Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 1

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 1

1/20

UREDNIK

SIMON SIMONOVI

RECENZENTI

MOMILO ZEEVIZDRAVKO ANTONIMILOVAN BUZADI

Izdavanie ove kniige pomogli su Fond CK SKJ za nauno-istraivaki rad i izdavaku delatnosti Republika zajednica nauke Srbije


2/20

BRANKO PETRANOVI

ISTORIJUA

JUGOSLAVIJE1918-1988DRUGA KNJIGA

NARODNOOSLOBODILACKI RATI REVOLUCIJA

1 9 4 1 1 9 4 5

NOLIT'BEOGRAD


3/20

SADRAJ

DRUGA KNJ I GA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA1941-1945

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941. 9OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE

I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 25PROZAPADNE GRAANSKE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA 52USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 81REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA 153OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE 193JUGOSLOVENSKO RATITE 239AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA 280VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE 303JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO . 325

REVOLUCIJA I PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJSTRUKTURI. STRANA POMO 342KULTURNI I PROSVETNI IVOT NA OSLOBOENIMTERITORIJ AMA 357OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ 379NOSIOCI TERORA I GENOCIDA 394OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJEPOBEDI NAD FAIZMOM 414PROGLAENJE REPUBLIKE 452BIBLIOGRAFIJA 483FOTOGRAFIJE I FAKSIMILIOkupatroska politika u porobljenoj Jugo-slaviji (posle strane 32)

Narodnooslobodilaka borba i kontrare-volucija (posle strane 160)Nova Jugoslavija 1943-1945 (posle stra-ne 336)

IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA 492SPISAK SKRAENICA 496

REGISTAR LINIH IMENA 498REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA 507


4/20

DRUGA KNJIGA

NARODNOOSLOBODILAKI RATI REVOLUCIJA

1 9 4 1 1 9 4 5


5/20

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

Nemakim napadom na Sovjetski Savez 22. juna 1941. rat jeuao u novu fazu. Nije se samo radilo o poveanju broja drava

koje su se nale u kovitlacu velike svetske katastrofe, ve presvega o nevienim razmerama koje je rat dobijao i estinibitaka koje su poele da se vode. Sovjetsku granicu je juna1941. prela armija od 190 divizija, kakvu svet do tada nije video.Sovjetski Savez nije imao protiv sebe samo najnaoruaniju silusveta, ve i privredu cele Evrope, koja je radila za nemakuratnu mainu. S trupama Vermahta na istoku su kaododatne, pomone snage ratovale Musolinijeva Italija, Ma-nerhajmova Finska, Rumunija generala Antoneskua, HortijevaMaarska, panska Plava divizija", ustaka legija. Ustae su, ustvari, na istoni front uputile Hrvatsku ojaanu 369. pjeakupukovniju" posle obuke u Nemakoj, a kasnije 370. pjeakupukovniju. Od sloma Rusije" ustae nisu oekivale samo da seprehrane proizvodima njenih itnica, ve i da umesto Rusije",sklone Srbima (srbofilske) na granice Balkana stane Ukraji-na. Uee u ratu protiv Rusije" i boljevizma" smatralo se za

Magna carta politike malih drava, osnovu njihovog opstanka i

temelj njihove budunosti. Otvaranje dinovskog fronta odBaltika do Crnog mora olakalo je poloaj Velike Britanije, jerje nemaki pritisak na zapadu oslabio. Porobljena Evropasnabdevala je nemaku industriju sirovinama, a poljoprivredaevropskog-jugoistoka hranila nemako stanovnitvo i vojsku.U nemakoj privredi radili su radnici iz cele Evrope.

Nemake jedinice su probile odbranu SSSR-a i prodrle udubinu njegove teritorije, kreui se prema sovjetskoj prestoni-

ci, Lenjingradu, i crnomorskoj obali. Sovjetski Savez je napoetku rata platio traginu cenu Staljinovog obezglavljenjanajvieg stareinskog sastava Crvene armije. rtve krvavogStaljinovog bezumlja postali su proslavljeni vojnici oktobarske


6/20

1 U NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

revolucije i graanskog rata, marali Mihail Nikolajevi Tu-haevski, Jegorovi i Vasilij Konstantinovi Bliher, koman-danti armija prvog i drugog ranga, komandanti korpusa idivizija, politiki komesari. Velikim masakrom armija se nalau rukama nedoraslih komandanata. Tek je patriotizam, sanevienim heroizmom sovjetskih naroda, presekao iluzije ne-makog vodstva da e se Sovjetski Savez raspasti prvih mesecirata. Iako su trupe Vermahta razbijale odbrambene linije,kidale vezu meu armijama i njihovim tabovima, zarobljavalemasu vojnika, unitavale avione na aerodromima sovjetskifront se nije raspao. Pod nemakom okupacijom nale su se

baltika obala, Belorusija, gotovo cela Ukrajina. Nemakesnage su iscrpljivane u tekim bitkama na moskovskom pravcu

u jesen 1941, kada je Hitler objavljivao svetu da se Lenjingrad iMoskva nalaze pred padom. Nemaki propagandni plakati su uSrbiji osvanjivali sa natpisima da su nemake trupe uspele daprobiju odbrambeni pojas crvene prestonice" i da se naKremlju vije zastava sa kukastim krstom. Novinski naslovi ipodnaslovi psiholoki su razarali svaku perspektivu: Prestocrvenog krvnika Staljina baen u prah i pepeo, ili: Moskva je

pala, srce komunizma je iupano. Zauzeem Moskve pala je i

nada, isticala je nemaka propaganda, komunistikih naciona-lista" ili nacionalistikih komunista", kako su Nemci ocenjiva-li pripadnike ustanikog pokreta u Srbiji 1941. godine. Time su,zakljuivali su, propala i oekivanja zavedenih Srba u pomo

jednog fantoma, koji se sada potpuno rasplinuo". Slanjem ovih islinih poruka Nemci su oekivali paralisanje svake volje Srbaza otporom.

