Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 11

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 11

1/15

REVOLUCIJA I PROMENEU DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI.

STRANA POMO

Promene drutveno-ekonomskih odnosa u toku narodno--oslobodilakog rata i revolucije 19411944. bile su, gledano

kvantitativno, ogranienog domaaja, zbog ega je potisnut udrugi plan naelni znaaj prvog fonda optenarodne imovinestvorenog na osloboenoj teritoriji Jugoslavije. Saglasno strate-giji narodnooslobodilake borbe kao revolucije u jugosloven-skim uslovima, narodnooslobodilaki pokret bio je usredsreenna jaanje ratnog napora, ali su, na drugoj strani, ostvarivanemere koje su od prvog dana ustanka predstavljale zaetak ianticipaciju novih drutveno-ekonomskih odnosa. Narodnooslo-bodilaki front (NOF), nezavisno od svog embrionalnog karak-tera, bio je prvi organizacioni oblik optenarodne imovine,pretea dravnog sektora privrede, vladajueg posle 1944. Istotako, bez obzira na relativno malu imovinu konfiskovanu odsaradnika neprijatelja i ratnih zloinaca, prvi fond optenarod-ne imovine pojavljivao se kao negacija kapitalistike svojine idrutvenih odnosa koji su na njoj zasnovani.

Imajui u vidu osnovni cilj narodnooslobodilake borbe

jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi protiv okupatora ikvislinga rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta, od-nosno nove Jugoslavije, nije unelo u svoj neposredni programeksproprijaciju imovine buroazije, pa samim tim nije ni davaloizjave o eksproprijaciji privatne svojine niti je, do novembral944,donosilo pravne akte koji bi ovu bitno ograniavali. Stavie,rukovodei organi narodnooslobodilakog pokreta izjavljivalisu suprotno: da je privatna svojina neprikosnovena. Podtakom 2. i 3. Izjave Vrhovnog taba NOV I POJ i AVNOJ-a,

objavljene februara 1943. povodom kleveta" i dezinformacija uvezi s ciljevima narodnooslobodilakog pokreta, stajalo je da jeprivatna svojina neprikosnovena i da se ostavlja puna mogu-nost za samoinicijativu u industriji, trgovini i poljoprivredi.


2/15

REVOLUCIJA, PROME NE U DRU TVEN O-EK ONOM SKO J STRUKTUR I STRANA POMO 3 4 3

;Nikakvih radikalnih promjena", kae se u Izjavi, ,,u odnosu nadrutveni ivot i djelatnost, osim zamjene reakcionarnih opin-skih uprava i andarma koji su se bili stavili u slubuokupatora narodnooslobodilakim odborima, koji imaju

istinski demokratski, narodni karakter." O svim vanijimdrutvenim i dravnim merama, imali su, prema ovoj izjavi, dareavaju predstavnici naroda posle rata. Iz istih razloga,odreenih snaenjem otpora u Jugoslaviji i uvrivanjemantifaistikog fronta, rukovodei organi narodnooslobodila-kog pokreta nisu postavili pitanje ekonomskih promena ni naDrugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Slian je Izjavi, mada teri-torijalno ogranien, i taktiki stav u Osnovima Narodnooslobo-dilakog fronta Srbije, avgusta 1944, da narodnooslobodilaki

pokret nema za cilj promene u drutveno-ekonomskoj strukturi.Time je suzbijana neprijateljska i strana propaganda da suspostavljanjem vlasti narodnooslobodilakog pokreta u Srbijidolazi masovno razvlaivanje seljatva i sitnograanskih sop-stvenika. Masovna eksproprijacija saradnika neprijatelja i rat-nih zloinaca krajem 1944. i poetkom 1945. takoe nije znailaukidanje privatne inicijative i ugroavanje privatne svojine. Udeklaraciji Privremene vlade DFJ stajalo je da e se obezbediti

puna sloboda i pomo privatnoj inicijativi u privredi.Mada su zbog borbe naroda za nacionalni opstanak, slobo-du i nezavisnost zemlje 19411944. bitne promene udrutveno-ekonomskoj osnovi Jugoslavije izostale, ogranienepromene karakterisale su taj revolucionarni proces od samogpoetka. Njihova osnovna forma sastojala se u konfiskacijiimovine saradnika neprijatelja i ratnih zloinaca. S gleditatehnike, nije bilo veih razlika izmeu konfiskacije po pravu

graanskog drutva i konfiskacije koja se sprovodila u tokunarodnooslobodilake borbe. Meutim, ova druga, kaokazneno-pravna mera, imala je specifian karakter, budui usutini klasno motivisana, bez obzira na to to se njeno klasnokvalifikovanje izbegavalo u uslovima borbe za osloboenje i jaanja ratnog napora.

