Borivoj Jevđenić

Razvoj informacionih sistema u funkciji

preduzetničke ekonomije

- diplomski rad-

Mentor Prof. dr Branko Latinović

Banja Luka 2005. godina

ZAHVALA Srdačno se zahvaljujem uvaženom i cenjenom Prof. dr Branku Latinoviću na velikodušnoj pomoći, konkretnim

4

savetima i predlozima tokom izrade rada.

POSVETA Ovaj rad posvećujem mojim roditeljima koji su uvek bili uz mene i davali mi sveukupnu podršku za dalje napredovanje. Hvala vam iz sveg srca.

5

Sadržaj : Razvoj informacionih sistema u funkciji preduzetničke ekonomije

1. Uvod...............................................................................9 2. Informacioni sistemi...................................................11

2.1 Informacija i njen društveni značaj.........................11 2.2 Pojam informacionih sistema..................................11 2.3 Stanje informacionih tehnologija u BiH...................12

2.3.1 Akcioni plan...................................................14

2.4 Razvoj informacionih sistema.................................16 2.5 Elektronska obrada podataka (EOP)........................17 2.6 Upravljački informacioni sistem (UIS).....................17

2.6.1 Upravljački podsistem proizvodnje (UPP)...............18 2.6.2 Upravljački podsistem marketinga (UPM)...............19 2.6.3 Upravljački podsistem finansija (UPF)...................20 2.6.4 Upravljački podsistem kadrova (UPK)....................20 2.6.5 Upravljački podsistem za top menadžere (UPTM)......21

2.7 Sistem za podršku odlučivanja.................................21 2.8 Ekspertni sistem.....................................................23

2.8.1 Istorijat........................................................23 2.8.2 Pojam ekspertnih sistema...................................24 2.8.3 Primena ekspertnih sistema.................................25 2.8.4 Karakteristike ekspertnog sistema.........................26 2.8.5 Arhitektura ekspertnih sistema.............................26

6

3. Preduzetnička ekonomija...........................................28

3.1 Pojam i definicija...................................................28 3.2 Preduzetnik...........................................................29

3.2.1 Manipulacije kod preduzetnika.............................30

3.3 Tržište i tržište znanja.............................................31

3.3.1 Tržište..........................................................31 3.3.2 Razvoj tržišta znanja.........................................32

3.4. Naučno istraživanje i teorija sistema.......................33

3.4.1 Naučno istraživanje..........................................33 3.4.2 Teorija sistema...............................................33

3.5 Orijentacija u preduzetništvu..................................35 3.6 Kreativno razmišljanje u preduzetništvu...................36

3.6.1 Inovacije.......................................................37

3.6.2 Tehnološke inovacije.........................................38 3.6.3 Problemi i otvorena pitanja inovativnosti.................38

4. Informacioni sistemi u preduzetničkoj ekonomiji...39

4.1 Razvoj menadžment informacijskog sistema.............39 4.2 Menadžment informacioni sistemi sa određenim podsistemima..............................................................40

4.2.1 Marketing informacioni sistemi............................40 4.2.2 Informacioni sistem preduzetništva.......................43 4.2.3 Proizvodni informacioni sistem...........................45

7

4.3 Efekti primene Informacionih sistema u preduzetničkoj ekonomiji...................................................................47

4.4 S.W.O.T. analiza...................................................48

4.4.1 Analiza vanjskih faktora koji utiču na informacione sisteme u preduzetništvu...........................................48

4.4.2 Analiza internog okruženja koje utiče na informacione sisteme u preduzetništvu...........................................49

4.4.3 Isticanje šansi, pretnji i strateško iznalaženje rešenja vanjskog okruženja i faktora.....................................50 4.4.4 Isticanje šansi, pretnji i strateško iznalaženje rešenja internog okruženja i faktora......................................51

4.5 Nova rešenja u informacionim sistemima u preduzetničkoj ekonomiji.............................................52

4.5.1 Informacioni sistem u proizvodnji.........................52

4.5.2 Softver za planiranje i izvođenje projekata ‘’In-step Project Management Edition’’.........................53

Zaključak.........................................................................55

Literatura..............................................................................57

8

Razvoj informacionih sistema u funkciji preduzetničke ekonomije

1. Uvod

Preduzetnička ekonomija (u daljem tekstu PE) potpomognuta informacionim sistemima (u daljem tekstu IS) ima za svrhu da ubrza, poboljša, kvalitetnije i efikasnije odredi smernice za dalji razvoj biznisa u BiH. Kako preduzetništvo predstavlja način života ,a ne samo poslovni odabir, za razvoj su odlučujući faktor informacioni sistemi. Informacione sisteme koristi čovek i jedino ljudski resurs i svest stručno osposobljeni ljudi moraju da postave cilj kako bi se BiH aktivno priključila svjetskim biznis razmjerama. Infrastruktura je postavila dobre temelja za razvoj dok je kompjuterski menadžment zakazao i neodlučno pravi prve korake u primjeni tehnologija u funkciji biznisa.

Informacioni sistemi predstavljaju integrisani set komponenata sa zadatkom sakupljanja, čuvanja,procesovanja i komuniciranja informacijama. Preduzeća, druge organizacije i individualci baziraju se na informacionim sistemima kako bi koristili njegove operacije, konkurisali na tržištu, davali usluge i poboljšavali život i stvari oko sebe. Na primer, moderne korporacije svoje poslovanje oslanjaju na informacione sisteme kako bi olakšali finansijski menadžment i lakše iskoristili ljudski resurs.Vlada i njeni organi se baziraju na informacionim sistemima kako bi pružili dovoljno usluga stanovnicima države, dok individualci koriste IS iz razloga kvalitetnijeg studiranja, kupovine, odnosima sa bankom i investiranja.1

Preduzetništvo do sada u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu BiH) nije imalo

značajnije mogućnosti dokazivanja kroz ljudske odrednice. U procesu rasta i projektovanja ekonomije vodstvo preduzetnika je od izuzetne važnosti. Različitost kvaliteta preduzetništva pokazuje odnos rangiranja i važnosti zemalja na stalnoj ekonomskoj konkurentnoj listi i istovremeni uticaj zemalja na druge. Dokaz da je i sama različitost zemalja po mentalitetu, načinu života, kulturi izvesna ukazuje na činjenicu da je i preduzetništvo poprimilo iste osobine i kao takvo svoje odluke donosi daleko od proceduralnih rešenja. Zemlje u okruženju, obično zbog sličnih društvenih odnosa, geografskog položaja, uglavnom se baziraju na sličnim proizvodima i tako svoju superiornost plasiraju u geografski dalje zemlje.2

1 Encyclopedia Britannica 2004 “Information and information systems” 2 Encyclopedia Britannica 2004. “Enterpreneurship”

9

Ovaj rad ima za zadatak da :

prikaže trenutno stanje BiH u informaciono tehnološkom (u daljem tekstu IT) razvoju u funkciji preduzetničke ekonomije,

otvoreno objasni zašto se informacione tehnologije ne razvijaju u BiH i faktore koji utiču na to

objasni pojam informacije objasni pojam informacione tehnologije i sistema prikaže istorijat informatike i prikaže inovativne tehnike u korištenju

informacionih sistema objasni pojam preduzetništva uvede načine orijentisanja, kreativnog razmišljanja, manipulacije pokaže nova rešenja informacionih tehnologija u funkciji biznisa, pokaže nove svetske trendove u razvijanju IT-a u preduzetništvu predloži mogući način iznalaženja iz statičnog stanja BiH

Ostvarenjem postavljenih ciljeva u radu mogu se rešiti mnoga pitanja i definicije

dok je generalno posmatrano, privatizacija ostavila trag na preduzetništvo i funkciju IT-a. Preduzetništvo kao grana koja se razvija u svesti društva je nedorasla velikim sistemima država i tržištima. Način života koji je uticajan u BiH je nekorespodentan i kao takav nemoguć u klimi preduzetničke ekonomije.

Glavna odlika IT-a jeste u njegovom korištenju ali je nesrazmerno oduzeta našem

društvu i zapostavljena u razvoju. Ovakav aspekt je konačan samo u obliku snažnih akcija koje moraju rezultovati brzom ekonomskom vrednošću korištenjem IT-a.

Rad će multimedijalnom prezentacijom približiti sve sadržajne odrednice i dati odgovore na postavljena pitanja.

Prezentacija će u svom konceptu imati sledeće načine izlaganja: Power point prezentaciju Mapu uma Verbalno-dinamičko objašnjenje razvoja IS-a u PE Praktične primere

10

2. Informacioni sistemi 2.1 Informacija i njen društveni značaj

Danas se u industrijski razvijenim društvima, a posebno u post-industrijskim društvima, piše i govori o uticaju novih informacionih tehnologija na materijalnu civilizaciju i nematerijalnu kulturu, tj. na nove mogućnosti koje stoje pred preduzetnicima, poslovnim preduzećima i virtualnim menadžmentom. Upravo u takvim sistemima se kriju nove mogućnosti koje mogu da kreiraju određenu prednost u odnosu na konkurenciju.

Suština tih promena, kao posledice informacionih tehnologija, svode se na

premeštanje posla k ljudima, na osnovu premeštanja ideja i informacija. U tom smislu, ideja i informacija postaju najvažniji resurs XXI veka, a između kvaliteta i ideje, informacija i mogućnosti društveno-ekonomskog razvoja određenog društva uspostavljena je odgovarajuća korelacija.

Sa obzirom na karakteristike potencijalnih ideja i raspoloživih informacija, uzroke

i posledice nedostatka informacija za Balkanske zemlje je od posebnog značaja. U centru budućeg razvoja na osnovu novih ideja i novih informacija naći će se suvereni potrošač koji će determinisati potražnju i ponudu, koju će biti moguće podmiriti kao potrebu, ukloniti kao želju, zadovoljiti kao zahtev, rešiti kao problem i ispuniti kao očekivanja ljudi, jedino ukoliko će biti projektovana odgovarajuća struktura organizacije društva u celini i privrede posebno. Novu organizaciju društvene zajednice i privrede karakterisaće komunikacija, a da bi ona bila efikasna, mora postojati i informacija i značenje. Značenje će uslovljavati zajedništvo kao katalizator koji pretvara informaciju u komunikaciju.3 2.2 Pojam informacionih sistema

Informaciona tehnologija u okviru informacionih sistema predstavlja praktični aspekt kompjuterske ili računarske nauke, koja se bavi informacionim procesima. Struktuirana je u postupcima prikazivanja ovih procesa i njihovom primenom u informacionim sistemima.Osnovni elemenat informacione tehnologije je kompjuter ili računar. To je elektronski uređaj koji može da obavlja različite zadatke velikom brzinom, uključujući aritmetičke i logičke operacije, bez intervencije čoveka. Rad računara se kontroliše redosledom instrukcija koje zajedno čine program.

3 Akademik prof.dr. Milan Galogaža “Strategija društveno ekonomskog razvoja Republike Srpske”

11

Generalno prihvaćena karakteristika savremenog doba je intenzivan razvoj nauke.

Znanje koje se dvostruko duplira zadnjih pedeset godina postignuto je zahvaljujući, prvenstveno, razvoju i primeni naučne discipline teorije sistema. To je naučna disciplina koja proučava sisteme i zakonitosti koje u njima vladaju.

Posmatrano sa informatičkog aspekta informacioni sistemi predstavljaju skup metoda, postupaka i resursa dizajniranih tako da pomažu dolaženje do određenog cilja. Delatnost svakog informacionog sistema može se dekomponovati na sledeće osnovne aktivnosti:

prikupljanje podataka obrada podataka memorisanje podataka i informacija i distribucija podataka i informacija korisnicima

Linearno korištenje ovih parametara rezultira podlogom za donošenje odluka koja

je u preduzetničkoj ekonomiji neophodna za dobro poslovanje i skladno odgovaranje potrebama tržišta. Generalno se informacioni sistemi sintetizuju na dve osnovne funkcije:

funkciju informisanja funkciju dokumentovanja

Funkcija informisanja predstavlja činilac upravljanja poslovnog odlučivanja

relevatnijim i efikasnijim. Svaka od funkcija informacionog sistema ima za zadatak da sve aspekte poslovanja učini postojanijim, konkretnijim i operativno razgovetnijim.

Funkcija dokumentovanja omogućava praćenje (monitoring prim.prev.eng) i izvršavanje razmene informacija u okviru kojih privredni sistemi olakšavaju svoje aktivnosti. 2.3 Stanje informacionih tehnologija u BiH

Kao i u ostaloj privredi rat je sprečio razvoj informaciono tehnologije i njegove posledice dozvoljavaju samo usporeni razvoj. Loše donošenje odluka vlada oba entiteta i predugačak proces privatizacije doveli su do nesigurnosti preduzeća i investitora. Praktično ne postoji mogućnost finansiranja poslovnih ideja i osnivanja firmi kroz banke. Većina stručnih snaga koje su bile na raspolaganju kao i tek dolazećih IKT-stručnjaka su već otišli u inostranstvo ili samo tamo vide svoju budućnost.

Stanje 1980-ih godina je bilo, kao i u čitavom svetu, mirno i spororastuće jer su IT

bili na svojim začecima kako u vojnim, medicinskim, ekonomskim, tako i u civilnim svrhama. Kontinualno su se razvijali i proporcionalno rasli sa zahtevima čovečanstva za ubrzanjem protoka informacija tako da je IT već krajem 1980-ih godina postao

12

izvesno pristupačniji i određeniji. U Bosni i Hercegovini kao sastavnom delu tadašnje Jugoslavije su se proizvodili električni uređaji na veoma zavidnom nivou (Čajavec,Ei Niš). Pored toga postojao je i ogranak VW u Sarajevu kao i manje proizvodnje koje su zahtevale korištenje IT-a. Bili smo svrstani u tada vodeće elektro industrijske zemlje i mogli smo konkurisati na ino-tržištu.