Hitler se oigledno prevario u oekivanju da e naii na

rasulo sovjetske vojske i njenu nespremnost da brani SSSR.Nemaki napad i surovost osvajaa probudili su ruski patrioti-zam, koji je Staljin podsticao pozivom narodu da brani majkuotadbinu", koja se nalazi u smrtnoj opasnosti. Narodi SSSR-a

podseani su na ratnike tradicije, slavu Suvorova, Kutuzova iNahimova, upozoravani na antislovensku sutinu nemakogfaizma, Hitlerovo shvatanje da su slovenski narodi gnojivo zaubrenje germanskih polja. U Moskvi je obrazovan S veslo ven-ski komitet s generalom Aleksandrom Gondurovom na elu, a

patrijarh sverosijski" drao je molepstvija za slovensko oruje.Ealonirana sovjetska odbrana je, uprkos prvim neuspesima,uspela da izdri silinu nemakog udara. S ugroene teritorije


7/20

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941. 11

demontirani industrijski pogoni prenoeni su u dubinu pozadi-ne. Kao to je Velika Britanija do napada na SSSR nosila teretrata sama, tako je sada celokupno breme ratnih napora palo naSovjetski Savez. Mada je maral Semjon Konstantinovi Timo-

enko uspeo da pod Smolenskom tri nedelje zadri feldmaralaVal ter a fon Brauhia, komandanta suvozemnih snaga istonogfronta, Nemci su se pribliavali sovjetskoj prestonici. Staninoviapeli zapadnim silama, septembra 1941, da se otvori drugifront, na severu Evrope ili na Balkanu, imali su krajnjedramatian prizvuk. Britanske vojskovoe udile su se optimi-stikom miljenju predsednika Ruzvelta, u jesen iste godine, dae Rusija" izdrati.

Napadom Nemake na Sovjetski Savez dolo je do radikal-nog preloma u drugom svetskom ratu kako na bojnom polju,tako i u meunarodnim odnosima. Istoni front je postaoodluujue ratite, gde su se vodile bitke kolosalnih razmera.Nemaka je odlukom o napadu na SSSR otvorila rat na dvafronta, to je Hitlerova strategija jedno vreme izbegavala,raunajui da prethodno na kolena" obori Veliku Britaniju. Usukobu s Crvenom armijom 1941. nemaka doktrina munjevitograta doivela je slom. Te godine faktiki je stvorena antifai-

stika koalicija, najmoniji vojni blok formiran u istorijioveanstva, i to najpre kao prvi ratni savez jedne socijalistikedrave, SSSR-a, s jednom parlamentarnom demokratijom,ujedno starom kolonijalnom silom, Velikom Britanijom, kojimasu i pre japanskog napada na Perl Harbur, decembra 1941,

pomagale SAD. Procene vodeih zemalja antifaistike koa-licije, koje su bile prevazile obostrane ideoloke predrasude izprethodnog perioda, polazile su od toga da je osnovni neprija-

telj slobode i demokratije nemaki i italijanski faizam, udru-en s japanskim militarizmom. eril je 1941. govorio oepopeji" Rusije, koja se nala, obmanuta i napadnuta na

prepad" pod plamenim nemakim noem". Proklamovao je daje opasnost za Ruse i opasnost za nas, a i opasnost zaSjedinjene Drave, ba kao to je stvar svakog Rusa koji se boriza svoje ognjite i svoj dom stvar svih slobodnih ljudi islobodnih naroda u svim krajevima Zemljine kugle". eril seodricao eventualnog zakljuenja separatnog mira dok faizamne bude poraen, ali se, istovremeno, nije odricao svojih ranijihoeena o komunizmu. Iza erilove patetine argumentacije onovom faktikom ratnom savezu skrivala se procena da je 1941.


8/20

1 U NARODNOOSLOBODILA CKI BAT I REVOLUCIJA

faizam najvea opasnost. Velika Britanija je bila zainteresova-na da SSSR primi na sebe glavni udar nemakih snaga i odloi

pritisak na Veliku Britaniju, usamljenu u ratu, s mnogobrojnim,po elom svetu rasejanim bojitima na kojima je morala da

is traje.Bacanjem glavnih snaga na istok Hitler je morao da oslabivazduni pritisak na Britaniju, naputajui i plan o invazijiOstrva (operacija nazvana Morski lav"), dok su britanski iameriki konvoji s ratnim materijalom urili prema ruskimlukama na severu da bi pomogli sovjetsku odbranu. Neoekiva-ni tok nemako-sovjetskog rata izazvao je, meutim, bojaznidruge vrste, da Sovjeti brzo ne podlegnu i ne obistine Hitlerova

predvianja da se radi ,,o dinu na staklenim nogama", paNemci svom snagom okrenu protiv Britanaca, snabdeveni itomiz Ukrajine, obezbeeni sovjetskom naftom i drugim sirovina-ma, osloboeni voenja rata na dva fronta. Opasnost ove vrsteBritanci i Amerikanci su nastojali da otklone poveavanjemisporuka ratnog materijala. Lord Vilijam Maksvel EjtkenBiverbruk i Averel Hariman su septembra 1941. sa Staljinom

pregovarali o pomoi SSSR-u u vazduhoplovstvu, kopnenojvojsci, mornarici, transportu, sirovinama i medicinskoj opremi.