U dokumentima narodnooslobodilakog pokreta iz 1942.godine govori se o zapljeni imovine narodnih neprijatelja". Zanarodne neprijatelje, ija imovina podlee zapljeni u korist

naroda" Foanski i Krajinski propisi smatraju: a) sve aktivneustae ili njihove organizatore i pomagae; b) sve one koji susluili okupatorima ma u kome vidu kao pijuni, dostavljai,


3/15

344 N A R O D N O O S L O B O D I L A C K I R A T I R E V O L U C I J A

kuriri, agitatori; koji su naterivali narod da okupatorimapredaje oruje; sve koji su izdali narodnu borbu i bili udosluhu sa okupatorima; ,,. . . koji se odmetnu od narodnevlasti i rade protiv nje. Isto tako smatraju se narodnim neprija-

teljima i oni koji razaraju Nar. Osi. Vojsku ili dezertiraju".Narodni neprijatelji jesu i oni koji na teritoriji gdje je vlast urukama naroda vre ubistva i pljaku". Kod toga", stoji unavedenim izvorima, treba voditi rauna da se ne mogusmatrati narodnim neprijateljima oni seljaci i graani koji subili zavedeni bilo od okupatora ili ustaa, bilo od izdajnikihetnikih oficira i koji se pridrue Nar. Osi. Vojsci". Radi jaanja vojnog napora sve javne (dravne) zgrade i imanja,rudnici, putevi, mostovi itd., fabrike i vea pred uzea, radionicekoje rade za vojsku, stoje pod vojnom upravom. Isto tako ibolnice i apoteke". Po Foanskom propisima, imovina narodnihneprijatelja se konfiskuje na osnovu reenja vojnih vlasti isudova i unosi u Narodnooslobodilaki fond, sem stvari kojevojska zadri za svoje potrebe.

Zaplenjena imovina postajala je narodna svojina. U Naredbivrhovnog komandanta NOV i POJ o izborima narodnooslobodi-lakih odbora, izdatoj septembra 1942, govori se o tome izriito:

Sva zaplenjena imovina, pokretna i nepokretna, postaje narod-nom svojinom i ulazi u narodni fond (NOF); dakle, nalazi se podupravom NOO-a (opinskog ili sreskog). Tamo, gde odbora jonema, privremeno rukuju zaplenjenom imovinom vojne vlasti.Od zaplenjene imovine narodnih neprijatelja vojne vlasti uzi-.maju za vojsku to je vojsci potrebno."

Na taj nain, na podruju promena u ekonomskoj strukturikonfiskacija je odgovarala putevima izvoenja revolucije u

Jugoslaviji, ili, jo preciznije reeno, revolucionarne snagepreuzimale su vlast u specifinoj formi oslobodilake borbeprotiv okupatora i krugova nacionalnih buroazija koji su gapodravali. Suoene s mogunou gubljenja povlaenog polo-aja, snage nacionalnih buroazija svrstavale su se u frontkontrarevolucije, to je, u konanom istorijskom rezultatu, biloravno nacionalnoj izdaji. Logika klasnog interesa prevagnula jenad nacionalnom sveu i patriotskim dunostima. Ovde nisu

bile od znaaja podvojenost buroazije na prozapadne i prooso-vinske krugove i njihove unutranje protivurenosti.Konfiskacija je, po pravilu, bila dopunska kazna za sarad-

nju s neprijateljem, ali se pojavljivala i kao samostalna izvrna


4/15

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTU RI STRANA POMO 345

mera u sluaju odsutnosti vlasnika. Prvobitna svrha nije joj bilaekonomsko razvlaivanje, nego politiko kanjavanje nosilacakolaboracije. To ne znai, opet, da konfiskacija nije bila i videkonomskog razoruavanja faizma. Fond konfiskovane imovi-

ne sluio je i jaanju materijalne osnove narodnooslobodilakeborbe, ali ne kao primarni izvor. Formiranje fonda optenarod-ne imovine je, s te strane gledano, predstavljalo akcesornuposledicu izreene kazne, ija je sutina bila politiki odreena.Konfiskacija je bila trajna, a ne privremena forma razvlaiva-nja buroazije. Ona se nije menjala u toku rata, ve jesprovoena onako kako je 1941. zamiljena, a takva je ostala iposle osloboenja, uz neznatno usavravanje postupka i druge

nebitne izmene. Iako su se kasnije javljali novi vidovi ekspro-prijacije zaplena ratne dobiti, oduzimanje vikova prilikomzamene novca itd. oni su imali dopunsko obeleje i davalisporedniji ekonomski rezultat, tako da je konfiskacija za svevreme rata i u prvoj poratnoj godine ostala osnovni oblikeksproprijacione polititike u Jugoslaviji.

Od izvrenika je zavisio i postupak oduzimanja imovine: zaimovinu Treeg Rajha i pripadnika nemake nacionalne manji-ne bilo je dovoljno da se utvrdi objekt eksproprijacije pa da seodlukom upravnog organa narodnooslobodilakog odbora imo-vina prenese u svojinu, dok se saradnicima neprijatelja imovinaoduzimala pravosnanom sudskom presudom, na bazi utvrenekrivice u dokaznom postupku. to se tie imovine stranaca iodsutnih lica, pak, svojina nije pravosnano raspravljana, nego je njen predmet stavljan pod sekvestar, odnosno pod privreme-nu dravnu upravu.

