Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 14

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 14

1/20

TEROR I GENOCID

Okupator je nejednako postupao u pojedinim zemljamaokupirane Evrope, zavisno od rasistike koncepcije, ciljeva,

ponaanja stanovnitva, eksploatacionih potreba. Pored razli-kovanja ponaanja raznih okupatora, Italijana i Nemaca, Buga-ra i Maara, neophodno je diferencirano prilaziti i raznorodnimfaistikim i nacionalistikim reimima: Kvislingovom u Nor-vekoj, ustaa u NDH, klerofaistike vlade u Slovakoj. Nemcisu primenjivali represivne mere pomou SS-ovaca, preko Ge-stapoa, poluvojne organizacije Tot", Vermahta. Prilikom ofan-ziva protiv partizanskih snaga u Jugoslaviji, Albaniji i Grkoj,italijanske kaznene ekspedicije su palile sela, odvodei narod uropstvo, primenjujui represalije bez razgranienja da li su upitanju naoruani ustanici ili nenaoruano stanovnitvo, bom-bardovali naselja. Iz planinskih krajeva okupatori su naroitopljakali stoku. Italijanski okupator oslanjao se na kvislinkesnage kao na protivteu naraslim snagama narodnooslobodila-kog pokreta. Ignorisana je individualna odgovornost i primenji-vane su kolektivne sankcije da bi se narod zaplaio i baciooruje.

Za poginule vojnike u borbama Italijani su streljali zatvore-nike u znak odmazde.

Italijanska okupaciona politika imala je dva lica: jedno,koje se skrivalo iza civilizatorske misije koju Rim vri oddavnina, navodne ekonomske brige i tenje za obnovom drav-nosti pojedinih naroda, kao Crnogoraca, ili Albanaca i drugo,brutalno otvoreno, oslonjeno na grubo slamanje otpora poslemasovnih ustanaka.

Bugarska politika se koristila drugim svetskim ratom isavezom s Nemakom da postigne dominaciju na Balkanu, radiostvarenja sanstefanskog mita o Velikoj Bugarskoj". Denacio-nalizacija Makedonaca u Kraljevini SHS pomagala je Bugarima


2/20

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA 395

da okupaciju predstave kao nacionalno osloboenje i pripajanjematici. Makedonci su se nali nacionalno ugroeni u sastavu^Velike Albanije", koju je stvorila i podravala Italija.

Najjau podrku Nemci su dobili od pripadnika nemake

nacionalne manjine u pokorenim ili prikljuenim dravama ioblastima. Oni su se deklarisali kao nemaki dravljani, sluiliu SS jedinicama, inili pomone policijske i vojne jedinice zasporovoenje terora, eksploatacije, zatite pruga. Deo ovih

jedinica borio se i na istonom frontu, sa jedinicama domaihnacista. Kao vladajuoj rasi, njima je bio obezbeen izuzetnoprivilegovan reim u svim dravama van Treeg rajha, tako dase s pravom govori da su oni imali status drave u dravi".

Borili su se u SS divizijama, sluili u Vermahtu, policijskimjedinicama i raznim drugim formacijama. Identifikovani saTreim rajhom i svesni zloina koje su poinili na jugosloven-skom tlu, folksdojeri nisu ni saekali osloboenje, naputajuinajveim delom zaviajne krajeve. Folksgrupenfirer BranimirAltgajer evakuisao je sa teritorije NDH prema objavljenimpodacima 110.000 folksdojera, najvie iz Srema; iz Banata

je prema Treem rajhu krenulo 35.000, a iz Bake 70.000folksdojera sa lanovima porodica. Meu onima koji su ostalida saekaju osloboenje nalazili su se uglavnom stariji ljudi,ene i deca, njih oko 200.000 od preko 500.000 koliko ih jeivelo u Kraljevini Jugoslaviji u vreme izbijanja rata (mada se iu ovom sluaju brojevi koje iznose razni pisci ne slau).

Deo ruske emigracije koja se rasula svetom posle oktobar-ske revolucije, graanskog rata i strane intervencije priao jeNemcima, budui odranije u njihovoj slubi, u svojstvupomonih odreda (Ruski korpus u Srbiji), specijalista za rusko

pitanje" posle poetka kampanje na istoku, saradnika Nemacau pokuajima uspostavljenja vlasti u okupiranim delovimaSSSR-a. Njima su se pridruivali sovjetski dravljani nezado-voljni sovjetskim sistemom, nacionalistiki optereeni, deozarobljenika Crvene armije.

Nemci nisu priznavali ,,fran-tirere", smatrajui ih poslekapitulacije regularnih vojski nezakonitom snagom, pa shodnotome ljudima van zakona.

U okupiranim zemljama, Nemci su imali ogroman i razgra-nat policijski aparat. Strah od politike policije uvukao se usvest graana. Apsolutna kontrola preko tajne policije Gestapoa i SS odreda unosila je psihozu nesigurnosti, bezako-


3/20

Y Z NARODN OOSLOB ODILA KI RAT I REVOLUCIJA

nja, politike proizvoljnosti. Nacisti su iza svega videli ilegalnodelovanje, ruilake i podrivake snage i nosioce dezorganizacije.

Prilikom ofanzive nemakih jedinica na osloboene terito-rije unitavane su i na hiljade mirnih civila, koji su se iskazivali

u vojnim biltenima kao ustanici. Nemaki izvori govore da suNemci u Srbiji 1941. gledali u svakome seljaku neprijatelja.Nemaka 342. divizija je u toku ofanzive u Mavi i Podrinju ujesen 1941. ostavila za sobom krvave tragove, sravnjujui sazemljom sela i odvodei na desetine hiljada stanovnika u logore.Masakrima nad civilnim stanovnitvom nisu izmicala ni deca iaci. Likvidacije u Kraljevu i Kragujevcu u jeku ustanka ostajukao surova svedoanstva nemake represivne politike.

Veliki broj zloina Nemci su poinili nad srpskim stanovni-tvom u Banatu. Prilikom blokade banatskih sela u zimu 1942.isticao se okrutnou i policijskom perfidnou dr Juraj piler.U ovim hajkama, pretraivanjem kua, tala, baza, tavana,pronalaeni su i hapeni pripadnici narodnooslobodilakogpokreta. U Sremu je u toku rata bilo 21.597 rtava, a od togadve hiljade dece. Na delu teritorije Slovenije, proglaenom zadeo Treeg rajha, uveden je sistem talaca. Na Kozari jepolovinom 1942. stradalo oko 60.000 ljudi, ena i dece. Brojrtava u operaciji ,,Vajs" na tlu NDH iznosio je oko 80.000 lica,to ubijenih, to umrlih od zime ili interniranih. Nemci su u Srbi-

ji 1942. nastavili sa nemilosrdnim sistemom streljanja talaca zasvaki napad na njihove jedinice. Osim ubistava na osnovuodmazde, oni su sprovodili masovna hapenja i interniranjagraana. Nemaki tabovi su imali nareenje za ubijanjeprotivnika, bez straha da e odgovarati za odstupanje od svojihnadlenosti, jer se za likvidaciju bandi" nije pozivalo na

odgovornost. U tzv. petoj ofanzivi Nemaca, ustaa i Bugaraprotiv Glavne operativne grupe NOV i POJ, Nemci su unitavaliranjenike, tifusare, zaostale bolesne borce, ne obazirui se ni naelementarna pravila humanosti. Nemci i ustae su iza sebeostavljali pusto, sprenu zemlju, masovno streljajui stanovni-tvo krajeva u kojima su se odvijale operacije.