Posleratni period odnosno 1995. do 2000. IT je nepostojeći i vrlo malo se radi na

implementaciji ove grane u svesti ljudi. Jasno je da postoje prioritetnije grane koje čine oporavak zemlje od ratnih dejstava ali je taj period davno prošao pa je privreda BiH u IT sektoru stala i nema posebne aktivnosti.

Bosna i Hercegovina je tek krajem 2000. godine počela ozbiljnije ulaziti u sferu

informacionih i komunikacionih tehnologija, u čemu inače osetno zaostaje, ne samo za razvijenim zemljama Evrope i sveta, već i za većinom tranzicijskih zemalja. Tako npr. u Bugarskoj je stopa penetracije više od tri puta veća nego u BiH (oko 42 priključka na 1000 stanovnika), a u Hrvatskoj čak pet puta (oko 67). Sa druge strane, broj telefonskih priključaka na 100 stanovnika takođe je pouzdan indikator o razvoju ovog sektora u jednoj zemlji. Na svakih 100 stanovnika u BiH ima 12 fiksnih telefonskih priključaka i oko 9 mobilnih telefonskih linija. Tako npr. broj fiksnih telefonskih priključaka na 100 stanovnika u Bugarskoj je tri puta veći nego u BiH (37), a mobilnih linija dva puta (19). U Hrvatskoj je broj fiksnih telefonskih priključaka na 100 stanovnika takođe tri puta veći nego u BiH, a broj mobilnih linija čak devet puta..

Nažalost, bitno je konstatovati da su statistike za 2004. i 2005. godinu nepouzdane

i nepostojeće, međutim saznanjem rezultata iz 2002. i 2003. možemo slobodno istaći da su dve poslednje godine bile neuporedivo lošije u razvoju IT-a i to može biti još jedan od pokazatelja nezainteresovanosti BiH privrede za ovom granom.

Kao što je bilo za očekivati većina IT-firmi nalazi se u Sarajevu i Banja Luci

(ukupno 69% svih IT-firmi). Ostala preduzeća su u gradovima Tuzla, Zenica, Mostar, Bijeljina i Zvornik. IT-firme ne postoje u seoskim predjelima zbog nedovoljnih tehničkih preduslova i infrastrukture. Može se primetiti da se u RS-u gotovo sve firme nalaze u Banja Luci.

U IT-sektoru je zaposleno oko 4000 ljudi. To odgovara 0,1% od ukupnog stanovništva u BiH. Oko 90% uposlenih su između 20 i 35 godina starosti. To jasno pokazuje da je ovaj sektor nedovoljno unapređivan. Za budući privredni razvoj BiH je IT sektor veoma značajan. Ova značajnost se ogleda prvenstveno u trenutnom stanju, gdje je IT nepostojeći. Potreba za uvođenjem novih tehnologija je apsolutno izvesna.

13

Razlozi za nerazvijanje IT-a u funkciji preduzetništva su : Završetkom rata i ekonomskim oporavkom BiH u veoma nepovoljnoj

privatizaciji su postavljeni odlični preduslovi za nerazvijanje IT-a. Odlaskom ljudskih resursa (veoma stručno osposobljenih ljudi) u inostranstvo

i nestankom motivacije za iste stvorena je letargija u kojoj nema mesta za dalji razvoj

Sprovođenje loše infrastrukture pored odličnih temelja, u ekonomskom smislu doprinose nerazvitku IT-a

Nemogućnost nalaženja bilo kakvih informacija vezanih za BiH i informacione sisteme

Nedovoljna obučenost ekonomista i stvaranje sumnje u kompjuterske procene Standard života

Stopa penetracije interneta je najverodostojnji indikator razvijenosti IT sektora u

jednoj zemlji. U 2003. godini na svakih hiljadu stanovnika u BiH njih samo 13 ima priključak na internet, što je napredak u odnosu na 2002.god,kada ih je bilo samo 8. Svetska IT scena je napravila veći korak i otišla je mnogo dalje. Velike razvijene zemlje pokazuju interes za one slabije razvijene, a kulminacija će biti u Tunisu u Novembru 2005. gde će se inicijativa tih zemalja ubrzati razvoj informatičkog društva siromašnih zemalja. Veoma je bitno da BiH prikaže realno trenutno stanje i na osnovu toga zaključi koliko koraka je potrebno da se približi naprednim informacionim društvima. Način pomoći će se odraziti kroz novčane naknade i otklanjanje straha siromašnih zemalja pri prelasku na nove tehnologije.

Ulaganjem u informatizaciju obrazovnih i zdravstvenih institucija, muzeja, biblioteka, PTT sistema, ali i uz izmenu obrazovnih programa na svim nivoima siromašne zemlje bi trebalo da tržišno konkurišu velikim informacionim društvima.4 2.3.1 Akcioni plan

Poslednje dve godine su primetni pomaci u razvoju IT društva Bosne i Hercegovine tako da se u okviru toga organizuju mnoge debate, tribine i okrugli stolovi kako bi se mogle napraviti glavne odrednice na ovu temu.

Akcioni plan je usvojen 16.Novembra 2004. godine kao i strategija informacionog

društva Bosne i Hercegovine koja u svom načelu nosi identifikaciju razvoja IT-a u BiH kao privredne grane. Akcioni plan je napravilo 30 eksperata iz oblasti informatike koji su u saradnji sa 100 eksternih eksperata(Ujedinjenih Nacija – UNDP) stvorili ideju i sproveli je u delo. Važnost ovog dokumenta je od 2004-2010 godine5.

4 Dipl.ing. Slobodan Cvetković ''Provođenje studije za sektore sa potencijalom studija razvoja informacione tehnologije u BiH'' 5 Vijeće ministara BiH ''Akcioni plan razvoja informacionog društva Bosne i Hercegovine''

14

Najbitniji parametri koji su vezani za strategiju informacionog društva jestu :

eLegislativa eObrazovanje eUprava IKT infrastruktura IKT industrija

ELegislativa za eObrazovaje, eUpravu, IKT infrastrukturu i IKT industriju ima za

cilj da napravi pregled potrebnog zakonodavstva u BiH i identifikuje nedostatke u već postojećem zakonodavtsvu. Novi zakon će se izraditi dokumentovanjem saznanja iz izveštaja sa javnih debata i odobriti od strane nadležnih zakonodavnih tela.

EObrazovanje u okviru eLegislative ima za cilj da :

Stvori povoljne uslove za kvalitetno informatičko obrazovanje građana BiH kroz post obrazovanje i doživotno učenje

Uključi certikovane edukacione i ispitne centre u sistem zvaničnog sistema IKT obrazovanja

Stvori centar navigacije znanja o informacionom društvu Stvori sistem IKT edukacije i certifikuje nastavnike informatike u osnovnim i

srednjim školama Registruje naučno-istraživački rad u BiH Obezbedi dostupnost bibliografskih baza podataka obrazovnom i bibliotečkom

sistemu u BiH itd.

EPoslovanje u okviru ELegislative ima za cilj da : Izradi detaljni mrežni plan realizacije projekata Osigura zakonodavni okvir za razvoj eUprave Rekonstruiše upravu Promoviše uvođenje eUprave Formira službu i forum za informatizaciju Analizira mogućnosti i preporuke za primenu otvorenog softvera itd.

IKT infrastruktura ima za cilj da :

Izgradi IKT magistralu Izgradi IP telefoniju DTM mrežu Izgradnja VPN mreže itd.

IKT industrija ima za cilj da :

Stimuliše carinske i poreske mere Stimuliše mere rane potražnje i nabavke na tržištu Napravi agenciju za stimulisanje kredita za razvoj IKT oblasti

15

Naredni koraci jesu Zakon o agenciji za informaciono društvo koji je u izradi kao i

zakon o elektronskom poslovanju. Od projekata najbitniji za pomenuti jeste : projekat distance learninga koji bi se već od kraja 2005.trebao implementovati

na privatnim i državnim fakultetima revitalizacija BIHARNET-a u održivu istraživačko obrazovnu mrežu je jedan

od bitnijih projekata osposobljavanja javnih i školskih biblioteka u svrhu digitalne pismenosti povezivanje svih obrazovnih i istraživačkih institucija na internet ojačavanje i harmonizacija računarskih kapaciteta u obrazovnim i naučno-

istraživačkim institucijama standardizacija IKT kapaciteta

Poučeni iskustvom pojedinih zemalja u bližem okruženju, moguće je izdvojiti dva

ključna faktora ubrzanog razvoja jednog društva : 1. Konkurentnost pojedinih zemalja u globalnoj ekonomiji prvenstveno će

zavisiti od njihovog naučnog i inovativnog kapaciteta. U okviru toga, od izrazite je važosti povezati sektore obrazovanja i industrije, stvarajući društvo bazirano na znanju i inovacijama uz pripremu budućih generacija za poslove koje traži novo vreme. Sekcija strategije posvećene obrazovanju bazirana je na ovoj premisi.

2. Organi uprave i javna administracija igraju krucijalnu ulogu u tranzicionim i reformskim procesima. Unapređenje efikasnosti i snižavanje troškova organa uprave postaje imperativ tranzicije. Obaveza je da organi uprave na svim nivoima budu agilniji i učinkovitiji u osiguranju potrebnih sredstava, ljudskih resursa, edukacije i ambijenta za impelementaciju i održiv razvoj informacijskog društva6

2.4 Razvoj informacionih sistema

Informacioni sistemi su u relativno kratkoj istoriji prošli kroz nekoliko promena (faza) razvoja :

Elektronska obrada podataka (EOP) Upravljački informacioni sistemi (UIS) Sistemi za podršku odlučivanja (SPO) i Ekspertni sistemi

Vremenski posmatrano prve dve faze(EOP) i (UIS) su kao temelji imali za cilj da

obrađuju podatke i daju podatke o fizičkim procesima nakon dešvanja. Za razliku od njih druge dve faze (SPO) i (ES) perspektivu stavljaju u budućnost, odnosno procese posmatraju unapred.

6 Predsedavajući Veća misnistara BiH Adnan Terzić u govoru učensicima Druge međunarodne konferencije o razvoju informacionog društva

16

Sa poslovne strane namena ovih informacionih sistema se svodi na :

analizu poslovanja donošenje operativnih odluka donošenje taktičkih odluka donošenje strateških odluka

Faza Fokus Opis poslova

Informacije (izlazi)

Softver Sistem analiza

Dizajn

EOP Podaci Strukturiran Izveštaji Proceduralni jezici

Opisna Opis toka obrade

UIS Informacije Polu-strukturiran

U mreži i hijerarhijska

Viši programski jezici

Tok podatak

Strukturna analiza

SPO Odluke Polu-strukturiran

Relacioni pregled Generatori programa

Prototip Prototip

ES Znanje Ne-strukturiran

Činjenice,heuristike Predstavljanje i zaključivanje

Izgradnje baze znanja

Prototip sa više interakcija

Tabela 1. Osnovne karakteristike faza razvoja informacionih sistema 2.5 Elektronska obrada podataka (EOP)

Elektronska obrada podataka - EOP (EDP – Electronic Data Processing) predstavlja prvu fazu u korištenju računara za poslovne namene. Nastala je pedesetih godina prošlog veka i predstavlja pionirsku programsku osnovu za sve naredne faze. EOP se odlikuje jednostavnom obradom transakcija i relativno primitivnim izveštajima. Osnovna upotreba ovog informacionog sistema jeste automatizacija masovne ručne obrade podataka i efikasno funkcionisanje organizacije uz što niže troškove.

Poslovno posmatrajući, ovaj sistem kao banalan ne može da pruži potpune

performanse računarske tehnologije. Nažalost mnoga preduzeća ga i danas koriste usled nedostatka računarskih resursa i kadrova. 2.6 Upravljački informacioni sistem (UIS)

Upravljački informacioni sistem – UIS (MIS – Management Information Systems) nastaje kao rezultat povećanja računarskih resursa. Ova faza se javlja početkom šezdesetih godina i danas je aktuelna.

Zadržala je sve karakteristike EOP-a a novosti se ogledaju u : načinu obuhvatanja podataka(na mestu nastanka) procesu izveštavanja(pored štampanog uvodi se i ekransko štampanje) uvođenju automatizacije određenih rutinskih poslova

17

UIS kao informacioni sistem obuhvata i druge aspekte pokretačke snage koja ga čini, a to su skupovi ljudi, procedura, baze podataka i sredstava koja snabdevaju menadžere i donosioce odluka informacijama.

Odlika upravljačkih informacionih sistema je aktivnost po funkcionalnim

poslovnim linijama. To znači da se vrši podela u okviru kategorija poslovanja kao što su proizvodnja, marketing, finansije, kadrovi itd.

Sve ove aktivnosti grupišemo u tri osnovne grupe :

određivanje alternativa priprema modela i obrada alternativa procena ili poređenje alternativa

Podsistem Oblast primene Proizvodnja Planiranje i programiranje

proizvodnje,kontrola i analiza troškova Marketing Predviđanje, planiranje i analiza prodaje i

nabavke, kontrola kvaliteta,problemi zaliha Finansije Finansijske analize, troškovi, investicije Kadrovi Vođenje celokupne kadrovske politike,

ergonomija Top menadžeri Alokacija resursa, strateško planiranje Tabela 2. Aktivnost UIS-a po funkcionalnim poslovnim linijama 2.6.1 Upravljački podsistem proizvodnje (UPP)

U procesu proizvodnje kao jednom od odlučujućih aspekata sa strane kvaliteta, upravljački informacioni podsistem proizvodnje je neophodan kao izvor podataka za praćenje i tranformaciju inputa organizacije. Inputi su, da napomenemo, materijali, sredstva za rad i radna snaga koji se dele po kategorijama na energiju, informacije, kadrove itd.

