim manje frekventnim regijama. Usled poveanog broja dolazaka stranih turista ozbiljno je ugroena lokalna kultura, koja je veoma podlona komercijalizaciji, tako da je neophodno uloiti dosta napora kako bi se ouvala tradicija i to bez naruavanja bogatstva raznovrsnosti. Uprkos ovim problemima, prema predvianjima, Mediteran nee izgubiti svoju lidersku poziciju, uz udvostruavanje broja turista. Do 2030.godine e i dalje predstavljati poeljnu destinaciju, prvenstveno zahvaljujui svojoj raznovrsnoj ponudi i kulturi.

Grafikon 1: Aktuelni trend vs vizija do 2030.godine

Izvor: Svetska turistika organizacija, www.unwto.com2. Brendiranje destinacijeDa li drava moe da bude brend? Slika neke zemlje moe da se kreira na osnovu geografije, istorije, politike, umetnosti, kao i na osnovu poznatih linosti koje potiu iz te zemlje. Svi ovi faktori mogu da stvore pozitivnu ili negativnu sliku i na taj nain da privuku ili odbiju potencijalne posetioce, turiste, investitore, radnike ili rezidente. Iz ovoga moemo da zakljuimo da se o nekoj dravi stvara odredjena slika, iako se ne upravlja njom i ne razvija strategija. Ljudi percipiraju dravu na odreeni nain na osnovu identiteta koji je izgraen i koji nosi sa sobom izvesne asocijacije. Meutim, danas se sva mesta bore za to da se predstave na to bolji nain, da izgrade unikatnu sliku, da poseduju to jasniju viziju i sve to sa ciljem da budu to atraktivnije i da poveaju svoje trino uee. Da bi se ovo postiglo, potreban je marketing i dobro osmiljena i prilagoena strategija.

Brend je tokom vremena doiveo velike promene i danas je opteprisutan i sastavni deo ivota svakog od nas. Brend u sutini predstavlja obeanje i sadri kako funkcionalnu, tako i emotivnu komponentu i njim se mora upravljati. Zbog toga se javlja potreba za koordinacijom, osmiljanjem, sprovoenjem, nadzorom i korekcijom delovanja.

U dananje vreme sve moe da se brendira, a brendiranje destinacije se izdvaja po svojoj kompleksnosti i specifinosti i predstavlja veliki izazov. Destinacije se posmatraju kao meavina razliitih prozvoda, ustanova i usluga. Destinacije su i mesta u kojima ljudi ive i rade i zbog toga je potrebno uravnoteiti i uskladiti ekonomske, socijalne, ekoloke, kulturne i politike faktore. Brendiranje destinacije podrazumeva primenu brend strategije i drugih marketinkih tehnika na ekonomski, kulturni i politiki razvoj gradova, regija i drava. Potrebno je kreirati unikatni identitet uz pomo dizajna, imena i znaka. Na ovaj nain se destinacija diferencira u odnosu na ostale konkurente. Brend je mnogo vie od vizuelnog ili verbalnog predstavljanja.Upravljanje turistikom destinacijom zahteva usredsreenost na vie inilaca, s ciljem da se destinacija jasno identifikuje, diferencira i pozicionira na tritu, kao i da iskoristi svoje komparativne prednosti. Pri upravljanju turistikom destinacijom, potrebno je izvriti analizu makro okruenja, konkurencije i trita, ali i sagledati interne prednosti i nedostatke. Potrebno je definisati misiju turistike destinacije, tj njenu svrhu i ono to se eli postii. Destinacijama je teko upravljati zbog kompleksnosti i obavezama prema svim akterima, a to su metani, turisti, privatna preduzea, javni sektor i posrednici. Od presudne vanosti za lokalne aktere je da shvate znaaj turizma za ekonomiju njihove zajednice.Turisti mentalno kategoriu destinacije, na isti nain kao to to ine sa proizvodima. Prema ovoj kategorizaciji destinacije mogu biti inertne, grube i razmatrane. Inertne su one destinacije kojih su turisti svesni, ali nemaju nameru da ih posete. Grube su one kojih su turisti svesni, ali ne postoji namera da se oni posete u nekoj bliskoj budunosti. Turisti su takoe svesni razmatranih destinacija, koje nameravaju da posete. One destinacije sa kojima turisti nisu upoznati nazivaju se nesvesnim destinacijama

Turisti e izabrati destinaciju iz grupe onih destinacija sa kojima su upoznati. Pri tome, uticaj imena brenda ima veliki uticaj. Kada je u pitanju brendiranje destinacije, ima brenda destinacije relativno je nepromenljivo, budui da je zavisno od imena geografske lokacije. 3. Malta kao destinacija i dravaMalta se nalazi u centralnom delu Mediteranskog mora, a ini je arhipelag od 5 ostrva: Malta (najvee), Gozo, Komino, Kominoto i Filfla. Poslednja dva ostrva su nenaseljena. Glavni grad Malte je Valeta. Kopneni deo prostire se na 316 kilometara, a njega naseljava 378 hiljada ljudi, to Maltu ini jednom od najgue naseljenih oblasti u svetu, koju u isto vreme poseti preko milion turista godinje. Ova mala ostrvska drava je specifina po mnogo emu.

Jezik - Slubeni jezici na Malti su engleski i malteki jezik. Malteki jezik je jedini semitski jezik iz afro-azijske porodice jezika koji se govori u evropskim zemljama. Jezik je nastao od sicilijansko - arapskog, a u njemu je prisutan veliki proj pozajmljenica iz italijanskog, francuskog i u novije vreme engleskog jezika.

Kultura - Predstavlja spoj mnotva kultura koje su tokom vekova dolazile u dodir sa narodom Malte, a to su veinom kulture mediteranskih zemalja i onih zemalja koje su vladale Maltom pre sticanja nezavisnosti 1964. godine.

Istorija - Istorija Maltekih ostrva stara je preko 7000 godina. Iz doba neolita ostali su misteriozni Megaliti, hramovi posveeni starim boanstvima. Rimljani, Feniani, Kartaginjani i drugi antiki narodi su takoe ostavili svoje peate u kulturnom nasleu Malte. Vladavina Engleza, koja je trajala od 1800. 1964.godine je ostavila veliki uticaj, tako da je Malta nakon sticanja nezavisnosti usvojila britansko zakonodavstvo i sistem obrazovanja i upravljanja. Proglaena je Republikom 1974. godine, a 2004. je postala lanica Evropske Unije.

Gastronomija - Za kuhinju Malte moe se rei da je tipina mediteranska. U gastornomiji Malte preovladava upotreba sveih sezonskih namirnica i plodova mora. Svaka od kultura koja je u nekom vremenskom periodu obitavala na Malti ostavila je svoj trag u kuhinji Malte. Najpoznatiji specijaliteti malteke kuhinje su Fenek, Bragioli i Lampuki pita, a od slatkih specijaliteta tradicionalno se slue kanole.

Klima- Zahvaljujuci svojoj lokaciji, ovu destinaciju karakterisu topla mediteranska leta, hladne zime i sveza proleca.Preko etiri decenije turizam je bio jedna od osnovnih grana industrije Malte. To nije neobino za male ostrvske zemlje koje esto zavise od turizma vie nego velike drave. Razlog za to moe biti u kompetitivnoj prednosti i specijalizaciji koju imaju ostrva u aktivnostima vezanim za turizam, ali neosporno je da razvoj turizma ima pozitivan uticvaj na ekonomski napredak malih ostrva. Turizam se prepoznaje kao jedna od najznaajnijih ekonomskih aktivnosti na Malti, koja ini ak 24% bruto domaeg proizvoda i 27% zaposlenosti. Vidino da Malta duguje veliki deo svog socio-ekonomskog blagostanja upravo ovog grani industrije, a to oslanjanje na turizam kao znaajan izvor prihoda ini je zavisnom i ranjivom. Broj turista poveao se znaajno izmeu 1960. i 1980, da bi zatim opao izmeu 1980. i 1985. godine. Najzad poseenost raste tokom druge polovine osamdesetih i devedesetih.

Malta nije usamljen sluaj, ali je vrlo jedinstven, budui da Malta nije samo ostrvo, nego i drava. Iako Malta jeste jedna od poseenih turistikih destinacija, smatra se da je potrebna rekonstrukcija i promocija njenog imida kako bi pruila odgovor na nove tendencije i izazove globalnog trita i kako bi zadrala kompetitivan profil u odnosu na rivale, pogotovu zemlje Mediterana. Tokom razvoja i izgradnje brenda, uoena su tri glavna problema, a to su:

problem turizma, koji se odnosi na promenu fokusa turizma sa tradicionalnog masovnog ka novom, indivudualnom turizmu; problem naslea, koji je potrebno reiti fokusiranjem na zatitu, renoviranje, restauraciju i konstantno odravanje; problem razvoja, koji se odnosi na isticanje kompetitivnih prednosti Malte.Malta vie ne moe da se smatra konkurentom kada je u pitanju 3S turizam, zbog raznovrsnih ponuda i novih destinacija, koje mogu da prime vei broj turista i da im prue nezaboravno i jedinstveno iskustvo. Potrebne su fundamentalne promene ponude koja istie distinktivne prednosti Malte, uz nasglasak na bogato naslee i kulturu, za razliku od tradicionalne ponude koja u fokusu ima more i plae. Promocija kulturnog turizma kao nezavisne, a ne usputne aktivnosti, zahteva projekciju drugaijeg imida razliitim tritima uz pomo novih tehnika. Malta mora da prikae specifian imid preciznije definisanom tritu od veeg interesa, i da razmotri okretanje ka profitabilnim niama. Cilj je da se povea udeo na internacionalnom tritu i da se uspostavi jak i pozitivan brend Malte kod ciljnih grupa. Kako bismo uvideli glavne nedostatke i prepoznali konkurentske prednosti, potrebno je da izvrimo nekoliko analiza. Prva od njih je analiza nivoa razvoja, koja e uporediti Maltu sa razvijenim zemljama, a potom emo prikazati i SWOT analizu (Grafikon 2).Grafikon 2: Nivo razvoja Malte u odnosu na razvijene zemlje

