Branko Copic - Pionirska Trilogija

  • Published on
    09-Aug-2015

  • View
    260

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Orlovi rano leteSlavno vojvanjeBitka u zlatnoj dolini

Transcript

<p>BRANKO OPI</p> <p>PIONIRSKA TRILOGIJA</p> <p>SVJETLOST SARAJEVO 1987</p> <p>1</p> <p>12.KNJIGA UREDNIK: Dr. MURIS IDRIZOVI LIKOVNA OPREMA: MUSTAFA IBRULJ</p> <p>2</p> <p>PIONIRSKA TRILOGIJA</p> <p>3</p> <p>Tokom itavog svog knjiievnog rada opisivao sam poznate ljude, poznate krajeve, i ivot i dogaaje u kojima sam najee i sam uestvovao. Junake koje sam opisivao u svojim djelima upoznao sam ponajvie jo u svom djetinjstvu. U tome dobu ovjek inae najsnainije doivljava svijet oko sebe, najdublje osjea i najbolje pamti. Kao partizan borio sam se i radio u onome istom kraju, meu istim ljudima, gdje sam provodio djetinjstvo. Tako sam imao prilike da vidim kako od naih obinih, dobrih radnih ljudi izrastaju borci, heroji i rukovodioci u velikom oslobodilakom ratu. Vidio sam kako pravedna borba preobraava i uzdie svakog ovjeka. Takoer sam osjetio ta je za svakog naeg borca znaila knjiga, kako ga je oplemenjavala, uila i uzdizala. Potovanje i ljubav prema knjizi ja sam stekao jo u djetinjstvu, a tokom narodne revolucije jo sam ih vie uvrstio i razvio. ta elim da postignem svojim knjigama? elim isto ono to je narodna revolucija stvarala od nas: da odgajam sreno i zdravo pokoljenje naih mladih ljudi koji e znati da vole, cijene i uvaju ovjeka, svoju zemlju i kulturu. elim da vaspitavam nae trudbenike i stvaraoce u velikoj borbi za napredak svih ljudi. Hou da vam, takoer, ispriam i to sa kakvim su se arom nai ljudi borili za osloboenje svojeotadbine, kako su junaki ginuli i davali nesebine rtve. Hou u svojim knjigama da opiem i ljepote nae domovine, njezina bogatstva i njene ljude. Hou da naslikam veliinu i plemenitost ljudskog stvaralakog rada. Da priam o bratstvu svih ljudi nae planete. Zadatak je svake prave knjievnosti da oplemenjuje ovjeka i da mu ivot uini ljepim i sadrajnijim. Ona je pozvana da ovjeka nadahnjuje i podstie na velika djela i herojske podvige. Takvu knjievnost oduvijek sam volio i takvu sam elio i nastojao da piem. BRANKO OPI</p> <p>4</p> <p>SADRAJ</p> <p>ORLOVI RANO LETE SLAVNO VOJEVANJE Ode poljar, za djeacima Kulja. dobri konj Kulja kree u rat Tajna ruka Lunju vodi Marica i Maak Gdje su konju rogovi? Nikolica s prikolicom Kozaci piu pismo sultanu Dolje zapeak, ivio ustanak! Susret na proplanku Lav od Prokina gaja Raid Bez Koulje Pohod na dinamit</p> <p>...................................... 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271</p> <p>Pijan potar i budalasto drvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210</p> <p>Alkohol, avijacija i analfabete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232</p> <p>Putovanje s makom u torbaku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 Punoglavci uhode klinoglavce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Gavrilovo bure i Lijanove boce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 Topovski oprotaj od zaviaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Evo Kulje i Lijana udan Pononi jaha Dva grenika na Vrbasu Bolnica kod Klanca Tuge Kamenii ivota i smrti Rade Banovi-Tucak Raspriani Jelisije riba Iezli kuriri Odmaraj se, stari moj! Jovane spaava zastavu Gavrilo opet na Vrbasu ekaju nas nove bitke 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366</p> <p>BITKA U ZLATNOJ DOLINI Slavni agitatori Imamo krila Lini i slini opis ulje Ular putuje u etu Krilati prijatelj Ofanziva na Kozaru Polazak u novu ofanzivu Dolazak u Zlatnu Dolinu Nonik s kujom Avion, potok, ustae Ratnici u koli Pjesnik u dolini Mile motorist Jedan zeniljotresni dan Susreti kod vralice ilo za ognjilo Proslavi se Lazar Maak Poljari se pomirie Zato uti Tri delije Oprotajna bitka Predahni, popriaj