Pored aktivnosti organizacije, praćenja i transformacije informacija bitna

komponenta upravljačkog podsistema proizvodnje jeste oblikovanje i inžinjering koja rešava probleme, veličine proizvoda ili njegovih delova, redosleda njihovog sklapanja, kontrole kvaliteta itd.

U okviru svih ovih aspekata UPP sadrži komponente podsistema koji i vrše ove

procese a to su : CAD sistemi CAM sistemi CIM sistemi sistemi kontrole kvaliteta

18

CAM (Computer Aided Manufacturing) sistemi upravljaju proizvodnjom preko kompjutera. U okviru proizvodnje kao podaktivnosti koriste planiranje potrebnog materijala, mašinski i ručni rad i rokove proizvodnje.Neki CAM sistemi poseduju mogućnost dijagnoze prilikom nastanka teškoća u funkcionisanju proizvodnog procesa.

CIM (Computer Integrated Manufacturing) imaju za zadatak da objedine sve procese proizvodnje, da ih harmonizuju, sinhronizuju i učine funkcionalnim.

Proces poslovanja se pomoću ove dve proizvodne sintetičke aktivnosti veoma olakšava. Naime, CAM i CIM pored svojih atributa kojima konkretno ubrzavaju proizvodnju i čine je jeftinijom, što implicira na veći profit, eliminišu sve greške na proizvodu i sugerišu na drugačije oblikovanje proizvoda. 2.6.2 Upravljački podsistem marketinga (UPM)

Marketing kao specifična oblast poslovanja predstavlja neophodnu investiciju koja kroz donošenje odluka, promotivne aktivnosti, prognozi prodaje, istraživanju tržišta, analizi konkurencije, plasiranju proizvoda vrši sve da bi se bazični proizvod što brže, kvalitetnije i efikasnije isporučio kupcu. U korist ovoga, upravljački sistem marketinga stvara informacije koje menadžeri koriste da bi što sigurnije mogli da ih i realizuju.

Strateški plan organizacije koji predstavlja sve gore nabrojane aspekte omogućava

da informacioni podsistem odgovori na zadate mere aktivnosti veoma decidno i transparentno. UPM nosi podatke izvornih i eksternih podataka (informacija) koje su od presudne važnosti za donošenje odluka.

Relevantne informacije potiču od različitih izvora i komponenata : Interni izvori Eksterni izvori Različite komponente Ciljevi vezani za prodaju Podaci o konkurentskim

organizacijama Marketinška istraživanja

Izveštaji o prodaji odgovarajućih proizvoda i usluga

Podaci o tržištu Razvoj proizvoda

Podaci o kupcima i korisnicima usluga

Određivanje cena proizvoda i usluga

Promotivne aktivnosti Tabela 3. Izvori i komponente upravljačkog podsistema marketinga

19

2.6.3 Upravljački podsistem finansija (UPF)

UPF (Upravljački podsistem finansija) se koristi radi kvalitetnijih postizanja rezultata kod finansijskog menadžmenta. Radi se o kvalitetnom generisanju informacija koje su kroz analize prošlih i tekućih finansijskih aktivnosti unete i kao takve su neophodne finansijskom menadžmentu za pravilno odlučivanje. Interni izvori Eksterni izvori Različite komponente Finansijski ciljevi Izveštaji odgovarajućih

državnih institucija Finansijsko predviđanje

Analiza investicionih transakcija

Zakonski propisi Analiza profita

Obim prodaje proizvoda i usluga

Izveštaji konkurentskih organizacija

Analiza troškova

Količina novca u opticaju Interna i eksterna finansijska kontrola

Korištenje i upravljanje fondovima

Tabela 4. Izvori i komponente upravljačkog podsistema finansija 2.6.4 Upravljački podsistem kadrova (UPK)

UPK (Upravljački podsistem kadrova) obezbeđuje informacije o opisima poslova, zahtevima radnih mesta, sadržajima obučavanja i usavršavanja, radnim karakteristikama i stepenu uspešnosti poslovnog personala. Funkcija mu je da obezbedi efikasne kadrove, istraživanje radi poboljšanja poslovanja postojećih kadrova kroz obradu postojećih izveštaja. Interni izvori Eksterni izvori Različite komponente Strateški, taktički, operativni planovi

Zakonski propisi

Analiza poslova

Interni propisi Stručni tekstovi Selekcija i raspored poslova Ostali dokumenti bitni za zapošljavanje, prijem, selekciju, raspoređivanje, analizu poslova, merenje radne uspešnosti, usavršavanje, prestanak zaposlenje itd.

Savetovanja

Stručno obrazovanje i usavršavanje

Procenjivanje i merenje radne uspešnosti i nagrađivanje

Apsentizam Interna i eksterna fluktuacija Tabela 5. Izvori i komponente upravljačkog podsistema kadrova

20

2.6.5 Upravljački podsistem za top menadžere (UPTM)

Novije organizacione promene aktivnosti preduzeća su dovele i do kasnog pojavljivanja top menadžmenta. Naime, radi se o relativno mladoj kadrovskoj hijerarhijskoj poziciji koja se veže u odlučivanju sa tek kasnijim informacionim podsistemima. Računar će lakše doneti odluku i rešiti neki problem nižeg hijerarhijskog nivoa. 7

Informacioni sistemi koji se koriste za top menadžment su uglavnom integrisani : u samoj organizaciji za koju programi rade i koji su proizvod vlastitih

informattičkih stručnjaka aplikativno-razvojnim programima kao što su sistemi za upravljanje bazama

podataka, elektronskim tabelama, grafičkim paketima specijalnim programima koji su kreirani isključivo za ove upravljačke

podsisteme 2.7 Sistem za podršku odlučivanja

Odlučivanje kao proces nerazumevanja budućnosti se uglavnom svodi na intuiciju i nagađanja. Veoma je teško razumeti nešto što se tek treba desiti i odluku svesti na najracionalniju meru. Poslovni smisao odlučivanja podrazumeva određivanje bližeg cilja(ciljeva) da bi se dobio krajnji razultat(cilj).

Cilj ne predstavlja samo jednu stavku već se sastoji iz niza odluka koje ga čine.

Svaka odluka treba biti pravovremena i tačna kako bi i sam rezultat bio nepogrešiv. U smislu ovoga, sistemi za podršku odlučivanja predstavljaju sledeći korak informacionih sistema. Kao što im i samo ime govori funkcija im je da donose pravovrremene odluke sa što manjim rizicima i što većom sigurnošću.

Mnogi istraživači su doneli različite definicije šta je to SPO, međutim izdvojićemo

sledeću kao najjednostavniju. Najmanje što možemo reći je: SPO je interaktivni, fleksibilni i adaptibilni CBIS, razvijen specijalno za podršku rješenja nestruktuiranog problema upravljanja za unapređenje donošenja odluka. On koristi podatke, obezbjeđuje jednostavan korisnički interfejs i dozvoljava uviđanja (insights) donosioca odluka. Dopuna definicije bi bila :

SPO takođe koristi modele (ili standardne i/ili po želji kreirane), napravljen je ineraktivnim procesom (često sa krajnjim korisnikom), podržava sve faze donošenja odluka i uključuje bazu znanja.8

7 prof. dr Branko Latinović “Kompjuterska tehnologija” 8 prof.dr Zlatko Lagumdžija “Sistemi za podršku odlučivanja”

21

Slika 1. Karakteristike i mogućnosti SPO-a9 prikazane kroz mapu uma

9 Slika je preuzeta sa seminarskog rada “Sistemi za podršku odlučivanja”

Znanje

Modeliranje

Lakoća konstrukcije

Evolutivna upotreba

Kontrola čoveka

nad mašinom

Efektivnost Lak za

upotrebu

Adaptilnost i fleksibilnost

Podržava razne oblike

odluka i procesa

Podržava izviđanje,

dizajn, izbor

Međuzavisne ili

sekvencijalne odluke

Za menadžere na raznim nivoima

Polustruktuirane odluke

Za grupe i individualce

DSS

22

Glavne prednosti SPO-a :

1. Sposobnost da podrži rešenja kompleksnih problema 2. Brz odgovor na neočekivane situacije koje nastaju u izmenjenim uslovima.

SPO omogućava temeljne, kvantitativne analize u veoma kratkom vremenu. Čak i česte promene u kompleksnim scenarijima mogu biti procenjene objektivno na pogodan način.

3. Mogućnost pokušaja izvršavanja nekoliko strategija pod različitim konfiguracijama, brzo i objektivno.

4. Nova saznanja i učenja. Korisnik može biti izložen novim saznanjima kroz kompoziciju modela i opsežne osjetljive “what if” analize. Nova saznanja mogu pomoći u treniranju neiskusnih menadžera isto kao i ostalih zaposlenih.

5. Olakšana komunikacija. Eksperimentisanja kolekcijom podataka i konstrukcijom modela se vrše sa aktivnim korisničkim učešćem, što značajno olakšava komunikaciju među menadžerima. Proces odlučivanja može učiniti zaposlene podržanijim u kolektivnim odlučivanjima. “What if” analiza može biti korištena da zadovolji skeptike i unapredi timski rad.

6. Unapređena kontrola upravljanja i performanse. SPO može pojačati kontrolu upravljanja nad troškovima i popraviti performanse organizacije.

7. Smanjenje troškova. Uobičajene aplikacije SPO-a mogu rezultovati značajnim smanjenjem troškova, ili u smanjenju (eliminaciji) troška pogrešnih odluka.

8. Objektivne odluke. Odluke dobijene od SPO-a su konzistentnije i objektivnije nego odluke donesene intuitivno.

9. Unapređenje upravljačke efektivnosti, koja dozvoljava menadžerima da izvrše zadatak u kraćem vremenu i/ili sa manje truda. SPO snabdeva menadžere sa više “kvalitetnog” vremena za analizu, planiranje i implementaciju.

10. Poboljšana produktivnost analitičara. 2.8 Ekspertni sistemi 2.8.1 Istorijat

Od davnina ljude privlači inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i mogućnost konstruisanja “inteligentnih mašina” koje bi mogle samostalno da rade. Takve primere možemo pratiti kroz istoriju. U staroj Grčkoj ljudi su se bavili pitanjima inteligencije, znanja i pravilnog zaključivanja, a među njima se naročito istakao Aristotel. Međutim, tek pojavom prvog računara "Electronic Numerical Integrator And Computer" (ENIAC) koga su 1945-te godine izmislili Mauchly i J. Presper Eckert, može se govoriti o inteligentnim mašinama. U početku su računari bili prvenstveno namenjeni za izvršavanje računskih operacija ali vrlo brzo je uočeno da oni imaju daleko veće sposobnosti. Već prvi rezultati u primeni računara upućivali su na mogućnost računara da preuzme vršenje određenih intlektualnih sposobnosti.

23

Povoljni rezultati istraživanja naveli su neke od naučnika da daju preuranjene izjave da se ubrzo može konstruisati "misleća mašina" ili "elektronski mozak". Zbog ovih preuranjenih izjava su se vodile brojne debate. Krajem 50-tih, sve do sredine 60-tih godina, problematika veštačke inteligencije bila je dosta rasplinuta između fantastike, mašte, potencijalnih mogućnosti i praktičnih ostvarenja. Zanemarivanje razlike između potencijalne ostvarljivosti i obima praktičnih problema, koji se nalaze na putu do ostvarivanja ideje, je jedan od čestih uzroka nerazumevanja mogućnosti veštačke inteligencije. Ostvarivanjem praktičnih rezultata koji su našli primenu u privredi, veštačka inteligencija postaje interesantna za veliki broj naučnika različitih oblasti. Danas postoje realizovani sistemi koji su u stanju da autonomno obavljaju kompleksne probleme, kakve su jedino ljudi bili u stanju da obavljaju. Nije redak slučaj da takvi sistemi obavljaju te zadatke i daleko uspešnije od ljudi. U sprezi sa računarima, mašine postaju sposobne da rade samostalno, da upravljaju same sobom i da proizvode druge mašine, oslobađajući čoveka fizičkog i monotonog rada, prepuštajući mu rad na složenijim i kreativnijim poslovima. Neke od mogućih definicija veštačke inteligencije: Veštačka inteligencija je naučna oblast u kojoj se izučavaju izračunavanja da bi se izračunavanjem omogućila percepcija, rezonovanje i činjenje. Veštačka inteligencija je naučna oblast u kojoj se istražuje kako da se naprave računari koji bi uspešno radili stvari koje u ovom momentu rade bolje ljudi.

Vremenom su ljudi u želji da naprave veštačku inteligenciju shvatili da je krucijalna teza implementacija okoline tako da kompjuter može :

1. Opažati okolinu 2. Interno delovati pri promenama u okolini 3. Stvarati modele u okviru okoline 4. Koristiti sva iskustva dešavanja u okolini i pravilno ih implementisati u svoj

algoritam bez ljudske pomoći 2.8.2 Pojam ekspertnih sistema

Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems) predstavljaju okosnicu između pojma računarska tehnologija i veštačka inteligencija. To su kompjuterski programi čija je algoritamska konstrukcija realizovana na specifičan način. Specifičnost se ogleda u činjenici da je građa ES-a određena uskim područjem poslovanja i odlukama temeljenim na bazama znanja. Formirano znanje potiče od eksperata nekog područja poslovanja koji su na bazi pravila zaključivanja i podataka izneli sve relevantne činjenice. Kasnije, taj ES pomaže ekspertima u rešavanju složenijih problema. Svaki rešen problem i njegov postupak se unosu u bazu znanja ekspertnog sistema.

24

Posmatrano sa poslovne strane stvara se kružni tok relacije ekspert – ekspertni

sistem koji se uvek dinamički dopunjava. Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz raznih specifičnih oblasti ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu računarskih programa. Oni ne mogu potpuno zamenuti ljude ekspete, naročito u pogledu kreativnosti, i korištenja opšteg znanja (iz običnog života i drugih oblasti), ali oni imaju i neke od prednosti nad ljudima. 2.8.3 Primena ekspertnih sistema

Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz raznih specifičnih oblasti ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu računarskih programa. Oni ne mogu potpuno zamenuti ljude eksperte, naročito u pogledu kreativnosti, i korištenja opšteg znanja (iz običnog života i drugih oblasti), ali oni imaju i neke od prednosti nad ljudima.