Izvor: Sajt Central Intelligence Agency, www.cia.govNajvei koeficijent koji se moe dodeliti svakom od sektora je 7. Najvea odstupanja u odnosu na razvijene ekonomije su u sektoru inovacija, veliini trita i u razvijenosti infrastrukture. Precizna kvantifikacija je prikazana u tabeli.Tabela 2: Vrednost Indeksa

Institucije4.5

Infrastruktura4.9

Makroekonomsko okruenje4.7

Zdravstvo i obrazovanje6.4

Efikasnost trita dobara4.7

Efikasnost trita rada4.3

Razvijenost finansijskog trita4.6

Tehnoloka opremljenost5.6

Veliina trita2.5

Faktori inovacije4.0

Sofisticiranost poslovanja3.6

Izvor: Sajt Central Intelligence Agency, www.cia.gov, sopstvena obradaSWOT analiza

SWOT analiza obuhvata pregled internih i eksternih faktora, odnosno snaga, slabosti, ansi i opasnosti za neki brend. Tabela 3: SWOT Analiza MalteSnageSlabosti

Lanac turistikih usluga koji prua irok spektar proizvoda i usluga

Malteki privatni investicioni sektor

Dostupnost detaljnih izvetaji o prihodima od turista

Turisti koji su zainteresovani da troe novac na Malti

Prihod od turista iri se kroz lanac usluga

Smetaj i uslune delatnosti generiu prihode od turista

Poveanje prihoda od turista u odreenim uslunim delatnostima

Stabilan politiki, ekonomski i finansijski sistem Ponuda najvee vrednost za novac nije uvek sluaj

Nekompetitivne cene

Iskustvo kupovine nije dovoljno primamljivo

Kulturno iskustvo nije dovoljno podsticajno za novani troak

anse za troenje novca nisu iskoriene

Privatni sektor nije dovoljno svestan potroakih navika u kupovini

Nedostatak detaljnih izvetaja o ponaanju potroaa u pojednim niama

ansePretnje

Turisti su sposobni i voljni da troe vee koliine novca na odreene usluge i proizvode

Glavni interes lei u proizvodima i uslugama koje predstavljaju glavne atribute Malte

Deljenje informacija

Perspektivnost nia kroz unapreenje proizvoda i usluga kreiranih posebno za ove trine segmente

Meunarodna saradnja Nedostatak investicija

Nekompetitivne cene i mala vredsnost za novac

Neprofesionalna usluga

Uvozni proizvodi i usluge mogu da ne dovedu do ocekivanih rezultata

Odliv mozgova

Neprilagoena politika EU

Jasno se vidi da Malta ima veliki potencijal za unapreenje i razvoj poslovanja, ali da su potrebne promene u strategiji i fokusu. Potrebno je osmisliti strategiju koja e privui investitore, turiste i motivisati lokalno stanovnitvo da ostanu da ive i rade na ovom ostrvu. Zadovoljstvo svih stejkholdera vodi ka uspehu i poboljanju imida Malte.

4. KonkurencijaKonkurencija izmeu turistikih destinacija je jedan vid ispoljavanja globalne konkurencije, koja je sve prisutnija u novom milenijumu. Destinacija je konkurentna ako turisti prui to kvalitetniji doivljaj, a da se istovremeno povea blagostanje lokalnog stanovnitva. Pri tome je neophodno voditi rauna o odrivom razvoju, tj o ouvanju prirodnih i kulturnih resursa za generacije koje dolaze. Konkurentna destinacija mora da ima veu profitabilnost, vei povraaj investicija i vei kvalitet usluga nego to je to prosek u sektoru. Poeljno je stvoriti neto novo i drugaije, ostvariti to je moguu niu cenu i osvojiti nova trita.

U poslednjih 15 20 godina, u oblasti Mediterana su se pojavili novi konkurenti Malti. Hrvatska, Crna Gora, Tunis i Maroko predstavljaju ozbiljnu konkurenciju, prvenstveno zbog pristupanijih cena i prirodnih lepota koje su netaknute i primamljive za istraivanje. Ovo ukazuje da Malta ne moe da zasniva svoju konkurentnost samo na sun and sea paketima. Takoe, Malta mora da se orijentie i na putnike koji dolaze u samostalnoj reiji, a ne da svoju ponudu prilagoava posetiocima koji dolaze u organizovanim turama. Ovo upuuje na intenzivnije i zastupljenije korienje Interneta za rezervaciju aranmana i u promotivne svrhe. Mnogim posetiocima vie nisu dovoljni samo plaa, more i sunce. Svi danas ele da doive to vie nezaboravnih doivljaja i da vide ta to zemlju ini drugaijom i jedinstvenom.

Kada je u pitanju konkurentnost, najpoznatiji i najzastupljeniji indeks je T&T Indeks, koji pokazuje konkurentnost zemalja u sektoru turizma i putovanja. Bazira se na tri iroke kategorije variabli koje olakavaju i usmeravaju konkurentnost u oblasti turizma. Ove kategorije mogu se podeliti u tri grupe, a to su:

Regulatorni okvir

Poslovno okruenje i infrastruktura

Ljudski, kulturni i prirodni resursi

Prva grupa odnosi se na one elemente koji su zavisni od politike i spadaju pod nadlenost drave. Druga grupa odnosi se na poslovno okruenje i ekonomsku infrastrukturu, to se slikovito moe predstaviti kao hardver jedne ekonomije. Trea grupa se moe nazvati softverom, a sainjavaju je ljudstvo, kultura i prirodno okruenje svake zemlje. Svaka od ovih podgrupa sainjena je od nekoliko stubova turistike kompetitivnosti, pri emu svaka sadri sledee elemente: Politike regulative, Odrivost ivotne sredine, Zdravlje i higijena, Prioritizacija turizma, Infrastruktura saobraaja, Infrastruktura turizma, Kompetitivnost cena, Ljudski resurski, Afinitet ka turizmu, Prirodni resursi i Kulturni resursi.Tabela 4: T&T Indeks za 2013.godinu

Izvor: Svetski ekonomski forum, www.weforum.orgIz tabele vidimo da se Malta nalazi na 17.mestu u Evropi, a na 24.mestu u svetu, to je solidna pozicija, pogotovo ako se uzme u obzir da je od glavnih konkurenata u oblasti Mediterana, samo panija ispred, a da se Kipar i Italija nalaze odmah iza. to se tie regulatornog okvira i poslovnog okruenja, veoma dobro se kotira, ali je izuzetno nepovoljna pozicija kada su u pitanju ljudski, kulturni i prirodni resursi.

2013.godine Turistika organizacija Malte je sprovela istraivanje, na uzorku od 4 000 turista, kojim je utvreno da su glavni konkurenti Malti panija, Italija, Grka, Kanarska ostrva i Kipar. Rezultati ankete su prikazani na grafikonu.

Grafkon 3: Glavni konkurenti Malte

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mtSa grafikona vidimo da se malo manje od 50% ispitanika odluilo da bi se pre odluili za neku od tih pet destinacija, nego za Maltu. Ovi rezultati nam ukazuju na to da su potrebne korenite promene u promociji i strategiji brendiranja, o emu e biti rei neto kasnije.

5. PotroaiPotroai danas su veoma sofisticirani i zahtevaju da se udovoljava njihovim kako funkcionalnim, tako i emotivnim potrebama. Turizam je jedna od najpropulzivnijih grana i turisti su veoma osetljivi na sve promene koje su vezane za odreenu destinaciju, tako da je potrebno uskladiti potrebe, elje i interese posetioca. Meutim, ne sme se zanemariti lokalno stanovnitvo, tako da je potrebno razvijanje svesti kod domicilnog stanovnitva o dobrobitima koje donosi promocija i popularnost destinacije i pri tome voditi rauna o tradicionalnim vrednostima koje su tu zastupljene. Pri analizi potroaa, potrebno je izvriti njihovu segmentaciju na osnovu demografskih, sociolokih i geografskih varijabli.

Tabela 4: Analiza turista na osnovu pola

Pol2013. godina udeo %2012. godina udeo %

Muki4445.8

enski5654.2

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Tabela 5: Analiza turista na osnovu branog statusa

Status2013. godina udeo %2012. godina udeo %

Slobodan / Slobodna15.713.2

U braku / Vanbranoj zajednici75.976

Razveden / Razvedena5.56.2

Udovac / Udovica2.94.6

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Kada pogledamo polnu strukturu i kateogorizaciju na osnovu branog statusa, vidimo da su skoro podjednako zastupljena oba pola, uz blagu prednost ena. Kada je u pitanju brani status, to su uglavnom osobe koje su u braku ili u vanbranoj zajednici. Udeo svake kategorije je manje vie konstantan, to ukazuje na nepromenjen trend u odnosu na 2012.godinu.

Ako ovoj analizi dodamo i starosnu strukturu, dolazimo do zakljuka da dominiraju turisti srednje dobi, odnosno stariji od 45 godina. Malo je povean udeo mladih, odnosno osoba do 35 godina, to je dobar znak, jer ukazuje na to da Malta postaje popularnija meu mlaom populacijom, koja je i ciljni segment u novoj strategiji.

Tabela 6: Analiza turista na osnovu starosne strukture

2013. godina udeo %2012. godina udeo %

Do 19 godina0.90.4

19 243.72.5

25 3413.79.2

35 4414.211.3

45 5422.822.5

55 6424.727.7

65+2026.4

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Da bismo imali kompletnu sliku turista koji poseuju Maltu, dodaemo jo podatke koji su dobijeni na osnovu analize zanimanja turista, kao i geografsku analizu, koja ukazuje odakle dolaze posetioci.