Na bojitima u Evropi, centru zbivanja u drugom svetskomratu, gde se uglavnom odluivala sudbina sveta, posebno mestopripadalo je pokretima otpora, poglavito optenarodnom ustan-ku u Jugoslaviji. Oni su se razlikovali po stepenu jedinstva,ideologiji rukovodstva (komunistikoj ili graanskoj), karakte-ru borbe (koja je mogla biti intenzivna i pretvoriti se uoptenarodni rat ili ograniena na pasivan, podzemni otpor,

propagandu protiv faizma, sabotae i diverzije, pijunau u

korist saveznika), po stepenu izloenosti okupatorskoj represiji,seditu rukovodstva (u zemlji ili saveznikim centrima, uVelikoj Britaniji ili SSSR-u), nainu dejstva (kao pomonasaveznika snaga ili kao samostalan front), uzajamnim odnosi-ma (jedinstvo i saradnja ili izdvojenost i sukobljavanje). Sgledita njihovih krajnjih ciljeva, ti su se pokreti mogli podelitina one koji su ili na status quo, odnosno obnovu starog

poretka, i one koji su teili njegovoj temeljitoj izmeni uokvirima narodnooslobodilake borbe protiv okupatora.

Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao revo-lucionarna strategija u jugoslovenskim uslovima, sadravala jeu, sebi socijalnu, nacionalnu i antifaistiku emancipatorsku


9/20

SVE T U RATNOM VRTLO GU 1941. 13

tendenciju kao nedeljivo tkivo celovitog procesa. Ostvarivana jekao optejugoslovenska pojava u okvirima drugog svetskograta, bez obzira na neravnomernost, ispoljavajui se u gradovi-ma i u seoskim prostorima, u teko prohodnim brdskim

krajevima i ravniarskom podruju; u sreditu zemlje, ali i ugraninim pojasevima Treeg Rajha, Italije, Maarske i Bugar-ske. Narodnooslobodilaka borba je voena i u krajevima kojisu formalnim i faktikim aneksijama bili ukljueni u sastav silaosovine. Pri tome, uproeno bi bilo svako zanemarivanjeprotivurenog puta oblikovanja osnovnog stratekog konceptarevolucionarnog subjekta, koji jedno vreme nije bio imun odshvatanja o barikadnim formama borbe, iluzija o osloboenjukoje dolazi kao rezultat vojno-politikih raspleta na velikimfrontovima; skretanja koja su se znala pojaviti i u vidunastupajue tzv. druge etape, ili svetske revolucije.

Oblici i intenzitet narodnooslobodilake borbe zavisili su,meutim, od mnogobrojnih inilaca.

Otpor u gradovima Jugoslavije tek je jedna komponentanarodnooslobodilake borbe koju nosi narodnooslobodilaki

pokret sa svojim jezgrom Komunistikom partijom Jugosla-vije, kao organizaciono-ideolokim predvodnikom. Strategija

KPJ se nije mogla izgraivati bez uvaavanja meunarodneantifaistike borbe, budui njen nerazdvojni deo. Stoga je ona,na jednoj strani, izraz analize novih istorijskih okolnosti drugogsvetskog rata, budui odreena (u svom organizacionom,ideoloko-politikom i propagandnom nastupu) jednom sasvimdrukijom epohom od one koja je bila karakteristina zaoktobarsku revoluciju. Iskustvo oktobarske revolucije moglo jebiti opti istorijski uzor i vrelo nadahnua, ali ne i ponovljiv

obrazac konkretnih puteva i naina osvajanja vlasti.Narodnooslobodilaka borba se razvijala u uslovima pode-ljene zemlje posle vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije. Sileosovine razvile su i primenjivale tezu o unitenju Jugoslavijekao drave. Jedna od optih odlika narodnooslobodilake

borbe je da se ona razvijala na tlu vienacionalne zajednice, od-ranije optereene bremenom nacionalnih sukoba koje su okupa-tori i delovi nacionalnih buroazija u svojoj slubi razvili donezapamenih razmera, podstaknuti interesima okupacionogsitema i svojom rasnom doktrinom.

Spoljne slinosti izmeu narodnooslobodilake borbe Jugo-slavije i pokreta otpora u okupiranim zemljama Evrope mogu se


10/20

U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

uoavati u najrazliitijim pravcima: antifaistiko opredeljenje,organizovanje ilegalne aktivnosti, izdavanje tajne tampe, srod-ne forme aktivnosti protiv okupatora ili ovoga protiv antifai-stikih grupa. One nisu neshvatljive, jer su organizovane ili

spontane (u nekim sluajevima) tenje izazvane istim uzrocima;postoji i slinost okupacionih reima; otpor u nekim sluajevi-ma izazivaju mere denacionalizacije; okupatori se oslanjaju nakvislinge; u nizu drava deluju organizacije antifaistikogkaraktera od kojih jedne nadahnjuju komunisti a druge snagegraanskog porekla; uestalost i masovnost akcija zavisna je odnekih krupnih dogaaja na svetskim frontovima. Jedne od ovihsnaga pokreta otpora" razvijaju se kao dopunske snage savez-nika, dok druge stasaju u samostalne subjekte svetskog antifa-istikog fronta. Oblici otpora u gradovima zemalja porobljeneEvrope mogli su takoe spolja pri bilo kojem klasifikacio-nom sistemu, bilo da se radi o pasivnom otporu, razvijanju voj-no-obavetajne mree, sabotaama i diverzijama, ili masovnimustancima u zavrnoj fazi rata meu sobom izgledati istovet-ni da nije pomenutog razgranienja izmeu revolucije i iskljuiveborbe za osloboenje. Borba narodnooslobodilakog pokreta ugradovima Jugoslavije deo je revolucionarne smene vlasti pod

vodstvom komunista u okviru strategije narodnooslobodilakeborbe kao jedinstvene pojave u okupiranoj Evropi. Slianrazvoj, sa stanovita puteva ustanka i oblika borbe, naravno,znatno kasniji i prilagoen nacionalnim uslovima, imala je inarodnooslobodilaka borba naroda Albanije, inspirisana na-rodnoooslobodilakom borbom naroda Jugoslavije i delatnoudelegata i instruktora CK KPJ i Vrhovnog taba u Albaniji.

