of 16 /16

branko vučićević recikliranje stare hartije

Embed Size (px)

Text of branko vučićević recikliranje stare hartije

N

RECIKLIRANJE STARE HARTIJEBRANKO VUIEVI

edavno je iz ubrita privatne istorije izmileo ruski broj studentskog asopisa Vidici, poslednji put vien pre etvrt veka. Ubrzo potom u Pekievim pismima supruzi Ljiljani u Londonu itam da se udi kako je tako togod moglo da se pojavi. Da pogledamo taj raritet. Broj 142143, juniseptembar 1970. Format 40 x 54 cm, 18 osmostubanih strana. Izdaje Univerzitetski odbor SSJ. Broj uredili: Florijan Hajdu (designer i slikar, vrlo rano otiao iz Beograda), Aleksandar Ili (budui profesor i budui bivi ambasador), Ljubia Risti (budui reditelj u pozoritu i politici), Lazar Stojanovi (budui filmski reditelj, osuenik, inovnik UN). U impresumu nema Ilije Moljkovia, lektora-korektora. Bio je obavezni uesnik slinih poduhvata te je sigurno i tu na nesreu autora ispisivao po marginama ifova svoju ubitanu skraenicu NRZ (= ne razumem). Naslovnu stranu zauzima reprodukcija (u boji!) sovjetskog plakata: Lenjin (pod kariranim kaketom) crvenom metlom gura sa globusa cara, popa i kapitalistu. S odgovarajuim natpisom na ruskom. Sadrina: antologija tekstova sovjetske avangarde i tada aktuelnih disidenata. Sve proarano kompromitantnim pariima Pobedonosceva, danova, Staljina. Peki pominje da su neki delovi teksta bili zacrnjeni. U ovom primerku nisu. Verovatno je tuilac primivi obavezni primerak konstatovao uvredu SSSR te je zacrnjivanje naknadno obavljeno.

Nacistiki broj u izvedbi iste ekipe bio je zabranjen. Kao glavni urednik Vidika objavio sam broj posveen kulturi, pravu i politici u Hitlerovom Treem Rajhu. To sam napravio upotrebljavajui (dizajn je takoe moj) veliki broj Hitlerovih fotografija. Hitler sa malom decom, Hitler prima cvee, Hitler na potanskoj marci, Hitler dri govore, itd. Sve su one po anru i kompoziciji neodoljivo podseale (a tako su i birane) na fotografije naeg tadanjeg Predsednika. Propagandna maina bila je ista. Lazar Stojanovi, u Bogdan Tirnani, Crni talas, Filmski centar Srbije, Beograd 2008, str. 151. Ali iznenaenjima nikad kraja: naem sebe meu saradnicima. Zaudi me kritinost, u to vreme (vaskrsavanje sovjetske avangarde nakon 1968) i u tom kontekstu ne ba uobiajena. Do Grojsovog Staljina totalnog umetnikog dela i navodnog realizatora vizija sovjetske avangarde jo je daleko (Gesamptkunstwerk Stalin, 1988). Objanjenju konteksta sledi tekst: LEF196

1 LEF (skra. od rus. ), rus. knjievna grupa, osnovana 1923. u Moskvi. Pripadali su joj V. Majakovski, N. Asejev, O. Brik, S. Tretjakov i dr. God. 192325. izdavala je asopis , a 192527. . Poslije pokuaja da se pretvori u ( , 1929), a posebno ulaskom Majakovskog u RAPP grupa je zapravo prestala postojati. Lef je dvadeseth godina bio osnovnom skupinom rus. umj. avangarde i nastavljao u biti programska naela rus. futurizma. Lefovci su reklamirali umjetnost koja treba da odgovara modernoj urbanoj civilizaciji i revolucionarnim ciljevima proletarijata; koja je trebalo da pomogne u graenju ivota (), sve do svakidanjice socijalistikog drutva (zbog toga i orijentacija na primjenjene umjetnosti, fotomontau, film, arhitekturu). Umjetnost je prema njima trebala da bude stvarna, predmetna, depsihogizirana, pravljena i u skladu sa socijalnom narudbom. U knjievnosti su isticali potrebu literature fakta, eksperimentiranja u rijei, a shvaanje umj. djela kao skupa umj. postupaka pribliavalo ih je formalistima u knjievnoj kritici i teoriji. Okupljali su oko sebe i znaajna imena sovj. kinematografije (S. Ejzentejn) i kazalita (V. Mejerhold). Enciklopedija Leksikografskog zavodaRe no. 76/22, 2008.