Tabela 7: Analiza turista na osnovu profesijeZanimanje2013. godina udeo %2014. godina udeo %

Direktor4.54.1

Menader12.111.4

Kancelarijski radnik22.918.6

Specijalista14.714.8

Prodavac3.83.9

Manuelni radnik1.71.5

Samozaposleni6.85.9

Student3.82.3

Domaica2.22.6

Nezaposlen0.90.6

Penzioner26.434.3

Prosean mesecni prihod u evrima2 5182 577

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Kada je u pitanju zanimanje, dominiraju kancelarijski slubenici i penzioneri, to ukazuje na to da na Malti dominira elitni turizam, odnosno ponuda koju mogu da priute samo ljudi sa primanjima iznad prosenih. Veliki udeo penzionera nam govori o tome da su nedovoljno razvijeni segmenti koji podrazumevaju aktivan odmor i mnotvo zabave, koji bi privukli mlau populaciju. Ovo je veoma negativno, pogotovo danas kada turisti trae jedinstveno i nezaboravno iskustvo, koje podrazumeva veoma raznovrsnu ponudu.Grafikon 4: Geografska struktura turista

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mtPreko 50% turista koji poseuju Maltu je iz Evrope. Ovo je donekle i logino, s obzirom na to da su Evropljani i dalje verni zemljama na matinom kontinentu i da u prolosti nikada nije ni postojala poveana tendencija ka poseivanju zemalja na drugim kontinentima. Meutim, bilo bi dobro da se malo vie poradi na promociji Malte u prekookeanskim zemljama, pogotovo u Africi i Aziji, jer postoji velika kulturna i istorijska slinost.

Tabela 8: Analiza turista na osnovu zemlje iz koje dolaze

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mtAko pogledamo analizu po zemljama ponaosob, vidimo da Maltu uglavnom poseuju turisti iz razvijenih i bogatih zemalja, prvenstveno iz Velike Britanije, Nemake, Francuske i snandinavskih zemalja. Sada je lako da profiliemo potroae. To su osobe starije od 45 godina, iz razvijenih evropskih zemalja i sa iznadprosenim primanjima. Malta uopte nije provlana mladim ljudima, koji trae aktivan odmor, zabavu i mnotvo raznovrsnih doivljaja, za razliku od konkurenata Grke, Kipra, Italije i Turske, koje vae za mesta gde se turisti mogu istovremeno i zabaviti i opustiti i sve to uz vrlo pristupane cene. Potrebno je razviti i promovisati nove segmente, kako bi se ilo u korak sa konkurencijom. Tabela 9: Razlozi turistike posete MaltiRazlog posete Udeo %

Prijatna klima57

Mesto koje nije poseeno do sad46.7

Istorija / Kultura39.2

Vrednost za novac32.1

Rezultat prethodne posete23.8

Englesko govorno podruje 19.5

Pristupanost18.8

Preporuka prijatelja / roaka18.6

Gostoljubivost Malteana13.5

Jedino mesto koje je bilo dostupno 1.5

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Turisti odluuju da posete Maltu uglavnom zbog prirodnih lepota, tj zbog prijatne klime i zbog bogate istorije i kulture. Jedan od glavnih razloga je i taj to je to novo mesto koje mogu da obiu. Ni jedna od ovih prednosti ne obezbeuje konkurentnu i odrivu poziciju. Brendom se mora upravljati. Nije dovoljno posedovati prirodne lepote i bogatu istoriju, ve je potrebno kreirati specifinu ponudu u kojoj e svaki profil turiste moi da uiva. Kada je u pitanju frekventnost poseta, oko predstavljaju turisti koji su lojalni brendu, tj koji su se posle prve posete ponovo vratili na Maltu, to je vrlo ohrabrujui podatak i govori nam o visokom kvalitetu usluge i o ispunjenim oekivanjima turista. Znai, nije problem u kvalitetu, ve u skromnoj i jednolinoj ponudi, koja je primamljiva jedino ljudima u zrelom dobu. Shodno tome, potrebno je izvrtiti segmentaciju koja bi privukla ljude razliitih profila, elja i potreba, o emu e kasnije biti rei.

6. Imid brendaImid brenda predstavlja sliku ili predstavu koja se formira na tritu i u javnosti, usled seta ideja, verovanja i utisaka koje pojedinac ima o odreenom brendu. To zapravo predstavlja nain na koji potroai doivljavaju brend, kreirajui kompleksan skup slika i iskustava u umu potroaa. Pre posete turistickoj destinaciji turisti razvijaju sliku i oekivanja bazirana na prethodnim iskustvima, usmenoj komunikaciji, novinskim invetajima, reklamiranju i rairenim uverenjima, dok se sveukupna impresija stvara se tek nakon posete destinaciji. Aspekt imidza odnosi se na pozitivnu, negativnu ili ambivalentnu sliku koju turisti gaje prema destinaciji. Svi proizvodi koji predstavljaju deo destinacije treba da potvrdjuju potroau da je odluka koju je doneo ispravna, a to ce doprineti daljem podubljivanju njegove motivacije za putovanjem.Jak brend ne podrazumeva samo imena, slogane, logoe, proizvode, dizajn, pakovanje i slino, brend mora da bude fiziki prepoznatljiv i poznat. Kada potroa odabere brend, to je ujedno i zauzimanje odreenog stava u drutvu i izraavanje emocionalne vezanosti za taj brend. Potroa bi trebalo da bira brend u skladu sa tim u kojoj meri moe da se povee sa njim na linom nivou.

Brend moemo da posmatramo kroz prizmu ostvarenog imida i da ga definiemo kao kombinaciju racionalnih i emocionalnih elemenata i simbola marketinke ponude i prmocije, na osnovu kojih se stvara trina prepoznatljivost i vrsta povezanost sa krajnjim potroaima. Prizma identiteta je dobro sredstvo za otkrivanje ta zapravo potroai misle o brendu. Prizma se kreira tako to se ljudske osobine pripisuju brendu i kroz est dimenzija se kreira linost brenda. Tih est dimenzija su:1. Fiziki izgled ovo je baza brenda. Moe da obuhvata fizike karakteristike, simbole i atribute. Malta je prepoznatljiva po svojoj crveno beloj zastavi na kojoj se nalazi malteki krst, zatim po kristalno plavom moru, ljunkovitim i peanim plaama i po izrazito mediteranskoj klimi.

2. Linost ovo nam pokazuje koje bi osobine imao brend kad bi bio osoba. Malta je originalna, kreativna, jedinstvena, uzbudljiva, prijatna, oputajua i drutvena. Sve ove osobine se duguju povoljnom geografskom poloaju, prirodnim resursima i bogatoj i raznovrsnoj istoriji i kulturi.

3. Kultura obuhvata holistiki pristup i ukazuje na glavne vrednosti koje zastupa brend. Ako bismo pokuali da Maltu opiemo sa to manje rei, rekli bismo da je tipino Mediteranska, to je i njen slogan. Malta prua pregrt doivljaja i mogunosti koji mogu da zadovolje i najzahtevnije turiste..

4. Odnos sa potroaima predstavlja vezu izmeu brenda i potroaa. Bitno je da ova konekcija bude to jaa i pozitivnija i da se izgradi vrst emotivni odnos, kako bi se potroai ee i lake odluivali za kupovinu, odnosno u naem sluaju za posetu. Veoma bitan faktor za ovu dimenziju su ljudi na Malti, odnosno svi stejkholderi koji su na neki nain ukljueni u izgradnju imida. Njihovo gostoprimstvo, ljubaznost, personalizovan i individualan pristup koji imaju prema svakom turisti, izgradili su visok stepen lojalnosti i zadovoljstva sa posetiocima.

5. Projekcija pokazuje kako potroai percipiraju brend. Turisti poseuju Maltu, jer je doivljavaju kao veoma bezbednu lokaciju, koja im prua kvalitet i sofisticiranost, omoguavajui im da uivaju u blagodetima bogate kulture i tradicije.

6. Slika o sebi pokazuje nam kako potroa vidi sebe u poreenju sa brendom. Malta je veoma pristupana i jedinstvena, tako da omoguava svakom turisti da zadovolji svoje potrebe i da doivi nezaborave momente, pune strasti i zabave.

Grafikon 5: Prizma identiteta Malte

Izvor: Sopstvena obrada

Ciljna trita Malte su i dalje Britanija, Nemaka, Italija i Francuska. Shodno tome, sprovedena je anketa na uzorku od 4000 ispitanika iz ovih zemalja. Rezultati ankete sprovedene 2013.godine pokazuju na koji nain turisti doivljavaju Maltu (tabela 10).

Tabela 10: Asocijacije stranih turista na Maltu

Bezbednost94%

Naslee, kultura, istorija, autentinost94%

Ljubazni stanovnici 91%

Prijatna klima90%

Lakoa snalaenja87%

Raznovrsnost aktivnosti 80%

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Sprovedena je jo jedna anketa kod lokalnog stanovnitva, na uzorku od 5 000 ispitanika i rezultati su sledei:

Tabela 11: Asocijacije lokalnog stanovnitvaJedinstvena istorija i kultura99%

Veoma prijatna mediteranska klima96%

Tipina mediteranska destinacija sa jedinstvenom tradicijom i obiajima 92%

Raznovrsnost aktivnosti89%

Gostoljubivi i prijatni stanovnici 86%

Lakoa snalaenja na ostrvu 74%

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Dakle, Malta se percipira kao vrlo bezbedna zemlja sa prijatnom mediteranskom klimom, koja ima jedinstvenu kulturu i naslee, ljubazno stanovnitvo, i pritom nudi itav spektar aktivnosti za razonodu. Rezultati ankete su veoma ohrabrujui, ali postoje neke oblasti u kojima je potrebno uloiti dodatni napor, kako bi slika Malte bila jo pozitivnija i kako bi Malta pruila dodatno, kvalitetno iskustvo turistima. Potrebno je poboljati kvalitet usluga, infrastrukturu, zatitu ivotne sredine i prilagoditi odnos cena kvalitet. Na osnovu analize rezultata ove ankete i drugih podataka, Turistika organizacija Malte definisala je kljune vrednosti na kojima se bazira strategija brendiranja Malte.