Na pojavu, stepen aktivnosti, razmere i metode borbe

mogao je uticati niz inilaca kakvi su, na primer, drutvena imoralna kriza poraenih drava, stranaka, nacionalna i verskakonstelacija, dranje verskih organizacija, tradicije otpora u

prolosti, geopolitiki poloaj pojedinih zemalja, strategijskiinteresi okupatora i saveznika, blizina velikih fronto va, in-strukcije iz inostranstva, itd. Tek uporednom analizom postajeuoljivije da li su se pokreti otpora pojavili kao reakcija nagubitak nezavisnosti i okupaciju, nastali spontano ili organizo-

vano, pod uticajem iz inostranstva ili samoniklo, zalagali se zazadravanje starog sistema ili za radikalnije drutvene prome-fie. Preciznije se sagledava stepen jedinstva u njima, ideologijarukovodstva, karakter borbe, koja se mogla pretvoriti u opte-


11/20

SVE T U RATNO M VRTLOG U 1941. 15

narodni rat ili ograniiti na graansku neposlunost", pod-zemni otpor, propagandu protiv faizma, sabotersko-diver-zantsku aktivnost, pijunau u korist saveznika.

Jedni pokreti su bili kompaktni a drugi koalicionog karak-

tera. Ako su se rukovodstva paralelnih pokreta otpora i slagalada se organizuje borba protiv okupatora, ona su se znala irazilaziti oko pitanja strategije aktivne borbe ili iekivanja,kao to je to bio sluaj sa Dragoljubom Draom Mihailoviem uJugoslaviji i delom Hrvatske seljake stranke (HSS), poduticajem Vlatka Maeka. Pokret otpora pod komunistikomdominacijom u Poljskoj zalagao se za aktivnu antifaistikuborbu od 22. juna 1941, za razliku od suparnikog pokreta pod

uticajem londonske emigracije koji je svoju antifaistikudeklaraciju od poetka uglavnom svodio na parolu puka knozi", to jest uvanje snaga dok ne nastupi pravi as ili ne doesignal za masovno borbeno istupanje.

Za sve pokrete otpora" svakako je zajedniko to to slobo-darska komponenta koliko god bila znaajna nije u stanjuda objasni poreklo i razvoj otpora, jer postoji sem nacional-noodbrambenog i patriotskog refleksa ideoloki otpor fai-stikom totalitarizmu, rasizmu i korporativizmu. Otpor sepruao i zbog politike denacionalizacije ili fizikog unitenja ucilju stvaranja nacionalno istih drava, odnosno etnikihdravnih tvorevina. Genocid je univerzalna pojava, ali je unacionalnim uslovima imao specifine oznake. Genocidu su biliizloeni Poljaci, Rusi, Srbi, Slovenci; denacionalizacija je

pogaala Hrvate Dalmacije, Makedonce, Luksemburane idruge.

Razvoj pokreta otpora zavisio je i od geografskih oblika

zemljita i njegove ispresecanosti rekama, izolacije od savezni-kih centara, pozadine velikih frontova (sovjetski partizani,poljski pokret otpora, pokreti otpora u Rumuniji, -Bugarskoj idrugi). Topografija tla mogla je olakavati ili oteavati organi-zaciju borbe, ali se ne sme apsolutizovati kao to u jugosloven-skom sluaju pokazuje Vojvodina, ili nasuprot njoj Dalmacija,gde je stvorena partizanska mornarica na okupacionom podru-

ju snane pomorske sile.

Pokrete otpora evropskih zemalja karakterisale su 1941.individualne akcije, delatnosti tajnih grupa, razvijena izdava-ka delatnost, itava jedna industrija linih isprava, uverenja o

bolesti, radnih knjiica i drugih dokumenata za dokazivanje


12/20

1 U NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

statusnih situacija. Primenjivao se i bojkot prilikom odreenihdatuma i trajkovi sa pasivnim demonstracijama. U okupiranojAlbaniji dolazilo je, takoe, do znakova nezadovoljstva okupa-cijom, naroito prilikom proslave Dana nezavisnosti, u kojima

do 1941. nije dominirala revolucionarna ve nacionalna inspira-cija sa nezadovoljstvom ekonomskim poloajem radnitva idrugi!) slojeva.

Iz gradova kao ekonomskih centara poticala je materijalnapomo narodnooslobodilakom pokretu (odea, hrana, oruje,lekovi i drugi sanitetski materijal, papir); dobijana su znaajnaobavetenja; gradovi su izvori kadrova; oni su i snana propa-gandna uporita narodnooslobodilakog pokreta, naroito u

pojedinim fazama rata. Ilegalni narodnooslobodilaki pokret u

gradovima je dao vidan doprinos pobedi revolucionarnih snaga.Oteenja na mainama, tete nanete u loionicama i saobraaj-nim punktovima, u pristanitima itd. uveliko su umanjivaliratnu efektivnost Osovine. Onamo gde u toku rata nije bilooteenja rudnika znaajnih za ratni napor Nemaca (kao u Boru,ako se izuzmu oteenja u aprilskom ratu) tekla je nesmetanaeksploatacija do pred sam kraj rata. Nemaka je bila vedeficitarnija ratnim sirovinama i obezbeivala je eksploataciju