2 Lef: asopis-kamen, baen u blato stvarnosti i umetnosti to preti da dosegne predratnu meru. Novi Lef, 1/1927. 3 Lef treba sagledati nesentimentalno. 4 Politika Lefa bila je logina akciona protivvrednost ubeenja da je lokomotiva istorije prola poslednju presudnu skretnicu i nezadrivo pojurila pravim kolosekom. Da je Partija Istina. ta je prirodnije no staviti se u slubu Partije? Bez ikakvih sumnji. Otuda ono to danas (lako je biti jasnovid naknadno) moe izgledati kao moralna otupelost lefovaca beznaporno mirenje sa razvlaivanjem sovjeta, prihvatanje likvidacije radnike opozicije, Krontata, Trockog (Majakovski je birokrati Pobedonosikovu, koga Vremenska maina ostavlja nasukanog pred vratnicama Komunizma, dodelio prtljag i kuie sa kojima je Trocki poao u progonstvo); otud oduevljeno pridruivanje hajkama na Bulgakova, Pilnjaka i Zamjatina. Nije teko zamisliti Majakovskog kao laureata Staljinove nagrade ili ostrvljenog progonitelja Sinjavskog. 5 Lefovci su sebe smatrali boljevicima umetnosti (Mi elimo da vidimo ostvarenje naeg Oktobra, hoemo da uvrstimo diktaturu manjine, jer samo manjina i jeste stvaralatvo koje ima dovoljno snane miie da ide u korak sa radnikom klasom Punjin, Umetnost komune, 3/1918). Kao to je Revolucija zdrobila drutveno-ekonomsko staro, lefovci su hteli da unite staru kulturu. U ime nae sutranjice spaliemo Rafaela, poruiti muzeje, izgaziti cvetove umetnosti!

197

Porueni Vendomski stub, Pariz 1871.