Imid destinacije moe se razloiti na nekoliko elemenata, a to su:

1. Atraktivnost - predstavlja sve one faktore koji utiu na turiste da izaberu odreenu destinaciju. Atraktivne faktore moemo podeliti na prirodne faktore, kulturno istorijsko naslee, komercijalne i ostale atrakcije.

2. Pristupanost kada je re o pristupanosti, potrebno je uzeti u obzir udaljenost, kao i trokove koji su prouzrokovani dolaskom do odreene destinacije. Pristupanost zapravo obuhvata brzinu, napor i komfor koji turisti moraju da preduzmu kako bi doli do eljenog ishodita. Turisti do Malte stiu avionom ili kruzerima, pri emu vazduni transport ubedljivo dominira sa zastupljenou od 97%.

3. Uslovi za boravak pod ovim se misli na objekte za smetaj, ishranu, razonodu, rekreaciju, odnosno na ceo set usluga koje je potrebno obezbediti posetiocima kako bi sve njihove elje i potrebe bile ispunjene.

Svaki od ovih elemenata je neizostavan, tako ako se izostavi neki od njih, ne moe se govoriti o destinaciji u pravom smislu te rei. Destinacija predstavlja integrativnu celinu i svaki od ovih elemata je potrebno uskladiti kako kvalitativno, tako i kvantitativno.Tabela 12: Atraktivni faktori destinacijePrirodni faktoriKulturno-istorijsko naslee

Plae i more

Planine

Reke i jezera

Banje

Parkovi i rezervatiIstorijski spomenici

Arheoloka nalazita

Muzeji

Lokalna kultura

Razni kulturno-umetniki festivali

Komercijalne atrakcijeOstale atrakcije

Zabavni i tematski parkovi

Prodavnice i prodajni kompleksi

Kockarnice i ostali objekti za klaenjeSportski objekti i dogaaji

Zooloki vrtovi

Noni klubovi

Razliiti oblici zabave na otvorenom

Izvor: Jegdi V., Markovi D., Menadment turistike destinacije, 2013, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Atraktivni faktori MaltePlaa i more. Malta je popularna ostrvska destinacija sa posetom od preko milion turista godinje. Malta raspolae mnotvom plaa koje odiu plavetnilom i istotom Mediterana, to ih ini savrenim destinacijama za odnor, letovanja i ronilake ture. Pored gradskih plaa tu je i veliki broj malih plaa sa netaknutom prirodom. Najvea peana plaa Malte je Meliea koja je proglaena jednom od najlepih plaa Mediterana. Manje, mirnije plae nalaze se na Gozu Paradajz i Armijer. Na Gozu se nalazi i Ramla i Hamra velika plaa poznata po neobinom crvenom pesku. Gozo i Komino nude veliki broj divljih plaa sa istom vodom pogodnom za ronjenje. Zbog pogodne klime, letnja sezona na Malti traje i do oktobra.

Planine. Malta je preteno brdovito ostrvo sa najviim vrhom od 244 metra nadmorske visine (Ta'Dmejrek na Malti).

Reke i jezera. Na Malti nema povrinskih vodenih tokova. Zbog dugih leta i manjka padavina, este su letnje sue, a vegetacija ostrva je poprilino siromana.

Banje. Malta nema prirodnih termalnih izvora, ali je zato bogata bazenskim kompleksima i termalnim odmaralitima i hotelima.

Parkovi i rezervati. Parkovi Malte su brojni, ali relativno mali. Ali ovaj nedostatak u veliini nadoknauju kulturnim bogatstvom i istorijskim sadrajem od kojih neki datiraju jo iz XV veka. Jedan od najveih i po mnogima najlepih vrtova je Vrt San Antonija koji je izgradio Veliki Majstor Anton de Pol 1623. godine. Pored njega tu su i Dve Barake u Valeti, Basketski vrtovi, Argoti vrt i drugi.

Istorijski spomenici. Malta oboluje istorijskim nasleem koje predstavklja jednu od osnova za njeno pozicioniranje. Najpoznatiji spomenici Malte su Konkatedrala Svetog Jovana, palata Kastilja, palata Velikog majstora, Tvrava Svetog Elma Palata vladara, a njen glavni grad Valeta nalazi se pod zatiom UNESCO-a zbog svog kulturnog bogatstva i znaaja. Pored Valete na UNESCO-voj listi Svetske Kulturne Batine nalaze se i Hramovi Megalita i spomenik Hal Seflieni Hypogeum.

Arheoloka nalazita. Megalitski hramovi sainjava nekoliko praistorijskih graevina rasporeenih na Malti i Gozu od kojih se 7 nalazi na UNESCO-voj listi. Hramovi su izgraeni negde izmeu 3600. i 2500. godine p.n.e. Dva hrama Dgantija na Gozu poznata su po svojoj strukturi iz bronzanog doba, to ih ini najstarijim spomenicima na svetu. Pretpostavlja se da je hramove izgradila antika civilizacija Sikanaca.

Muzeji. Maltu esto nazivaju muzejem na otvorenom jer se na svakom oku moe videti neki spomenik ili znamenitost. Neki od najpoznatijih muzeja Malte su Palata, koja je u isto vreme i skuptina i muzej, Nacionalni ratni muzej, Vazduhoplovni muzej i Nacionalni muzej Malte.Lokalna kultura. Kultura Malte odie razliitou koju duguje svojoj burnoj istoriji. Njena kultura zapravo predstavlja amalgam razliitih kultura koje su u razliitim preiodima pohodile Maltu. Multikulturalnost prisutna je u jeziku, obiajima, pa ak i gastronomiji Malte. Razliitost je, kao i kulturno naslee, jedna od tri klljune vrednosti Malte na kojima ona bazira svoju strategiju.Kulturni festivali i proslave. Najpoznatija godinja slavlja su proslava Santa Marije sredinom avgusta i festival etve Mnarja krajem juna. Svako mesto obeleava dan svog sveca sa muzikim povorkama, procesijama, misama, vatrometom i drugim oblicima slavlja.Pored ovih tu su i druge atrakcije kao to je Festival vatrometa, Umetniki festival Malte, Bele noi, Dez festival Malte i Mediteranea.Zabavni i tematski parkovi. Malta se moe pohvaliti mnotvom tematskih i vodenih parkova i vodenih atrakcija kao to su Park delfina i Popajevo selo.Prodavnice i prodajni kompleksi. Trgovinu na Malti mnogi ocenjuju kao skromnu. Najvei trgovaki dogaaj na ostrvu je pijani dan na zidinama grada u ancu Sv. Jakova. Radnje su otvorene od devet ujutru do ruka. Zatvaraju se u 13h, a ponovo se otvaraju u etiri popodne. Puno je zanatskih radnji koje izrauju nakit od zlata i srebra i butika italijanske obue.Kockarnice i kazina. Na Malti postoji veliki broj kockarnica i kazina od kojih su najpoznatiji Dragonara, Orakl, Portomaso i drugi.

Sportski dogaaji i zabava na otvorenom. Iako dosta ulae u ovu oblast, Malta i dalje nema veliki broj objekata namenjenim sportu. Meutim sportskih aktivnosti ima na pretek. Najpopularniji su na vodi kao to su: surfing, skijanje na vodi, parakajting i drugi vodene aktivnosti. Malta privlai veliki broj ronilaca koji dolaze zbog raznovrsnosti podvodnog ivota, istih mora i prijatne temperature. Omiljene aktivnosti turista su plivanje, peaenje i ronjenje.Zooloki vrtovi. Mnogi Maltu nazivaju gradom zoolokih vrtova i akvarijuma. Sa velikim brojem interaktivnih zoolokih vrtova u kojima je mogue hraniti ivotinje i igrati se s njima, i akvarijuma u kojim moete plivati sa delfinima, Malta je pravo mesto za porodini provod. Najvei akvarijumi su Nacionalni akvarijum Malte i Mediteraneo Marin Park, a najposeeniji zooloki vrt je Divlji ivot Malte (Maltas Wildlife Park).Noni klubovi. Malta obiluje klubovima koji su prvenstveno namenjeni turistima. Klubovi i barovi uglavnom se locirani u oblastima grada koje se nazivaju Pejsvil i St.Dulijan. Glavna atrakcija je klub Axis koji je otvoren 1988. godine, a nudi staklene plesne podijume, VIP prostorije i u kome nastupaju poznatih evropskih di-dej majstora.

Malta poseduje pregrt atraktivnih faktora, koji imaju razliitu sadrinu i namenu, i koje treba iskoristiti i jo intenzivnije promovisati, kako bi se privukla mlaa populacija i kako bi se stvorila jo pozitivnija konekcija sa potroaima. Analiza imida brenda nam pomae da vidimo koji su nedostaci, a koje su jake strane brenda i na osnovu toga moemo da izgradimo strategiju i da osmislimo promociju, koje e uveati popularnost i vrednost brenda.

7. Strategije brendiranjaDa bi se zapoelo sa strategijom brendiranja, potrebno je prvo postaviti platformu, odnosno odrediti ta je to kljuno u poslovanju i ta bi trebalo isticati. Kada je u pitanju Malta, platforma se oslanja na gostoprimstvo, naslee i raznolikost.