preko svoje vojne sile, organizacije Tot", kvislinga, ruskihbelogardejaca, prinudno mobilisanih radnika. Narodnooslobo-dilaki pokret u istonoj Srbiji nije imao snage da onemoguieksploataciju ovog rudnika, emu su doprinosile i stroge mereobezbeenja. Britanski oficiri su od etnika traili da napadnuBor, to su ovi uslovljavali prethodnim bombardovanjem rudni-ka. Britanci su vero vali da e Nemci gubitkom Rumunije moratida kapituliraju, jer nemaju goriva za svoje motomehanizovanesnage i avijaciju. Narodnooslobodilaki pokret je sauvao lukeJadrana za pristajanje svojih i saveznikih brodova, pristizanjekomandosa, dobijanje pomoi angloamerike vojne organizacijeza civilnu pomo stanovnitvu, prihvat robe Unre (Administra-cije za pomo i obnovu UN). Poznato je da je general DvajtAjzenhauer ouvanje Anversa (Antverpena) i mogunost kori-enja ove velike belgijske luke uporeivao sa prednou deseti-na divizija. Dezorganizovanje vanih saobraajnih raskrsnica icentara takoe je bilo u funckiji breg poraza neprijatelja. U

istorij ama drugog svetskog rata navodi se primer nemakedivizije Das Rajh" koja je sa bojita kod Kijeva prebaenaposle invazije u Normandiji u Strazbur, s tim to je ovo


13/20


rastojanje prela za sedam dana, dok joj je do odredita naseveru Francuske bilo potrebno 25 dana.

U gradovima su se nalazili veliki logori i tamnice, velikastratita. Snage narodnooslobodilakog pokreta su odravale

vezu sa zatvorenicima; organizovana su bekstva na slobodnuteritoriju; zatvorenici su materijalno pomagani i moralnobodreni.

U aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta dolazilo je dobrisanja razlike izmeu snaga unutranje organizacije otpora,klasine gerile i regularnih jedinica NOVJ, kao to pokazujesluaj osloboenja Splita septembra 1943, posle kapitulacijeItalije. Ivo Lola Ribar je tim povodom izvetavao rukovodstvo:Splitski ustanak je neto to se bitno razlikuje od svega dosada. U ovom sluaju mi smo grad dobili u prvom redu akcijomiznutra, a tek u drugom dejstvom naih vojnih jedinica spolja."

Rat je menjao demografsku sliku gradova. U gradove Srbijei Crne Gore slivale su se mase izbeglica iz NDH, delaMakedonije pod bugarskom vlau, sa Kosova i Metohije, izBake i Banata; hiljade izgnanih Slovenaca nale su se u Srbiji iu NDH 1941. godine.

Sa stanovita narodnooslobodilakog pokreta, saveznika

bombardovanja gradova (Beograda, Nia, Leskovca, SlavonskogBroda, Podgorice, Zadra) proizvodila su viestruke posledice:nanoena je teta okupatoru i podizan borbeni duh stanovni-tva; na drugoj strani bombardo vanj a su prouzrokovala i velikeljudske rtve koje nisu bile u skladu sa stratekim rezultatima.Pod uticajem straha od narednih bombardovanja stanovnitvo

je naputalo gradove, velikim delom prikljuujui se vojnimjedinicama narodnooslobodilake vojske, bar kada je re o

omladini i ljudima zrelog doba. Sline posledice izazivali su inapadi NOVJ na gradove ili prilikom njihovog evakuisanja podpritiskom nadmonije okupatorsko-kvislinke sile.

Iskrcavanje zapadnih saveznika u Italiji i de jure priznanjeNOVJ na Teheranskoj konferenciji oznaili su poetak probojastratekog zaokruenja u kome su se od prvog dana ustankaborile snage narodnooslobodilakog pokreta. Time je omogue-na koordinacija operacija NOVJ sa saveznicima, a na drugoj

strani razvijani politiko-moralni i psiholoki podsticaji zamobilizaciju stanovnitva. Dolaskom Crvene armije na Dunav,6. septembra 1944. strateko zaokruenje u kome se borilaNOVJ bilo je u celini probijeno. Od prolea 1944. pojaalo se za-


14/20

U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

poeto masovno izlaenje graana na slobodnu teritoriju Topli-ce, istone Srbije; graani Beograda su se prebacivali n Kosmajili tajnim kanalima prelazili u Srem preko Zemuna.

Ulaskom SSSR-a u rat revolucionarno-demokratske snagedobile su jemstvo za njegov pravedan ishod, a na drugoj stranimogunost za legalizaciju narodnooslobodilakih pokreta uokviripia velikog antifaistikog saveza. Komuniste je Komin-terna pozvala da ispune svoju internacionalistiku dunost

prema SSSR-u. Od juna 1941. do svog rasputanja polovinom1943, Kominterna se nije javno oglaavala. Ona je stavljala doznanja da se u toj fazi rat vie ne ocenjuje kao imperijalistiki,ve kao oslobodilaki i antifaistiki, i da se ne radi osocijalistikoj revoluciji, nego o odbrani od faizma, patrioti-

zmu i antifaistikom opredeljivanju. Ova ematska podelarata na etape uticala je na mnoge komunistike partije davetaki razdvoje nacionalnooslobodilaku i socijalnu stranuborbe, to je imalo negativne reperkusije na njen ishod sastanovita preuzimanja vlasti u ratu. Iznetim stavom Kominter-na je podsticala stvaranje antifaistikih i demokratskih kon-centracija u porobljenim zemljama Evrope (koje su, u krajnjojliniji, bile odraz saveza zemalja razliitih dravnih ureenja,

drutvenih poredaka i ideologija), ali u isto vreme, doktrinarnoga zastupajui, oduzimala pojedinanim partijama pravo navlastitu analizu novih istorijskih okolnosti i nacionalnih uslova.

Komunisti su postali najaktivnija antifaistika snaga upokretima otpora. Razmimoilaenja izmeu njih i graanskihsnaga u tim pokretima nisu prestajala u toku celog rata,odraavajui nepoverenje koje je postojalo u vrhu same savez-nike koalicije i raajui nesuglasice, disharmonino ponaanje,

oprene poteze, obostrane tenje za rukovodstvom. Kroz pokre-te otpora prelamala se, samim tim, politika velikih sila antifai-stikog saveza, usmerena na optimalna reenja u toku rata isticanje prednosti u posleratnom svetu.