198

Uvodnik Umetnosti komune povodom godinjice obaranja Vendomskog stuba objavljuje da su odluke Pariske komune najbolji dokaz da proletarijat nije doao da sauva bedne otpatke starog ve da sazdaje svoj (svet). Jednu od bezbroj ironija dosuenih Lefu ini podatak da je nakon poraza Komune, ruilac dotinog stuba Courbet na suenju zbog tog dokaza namera proletarijata, plaljivo uveravao sudije kako je brino uvijao umetnine Louvrea u slamu i sargiju i sklanjao ih u bezbedne lagume, a da je sa etom umetnika-komunara spreio narod da porui jednu crkvu, te se izvukao sa est meseci zatvora i naknadom trokova, dok su ostali asnici Komune pobijeni ili odaslani na prekomorsku robiju. Tu su poeli prvi nesporazumi sa pravim boljevicima koji su hteli da iskoriste staru kulturu. (Lunaarski je podnosio ostavku kada je u borbama oteen Kremlj.) Lefovci su brzo dobili etiketu bolesnika od deje bolesti leviarstva koje se vie nikad nisu otarasili, tako da se Lef celog svog ivota upinjao da Partiji dokae pravovernost. Ako zanemarimo problematinu pohvalu jedne loe satire Majakovskog, Lenjin je neprestano traio zauzdavanje futurista. Moda je najvie istinskog razumevanja pokazao Trocki. (Znai li to da se Lef nalazi na pogrenom putu i da mi nemamo nita s njim?... Partija nema niti moe imati gotove odluke o versifikaciji, evoluciji pozorita, obnovi knjievnog jezika, stilu arhitekture itd., kao to, na drugom podruju, Partija nema i ne moe imati unapred gotove odluke o ubrivu, najispravnijem nainu organizacije transporta ili najsavrenijim mitraljezima. to se tie mitraljeza, transporta, ubriva, potrebne su neodlone praktine odluke... Meutim, istinski razvoj umetnosti i borba za nove forme ne spadaju u zadatke i preokupacije Partije... Time se bavi grupa Lef... Nemamo nikakvog razloga za sumnju da grupa Lef ozbiljno ne pokuava da radi u interesu socijalizma, da je duboko zanimaju problemi umetnosti i da eli da se rukovodi marksistikim kriterijima. Knjievnost i revolucija). Staljin je na podsticaj Ljilje Brik i uz posredovanje mehaniara istki Jeova, kanonizovao Majakovskog. No to je druga stvar. 6 U prvoj fazi svaka revolucija kao da trai i donosi nov nain svakodnevnog ivota, nove oblike jezika, obreda i kontraobreda (Crveni Uskrs), ljubavi, cirkusa (Majakovski, ali i Durovljev spektakl revolucije dresiranih zeeva, trijumfalno okonan isticanjem parole ZEEVI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!!! i goenjem zelenom salatom i argarepom), eljanja, organizacije rada, sahranjivanja, odgoja dece itd. Trai i novog oveka. Mada je sovjetskim naunicima srazmerno lako uspelo da presauju psima glave, stvaranje novog oveka je bilo tvri orah. Zato je trebalo konstruisatiRe no. 76/22, 2008.

bar njegov model. Tako su i proletkultovci i lefovci sanjali o novom tipu oveka kontrolora-mehaniara (Tretjakov) i mehanizovanom kolektivu toliko tuem svemu linom, toliko anonimnom da e se kretanje tih kolektiva-kompleksa pribliiti kretanju stvari koje nemaju lica... ve postoje samo lica bez izraza, due liene lirike, oseanja koja se ne mere krikom, ve manometrom i taksometrom (Gastev). Zajedno sa ovekom nauke, trudbenik umetnosti mora postati psihoinenjer, psihokonstruktor (Tretjakov). Iako nije izmislio ve samo pozajmio termin inenjeri dua, Staljin, taj superkontrolor-mehaniar, je, u neku ruku, bio i jeste najefikasniji lefovac. 7 Poput Partije siguran da je posednik Istine, Lef nije bio dirigovana umetnost ve dirigovanje (metoda Lefa stoji na granici estetskog delovanja i utilitarne ivotne prakse Novi Lef, 1/1927). Lefovce nisu zanimali pojedinac i njegovapreivljavanja ve masa koju, izvravajui drutvenu narudbu, treba usmeriti pravim putem. Korisnik dela nije ravnopravan partner ve predmet. Parole (Tretjakov je svojim najboljim radom smatrao parolu sroenu za neku fabriku pri emu je broj slova bio odreen brojem praznina izmeu prozora hale koje je valjalo popuniti), antireligiozne, didaktike agitscene, zagluujui koncerti fabrikih sirena, stihovane prorade rezolucija, higijenske pouke, konstruktivno ismevanje izvesnih slabosti i propusta, satirini izlozi Ruske telegrafske agencije, reklame, pokreti dirigovanih gomila, rekonstrukcije istorijskih dogaaja, kabaste pozorine maine Mejerholjda, izlobeni paviljoni i filmski dekoripotemkinova sela (nepostojei moderan sovhoz u [filmu] Staro i novo), nekritino usvajanje tejlorizma, projekti stambenih naselja (deca ne ive sa roditeljima, stan je elija za spavanje), totalitarna Ejzentejnova montaa, tipografija (debele crne ili crvene crte Lisickog i Rodenka to kao kroz niz torova samo na jedan nain priputaju itaoca poruci), nametaj u kojem se sedi ili lei u stavu mirno, pozorite mehanikih lutaka na elektrini pogon (Lisicki), nacrti tipske odee koja podsea na uniforme itelja Metropolisa ili Vorkute sve su to samo zavidno logino izvedeni praktini zakljuci na temelju pomenutog osnovnog opredeljenja. 8 Lef je hteo da umetnost uniti njenim vlastitim sredstvima, da se rastopi u ivotu, uklopi u proizvodnju, makar po cenu iezavanja takvih specijalnih proizvoda dananje umetnosti kao to su pesma, slika, roman, sonata itd. (Tretjakov 1923).asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