Naslee Malteka ostrva imaju tradiciju, naslee i kulturu kakvim retko koja zemlja moe da se pohvali. Postoje mnogi spomenici kulture koji datiraju daleko u prolost i dan danas su vidljivi tragovi koje su za sobom ostavili Rimljani, Vizantijci, Arapi, Englezi i Francuzi.

Raznolikost Malta ne raspolae samo kulturnom raznolikou i bogatom istorijom, ve se moe pohvaliti i raznolikou aktivnosti koje su veoma blizu, ne na vie od pola sata vonje, koja god lokacija da je u pitanju. Ostrva pruaju mogunost za bavljenje razliitim sportskim aktivnostima, poput ronjenja, penjanja uz stene, plivanja, etnje, zatim sirok spektar kulturnih aktivnosti kao to su obilazak muzeja, galerija, pozorita, festivala, kocerata, zatim mnotvo dogaaja kulturnog i zabavnog karaktera tokom cele godine, restorane uz more, kao i buran noni ivot. Gostoprimstvo Malteani su poznati kao veoma gostoljubiv narod, to se moe videti i iz rezultata ankete koja je sprovedena i jedna od glavnih asocijacija na Maltu je gostoljubivost i ljubaznost. Grafikon 6: Gostoljubivost lokalnog stanovnitva

Izvor: Turistika agencija Malte, www.mta.mtVidimo da su posetioci veoma zadovoljni nainom na koji su doekani i da je preko 90% ispitanika odgovorilo da je gostoljubivost veoma izraena i na visokom nivou.

Sa istorijskog aspekta Malta je uvek bila orijetisana ka masovnom tritu. Iako je Malta razvila strategije i za druga trita, britansko trite i dalje je u fokusu njene strategije brendiranja. Malta polako naputa masovni turizam i okree se kulturnom turizmu, to se moe videti u njenim novim kljunim vrednostima. Kljune vrednosti ujedno pruaju oslonac viziji destinacije i reflektuju ono to destinacija moe da ponudi turistima.

Sa izmenjenom strukturom tranje i ponude, potrebno je osmisliti novu strategiju, kako bi se privukli ljudi razliitih profila, tako da Malta vie ne predstavlja destinaciju koja slui samo za uivanje u suncu i moru. Sr strategije treba da bude segmentacija, koja dovodi do stvaranja nia koje zadovoljavaju potrebe turista razliitih profila. Tako je zastupljen segment koji se odnosi na uivanje u slobodnom vremenu, a podrazumeva clubbing, zabavu, sportske aktivnosti i uivanje u suncu i moru, a sve to sa ciljem da se privuku mlai posetioci. Razvijen je i sportski segment koji se odnosi na ronjenje, penjanje uz stene i razne vodene sportove. Malta je takoe promovisana kao i savrena destinacija za luksuzne odmore, krstarenja, venanja i poslovna putovanja. Razvijena su i dva nova, ne tako poznata i populatna segmenta, a to su religiozni segment i segment koji se odnosi na zdrav ivot. Religiozni segment je namenjen ljudima koje zanima hrianstvo i Malta im nudi preko 400 crkvi iz baroknog i pred baroknog perioda. Iskoriena je i prednost britanske zaostavtine, a to je engleski jezik, iz kog se organizuju kursevi tokom cele godine.

Sport

Blaga klima Malte ini je idealnom destinacijom za trening kampove i turnire u zimskim i okolnim mesecima. Druge sportsko-turistike aktivnosti koje nude anse za rast ovog segmenta su penjanje, biciklizam, vodeni sportovi, odbojka na plai u vansezonskim periodima, bilijar, planinarenje i drugi povezani sportovi. Poslednjih godina vlada ulae ogromne koliine novca u marine za jahte i insistira se na promnovisanju Malte kao jahting destinacije i radi na povezivanju sa Sicilijom i Tunisom na jahting rutama. Njen potencijal ogranien je manjkom sportskih ustanova, iako su poslednjih godina znaajna sredstva uloena u izgradnju i osposobljavanje dvorana, stadiona i terena. Ove investicije bile su dovoljne da izau u susret potrebama lokalnog stanovnita, ali dalja ulaganja stvorie viak kapaciteta koji mogu da se ponude stranim sportskim udruenjima kako bi se privukli internacionalni fudbalski kampovi i osigurao rast u niama sportskog turizma. Sportski turizam stvara tranju za naroitom vrstom smetaja, tj. Spavaonica, koje na Malti ne postoje. Vlada je najavila mnotvo projekata u sportskom sektoru kojima e se prevazii problem nedostatka ovog tipa akomodacije. Investicija u sportski turizam takoe bi trebalo da podtakne veu zainteresovanost za nie meu lokalnim hotelijerima i turistikim vodiima.

Tabela 13: Uee turista u sportskim aktivnostima

Plivanje47.7%

Ronjenje6.9%

etnja47.3%

Planinarenje1%

Izvor: Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obrada

Sastanci, konferencije i dogaaji

Broj biznis putovanja na Malti porastao je u poslednje vreme, a zahvaljujui tome skoila su i ulaganja lokalnih aktera u ovaj sektor. Malta raspolae velikim brojem ustanova koje omoguavaju odravanje kako manjih sastanaka, tako i velikih konferencija sa preko hiljadu delegata. Malta je tokom poslenjih nekoliko godina uspela da privue svega nekoliko velikih koferencija. Pozitivan efekat ovih dogaaja opravdava razvoj i upotrebu fokusirane strategije koja e osugurati najmanje jedan takav veliki dogaaj godinje. Turisti koji pripadaju ovoj nii imaju najvii prosean dnevni troak to ini ovaj sektor veoma privlanim za trgovce turistikim uslugama. Recesija 2009 dovela je do ogromnog zastoja u ovom sektoru i otkazivanja velikih internacionalnih konferencija od strane kompanija. Vlada je pokuala da privue veu broj konferencija javnog sektora, to je pokazalo veliki uspeh sa preko 30 hiljada noenja tokom 2009. Povezanost je od kljunog znaaja u ovom segmentu. Iako se pristupanost Malte znaajno poboljala u poslednih nekoliko godina, uvek postoji prostor za bolji vazduni transport iz odreenih regija kao to su panija ili Skandinavija, naroito tokom zimske sezone. Direktna veza sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, zaista unosnim trinmi segmentom, i dalje ostaje izazov. Malta moe na bolji nain da iskoristi svoju jedinstvenu lokaciju i da bude domain veem broju internacionalnih konferencija i sastanaka. Kako bi bile u mogunosti da ugoste farmaceutske konferencije, koje zbog internacionalnih etikih standarda zahtevaju smetaj od 4 zvezdice, neke od konkurentskih destinacija poele su da smanjuju standard u hotelima od 5 zvezdica. Lokalni sektor nije bio tako efikasan u iskoriavanju ovih mogunosti. Ulaganja u kvalitet i obim smetaja od strane privatnika i drave vrlo su vani u obezbeivanju veih i efikasnijih kapaciteta koji se nude potroaima.

Tabela 14: Performanse turizma koji je namenjen poslovnim putovanjima

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt

Vidimo da je zabeleen porast ovog profila turista i da je njihovo poreklo iz razvijenih evropskih zemalja, poput Italije, Engleske, Nemake, Francuske i iz Skandinavije.

KrstarenjaProcvat turizma krstarenja na Malti poinje izgradnjom luke Valeta u 2001. godini. Putnici koji krstare su se pokazali kao dobar izvor prihoda za turistiku industriju Malte. Prolazei brodovima dobijaju priliku da bace pogled na ostrva, to ih moe podstai da jednog dana posete Maltu kao turisti. Poev od sledee godine Malta e imati i drugi luki terminal. Poveanje konkurencija povezuje se sa projektovanim rastom broja krstarenja Mediteranom. Biznis u ovoj oblasti broji preko 550 hiljada putnika koji dolaze na Maltu kruzovima, to predstavlja porast od 13%, odnosno 65 hiljada putnika vie nego prethodne godine. Tokom 2011. Malta je po prvi put bila poetni terminal za TUI Kruz. Oko 10% putnika koji su se ukrcali na brod u Malti ostali su da prenoe, to ih ini turistima. Procenjuje se da e se ovaj broj poveati tokom sledee dve godine. Lokacija u centralnom delu Mediterana ini Maltu idealnom za prikljuenje istonim i zapadnim kruzovima. Luni terminali tokom narednih godina bie unapreeni kako bi omoguili prustup veim brodovima. Ovaj potez je potrebno precizno isplanirati kako bi se izbegle guve i zastoji. Guve utii negativno na kvalitet doivljaja destinacije od strane posetilaca i zbog toga treba biti oprezan.

Tabela 15: Turisti koji krstare

Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt

Iz tabele vidimo da je ak 10 puta vei broj turista koji su u tranzitu, odnosno koji prou pored Malte ili je obiu na kratko i da su to uglavnom dravljani zemalja lanica Evropske Unije. Istorijski i kulturni segment

Bogato kulturno naslee Malte koje ukljuuje i svetske batine pored svoje lokalne kulturne scene postaje sve popularnije izvan granica Malte. Malta ima jedinstvenu priliku da prikae svoje naslee i kulturu u 2018. godini budui da je Fondacija Valeta 2018 priloila prijavu za Evropski glavni grad kulture. Prema tome moe se desiti da Malta bude domain ovog dogaaja. Dok obeleja kao to su Konkatedrala Svetog Jovana i Palata Velikog Majstora privlae veliku panju turista, druge atrakcije nemaju toliko uspeha. Definitivno postoji prostor za poveanje broja posetilaca odreenih znamenitosti pomou menjanja doivljaja koji se nude. Ovaj sektor svakako ima dosta potencijala i jake marketinke mogunosti za privlaenje turista na Maltu.