Dajui u Londonu utoite evropskim izbeglikim vladama,Velika Britanija je raunala s obnovom njihovih zemalja uokviru ranijih granica i pod reimima od pre 1939, ali i sasvojom rukovodeom ulogom u evropskom prostoru. Ve iz tihbritanskih ambicija proizilazilo je nepoverenje u drugu silu,Sovjetski Savez, prigueno 1941. teinom ratne situacije, jer seovom pripisivalo da diriguje komunistikim pokretima, koji uratu za unitenje faizma nastoje da ostvare svoje prevratni-


15/20

SVE T U RATNOM VRTLO GU 1941. 19

ke namere. Velika Britanija se oslanjala na graanske snageotpora i bile su joj strane kombinacije s komunistima, kao i s

pokretima otpora kojima su oni rukovodili. Spoljno opravdanjebritanskog stava naelom legitimizma, ustavnim kontinuitetom

i potovanjem demokratije prikrivalo je njegovu politikusutinu, odreenu tenjom da se obnovi britanski uticaj uposleratnoj Evropi i zaustavi porast uticaja suparnike strane uratnim uslovima.

Velika Britanija je rano poela da podstie stvaranjekonfederacije zemalja istone i jugoistone Evrope. Regionalnagrupisanja u toku rata imala su da pojaaju britansku kontrolunad vladama zemalja ugovornica. Na panslovensku ideologiju

Sveslovenskog komiteta, organizacije stvorene na tlu SovjetskogSaveza, Velika Britanija je odgovarala grupisanjem na novimosnovama, koje su mogle podseati na specifini vid nekada-njeg sanitarnog kordona" stvorenog protiv eventualnog pro-dora SSSR-a u srednju Evropu i na Balkan, no sada u toku rataili posle njegovog zavretka. Britanci su podravali i politikogrupisanje predstavnika zemljoradnikih stranaka u emigraciji(Stanislava Mikolajika, Milana Gavrilovia, Georgi DimitrovaGemeta i drugih), gledajui u njemu mogunu protivteu novimsocijalno-politikim pokretima koje je na povrinu izbaciodrugi svetski rat u Poljskoj, Jugoslaviji i Bugarskoj.

Novi procesi i promene koje je izazivao drugi svetski ratuticali su da ideje o unijama i konfederacijama nisu nikada niostvarene; one koje su ugovorno stupile u ivot, postepeno suodumirale, iako nisu formalno bile otkazane (Balkanska unijaGrke i Jugoslavije). Vreme je sve vie pokazivalo vetakikarakter" nekih izbeglikih vlada, ablonsku" i pretencioz-

nu" prirodu sheme o britanskoj prevlasti u posleratnoj Evropi.Snane udarce britanskim pretenzijama zadavali su jaanjenjenog sovjetskog saveznika u narednim fazama rata, deklarisa-nje SAD protiv politike interesnih sfera, kao i snaenje irazbuktavanje pokreta otpora van britanske kontrole, nespre-mnih da se povinuju direktivama stranih centara.

Izbeglike garniture sa britanskom vladom, koja im jepruila utoite i uticala na njihovo ponaanje, suoile su se

posle 22. juna 1941. s oprenim koncepcijama borbe pokretaotpora u svojim zemljama, koju su nadahnuli komunisti iKominterna. Razliitost koncepcija proisticala je iz drukijih

politikih pogleda i interesa emigrantskih vlada i komunisti-


16/20


kih partija u okupiranim zemljama ili u drugoj emigrantskojcentrali Moskvi. Izbeglike vlade i njihova predstavnitva uzemlji bili su uvereni da e u drugom svetskom ratu pobeditizapadne sile, Velika Britanija i SAD, ije e armije osloboditi

pokorene zemlje, obezbediti kontrolu situacije posle rata ionemoguiti sovjetski prodor na zapad, tim pre to e SSSRiskrvajriti u tekim bitkama sa nemakom armijom. Suprotniinteresi emigracije i njenih vojno-politikih predstavnika uzemljama pod okupacijom s jedne strane, i komunistikihpokreta, koje je tajno i posredno podravao Sovjetski Savez,uticali su na internacionalizaciju sukoba i meanje saveznikihsila u unutranje poslove onih drava u kojima su konfliktnesituacije bile uzele najvie maha, kao u Poljskoj i Jugoslaviji.

U Balkanskoj uniji Jugoslavije i Grke Velika Britanija jevidela odbranu svojih geopolitikih, vojnostrategijskih i eko-nomsko-politikih interesa u zaleu istonog Sredozemlja iDardanela, kljua Bliskog istoka. Balkanska unija stvorena jeugovorom koji su grka i jugoslovenska vlada u emigraciji

potpisale 15. januara 1942. godine i bila otvorena i za ostalebalkanske zemlje. Ugovor je predviao osnivanje politikogsaveta", sastavljenog od ministara inostranih poslova, sekretari-

jata za ekonomska i finansijska pitanja i vojnokoordinacionekomisije od efova generaltabova ili njihovih predstavnika.Srednjoevropska unija Poljske i ehoslovake bila je postrukturi zamiljena slino Balkanskoj uniji.