pa dalje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 506 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 527</p> <p>6</p> <p>ORLOVI RANO LETE</p> <p>7</p> <p>PRVI DIO</p> <p>IIz gusta ljeskara, na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: Kuku! Ku-ku! Iz tajanstvena sumraka bukove ume, iz daljine, odazva joj se slian glas: Ku-ku! Ku-ku! Ovaj na izgled obian razgovor kukavica ne bi prevario nekog paljivijeg sluaoca. Glas ovih kukavica bio je, istina, melodian, tako malo tvrd i previe glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviu?! One se najvie uju s proljea, kad se javlja prvi list, ali sad! Ehe, bie to neto drugo. I zaista, iz ljeskara, umjesto ptice, ispade dugonog bos djeak i trkom jurnu u sjenovitu dubinu staroga gaja izmeu golih, i pravih bukovih stabala. Kud li to djeak otra, na iji znak? Prokin gaj, zaputena, gusta i prilino velika uma, na sat hoda udaljen od podnoja planine, bio je oduvijek, ak i za starije ljude, pomalo strano i tajanstveno mjesto. Babe su aputale da je uklet i da nikako nije dobro nou kraj njega prolaziti. Zaas te, kae, moe epati ledena ruka nepoznata udovita i povui za sobom pod zaaptane svodove bukovih kroanja. A ta e dalje biti brr! strano je i pomisliti. Tako, veerom, pored ognjita, kazuje baka zable-nutom unuku, a djeak samo iri oi i od maka u oku ini mu se da je neznana ogromna zvijer s vatrenim ourdama. Jo u bosansko-hercegovakom ustanku, 1875, u tome Gaju opkoljen je i poginuo od begova uveni hajduk Jovane. Borio se dva dana pucajui iz crne ugljarske kolibe, a onda je, kau. ak od Bihaa dovuen top i koliba poruena, a hajduk ubijen. Sahranjen je na samoj ivici Gaja. Kraj njegova groba, pod krukom divljakom, za vrelih ljetnjih dana hladuju obani. Okupe se oko kamene nadgrobne ploe bez natpisa, naherene i obrasle mahovinom, priaju i smiju se, a kad u irokim bukvama zaumi vjetar, djeacima se ini da se to, dolje u Gaju, jo uvijek nastavlja davno minula bitka izmeu silnih begova i mrka hajduka. Predaj se, Jovane! jei sa svih strana. Ne predajem se! tvrdo vraa nevidljiv hajduk. uureni u sjenci, puni udne treme, djeaci oekuju kad e da grune garav top, ali sve je uokolo tiho, nad</p> <p>8</p> <p>Gajem se smjeka zlatno ljeto, a pucanj nikako da se uje. Davno je nestalo i topova i tobdija i malog Jovaneta sa srebrnim tokama. Poneko obane tako i zaspi s glavom uz kamenu plou, sanja udne snove, a kad se od straha prene, dugo trlja oi buljei u ovce, miluje otpao kamen i apue: Gdje si Jovane, sad si bio tu? Tako si mi neto lijepo priao, a ja zaboravio Za ljetnjih noi huu po Gaju avetinjske sove, javlja se uk, a truo panj tinja zelenkastim sjajem i plai osamljena putnika: ekaj samo, sad u da te zgrabim! Zimi su sve staze i putevi oko Gaja iarani zejim i vujim tragovima. S njima se ukrta trag lisice, a ponekad i zloude divlje svinje koja se spusti s bliske planine. Kroz jarugu, duboko u Gaju, mrmori uzan potoi pun trula lia i brzo se gubi u tijesnu kamenitu ponoru. Nema te babe u selu koja bi se usudila nadviriti nad to mjesto. A i kako bi imala hrabrosti, kad se tu, kau, krije strano udovite drekavac, koje za kiovitih noi svojom prodornom drekom ispunjava itav kraj. Pa ipak, ipak... im je iz Gaja uo glas kukavice, djeak je glavake jurnuo u umu. Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele djeaka do jedne manje zaravni usred Gaja. Liila je na dno kakve plitke inije ili tepsije u kojoj se peku pite. Kad se spustite na to poljane, ve ste zaklonjeni od svaijeg pogleda. Ku-ku! opet se tiho oglasi djeak. Ku-ku! zau se odgovor, ali odnekle odozgo, kao s neba, i istog trenutka niz glatko stablo vitke bukve na ivici zaravanjka spuznu isti jedan takav djeak. Oho, majstorski se sputa! pohvali ga djeak doljak. Od tebe sam nauio, Strie nasmija se putnik s bukve. Eh, jo samo da imam tako dugake noge i ruke kao ti, pa