Na jugoslovenskom ratitu, snage Osovine, pre svega Nemci,i njihovi najblii saradnici (ustae i Ljotievi dobrovoljci")

nisu tedeli partizane i druge pristalice narodnooslobodilakogpokreta. Za Nemce su oni bili i ostali bande", s kojima setrebalo nemilosrdno obraunavati, primenjujui odmazde, si-stem talaca, kolektivnu odgovornost. Prostor kojim su prole


4/20


n e m a k e trupe (Kozara, Durmitor, plato Pive, Kopaonik idrugi) nemilosrdno je, ali i sraunato opustoen (ubijanja,

pa l j en je , ruenja). Nemci su poeli da odstupaju od paualnihr e p r e s a l i j a " tek od jeseni 1943. kada je Hitler na predlog

N o j b a h e r a , koji se zalagao za formiranje antikomunistikogbloka" uspeo da izdejstvuje obustavljanje represalija, pre svega,prema etnicima. Nojbaheru je bilo dozvoljeno da sa voamabandi" pregovara, prihvata ili odbacuje sporazume, to seuglavnom odnosilo na etnike. I dalje se zadravao stari klju"o streljanju 100 Srba, odnosno komunista za jednog ubijenogNemca, odnosno 50 za jednog ranjenog nemakog vojnika.Odbacujui sve obzire i norme meunarodnog prava, Nemci su

smatrali da je u borbi sa partizanskim bandama" sve dopute-no. U borbenoj prostoriji nije se pravila razlika izmeu boraca icivilnog stanovnitva (ena, dece, staraca). Ako je nekadadolazilo i do suprotnih pogleda, onda su oni bili izazvaninemakim procenama o celishodnosti razmene zarobljenika dabi zauzvrat dobili zarobljene oficire i vojnike, taktikih razloga,bojazni da masovnim represalijama ne poveaju banditske"borake efektive (Himler), potkraj rata strahom od kazni iodgovornosti, ali je preovlaivalo shvatanje da otpor i njegove

nosioce treba smrviti bez samilosti i razumevanja, osvetiti se zasvoje rtve, ili sprovesti zastraivanje. Potpuno je negiranaenevska konvencija o ratnim zarobljenicima iz 1929. godinekoja je regulisala stav prema ratnim zarobljenicima i govorila opoboljanju poloaja bolesnih i ranjenih, iako je njeno vaenje biloobavezno za sve zaraene drave, bez obzira da li su je onepotpisale ili ne. Brutalne mere odmazde smatrane su kao jediniefikasan nain leenja kuge". General Liters je 10. juna 1943.

izdao nareenje trupama da nijedan za oruje sposobanmukarac ne sme iv napustiti obru". Po surovosti, Litersa jenadmaivao general Lotar Rendulic, komandant 2. oklopnearmije, po ocu inae Lianin. Naroitom surovou isticale su se inemake divizije u ijem su se sastavu nalazili Kozaci sa Kubana iiz Stavropolja, zatim Kalmici i Azerbejdanci. Nemaki koman-danti Helmut fon Panvic i Nidermajer Fleps su svojimvojnicima preputali zauzeta naselja za ubijanje, pljaku isilovanja. U okrutnosti su prednjaili pripadnici SS divizijePrinc Eugen" sastavljene od jugoslovenskih i drugih folksdoj-era.


5/20

398NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Osnovu represivne politike Nemci su formulisali u naredbipoznatoj pod imenom No i magla" (Nacht und Nebel), koju jeHitler potpisao 7. decembra 1941. godine. Naredbom je predvi-eno da se u okupiranom podruju krivina dela civila protiv

Treeg rajha kanjavaju smru ili odvoenjem u Nemakuzavisno od eljenih posledica i mogunosti izvrenja kazne brzoi protiv krivca, odnosno glavnih krivaca. Feldmaral VilhelmKajtel je razradio Hitlerove smernice u naredbi od 12. decem-bra 1942. godine. General Paul Bader je u Beogradu odraosavetovanje decembra 1941. o hapenjima i streljanju talaca. Uzapovesti generala Kuncea, vrioca dunosti komandan-ta Balkana, od 20. decembra 1941, razlikovale su se tri grupe

uhapenih: zatvorenici za odmazdu, taoci i zarobljenici trupe.Vojno-upravni komandant Srbije je sa vanou od 5.decembra 1941 izdao zapovest o odmazdama u kojoj je ranijekvota 1:100 smanjena na 1:50 za ubijenog is 1:50 na 1:25 zaranjenog Nemca. Kazne izvrenja praene su oduzimanjempokretne i nepokretne imovine. Feldmaral Kajtel je 2. februara1942. izdao novu naredbu, s pozivom na Hitlera, da se zapoinjena kanjiva dela civila u okupiranim oblastima sudipred ratnim sudom, ako se mogla izrei smrtna kazna.

Koristei se pootrenjem okupacionog reima u osvojenomevropskom prostoru, Nemci su naroito surovo postupali uSrbiji, imajui u vidu iskustvo 1941. i bojazan da se borbemasovnih razmera ne ponove. Posle povlaenja Vrhovnog tabaiz Srbije, Nemci su preduzeli posebne mere sa teitem da sesprei ponavljanje borbi. Cilj je bio da se razbiju organizacijekoje su mogle razvijati rad na podizanju ustanka. U tom smisluobraala se panja na razvijanje razgranate pijunske mree,jaanje policijskih snaga i dalje preduzimanje brutalnih mera.General Kunce je 7. februara 1942. dao osnovu naredbom da seradi u tom pravcu. Umesto vojne konfrontacije koja je preovla-ivala u drugoj polovini 1941, to ne znai da je ovaj vidaktivnosti prestao i 1942, teite se sada stavljalo na guenje uzaeu potencijalnih mogunosti novog ustanka. Otuda i poja-avanje tajne policije i njenih snaga u Srbiji. Zajedno sadomaom Specijalnom policijom i njenim antikomunistikim

jezgrom trebalo je razbiti Partiju i SKOJ, sa drugim ilegalnimorganizacijama narodnooslobodilakog pokreta. Pod udarom senaao i rad pomagaa ustanika (jataka), svih onih kategorijastanovnitva koje su hranom pomagale pripadnike narodno-