Sovjetski Savez je podseao na Veliku Britaniju po sticanjurukovodeih komunista pojedinih nacionalnih sekcija Kominter-ne na njegovoj teritoriji, od kojih su jedni delovali u SSSR-u

pre rata, a drugi stigli u njegovom toku. Meu prvima se nalazio

Georgi Dimitrov, generalni kormilar Tree internacionale",Vasil Kolarov, rukovodioci Komunistike partije Nemake Vil-helm Pik, Oto Grotevol, Valter Ulbriht, KP Italije Palmiro Tolja-ti, a meu drugima Moris Torez, Klement Gotvald i drugi. Deoehoslovakih komunista boravio je i u Londonu, gde se naaosa emigracijom oko Edvarda Benea, dok je u ekoj ostalorukovodstvo, povezano sa moskovskom centralom. Tako jeehoslovako rukovodstvo imalo dva centralna komiteta, jedan

u zemlji, a drugi u SSSR-u. Od maarskih komunista u Moskvise nalazio Maa Rakoi, dok su u Maarskoj ostali Ferenc' Roa, Jano Kadar, Laslo Rajk. CK KPJ je bio jedno od retkih.komunistikih rukovodstava koje se gotovo u celini nalazilo


17/20


na neposrednom borbenom popritu, gde se odluivalo o sud-bini naroda. U SSSR-u se nalazio tek mali broj jugoslovenskihkomunista, koji su radili u redakciji radio-stanice SlobodnaJugoslavija" (Veljko Vlahovi i uro Salaj) i u Sveslovenskom

komitetu (Boidar Maslari). U sistemu radio-stanica Komin ter-ne (radio-stanice Lajo Kout", Hristo Botev" i druge), takoe

je radio jedan deo stranih komunista. Kominterna je tajnoodravala veze sa svojim sekcijama, cenzurisala rad ovih radio--stanica, delovala u evropskim i vanevropskim zemljama prekosvojih konspirativnih centara i obavetajnih punktova. Ovicentri su prikupljali pomo za antifaistike pokrete u svetu, za-lagali se za podrku ratnom naporu SSSR-a, razvijali propa-

gandu o sveslovenskoj solidarnosti. Kominternin centar u Za-grebu, sa Josipom Kopiniem na elu (Vokinom, Vazduhom,Valdesom, Aleksanderom pod kojim se sve pseudonimimaKopini vodi) imao je stabilnu" vezu s Moskvom, preko koje jeCK KPJ jedno vreme slao izvetaje Moskvi i dobijao direktiveKominterne najbrim i najsigurnijim putem".

Borba jugoslovenskih komunista, a pod njihovim uticajem iborba albanskih, na samom poetku je svojom irinom istratekim ciljevima prerasla okvire klasinog pokreta otpora.

Njima je polo za rukom da oslobodilake i socijalne tenjenaroda zadre u formi ustanikih akcija sve veih razmera, kojesu se razvile u optenarodni rat i dovele do stvaranja drugogfronta u pozadini neprijatelja znatno pre no to su, krajem 1942,saveznici uspeli da se iskrcaju u severnoj Africi. NarodiJugoslavije su odbacivanjem Trojnog pakta 27. marta i ustan- 'kom u leto 1941. budili otpor, podsticali druge da ne popuste

pred faizmom i ne prihvate Hitlerov diktat. Ti dogaaji se, bar

po svom moralnom znaaju za antifaistiki otpor, mogu stavitiuz bok ulaska Sovjetskog Saveza i SAD u rat.Predsednik Ruzvelt se u SAD uspeno nosio s izolacionisti-

kim snagama, koje su traile da Amerikanci ne ratuju. Uviaju-i da je faizam opasnost za demokratski svet i ameriki presti,on je svesno krio proklamovanu neutralnost svoje zemlje. SADsu pomagale Veliku Britaniju i pratile ratnim brodovimakonvoje koji su Britancima, a kasnije i Sovjetima, nosili

dragocen ratni materijal. Napad Japana na amerike pomorskebaze 7. decembra 1941. i strahovit udarac koji je ta iznenadnaali dugo pripremena japanska operacija zadala ratnom brodov-lju i vojno-politikom prestiu SAD skinuli su s dnevnog reda


18/20


izolacionistiku parolu Amerika pre svega". Rat se definitivnoproirio na sve krajeve sveta: krajem 1941. u njemu je uestvo-valo 38 drava. Japan koji je 1937. zagazio u sukob s Kinom,najmnogoljudnijom zemljom sveta nastavio je s novim

intenzitetom borbu za gospodstvo na Pacifiku i potiskivanjeBritanaca, Holanana i Francuza iz Azije. Evropocentristikovienja istorije drugog svetskog rata kao da gubi iz vida rat uEtiopiji i optu invaziju Japana na Kinu jula 1937. godine.Prihvatajui izazov Japana, SAD e razviti svoje ogromneindustrijske potencijale i produiti da ugroenim saveznicima

punom parom isporuuju ratni materijal, po Zakonu o zajmu inajmu, koji je Kongres usvojio 11. marta 1941.

Rat se vodio na kopnu, moru i u vazduhu, na istoku Evropei na Balkanu, nad Britanijom i okupiranom Evropom, u Kini,dunglama Burme, na ostrvlju Indonezije i Filipina, u se verno jAfrici. Nije ga izbegla ni pozadina u zaraenim zemljama, koja

je bila poprite bombardo vanj a, prinudne mobilizacije radnikaza nemaku ratnu industriju, sukoba obavetajnih slubi,dejstava pokreta otpora. Sile osovine inspirisale su i primeniletotalni rat. Faisti i militaristiki Japan dehumanizovali su ratvarvarskim bombardo vanj em otvorenih gradova" i nebranje-

nih mesta; kanjavali su neborako stanovnitvo po principukolektivne odgovornosti, ostavljali za sobom sprenu zemlju,organizovali logore u kojima je smrt izlazila kroz dimnjak", s

posebnom svirepou unitavali Jevreje, masone, komuniste,rodoljube, koji su odbijali da prihvate Hitlerov novi poredak. U

. firerovom knjigovodstvu smrti" istaknutu stavku dobili suslovenski narodi, posebno Poljaci, Rusi i Jugosloveni.