da mogu obuhvatiti svako stablo. Djeaci se spustie na malu zaravan i sjedoe pod prastaru debelu bukvu koja je rasla u sredini i svojom irokom kronjom natkriljivala skoro itav poljanak. Kako je danas bilo u koli, Strie? Uf Jovane, ne pitaj! I ja sam dobio paprene ibe huknu Stric i pokaza dlanove. Evo, pogledaj. A zbog ega je tebe? Zbog Dunava, avo ga odnio i Dunav! Kazao sam da se Dunav uliva u Jadransko more, a kad uitelj skoi: Evo ti, veli. Jadranskog mora, isprui dobro dlan! Opali mi dvije vrue, pa e opet: Deder sad, gdje se uliva Dunav? A ta ti? A ja: ne uliva se, kaem, nigdje. Kako nigdje izbei se on. Lijepo, velim, ponire pod zemlju kao onaj potoi u Prokinom gaju. Uhu, brate moj, ti si zagrdio! Kakva ponornica! U Crno more, bolan. E, sad u i ja zapamtiti da je crno, jer mi je danas propisno zacrnilo. I Dunav mi je crn, a uitelj jo najcrnji. Sad vadim da ti ima pravo to se krije od kole. Evo i mene u tvoju druinu, a bie ih jo, sve po izboru junaci. 9</p> <p> Zbilja? Pa da. Zbog samog Dunava bie ih najmanje pet, a kad tek uzme istoriju iha! na samom Kosovu izginue etvrtina razreda. Pa raun! podsjeti ga Jovane. Iha, nek avo izrauna koliko e tu stradati. A kad pone da ispituje pirirodopis? Onda e biti takvih batina da e pola klisnuti u prirodu, to jest u umu. itavu emo etu stvoriti ovdje u Prokinu gaju. Jovane se zamisli. E, neemo primati sve bjegunce iz kole, samo one najsigurnije, one koji nee nikom odati gdje nam se nalazi eta. To si dobro smislio. Vidi, ja se toga nikad ne bih sjetio iskreno priznade dugaki Stric i s potovanjem pogleda svog nerazdvojnog druga. Hajde, hoemo li sad kui. Djeca su jo prije pola sata izasla iz kole. Hajdemo... Uz put emo se dogovoriti koga emo primiti u nau etu.</p> <p>IIPoetkom te kolske godine u selo Lipovo stigao je novi uitelj, zloud stariji ovjek, koga su po kazni, zbog pijanstva, premjestili u selo iz oblinje varoice. im su ga, prvog kolskog dana, aci ugledali, onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojaljiv apat: U-uh, s ovim nee biti lako. Bogme emo se poeljeti nae dobre uiteljice Lane. Vidi mu samo nosa, kao paprika. Dugaki Stric, najvii ak u razradu, sjedei u posljednjoj klupi, prosto nije povjerovao svojim roenim oima: zar umjesto Lane da doe ovaj ovdje? Ne, ne, to nije istina! Stric je vrsto zamirio oekujui da novi uitelj iezne kao privienje, ali kad je ponovo otvorio oi, umjesto leptiraste plave Lane, za katedrom je stajao jo uvijek podbuli stranac s crvenim nosom. Ih, nos mu, kao paprika. Gospodin Paprika! Stric je ponovo zamirio i poeo u sebi da ita neto kao molitvu: Dragi, boe, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred nau staru uiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku nosite kud znate. Iako je molitva bila iskrena i od srca, kad je Stric otvorio oi, za katedrom je i nadalje stajao natmuren crvenonosi. Hajde da jo jednom oprobam. Stric opet zamiri, prisjea se imena svih svetaca koje je itao u nekom starom kalendaru, naetom od mieva, pa poinje da reda. 10</p> <p> Sveti Petre, i sveti Luka, i svete asne Verige, i sveta Petka, i sveta Suboto, i sveta Bogorodice Trojeruice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam nau Lanu, makar bosu, amin! Sve uzalud. Stric otvara oi, a novi uitelj, stoji li stoji, i mrti obrve. Phi, ba su mi to neki kieni sveci! Da oni mene neto zamole, na primjer da se igramo "trule kobile" ili ta bilo drugo, ja bih odmah skoio. Ma ta ti to guna? upita ga Jovane, njegov drug iz klupe. Nita. Na se uitelj zove "Gospodin Paprika". Javi dalje. Jovane stade da se smije kriom, u aku, pa gurnu druga ispred sebe: Pero, ovaj se uitelj zove gospodin Paprika. Javljaj dalje. Kad je vijest o nadimku "Paprika" stigla negdje do sredine razreda, novi uitelj primijeti kako se aci saaptavaju, pa oprui noge i brzo dopade do njih. ta vi tu apete, a?! grmnu on tako s...</p>