Kao deo opteg antifaistikog fronta, narodnooslobodilaki

pokret nije ubrzavao promene u drutveno-ekonomskoj struk-turi, vodei rauna o nezavrenom procesu opredeljivanja zanarodnooslobodilaku borbu u samoj Jugoslaviji, a na drugojstrani o jedinstvu antifaistike koalicije. U surovim ratnimuslovima, dok se teite vojnih operacija nalazilo u zaostalim iprivredno nerazvijenim krajevima, koji nisu imali znaajnijuindustriju i poljoprivredna dobra, na vee i deklarativnepromene u sferi drutveno-ekonomskih odnosa nije se ni

pomiljalo, s obzirom na strategiju narodnooslobodilake borbe.Praktino izjanjavanje za politiku masovne eksproprijacije bilobi protivureno karakteru te borbe, a u objektivnim uslovima19411944. ne bi ni proizvelo nikakav ekonomski rezultat, dok


5/15

0 ^ 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

bi, na drugoj strani, izazivalo niz nepovoljnih odjeka i posledicau zemlji i inostranstvu, u strukturi narodnooslobodilakogpokreta i meunarodnog antifaistikog saveza. Ubrzavanjepromena u vlasti i u strukturi svojine od pojedinih pokrajinskih

rukovodstava njihovim ekstremnim odnosom prema sitnom isrednjem graanstvu, seljatvu i inteligenciji, zanemarivanjemklasno-politike konstelacije u Jugoslaviji i u svetskom antifa-istikom savezu znailo je menjanje linije narodnooslobodi-lake borbe i bilo uvod u teke poraze. Regionalna propaganda ipraksa boljevizacije", kolektivizacije, stvaranja sovjetskerepublike", razvlaivanja kulaka i buroazije" nepovoljno suse odraavale na razvoj narodnooslobodilakog pokreta i jedin-stvo njegovog fronta. Deo njegovih snaga u nekim krajevima itrenucima nije razumevao sutinu narodnooslobodilake bor-be, kao ni sloenost meunarodnih i nacionalnih uslova ukojima se ona vodila, pa je pritisak u smislu radikalnije prome-ne drutveno-ekonomskog preobraaja shvatan kao vid revo-lucionarne doslednosti, ortodoksnog sprovoenja komunisti-kog programa, i uvaavanja tueg iskustva. Ekstremna odstupa-nja od antisektake linije dovodila su do poraza, do kolebanja iodvajanja masa, do gubljenja moralnog i politikog uticaja.

Karakter, obim i tempo promena u drutveno-ekonomskojstrukturi Jugoslavije opredeljivali su odnosi snaga. Konfiskova-na je imovina iji su vlasnici saraivali s okupatorom, izdajuinacionalne interese da bi ouvali klasne. Eksproprijacija uJugoslaviji je, tako, od samog poetka dobijala patriotskuosnovu.

Na osloboenoj teritoriji iskoriavani su objekti od eko-nomskog interesa, bilo da su pripadali Kraljevini Jugoslaviji,

zaplenjeni od neprijatelja ili konfiskovani od privatnih vlasni-ka. Njihovu upotrebu organizovali su vojno-politiki i upravniorgani revolucije. Radnici su stavljali u pogon sitna preduzea iodravali proizvodnju. Radei na osloboenoj teritoriji udarni-ki, antifaisti su na neosloboenoj teritoriji sabotirali proizvod-nju i saobraaj pod kontrolom okupatora. Od radnika se trailoda ne proizvode municiju kojom e neprijatelj ubijati borceNOVJ, brau Ruse" i saveznike; da ometaju saobraaj i

paraliu transport trupa prema istoku; da ne idu na rad uNemaku.U toku narodnooslobodilake borbe drutveni odnosi su

regulisani na novim principima socijalne pravde: davanja su


6/15

REVOLUCIJA, PROM ENE U DRUTV ENO- EKON OMS KOJ STRUKTURI STRANA POMO 3 4 7

vrena prema ekonomskoj moi pojedinaca, pri emu su bogatijiimali vee materijalne obaveze; solidarno podnoenje rtava jebilo pravilo; ukidani su eksploatatorski oblici razne feu-dalno-kapitalistike rente, davanja, napolica; proglaavao se

moratorijum na plaanje kirija i izvrenje drugih novanihobaveza; javljali su se zaeci kolektivne svojine. Stvarali su senovi moralni nazori, zauzimao nov stav prema radu. Zaostaligraanskopravni poslovi ureivani su na novim naelima.Narodnooslobodilaki odbori su bili organizatori privrede iobnove ivota. U svrhu voenja rata i snaenja borbenogsamopregora privatna svojina se ograniavala u upotrebi,korienju i raspolaganju. Udarane su osnove nove socijalno-

ekonomske politike i novih drutvenih odnosa.Konfiskovanom imovinom raspolagao je Narodnooslobodi-laki fond, koji se javio 1941. kao organ narodnooslobodilakihodbora, odnosno kao organizacija narodnooslobodilakog po-kreta. Istorijski gledano, NOF se oslanjao na predratnu Narod-nu pomo (Crvenu pomo). No principijelno uzev, ipak je bionova ustanova, koja je od organizacije za prikupljanje novanepomoi postajala materijalni organ narodnooslobodilakih od-bora. U Fond su ulazila dobra bive drave, NDH, Treeg

Rajha, italijanskog okupatora, ratni plen, pokloni, darovi,manastirska dobra, optinske zgrade. Osnov pribavljanja je biofaktiko posedovanje, promena svojine ili posluga. Fond nije biostatian; njegova evolucija je odraavala razvoj narodnooslobo-dilake borbe. Od materijalnog organa narodnooslobodilakihodbora izrastao je u njihova odeljenja za mesene budete", ukojima su planirani prihodi i rashodi. Razvojem narodnooslo-bodilakog pokreta, stvaranjem veih slobodnih teritorija i

oivljavanjem privrede (iskoriavanjem uma, lokalne industrije itd.) prihodi su se neprestano poveavali, a isto tako irashodi, zbog kupovine semena, organizacije setve, nabavkerazne robe. U Narodnooslobodilaki fond su ulazila i materijal-na dobra steena rekvizicijom. Prikupljena sredstva prvenstve-no su namenjivana za pomo sirotinji i za potrebe NOVJ.