Tabela 16: Pregled glavnih kulturnih aktivnosti

Obilazak grada84.8%

Obilazak istorijskih lokaliteta76.5%

Obilazak crkvi65.8%

Obilazak muzeja48.3%

Obilazak galerija26.7%

Festivali i zabave17%

Koncerti9.6%

Izvor: Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mt, Sopstvena obradaUenje engleskog jezika

Malta se svrstava u jedan od glavnih centara za uenje engleskog kao stranog jezika. Iako ovaj segment dostie svoj vrhunac u ranim letnjim mesecima kada Malta privlai najvei broj mladih studenata, posete turista iz ovog segmenta traju tokom itave godine, naroito tokom zimske sezone kada dolaze stariji studenti. Svakako postoji mnotvom mogunosti za unapreenje ovog sektora kroz poveanje zimskog poslovanja. Ovaj segment perspektivan je i za privatni sektor koji tei da privue korporativne klijente sa engleskog govornog podruja pomou biznis kurseva engleskog jezika i komunikacionih vetima. S druge strane potrebno je obezbediti kapacitete za one studente koji dolaze u posetu leti budui da je letnja sezona predviena za one turiste koji dolaze na letovanja. Neka vrsta selekcije je potrebna, a sa obzirom na prihode od razliitih grupa turista, fokus bu trebalo da budu studenti iz Kine, Rusije i Brazila.

Tabela 17: Turisti koji ue engleski jezik na Malti

Izvor: Izvor: Turistika organizacija Malte, www.mta.mtBroj turista koji ue engleski jezik je neznatno opao u 2013.godini u odnosu na prethodnu godinu, ali se zato produio boravak.Ronjenje

Malta se sve vie ostvaruje kao jedna od najatraktivnijih ronilakih destinacija. Vlada Malte kao i privatni akcionari nastavljaju da ulau u ovaj sektor to je dovelo do izuzetnog infrastrukturnog napretka u ovoj oblasti. injenica da Malta sada kontrolie sad teni otpad pre izliva u more pomae da se znaajno pobolja kvalitet morske voide. Olupine su sada pretvorene u vetake grebenove koji doprinose obogaenju ronilakog iskustva. Trenutno se najvie ulae u razvoj javnog akvarijuma koji e sluiti da se turistima prikau prirodna bogatstva i kulturno naslee koje se moe videti u okolini Maltekih ostrva. Obalske ustanove obnovljene su kako bi se roniocima olakao pristup moru. Meutim veliki deo radova jo uvek nije zavren. Planovi za ovu niu za Gozo i Maltu ukljuuju veliki broj akcija koje moraju da se uvedu kako bi se unapredilo ronilako iskustvo u vodama Malte.

Vlada je takoe oznaila veliki broj morskih zatienih oblasti, ukljuujui i olupine koje treba restaurirati i pretvoriti u ronilake atrakcije. U takvim oblastima potrebno je staviti pod kontrolu aktivnosti kao to su pecanje i ronjenje kako bi se doprinelo ouvanju ovih ranjivih ekosistema i retkih ugroenih vrsta koji predtsavljaju nacionalno blago Malte. Vee razumevanje i uvaavanje od strane turista takoe je preduslov ouvanja ovih osetljivih morskih fenomena. Bolja zatita dovee do bogatijeg ronilakog iskustva biodiverziteta Malte koje e zauzvrat osigurati stabilniju ronilaku niu.

U 2010. godini preko 57 hiljada ronilaca posetilo je Malteka ostrva. Odreen broj interesantnih ronilakih lokacija tokom ove godine izglasana su za najpopularnije u Evropi jedna od njh je Plava rupa. Iako pokazuje izuzetan znaaj za turizam Malte, potrebno je obratiti panju i na uticaj koji ovaj segment moe imati na okruenje.

Vidimo da Malta ima dosta raznovrsnih segmenata za svaki profil turiste i da je uspeh zagarantovan ako se uloe sredstva u infrastrukturu, zatitu okruenja i ako se ostvari profesionalnija usluga. Ciljna populacija su mlai od 30 godina, ali uz zadravanje nivoa ve postojeih turista starije dobi. Potrebno je da se Malta diferencira i da se stvori jasna misija i vizija koja bi doprinela izgradnji jedinstvenog identiteta i imia, koji bi joj doneo prednost u odnosu na konkurentske destinacije, poput Grke, Egipta, Turske, Kipra i Italije. Italija i Turska su svrstane u top 10 svetskih destinacija za 2014.godinu, prvenstveno zbog dobre promocije i profesionalne usluge. to se tie prirodnih bogatstava i mogunosti koje prua poseta Malti, vidimo da Malta ni malo ne zaostaje za konkurentima to se tie ponude, ak tavie, ima bogatiju istoriju i kulturu nego veina konkurenata. Meutim, ono to nedostaje je intenzivna promocija, koja bi ukazala na atraktivnost ovog ostrva i na taj nain privukla nove turiste, koji moda do sada nisu ni znali da ova mala ostrvrska drava uopte i postoji.

8. MarketingMarketing i promocija sastoje se iz razliitih aktivnosti (stvaranje mree, reklamiranje, odnosi sa javnou itd) koje se fokusiraju na razvoj, distribuciju i promociju distinktivnih karakteristika Malte potencijalnim ciljnim tritima na globalnom nivou. Reklamiranje je veoma skup, ali i veoma efektan nain promocije destinacije. Upotreba slogana, kampanja i logoa je naroito popularna u procesu promocije turistikih destinacija.Logo predstavlja oko Ozirisa koje asocira na Feniane, a boje koje su koriene su crvena, plava i uta. Na logou se nalazi i Malteki krst koji pripada redu Svetog Jovana . Dakle, oba simbola se odnose na kulturu i tradiciju i to je dobra osnova za izgradnju poverenja i povezanosti sa lokalnim stanovnitvom ili sa strancima koji dobro poznaju malteku tradiciju i kulturu, ali ovi simboli su prilino nejasni i nepoznati nekome ko nikada nije imao dodirnih taaka sa maltekom istorijom. Ne postoji jasna prepoznatljivost i komunikacija sa eksternim svetom, tj sa eksternim stejkholderima i potencijalnim posetiocima, tako da je ovaj logo pogodan jedino za internu komunikaciju. Ako se logo Malte uporedi sa logom Grke i Kipra, koji su ujedno jedni od glavnih konkurenata Malti, moe da se zapazi da nema velike razlike. Simboli su veoma slini i alju poruku da Malta predstavlja sunanu mediteransku destinaciju, kao i gorepomenute zemlje. Tako da ne postoji dovoljan stepen diferenciranosti, to znai da simboli koji ine logo nisu uspeli da prenesu poruku koja je bila zamiljena pri njihovom kreiranju. Slika 2: Logo Malte, Grke i Kipra

Na predlog je da se na logou istaknu komparativne prednosti Malte i da se pokae da je to jedinstvena i nezamenljiva destinacija. Treba uveriti turiste da je Malta totalno drugaija od svojih konkurenata i to u pozitivnom smislu. Stoga smo kreirali logo koji bi diferencirao Maltu u odnosu na zemlje sa slinom ponudom.

Slika 3: Na predlog logoa Malte

Kada su u pitanju slogani, Malta se trenutno promovie uz slogan Truly Mediterranean, to u prevodu znai Istinski Mediteranska. U tabeli je pregled slogana nekih zemalja iz Mediterana, koji ujedno predstavljaju i glavne konurente.

Albanija A new Mediterranean love

Hrvatska the Mediterranean as it once was Kipar - in your heart

Crna Gora Wild Beauty

panija I need Spain

Turska - Unlimited

Egipat where it all beginsVidimo da se neke zemlje pozivaju na lokaciju, tj da u svom sloganu spominju Mediteran, pokuavajui da na taj nain pripiu svojoj zemlji sve lepote i prednosti Mediterana. Ovo opet nije dobra strategija, jer se preko 20 zemalja nalazi u regiji Mediterana i na taj nain ne moe da se stvori konkurentska prednost. Na predlog za slogan je:

Dive into Malta

Come and sneak a peek

Learn our languageOvo bi ujedno ukazivalo i na nove segmente koji treba da se promoviu i na specifinost Malte. Ovim sloganima bismo zaintrigirali turiste da upoznaju tradiciju Malte, probudili kod njih avanturistiki duh i naveli ih da osete hedonizam.

Mala zemlja poput Malte nema veliki budet koji moe da izdvoji za promociju, tako da svaka kampanja mora da bude veoma efikasna i produktivna. Osmiljeno je dosta dobrih kampanja i naina promocije, meu kojima su:

Internacionalni program odnosa sa medijima: ovo je dogaaj koji okuplja od 800 1000 novinara i fotografa i organizuje se jednom godinje. Svi trokovi, ukljuujui smetaj, hranu i prevoz su plaeni, tako da je ovo veliki izdatak za Maltu, ali su i velike dobrobiti. Naime, ovo je odlian nain da se Malta predstavi svetu i da slika o njoj bude plasirana i irom granica Evrope.

Tradicionalno oglaavanje putem medija: upotreba tradicionalnih medija je zastupljena na tritima koja su kljuna za razvoj Malte. Na primer, u Velikoj Britaniji, poslednje 3 godine postoji TV kampanja, koja je specijalno napravljena za ovo trite i traje u periodu od 26.decembra, pa sve do kraja juna. Takoe, organizuju se mnogi TV i radio programi i specijalna izdanja, dok su tampane reklame i reklamiranje u asopisima u irokoj upotrebi u veini zemalja Evrope.