Odnos računara i čoveka je sve bliži i kreće se u pravcu što boljeg iskorištenja računarske tehnologije u svrsi poboljšanja čovekovog života tako da se razvoj ekspertnih sistema ne sme zaustaviti jer veštačka inteligencija i njena beskrajnost je put do ljudskog interesa. Ekspertni sistemi se primenjuju u sledećim oblastima:

upravljanje industrijskim procesima, praćenje rada medicinskih uređaja, praćenje bankarskih i trgovačkih poslova autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi), automatski piloti, upravljanje satelitima, nadgledanje instalacija, operativno i taktičko upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju, analize složenih finansijskih trasakcija naftnim platformama za detekciju bušotina nafte itd

25

2.8.4 Karakteristika ekspertnog sistema

Karakteristika Ljudski mozak Računar

Brzina spor brz Dominantan način rezonovanja induktivno deduktivno

Preciznost neprecizan precizan Prepoznavanje okoline brzo sporo

Pamćenje zaboravan memorije sa dugim pamćenjem

Kreativnost kreativan bez kreativnosti Emocije emotivan bez emocija

Saznavanje učenjem programiranjem Prenošenje znanja komplikovano jednostavno (kopiranjem)

Način funkcionisanja elektrohemijski električni

Tabela 6. Karakteristike ljudskog mozga i računara

2.8.5 Arhitektura ekspertnih sistema

Cilj istraživanja u oblasti ekspertnih sistema (ES) sastoji se u razradi programa (sistema) koji pri rešavanju teško rešivih zadataka, koji tipično zahtevaju eksperte, daju rezultate po kvalitetu i efikasnosti bliske rezultatima eksperata. U većini slučajeva ES rešavaju teškoformalizovane zadatke, koji nemaju algoritamsko rešenje. Fajgenbaumova definicija ove oblasti (1977): Rešavanje metoda veštačke inteligencije teških praktičnih problema koji zahtevaju znanje eksperata.

Stoga se ova oblast često naziva i inženjerija znanja (knowledge enginering). Razlozi priličnog praktičnog uspeha ES proizilaze iz činjenice da su pri sintezi ovih sistema korišteni mnogi rezultati postignuti u domenu veštačke inteligencije (VI). Navešćemo tri osnovna rezultata:

1. Snaga ES je prevashodno odredjena snagom baze znanja i mogućnošću njene dopune, a tek na drugom mestu korištenim metodama ili procedurama. Ovo je u suprotnosti sa ranijim stavovima u VI po kojima je izvor intelektualnosti uzak sklop opštih snažnih procedura zaključivanja. Praksa je medjutim pokazala da je važnije imati raznovrsna specijalizovana znanja, a ne opšte procedure zaključivanja.

26

2. Znanja koja u najvećoj meri doprinose efikasnom i kvalitetnom rešenju nekog problema su u osnovi

heuristička eksperimentalna neodredjena verovatnosna.

Uzrok ovome je neformalizovanost ili slaba formalizovanost zadataka koji se rešavaju. Osim toga, znanja eksperata imaju individualni karakter.

3. Imajući u vidu neformalizovanost problema, kao i heuristički i lični karakter korišćenih znanja, korisnik (odnosno ekspert) mora da poseduje mogućnost neposredne interakcije sa ES u formi dijaloga. Tipičan ES ima sledeće komponente:

1. Baza znanja – memoriše skup pravila. 2. Radna memorija – memoriše podatke. 3. Interprete – rešava zadati problem na osnovu znanja kodovanih u ES, 4. Lingvistički procesor, kojim se ostvaruje dijalog sa korisnikom i ekspertom na prirodnom jeziku. 5. Komponenta za dobijanje znanja. 6. Komponenta za obrazlaganje, koja daje objašnjenja za preduzete korake i odgovore na pitanja zašto je neki zaključak izveden ili opovrgnut.

ES radi u dva režima:

izvlačenje znanja iz eksperata rešavanje konkretnih problema.

U tradicionalnom pristupu, prvoj fazi odgovara algoritmizacija i programiranje od

strane programera, dok u ES izradu programa ne vrši programer, nego ekspert koji u opštem slučaju ne mora da zna programiranje.10

10 prof.dr Branko Latinović “Kompjuterska tehnologija”

27

3. Preduzetnička ekonomija 3.1 Pojam i definicija Preduzetničke ekonomija se može objasniti na više načina... Najtačniji od njih glasi da je preduzetnička ekonomija model socijalne organizacije društva u kojem postoji ekonomsko-finansijski i normativno-institucionalno-organizacijski ambijent u kojem većina građana sklonih riziku i koji poseduju poslovnu ideju mogu otpočeti bez ikakvih prepreka sa tržišnom aktivnosti.

Demokratija kao svetski poredak, društvena organizacija ili samo pretpostavka postavlja preduzetničku ekonomiju na mesto razvojne društvene grane ljudskog života gde ličnost kao potrošač proizvoda, usluga, stvari, ideja, odgovara svim moralnim, etičnim načelima života.

Uzročnost predstavlja jedan od zakona postojanja i funkcionisanja sveta pa tako i

govori o slobodnom čoveku sa pravom izbora i snošenja svih rizika i prednosti svoje odluke. U tom smislu se preduzetnička ekonomija i inovativno preduzetništvo opiru pravu na izbor jer se čovek kao pojava sa svojom inicijativom vrši svoju individualnu slobodu. Individualizam ovim činom postaje glavna odlika preduzetništva i preduzetničke ekonomije.

Organizacija ima za zadatak da uspostavi pravo vladavine zakona preko pravne

države i da istovremeno štiti sve preduzetničke aktivnosti i metode. Država se na ovaj način predstavlja kao pravna, postojana i uspešna. Preduzetnička ekonomija i inovativno preduzetništvo kao rezultat ljudskog individualizma nastaju u krilu liberalnog kapitalizma Zapada i protestantsko-katoličke religije.

Suština preduzetništva jeste u slobodi razmišljanja, volje i želje u interakciji sa

maštovitim idejama i osobinom da se ceni vrednost i uspeh. Radno vreme i prostor su irelevantni dok su ekonomske zakonitosti, pravna država, vladavina zakona, tržišna privreda granice izvan kojih se ne sme otići.

U svetu je poznata činjenica da su preduzetnička ekonomija i savremeni

menadžment više od svih visokih tehnologija, uticali na kulturno-civilizacijsku promenu slike, posebno u načinu života i zapošljavanju radne snage. Preduzetnik ima za zadatak da u uslovima tržišne privrede uz poštovanje potreba, želja, problema, zahteva i očekivanja potrošača u okviru standarda ISO 9000-14000, promisli i osnuje preduzeće na najbolji mogući način. 11

11 Akademik prof.dr Milan Galogaža’’Preduzetništvo’’

28

Funkcije koje je potrebno istaći u cilju stvaranja preduzeća su : preduzetnička vizija poslovna misija ciljevi zadaci politika strategija

3.2 Preduzetnik

Osnovna pokretačka snaga preduzetnika jeste volja za profitom a da u okviru kriterijuma zadovoljavanja kupaca i potrošača bude ispred konkurencije. Odluke koje donosi moraju biti u skladu sa voljom za profitom ali i istovremeno i za zadovoljenje potreba kupaca.

Preduzetništvo predstavlja način života i kao takvo se oslanja na životne odluke.

Preduzetnik kao lider se u odnosu na potrošače predstavlja sa preduzetničkom vizijom budućnosti i poslovnom misijom kao svrhom i razlogom postojanja preduzeća. Cilj mu je da stvori novu vrednost za potrošača, da stekne što veći broj lokalnih potrošača, osmisli nove prednosti u odnosu na konkurenciju.

Preduzetnici moraju biti osposobljeni i za istraživanje budućih kretanja i donošenje

optimalnih odluka u cilju efikasnijeg funkcionisanja organizacije u sadašnjem poslovanju, a takođe i budućnosti. Po donošenju Zakona o preduzećima napušten je princip dogovorne ekonomije i prihvaćen koncept privređivanja koji se zasniva na principima tržišne ekonomije. U tržišnom konceptu ukupno poslovanje i razvoj se oslanjaju na izraženom zahtevu korisnika usluga, proizvoda i dr. Na ovaj način preduzeće, kao poslovni sistem, stavlja u centar poslovne aktivnosti korisnika usluge. Tako nastaje nova poslovna filozofija, kao posledica primene tržišnih kriterijuma privređivanja i podrazumijeva nastanak konkurencije na domaćem tržištu.12

Osnovna pretpostavka svakog preduzetnika je vremensko prostorni interval u kome

on ima dinamičku funkciju. Određivanje prostornih i vremenskih okvira u poslovanju je od velike važnosti jer se time određuju ciljevi i zadaci projektovanja, odluke i definicije angažovanja i strategije profitiranja.

Samo poslovanje je prožeto odnosima ljudi i njihovim psihološkim vrednostima na

koje se može uticati kroz vrste manipulacija u komunikološkom smislu.

12 prof.dr Željko Baroš “Osnovi Menadžmenta”

29

3.2.1 Manipulacije kod preduzetnika

Manipulacije su atraktivni načini preuzimanja prava na međusobne odnose. Njihova glavna pretpostavka se akumulira u interesu za ostvarenjem cilja koji je uvek pozitivan. Postoje mnogi načini manipulacije koji se izučavaju kao i metode za ostvarivanje. Ovde ćemo navesti jedan konkretan primer koji je uglavnom i uspešno rezultujući a svodi se na pregovore u poslovanju.

Tako je i sama manipulacija podeljena na : Komunikološku špijunažu Stvaranje odnosa Postavljanje pitanja i slušanja sagovornika Izražavanja stava o korisnosti i davanja informacija sagovorniku Poentiranje Izgrađivanje mostova Ilustracija Konfirmacija Konfrotacija Pobeda/poraz

Komunikološka špijunaža objašnjava istraživanje svih mogućih interesa vezanih

za firmu ili osobu-predstavnika sa kojom će se razgovor odvijati.

Stvaranje odnosa predstavlja prvi fizički kontakt sa osobom gde je potrebno biti prvenstveno opušten, uljudan i pre svega dobar komunikolog što podrazumeva i osobinu dobrog slušaoca. Potrebno je stvoriti mirnu i udobnu atmosferu koja se uglavnom postiže neobaveznim razgovorima, anegdotama, šalama itd.

Pod uslovom rešavanja prethodne teze, postavljanje pitanja i slušanje sagovornika podrazumeva postavljanje direktnih pitanja u mirnoj i ugodnoj atmosferi. Svrha je da se sakupe relevantne informacije koje omogućuju dalji tok razgovora. U ovoj fazi se takođe stiče poverenje sagovornika kroz davanje odgovora njegovim pitanjima.

Izražavanje stava o korisnosti i davanja informacija sagovorniku je faza u kojoj se jasno pokazuje interes i stvara se odnos dvaju interesa.

Poentiranjem se ukazuje na sve bitne pretpostavke pregovora i moguće iznalaženje rešenja. Neophodno je da obe strane izraze poente i suštine razgovora.

30

Izgrađivanje mostova ilustrativno rečeno predstavlja pogled iz ''ptičije

perspektive'' na čitav razgovor i rešavanje konfliktnih situacije ili neslaganja oko subjektivnih misli.

Ilustracija označava slikovito argumentovanje i jedna je od tehnika za koju je potrebno iskustvo. Ovim se postižu znatni rezultati u komunikaciji jer je u većini slučajeva uspešna.

Konfirmacija slaganje ili odobravanje predloga, ponuda, stavova. U ovoj fazi je potrebno biti pažljiv i logičan jer se vrlo lako može dovesti u situaciju gubitka identiteta i istovremeno autoriteta.

Konfrotacija je neslaganje sa stavovima i tu je takođe bitno imati određenu dozu tolerancije. Sama konfrotacija može biti uspešno realizujuća ali i neuspešno. U prvom slučaju se može dobiti na identitetu dok je neuspešno konfrotiranje podržano raskidom poslovanja i uopšte padom samopouzdanja.

Pobeda/poraz, u zavisnosti od komunikacije i znanja korištenja svih navedenih faza ove vrste manipulacije sledi pobeda ili poraz. U principu ova faza može biti i preokretna jer je moguće čitav koncept razgovora ispraviti ali istovremeno i pokvariti iznošenjem zaključnih stavova. 3.3 Tržište i tržište znanja 3.3.1 Tržište

Tržište se može definisati na različite načine ako se u suštini svaka definicija svodi na jednu stvar, osnovu tržišta, a to je odnos između ponude i tražnje:

Politekonomisti tržište definišu kao sveukupnost odnosa ponude i tražnje koji na određenom mestu i u određeno vreme utiču na prodaju pojedinih roba. Pored toga definišu da je tržište i skup ustanova, područja i uređaja koji omogućavaju organizovani ili stalni kontakt između kupaca i prodavaca

Marketolozi tržište definišu kao institucionalno i tehnički oblikovan kontakt suverenih kupaca(tražnja) i prodavaca (ponuda), koji na posebno opremljenom prostoru, u određeno vreme , nude ili traže određenu vrstu robe od neodređenog partnera, u svrhu razmene za novac po ceni koja ima tendenciju da se izjednači.

Analiza tržišta ima za svrhu da se uoče, identifikuju i ocene svi mogući faktori koji

utiču na dešavanja u okviru specifičnih segmenata sa stanovišta atraktivnosti ponude.

31

Kupci i prodavci kao i njihov međusobni odnos koji se razvija marketinškim idejama prodavaca mora da bude lojalan, zasnovan na ekonomskim principima i realan.13 Ove aktivnosti odnosa se postižu znanjem iz područja marketinga i tržišta znanja. Ono u svojoj suštini poseduje odliku odnosa nauke i umetnosti, a to su prvenstveno kulturološke, socijalne i materijalne osnove čoveka. 3.3.2 Razvoj tržišta znanja

Naime, tržište znanja se definiše kao : Skup nauka i umetnosti koje imaju svoje osobenosti, domen pomoću kojih se obuhvata metoda i mehanizam u konkretnoj oblasti.

Koliko god postojao veliki broj naučnih oblasti i disciplina, nije moguće delovati jednom naučnom metodom, tako da se u praksi pribegava timskom radu i kombinovanju više nauka. Tehnološki razvoj je u uskoj vezi sa tržištem znanja kroz sve naučne oblasti koje ga čine, tako da je marketing kao posebna grana moderne nauke i prakse najoperativniji deo ekonomsko-sociološko-kultularne oblasti života. Predstavlja sintezu više oblasti života, nauke, umetnosti, budućnosti i kao takav rešava poslovna nerazumevanja, pitanja, želje i ciljeve. Glavna odlika marketinga jeste razumevanje psihologije, međutim bez dovoljno upućenosti u druge multidisciplinarne oblasti kvalitetan rezultat se ne može dobiti. Kada se razumelo da su za naučno predviđanje (marketing), socijalna zajednica i njene institucije sistemski identifikovane i predstavljenje na način teorije sistema, shvaćeno je da su svi elementi tog sistema neophodni u koordinisanju i međusobnoj interakciji.

Tržište znanja je savremena realnost tako da pored tržišta roba, proizvoda, novca, kapitala, hartija od vrednosti, postoji i tržište znanja i iskustva.

Naučno znanje kojeg karakteriše visoki stepen selekcije, apsorpcije, emisije i transmisije je najčešće komercijalno zaštićeno znanje

Javno znanje je svima dostupno i komercijalno nezaštićeno znanje Znanje u organizacionom sistemu je takođe raspoloživo i dostupno

Primenjeno znanje doprinosi učvršćenju naučnih zaključaka ili promene u stavu,

mišljenju i naučnoj doktrini. Da bi se to ostvarilo neophodna je pragmatična stručnost. Drugim rečima, znanja iz područja tehnologije, preduzetništva, menadžmenta i marketinga su dominantno interdisciplinarne, deskriptivne, često komilirane ali isključivo se radi o primenjivačkom znanju što ukazuje da se radi o operativnom znanju.

13 Akademik prof.dr Milan Galogaža ''Teorija tržišta''

32

3.4. Naučno istraživanje i teorija sistema 3.4.1 Naučno istraživanje

U naučni sadržaj ulaze znanja različitog stepena uspešnosti i apstraktnosti. Ta znanja mogu biti :

empirijska (eksperimentalni izvor), sistematizovana, filozofska

Naučna znanja se razlikuju od običnih empirijskih, i drugih znanja jer ne pružaju

samo konstatacije, činjenice i njihov opis već daju teorijska objašnjenja i dokaze na osnovu kojih se do njih došlo. Zanimljivo je da se za razliku od sirovine i energije znanje ne troši već se autogeneriše i obogaćuje.

Istraživanja u okviru korištenja naučnih znanja doprinose kako razvoju stvaranja

teorijskih objašnjenja tako i obogaćivanja samog znanja i donošenja novih ideja kako bi se iskoristila na tržištu znanja.

Znanje o poslovnoj ekonomiji, preduzetništvu, marketingu, menadžmentu,

informacionim sistemima u poslu treba da je udruženo u svrsishodno znanje. Neophodno je savladati metode i tehnike ''krađe'' tuđih znanja i iskustava prakse. Teorija sama po sebi nema neku veću suštinu bez iskorištavanja tog znanja u praktične svrhe.14

3.4.2 Teorija sistema

Teorija sistema definiše sistem kao : Skup elemenata koji vrše međusobnu interakciju kako bi zadovoljili određeni cilj

Kao rezultat ove definicije sam odnos marketing elemenata je predodređen kao interakcijski, uskozavisan i pojedinačno nezavisan. Za kontrolisanu strukturu i funkciju elemenata sistema marketinga neophodna je organizacija koja je postavljena u donosu na ciljeve sistema.U okviru organizacije se vrše predviđanja i istraživanja koja sistem postavlja u buduće stanje zasnovano na racionalnom i očekivanom dešavanju. Istraživanja mora da počne od polazne nule (hipoteza) koja omogućava predviđanje novih događaja, tj. hipotezno predviđanje nepoznatog koje se kasnije zasniva na empirijskim, naučnim, idejnim rešenjima. Sa druge strane samo istraživanje je moguće predstaviti na način proširenja, objašnjenja i primene naučnih zakona.

14 prof.dr Branko Latinović ''Kompjuterska tehnologija''

33

Tržište znanja

Naučne jedinice Naučne oblasti Naučne discipline Naučne publikacije

Naučni fondovi znanja

Zakonski zaštićeno znanje

Tržišno nezaštićeno znanje Naučno znanje

Javno znanje Znanje u

organizacionom sistemu

stvoreno

raspoloživo dostupno

Sistemi znanja

Znanje o objektima Znanje o događajima Znanje o izvođenju-veštine Meta-znanje:znanje o znanju

Deklarativno znanje Proceduralno znanje

Shema 1. Aspekti koji čine tržište znanja Kada smo definisali sve ciljeve, zadatke, strategije, tj. ono što čini preduzetničku

ekonomiju i preduzetnika, kao i načine ophođenja sa poslovnim partnerima, potrebno je da se osvrnemo na stvaranje orijentacije u preduzetništvu i kreativnog razmišljanja.

34

3.5 Orijentacija u preduzetništvu

Kao što znamo preduzetništvo je više praksa nego teorija međutim kako bi se sama praksa izvršila na pravilan način u uslovima konkurencije potrebno je imati i znanje. Postoji više vrsta znanja na kome se zasniva preduzetništvo i menadžment:

Deklarativno znanje, koje koristimo kod semantičkog ili grafičkog predstavljanja odnosa između pojedinih elemenata

Proceduralno znanje, kojim se koristimo prilikom donošenja odluka o osnovama određenih politika, pravila, procedura i standarda

Heurističko znanje, služi nam kod ocenjivanja stečenih iskustava u području istraživanja i razvoja

Neodređeno znanje, podrazumeva primenu verovatnoće i odnosa Interdisciplinarna znanja, kombinacija svih prethodnih znanja

Sa druge strane poznate su teorijske misli i pristupi preduzetništvu kao nauci, a u

suštini prisutan je mikro i makro pogled:

Makro pogled

Orijentacija na okruženje Orijentacija na kapital Orijentacija na promene

Shema 2. Orijentacija iz makro perspektive

Mikro pogled

Karakteristika preduzetnika

Orijentacija na strategije

Orijentacija na milje

Shema 3. Orijentacija iz mikro perspektive Orijentacija na okruženje uzima u obzir brojne faktore koji potencijalno utiču na preduzetničku ekonomiju i preduzetničku klimu. Faktori mogu biti pozitivni i negativni. U tom smislu se istražuju kulturno-vrednosne orijentacije, socio-političke okolnosti, tržišne institucije.15

15 Akademik prof.dr Milan Galogaža ''Preduzetništvo''

35

Orijentacija na finansije uzima u obzir sve faktore koji se odnose na novac, kapital i hartije od vrednosti kao dopunske izvore za preduzetništvo, kao i finansijske institucije.

Orijentacije na područja promena uzima u obzir ključne faktore koji stimulišu ili destimulišu razvoj preduzetništva, a to su politički rizici, kulturni faktori, ekonomski faktori.

Orijentacije na karakteristike preduzetnika fokusira identifikovanje opštih karakteristika nužnih za uspeh preduzetnika. Glavna područja istraživačkog interesa su potrebe za uspehom, kreativnost, posvećenost poslu, tehnička i druga znanja.

Orijentacija na mogućnosti preduzetničkih poduhvata (preduzetnički milje) fokusira identifikovanje faktora koji omogućuju preduzetničke spremnosti na nove poslovne podhvate. Glavna područja istraživačkog interesa su otkrivanje novih ideja, razvoj i primena poslovnih poduhvata.

Orijentacija na preduzetnika fokusiraju preduzetnika kao čoveka orijentisanog na rezultate, sposobnog da prepozna nove šanse i nove mogućnosti, te da u tom smislu donese uspešne odluke. Preduzetnik se smatra kao optimistički raspoložen čovek, nazavisan i uspešan, pun energije, istrajan i samopouzdan, osoba koja poseduje sposobnosti da inspiriše i motiviše druge. 3.6 Kreativno razmišljanje u preduzetništvu

Kreativno razmišljanje se javlja kao proizvod socijalizacije, odgoja i obrazovanja i kao takvo predstavlja uspešnu preduzetničku osobinu. Ono uključuje intelektualnu sposobnost, nezadovoljstvo, radoznalost i sve stvari koje vode otkrivanju novog. Savremeni kadrovski menadžment kolektivnog preduzetništva osniva se na razvijenosti kreativnosti zaposlenih, a koja počiva na znanju, intelektualnim sposobnostima, iskustvu prakse i karakteristikama ličnosti.

Osnova kreativnog razmišljanja jeste u samoj ideji koja je rezultat mišljenja i stvaranja slike subjektivnog poslovnog problema, poslovne orijentacije ili poslovnog rizika. Ovi aspekti su ustvari i preporuke za razvijanje kreativnosti kod individue. Sama kreativnost se vremenom uči, izučava i razvija. Individua mora da poseduje urođenu inteligenciju za stvaranje i osećaj inoviranja. Predrasudno razmišljanje u kreativnosti nije poželjno jer se time zatvara spektar mogućih rešenja i inovacija. Kako se ovo ne bi desilo, a vrlo je moguće zbog uticaja okoline i uopšte mana koje čovek poseduje, iskustveno je potvrđeno da je za kreativno razmišljanje neophodna sloboda mišljenja, malo-uticajna okolina, sklonost riziku.

36

Osnovne karakteristike kreativnosti su : Znanja Intelektualne sposobnosti Karakteristike ličnosti

Opšta znanja Inteligencija Tolerancija na neizvesnost

Specijalistička znanja Senzorne sposobnosti Energičnost

Perceptivne sposobnosti Odlučnost

Upotreba svih osetila Samopouzdanje

Otvorenost na novo Ubedljivost

Imaginacija Emocionalna izražajnost

Intelektualna fleksibilnost Istrajnost

Radoznalost Nonkonformizam

Nezadovoljstvo Prihvatanje izazova

Sistematičnost Sklonost pobeđivanju

Naučnost Uživanje u pobedi

Tabela 7. Karakteristike kreativnosti

Kreativno mišljenje predstavlja osnovni zakon inovativnog preduzetništva, odnosno način da se dođe do inovacije. Inovacija je po Peteru Druckeru specifična funkcija preduzetništva, odnosno sredstvo pomoću kojega preduzimač ili stvara nove izvore bogatstva ili obrađuje postojeće izvore sa povećanim potencijalom za stvaranje bogatstva. Zato se i kaže da je inovacija proces kojim preduzetnici pretvaraju vidljive šanse na tržištu u ideje, uklanjaju želje, rešavaju probleme, zadovoljavaju zahteve i ispunjavaju očekivanja potrošača. 3.6.1 Inovacije

Inovacija nije samo ideja ona predstavlja savremeno naučno istraživanje, otkriće, usavršavanje i promenu. Ona nastaje kao rezultat organizovanog naučnog i primenjenog istraživanja, iskustva i kreativnog mišljenja. Ovo znači da ona prolazi kroz razvojne faze, po čemu je ideja kombinacija vizije i logičkog procesa.

Inovativnom preduzetništvu i menadžmentu sa obzirom da se bavi efikasnošću,

potrebna je nova nauka. Kada imamo pred sobom integralno tržište kojeg karakteriše oštra konkurencija i potrošači sa ograničenom kupovnom moći, onda se javlja potreba za operativnim znanjem, tj. po Duckeru primenjivanjem znanja na znanje.

Sistematična primena znanja podrazumeva smišljenost odnosno ono predstavlja

inoviranje, pri čemu menadžment odgovara praktičnu, izvođačku stranu znanja. Ono preduzeće koje učini tehnološku promenu, inovaciju, predstavlja inovatora ali samo u slučajevima kada je tehnološka promena nova za preduzeće i za privrednu granu.

37

3.6.2 Tehnološke inovacije Definiše se kao inicijalna promena pronalaska ili drugog oblika invencije, odnosno kao prvo marketiranje invencije.

Suština tehnološlih inovacija jeste u podizanju nivoa opreme, procesa, materijala i proizvoda. U tom smislu tehnološka inovacija obuhvata pet osnovnih nivoa:

modifikacija i unapređenje postojeće tehnologije sa svrhom praćenja određenih svojstava proizvoda

unapređenje postojeće tehnologije sa ciljem prilagođavanja zahtevima potrošača

primena postojećih tehnologija u cilju razvoja novih proizvoda unapređenje nove tehnologije razvoj budućih tehnologija pronalaženje novih tehnologija

Tehnološke inovacije se odnose na promene u tehnologiji, a izlazi promena su novi

proizvodi, novi tehnološki procesi, nove tehnološke šeme, novo tehnološko znanje i novo tehnološko iskustvo. Kao i svaki proces i tehnološki sadrži određene probleme koji su rešivi jedino ako se suočimo sa njihovim aspektima. 3.6.3 Problemi i otvorena pitanja inovativnosti

Krajnji rezultat tehnološke inovacije je proizvod i njegova prodaja na tržištu predstavlja odnos uloženog, istraženog, analiziranog. Uvođenje novina uopšte, predstavlja na izvesni način put u nepoznato. To znači da je inovacija skup složenih struktura neizvesnosti, nepoznanica. U tom smislu marketing trpi najveći rizik jer je njegova funkcija da se proklamuje novi proizvod. Tako je potrebno krenuti obrnutim koracima, a oni predstavljaju marketinšku sposobnost resignacije potreba tržišta. Kupci su krajnji rezultat marketing aktivnosti, a ako oni nisu zadovoljni inovacijom takva funkcija postaje trošak. U praksi, mnoštvo kompanija su bez posebnih marketing istraživanja uložili ogromna sredstva na inovacije i u operativnom i proizvodnom smislu dobili rezultat nezadovoljstva kupaca. Istraživanja su pokazala da proizvodi na tržištu propadaju usled sledećih razloga:

Pomanjkanja značajnih ideja za nove proizvode u određenim područjima Fragmentacije tržišta koja je stvorena zbog oštre konkurencije i novi proizvodi

se osmišljavaju za nova tržišta a ne za već postojeća Društvena ograničenja, usled očuvanja čovekove okoline traži se povećani

kvalitet, sigurnost, ekologija itd. Visoki troškovi procesa razvoja dolaze zbog visokih ulaganja u mnoštvo ideja Pomanjkanja kapitala predstavlja veliko ograničenje. Kraćeg razdoblja rasta uspešnih proizvoda podrazumeva pored originalnog

uspešnog proizvoda stvaranje kopija lošijeg kvaliteta

38

4. Informacioni sistemi u preduzetničkoj ekonomiji 4.1 Razvoj menadžment informacijskog sistema

Kao što smo naglasili u delu o informacionim sistemima, menadžment informacioni sistemi se koristi za potrebe determinisanja preduzetničke vizije budućnosti, poslovne misije i svrhe postojanja preduzeća te poslovnih ciljeva i poslovnih zadataka.

Konstruisanjem informacionih sistema se ostvaruju zadati ciljevi i prakse koje se dalje prosleđuju na unapređivanje i proširivanje. Osnova za pravilnu izgradnju informacionih sistema je u definisanju eksperata koji će uneti sve relevantne informacije i obezbediti podršku. Eksperti se biraju na osnovu potreba samog IS-a i kao takvi moraju doprineti zadatim ciljevima. Preduzetnici i ekperti iz informatičke oblasti moraju imati relevantne informacije jedni o drugima kako bi sama svrha nastanka IS-a bila pravilno izgrađena.

Preduzetnička vizija budućnosti, Poslovna misija kao razlog i svrha postojanja preduzeća,

Poslovni ciljevi i poslovni zadaci

Izbor strateškog područja poslovanja

Izbor strateških tehnologija

Izbor proizvoda ili usluge, Izbor strateškog kadrovskog

menadžmenta Izbor strateškog oblika

organizacije

Izbor finansijskog menadžmenta

Shema 4. Izbor informacionog sistema kroz vizije,misije,ciljeve i zadatke

39

4.2 Menadžment informacioni sistemi sa određenim podsistemima

Da bi se upravljalo preduzećem pomoću životnih ciklusa, potrebno je posedovanje veoma aktuelnih informacija o stanju u privredi, tržištu, preduzeću, proizvodima, konkurenciji, itd. Tu se radi o veoma složenim istraživanjima i ispitivanjima, koja se provode u sklopu ostalih marketing istraživanja. Svrha je da se dobije određeno strateško rešenje za područje poslovanja, poslovne misije, poslovne ciljeve ili realizovanje poslovnih zadataka.

Informacioni sistemi kao spoj između ekonomije i čoveka kao preduzetnika prave

bolji odnos boljeg poslovanja, strateškog odlučivanja i ekonomskog planiranja. Njihova primena u suštini poboljšava vizije i misije koje su često nedostižne i neostvarive. Pretpostavka je da su informacioni sistemi u svetskim razmerama, poboljšalio poslovanje za 30-40% sa tendencijom rasta. Glavna njihova odlika jeste implementacija u sve vidove poslovanja sa akcentom na kontrolisanje i planiranje. Tako da u današnjem poslovanju imamo IS kao pomoćnike iz sledećih oblasti :

Marketing informacione sisteme Informacione sisteme preduzeća Proizvodni informacioni sistem Finansijski informacioni sistem Tehnološki informacioni sistem Kadrovski informacioni sistem Informacioni sistem o dobavljačima i zalihama materijala Informacioni sistem o konkurenciji

4.2.1 Marketing informacioni sistemi

Marketing istraživanjima treba da dođemo do otkrivanja ciljnog tržišta preduzetničkog društva, kao osnove za kombinovanje instrumenata marketing miksa (proizvod, cena, distribucija, promocija), odnosno potrebno je :

1. Planirati razvoj novih i prilagođavanje postojećih proizvoda zahtevima ciljnog tržišta, 2. Odrediti cene proizvoda koje će biti prihvatljive za kupce, 3. Izvršiti distibuciju proizvoda na mesto i u vreme kada to kupci očekuju, 4. Odgovarajućom promocijom uticati na stav potrošača prema proizvodima i uslugama preduzeća.

40

Marketing informacioni sistem sadrži bazu podataka i znanja dobijenih istraživanjem tržišta i marketinga i svrsishodan je radi dobijanja relevantnih rezultata vezanih za istraživanje, ispitivanje, praćenje tržišta.

Ispitivanje tržišta je termin koji izražava ispitivanje ljudi tj. potrošača,

zaposlenih u preduzetničkom društvu, vođa mišljenja, stručnjaka itd. Praćenje tržišta se u marketing-literaturi smatra pretečom istraživanja tržišta,

odnosno istraživanja marketinga Marketing informacioni sistem (MIS) preduzeća sistematski prikuplja,

obrađuje, analizira i memoriše sve relevantne podatke i informacije koje potiču iz definisanih izvora podataka i informacija neophodnih za donošenje marketing upravljačkih odluka. U tom smislu MIS čini interakcijska struktura ljudi, opreme i postupaka radi prikupljanja, sređivanja, analize, procene i distribucije prikladnih, pravovremenih i tačnih informacija koje koriste donosiocima odluka u marketingu.

Marketing istraživanje je podsistem marketing informacionog sistema obaveštavanja i analitičkog marketinga, tako da predstavlja uži pojam od MIS-a, odnosno njegov segment. Rešavanje ekonomskih problema u preduzetništvu se rešava veoma odgovorno, stručno i determinantno.

Ispitivanje potrošača je subsistem marketing informacionog sistema analitičkog marketinga, koji obuhvata motivaciona ispitivanja(navika, ciljeva, stavova, shvatanja) ponašanja potrošača u procesu odlučivanja u kupovini.

Ciljevi marketing istraživanja obuhvataju :

Istraživanje motiva potrošača, psihologije pojedinaca, porodice, domaćinstava, društava, marketing-posrednika

Istraživanje tražnje, na nivou jedne ili više zemalja, regiona, tržišnih segmenata, grada ili konkretnog kanala prodaje

Istraživanje ponude, domaćih i inostranih društava, koristeći se analitičkom metodom uočavanja prednosti i nedostataka društva u odnosu na ponudu konkurencije

Istraživanje konkurencije, kvantitativnih i kvalitativnih aspekata konkurentnosti društva u odnosu prema konkurenciji komparacijom instrumenata marketing miksa, strategije, proizvodnje, finansijskih efekata itd.

Opšti model marketing informacionog sistema kao deo globalnog poslovnog i upravljačkog informacionog sistema preduzetničkog društva pretpostavlja posedovanje odgovarajuće opreme, modela, postupaka, metoda i tehnika prikupljanja i obrade podataka i informacija, sa ciljem da se doprinese optimalnom donošenju marketing odluka o poslovnoj i razvojnoj politici.16

16 Akademik prof.dr Milan Galogaža''Savremeni menadžment''

41

Marketing podaci

i informacije

Shema 5. Poslovni model informacionog sistema marketinga

Četiri podsistema sačinjavaju MIS : 1. Interni sistem izveštavanja, obuhvata računovodstveni sistem preduzeća, koji

daje podatke o tekućoj prodaji, troškovima, zalihama, toku gotovine i računima dugovanja i potraživanja

2. Sistem marketing obaveštavanja, obuhvata set izvora i postupaka putem koga marketing sektor dobija svakodnevne informacije o dešavanjima u marketing-sredini

3. Sistem marketing-istraživanja, predstavlja sistematski plan prikupljanja, analize i izveštavanja o podacima, informacijama i nalazima relevantnim za specifične marketing situacije sa kojima se suočava preduzeće na tržištu

4. Analitički marketing sistem, obuhvata savremene mtode za analizu marketing podataka, informacija i problema, a sastoji se od statističke banke i banke modela

Marketing upravljanje :

Marketing sredina: ciljna tržišta analiza ciljni tržišni

segmenti planiranje

tržišni marketing kanali

konkurencija psihološki

faktori ekonomski

faktori

Unutrašnji sistem izveštavanja

Sistem marketing obaveštavanja

organizovanjeSistem marketing istraživanja

sprovođenje kontrola revizija

Sistem marketing analize i sinteze

Marketing odluke i komunikacije

Marketing podaci i informacije

42

MIS treba da osigura kontinualni tok informacija, njihov smeštaj i čuvanje za kasniju upotrebu, preradu informacija prema karakteru i tipu marketing-odluke, te distribuciju informacija organima koji su u organizacionoj strukturi nadležni za donošenje marketing odluka. Marketing menadžment šalje povratnu poruku MIS-u o kvalitetu primljenih informacija, na osnovu kojih se formira ponuda sa kojom preduzeće nastupa u određenoj marketing sredini, omogućujući MIS-u praćenje učinaka planova, organizacije, strategije i kombinacije instrumenata marketing-miksa. 4.2.2 Informacioni sistem preduzetništva

Informacioni sistem preduzeća integriše informacioni sistem proizvodnje i

informacioni sistem marketinga, u okviru kojeg se nalazi i podsistem istraživanja i razvoja proizvoda, te plasiranje istog na tržište.

Implementacija IS-a obezbeđuje visoku upravljivost sa smanjenim rizikom greške i

njegova osnova se zasniva na logičkim procedurama, bazama znanja i podataka, generalno, ulaznim i izlaznim elementima.

Zanimljivo je da je IS preduzeća otvoreni sistem koji zbog svog spektra rada prima

i druge podsisteme u obradu. Preduzeće kao složena celina sastoji se iz niza elemenata koji ga čine i koji deluju unutar njega. Svaki elemenat ima za potrebu da sistem obslužuje svojim opsegom posla na sebi svojstven način i tako integriše posao u jednu celinu. Kompetentnost elemenata je usko vezana za usmerenost preduzeća.

Ulazne i izlazne jedinice su ključni faktori bez kojih čitav sistem i ne funkcioniše.

Određenost ovih komponenata izražava i pol preduzeća. Svaka aktivnost i rad ostalih particija zavisi od prethodne koja mora biti uspešno izvršena. Tako na primer plan proizvodnje u kome IS aktivno učestvuje, bez porudžbine, nije svrsishodan. Kao i Nabavka koja predstavlja bazu podataka se ostvaruje prethodnim uspešnim rešavanjem planiranjem materijala koje je istovremeno i baza znanja, a i odraz naloga za materijale. Ovakva složenost sistema u svojoj suštini mora da zapošljava čitavu strukturu kadrova koja bez grešaka, umora i neozbiljnosti mora da reši potrebe preduzetništva. IS pozitivirajući sve komponente sistema u preduzeću daje velike rezultate jer svojom aktivnošću izbegava gore navedene ljudske mane.

Preduzeće kao složena korporacija elemenata tokom upotrebe IS-a poboljšava

poslovanje i diže ga na viši nivo čime prestiže konkurenciju i povećava kvalitet proizvoda. Učinak samog IS je neuporedivo organizovaniji i konkretniji čime se smanjuju troškovi i energija čoveka. Ona se prenosi na druge bitnije stvari u preduzeću, a to su prvenstveno, strategija i plansko usmeravanje preduzeća, maštovito ali transparentno stvaranje ideja itd.17

Čitava složenost preduzeća biće prikazana na sledećoj shemi.

17 Cisco lokalna kademija - http://cisco.fit.ba/

43

Kupac PorudžbinaTransportna dokumenta Potvrda porudžbine

Obrada porudžbine

Statistika porudžbine Obračun

Predviđanje prodaje Plan proizvodnje Transport

Potvrda nabavke gotovih proizvoda na

tržištu

Operativni plan

Priprema trebovanja

Podela trebovanja

Nalozi za materijal

Terminsko planiranje materijala

Terminsko planiranje obrade

Shema 6. Poslovni model informacionog sistema preduzetništva

Nabavka

Materijal za pakovanje

Nalozi za nabavku

Zahtevi količina isporuka

Prijem Prodavci

Izveštaj o prijemu

Faktura Evidencija

Izveštaji za intervenisanje

Detaljno terminisanje opterećenja mašina

Pomoćna sredstva rada

Neplaćeni računi

Akumulacija lista

Raspored operacija

Radiološka dokumenta-

cija

Otprema Osoblje

Analiza povratnih veza Povratna veza

Izveštaj o učinku

Dopuna proizvoda Lista

gotovih proizvoda

Ažuriranje, inventarisanje

Podela troškova rada

44

4.2.3 Proizvodni informacioni sistem

Projektovanje informacionog sistema proizvodnje osniva se na koncepciji integralnog IS-a preduzeća koje se sastoji od podsistema marketinga, finansija i kadrova. Proizvodni informacioni sistemi baziraju se na efikasnosti upravljanja i kontrole proizvodnog procesa. Tok informacija koje protiču u IS-u proizvodnog procesa mora biti kontinualan i stalno nadopunjujući. Baze podataka i znanja se u tom slučaju konstantno vezuju kako bi sam rezultat (proizvod) bio efikasniji i kvalitetniji na tržištu. Svaki proizvodni sistem ima u svom sastavu dve vrste informacija – ulazne i izlazne, koje prate odgovarajući dokumenti.

Ulazne informacije nose sledeća dokumenta: Nalog za proizvodnju

1. Broj dela ili sklopa 2. Opis 3. Broj 4. Podaci o isporuci 5. Karakteristike sklopa

Operacioni list List materijala ili delova Trebovanje alata i drugog Dokumenta – nosioce informacija

Izlazne informacije dobijaju se iz radioničke dokumentacije, kao što su :

Izveštaj o radu i tokovima Tok materijala Prijem materijala ili kupljenih delova Postavljanje materijala Isporuka Škart i otpaci

Poslovi i postupci planiranja, pripreme i plasiranja proizvoda razvijaju se u pravcu

automatizacije procesa, sa osnovnim ciljem da se podaci obrade u realnom vremenu i sa potrebnim kvalitetom. U tom smislu za potrebe planiranja i programa proizvodnje razvijeni su blok-dijagrami kao posebni programski paketi. Njihova funkcija u informacionom sistemu je dokumentacione prirode. Predstavljaju bazu podataka, nosioce informacija i tako su automatski svrstani u drugu jednostavniju grupu informacionih sistema, pored baze znanja.

Za upravljanje proizvodnjom pomoću računarske tehologije razvijeni su

odgovarajući informacioni sistemi i programi koji održavaju čitav sistem u životu. Najpoznatije i najkomercijalnije firme koje se predstavljaju su Microsoft i IBM.

45

Njihovi sistemi pokrivaju parcijalne poslovne i proizvodne funkcije ali i celokupnu

proizvodnju ako je to zahtevano od glavnog menadžmenta. Naravno, sistemi koji su zaduženi za monitoring, planiranje, izvršavanje čitavog proizvodnog sistema su znatno složeniji.

Opšti model upravljanja proizvodnjom odnosi se na projektovanje, kontrolu,

upravljanje zalihama, sa povratnom vezom što ovaj sistem čini beskonačnim u lancu korisnosti.

Ulaz – zahtev prema upravljačkom sistemu

Izlaz – u obliku rezultat uz definisani

zahtev (ulaz) Upravljački sistem

Povratne veze

Shema 7. Model prostog proizvodnog informacionog sistema

Idealni model primene računarskog sistema u proizvodnji podrazumeva kompjutersku automatizaciju proizvodnje, tj. pripremu, vođenje i kontrolu, a računarski sistem je integrisan u mrežu.

Ovakav sistem je u mogućnosti da obavi niz zadataka : Planiranje prodaje Priprema naloga za proizvodnju Konstrukciona obrada Izrada tehnološke dokumentacije Projektovanje tehnološkog procesa Kontrola proizvodnje u radionici

Sve funkcije se tehnički, matematički i operativno izvršavaju sa velikom

preciznošću što i jeste najveća prednost informacionih sistema. Ovakav način poslovanja sigurno donosi prednosti jer su sami eksperti iz određenih oblasti zamenjeni sistemima velike snage i korisnosti. Naime, optimalna uspešnost informacionog sistema proizvodnje u periodu od godinu dana u odnosu na eksperta iz oblasti proizvodnje je proporcionalno veća.

U sledećem grafiku je prikazan odnos efektivnog rada IS-a i eksperta prikazanog u

procentima u razdoblju od jedne godine particionisano na četiri tromesečja. Jasno je vidljivo da je ekspertni sistem usled prolaska godine uvek jednako efikasan dok je kod eksperta primer obrnut jer dolazi do zamora, monotonije, gubitka motiva itd. U obzir su uračunate i greške informacionog sistema kao i eksperta.18

18 Akademik prof.dr Milan Galogaža ''Savremeni menadžment'' ; http://cisco.fit.ba/

46

0

20

40

60

80

100

1 2 3 4

EkspertInformacioni sistem

Grafik 1.Efektivnost Informacionog sistema 4.3 Efekti primene informacionih sistema u preduzetničkoj ekonomiji

Efekat označava sferu uticaja objekata na subjekte, bilo to posredno ili neposredno. Njihova primena, generalno, se implementuje u posao kada je potreban viši nivo produktivnosti, poslovanja, profitabilnosti. Odnosno, njihova aktivnost se uključuje u određenom periodu uspešnosti samog poslovanja. Informacioni sistemi kao sintetički oblik odluke, planiranja zajedno sa instaliranim efektima primene imaju efikasniju upotrebnu vrednost i naučnost određenom projektu.

Efekti primene informacionih sisstema u preduzetništvu stvaraju dve grane globalne podele čime se u praksi slobodno može reći da su :

Merljivi efekti su oni koji se svode na brže i bolje odlučivanje, upravljanje poslovima i sredstvima, a stvaraju viši nivo likvidnosti i profitabilnosti. Dele se na direktne i indirektne.

Nemerljivi efekti se ne kvantifikuju sami po sebi već, međutim njihovo delovanje, uglavnom u dužem periodu, proizvodi ekonomski porast

U preduzetničkoj ekonomiji je sa praktične strane neophodno imati osećaj za

momenat instalacije efekata u sam sistem. Za izabrani trenutak se može odrediti prelazna funkcija u poslovanju kao na primer, kooperacija, proširenje poslovanja, zapošljavanje novih radnika, uvođenje profesionalnog marketinga itd.

Sa psihološkog aspekta određenost i usmeravanje poslovanja u vidu efektivnosti,

stvara se bolja i inicijativnija ideja, proširuje se baza znanja i dolazi do većeg iskorištenja svih subjekata poslovanja. Uopšte funkcionalnost merljivih i nemerljivih efekata je od velikog značaja. Dodavanjem aktivnih objekata se oblikuje i usmerava poslovanje.

47

4.4 S.W.O.T. analiza S.W.O.T. analiza predstavlja otvoreni pristup analizi određenih pojava, stanja, uticaja, faktora nekog sistema. Dubinskim pregledom podsistema se analiziraju sve projektne aktivnosti. Analiza se vrši realnim i relevantnim ocenjivanjem šansi, pretnji, snaga i slabosti i na otvoren način se prilazi i razotkrivaju svi problemi nekog sistema. Ocene treba da budu zasnovane na statističkim, objektivnim i pre svega naučnim temeljima kako bi se rezultat pravilno i postupno mogao pozitivisati. Po pravilnom ocenjivanju, pravi se strategija sa kojom se u svakom trenutku mogu videti vanjski i interni uticaji na sistem i koje su pozitivne i negativne stavke strateškog orijentisanja. Ovakvim postupkom se veoma lako određuju glavne smernice i ciljevi nekoga projekta ili sistema. 4.4.1 Analiza vanjskih faktora koji utiču na informacione sisteme u preduzetništvu Vanjsko okruženje Šanse Pretnje Važnost Ekonomsko/privredno okruženje

Stadijum u ekonomskom ciklusu

9 3 8

Ekonomsko nepoverenje

5 8 8

Konkurenti Najveći konkurenti 4 8 9 Lojalnost potrošača 8 9 8 Tehnologija Promene u društvenom okruženju

10

4

9

Inovacije u IS-u 9 3 10 Standard života 2 8 10 Pravni aspekti Akcioni plan 10 1 9 Uredbe o IS-u 6 3 6

Odrednice za dalja usavršavanja IS-a

8 2 7

Tabela 8. Uticaj vanjskog okruženja na implementaciju informacionih sistema u

preduzetništvu u BiH

48

4.4.2 Analiza internog okruženja koje utiče na informacione sisteme u preduzetništvu Interno okruženje

Snaga Slabost Važnost

Performanse Cenovna politika IS-a

8 3 6

Stepen zadovoljavanja želja kupaca

3

9

8

Ostvarena prodaja sa IS-om

8 5 8

Nivo profita sa IS-om

5 8 9

Kadrovi Obuka za eksperte 9 2 10 Stepen iskorištenosti eksperata

8

3

9

Redovne konferencije, seminari

7

2

7

Vanjski,inostrani ekperti

6 8 8

Fizički resursi Efikasnost IS-a 9 6 9 Finansijski resursi 5 8 9 Pravovremenost finsnsijskih izveštaja za IS

7

4

8

Usporedba proseka dobitaka sa prosekom uključenog IS-a u projekat

8

4

7

Potencijal Potencijal usavršavanja IS-a

8 4 8

Tabela 9. Uticaj internog okruženja na informacione sisteme u preduzetništvu BiH

49

4.4.3 Isticanje šansi, pretnji i strateško iznalaženje rešenja vanjskog okruženja i faktora

Strategija Šanse Pretnje Strategija

1. Konstantno nadograđivanje i praćenje svetskih trendova dovodi do poboljšanja

kvaliteta funkcije IS-a

1. Inovacije u informacionim

sistemima

1. Standard života 1. Povećavanjem standarda života se podiže i nivo

svesti potrebe za IS-om

2. Stalne promene društvenog okruženja omogućuju

shvatanje svrhe IS-a

2. Promene u društvenom okruženju

2. Najveći konkurenti

2. Inostrani konkurenti koji su

već u poziciji izvoza IS-a

mogućnost su velike pretnje

3. Uvođenjem akcionog plana su

se otvorile pretostvke za dalji

razvoj IS-a

3. Akcioni plan 3. Lojalnost potrošača

3. Neiskustvo može dovesti do

stvaranja svesti da je IS nepotreban u

društvu 4. Potrebno je

uvođenje podteza za dalja

usavršavanja i izlazak na svetsko

tržište

4. Odrednice za dalja usavršavanja

4. Ekonomsko nepoverenje

4. Pored svesti potrošača, ekonomsko nepoverenje

dovodi do letargije i nefunkcionalnosti

IS-a

Tabela 10. Strategija rešavanja uticaja vanjskih faktora

Strategija koja obezbeđuje poboljšanje korištenja IS-a u BiH je jasno određena društvenim pomacima ka inovacijama kao i novim pravnim zakonima o IS-u. Prednost praćenja trendova i inovacionih tokova omogućava konstantni priliv

informacija koje su od presudnog značaja za razvoj IS-a. Društvene promene su okosnica u stvaranju svesti za IS-om jer se jedino tako i sama ekonomija može izvući iz letargije i monotonih tokova. Stranoj konkurenciji je samo potreban znak da je došlo do svesnih potreba i tržište BiH postaje veoma oscilatorno, a potrošači će po inerciji imati više poverenja u strane proizvode, više nego u domaće. Interni faktori će u mnogome uticati na vanjske jer se njihovom

efikasnošću i snagom menjaju društveni i ekonomski obrasci.

50

4.4.4 Isticanje šansi, pretnji i strateško iznalaženje rešenja internog okruženja

Strategija Snaga Slabost Strategija 1. Način

ekonomskog iskorištavanja IS-

a

1. Ostvarena prodaja sa IS-om

1. Stepen zadovoljavanja

želja kupaca

1.Promena svesti kupaca i društva

u pozitivnom smislu.

2. Neophodna činjenica za uspeh IS-a. Bez ljudske

funkcije nepostoje ni IS.

2. Iskustvo i znanje eksperata

2. Nivo profita sa IS-om

2. IS mora da zadovolji sve

ekonomske opcije kako bi zadovoljio

i svest i poterbu ljudi za

promenama 3. Novi eksperti

moraju imati adekvatnu obuku

kako bi pratili svetske trendove i

omogućili inovatorsku

politiku poslovanja.

3. Obuka za eksperte

3. Korištenje vanjskih ekperata

3. Ukoliko dođe do uvoza ljudskog

resursa vrlo je moguće ukidanje svih parametara

uspeha IS-a. Ljudski resurs BiH je veliki potencijal.

4. Kvalitetno funkcionisanje IS-

a dobija se na obrtu i ukupnom

poverenju

4. Efikasnost IS-a 4. Finansijski resursi

4. Problem u razvoju IS-a jer se

sredstva ne plasiraju u

pravom smeru

Tabela 11. Strategija rešavanja uticaja internih faktora

Strateške odrednice u internom okruženju su od velike važnosti jer se snage i slabosti predstavljaju kategorično sa velikim uticajem na vanjske faktore. Stepen

zadovoljavanja kupaca predstavlja slabost iz jednog razloga, a to je nepromenjena, mirna i inertna svest kupaca koja se može izmeniti jedino dobrim

marketing IS-om. Samo zadovoljavanje kupaca će preći u snagu ukoliko se pravilno, racionalno i kvalitetno iskoriste svi resursi (eksperti) u IS-u. Eksperti i njihova obuka i iskustvo su od presudnog značaja za postojanje IS-a. Obuke su

neophodne jer se na taj način postiže usavršavanje, inoviranje i izbegavanje uvoza vanjskih ekperata. Ovakvim funkcionisanjem se postiže i tržišna

efikasnost IS-a kojom je potrebno izaći među Evropsku konkurenciju. Nažalost finansijski resursi su nepravilno iskorišteni, a njihova slabost je takođe od

presudnog značaja za razvoj IS-a u BiH.

51

4.5 Nova rešenja u informacionim sistemima u preduzetničkoj ekonomiji

Ambiciozna rešenja i planovi BiH u smislu IT-a u funkciji preduzetničke ekonomije su nedovoljno razvijena i u mnogome zaostala. Mogućnosti koje preovladavaju u svetu pa čak i u zemljama oko nas (Srbija i Crna Gora,Hrvatska, Slovenija) dokazuju da je IKT u funkciji preduzetništva neophodan iz tri razloga : 1. Ubrzavanje poslovanja 2. Kvalitet poslovanja

3. Tržišna konkurencija

Sva tri razloga su nepobitni dokazi da je organizacija, planiranje, plasiranje proizvoda korištenjem IKT-a jednostavnije, isplativije i strateški usmerenije. Osnova za ovakvu definiciju predstavlja niz softversko-hardverskih rešenja koja pomažu kako u proizvodnji tako i u organizaciji, upravljanju, planiranju, kontrolisanju, povezivanju poslovnih procesa pa i određivanju ciljeva poslovanja preduzeća.

Najveća prednost informacionih sistema u funkciji preduzetništva jeste u

smanjenju rizika uz smanjenje cene poslovanja. 4.5.1 Informacioni sistem u proizvodnji

Značenje povećanja funkcionalnosti sistema poslovanja uz mali rizik možemo navesti u primeru jedne firme koja se bavi proizvodnjom sokova a bazirana je u Srbiji i Crnoj Gori.

Naime, prioritetna grana firme jeste prerada voća i povrća, proizvodnja sokova,

začina i drugih proizvoda od paradajza. Firma je orijentisana na tržište Srbije i Crne Gore ali vrši izvoz na Balkan, zapadnu Evropu i Ameriku. U pitanju je velika proizvodnja a novi informacioni sistem koji bi trebao biti implementiran je morao da zadovolji pet osnovnih zahteva :

1. da pokriva sve aspekte poslovanja preduzeća, uključujući i lansiranje i obračun proizvodnih naloga, sastavnice, normative,

2. da je na srpskom jeziku ali da nudi mogućnost korištenja engleskog jezika, s obzirom da su u kompaniji zaposleni stranci,

3. da se modelira prema potrebama korisnika 4. da je softver fleksibilan, u smislu da može da prati širenje kompanije 5. da ekipa koja implementira softver ima iskustva sa velikim i složenim

preduzećima i da pruža kvalitetnu lokalnu online i onsite podršku

Ova lista nije bila konačna već se povećavala svakim danom kao što je recimo da sistem ne sme da zavisi od nekolicine ljudi, nadogradnja, brza realizacija definisanih potrebnih zahteva, prelazak na nove verzije programa...

52

Izvesno je bilo da je razvijanje sopstvenog informacionog sistema bilo nemoguće, prvo zbog količine rizika i visoke cene. Sa druge strane je bilo neophodno pronaći rešenje koje će pouzdano, perspektivno, provereno, međunarodno dokazano, a lokalno podržano, prilagođeno zakonodavstvu i specifičnostima objediniti sve funkcionalnosti, ponuditi dodatne, prilagoditi se sistemu i rasti zajedno sa njim.

Posle detaljnog razmatranja kompletne ponude, pitanje izbora na osnovu zahteva

izbor je bio MBS – Navision. Ono što Navision pruža u odnosu na druga rešenja jeste fleksibilna lokalna podrška ali uz jednu specifičnost, a to je da se 90% potreba za kasnijim izmenama softvera radi bez bilo kakve eksterne podrške. Uglavnom svi zahtevi su ispunjeni kao i činjenica da su dobili bolju preduzetničku ulogu na tržištu. Šta ovo znači?

Sa ekonomskog aspekta sam sistem je ispunjavanjem svih potrebnih zahteva automatski zadovoljio i sve ekonomske potrebe. Jednaka proporcionalnost informatičkih i ekonomskih interesa predstavlja prednost u jasnoj viziji onoga šta se treba unaprediti u poslovanju.

Sam generalni direktor kaže da je implementacija novog sistema uspešno ostvarila

sledeće aktivnosti poslovanja : ubrzanje, unapređenje i sinhronizacija svih procesa osavremenjivanje organizacije preduzeća dinamika, rast efikasnosti i profitabilnosti poslovanja bolji je strateški nivo odlučivanja opcije izveštaja i pregleda kao i kontrola procesa su nesagledivo veće

Osposobljavanjem i unapređenjem inventivnog sadržaja informacione tehnologije

dobija se na povećavanju proizvodnje količine proizvoda po jedinici vremena, smanjuje se količina radne snage i samo preduzeće automatski dolazi na nivo zapadnoevropskog konkurentnog tržišta. Profit postaje veći, a poslovanje jednostavnije.19

4.5.2 Softver za planiranje i izvođenje projekata ‘’In-step Project Management Edition’’

Kao drugi primer navešćemo samu izvornu komponentu za planiranje IT projekata. U pitanju je jednostavan, besplatan alat : “In-Step Project Management Edition”. U ovom slučaju radi se o korisničkom softveru pomoću kojeg je moguće planiranje i izvođenje zacrtanog projekta. U samom programu postoje određene smernice u vidu početnih analiza koje se odnose na potrebna iskustva za izvođenje projekta, pa sve do samog početka izvođenja projekta.

19 Internet ogledalo ‘’Veći profit uz pomoć Microsoft Navisiona’’

53

Za neiskusnije korisnike postoje gotovi šabloni koji sadrže tipične grupe aktivnosti

i njihova upotreba zasigurno olakšava zamišljeni posao. Koncepcija je bazirana tako da se korisnik oseća komforno pri radu uz konstantnu pomoć samog programa.

Osnovna funkcija programa je podeljena na tri osnovne aktivnosti u poslovanju : 1. planiranje i kontrola sadržaja (predviđeni zadaci) projekta 2. planiranje i kontrola vrednosti projekta (utrošeno vreme/novac, upoređivanje

stanja – planirano/urađeno) 3. upravljanje rezultatima projekta

Korisnik ima mogućnost da definiše strategiju razvoja, odnosno da li želi da se

projekat sprovodi u fazama ili iterativno. U slučaju iterativnog korištenja veoma je lako unositi aktivnosti i modifikovati je po svojim potrebama.

Aktivnosti samog projekta uključuju pretpostavke bazirane za integraciju projekta,

utrošenog truda, novca. Ako u projektu imamo timove onda je moguće da se svaka aktivnost dodeljuje ponaosob članovima timova.

Pored svih opcija In-Step-a20 da se bavi upravljanjem aktivnostima projekata

postoji i mogućnost generisanja rezultata datih za isti. Sve verzije projekata i aktivnosti se mogu sačuvati. Istorija sačuvanog projekta se može pregledati od strane tima koji je učestvovao. Najbitnije od svega je mogućnost izbora različitih vrsta dokumentacija koje se bave planiranjem projekata tako da se opis zahteva može pogledati iz više različitih perspektiva.

Prednosti ovog softvera su :

lakše pokretanje projekta uključivanje novih ljudi u njegov razvoj zahvaljujući vizuelizaciji strukture

projekta kraće vreme integracije projekta unificirani rezultati preko šablona proizvoda potpuni uvid u utrošeno vreme i novac na dati projekat

20 In-Step Project Management Edition je downloadovan sa www.microtoool.de kao besplatan ali su sva prava komercijalnog korištenja istog zadržana od strane firme proizvođača softverskog programa.

54

5. Zaključak

Najosnovnije tačke rada su : Stanje Informacioni sistemi - ekspertni sistemi Preduzetnička ekonomija – način života Informacioni sistemi u preduzetničkoj ekonomiji – preduzetnički IS Nova rešenja

Generalnim pregledom rada u najosnovnijim tačkama slobodno možemo zaključiti,

počevši od prve teze, da je stanje informacionih sistema i uopšte društva jednom rečju neambiciozno, neinventivno i blago rečeno van tokova svetskih događaja. Analizom rezultata dobijenih statističkim istraživanjem, pregledom akcionog plana za čije izvršenje je neophodan dugačak vremenski period, posmatran sa aspekta razvoja informacionih sistema, trebamo biti svesni da je dalji razvoj IS-a, a naročito u funkciji preduzetništva, u veoma teškom položaju. Ubrzanje razvoja je praktično nemoguće jer se finansijska sredstva nemilo troše na političke aktivnosti od kojih i praktično i teorijski nemamo dobiti. Plasiranje sredstava BiH u neaktivnosti od kojih ni svet a ni mi sami nemamo koristi vodi ničemu. Nažalost i u proizvodnji nemamo reči pohvale jer i ne postoji, a ilustrovano rečeno, gledajući perspektivno informacione sisteme u utrobi smo majke Evrope.

Preduzetništvo je u istom stanju kao i IS jer je društvo, ne svojom krivicom,

shvatilo ekonomiju kao način prožimanja korupcije i laži. Potrebno je reći da je BiH velikim delom zaslužna za ovakvu situaciju jer je nepostojanjem plana privatizacije i lošim sprovođenjem privatizacije došlo do shvatanja da ekonomija predstavlja trgovinu. Opet, nažalost moramo reći da je proizvodnja i pored velikih resursnih mogućnosti nepostojeća.

Međutim, postoji rešenje. Pravilnom implementacijom i naučnim radom,

obučavanjem kadrova o ekspertnim sistemima mogao bi se ubrzati nivo trenutne definicije društva ka mnogo ambicioznijoj. Ekspertni sistemi predstavljaju budućnost BiH sa perspektive IS-a u PE jer se instaliranjem ovakve vrste veštačke inteligencije smanjuje rizik, povećava poslovnost i omogućava izlazak na Evropsko tržište. Razvoj ES-a u BiH institucijama, školama, fakultetima i obučavanjem mladih kadrova mogu se istaći: državni kvaliteti, resursi u prvi plan, omogućiti privredi pa i preduzetništvu da se osloni na duboko naučne rezultate, stvoriti odlični odnosi sa inostranim parterima i iskoristiti njihova iskustva kako bi se lakše izbegle početne greške. Prema rešenju S.W.O.T analize BiH strategija implementacije IS u PE je ostvariva iskorištavajući sve navedene snage i šanse, a ne zanemarujući slabosti i pretnje. Mnogi svetski vrhunski kadrovi su državljani BiH, a rade u inostranstvu. Ponuda većih plata, boljeg života, uspešne budućnosti bi većinu ovih ljudi vratila nazad.

55

Informacioni sistemi u preduzetničkoj ekonomiji imaju veliku šansu za razvitak

privrede BiH. Naime, po analitičkim i statističkim rezultatima BiH spada u red najzaostalijih zemalja regiona i sveta. Evropske države stvaraju veliki interes za ovaj region jer je njihova ekonomija i privreda uopšte istrošena. Jeftina radna snaga, vrsni kadrovi su prednosti BiH. Potrebni zahtevi se ne ispunjavaju tako da smo prepušteni sami sebi i nepoverenju Evrope.

Nova rešenja i informacije su uglavnom na internetu dostupna javnosti. Jedno od

njih je izneto u radu i trebalo bi da se iskoristi za izučavanje, objašnjavanje i primer. In step Project Management Edition je izrazito kvalitetan programski softver koji olakšava način poslovanja. Prednost je automatizacija kroz određene sfere rada tako da je korisnik oslobođen nepotrebnih davanja naredbi za izvršenje. Moje mišljenje je da su informacioni sistemi, preduzetnička ekonomija, IS u PE, nova rešenja, stanje itd. ozbiljni konkurenti za razvoj BiH društva kako sa kulturološkog tako i sa poslovnog stanovišta. Bez njih napredak i dalji razvoj svesti je nemoguć jer su najveća svetska ulaganja upravo u ovim oblastima. Najveće plate uglavnom dobijaju informatičari, programeri, preduzetnici. Menadžerske korporacije koje nemaju informacioni sistem u svetu ne mogu da konkurišu na tržištu i tako automatski propadaju. Odlučnost BiH u izgrađivanju ovakvih proizvoda društva mora biti neprikosnovena i bezpredrasudna. Na taj način je isključivo moguća globalna promena razvoja informacionih sistema u funkciji preduzetničke ekonomije.

56

Literatura : Knjige, časopisi, CD – mediji, DVD – mediji, E-literatura

1. Prof.dr Branko Latinovič ''Kompjuterska tehnologija'' Banja Luka 2000.

2. Prof dr.sc Marina Galogaža ; Akademik prof.dr Milan Galogaža ''Preduzetnička ekonomija '' Novi Sad 2001.

3. Prof dr.Manojlo babić ; Akademik prof dr. Božidar Stavrić ''Organizacija preduzeća'' Beograd 2003.

4. Prof.dr Željko Baroš ''Osnovi menadžmenta'' Banja Luka 2005. 5. Akademik prof.dr Milan Galogaža ''Savremeni menadžment'' Novi

Sad 2005. 6. Mr.Mića Tankosić ''Informacioni sistemi'' Beograd 2001. 7. Enes Osmančević ''Internet, tradicionalna i virtuelna javnost'' 8. Dirk Vriens ''Information and communication technology for

competitive intelligence'' London 2004. 9. Hill MCgraw ''Think like zour customer'' London 2005. 10. Tim Lewis ''The Creative management'' London 2005. 11. Anthony Capstick ''How to change your life with technology'' New

York 2000. 12. Ian Gouge ''On the seventh day'' New York 2000. 13. Encyclopedia Britannica Deluxe Edition 2004. 14. Business&Technologies Magazine ''Internet ogledalo'' Beograd

2005. 15. ''E magazin'' Beograd 2005. 16. ''PC magazin'' Beograd 2005.

57

Web stranice 1. Cisco lokalna akademija http://cisco.fit.ba/ 2. Fakultet informaciojskih tehnologija http://www.fit.ba/ 3. Mašinski fakultet Sarajevo http://www.mef.unsa.ba/ 4. Elite security http://www.elitesecurity.org/ 5. Finesa - Škola intelektualnih veština http://www.finesa.edu.yu/ 6. Privredna komora RS http://www.komorars.ba/ 7. Agencija za državnu upravu RS http://www.adu.vladars.net/

8. Agencija za statistiku BiH http://www.bhas.ba/ 9. United Nation Development Programme http://www.undp.ba/ 10. OSCE – Misija za BiH http://www.oscebih.org/

11. Federalno ministarstvo prometa i komunikacija http://www.fmpik.gov.ba

12. Direkcija za privatizaciju Republike Srpske http://www.rsprivatizacija.com 13. Inovativni servis za poduzetnike na Internetu www.ife.org/seed/

14. Multilateralna donatorska inicijativa za potporu razvoju malih i srednjih preduzeća www.ife.org/seed/

58