Od 1941. do 1943. mrea Narodnooslobodilakog fondaprekrila je celu zemlju, a njegov delokrug se od sela proirio do

okruga i oblasti.Faktiki ili pravno preuzeta imovina nije uvek iskoriava-na, odnosno ne dokraja, to je bilo posledica vie okolnosti:naputenu imovinu organi narodne vlasti nisu preuzeli, tako da


7/15

0 ^ 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

se javljala kao niije dobro"; imovina se nije koristila u celini,nego samo u najnunijoj meri usled nedostatka sirovina, radnesnage, mainskih delova, tako da se o nekim objektima optena-rodne imovine s pravom moglo govoriti vie kao o pasivnom

nego aktivnom posedu. to je teritorija bila prostranija, trajnijeposednuta od NOVJ, to je i stepen eksploatacije bio znaajniji.Iskoriavanje dobara, s druge strane, nije uvek bilo i znakpromene njihove vlasnike osnove, jer su organi vlasti vojne icivilne mogli na njima imati samo pravo uivanja i posluge(poznato je da su brojni vlasnici sami davali svoju imovinu nauivanje narodnooslobodilakim odborima).

Rekvizicija je bila meu glavnim izvorima snabdevanja

NOVJ i organizacija narodnooslobodilakog pokreta. Uzetaimovina se nije plaala, nego su za nju izdavane priznanice,koje posle osloboenja nisu naplaivane. Foanski i Krajinskipropisi predviali su u prvom redu rekviziciju vikova imunihseljaka. Pod ta. 9. Foanskih propisa (Zadaci i ustrojstvonarodnooslobodilakih odbora") stajalo je da narodnooslobodi-laki odbori mogu, prema potrebi, vriti u korist narodnooslo-bodilake borbe i rekviziciju imovine imunih pojedinaca".

Glavni izvor snabdevanja NOVJ poticao je od ratnog plenai mesnih izvora, zapravo od dobrovoljnih davanja graana. Zavreme dominacije teritorijalnog tipa vojne organizacije partiza-ni su se snabdevali iz svojih domainstava (odea, obua, delomi hrana), ukoliko se nije radilo o veim formacijama naizvrenju zadataka van teritorijalnog atara odreda (kada jeprikupljana pomo na bazi dobrovoljnih priloga graana). imsu stvorene pokretne jedinice, eksteritorijalne (udarni bataljoni,proleterske i udarne brigade), intendantska sluba je centralizo-

vana na nivou brigada, divizija i kasnije korpusa. Intendantivojnih jedinica najtenje su saraivali sa organima narodno-oslobodilakih odbora, jer je jedino tako moglo da se obezbedidobrovoljno prikupljanje hrane, ili putem rekvizicije koja seplaala ili sastojala u izdavanju obveznica plativih poslezavretka rata, mada do njihove realizacije nije nikada dolo.Koordinacija vojnih intendanata i odbornika dovodila je dorazmetanja boraca na konak, kantoniranja vojnih jedinica,

sabiranja odgovarajue ili raspoloive hrane na podruju odre-enog odbora. Snabdevaka (intendantska) sluba prerasla jekrajem rata u Komandu pozadine Jugoslovenske armije.


8/15

REVOLUCIJA, PROME NE U DRU TVEN O-EK ONO MSKO J STRUKTURI STRANA POMO 3 4 9

Dobrovoljni prilozi su davani u naturi (ito, kukuruz, meso.vuna, drvo, itd.) ili u novanim prilozima. Pod rekvizicijom se podrazumevalo kupovanje robe za gotov novac, a ako ovog nije bilo davanjem obveznica (bonova) za kasniju naplatu, do koje

nije nikada dolo. Najee je pogaala imunije slojeve koji suimali vikove. Rekvirirala se teglea ili tovarna stoka za prevozhrane, ranjenika, bolesnika. Izvor snabdevanja predstavlja ikonfiskovana roba od saradnika neprijatelja, na osnovu sudskih presuda ili predloga narodnooslobodilakih odbora, ali uzostavljanje najnunijeg lanovima porodica, jer je vaio principindividualne, a ne kolektivne odgovornosti.

Aktivirani su i mali privatni pogoni pre svega mlinovi,

strugare, zanatske radionice; iskoriavani su iskustvo privat-nih trgovaca i njihove veze, ali i nemilosrdno zabranjivan verci pekulacija; sprovoen je bojkot gradskih i drugih trita podkontrolom okupatora; organizovana je trampa, odnosno razme-na izmeu komplemenatrnih rejona; mobilisana su sredstvadobrovoljnim zajmovima, poklonima; partizane kantonirane pokuama seljaci su dobrovoljno hranili kao svoju vojsku.