Sajmovi: postoji mnotvo sajmova koji se organizuju tokom cele godine, a mnogi od njih su specijalizovani za odreeni segment. Obezbeene su prezentacije, tampani materijali, kao i video i audio materijali koji su prilagoeni zahtevima targetiranog trita

Sponzorstva: Malta je oficijelni sponzor Engleskog fudbalskog tima efild Junajted. Malta se izdvaja od ostalih zemalja zahvaljujui ovom sponzorstvu, jer je prva zemlja sponzor nekog fudbalskog tima. Igrai imaju dresove koji su dizajnirani sa ciljem da promoviu Maltu i ovo je strategijski pristup koji za krajnji cilj ima popularizaciju, promociju i iru distribuciju Malte meu britanskim stanovnitvom, a pogotovo meu mukarcima.

Kros promotivne tehnike: ovaj nain promocije podrazumeva kooperaciju sa razliitim subjektima, kako bi se kroz nekoliko vrsta kanala marketinga vrila promocija. Primer je saradnja sa avio prevoznicima i sa Arena di Verona, pri emu je Malta sponzor letnjih koncerata koji se odravaju u najveoj operi u Veroni u trajanju od 16 dana

Korienje bilborda i postera

Web portali:Expedia je jedan od najveih portala za booking i savreno mesto za reklamiranje hotela, resorta, restorana, ren a car agencija i sl. Malta je prva drava koja je na ovaj nain promovisala celu zemlju kao destinaciju, to je donelo benefite razvoju mnogih grana privrede.

E marketing i digitalne komunikacije: kreirana je online baza sa fotorafijama i video snimcima visoke rezolucije, kako bi se lepote ostrva ove drave prikazale celom svetu na brz i besplatan nain, pri emu su svi materijali dostupni za korienje i uvanje.

Promotivni materijali: u upotrebi je veliki broj razglednica, lifleta i broura, koji se distribuiraju i izlau na skoro svakom koraku, kako bi se na to intenzivniji i efikasniji nain vrila promocija.

Jo jedan od popularnih i efikasnih naina promocije je putem socijalnih medija, a pogotovo preko popularne drutvene mree Facebook. Sproveli smo istraivanje o tome koliko su zemlje Mediterana promovisane na ovaj nain, odnosno koliko imaju pratilaca i obajava.Tabela 18: Pregled aktivnosti i popularnosti Facebook grupa zemalja Mediterana

ZemljaBroj grupa/stranicaBroj lanovaBroj slikaBroj video snimaka

Albanija191,002 81,8950 5,0000 22

Alir201,027 23,7490 2,6250 285

Kipar121,106 24,2980 4560 13

Hrvatska241,043 76,6130 1,4660 14

Egipat231,308 515,6960 4,1140 78

Francuska231,098 65,8960 7460 38

Grka131,106 239,1540 2,5000 35

Izrael121,335 91,7720 3,3450 26

Italija301,063 320,6160 9,5920 163

Jordan131,583 26,6563 2370 4

Liban311,110 76,3770 2,4540 41

Libija71,200 3,8470 6340 9

Malta101,665 31,8501 1,6960 33

Monako81,672 11,7790 7000 16

Crna Gora191,008 153,8063 1,2560 9

Maroko31,714 4,155115 1960

Palestina201,654 117,3701 6860 58

Portugal231,062 90,8701 2,9590 21

Slovenija131,152 32,26812 6830 26

panija91,086 185,5050 7070 4

Sirija171,176 27,884 8220 23

Tunis101,300 367,8080 9790 335

Turska111,128 10,2250 432 0 32

Izvor: Sopstvena obrada

Veina grupa privukla je veliki broj lanova. Albanija je imala najmanju grupu koju je inilo 1,002 lana. Alir i Tunis su imali veliki broj video snimaka na svojim stranicama i grupama (335 i 285). Ostale Fejsbuk grupe su imale daleko manji broj snimaka uprkos postojanju velikog broja stranica i grupa. Najvie lanova imaju grupe i stranice Egipta sa preko 500 hiljada korisnika. Najvie slika objavljeno je na stranicama Albanije (preko 5,000), dok mnoge grupe nisu objavile ni jednu. Na zvaninim sajtovima nekih zemalja postoje linkovi ka njihovim fejsbuk stranicama i grupama.

Drutvene mree jo uvek se ne smatraju glavnim marketinkim alatima iako predstavlja jeftinu alternativu tradicionalnom marketingu. Autori zakljuuju da broj korisnika nije nuno povezan sa brojem fotografija i snimaka koji se objavljuju na stranicama, ve sa koliinom informacija koje se mogu pronai o tim destinacijama. Danas mnoge drave prepoznaju vanost zvaninih vebsajtova kao jednog od alata marketinga. Pretpostavlja se da e u budunosti vea panja biti poklonjena konstrukciji i planiranju aktivnosti na socijalnim mreama, odnosno oficijelnim stranicama i grupama drava. Malta je unapredila svoju internu i eksternu komunikaciju uvoenjem veb sajtova www.visitmalta.com i www.mta.com.mt pomou kojih je prenoenje vrednosti ciljnim tritima mnogo bre, jeftinije i lake nego ranije. 9. Malta kao destinacije za turiste iz SrbijeAnaliza ponude i tranje u Srbiji

Smetaj koji se nudi uglavnom je u hotelima na obali mora ili u turistikoj zoni St. Julians. Ponuda je predviena parovima i porodicama od 3 i 4 lana. Na slikama su prikazane plae, azurno plavo more i panorama grada. Aranmani uglavnom obuhvataju 7 noenja i avionski transport. Izleti su organizovani, ali su fakultativne prirode i nisu uraunati u cenu. Aerodromske takse i zdravstveno osiguranje takoe su dodatni trokovi. Putovanja poinju sredinom juna, a zavravaju se sredinom septembra. Najskuplji su aranmani u sezoni, osnosno od sredine jula do sredine avgusta.

Prosena cena aranmana koju ukljuuje standardnu sobu za dve osobe u hotelu od 4 zvezdice sa dorukom kree se od 540 do 650 evra po osobi, zavisno od lokacije hotela, i to u sezoni. Ako biste se odluili za malo manje liksuzan hotel od 3 zvezdice, cena paketa iznosila bi od 390 do 550 evra. Cene van sezone su 20 do 50 evra jeftinije. Doplata za treu odraslu osobu iznosi oko 90% od cene, a doplata za dete je oko 75% osnovne cene aranmana. Soba sa balkonom i pogled na more su pogodnosti koje se dodatno naplauju 40 do 60 evra. Mogue su doplate za polupansion koje iznose 90 do 120 evra za odraslu osobu, 50 do 60 evra za decu. Cene all-inclusive ponuda kreu se od 790 do 900 evra. Dodatni popusti obraunati su za rezervacije napravljene nekoliko meseci unapred (first minute), a esto i one koje su napravljene nekoliko dana pred polazak koje su sniene kako bi se popunili kapaciteti (last minute).

Dakle trokovi osmodnevnog letovanja na Malti za jedan par iznosili bi od 1160 do 1460 evra za uslugu noenja sa dorukom. Za jednu etvorolanu porodicu cena aranmana iznosila bi od 2180 do 2460 evra. Aranman koji ukljuuje apartmanski smetaj za 2 osobe kotao bi oko 880 evra za 2 osobe, i oko 1620 evra za etvorolanu porodicu (2 odrasle osobe i dvoje dece). Cene zavise od hotela, lokacije i vremenskog perioda, a date ukupne cene izraunate su na osnovu prosenih vrednosti.

Jasno je da ovakve ponude moraju biti usmerene ka osobama sa veim finansijskim mogunostima. Letnji aranmani koji ukljuuju avionski prevoz i hotelski smetaj u Grkoj, Turskoj i Tunisu mogu se nai po vrlo povoljnim cenama. Aranman agencije Travelland koji ukljuuje desetodnevni smetaj u apartmanu na Krfu sa avionskim prevozom kota 380 evra po osobi. Kada na to dodamo first minute, last minute snienja i pogodnosti za avansno plaanje, ovakve ponude su daleko povoljnije od aranmana na Malti.

Odreen broj mladih ljudi odlazi na Maltu kako bi nauili ili usavrili engleski jezik. Ponude su razliite. Uglavnom ukljuuju kurs jezika i smetaj, dok transport i osiguranje nisu ukljueni u cenu. Egida international nudi kurs od 40 asova u trajanju od 2 nedelje za osnovce i srednjokolce. Smetaj je hotelski ili rezidencijalni na bazi punog pansiona. U cenu su uraunati obilasci grada i ekskurzije. Kursevi se razlikuju po trajanju, tipovima smetaja i uzrastu za koji su predvieni. Dvonedeljni kursevi kotaju od 800 do 1500 evra, a tronedeljni od 1100 do 1950 evra. Cene u drugim kolama su istog ranga. Jedna nedelja kursa kota od 230 do 330 evra, nedeljni smetaj kota od 180 do 470 evra, zavisno od tipa smetaja (letnja kola Elmanera). Smetaj moete obezbediti i samostalno, to je mnogo povoljnija varijanta. Mesena renta iznosi od 350 do 450 evra, ali morate rezervisati ceo mesec. Prema iskustvima studenata koji su posetili Maltu, trokovi ivota su mnogo vei nego u Srbiji. Minimalna cena obroka u restoranu je 15 evra, pia su takoe znatno skuplja (4-5 evra). Gradski prevoz je meutim jeftiniji i iznosi oko 40 centi u jednom pravcu.

Prosena cena povratne avionske karte iznosi oko 380 evra, a putno osiguranje za dve nedelje kosta 15 do 20 evra. Prosean dvonedeljni kurs sa svim ovim trokovima iznosio bi oko 1400 evra. Pored toga potrebno je da kod sebe imate 50 evra za svaki dan koji planirate da provedete na Malti, to je dodatnih 700 evra, a sudei po trokovima ivota, takvu sumu nee biti previe teko potroiti.