6/20


oslobodilakog pokreta, davale im skrovita ili pronosile vesti unjihov prilog. Odmazda je ostala glavno sredstvo pritiska izastraivanja naroda, sa ciljem da se graani pasiviziraju iodreknu pomo borbenim grupama. General Bader je 8. februa-

ra 1942. precizno predvideo da se svi nosioci sabotaa i napadastreljaju na licu mesta; ponovo je isticano, kao i u danimaustanka, da veanje na mestu poinjenog dela deluje zastrauju-e; da se zarobljenici uzimaju samo u izuzetnim sluajevima ida se ene koje aktivno uestvuju u borbi tretiraju kao ustanici--mukarci. Analiza i podaci koje je objavio V. Glii pokazujuda je general Kunce 19. marta nastavio da podstie surovostnemakih vojnika na Balkanu, traei od nemakog vojnika da

bude ,,jo lukaviji i bezobzirniji i da upotrebi sva sredstva kojadonose uspeh . . . Ne sme biti sentimentalnosti. Bolje je da selikvidiraju 50 osumnjienih nego da pogine jedan nemakivojnik. Stanovnitvo mora imati vie straha od nemakihvojnika nego od ustanika." Ponovo se zalagao da se za ubijenogNemca strelja 100 Srba. Poetkom aprila 1942. proiren je krugtalaca hapenjem lanova porodice svih komunistiko--partizanskih voa koji se danas nalaze u umi i hukaju sve nanove nerede".

Baderovom naredbom od 10. oktobra 1942. iste mereodmazde bile su predviene kako za ubijene, tako i za nestaleNemce, jer se polazilo od pretpostavke da partizani moguskloniti leeve ubijenih Nemaca da bi izbegli odmazde nadstanovnitvom. Sem surovih represalija za oruanu aktivnostprotiv okupacionog sistema, Nemci su mere odmazde primenji-vali i na seljake koji se nisu odazivali na isporuke ita. Meunormiranim sankcijama predvieno je i izvoenje pred nemaki

ratni sud ili slanje na rad u Nemaku i druge okupirane zemlje. Istesankcije pogaale su one koji su uvali zlato, cepali ili skidaliobjave.

Bez obzira na sve mere represije u okupiranim zemljamaZapadne Evrope, teror koji se u njima sprovodio ne moe seizjednaavati sa onim u SSSR-u, Poljskoj i zemljama Jugoslavi-

je. Nemci su u okupiranim predelima SSSR-a i u Poljskojstreljali za jednog ubijenog Nemca 1000 ljudi, u Srbiji 100, a u

Norvekoj i Danskoj do tri. Teror u Jugoslaviji je naroito biousmeren protiv Srba, koji su smatrani temeljom KraljevineJugoslavije, koju Hitler nije priznavao od vojnog poraza.Zanimljivo je sa stanovita ove nacistike fikcije o prestanku


7/20

Y Z NARO DNOO SLOB ODILA KI RAT I REVOLUCIJA

drave osvajanjem (debelaciji) da jugoslovenski internirci, kojisu prilikom procedure ulaska u logor morali da se izjasne odravljanstvu, ukoliko su se legitimisali kao Jugosloveni, njiho-vo opredeljenje nije prihvatano, jer, navodno, Jugoslavija nije

vie postojala kao drava. Nemci su od Srba razlikovali Hrvatei Bosance (Muslimane), izdvajajui ih iz zarobljenikih logora.Prilikom napada na Jugoslaviju, proglasi najviih nemakihpredstavnika upozoravali su Hrvate i Bosance da Nemaka nijeu ratu s njima. Makedonce su tretirali kao makedonske Bugare.

Jevreje je snala sudbina najprogonjenijeg naroda u drugomsvetskom ratu. Jo u knjizi Mein Kampf Hitler je zabeleiocininu misao da je prvi svetski rat mogao biti dobijen samo da

je 12.000 ljudi otrovano plinom, mislei na Jevreje. Rasistikaideologija je, prema Kurtu Petcoldu, bila instrumentarij koji jetrebalo hladno i proraunato upotrijebiti da bi se njemakinarod ujedinio i formirao za rat, a rasizam je trebalo da imane samo unutranju ulogu, koja bi priguivala klasne opreke,nego da postane bitnim sastavnim dijelom ratne ideologije iprakse faistike drave". Antijevrejski pogrom, 1. aprila 1933,oznaio je poetak unitavanja nemakih Jevreja. Jevreji suoznaavani za izvore nesree, smatrani optim krivcima u

unutranjem ivotu i meunarodnim odnosima; napadao sevjeni idov" koji ivi u prikrivenim likovima, kao nosilacruilakih sklonosti, i razvijale druge iracionalne predstave.Time se iskazivala elja da se izvre drutvene promene iizazivao strah od nosilaca nacistike vlasti i njenih partijskihorganizacija i jedinica (SA, SS i Hitlerove omladine). Ali tek od1939. do 1945. pokazale su se sve neljudske osobine nacizma.Strah, uas i jeza", koju je do 1939. upoznao nemaki narod,

sada su osetili i narodi okupirane Evrope, a naroito Jevreji.Kada su poele milionske deportacije Jevreja, uesnici pokretaotpora nisu samo pokazivali solidarnost sa progonjenima, ve ipomagali ljudima u smrtnoj opasnosti da se sklone, pobegnu,skriju, nau u borbenim odredima.

Oko tri i po miliona Jugoslovena nalazilo se u zarobljeni-tvu, koncentracionim logorima, na prinudnom radu, prinua-vano da slui u kvislinkim formacijama. Kolaboraciju, koja je

u Jugoslaviji bila masovan fenomen, nezavisno od demo-kratsko-oslobodilake irine antifaistikog fronta, pod-sticali su okupatori, koristei se nacionalnim antagonizmima i


8/20


zavaenou u tenji da podre bratoubilaki rat i meusobnozatiranje.

Na hiljade Jugoslovena je bilo zatvoreno u stravinimnacistikim logorima: Dahauu, Mauthauzenu, Buhenvaldu, Sak-

senhauzenu, Osvjenimu (Auvicu), Ravensbriku, Bergen-Belze-nU i drugima. Svaki od ovih logora predstavlja masovnogubilite. No, Osvjenim se smatra za ,,najmasovnije gubilite uistoriji oveanstva", u kome je nasilnu smrt nalo oko 4miliona ljudi. Transportovani u neljudskim uslovima, zatvoreni-ci su se od prvog dana suoavali s reimom smrti. Bekstva suonemoguavana preventivnom pijunaom, bodljikavim i stru-jom napojenim ogradama logora, strahom od kazni u sluaju

hvatanja, ali i odeom logoraa (zebrasta odea, trouglovi u bojiradi klasiranja kategorija logoraa, drvene cokule, veliki robija-ki brojevi na leima, posebne pruge na kolenima akira, i tzv.autostrada du temena lobanje). Svako ukazivanje pomoilogoraima u bekstvu bilo je skopano sa rizikom da se dospe ulogor. Nemci su unitavali protivnike na naunim" principima,iskoriavajui radnu snagu maksimalnom upotrebom, uz slabuishranu i moralno poniavanje. U postojeim radnim i ivotnimuslovima, ivotna izdrljivost logoraa kretala se od 3 do 9

meseci. Ambulante su predstavljale samo prolazne stanice naputu do krematorijuma. Eksploatacijom zatoenika Nemci suizvlaili prividne koristi. Kratak vek logoraa nije u tom smislupredstavljao smetnju, s obzirom na mogunost da se novekategorije radnika dovedu iz zemalja okupirane Evrope. Meulogorskim stareinama preovlaivali su Nemci, kriminalci, jersu kazneni zavodi u Nemakoj bili ukinuti. Logorske stareineimale su pendreke oiviene icom ili metalnim kuglicama.