Narodnooslobodilaki odbori su bili najaktivnija snaga uorganizovanju ivota na slobodnoj teritoriji. Narodnooslobodi-laki pokret je istakao parolu: Ni zrna ita okupatoru".Neprijatelj je stvarao pusto, u tenji da uniti pokret liavajuiga ivotnih namirnica i drugih neophodnih artikala. Nasuprottome, narodooslobodilaki odbori su organizovali zbrinjavanjertava rata, starali se o zbegovima, otvarali javne kuhinje.Dobrovoljne radne brigade omladine obraivale su naputenapolja boraca i porodica bez hranioca, pokretale obnovu ivotana osloboenoj teritoriji.

Zemlja, u posedu ili naputena, i stoka, zaplenjena ilikonfiskovana, eksploatisane su u najteim trenucima narodno-oslobodilake borbe u okviru ekonomija bolnica i vojnih ustano-va, stonih farmi i omladinskih vrtova. Organizujui proizvod-nju na kolektivnoj osnovi, ovi poslednji bili su pretee zadruge.Banjanska optina u Crnoj Gori osnovala je 1942. Nabavljakuzadrugu u Velimlju, koja je poslovala na principu prodaje robeuz minimalnu zaradu. Na crnogorskoj osloboenoj teritoriji bilo

je u prvoj polovini 1942. sluajeva preraspodele zemlje podpretnjom prinude u korist siromanih seljaka bez ili snedovoljno zemlje, pri emu su vlasnici zemljinog vika biliduni da im daju i seme i radnu stoku. Narodnooslobodilaki


9/15

0 ^ 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

odbori u Crnoj Gori i Boki, kao i na Hvaru, ukidali sunapoliarstvo, oslobaali seljaka ranijih obaveza izmeuostalog, davanja dohotka zemljinim vlasnicima. Pitanje agrar-ne reforme pokrenuto je na osloboenim podrujima Slovenije

ve 1942, a u severnoj Hrvatskoj naredne godine. U Narodno-oslobodilaki fond unoena je i zemlja.

Sprovoenje preduzetih mera ozezbeivale su snage NOVJ.Karakteristian je, u tom smislu, zakljuak Ostroke skuptinefebruara 1942: ,,Za izvrenje svih ovih zadataka, od kojih zavisidalji uspeh oslobodilake borbe, Narodnooslobodilakom odbo-ru za Crnu Goru i Boku i svim ostalim nosiocima vlasti bie naraspolaganju oruana sila narodnooslobodilakih partizanskih

odreda."Neke od ovih mera bile su akti krajnje nude u neredovnim,ratnim uslovima. Slino su postupale i vlade drugih zaraenihdrava, nezavisno od karaktera njihovog drutvenog ureenja.U sluaju narodnooslobodilakog rata, meutim, bitan je bio neopseg ovih mera, nego njihov socijalni smisao i simbolian znaajza socijalno podreene slojeve, kao nagovetaj dubljih promenau perspektivi.

Drutveno ekonomska strana narodnooslobodilake borbesve je jasnije naglaavana s pribliavanjem zavretka rata.Daleko pre osloboenja Poverenitvo za ekonomsku obnovuNKOJ-a je svojim uputstvima i smernicama u svom projektuobnove predvialo pokretanje i pitanje ispitivanja naseljavanjaseljaka iz pasivnih krajeva", uz istovremeno razmatranjeproblema dekolonizacije", naroito Nemaca, Italijana iMaara.

Poverenitvo za ekonomsku obnovu je marta 1944. priku-pljalo podatke o preduzeima u Jugoslaviji (vlasnitvo, stepenoteenosti, potrebe u sirovinama, itd.). Sabiranje podatakasluilo je dolaenju do evidencije, izrade plana budue obnove,podnoenju zahteva za ratnu tetu, reparacije; prikupljanjupodataka o korienju preduzea od strane neprijatelja, o snazifinansijskih izvora zemlje, kolonizaciji; za mirovnu konferenci- ju. Uputstva Poverenitva za ekonomsku obnovu utvrujuobavezne ciljeve budueg plana, i to: dizanje proizvodnje do

maksimuma; obezbeivanje najnunijih i najhitnijih potrebastanovnitva; regulisanje nabavki i raspodele sirovina; raspode-lu radne snage, s obzirom na manjak ove u pojedinim krajevimai za pojedina preduzea; prilagodavanje privrede modernim


10/15

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI STRANA POMO 351

ekonomijama industrijskih zemalja, prvenstveno privrediSSSR-a, vodei rauna o individualnim osobinama koje sukarakteristine za Jugoslaviju. Prema shvatanju s poetka 1944,spoljna trgovina se stavljala pod kontrolu drave kao njenmonopol. Posleratni plan obnove nije smeo da se preteranovezuje za inostranstvo, jer se polazilo od saznanja da suproblemi obnove akutni i za ostale evropske zemlje. Meutim,nije se iskljuivala mogunost da se uz radne napore narodaJugoslavije iskoriste i meunarodna sredstva, naknadi tetaod zemalja izazivaa rata i pronau naini za privlaenjepotrebne pomoi i kapitala saveznikih zemalja i jugosloven-skih iseljenika.