Dve najvee agencije za putovanja Kontiki i Jolly travel nemaju ponude za Maltu u 2014. godini, iz ega moemo zakljuiti da ne postoji preterano interesovanje za ovu destinaciju. Malta nije previe popularna destinacija u naoj zemlji, a razlog tome su visoke cene i postojanje slinih ponuda po mnogo povoljnijim cenama. Shodno tome ni ponuda nije preterano bogata. Postoje agencije koje nude letnje aranmane na Malti Ferior, Sabra, Argus, Filiptravel i druge. Malo vie uspeha imaju kole koje nude letnje kurseve kao to su Egida, Emanera i druge. Naalost podaci o broju naih turista koji su u prolog godini posetili Maltu su nedostupni, pa je nemogue precizno govoriti o odzivu.

Letovi ka Malti

Red letenja 13. jun 19. septembar 2014.

Let brojPolazak izVreme polaskaOdrediteVreme dolaskaDan letaAvion

JU690Beograd (BEG)17:30Malta (MLA)19:30PetakA319

JU691Malta (MLA)20:30Beograd (BEG)22:30PetakA319

Red letenja 16. jun 15. septembar 2014.

Let brojPolazak izVreme polaskaOdrediteVreme dolaskaDan letaAvion

JU690Beograd (BEG)01:05Malta (MLA)03:05PonedeljakA319

JU691Malta (MLA)03:50Beograd (BEG)05:50PonedeljakA319

Tabela 19: Ocene zemalja Mediterana iz perspektive turista iz Srbije

MaltaGrkaTurskaEgipatpanijaKiparItalijaTunisHrvatska

Noni ivot53.34.63454.115

Cene33.74.14.63.93.23.44.53.1

oping4.53.94.64.14.74.64.53.94.4

Zabava4.63.94.74.14.654.53.84.2

Metani4.14.34.54.14.24.74.44.13.8

Transport4.544.44.24.854.74.53

Hrana44.34.53.33.93.54.655

Ukupna ocena4.144.54.24.34.44.243.9

Izvor: www.putovanjainfo.com, Sopstvena obrada

Vidimo da su sve ukupne ocene u proseku 4 od 5, s tim da najslabiju ocenu ima Hrvatska, a najbolju Turska. Malta ima izraenu prednost kada je u pitanju noni ivot i zabava, a veoma lou kada su u pitanju cene. Vidimo da turisti iz Srbije ne doivljavaju Maltu kao dosadnu destinaciju, namenjenu samo za ljude u zrelom dobu, ali da su problem visoke cene, tako da Malta za nae trite jo uvek nije pristupana. Umesto toga, turisti se odluuju za neto jeftinije varijante poput Grke i Turske, a Malta je jo uvek u domenu luksuza. Jedino to bi moglo da se uradi jeste da se posetioci ubede da ovo prelepo mediteransko ostrvo vredi posetiti i da e to biti doivljaj vredan nekoliko poseta neke druge destinacije.

Perceptivna mapa zemalja MediteranaKreirali smo dvodimenzionalnu perceptivnu mapu, gde je na X osi blizina, odnosno udaljenost destinacije, a na Y osi je kulturna slinost, odnosno razlika, jer smatramo da su ove dve dimenzije najbitnije iz perspektive turista iz Srbije kada se odluuju da posete neku destinaciju. Perceptivna mapa nam ukazuje na poziciju Malte u odnosu na konkurente iz oblasti Mediterana i omoguava nam da sagledamo da li ima prednosti i kolika je.Grafikon 7: Perceptivna mapa zemalja Mediterana

Izvor: Sopstvena obrada10. ZakljuakBrendiranje destinacije zahteva znanje, kritiko razmiljanje i strateku analizu i nije sluajna aktivnost koja se tie samo promotivnih napora u cilju promovisanja imida destinacije. Iako Malta jeste jedna od poseenih turistikih destinacija, smatramo da je potrebna rekonstrukcija i promocija njenog imida, kako bi pruila odgovor na nove tendencije i izazove globalnog trita i kako bi zadrala kompetitivan profil u odnosu na rivale, pogotovo zemlje Mediterana.

U ovom radu smo pokuali da istaknemo kvalitet Malte, da stvorimo vrednost za potroaa, da kreiramo jasnu i prepoznatljivu sliku za potroaa i da ukaemo na to neka destinacija mora da prui mnogo vie od prostog zbira atributa kako bi bila konkurentna. Jedna od kljunih odluka bila je da se turistikim sektorom Malte upravlja segmentalno, delei potencijalna ciljna trita na odvojena podruja i ciljanje svakog od njih zasebno i na pravi nain. Na osnovu analize brenda Malte doneli smo odluku o tri srne vrednosti koje e initi osnovu repozicioniranja Malte: naslee, raznovrsnost i gostoprimstvo. Potrebno je naglasiti one aspekte koji daju Malti kvalitativnu i kvaltitativnu prednost u odnosu na druge destinacije.

Zaista je vano da se posebna panja pokloni kvalitetu i dostupnosti statistikih podataka koji, kao to je ve pomenuto, ine osnovu donoenja odluka o turistikim aranmanima koji se dizajniraju prema potrebama potroaa, trendovima i oekivanjima pojedinih ciljnih segmenata. tavie, irenje brenda Malte na stranim tritima i suoavanje sa znaajnim konkurentima, posebno zemljama Mediterana, podruja su od posebnog interesa za budunost turistike industrije Malte. Stalni priliv statistikih podataka iz raznih istraivanja doprinosi efektivnoj segmentaciji potencijalnih ciljnih trita i formulaciji specifinih razvojnih strategija, kao i identifikaciji trita od posebnog interesa kao to je golf turizam ili ronilaki turizam. Potrebno je poveavanje poseta van sezone i stvaranje kompetitivne politike cena, to bi dovelo do poveanja prihoda od turizma kao krajnjeg cilja, to doprinosi razvoju ekonomije Malte u celini.

Literatura

Veljkovi S., Brend menadment u savremenim trinim uslovima, 2010., CID Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd;

Jegdi V., Markovi D., Menadment turistike destinacije, 2013., Fakultet za sport i turizam, Novi Sad; Metaxas T., Place marketing, strategic planning and competitiveness, 2012., University of Thessaly, Greece;

Chernysheva , E; Skourtis, G; Assiouras , I; Koniordos, M; Social Media and Destination Branding, 2011., Academy of Marketing Conference, Liverpool, UK;

Blain, C., Levy, S. E., & Ritchie, J. R. B. Destination branding: insights and practises from destination management organizations. Journal of Travel Research, 43, pp. 328338;

Buhalis, D; Marketing the competitive destination of the future, 2000., Tourism Management ,21,pp.97-116;

Baloglu, S; McCleary, K.W; A Model of Destination Image Formation, 1999., Annals of Tourism Research, Vol.26, No.4, pp.868-897;

Sajt Svetske turistike organizacije, www.unwto.org; Sajt www.visitmalta.com; Sajt Turistike organizacije Malte, www.mta.mt; Svetski ekonomski forum, www.weforum.org; Sajt www.putovanja.info; Sajt avio kompanije Air Serbia, www.airsebia.com ; Sajt Central Intelligence Agency, www.cia.gov; Sajt jezike kole Egida, www.egida.rs; Sajt jezike kole Emanera, www.emanera.rs; Svetska turistika organizacija, HYPERLINK "http://www.unwto.org" www.unwto.org, pregledano dana 25.12.2014.

Ibidem

Svetska turistika organizacija, HYPERLINK "http://www.unwto.org" www.unwto.org, pregledano dana 25.12.2014.

Veljkovi S., Brend menadment u savremenim trinim uslovima, 2010, CID Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd

Jegdi V., Markovi D., Menadment turistike destinacije, 2013, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Sajt Turistike organizacije Malte, HYPERLINK "http://www.mta.mt" www.mta.mt, pregledan dana 29.12.2014.godine

Ibidem

Ibidem

Sajt HYPERLINK "http://www.visitmalta.com" www.visitmalta.com

Ibidem

Travel & Tourism Index

Svetski ekonomski forum, HYPERLINK "http://www.weforum.org" www.weforum.org, pregledano dana 29.12.2014.godine

Metaxas T., Place marketing, strategic planning and competitiveness, 2012., University of Thessaly, Greece

Svi nazivi korieni u delu Atraktivni faktori su sa sajta HYPERLINK "http://www.visitmalta.com" www.visitmalta.com, pregledan dana 5.1.2015.godine

Sajt Turistike organizacije Malte, HYPERLINK "http://www.mta.mt" www.mta.mt, pregledan dana 10.1.2015.godine

Sajt Turistike organizacije Malte, HYPERLINK "http://www.mta.mt" www.mta.mt, pregledan dana 10.1.2015.godine

Sajt Turistike organizacije Malte, HYPERLINK "http://www.mta.mt" www.mta.mt, pregledan 11.1.2015.godine

Sajt Svetske turistike organizacije, HYPERLINK "http://www.unwto.com" www.unwto.com, pregledan dana 25.12.2014.godin

Podaci su iz 2014. godine.

Cena ukljuuje avionski prevoz, prevoz od aerodroma do hotela i od hotela do aerodroma, 7 noenja u hotelu sa dorukom, proviziju turistike agencije, aerodromske i sigurnosne takse (120 evra po osobi), trokove putnog osiguranja (10 evra po osobi).

Sve cifre spomenute u ovom podnaslovu su uzete sa sajta HYPERLINK "http://www.putovanja.info" www.putovanja.info, pregledan dana 11.1.2015.godine

Sajt Air Serbia, HYPERLINK "http://www.airsebia.com" www.airsebia.com, pregledan dana 12.1.2015.godine

23