Pored fizike likvidacije, logorai su masovno umirali i odepidemija pegavca.

Jasenovac je zauzimao jedno od prvih mesta meu najzlo-glasnijim logorima ne samo u Jugoslaviji ve i u Evropi.Jasenovaki logor ostao je pojam zverstva ustake vladavine19411945. rtve su spaljivane u peima za izradu cigala.Spaljivani su i poluivi, pa i ivi ljudi. rtve su likvidirane iudarcima malja u glavu, a potom bacane u Savu. Ubijanje

vatrenim orujem smatralo se privilegijom. Zatoenici su more-ni glau i eu, zabijanjem eksera pod nokte, spaljivanjem,rezanjem delova tela, bacanjem dece u vazduh i doekivanjemna bajonete, lomljenjem kostiju, veanjem, davljenjem u Savi.


9/20

Y Z NAROD NOOSL OBODI LAKI RAT I REVOLUCIJA

Meu izvriocima isticao se okrutnou i fra Miroslav Majstoro-vi (u stvari Vjekoslav Filipovi), zvani Sotona", najkrvolo-nija zvijer" u ljudskom obliku. Prema izvetajima Komisije zautvrivanje ratnih zloina, u Jasenovcu je ubijeno 500600

hiljada Srba, Jevreja, Cigana (Roma), hrvatskih i drugihantifaista.Logorom, koji se nalazio na pruzi Beograd Zagreb, u

blizini ua Une u Savu, komandovao je u svojstvu organizatorai glavnog zapovednika Vjekoslav Luburi (Maks), koga Nemciocenjuju kao velikog sadistu, ivano bolesnog, patolokogtipa, posluno i na sve spremno orue poglavnika". Masovne isistematske egzekucije u Jasenovcu omoguavale su da se ulogor, praktino, primi neogranien" broj novih rtava. Zatvo

renici su ubijani i glau. U slubenom zapisniku Anketnekomisije od 18. maja 1945. stoji da su rtve logora bili Srbi,samo zato to su se po veri i rasi" razlikovali od ustakihtlaitelja, Jevreji, Makedonci, Hrvati na koje je pala sumnja dase ne slau sa ustakim reimom, zarobljeni partizani. Dobrouvan logor nije bio meta oslobodilake akcije jedinica NOVJ.

Uoi osloboenja, preostali logorai su pokuali bekstvo.Begunci su bili proreeni ustakom vatrom, tako da je mali broj

uspeo da se spase.Ustaka planeta smrti" Jasenovac, stoji kao ustako-

-klerikalni pandan Mauthauzenu, Buhenvaldu, Dahauu, Auvi-cu i drugim nacistikim logorima, izazivajui podjednaku grozupri pomenu.

Mnogobrojni logori i zatvori po isparcelisanoj Jugoslaviji,sa stratitima, postali su grobnice za stotine hiljada jugosloven-skih antifaista i rodoljuba.

Ustae su ile na likvidaciju srpskog ivlja na tlu NDHunitavanjem, proterivanjem i prekrtavanjem. Njihovi zatvoripunjeni su Srbima, Jevrejima i hrvatskim antifaistima. Ustaesu poele da gone komuniste od preuzimanja vlasti, za razlikuod Nemaca koji su iekivali poetak rata na istoku za hajku nadomae boljevike".

Istoriari su zabeleili da je KPJ najavila od poetka ratokupatoru i ustaama, kao zlu po sebi". Drugi meu njima

opravdano su dovodili genocid iz prolog rata, ali i iz daljeprolosti, u vezu sa odnosima suseda", pre svega u nacionalnoi verski meovitim sredinama, s uticajima katolike crkve inacionalistikom ideologijom unitenja Srba. No, kada je re o


10/20


drugom svetskom ratu i njegovom prologu, ostaju neobjanjenerazmere pogroma pri kojima blede analogije iz prolosti, a nadrugoj strani nepoznati izvori podsticaja da se unitava oveksamo zato to je druge rase ili vere.

Iz rasne superiornosti Nemaca, kao najistijih Arijevaca,trebalo je izgraditi svet na ropskoj poslunosti degradiranihnaroda. Nacionalsocijalistike rasne zablude i te kako su raz-buktale nacionalistike iskljuivosti i na tlu Jugoslavije. Udelovima Slovenije, koji su bili pripojeni Treem rajhu, Sloven-ci su razvrstavani po Hitlerovim rasistiko-antropolokim meri-lima. Srbi su imali da iskuse Hitlerovu srbofobiju sa nacistikomrasnom nepodnoljivou. Narodi Jugoslavije deljeni su poporeklu, rasi, psihosomatskim osobinama. Ustae su zasnivale

svoju ideologiju, ako se izuzmu lokalne posebnosti, falsifikovanjeistorije i zloupotreba tradicije, sluei se kvazitezom o gotskomporeklu Hrvata, zasnovanom na nacistikoj ideologiji; faizam jeuticao na karakter organizacije, kult poglavnika" (firera,duea, kaudilja), stvaranje partijske vojske; faistika teorijadrave na organizaciju NDH (korporativni sistem). Po sadizmu,obezljuenosti i patologiji zloina, ustae su nadmaivale ak inaciste. Sa Srbima, Jevrejima i Ciganima ubijani su hrvatski i

muslimanski antifaisti. Progonom Jevreja po uzoru na Nirnber-ke zakone, pridruivali su se nacistikim gospodarima, alikvidacijom Srba iseljenjem, fizikim unitavanjem i prevoe-njem na katoliku veru teili su ostvarenju koncepcijenacionalno iste drave. Da bi se do tog zloslutnog cilja stiglo,trebalo je unititi sve nacionalne i verske protivnike. Komunistisu proganjani i unitavani i pre nego to je Hajnrih Miler izBerlina uputio direktivu Internacionala" (uoi 22. juna 1941) ohvatanju komunista.