Analiza smernica i uputstava ekonomskih poverenitavaNKOJ-a pokazuje da se mislilo na budunost i reavanjeprivrednih i drugih problema koji tek predstoje, ali sa realisti-kim pristupom koji je u toj fazi ratnih napora i borbe zameunarodno priznanje revolucije osloboen zahvata koji bimogli nagovetavati komunistiki radikalizam kojim su protiv-nici narodnooslobodilake borbe u toku celog rata plaili sitne ikrupne vlasnike.

Po osvojenju i uvrenju vlasti prelazilo se na revolucio-narne promene u oblasti privrede i drutvenih odnosa. Vojni ipolitiki poraz graanskih snaga uticao je na bre prenoenjerevolucije s politikog na ekonomsko polje. U poreenju snerazvijenom privredom teritorija osloboenih 19411944.slika se u jesen 1944. iz osnove izmenila. U istonoj Jugoslaviji,posebno u Srbiji i Vojvodini, nalazila su se velika industrijskapreduzea, rudnici, krupna poljoprivredna dobra, mada seproizvodni potencijal osloboenih delova Jugoslavije jo nijemogao maksimalno da iskoriava zbog oskudice strunjaka,sirovina, rezervnih delova, te zbog oteenosti maina. Novozakonodavstvo i ekonomska politika nastojali su da stvoreuslove za objedinjavanje privrednog podruja. Nova Jugoslavija je dobijala ekonomsku osnovu za dovravanje osloboenjazemlje, pomaganje privredno nerazvijenih i ratom opustoenihkrajeva, pruanje socijalne zatite i pomoi invalidima, porodi-cama boraca, rtvama faizma, zarobljenicima, deci, ratnoj si-

roadi,Najpre je eksproprisana i preuzeta imovina koja je ranije

pripadala Kraljevini Jugoslaviji. Sastojala se od eleznica, veli-kod dela renog saobraaja, pota, telefona, telegrafa, preduze-


11/15

0 ^ 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

a za preradu duvana, dela teke industrije, izvesnog broja rud-nika u dravnoj eksploataciji, dela optinskih elektrinih cen-trala, plinara. Dravnom sektoru pridruivala se i imovina Tre-eg Rajha, pripadnika nemake narodnosne manjine i drugih

saradnika okupatora. Nepokretna imovina svrstavala se u eti-ri grupe: stambene zgrade kao samostalni izvor kune rente; po-ljoprivredna zemljita, kue i ostali objekti, kao i sve nepokretno-sti (hoteli, leilita, itd.). Pokretna imovina sastojala se iz tri ka-tegorije: konfiskovanog novca i novanih potraivanja, iz dra-gocenosti i ostalih pokretnih stvari.

Eksproprijacija je pravno regulisana Odlukom Predsedni-tva AVNOJ-a od 21. novembra 1944, objavljenom narednog

februara. Pod njen udar dole su tri kategorije imovine: TreegRajha i nemakih dravljana, pripadnika nemake nacionalnemanjine, i saradnika neprijatelja i ratnih zloinaca. Formalnanacionalizacija u Jugoslaviji nije izvrena istovremeno s revolu-cionarnom smenom vlasti. Eksproprijacija je bila sukcesivna,izvodila se parcijalno, bez unapred utvrenog plana, ali siste-matski.

Odluka Predsednitva AVNOJ-a je doneta u uslovima

takvih promena unutranjopolitikih i klasnih snaga u zemljikoje su dozvoljavale rukovodeim snagama zemlje da preu nabitne promene drutveno-ekonomskih odnosa. Vodei partijskiteoretiari razvijali su gledite da je zadravanje razvitka na,,pola puta" u situaciji kada je vlast pripadala radnom narodu,a sredstva za proizvodnju buroaziji, znailo rizikovanje revolu-cije i opasnost od pretvaranja KPJ u sitnoburoasku partiju".No i ova odluka nije poivala na eksproprijaciji kao klasnojmeri, to jest nije najavljena kao vid ekonomskog razvlaivanja

buroazije ve, u tradiciji narodnooslobodilake borbe, kao vidkanjavanja ratnih zloinaca i saradnika okupatora. Tako je jaanje dravnog sektora proizlazilo iz spoljne pobude da sekazne saradnici okupatora za svoje dranje i aktivnost u tokurata.

Narodna vlast je preko mesnih odbora, masovnih antifai-stikih organizacija, vojnopozadinskih i drugih organa obuhva-tala ovu imovinu, obezbeivala je i aktivno koristila. N a j m a n j e

obzira prilikom zaposedanja eksproprisane imovine pokazivalose prema imovini nemake narodnosne grupe, jer se onasmatrala faistikom imovinom, prema ijim vlasnicima i netreba imati u v a a v a n j a . Vanredna komisija za Vojvodinu Pri-