199

Umetnost se, naalost, jo jednom pokazala kao tvrdokorna ivotinja, i od Lefa su ostale pesme, slike itd. I ne znajui, vojnici Revolucije koji su pravili obojke od goblena u Zimskom dvorcu mnogo su vie uinili za stvar antiumetnike revolucije. 9 Mada je konstruisao Spomenik III internacionali, vavilonski agitpropmehanizam, Tatljin je jedan od retkih lefovaca koji je prevaziao fazu dirigovanja. Naravno, u stilu svog tehnolokog hljebnikovizma. Vratio se oveku-pojedincu i hteo da mu omogui da poleti vlastitim silama (projekt Letatljina). Dziga Vertov takoe. Mada i njegovi manifesti esto zvue neprijatno diriistiki: Od montae vizuelnih injenica (Kino-oko) prelazimo na montau vizuelnih i akustinih injenica koja se prenosi radiom (Radio-oko). Odatle emo prei na simultanu montau vizuelno-akustiko-taktilno -olfaktornih injenica... Potom emo dosegnuti stupanj na kojem emo na prepad zaticati i beleiti ljudske misli, i, konano, doi emo do najzamanijih eksperimenata neposrednog organizovanja misli (pa, sledstveno, i postupaka) celog oveanstva. Ili: BIG BROTHER IS WATCHING YOU!!! Vertovljevo zadovoljavanje sagledavanjem, snimanjem i netotalitarnom montaom (Ejzentejn je Vertova proglasio menjevikom u kinematografiji i zahtevao da se Kino-oko zameni Kino-pesnicom) otvorilo je put demokratizaciji filma. Vertov i njegovi skoranji ameriki poslednici (Jonas Mekas) pretvaraju film u bogat slikopad Nijagare stvarnosti. [] Izvesna neobezljuena upotrebljiva zrna verovatno se kriju u teoriji i praksi knjievnosti injenica, suprotstavljanju memoara, hronike, injenine ivotne grae lepoj knjievnosti (O kakvom romanu-knjizi, o kakvom Ratu i miru moe biti govora kad svakog jutra, dohvativi novine, mi zapravo okreemo novu stranicu onog basnoslovnog romana koji se zove naa savremenost? Akteri tog romana, njegovi pisci i itaoci smo mi sami Tretjakov 1929). Oito je, dakle, da proizvode i metode Lefa treba koristiti na suprotan nain, uzimajui za osnovu upravo jednog oveka a ne masu. Predlaui mogunosti izbora, a ne andariui.Re no. 76/22, 2008.