Savezniki voi eril i Ruzvelt definisali su avgusta 1941,

pre ulaska SAD rat, ratne ciljeve demokratskih sila. Poslesastanaka na dva ratna broda u vodama Altantika (kodNjufaundlenda) britanski premijer i ameriki predsednik iznelisu razloge za voenje rata i proklamovali naela na kojima e sezasnivati posleratni svet. Osnovno naelo njihove izjave, pozna-te pod nazivom Atlantska povelja, glasilo je da narodi imaju

pravo da sami odluuju o svojoj sudbini. Tu povelju prihvatilisu SSSR i druge zemlje u ratu protiv faizma. Nasuprotfaistikom oduzimanju prava narodima na samostalan ivot,demokratske zemlje su pravo naroda na vlastiti izbor i potova-

'nje njihovog identiteta stavljale na prvo mesto. Atlantskompoveljom davao se podsticaj svim narodima da istraju u borbi


19/20


za slobodu i demokratske ideale. Njome se, takoe, potvrivalozajednitvo dve velike zemlje zapadnog sveta i njihova sprem-nost da izdre u konfrontaciji s faizmom. Povelja je kaovrhovni ideal sankcionisala samostalnost svih zemalja u meu-

narodnoj zajednici i njihovu slobodu da grade unutranji pore-dak prema sopstvenoj viziji, bez uticaja, meanja i pritisakasa strane, dajui osnovu za legalno istupanje i narodnooslobodi-lakim pokretima u drugom svetskom ratu. U najuoptenijimcrtama Atlantska povelja je nagovetavala izglede, fizionomiju iosnove posleratnog sveta. Pod ta. 3. ona je priznavala pravosvim narodima da sebi izaberu formu upravljanja koju ele.Velika Britanija i SAD su se izjasnile za uspostavljanje suvere-

nih prava i samouprave onih naroda koji su nasilnim putem bililieni osnovnih demokratskih preduslova ivota. Atlantskompoveljom anticipirani su principi Ujedinjenih nacija. Iakokrena u toku rata, njena naela postala su ideoloka osnovicazahteva za slobodnim ivotom naroda, pa samim tim i materi-

jalna sila u rukama revolucionarno-demokratskih pokreta.Konzervativne snage u saveznikom ratnom bloku pozivale suse, meutim, na naela Atlantske povelje u nameri da zaustaverevolucionarno-demokratsko kretanje u porobljenim zemljama,

otkrivajui dubinu meusobnih razilaenja, kao ideoloki od-blesak razliitih drutvenih i politikih ciljeva, u tumaenjupojmova demokratije i drutvenog ureenja koje su sameodredile.

Dugotrajno sovjetsko povlaenje i katastrofa amerikihoklopnjaa u Perl Harburu uinili su da se nad demokratskisvet nadviju oblaci poraza, zamraujui horizonte uspenognoenja antifaistikog saveza sa silama osovine. Nepokoleblji-

vost Britanije je bila izvesna, ali njene snage, uz to razreene pomnogobrojnim kolonijama i drugim strateko-pomorskim obla-stima u svetu, nisu mogle da preokrenu tok rata. Aprila 1941, s

padom Grke, u kojoj se nalazio njihov mali ekspedicionikorpus, Britanci su jo jednom posle Denkerka morali danapuste evropski kontinent, da bi zatim doiveli poraz na Kritui istog se prolea u pustinjama severne Afrike susreli s

protivnikom daleko opasnijim od Italijana s nemakimafrikim korpusom i njegovim komandantom Ervinom Rome-lom. No i Britanci i Nemci ostae dugo izloeni promenljivim u-dima pustinjskog rata, koji e se tek krajem leta i u jesen 1942.potpuno okrenuti u korist Britanaca i njihovih amerikih


20/20


saveznika. Savezniki narodi su nasluivali neiscrpne materi-jalne mogunosti Amerike, ali je i za njihovu realizaciju trebalovremena, a kamoli za prispee glavnine njenih vojnika uEvropu, koji su, pri tome, bili prikovani za pacifiko bojite

radi odbijanja neposredne japanske pretnje. Oko 80.000 parti-zana nastavljalo je borbu irom Jugoslavije, prisvojenu",pomolu saveznike politike i sredstava informisanja vlade uizbeglitvu od Drae Mihailovia, komandanta Jugoslovenskevojske u otadbini"; mit o njemu kao hrabrom antifaistikom

borcu pretio je da se izrodi u jednu od najveih obmana drugogsvetskog rata. Novu nadu i povratak raspoloenja u antifaisti-kom taboru doneo je nagli preokret pod Moskvom, gde jesovjetska armija, posle viemesenog uzmicanja, prihvatila

istorijsku bitku. Zapoevi 30. septembra 1941. ofanzivu namoskovskom pravcu, Nemci su uspeli da stignu do samih

predgraa sovjetskog glavnog grada. Velika grupacija sovjet-skih trupa, ukljuujui svee sibirske divizije, snabdevene iopremom zapadnih saveznika, izvrila je 5. i 6. decembra, ponezapamenoj hladnoi, protivnapad koji se pretvorio u ofanzi-vu velikih razmera; pod rukovodstvom Georgija K. ukova idrugih komandanata, sovjetske trupe su odbacile Nemce na

nekim sektorima zapadnog, kalinjinskog i jugozapadnog frontai do 300 km od glavnog grada. Pod Moskvom je izvojevanaodluna pobeda: Crvena armija je dokazala da nemake orua-ne snage nisu nepobedive, da je na istonom frontu, bez obzirana njenu dramatinu reprizu u leto i jesen naredne godine naobalama Volge, doktrina munjevitog rata doivela poraz iVermaht posle dve godine pobedonosnih pohoda upoznaogorinu poraza. Kao rezultat sloma doktrine ,,blic-kriga" podMoskvom dolo je do smene (see") nemakih generala kakvanije bila viena od bitke na Marni u prvom svetskom ratu.

/

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 1