12/15

REVOLUCIJA, PROME NE U DRU T VE N O-E K ONOM SKOJ ST RUKT U RI STRANA POMO 3 5 3

vremene vlade DFJ obrazovana u prolee 1945. ispitivala je,i z m e u ostalog, i odnos prema obuhvaenoj imovini u Banatu,Bako j i Sremu. Kanjavani su p l j a k a i ove imovine i lica k o j asu zloupotrebljavala svoja slubena ovlaenja za lino bogae-

nje. Komisija za Srem je davala rokove za povraaj nezakonitoprisvojene imovine. Izvoene su egzemplarne kazne nad uinio-cima. Komisije za reviziju nametaja po stanovima, uredimanarodnih odbora i komandama mesta radila je na povlaenjuluksuznog nametaja i davanja skromnijeg radnog izgleda"ovim ustanovama. Gladni" pojedinih lepih stvari, pojediniodbornici ili drugi predstavnici vlasti unosili su u prostorijesvoj ih ustanova nefunkcionalne delove nametaja za odreene

prostorije (po vie zidnih asovnika, klavire, itd.). ito iz kua je prenoeno u zbirne magazine i silose. Iz uprava narodnihdobara isterivani su ili predavani sudovima nosioci zloupotrebai p l jake . Kritikovani su vojni sudovi zbog blagih kazni premauiniocima, a od Glavnog narodnooslobodilakog odbora Voj-vodine (GNOOV) trailo se da prekine sa lokal-patriotizmom" ivie robe alje ratom opustoenim krajevima.

U svojstvu potpredsednika NKOJ-a, Edvard Kardelj jefebruara 1945. oznaio dravni i zadruni sektor kao dvaglavna stuba na koja e se osloniti u privredi demokratskavlast", a 9. marta agrarna reforma je nagovetena u deklaracijiPrivremene vlade DFJ. Ova deklaracija, koju je preko Radio--Beograda proitao maral Tito, predviala je da vlada to prepristupi reavanju pitanja agrarne reforme i kolonizacije, kakobi siromani slojevi seljatva dobili na uivanje zemlju spotrebnim inventarom. Naroita panja, stajalo je u deklaraci-

ji, posvetie se zadrugarstvu, kome e pripasti vana uloga u

obnovi zemlje. Za Mou Pijade je agrarna reforma bila viddunosti nove drave i njene brige za borce partizanskih odredai Jugoslovenske armije, za invalide oslobodilakog rata, zaporodice i siroad izginulih boraca.

Prvu znaajniju pomo stanovnitvu, uglavnom zapadnihosloboenih delova Jugoslavije (Dalmacije, Crne Gore, Herce-govine, delova Bosne) pruila je anglo-amerika vojna organi-zacija za pomo civilnom stanovnitvu AML (Saveznike vojne

veze Allied Military Liaison). Pripreme za civilnu pomobalkanskim zemljama zapoele su u leto 1943, jer se verovalo dae na Balkanu doi do saveznikih operacija veih razmera.Organizacija ove pomoi poverena je vojnim organizacijama


13/15

0 ^ 0

NARODNOOSL OBODIL AKI RAT I RE VOL UCIJ A

MERRA (United Kingdom Middle East Relief and RefugeeAdministration Uprava za pomo na Srednjem istoku i briguza izbeglice Ujedinjenog Kraljevstva) i OFFRO (Office ofForeign Relief and Rehabilitation Operations Sluba spoljne

pomoi i operacija obnove). Stvarni poetak balkanske misijeUnre (United Nations Relief and Rehabilitation Administration Administracija za pomo i obnovu Ujedinjenih nacija) vezan je za zakljuenje Kairskog sporazuma izmeu Unre i Savezni-ke vojne veze (AML), zaduene da organizuje civilnu pomo naosloboenim teritorijama. Organizaciju pomoi balkanskimzemljama preuzela je Misija AML preko svojih podrunih misija(ML Jugoslavija, ML Grka, i ML Albanija), dok jeUnra vrila ulogu njenog vojnog agenta. Pregovori o pomoiAML Jugoslaviji vodili su se u Bariju izmeu predstavnikaAML i kraljevske vlade i NKOJ-a, jer Jugoslavija jo nije biladobila jedinstvenu vladu. Pregovori su potrajali due nego tose oekivalo, jer su iskrsli nesporazumi izmeu predstavnikaAML i nove Jugoslavije oko naina deobe pomoi. Dok supredstavnici AML zahtevali da pomo deli njihov distributivniaparat, dotle su predstavnici nove Jugoslavije stajali na gledituda se time kri suverenost Jugoslavije i inkriminiu organi

narodne vlasti. I ovi pregovori nisu mogli da ne teku u senciborbe za meunarodno priznanje NKOJ-a, odnosno nove,revolucionarne vlasti. Po savetu prijatelja" (to jest Sovjeta)maral Tito je 29. septembra 1944, po povratku iz Moskve uKrajovu, odluio da se pod takvim uslovima nova Jugoslavijaodrie zapadne pomoi. Plan AML da u Jugoslaviju ue to vieoficira i vojnika, kao i da se sve vanije luke stave pod kontroluzapadnih saveznika, odbio je i Vrhovni tab 8. oktobra 1944.