200

U tom pogledu je vrlo pouna evolucija Fluxusa. Fluxus se na svome poetku izriito pozivao i nadovezivao na Lef. ak je George Maciunas, valjda iz nostalgije za onim iaranim agitvozovima i laama, traio od Hruova da mu da elezniki vagon kojim bi grupa Fluxus s kraja na kraj obila SSSR izvodei svoje programe! Ali se brzo uverio da se bar umetnost ili antiumetnost mora odrei nasilja (u svim vidovima). 10 Mnogi proizvodi Lefa dobili su svoje staljinistike parodine parnjake. Ejzentejn je poloio temelje sovjetske filmske hagiografije Dvorac kulture u Varavi je zaustavljena, ispravljena i tukaturom naikana replika Tatljinovog Spomenika. Logori ostvarenje projekta mehanizacije ljudskog mnotva. [] Takvi totalitarni sastojci i odrazi ne bi trebalo da osujete bavljenje Lefom. Lef je kao ivot. U njemu su policije, ubijanje, ropstvo, ali i jo uvek nove zamisli, cvee, kolai, fine planine, osobe koje volimo. 11 Drugovi, dajte nam novu umetnost umetnost koja e republiku izvui iz blata. Majakovski 1921. 12 Praznik rada 1970. Napomene: Dva polemiara su tako rei vrnjaci (Ejzentejn 1898, Vertov 1896), obojica su objavila manifeste u Lefu (Montaa atrakcija, Kinoki, Prevrat). Vertov je ukljuio u jednu Kino pravdu kratki lm koji je Ejzentejn snimio za predstavu Mudrac (Kola mudrosti, dvoja ludosti). I odjednom, napada Ejzentejnov prvi lm trajk (, 1924) zbog krae i zloupotrebe formalnih postupaka Kino-oka. I poinju da lete politiki otrovne strele.asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

201

Objanjenje (uzrok spora ljubomora) daje Oksana Bulgakova (autorka nekoliko knjiga o E.) navodei jedno mesto iz beskrajnih Ejzentejnovih teorijskih spisa: Alma Ata. Planina. Bungalow. 2. XII 1943. [] Negde u background lures uspomena. Agnija. Period Proletkulta. Mudrac Horseback riding for all of us. Agnija. With this Dostoevsky name. Agnija. The rst I slept with. Agnija. Weaving into the pattern. Arvatov. Vertov. Myself and a big big white stallion (u manjeu, Granatovij pasa). Intimnost Agnije i pastuva (belog) oigledna. Suparnik se upinjao da vrelim usnama proguta njene ruice. (udno, seam se da sam bio sasvim ravnoduan to ima malu ruku.) Arvatov je poludeo. Uglavnom zbog mene. Pastuv nije bio nita kriv. Nekoliko godina kasnije. Sudbina je tako htela. Agnija stanuje (stanovala je) u istoj zgradi krilu Doma Hercena sa Madame. Udata za zemljaka. Dete sa kosim oima i izrazitim jagodicama. Sprijateljila se sa Madame, svakako na temu mene. Beli pastuv je bio lep. Saaljenje prema Arvatovu. Agnija se trovala. Ja sam otiao sa Verom Janukovom.(Oksana Bulgakova: Comment diter Eisenstein? Probleme de Mthode [extraits indits], Cinmas, broj 23, 2001, str. 5657.)Re no. 76/22, 2008.

Ejzentejn, mart 1923.

203

Aleksandar Grinberg: Agnija Kasatkina, 1930.asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Najnunija objanjenja: za vreme rata sovjetska kinematograja bila je evakuisana u Alma Atu (gde su snimljeni delovi Ivana Groznog). Fraze na engleskom su u originalu. Verovatno imaju dve svrhe: da autoru pribave distancu kad iznosi neto intimno; da oteaju posao eventualnom neeljenom pogledu. Agnija = Agnija Kasatkina (1903-????), glumica u trupi Proletkulta, u to vreme verenica Borisa Arvatova. Arvatov (1896-1943), teoretiar produktivizma, lan Lefa, autor knjige Umetnosti i klase ( , 1923); adaptirao Meksikanca (The Mexican) Jacka Londona za pozorite Proletkulta. Ejzentejn je bio scenograf i kostimograf ovog agitplakata. Oboleo od shizofrenije; od kraja dvadesetih godina do smrti bio u duevnooj bolnici Madame Jelizaveta Teleova, glumica i rediteljka MHAT, Ejzentejnova druga supruga. Vera Janukova (19041939), glumica u predstavi Mudrac. Opisane zgode su iz vremena kada se u SSSR jo eksperimentisalo sa revolucionisanjem seksualnih odnosa. Zato su ujedinjeni buruji svih zemalja strepeli da e kad dou crveni ene biti zajednike. Naravno, slini trouglovi i mnogouglovi nisu nepoznati u leviarskim krugovima. Sluaj Brecht. Nedavno je pominjan trougao Benjamin Asja Lacis Reich (Srpske lepe umetnosti, str. 182-242). Uostalom, u Lefu je vladao trougao Majakovski Ljilja Brik i mu joj Osip. Ljilja Brik se bavila i lmom, glumila, sa Majakovskim, reirala dva dokumentarna lma (jedan je o jevrejskom kolhozu) i Stakleno oko ( , 1928; koreditelj: Vitalij emuni).Vertov je Ljilju smatrao svojom imitatorkom. Stakleno oko iz naslova je objektiv lmske kamere! Saet opis njenog lma zvui primamljivo: idiosinkratina meavina dokumentarca, popularno-naunog materijala i satire na bioskopski lm! Da bi sve ostalo u porodici, glavnu ulogu je igrala Veronika Polonska, poslednja (?) ljubav Majakovskog. Nikolaj Prusakov: Plakat, 1928.Re no. 76/22, 2008.