Nacionalscocijalizam je otvorio put ustakim zloinimasvojim teroristikim iskustvom, rasnom teorijom, negacijomJugoslavije kao drave, Hitlerovim sugerisanjem poglavniku"da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer posle 50 godina moebiti kasno, sa svim sastojcima genocida koji se mogu utvrditi udubljoj prolosti. Paveli i inae nije hteo ispustiti priliku nakoju je dugo ekao. Ustae su, kao i nacisti, polazili od glasakrvi, rase i zemlje". Ako je NDH elela da bude straa Evropena Balkanu, ona je, prema Hitlerovom shvatanju, morala dabude tvrda srca" i da ne smetne s uma da je mekoa" najveaokrutnost. Kakvih li tek zloudnih ustakih ideja: Srbi su se od


11/20

Y Z N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I J A

domorodaca razlikovali rasno i verski, bili useljeni sloj stanov-nitva, koje nije imalo autohtoni karakter; Zidovi" su opetsvojim prisustvom remetili nacionalno istu dravu, kao i rasnoinferiorni Cigani. Komunisti su, kao u svim nacionalistikimpokretima bez razlike, shvatani kao strano telo koje ne pripadaorganskom tkivu nacije. Pod udarom su se nalazile i pristaliceJugoslavije, u ustakoj verziji umjetne i neprirodne tvorevine".

Iako se ustaki zloin ne moe shvatiti bez nacionalsocijali-stikog i faistikog besa u meuratnoj i ratnoj Evropi, bezagresije na slobodu drugih naroda, njihove ideologije i prakse uvlastitim i kasnije okupiranim zemljama Evrope, ne moe seobjasniti ni bez simbioze ustaa sa klerikalnim snagama. Delova-nje klerikalizma u meuratnoj Jugoslaviji nije bilo usamljeno,

rasprostirui se na sav katoliki svet, kao vid suprotstavljanjasnagama progresa koje su potiskivale crkvu iz politikog ivotai javne delatnosti. Manifestacije nastupanja klerikalizma susvuda uveliko bile srodne: osnivanje klerikalnih partija isindikalnih centara, formulisanje programa katolike akcije" istvaranje militantnih organizacija u njenom krilu. Sem uJugoslaviji, i NDH za vreme rata, u najviem teroristikomobliku nesumnjivo, klero-faistika simbioza se moe pratiti i u

zemljama mediteranskog faizma (paniji i Portugaliji), usatelitskoj Slovakoj Jozefa Tise pre drugog svetskog rata i unjegovom toku. Istoriari uzimaju i Petenov viijski reim zareakcionarni, autoritarni, katoliki i ovinistiki korporativni"sistem vlasti, zapaajui, meutim, ambivalentnost ponaanjavieg i nieg klera. Kolika razlika u odnosu na crkvu u Poljskoji njeno svetenstvo bez razlike, koje je iz rata izalo proreeno,s oreolom patriotske snage, i privremeno se ak i odvojilo odVatikana zbog njegovog muka nad muenitvom poljskog

naroda, svetenstva i Jevreja.U Jugoslaviji je delovanje klerikalnih snaga bilo utoliko

osobenije to se radilo o zemlji vienacionalne strukture iverskih razlika, krajnje konzervativnog i militantnog episkopa-ta, genocida nad pravoslavnima u formi prozelitizma ili, uklerikalnoj terminologiji, vraanja disidenata vjeri svojih ota-ca"; tokom rata provaliju nacionalnih i verskih razlaza i sukobanadvisila je komunistika misao ujedinjenja bratskih ravno-pravnih naroda.

Rimokatolika crkva i njeni najvii predstavnici kraj rata sudoekali sa senkom nedozvoljive apstinencije u vremenu kada


12/20


se njihova humanistika poruka morala uti. Bivi apostolskinuncij u Minhenu i Berlinu, Paeli, potonji papa Pije XII, nije uprolom ratu ispunio svoju ljudsku i hriansku dunost. Rim-ski pontifeks se nije oglasio na progone Jevreja; utao je usluaju martirijuma poljskog svetenstva; nije bilo nijedne reiprotesta dok je u Pavelievoj NDH nestajao srpski narod.Kardinal Eugenije Tiseran napao je papu to je svojim utanjemodobravao ustaama da prilikom prekrtavanja biraju prakti-no izmeu preobraanja i smrti, ime je snosio odgovornost zagenocid nad Srbima. Ostala je zatamnjena injenica da papaPije XII, bez obzira na svoja politika uverenja, nije uticao nahriansku savest". Pri tome je od nebitnog znaaja, s moralne

take gledita, da li je njegov govor ili neiskorieno sredstvoekskomunikacije" moglo uticati na faistike i ustake vlasti.

Ekskluzivizam klerikalizma vodio je tome da se njegovieksponenti i organizacije estoko obaraju na suprotne verskepokrete u krugu katolicizma i politike stranke i organizacijeantiklerikalnih tendencija. Verska pripadnost je znala postativie nego nevana, ako su vernike delila suprotna gledita opolitikim pretenzijama crkve. Klerikalizam je pokazao netr-

peljivost prema starokatolikom pokretu, a na drugoj straniprema Stjepanu Radiu. Katolika tampa napadala je vouHRSS (HSS) kao Antikrista", a njegovoj stranci pripisivalanamere dekristijanizacije" Hrvata. Od propasti konkordata,narastanja faistike agresije i jaanja desniarskih tendencijau Jugoslaviji, klerikalizam je sve bezobzirnije nastupao protivpristalica ideje jugoslovenske zajednice i komunizma (setimo sepodravanja Fransiska Franka i njegovih falangista, glorifikaci-

je pete kolone" i odbrane toledskog Alkazara); .protiv Srba ipravoslavlja (kao bizantinizma). Deo svetenika se sve vievezivao za ustae, naroito u prostorima gde su se meale vere inacije.

Stoga i varijantu faizma u NDH ne moemo ne nazvatiklerofaizmom, to jest zajednicom nacionalistiko-teroristikeustake struje i najratobornijih klerikalaca. Potporne takeNDH su ustaki pokret i klerikalna struja. Klerikalizam jepreko NDH ostvarivao ideju jake katolike drave na Balkanu,koja je imala da omogui irenje katolicizma, vrati pod svojeokrilje otpadnike" od vere i preprei vrata prodoru boljevi-zma u Srednju Evropu. Visoki kler je dao duhovni blagoslov tojnakazi od drave, branei njen opstanak i u vreme raspadanja


13/20

406 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Treeg rajha. Biskupska konferencija je prihvatila prekrtava-nje pravoslavnih, iako je bilo vie nego oigledno da se na druguveru prelazi radi spaavanja ivota. Kako nazvati ograduprelata da e se prekrtavanje ostvariti u znaku potovanjakanonskih pravila? Cinizmom, hipokrizijom, odsustvom save-sti? Takvu vrstu duhovnog genocida svet nije doiveo u drugomsvetskom ratu. Jasenovac je gutao rtve a prelati su utali. Nadustakim grozotama zgraao se mostarski biskup Alojzije Miii protestovao beogradski nadbiskup Josip Uji. MonsinjorSvetozar Ritig, Metodije Miku i drugi svetenici irilo--metodijanske drube", pre svega, sledili su borbu svog naroda,tumaei versku politiku narodnooslobodilakog pokreta i

objanjavajui stvarnu sutinu klerikalizma.Klerikalna struja u rimokatolikoj crkvi pokazala je u

drugom svetskom ratu ,,da zna ubijati due kao ustaka bandatijela", priguujui pojedinane zahteve van svog organizma dadigne glas u prilog drugih krana" i Jevreja, budui da jecrkva isukrstova", a pri tome i mona". Ostali su to tekvapaji usamljenih duhova ili niih svetenika, ali bez odjeka.

Na tlu NDH izdvajali su se po zlu: Lepoglava, Lobograd,

Tenje kod Osijeka, zatvor Crna kua" u Banjaluci, zatvoriSarajeva (Beledija, emalua, Bogoslovija i drugi). Ustae suimale zatvor na Pagu, a Italijani na Rabu. Prvi koncentracionilogor u NDH organizovan je u Kerestincu maja 1941. sa triodjela": ,,za komuniste", ,,za Jevreje" i ,,za Srbe". U njemu suse nalazili istaknuti prvaci revolucionarnog radnikog pokretaJugoslavije: Boidar Adija, Otokar Kerovani, Ognjen Pria,Andrija aja, Ivan Krndelj i drugi.

U Sloveniji je muilite bilo smeteno u Begunjskom dvorcu,kod Bleda.Logor na beogradskom Sajmitu, na levoj obali Save,

osnovao je Gestapo, za smetaj i likvidaciju jevrejskih ena idece, od maja 1942. i za smetaj zatoenika iz ostalih krajevaJugoslavije. Osnovan je kao sabirni, prolazni logor i takav jeostao do kraja rata. Kroz logor na Sajmitu prolo je vie od10.000 Jevreja iz Jugoslavije. Od aprila 1942. u logor sudovoeni partizani i pristalice narodnooslobodilakog pokreta.Veliki broj logoraa transportovan je u Norveku, Nemaku i narad u rudnike Bor i Trepa. Krae vreme u logoru su se z a d r a l egrupe zatvorenika iz Grke, Albanije i Italijana posle kapitula-cije Italije. Maja 1944. Nemci su predali logor na upravu NDH.


14/20


Od 1941. do 1944. organizovana su tri logora u apcu:zatvor Okrunog suda, logor na Senjaku i logor na Savi, krozkoje je u toku rata prolo vie od 30.000 stanovnika zapadneSrbije, Podrinja i Bosne, od kojih je oko tri hiljade streljano,

najvie 1941.U beogradskom predgrau Banjici koncentracioni logor jeorganizovan na osnovu nemakog nareenja iz juna 1941. Krozlogor je prolo 23.697 zatoenika. Vodi se da je iz logora naBanjici streljano 2.894 lica, ali je taj broj mnogo vei. Streljanjasu vrena na bivem vojnom strelitu u Jajincima, a od prolea1944. u Marinkovoj Bari i na Jevrejskom groblju.

Pored ovih, u Srbiji su se poznati logori i zatvori nalazili uNiu (Crveni krst), Kruevcu, Kragujevcu, Zajearu, Leskovcu,aku, Trepi, Boru.

Od logora i zatvora Crne Gore izdvajali su se oni u Kolainu(etniki zatvor), Cetinju, Podgorici, Nikiu, Baru, na ostrvuMamuli, kod Herceg-Novog.

U skladu sa svojom politikom nacionalne odmazde zamasakr Srba u NDH, etnici su izvrili krvave pokolje musli-manskog stanovnitva u istonoj Bosni 1942. i u Sandaku iistonoj Bosni 1943. godine. etnici su se od prvog dana sukoba

krvavo obraunavali sa partizanskim borcima, njihovim porodi-cama i saradnicima narodnooslobodilakog pokreta. Slueiokupatore, predavali su im zarobljene i ranjene partizane. Uistonoj Srbiji bila im je praksa da insceniraju napade naNemce u blizini partizanskih sela samo da bi navukli Nemce narepresalije protiv svojih protivnika. Prilikom obrauna najeeje radila kama. Pripadnici narodnooslobodilakog pokreta ilinjihove pristalice stavljani su pod slovo ,,Z", to je znailo

zaklati". Izvrioci smrtnih presuda su bile zloglasne etniketrojke. Pod slovo ,,Z" stavljani su i etnici iz drugih formacija(Koste Peanca Milovanovia), iz redova Nedievih i Ljotievihformacija, otpadnici" u vlastitim redovima ili oni koji su netokrupno zgreili".

Jugoslovenski antifaisti bili su zatvorenici i u logorimaItalije, Bugarske, Grke, Maarske i Norveke.

Logor Gonars bio je jedan od prvih italijanskih koncentra-

cionih logora, osnovan marta 1942. Nalazio se u Furlaniji.Povod za formiranje logora dala je akcija za razoruanjestanovnitva Ljubljane", koju je, februara 1942, zapoeo ko-mandant 11. armijskog korpusa, general Mario Roboti. Posle


15/20

408 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

kapitulacije Italije, veliki broj logoraa se pridruio primorskimpartizanima.

Logor Ponca nalazio se na ostrvu u Tirenskom moru. Poredsudskog zatvora i koncentracionog logora, raspolagao je i

zatvorima koji su bili ispod nivoa morske povrine, u ostacimapanskih tamnica. Na Ponci su bili zatoeni socijalistiki liderPjetro Neni i major Tito Zaniboni, atentator na Musolinija1926. Posle 25. jula 1943, jedno vreme je na ostrvu bio zatvoren iMusolini, dok nije odveden na Gran Saso. U logoru su se nalaziliJugosloveni, Grci i Albanci.

Meu italijanskim logorima bili su poznati Kolfjorito iRenici, u koji su preseljavani logorai iz Gonarsa posle bekstva

osam zatvorenika korienjem iskopanog tunela.Kao drugi logor po veliini u Albaniji vodio se PortoRomano, u kojem je bilo zatoeno 2.500 ljudi raznog uzrasta,pola i zanimanja, komunista i patriota iz Crne Gore, Albanije,Makedonije, Srba sa Kosova i Metohije.

Bugari su punili zatvore u Skoplju, Bitolju, Prilepu, tipu,Kumanovu i drugim mestima, a aktivne saradnike narodnooslo-bodilakog pokreta slali u logore. Makedonski borci upuivanisu u logor Eni-Kej, kod Ksantija, i u logor Sveti Nikola", u

blizini Asenovgrada. Bugarski koncentracioni logor Eni-Kej bioje poznat po specijalnim metodama policijskog maltretiranjamakedonskih zatvorenika i bugarskih komunista. Makedonci-ma su u ovim logorima ak i bugarski zatoenici osporavalinacionalni identitet. Najosnovniju formu rada su predstavljalikruoci. Koncentracioni logor Gonda voda" ili Selite"dravne bezbednosti br. 1, bio je najvei bugarski koncentra-cioni logor 1941, smeten kod Asenovgrada, u Rodopskim

planinama, na visini od 1.000 m. Koncentracioni logor Krsto-polje" nalazio se kod Ksantija, na okupiranoj teritoriji Grke.

Mnotvo zatvora i logora postojalo je i na tlu Maarske: uBudimpeti etiri zatvora, Maarska kraljevska dravna tamni-ca u Vacu, zatvori u Kaloi, Mariji Nostri, Segedinu (ilag) iatoraljaujhelju.

Od logora su postojali: Garanj (pomoni logor za internaci-ju), Kitara (logor za internaciju), arvar, Maarski kraljevski

logor za internaciju. Neki od ovih logora nekada su bilimanastiri, pa su kasnije prilagoeni za logore. Zatvori u Konti,u Budimpeti, Sombathelju i Komaronu bili su vojni zatvori.


16/20


U Maarskoj su tamnovali Jugosloveni, pripadnici narod-n o o s l o b o d i l a k o g pokreta, rodoljubi i komunisti, najveimdelom iz delova Jugoslavije anektiranih Maarskoj (Bake,B a r a n j e , Meumurja i Prekomurja). U arvaru su se nalazili

J u g o s l o v e n i , dobrovoljci kolonizirani u Bakoj. Meu ostalimzatvorenicima nalazili su se lanovi maarske Komunistikepartije, pripadnici sekte jehovai", pripadnici maarske Parti-

je mira, manji broj prikarpatskih, erdeljskih i rumunskihkomunista i nacionalista. Jugosloveni su predstavljali posebnudravnopravnu" i ideoloko-politiku grupu", u kojoj su Srbibili najmnogobrojniji.

Maari su, u jesen 1944, pred nastupanjem Crvene armije,

sve zatvorenike, oba pola, sabrali u tvravi Komaron.Internirci su izvoeni na prisilni rad. Tokom 1942. usposta-vljena je veza izmeu Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinui rukovodstva logoraa u arvaru.

Nemci su Jugoslovene upuivali u logor Harmaki, u Grkoj,preko puta koga se nalazila kasarna Paulo Mela" (Pavlomela),u kojoj se nalazilo oko 1.500 etnika. Deo ovih zatvorenikaNemci su kasnije sa Grcima transportovali za Nemaku. Preprebacivanja, zarobljenici su u Harmakiju, blizu Soluna, radilina demontiranju mina. Preko posebnih poklisara i upravnikazatvora, etnici iz Pavlomele vrbovani su za Nedievu Srpskudravnu strau.

Oko 4.500 Jugoslovena je 19421943. internirano u Norve-koj. Rasporeeni su u 23 logora: 13 u severnoj, 9 u srednjoj i 1logor u junoj Norvekoj. Meu logorima u severnoj Norvekojnalazili su se: Karasjok, Bajsfjord, Boten, Korgen, Ozen, Potus,Krokstrand, Bjelonez, Sandnosjen, Lund, Ulvigen, Nesna i

Polarni krug, udaljen samo jedan kilometar od kamena kojioznaava sredinu pojasa bez vegetacije. U srednjoj Norvekojpostojali su sledei logori: Erlandet, Troia, Stenvikholm, Bre-ting, Haselvik, Hovde, Ejzand, Rotvoj, Persaunet, a u junojNorvekoj Bergen. Jugosloveni deportovani u Norveku osetilisu pomo norvekog naroda.

Internirci u severnoj Norvekoj nalazili su se pod straomSS, a u drugim krajevima Norveke pod nadzorom Vermahta

i organizacije Tot". Za norveke logore bilo je karakteristinoda su, pored masovnih streljanja, nacisti u njima iznurivaliinternirce prekomernim radom, uz slabu ishranu u tekimklimatskim uslovima evropskog severa.


17/20

4 1 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Moralna snaga antifaista, boraca, sovjetskih oficira, komu-nista, koji su bili ubeeni protivnici faizma, pomagala im je daizdre neizdrljive i neljudske uslove ivota. Osnovno je odratiborbenost duha i ne pokleknuti. U Mauthauzenu je delovao

Meunarodni ilegalni komitet, sastavljen od austrijskih, francu-skih i italijanskih komunista, istaknutih poljskih antifaista,sovjetskih oficira, jugoslovenskih partizana. Voena je borba zapotiskivanje kriminalaca sa rukovodeih mesta u logoru, irenesu informacije o politikoj i vojnoj situaciji u svetu, organizova-ne politike rasprave, sakupljana hrana za iznemogle i bolesne.Jugoslovenskim nacionalnim komitetom rukovodio je AntonDolinek.

Pod najteim uslovima, jedan broj ratnih zarobljenika iinterniraca razvio je aktivan antifaistiki otpor u logorima itamnicama irom Jugoslavije, u drugim okupiranim zemljama,kao i u Nemakoj, Italiji, Bugarskoj, Maarskoj.

I pored terora, iscrpljujueg rada, suoavanja sa nehuma-nou SS-ovaca, uspostavljane su veze i nastavljala se antifa-istika delatnost. Grupe, u koje se ulazilo posle tekih provera,bavile su se stanjem u logoru, politikim dogaajima i sakuplja-njem vesti o stanju na frontu. Politiki rad je tekao uprkosnajstroim zabranama i smrtnim kaznama. Podzemni rad jeobuhvatao drugarsku pomo, obavetavanje, pouavanje, kul-turni ivot, sabotae. Izgraivao se jedan svet u koji SS-ovcinisu nikada uspeli da prodru. itala se nemaka tampa inajvanije vesti prevodile na druge jezike. S obzirom nameunarodni sastav logora, formirani su meunarodni odbori.Logorai i logoraice koji su radili u bolnicama krali su lekove,a oni u kuhinjama obezbeivali dodatak hrane; iz kancelarija je

kraden pisai materijal. Najvie su pomagane najmlae inajbednije logoraice nad kojima su vreni vivo-eksperimenti.

Organizacije otpora u logorima imale su tradiciju iz prvihgodina po osnivanju. U Buhenvaldu su prvi antifaistikuorganizaciju stvorili nemaki komunisti 1938. Godinu danaikasnije dolo je do povezivanja nemakih, austrijskih i ekihkomunista. Decembra 1941. osnovane su prve ilegalne grupe jmeu sovjetskim ratnim zarobljenicima. Vodila se borba izme-

u crvenih" politiki svesnih i zelenih" potkazivaa.Jula 1942. formirana je Logorska zatita" od nemakih,austrijskih i ekih komunista. Ilegalna vojna organizacijaobuhvatila je najproverenije antifaiste raznih nacija Ilegal-


18/20


ni logorski komitet. Zatoenici u Buhenvaldu postigli su uspehlikvidacijom kriminalaca, zelenih" kapoa, to je omoguilocrvenima" da preuzmu unutranju organizaciju u logoru. Juna1944. obrazovana je Meunarodna trojka ilegalni komitet za

sabotau nacistike ratne industrije u fabrikama u neposrednojblizini logora.

U Logorskoj zatiti" radili su, pored Nemaca, Austrijana-ca, eha i Francuza, Belgijanci i Jugosloveni. Ova organizacija jebila sastavljena od komunista i panskih boraca, predstavljajuijezgro antifaistike borbe. Aktivisti su ulazili u sastav legalnihorganizacija: Poarne brigade" i Brigade za raiavanjeposle bombardovanja". Funkcionisali su nacionalni ekonomski

kolektivi, a od sredine 1944. Meunarodna ekonomska zajed-nica.Logor Buhenvald oslobodili su internirci sopstvenim snaga-

ma. Tom prilikom zarobljeno je 250 SS-ovaca.Internacionalna ilegalna organizacija funkcionisala je i u

Dahauu. Ljudi su mueni, poniavani, degradirani, teilo seubijanju njihovog morala i razaranju intelekta", ali je ideolo-ka snaga komunista i demokrata okupirane Evrope znala dapotvrdi svoju snagu nad tlaiteljima.

Postojale su mnogobrojne forme rada i saradnje: odohrabrenja i saznanja o istovetnosti pogleda, do spontane pesmekao reakcije na pla onih koji nisu mogli izdrati, fizikepomoi pri radu, revolta protiv poniavanja Jevrejki, suprotsta-vljanja rasistikoj proceduri. Glavnu formu rada inili sukolektivi. O situaciji na frontovima nasluivalo se i prekoponaanja SS-ovaca. Povezivane su grupe razbacane po raznimblokovima. Internacionalni komitet mukog logora bio je pove-

zan sa istovetnim komitetom enskog logora. Organizacija jesprovoena prema nacijama i blokovima. Sa pribliavanjemosloboenja stvorene su udarne grupe po logorima. Internacio-nalni komitet u Osvjenimu opredelio se za bekstvo bez obzirana to da li nacisti pripremaju evakuaciju logora ili unitenjezatoenika.

Svaka, i najmanja neopreznost, odstupanje od strogih pravi-la konspirativnog rada, znaila je smrt.

Kruoci u logoru na Banjici odravali su bodrost i duhbliskosti u kolektivu. Politiki zatvorenici su organizovali radna uenju, pisanju i stvaralakom radu. Pomagalo se zatoenici-ma koji su dolazili iz Grke, Albanije, Italije. Komunisti su


19/20

^ NARO DNOOS LOBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

formirali partijske aktive. Zajednika ishrana postala je sred-stvo samopomoi i vaan oblik politikog rada.

Politiko rukovodstvo logora Ponca radilo je na tome da seodri ponos kod zatvorenika i razvije svest prema oslobodila-kom pokretu, a, na drugoj strani, da se uspostave veze saantifaistikim stanovnitvom van logora.

Politikim radom razotkrivani su kao sluge faizma nacio-nalistiki emisari koji su dolazili u logore da vrbuju borce zaetnike odrede i druge nacionalistike formacije. Slavljeni supraznici, kao Prvi maj. Otpor je podizan verom u pobedu nadfaizmom. Organizovani su kursevi uenja italijanskog i francu-skog jezika. Hor je pevao nacionalne i revolucionarne pesme na

ilegalnim priredbama posveenim Prvom maju, 13. julu, 7.novembru, 27. martu. Osnovana je priruna biblioteka; radio jeilegalni narodni univerzitet. Grci su proslavljali dan Heterije.

Posle pada Musolinija i kapitulacije Italije, komitet u logoruRenii odluio je da se sledeeg dana organizuje miting i da seupute delegati komandantu logora sa zahtevom da logoraipreuzmu komandu i da se svi naoruaju zbog eventualnognapada Nemaca; da im se dodele radio-aparati; da italijanska

komanda logora vrati sve stvari koje je oduzela od interniraca;da se rasporede logorake strae u logoru sastavljene odlogoraa i da straari nose triglavku".

Na ostrvo udeka dovoene su Jugoslovenke, ali je meupolitikim zatvorenicima bilo i Grkinja. Politike aktivistkinjetraile su da se ne ide na rad koji slui potrebama vojske, da sene prisustvuje crkvenim obredima gde se molilo za zdravljeduea i da se organizuje meusobna pomo.

Tiranski zatvor, iji su zatvorenici bili Makedonci, Crnogor-ci, Srbi, Turci, Albanci iz Tirane, Elbasana, Durasa, kodre idrugih mesta, predstavljao je jedinstven kolektiv sa zatvorskimrukovodstvom, koje je bilo u tesnoj vezi sa rukovodstvom KPAlbanije u Tirani. Obavetavani su o situaciji u Albaniji,Jugoslaviji, na istonom frontu, pratili kretanje operacija nageografskoj karti, razvijali kulturno-zabavni ivot. Pre poetkapriredbe pevana je Internacionala i zatvorenici bi stojeipozdravljali sa uzdignutom pesnicom. Prilikom izvrenja kazni

nad zatvorenicima pevani su posmrtni marevi i klicano: Dolefaizam" i Osvetiemo vas, drugovi".

U Kavaji se juna 1942. nalazilo oko 1.210 zatvorenika.Aktivisti u logoru borili su se za odravanje zdravstvene


20/20


higijene, drana su predavanja, protestovalo se protiv reimaizgladnjavanja. itan je i komentarisan list Tomori, na osnovukojega su se zatvorenici kritikom analizom upoznavali sastanjem u Albaniji i u svetu.

Logor Klos imao je muki i enski deo. Borbeni elan jeodravan radom partijske organizacije i SKOJ-a. Jedna uesni-ca ovako opisuje rad u logoru: Oformljeni su kolektivi zaishranu i ideoloko-politiki rad. Radilo se da se ne izgubipolitika perspektiva, da se ne klone duhom, jer su uslovi ivotai u ovom logoru bili veoma loi. Moreni smo glau, zimom,psihikim i fizikim pritiskom. U ove kolektive ukljueni su sviantifaisti i poteni rodoljubi."

Internirci u Norvekoj su uspostavljali veze sa domaimpokretom otpora (Hjemme front), organizovali punktove zabekstvo u susednu vedsku; dostavljana im je pomo Crvenogkrsta. Meu internircrma je organizovan politiki rad. Poredkulturne delatnosti, izdavan je i ilegalni list Logorska zora ulogoru Polarni krug, umnoavan u 15 primeraka. Oko 80 jugoslo-venskih interniraca, koji su uspeli da prebegnu u vedsku,organizovali su januara 1944. udruenje Slobodna Jugoslavi-ja", koje je radilo na liniji narodnooslobodilake borbe.

U italijanskom logoru Gonars razvijao se partijski rad.Osnovan je logorski komitet i logorski odbor Osvobodilnefronte. Mrea saradnika po barakama obavetavala je logoraeo stanju u svetu i u Jugoslaviji. Izdavan je logorski list urukopisu Novosti iza ice i organizovane literarne veeri ipredavanja. Borba je usmeravana protiv logorskih potkazivaa;ilegalci su snabdevani falsifikovanim linim ispravama; pripre-mana su bekstva. Od vie hiljada ljudi u ovom logoru, Slovena-

ca i Hrvata, pomrlo je 415.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 14