godine. Sava Kosanovi, kao lan vlade I. ubaia, interveni-sao je kod Evropskog regionalnog ureda Unre da se odredbeKairskog sporazuma ne primenjuju na Jugoslaviju. Generalnidirektor Unre Herbert Leman, Sava Kosanovi i sovjetskipredstavnik u Savetu Unre V. A. Klencov razvili su akciju da seosloboenim podrujima Jugoslavije poalju prvi kontigentihrane. Pre zakljuenja ugovora sa AML u Jugoslaviju su stiglasamo dva mala broda sa hranom: Hildurom" je stiglo 954.000 kgrobe, a Orijentom" 455.900 kg robe. Robu je preuzeo i raspo-

delio stanovnitvu Oblasni narodnooslobodilaki odbor za Dal-maciju decembra 1944. godine. Ugovor izmeu AML i Ju-goslavije zakljuen je 19. januara 1945. u Beogradu izmeu


14/15

REVOLUCIJA, PROMENE U DRU T V E N O - E K O N O M S K O J S T R U K TU R I S T R AN A P O M O 3 5 5

vrhovnog komandanta NOV i POJ marala Josipa Broza Tita ipredstavnika saveznike vrhovne komande na Sredozemlju. S ob-zirom da jedinstvena vlada Jugoslavije jo nije bila formirana spo-razum je raen u saglasnosti sa ovom vladom, koju je predsta-

vljao Sreten Vukosavljevi, faktiki pripadnik narodnooslobo-dilakog pokreta u toj vladi. Sporazumom je bilo predvieno daJugoslavija plati robu dobavljaima vladama SAD, VelikeBritanije i Kanade da podelu robe vri jugoslovenski aparat ida u zemlju ne ue vie od 300 oficira ML i inovnika Unre.Jugoslovenskom dravom komisijom pri ML rukovodio jepukovnik Todor Vujasinovi, poverenik NKOJ-a za rude, azadatak joj se sastojao da prihvati i raspodeli stanovnitvu robu

ML. Komisija je otvorila svoje ispostave u Splitu, Dubrovni-ku, ibeniku, Zadru i Suaku, koje su do 15. aprila 1945.prihvatile i uskladitile oko 50.000 tona prispele robe. OvaKomisija je istovremeno podravala rad na osposobljavanjuluka za prihvat robe, ienju mina koje su posejali Nemci,opravci puteva i mostova izmeu jadranske obale i najnepo-srednijeg zalea, improvizovala stovarita. Prvi veliki brod sahranom prispeo je polovinom februara 1945. u pristanite KatelSuurac, pored Splita. Roba je dopremana u Split i Dubrovnik.

Marta 1945. u Beograd je avionski prebaeno 14 tona lekova.Roba je u naelu deljena besplatno, izuzimajui graane koji sumogli da je plate. U nekim krajevima roba ML se trampila zadrugu robu (u Hercegovini najee za duvan). Najvei nedosta-tak se oseao u transportnim sredstvima. Iz Beograda jeavionima u Bari poslat bataljon ofera, koji je predstavljao

jezgro budueg auto-puta. Od nadlenih saveznikih tabovatraeno je da se deo robe transportuje preko Soluna da bi se

pomoglo narodu Makedonije, june Srbije, Kosova i Metohije.Kamioni su bili neophodni za razvoz vikova hrane u opustoenekrajeve zemlje (Crna Gora, Lika, Bosna, Sandak, Hercegovina).Sestomeseni program ML je predviao 461.720 tona namirnicai 4.400 tona sapuna, ali je Jugoslavija iz tih izvora do kraja juna1945. primila svega 120.000 tona robe. Do 7. marta 1945. bilo

je primljeno samo 10.000 tona robe, od ega 7.000 tona hrane,to je bilo tek dovoljno da se podmire najnunije potrebestanovnitva Dalmacije. U isporukama je preovlaivala hrana,ali je sa ivotnim namirnicama stizala i odea, obua, gorivo itehniki materijal. Prema tereenju vlada SAD, Velike Britanijei Kanade, vrednost isporuene rob,e po osnovu ML, iznosila je


15/15

0 ^ 0 NARO DNOO SL OBO DIL A KI RAT I RE VOL UCIJ A

do 15. aprila 1945. 10.283.419 dolara. Pojedinana strukturaove robe pokazuje da je u njoj pored hrane (brano, penica,meso, mast, maslac, kafa, ulje, mleko, itd.) bilo i maziva,benzina, petroleuma, ambulantnih kamiona, mostovnih kon-

strukcija, kamiona (447), eleznikog materijala, foto-materija-la, rublja, kabanica, cipela (mukih i enskih), itd.Sovjetska pomo je stizala od prolea 1944. i bivala sve vea

i raznovrsnija s pribliavanjem sovjetskih frontova Jugoslaviji.Pomeranjem Crvene armije na zapad ustanovljena je baza uKalinovki, u Ukrajini, odakle su u istone delove Jugoslavijedostavljane sovjetske isporuke oruja, municije, radio-stanica,odee (unifrme), itd. Velika rastojanja i promenljive meteorolo-

ke prilike, uz netanu identifikaciju mesta za sputanje tovara,uveliko su ometale preciznost isporuka. Ustanovljivanjem sovjetske baze u Bariju pomo je poela da stie i sa italijanskihaerodroma pod kontrolom saveznika. Sovjetski Savez je Jugo-slaviji ujesen 1944. isporuio 50.000 tona brana koje jerasporeeno prema potrebama raznim krajevima Jugoslavije.Sovjetsko oruje je transportovano i predavano u bazama uRumuniji i Bugarskoj (Sofija). Roba je dopremana i Dunavom,iz crnomorskih luka.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 11