Kad je pomenuta porodica, ne zaboravimo Ljiljinu sestru Elsu Triolet koja je omaijanog Aragona prevela u Staljinov tabor i izazvala izmu u francuskom nadrealizmu. Ranije omaijani Viktor klovski je za nju/o njoj napisao Zoo , 1923. Obe sestre su optuivane da rade za GPU. Obe su bile nezaustavljive/neunitive. Ljilja se 1932. udala za generala Primakova. General je stradao u moskovskim procesima. Po ondanjim obiajima, generalovoj supruzi sledovao je bar GULAG. Ona se, meutim, ponovo udala i ivela sreno i dugoveno. Zapletima i obrtima u maniru TV sapunica nema kraja. Trebalo bi da se vratimo Ejzentejnu. Citirana epizoda je oigledno bila za Ejzentejna presudna. Kad se od nje krenulo u kratko izvianje pojavio se tako bogat materijal da bi bilo teta potroiti ga u ovoj napomeni. Ejzentejn je eleo da se oeni Agnijom ali se nije usuivao da to kae. Erotska geometrija se ubrzo iskomplikovala. Lepotan Grigorij Aleksandrov, Ejzentejnov najbolji prijatelj u predstavi Mudraca iao je po ici opremljen kao Fantomas upisao je Kasatkinu na spisak svojih osvajanja. 205 Itd. Pabirenjem i povezivanjem moe se sastaviti mali roman-montaa injenica (po lefovskom receptu):

JADI MLADOG EJZENTEJNA.To e ujedno biti (naalost, nestruna) imitacija Freudovog opisa sluaja oveka-vuka. U meuvremenu nije loe pogledati odlinu knjigu Aleksandra Etkinda Eros nemogueg, Istorija psihoanalize u Rusiji, Zepter Book World, Beograd 1999. Ili bar str. 344351.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Uprkos najavi, ove beleke jesu sentimentalne. Na pr. zavretak odeljka 10. U Vidicima je uz ime i prezimene lankopisca stajalo: (ZMKS). Skraenica je kopkala Lazara Stojanovia i on je s islednikom slavodobitnou tvrdio da je deifrovao: ZMKS = Za mir, komunizam, slobodu. Ne elei da code breakeru kvarim zadovoljstvo ak ni elementarnom politikom analizom navodne programske krilatice, nisam mu priznao da je posredi sentimentalna posveta (v. gore: osobe koje volimo). Bilo bi neoprostivo sentimentalno i glupo naivno ove, 2008. godine oekivati da e republiku (Srbiju) izvui iz blata (srpska) nova umetnost!?!

206

Re no. 76/22, 2008.

207

Aleksandar Rodenko: Osip Brik, 1924. Snimljeno za nerealizovane korice Lefa. Trebalo je da slova na staklu naoara budu crvena.asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

208

Aleksandar Rodenko: Ljilja Brik, 1924.Re no. 76/22, 2008.

209

Aleksandar Rodenko: Majakovski, 1924.asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja